година XII • специјално издање, 2018. • бесплатан примерак www.nacionalnarevija.com
2018.
PRONA}I SVOJ PUT
Србија ПОД КАПОМ НЕБЕСКОМ
Изузетан издавачки подухват „Принцип Преса“! Ексклузивна монографија о Србији, у одвојеним издањима на српском, енглеском, руском и немачком језику!
ПРИНЦИП ПРЕС
ПРИНЦИП ПРЕС
Цетињска 6, 11000 Београд тел. +381 11 322 70 34 www.nacionalnarevija.com
П Р О Л О Г
ДЕСЕТИ СПЕЦИЈАЛ О ТУРИЗМУ, ЧЕТРДЕСЕТИ САЈАМ Издавач „Принцип Прес“ Цетињска 6, 11000 Београд Тел.: +381 (11) 322 70 34, 322 16 92 www.nacionalnarevija.com princip.press@gmail.com Директор и главни уредник Мишо Вујовић Уредник Бранислав Матић
Избор и завођење
„У
Технички уредник Александар Ћосић Уредник фотографије Драган Боснић Заглавље и дизајн насловне стране Јован Жељко Рајачић Сарадници Милован Витезовић, јереј Јован Пламенац, Бојан Мандић, Драган Лакићевић, Небојша Јеврић, Олга Вукадиновић, Јово Бајић, Дејан Булајић, Петар Милатовић, Влада Арсић, Дејан Ђорић, Ђорђе Србуловић, Михаил Кулачић, Милена З. Богавац, Војислав Филиповић, Саша Шарковић, Зоран Плавшић, Христина Пламенац, Драгана Барјактаревић
некадашњем салону су друштвени људи били чисти инте лект уалци, а много пута и творци. А данас су интелект у алци и салонски људи страни једни другима, чак и противници. Нема данас ни великих љубави, јер су лежерним познанствима прогутана дубока пријатељства. (...) Није оволико данашње пу товање настало тако што је Русо измислио страст за природу, ни што је Стивенсон измислио железницу. Пут ује се из очајне до саде и још више из простачког снобизма. На овим грчким мори ма, као по швајцарским глечерима, или по талијанским црквама, или по француским замковима, срећем читаве војске путника који не знају ни толико географије да запамте у којем су граду преноћили. Тај свет је беда за праве путнике-епикурејце који за памте и сваки камен на који су се наслонили. (...)“ Фото: Јосип Шарић
Маркетинг Мирко Вујовић Секретаријат и пласман Драгана Димитријевић, Миленко Василић Представништво за Српску „Принцип Прес РС“ Николе Пашића 1, 78000 Бањалука Тел/Факс: +387 (51) 304 360 Представништво за Аустралију „Princip Press Australia PTY LTD“, 12/24 Loch Street, 3182 St Kilda West, VIC Штампа „Портал“, Београд
Насловна страна: У Прагу (Фото: НР Прес. Дизајн: Ј. Ж. Рајачић) Часопис уписан у Регистар медија Републике Србије, бр. NV000385
ISSN 1452-6905 = Национална ревија Србија COBISS.SR-ID 139088140
04
Тако је 1930. писао Јован Дучић, велики српски песник и уметник путовања. Од тада до данас променило се, и споља и изнутра, много то га. Или ипак није? Ево, тачно десет година на страницама овог специјалног изда ња бранимо уметност, алхемију и посвећеничку моћ путовања. Покушавамо да у модерну филозофију путовања, ту кћер гло балне униформизације и индустрије свести, канемо нешто духа и позлате. Наговарамо вас да у неком граду, лепом и дубоком, закасните на авион, па да се бар један дан непланирано задржите у оној улици на чијем крају ви чекате себе. Опомињемо да не по грешите на оном раскршћу где престаје личност а почиње маса. Судећи по вашим јављањима, многи су нас послушали. Неки кажу да су постали зрелији, неки да су се подмладили. Нико није јавио да му је шкодило. Пред нама је и четрдесети Међународни сајам туризма у Бе ограду. Понуда велика и свакојака. Ми смо ту да бирамо, а не да будемо заведени.
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2018.
