Turizam 2018

Page 30

П О­С Е­Т А  Бр­да по­ред ­ Се­па­са­ра, са ­ ар­хе­о­ло­шким ­ на­ла­зи­шти­ма ­ на вр­хо­ви­ма, ­ а у по­за­ди­ни пла­нин­ски ла­нац Ја­ва­ке­ти На је­зе­ру Се­ван

КЉУ­ЧЕ­ВИ ЧА­РОБ­НЕ ЗЕ­МЉЕ По­бро­ја­ти, а тек по­се­ти­ти све зна­ чај­не исто­риј­ске спо­ме­ни­ке Јер­ме­ни­је пред­ста­вља пра­ву не­мо­гу­ћу ми­си­ју. У овој зе­мљи, ско­ро сва­ко се­ло мо­же да се по­хва­ли бар јед­ном ста­ром цр­квом, па­ ган­ским све­ти­ли­штем у при­ро­ди, утвр­ ђе­њем из брон­за­ног до­ба, нео­бич­ним над­гроб­ним спо­ме­ни­ци­ма, за­пи­сом на кли­на­стом пи­сму, пра­и­сто­риј­ским ар­хе­ о­ло­шким на­ла­зи­штем или ба­рем ка­ме­ ним кр­стом – хач­ка­ром. За­пра­во, где год да се за­ста­не, има шта да се ви­ди и ис­ тра­жи. Ипак, по­ку­ша­ћу да из­дво­јим не­ ке зна­ме­ни­то­сти ко­је се ни­ка­ко не сме­ју из­о­ста­ви­ти. На пр­вом ме­сту је све­ти град Еч­ми­ ад­зин, цен­тар ду­хов­но­сти и ве­ре, у ко­ме се на­ла­зи се­ди­ште Јер­мен­ске апо­стол­ске цр­кве и не­ке од нај­ста­ри­јих ба­зи­ли­ка и ка­пе­ла на све­т у. Од дру­гих са­крал­ них обје­ка­та, тре­ба оби­ћи ка­те­дра­лу у Зварт­но­цу, ма­на­сти­ре Хаг­пат, Са­на­хин, Хор Ви­рап, Ге­гард, Се­ва­на­ванк, Ха­гарт­ син, Но­ра­ванк, као и Та­тев, до ко­га во­ди 5,7 ки­ло­ме­та­ра ду­гач­ка жи­ча­ра. На ли­ сти не­из­о­став­ног се на­ла­зе и не­дав­но об­но­вље­ни ан­тич­ки храм Гар­ни, древ­на оп­сер­ва­то­ри­ја Ка­ра­хунџ, пе­ћин­ски град Кндзо­реск, твр­ђа­ва Ам­берд и пе­ћи­на Аре­ни. Не­за­о­би­ла­зни еле­мент ло­кал­не ту­ ри­стич­ке по­ну­де је и бо­га­та на­ци­он ­ ал­на ку­хи­ња, ко­ја од­ра­жа­ва исто­ри­ју и ге­о­ гра­фи­ју под­не­бља из ко­јег је по­те­кла, али и упли­ве дру­гих кул­т у­ра. Осно­ву чи­не је­ла од јаг­ње­ћег ме­са, раз­не вр­сте сар­ми и тра­ди­ци­о­нал­ни тан­ки хлеб – ла­ваш. Ин­те­ре­сан­тан је и по­да­так да за при­ пре­ма­ње хра­не јер­мен­ски ку­ли­нар­ски струч­ња­ци упо­тре­бља­ва­ју око 300 вр­ста ди­вљих тра­ва и цве­ћа ко­је се пре­те­жно ко­ри­сте као за­чи­ни, али и као глав­на је­ла. Јер­ме­ни­ја је и зе­мља ви­на. Пре­ма пре­да­њу, ка­да је Но­је иза­шао из Ар­ке на­кон по­то­па, упра­во је на тлу Јер­ме­ни­је за­са­дио ло­зу ко­ју је до­био од Бо­га. Да у сва­кој ле­ген­ди има и исти­не по­ка­зу­ју и нај­но­ви­ја ар­хе­о­ло­шка ис­ко­па­ва­ња у пе­

Пла­ви би­сер У ср­цу зе­мље на­ла­зи се огром­но је­зе­ро Се­ван, ко­је зо­ву и „пла­вим би­се­ром Јер­ме­ни­је“ и јер­мен­ским мо­рем. И по­ред ве­о­ма хлад­не во­де, то­ком крат­ке лет­ње се­зо­не на пла­жа­ма око је­зе­ра те­шко је на­ћи сло­бод­но ме­сто.