САДРЖАЈ Витраж 04 ПРОЛОГ: ИЗБ ОР И ЗАВОЂЕЊЕ 06 АЛБУМ: ОКОМ СОКОЛОВИМ
Путоказ 12 ОКВИР: САЈАМ 2018. 16 ДОМЕТИ: СРПСКИ ТУРИЗАМ 22 ПОСЕТА: ЈЕРМЕНИЈА 32 ОДРЕДИШТА: БАНСКА БИС ТРИЦА 38 ПОЗИВНИЦА: МАСКАТ 46 АРХИПЕЛАГ: СЕЈШЕЛИ 56 ОБАЛЕ: ТАСОС
Варошарије 66 БРОЈЧАНИК: БЕОГРАД 72 ЈУБИЛЕЈИ: ВРЊАЧКА БАЊА 76 ЛЕТОПИС: ЛЕСКОВАЦ 82 ВОДИЧ: БЕЧЕЈ 86 ОКУПЉАЊА: БРЗЕЋЕ
Представљање 88 ПРИМЕРИ: „МЕРКУР“ 92 ЗНАЊЕ: БЕОГРАДСКА ПОС ЛОВНА ШКОЛА Партнери издања:
СТУДЕНТСКА ОДМАРАЛИШТА
ОПШТИНА РУМА
ВРЊАЧКА БАЊА
БЕОГРАДСКА ПОСЛОВНА ШКОЛА
ФУДБАЛСКИ САВЕЗ СРБИЈЕ
Медијски партнери:
Знак и логотип у боји
РТС - ЈАВНИ СЕРВИС СРБИЈЕ
РАДИО-ТЕЛЕВИЗИЈА ВОЈВОДИНА РАДИО ТЕЛЕВИЗИЈА ВОЈВОДИНЕ
НОВИНЕ СРПСКЕ ПАТРИЈАРШИЈЕ
ЧАСОПИС СЕ ШТАМПА УЗ ПОДРШКУ МИНИСТАРСТВА КУЛТУРЕ SERBIA SPECIAL EDITION 2018
05
А Л Б У М
ЛЕТЕЊЕ СА ЕМИСИЈОМ „ОД ЗЛАТА ЈАБУКА“
Бања Ковиљача Преводница у Стапару Тршка црква, XIII век
П
Фото: Небојша Петровић
06
Отаџбина из ваздуха
растара је човекова жудња за висинама. Има у њој нечега од најду бљих тајни о нама. Неки кажу да је то сећање на небеско порекло, други пак да је метафора слободе и духовног. Слутња бар привремене раз везаности од сила земних и материјалних. Није случајно што су толики важни уметници, нарочито они са јаком лирском потком и они херојски усправни, имали чежњу за летењем. Сент-Егзипери, на пример, или код Срба Црњански и Краков. Песници су одувек знали да се не мора улазити у авион или бити тица да би се летело. Мирослав Антић нас је зачикавао још као мале: „Можда ви и знате да летите, али још нисте пробали на све могуће начине.“ Једна од најзначајнијих ствари код висина и летења свакако је сагледа вање. Његош: „Ко на брду ак и мало стоји / више види но онај под брдом.“ Екипа емисије Од злата јабука, телевизијског издања Националне реви је, предвођена Небојшом Петровићем, у минулим годинама прошпарта ла је Србију уздуж и попреко. Сагледала је кроз многе очи, из свакојаких углова. И из ваздуха, дабоме. Нис у летели људи, али јес у њихове камере и фотоапарати. (Дронови могу имати и племенит у намену.) Тако се пред нама наједанпут раскрили висока геометрија краљевске бање. Пукне Пештерска висораван, онако како је виде орлови, и сеоца по њој као натрух. Зворник се укаже као спруд, стопа планинâ загазила у за јажену реку. Храмови, гледани одозго, најпре се објаве као исијавање, па тек потом почнемо да разазнајемо који је. За ведрих дана око ти се у води огледа, као небо, и мериш себе бескрајем равнице. Пред нама је тек делић из радионице Небојше Петровића. То је само позив. Не може бити замена за злато, за јабуку и за гледање Србије очима те лепе емисије. (Б. М.) SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2018.
SERBIA SPECIAL EDITION 2018
07
А Л Б У М
08
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2018.
Зворник
Пештерска висораван
SERBIA SPECIAL EDITION 2018
09
А Л Б У М
10
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2018.
Изнад планине Тара, поглед на Дрину
SERBIA SPECIAL EDITION 2018
11
О К В И Р
ЧЕТРДЕСЕТИ МЕЂУНАРОДНИ БЕОГРАДСКИ САЈАМ ТУРИЗМА, ОД 22. ДО 25. ФЕБРУАРА 2018.
Одмор те чека
Више од 1.100 излагача, скоро 300 иностраних, из 50 држава, и ове године обезбеђују место манифестацији на мапи европске туристичке индустрије. Земља гост је Грчка, а пратећи програми су међународни сајмови вина, хотелско-угоститељске опреме и сувенира. Уз то иде и „вртлог боја, укуса и мириса, мелодија“, као и чувени дух београдског гостопримства и ведрине. То Београдски сајам туризма чини привлачним и за пословне посетиоце и за најширу публику
Н
ајзначајнија туристичка ма нифестација у Србији и југои сточној Европи, Међународни београдски сајам туризма, већ четири деценије промовише најновије трендове и збивања у међународној туристичкој индустрији, отварајући нове перспекти ве у развоју туристичког бизниса. Као модеран европски комерцијални сајам, Сајам туризма је заштитни знак „Београдског сајма“, место које сваке го дине посети преко 75 хиљада људи за
12
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2018.
интересованих за путовања. И јавност према овој манифестацији, као неза менљивом туристичком догађају, негује посебан однос. Регионални и међународни карактер Сајма туризма потврђује чињеница да све већи број излагача и посетилаца до лази из свих делова света, што понуду дестинација ове године чини већом него ранијих година. Под слоганом „Одмор те чека!“ и ове године представиће се најзначајније
Радно време Међународни београдски сајам тури зма биће одржан од 22. до 25. фебруар а 2018. У четвртак, 22. фебруара, Сајам ће бити отворен од 10 до 18 часова, у петак (23. фебруара) и суботу (24. фебруара) од 10 до 19 часова. У недељу, 25. фебруара, Сајам ће радити од 10 до 17 часова. Де таљније информације: www.sajam.rs.
туристичке агенције, савези и органи зације, хотели, туристички центри, ва здухопловне компаније, међународни тур-оператори. Понудиће посетиоцима аранжмане за предстојећу туристичку сезону.
ски део, прелепе плаже, чисто и топло море — довољна су референца за посе тиоце Сајма туризма да и ове године ис траже понуду агенција и могућности за летовање у Грчкој. И домаће дестинације и знаменито сти Србије биће представљене на Сајму. Посетиоцима ће бити предочени капа цитети хотела и одмаралишта, моћи ће да добију препоруку за планине, бање, језера, за природне амбијенте и разно врсне садржаје за одмор, забаву, здрав ствени опоравак, спорт и рекреацију. Уз стално настојање да унапреде ко мерцијални аспект сајма — продају ту
ШИРОКА И ШАРЕНА ЛЕПЕЗА ПОНУДЕ Земља партнер овогодишњег Сајма туризма је Грчка, вечита инспирација за путнике и омиљена летња дестинација за српске туристе. Репрезентативни ту ристички центри, регије и градови, као и аутентичан континентални и острв SERBIA SPECIAL EDITION 2018
13
О К В И Р
Вино У оквиру Сајма туризма је и „Beowine“, догађај којим по чиње винска сезона. Ово винско окупљање трајаће дан кра ће од Сајма туризма, од 22. до 24. фебруар а, у проширеном излагачком простору, у халама 3 и 3А. Обележиће га сасвим нови концепт и значајан број нових учесника и пословних посетилаца.
ристичких аранжмана и презентацију понуде учесника — организатори Бео градског сајма туризма непрестано па жњу усмеравају на јачање пословне по сете и унапређење пословних сусрета. На међусобну комуникацију излагача и пословних посетилаца из свих делова света. И ове године, у директном кон такт у и пословним разговорима током Сајма, биће подстакнути различити об лици заједничке сарадње међу професи оналцима у туризму. Организовањем ове манифестације, једне од најуспешнијих у Србији и овом делу Европе, „Београдски сајам“ обједи њује и промовише све гране туристич ке привреде. Уз Сајам туризма овде се
14
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2018.
истовремено одвијају још три мани фестације, које сваке године расту по обиму и броју учесника: Међународни сајам вина (ове године девети пут), Ме ђународни сајам хотелско-угоститељске опреме (четрнаести пут) и Сајам суве нира „Посетите Србију“ (такође четрна ести пут). Изузетан мултимедијални пратећи програм на атрактиван начин промови саће бројне фестивале, манифестације и важне догађаје. Биће ту бројне презен тације, промоције и дегустације, уз чу вени дух београдског гостопримства и ведрине, што Сајам туризма чини врло привлачним и за пословне посетиоце и за најширу публику.
Сајамске погодности Један од најат рактивнијих сегмената у богатој понуди Сајма туризма традици онално су first minut понуде и ексклузив не сајамске погодности за одмор у лет њој сезони.
УСТАНОВАСТУДЕНТСКО ОДМАРАЛИШТЕ„БЕОГРАД“ ПЈ„РаткоМитровић“наЗлатибору Реч је о више објеката високе категорије, изграђених осамдесетих и деведесетих година XX века. Адаптирани су и обновљени по модер ним стандардима. Налазе се на само пола километра од центра Злати бора, у лепој боровој шуми, и нуде изузетне услове за одмор и рекре ацију. За боравак овде влада велико интересовање студената. Пружају услуге и корисницима споља. Комплекс се састоји се од четири објекта:
Вила„Србија“,
површине 2.015 квадратних метара, капацитета 39 лежаја. Има ресто ранску салу са 250 места (четири звездице), салу за семинаре са 50 места и летњу башту са 150 места.
Вила„Ловћен“,
површине 3.238 квадратних метара, капацитета 141 лежај.
Вила„Златибор“,
површине 1.276 квадратних метара, капацитета 88 лежаја, са спорт ском теретаном.
Вила„Романија“,
конгресни центар, са две сале од по 250 места, површине 1.920 ква дратних метара, и са смештајним капацитетом од 58 лежаја. 031 841 369 •
Улица спортова бб, 31315 Златибор 031 841 791 • recepcija.zlatibor@usob.rs • www.usob.rs
Д ОМ ЕТ И ТУРИС ТИЧКА ОРГАНИЗАЦИЈА СРБИЈЕ НАС ТАВЉА УЗЛАЗНОМ ПУТАЊОМ
Рекорди нису случајни
16
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2018.
У српском туризму година 2017. била је рекордна и по девизном приливу и по броју гостију. Томе су допринеле, поред осталог, снажне и креативне промотивне активности у водећим иностраним медијима, као и кампање на друштвеним мрежама. У 2018. нагласак је на даљем подизању квалитета услуга, на сити брејк и конгресном туризму, активном одмору, планинском и бањском туризму, као и на културно-историјском и уметничком наслеђу Пише: Марија Лабовић
На Копаонику (Фото: Александар Матић)
SERBIA SPECIAL EDITION 2018
17
Д ОМ ЕТ И
Публикације у издању Туристичке организације Србије
18
Т
уризам, један од најважнијих привредних сектора у свет у, и у будућности има важну улогу у економском расту и развоју. Према најновијем Светском туристичком ба рометру Светске туристичке органи зације (UNWTO), број међународних туристичких посета порастао је у 2017. за 7 одсто, а приход од тога достигао је цифру од 1.322 милиона долара. То је најбољи резултат у протеклих седам го дина. Процењује се да ће се овај снажни замах наставити у 2018. години по стопи од 4 до 5 одсто. SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2018.