30

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2018.

ћи­ни Аре­ни, где су про­на­ђе­ни оста­ци нај­ста­ри­је ви­на­ри­је на све­т у, ко­ја је би­ла у упо­тре­би још пре 6.100 го­ди­на. Нео­п­ход­но је спо­ме­ну­ти при­ја­тељ­ ске од­но­се и ду­бо­ке ве­зе јер­мен­ског и срп­ског на­ро­да ко­ји се­жу да­ле­ко у про­ шлост. Све­ти Са­ва био је оду­ше­вљен уме­шно­шћу јер­мен­ских не­им ­ а­ра, па је до­вео пр­ве при­пад­ни­ке овог на­ро­да у Ср­би­ју. Се­ти­мо се и де­цем­бра 1988, ка­да је ра­зор­ни зе­мљо­трес по­го­дио јер­мен­ ски град Гју­мри, а та­да­шња Ју­го­сла­ви­ ја ме­ђу пр­ви­ма по­сла­ла тран­спорт­ни ави­он са ху­ма­ни­тар­ном по­мо­ћи. Ме­ ђу­тим, при­ли­ком сле­та­ња до­шло је до екс­пло­зи­је и свих се­дам чла­но­ва по­са­де, ко­ју су чи­ни­ли ис­кљу­чи­во Ср­би, по­ги­ ну­ло је. На том ме­сту Јер­ме­ни су по­ди­ гли спо­ме­ник за­хвал­но­сти и са ве­ли­ким по­што­ва­њем пам­те тај чин срп­ске по­ жр­тво­ва­но­сти. И дан да­нас, ка­да ов­де спо­ме­не­те да сте из Ср­би­је мо­же­те да оче­ку­је­те по­себ­но ср­да­чан до­чек. За крај, Ха­ик ми је дао свој ре­цепт ко­ји на нај­сли­ко­ви­ти­ји на­чин до­ча­ра­ва ми­ри­се и уку­се ове нео­бич­не зе­мље: – По­ме­шај не­пре­глед­не степ­ске ви­ со­рав­ни Ши­ра­ка са сне­жним вр­хо­ви­ма пла­ни­не Ара­гатс, кри­стал­не во­де је­зе­ра Се­ван и дра­ма­тич­ну кли­с у­ру ре­ке Ак­ху­ ри­ан. Све то за­чи­ни клик­та­јем ор­ла зла­ та­ша, ра­с у­тим ста­ди­ма ова­ца, ми­ри­сом ле­ко­ви­тих тра­ва и тек ис­пе­че­ног хле­ба. У ту при­род­ну ме­ша­ви­ну не­ште­ди­ми­це до­дај сред­њо­ве­ков­не цр­кве, ма­на­сти­ре, хач­ка­ре и ми­сте­ри­о­зне Урар­т у ци­та­де­ ле. А он­да све укра­си ко­смо­по­лит­ским из­гле­дом Је­ре­ва­на, ве­се­лим ду­хом Гју­ мри­ја, и от­кри­ћеш ча­роб­ну зе­мљу пре­ пу­ну ути­са­ка ко­ја ће те оста­ви­ти без да­ха. Ме­ђу­тим, не­мој се за­ва­ра­ти иде­ јом да ће тек пу­ко раз­гле­да­ње ових зна­ ме­ни­то­сти би­ти до­вољ­но да ти до­ча­ра су­шти­ну Јер­ме­ни­је. За­гре­би ма­ло ду­бље ис­под по­вр­ши­не и би­ћеш при­јат­но из­ не­на­ђе­на са­зна­њем да су тво­ја нај­дра­жа се­ћа­ња ве­за­на за­пра­во за ње­не по­но­сне, ду­хо­ви­те и го­сто­љу­би­ве ста­нов­ни­ке. Јер, тек на­кон упо­зна­ва­ња де­ла ве­ли­ ких јер­мен­ских ства­ра­ла­ца и умет­ни­ка, а на­ро­чи­то кроз не­по­сред­не кон­так­те са сво­јим до­ма­ћи­ни­ма, по­че­ћеш да раз­ у­меш ду­шу ове зе­мље, сна­жну енер­ги­ју ко­јом оди­шу ње­на је­дин­стве­на ар­хи­тек­ ту­ра, му­зи­ка и ми­то­ло­ги­ја, а на­ро­чи­то ње­ну не­са­ло­ми­ву во­љу у стал­ној бор­би за оп­ста­нак. 


Issuu converts static files into: digital portfolios, online yearbooks, online catalogs, digital photo albums and more. Sign up and create your flipbook.