Трендови у туризму се врло брзо ме њају. Нови стил живота, активни одмор и авант уристичке туре, онлајн комуни кације, велики број разних манифеста ција и фестивала који привлаче велики број туриста – све то показује да циљна група „millennnials“ потврђује своју до минантну позицију у туризму. Предвиђа се да ће до 2020. године ово туристичко тржиште заузети 47 одсто интернацио налних путовања. Такође, тренд путова ња „близу куће“ јасно показује колико су нам битна регионална тржишта, као и домаће туристичко тржиште. Наш
циљ је целогодишњи туризам, са јасним туристичким производима и понудом која ће привући различите госте. У складу са светским трендовима, дефинисана је стратешка оријентација Србије у туризму и усредсређеност на одређена туристичка тржишта, са ја сном понудом за будућност. Јасан циљ ни сегмент и позиционирање иденти фикује Србију као туристички бренд, означава бенефит за госта и диферен цира позицију наших производа. Резултати у српском туризму за 2017. годину су рекордни, како по девизном
приливу, тако и по броју долазака ино страних и домаћих гостију. У однос у на претходну годину, број гостију порас тао је за 12 одсто, а укупни број ноћења за 11 одсто. У циљу подстицања развоја туризма, Влада Србије и Министарство трговине, туризма и телекомуникација и ове годи
Види Србију Реализована је и домаћа кампања „Види Србију... Савршен одмор ти је надохват руке“. Промотивне активности одвијале су се у градовима Србије, уз јаку медијску подршку. SERBIA SPECIAL EDITION 2018
19
Д ОМ ЕТ И
20
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2018.
не посветили су посебну пажњу пројек тима у вези са развојем туризма и одо брили израду 80.000 ваучера. Ова значајна акција поделе ваучера дала је ветар у леђа домаћем туризму. Домаћи гости чине 51 одсто од укуп ног броја гостију у Србији и 62 одсто од укупног броја ноћења. Туристичка организација Србије, у складу са планом развоја туризма за ову годину, и даље ће вредно радити. И ове године ћемо домаће туристе анимирати промотивним активностима и комуни кацијом путем онлајн и офлајн медија, заједно са колегама из локалних тури стичких организација и представници ма туристичке привреде. ПРОМОЦИЈЕ И РЕЗУЛТАТИ И промотивне активности на ино страним тржиштима у току 2017. допри неле су добрим резултатима. Након што је CNN објавио да је „Србија друга свет ска туристичка дестинација у 2018. го дини“, француски туроператор „Voyage urs du Monde“ позиционирао је Србију као „трећу најпожељнију дестинацију у 2018. години“ уз пропратни текст: „Србија је доживела препород. Оста ци који сведоче о вишевековној истори ји преплићу се са узаврелом underground култ уром. Да, Београд је озбиљан кан дидат у трци за нови Берлин, са додат ком словенске душе као плусом.“ Када овакве две реномиране куће овако високо позиционирају Србију као туристичку дестинацију, уз више него позитивне коментаре, знамо да смо ус пели и да ће то допринети да у годинама које долазе Србија туристички само ја ча и расте. Такође, треба поменути да се наша земља налази међу 52 дестинације које препоручује лист New York Times. У 2017. години спроведене су ин тензивне промотивне и маркетиншке кампање на глобалним туристичким тржиштима. Медијска кампања емито вана је на глобалним мрежама BBC и „Eurosport“, настављено на британском „Channel 5“. Објављени су чланци и ре портаже у најпознатијим медијима, по пут британских листова Guardian, Inde pendent, америчких Vogue и Conde Nast Traveller, италијанских La Repubblica и Corriere de la Serra, руских Комсомољская правда и National Geographic (руско из
Звуци лета У 2017. реализована је и регионална кампања „Дани Срби је – звуци лета“, са акцентом на летњој понуди и фестивалима у Србији. Кампања је спроведена у Румунији, Бугарској, Сло венији, Црној Гори, Босни и Херцеговини и Мађарској. Ако имамо на уму то да је међу иностраним туристима у Србији 40 одсто њих из нашег региона и да остварују 48 одсто девизног прилива, онда је још јасније колики је значај такве кампање.
дање), француских Madam Figaro и Pa risien, немачких Freie Presse, Hamburger Abend Blatt и Berlinger Moren Post... Студијска посета америчких блогера Србији, као и активности на блоговима и друштвеним мрежама, резултирале су добијањем шездесет прве Годишње златне награде „Адриан“, највећег и најпрестижнијег признања те врсте, за кампању „Balkan Blogger Bash“. Туристичка организација Србије у години за нама учествовала је на 18 ме ђународних сајмова, реализовала 25 ра дионица и презентација у иностранству, организовала студијска путовања у Ср бији за 155 иностраних новинара и ТВ екипа. У 2017. на друштвеним мрежама прегледано је преко 7,5 милиона видео снимака из Србије, што је резултирало са 60 милиона импресија. Број пратила ца ТОС-а на друштвеним мрежама по већао се за 45 одсто. Стога ће и 2018. година бити у знаку дигиталне кампање. У току је промоци ја емитовањем видео материјала о Ср бији на реномираној телевизији „Travel Channel“. Национална ТВ Кине у мају 2018. емитоваће четири получасовне епизоде о Србији. Све ове активности свакако су до принеле да туризам Србије иде узла зном линијом и да 2017. не буде само успешна већ и рекордна. У 2018. настављамо континуирани рад на промоцији Србије као атрактив не туристичке дестинације, на подизању квалитета услуга у туризму, стављање фокуса на city break дестинације, актив ни одмор, планински туризам, бањски туризам, култ урно-историјско наслеђе и уметност, као и MICE туризам, с обзи ром на то да Србија важи за конгресну дестинацију са најбржим растом.
Марија Лабовић
(Ауторка је директорка Туристичке организације Србије)
Фото: Архива ТОС-а
SERBIA SPECIAL EDITION 2018
21
П ОС ЕТ А
У сенци Арарата У ЈЕРМЕНИЈИ, НА ВИСОВИМА ПАМЋЕЊА И ВОЉЕ ЗА ОПС ТАНАК
22
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2018.
Помешај непрегледне степске висоравни Ширака са снежним врховима планине Арагатс, кристалне воде језера Севан и драматичну клисуру реке Акхуриан. Додај кликтај орла златаша, расута стада оваца, мирис лековитих трава и тек испеченог хлеба. Не заборави средњовековне храмове, камене крстове у брдима и загонетне цитаделе Урарту. Уплети дух необичних градова, попут Јеревана и Гјумрија... Схватићеш да се пред тобом отвара прастара шифра и пространство у које се улази кроз ову земљу. Већ опчињен и пун утисака, почећеш да допиреш до смисла Текст и фото: Светлана Дингарац
Црква у селу Цагхунк, у области Гегхаркјуник
SERBIA SPECIAL EDITION 2018
23
П ОС ЕТ А
Летња пастирска насеобина Језида на планини Арагатс Коњаник у пастирској насеобини у области Мартуни
У
смирај дана, док је сунце залази ло иза пространих голети турске провинције Карс, над клис уром реке Акх уриан разлили су се топли и тужни звуци дудука. Надносећи се над понором са дозом бола и сете на лицу, мој водич Хаик је на овом традиционал ном јерменском инструмент у од кајси јиног дрвета свирао изворну народну песму „Дле јаман“. Опијени музиком и магичним призором који се отварао испред нас, стајали смо на јерменској обали реке, док су на супротној страни лежале рушевине Анија, славне средњо вековне престонице некадашњег Јер менског краљевства. Познат још и као „град са 1.001 црквом“, Ани је у XI веку био култ урни центар и регионална си ла са преко 100.000 становника, која је по моћи парирала Константинопољу, Багдаду и Дамаску. Надомак, а заправо непремостиво далеко, данас се Ани, као и библијска планина Арарат – државни симбол Јерменије, налазе у Турској, са којом Јерменија већ више од две деце није нема дипломатске односе. Пробле матичан однос између ове две државе заправо сеже много дубље у прошлост, почевши од вишевековне отоманске окупације јерменских територија, ре пресалија којима су Јермени били из
Монаштво и материнство У Јерменији је традиционална породица још увек главни стуб друштва, а родбинске везе изузетно снажне. Од младих се очекује да рано ступе у брак, па породице са троје и више деце су пре правило, а не изузетак. Зато у Јерменији, и поред дубоке религиозности, скоро да не постоји монаштво, наро чито женско. Врло је ретко да овде жене зарад љубави према Богу одбаце брак и улогу мајке.
24
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2018.
ложени од стране Османског царства, да би све кулминираo масовним прого нима и убиствима Јермена током Првог светског рата. Тако је Хаик овом емо тивном мелодијом, која најбоље осли кава саму бит јерменске душе и која је временом постала химна њиховог стра дања, рекао о свом народу и његовом етос у много више него да ми је набрајао историјске податке, битке и династије које су ту владале. – Овде је свака стопа испуњена исто ријом. Мало је народа који имају про шлост тако древну, комплексну и прот кану трагедијом као Јермени. Још их је мање који могу да се похвале овако богатом култ уром и традицијом – обја шњавао је Хаик док смо се возили по из локаним путевима провинције Ширак. Ова мала и национално веома хо могена земља, која данас броји тек не што више од три милиона становника, постојала је на јужном Закавказју још у првом миленијуму пре нове ере и представља једну од најстаријих колев ки цивилизације. Јермени себе сматрају директним потомцима Хаика, сина Но јевог пра-праунука, кога држе за свог патријарха и оснивача нације, и по ко ме своју земљу називају Хајастан. Пре ма легенди, он је 2492. године старе ере победио вавилонског краља Нимрода и успоставио прву јерменску државу на подручју Арарата. ПРВА ХРИШЋАНСКА ДРЖАВА НА СВЕТУ Иако је још у бронзано доба на овом простору постојало неколико развије них цивилизација, као што су хетитска, Наирии Урарт у, које су све имале удела
у етногенези савременог јерменског на рода, заправо, тек током VI века старе ере Јермени почињу да развијају сво ју народносну свест. Од тада се њихова држава шири и јача, развија култ уру и језик, рађа велике владаре. Та њихова велика жетва стиче се у краљу Тигра ну Великом, који је од 95. до 66. године старе ере Јерменију учинио најмоћни јом краљевином југозападне Азије. Да нашње границе државе обу хватају само мали део некадашње Јерменије, која је на свом врхунцу заузимала области између Црног мора, Каспијског језера, Медите рана и језера Урмиа у данашњем Ирану. Међутим, повољан стратешки положај Јерменије доводио је до честих инвази ја суседних народа, попут Асираца, Грка, Римљана, Византинаца, Арапа, Монгола, Персијанаца, Отомана и Руса. Због тога су се кроз њену историју често смењива ли периоди независности и вазалстава. Јермени су се током своје бурне про шлости показали као веом а способан народ, који је својевремено одиграо зна чајну улогу на подручју Блиског исто ка. Били су познати као веома успешни трговци, лекари и научници, али су се истицали и као добри државници. По знато је да је и неколико византијских царева било јерменског порекла, те да су до трона долазили захваљујући вој ним успесима. И поред великих искуше ња и страдања, Јермени су успели су да се одрже на окупу. У томе им је највише помогла хришћанска вера, која је поста ла нераскидиви део њиховог култ урног идентитета и срж националног бића. Наиме, историја хришћанства на овим просторима сеже готово до доба Христа и његових ученика. Апостоли Филип и Јуда Тадеј проповедали су Христово
учење на јерменском двору. Нова веро исповест се брзо ширила у народу, да би већ 301. године Краљевина Јерменија била прва држава која је признала хри шћанство за званичну религију. То се догодило за време владавине цара Ти ридата III Великог, а заслугом Григори ја Просветитеља, који се прославља као један од највећих светаца јерменске цр кве. Због тога и не чуди податак да данас чак 95 одсто становника изражава при падност Јерменској апостолској цркви. Још један снажан стуб националног идентитета Јермена је њихово писмо. Саставио га је Месроп Маштоц, јермен ски лингвиста, просветитељ, преводи лац Светог писма и мисионар, на самом почетку 5. века. Тако је започео „златно доба“ у развоју јерменске култ уре, нау ке и литерат уре. Јермени су га због то га прогласили свецем и посветили му бројне споменике, школе и улице.
Манастир Хогеванк, у близини села Сарнагбир Манастир Гошаванк, у провинцији Тавуш
ОДБРАНА КРЕАТИВНОШЋУ И ХУМОРОМ За тренутак оставимо историју и окренимо се јерменској садашњици. Прошавши период постсовјетске транзиције, у којем је цела индустри ја доживела колапс а земљом почели да владају тајкуни, Јерменија полако поку
Парк писма Колико су велики понос и уважавање Јермена према свом писму најбоље говори податак да је 2005, за 1600. годишњицу од настанка њиховог алфабета, подигнут јединствени парк у близини Апарана са 39 монументалних слова. За кратко вре ме он је постао права туристичка атракција. Људи из свих кра јева Јерменије, али и странци, долазе овде како би се слика ли, и то најчешће поред почетног слова свог имена. SERBIA SPECIAL EDITION 2018
25
П ОС ЕТ А
Парк писма (Алфабет парк) и планина Арагатс
26
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2018.
SERBIA SPECIAL EDITION 2018
27
П ОС ЕТ А
Хачкар (камени крст), црква и тврђава у селу Кош, област Арагатсот Крдо коња у области језера Арпи Водопад Тркан
шава да стане на сопствене ноге. У зе мљи у којој је просечна плата тек нешто изнад 300 евра, а трећина становништва живи испод границе сиромаштва, љу ди се креативношћу и хумором носе са егзистенцијалним проблемима и све прис утном корупцијом. И поред тога што су шансе за запошљавање у стру ци минималне, Јермени традиционално улажу у образовање, посебно у науку и уметност. – Овде свака кућа има клавир и сва ко зна да игра шах – са поносом би ис тицао Хаик, у шта сам и сама имала прилике да се уверим. На моје велико изненађење, чак и у најсиромашнијим селима, у кућама у којима је последњи комад намештаја купљен пре тридесет и више година, често сам виђала клавир и децу која су вежбала на њему. Јермени су иначе веома дружељубив и гостољубив народ. Слободно време обично проводе са породицом и прија
Коњак Ту је и чувени јерменски коњак, који је постао светски по знат након Кримске мировне конференције на Јалти 1945. године, где је служен учесницима скупа, након чега га је Чер чил толико заволео да га је свакодневно конзумирао до краја живота.
28
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2018.
тељима, најчешће уз добар залогај који воле да спреме сами. Гост је светиња, па ако вам се деси да неком случајно уђе те у кућу, чак и ненајављени, очекујте да домаћица одмах преплави сто разним ђаконијама. Јерменија је релативно од скора по чела да се окреће туризму. Иако не пред ставља најједноставнију дестинацију за путовање и истраживање, што због не достатка квалитетних а приступачних смештајних капацитета, лоших путева и потешкоћа у комуникацији са домаћим становништвом, које (осим руског) тек набада по коју реч страног језика, крај ње искуство је увек позитивно. Највише има руских туриста, као и гостију из Ирана и арапских земаља, који се овде осећају ослобођени стега и правила наметнутих од стране њихо вих држава. У последње време има све више посетилаца из западноев ропских земаља, посебно Француске и Италије, а често се могу срести бициклисти из бивших држава источног блока, који на својим двоточкашима крстаре Јермени јом од Ирана на југу, па све до Грузије на северу. Јерменија је иначе доста безбед на земља, али се треба држати подаље од границе са Азербејџаном, где често долази до ситних инцидената.
У БОЈИ КАЈСИЈЕ Најбоља почетна тачка за обилазак земље је свакако Јереван. Као једна од најстаријих насеобина на свет у у којој се континуирано живи већ скоро три миленијума, јерменска престоница је препознатљива по велелепном погледу на планину Арарат. Архитектонски, Је реван је врло интересантан град. Грађен је плански, почетком XX века, и красе га бројни булевари и паркови. Већина фа сада обложена је наранџастим туфом, вулканским каменом, због кога је читав град попримио неку посебну боју пре зреле кајсије. То воће је иначе национал ни симбол ове земље, а наранџаста боја на застави указује управо на њега. Градом доминира Јереванска каска да, познате степенице које су пандан Шпанским у Риму. То је популарно оку пљалиште туриста и младих, а изнад се уздиже грандиозна стат уа Мајке Јерме није. Дању и ноћу улице су пуне света, као и бројни кафеи, музеји и галерије. Близу Трга Републике, налази се чуве на пијаца уметничких дела и занатства Вернисаж, на којој стотине продаваца нуде најразноврсније рукотворине. Ов де се може наћи буквално све – од анти квитета, чипке, ручно рађених вунених
тепиха, предмета од злата, до накита и украса од вулканског стакла опсидијана. Куда се упутити даље? Јерменија је углавном планинска зе мља, па је одлична за планинаре и љу битеље дивље, нетакнуте природе, али и поклонике различитих адреналинских спортова, као што су параглајдинг и спортско једрење. Планински ланци ис пресецани брзим и водом богатим реч ним токовима, заједно са висоравнима, заузимају 80 одсто територије. Највећи део Јерменије је на надморској висини између 1.000 и 2.500 метара. Са простра них висоравни уздижу се ниже планине и бројни угашени вулкани, међу којима је и највиша планина Јерменије — Ара гац, висок 4.095 метара. Планински пре воји, долине и кањони чине ову зељу много већом но што она заправо јесте, а путовање комликованијим, али и уз будљивијим. Осим географских варијација, пут ник се у Јерменији среће и са значајним климатским разликама. Морате би ти спремни на све – од полупустњских области око Талина које наликују на Месечев пејзаж, преко густих и кишних шума Тавуша, па све до алпских ливада Гегхам планина и осунчаних плантажа нара око Мегрија. SERBIA SPECIAL EDITION 2018
29
Морнар на реплици средњовековног јерменског једрењака, на језеру Севан Вила Карс, грађена од црног туфа, у граду Гјумри Вински подрум у Ијевану
П ОС ЕТ А Брда поред Сепасара, са археолошким налазиштима на врховима, а у позадини планински ланац Јавакети На језеру Севан
КЉУЧЕВИ ЧАРОБНЕ ЗЕМЉЕ Побројати, а тек посетити све зна чајне историјске споменике Јерменије представља праву немогућу мисију. У овој земљи, скоро свако село може да се похвали бар једном старом црквом, па ганским светилиштем у природи, утвр ђењем из бронзаног доба, необичним надгробним споменицима, записом на клинастом писму, праисторијским архе олошким налазиштем или барем каме ним крстом – хачкаром. Заправо, где год да се застане, има шта да се види и ис тражи. Ипак, покушаћу да издвојим не ке знаменитости које се никако не смеју изоставити. На првом месту је свети град Ечми адзин, центар духовности и вере, у коме се налази седиште Јерменске апостолске цркве и неке од најстаријих базилика и капела на свет у. Од других сакрал них објеката, треба обићи катедралу у Звартноцу, манастире Хагпат, Санахин, Хор Вирап, Гегард, Севанаванк, Хагарт син, Нораванк, као и Татев, до кога води 5,7 километара дугачка жичара. На ли сти неизоставног се налазе и недавно обновљени антички храм Гарни, древна опсерваторија Карахунџ, пећински град Кндзореск, тврђава Амберд и пећина Арени. Незаобилазни елемент локалне ту ристичке понуде је и богата национ ална кухиња, која одражава историју и гео графију поднебља из којег је потекла, али и упливе других култ ура. Основу чине јела од јагњећег меса, разне врсте сарми и традиционални танки хлеб – лаваш. Интересантан је и податак да за при премање хране јерменски кулинарски стручњаци употребљавају око 300 врста дивљих трава и цвећа које се претежно користе као зачини, али и као главна јела. Јерменија је и земља вина. Према предању, када је Ноје изашао из Арке након потопа, управо је на тлу Јерменије засадио лозу коју је добио од Бога. Да у свакој легенди има и истине показују и најновија археолошка ископавања у пе
Плави бисер У срцу земље налази се огромно језеро Севан, које зову и „плавим бисером Јерменије“ и јерменским морем. И поред веома хладне воде, током кратке летње сезоне на плажама око језера тешко је наћи слободно место.
30
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2018.
ћини Арени, где су пронађени остаци најстарије винарије на свет у, која је била у употреби још пре 6.100 година. Неопходно је споменути пријатељ ске односе и дубоке везе јерменског и српског народа који сежу далеко у про шлост. Свети Сава био је одушевљен умешношћу јерменских неим ара, па је довео прве припаднике овог народа у Србију. Сетимо се и децембра 1988, када је разорни земљотрес погодио јермен ски град Гјумри, а тадашња Југослави ја међу првима послала транспортни авион са хуманитарном помоћи. Ме ђутим, приликом слетања дошло је до експлозије и свих седам чланова посаде, коју су чинили искључиво Срби, поги нуло је. На том месту Јермени су поди гли споменик захвалности и са великим поштовањем памте тај чин српске по жртвованости. И дан данас, када овде споменете да сте из Србије можете да очекујете посебно срдачан дочек. За крај, Хаик ми је дао свој рецепт који на најсликовитији начин дочарава мирисе и укусе ове необичне земље: – Помешај непрегледне степске ви соравни Ширака са снежним врховима планине Арагатс, кристалне воде језера Севан и драматичну клис уру реке Акху риан. Све то зачини кликтајем орла зла таша, рас утим стадима оваца, мирисом лековитих трава и тек испеченог хлеба. У ту природну мешавину нештедимице додај средњовековне цркве, манастире, хачкаре и мистериозне Урарт у цитаде ле. А онда све украси космополитским изгледом Јеревана, веселим духом Гју мрија, и открићеш чаробну земљу пре пуну утисака која ће те оставити без даха. Међутим, немој се заварати иде јом да ће тек пуко разгледање ових зна менитости бити довољно да ти дочара суштину Јерменије. Загреби мало дубље испод површине и бићеш пријатно из ненађена сазнањем да су твоја најдража сећања везана заправо за њене поносне, духовите и гостољубиве становнике. Јер, тек након упознавања дела вели ких јерменских стваралаца и уметника, а нарочито кроз непосредне контакте са својим домаћинима, почећеш да раз умеш душу ове земље, снажну енергију којом одишу њена јединствена архитек тура, музика и митологија, а нарочито њену несаломиву вољу у сталној борби за опстанак.
SERBIA SPECIAL EDITION 2018
31
О Д Р Е Д И Ш Т А
Изазов откривања Словачке У БАНСКОЈ БИСТРИЦИ, ПОДНО НИСКИХ ТАТРИ, МЕЂУ ПРИЈАТЕЉИМА
Торњеви Банске Бистрице и Кула са сатовима
32
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2018.
У средишњој области ове благородне земље, на реци Хрон чије воде стижу и до Србије, српски путник осетиће блискост и препознати рођачке везе. Угодно је и сваком другом ко долази у миру и чиста срца. Лепе старе грађевине, сачуване од таштих и лакомислених модернизатора, све те тврђаве и торњеви, палате и тргови, звона и фонтане, омогућавају потпун средњоевропски доживљај. Додајте томе и природу, богат фолклор, живу културу, занимљиву гастрономију и све што уз то иде. Много је разлога да ово место упишете у свој план путовања у наредним годинама
Текст и фото: Миодраг Грубачки
SERBIA SPECIAL EDITION 2018
33
О Д Р Е Д И Ш Т А
Г
рад Банска Бистрица, са око 80 хи љада становника, административ ни је центар региона и једно од во дећих привредних средишта Словачке. Смештен је у котлини реке Хрон, леве притоке Дунава, у подножју Ниских Та три, планинског масива који је и нацио нални парк. Неких педесетак километара северније, Ниске прелазе у чувене Висо ке Татре, најпознатију зимску туристич ку дестинацију земље. Из тих је разлога овдашња континентална клима нешто оштрија него у остатку Словачке. Река Хрон, чије воде, захваљујући Дунаву, са Ниских Татри стижу и до Србије, у пот пуности је словачка река. Кроз ту земљу протиче целим својим током, дугачким 298 километара. Област у којој се налази Банска Би стрица позната је по рудним богатстви ма, нарочито руди бакра, што је условило њен развој још од средњег века. Неми новно, такав привредни стат ус привла чио је и освајаче, па је одбрани и утврђи вању градских зидина придаван велики значај. До данас је у центру града остао очуван барбакан, подигнут 1512. године за одбрану тамошњег дворца, и то је зна менитост коју туристи најрадије посећу
Поглед са Куле са сатовима Камена фонтана
Крива кула са сатовима Централним тргом у Банској Бистрици, названим по Сло вачком народном устанку, доминира двадесет метара висо ка кула са сатовима – астролошким и сунчевим. Подигнута је средином XVI века, а недавно је у потпуности обновљена и стављена у службу туристичке понуде града. У локалном миљеу назива се и „Криви торањ“, јер је по вертикали закри вљена 68 центиметара. До кривљења је дошло током XIX ве ка услед нарушене статике, али је оно успешно заустављено пре пола века бетонским инјекцијама у темеље.
34
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2018.
ју. Пред улазом у утврђење је некада по кретни, сада широки мост, који води до кула, чија је унутрашњост претворена у ресторан и уметнички павиљон. Унутар тог комплекса је и катедрала из XVIII ве ка, седиште банскобистричке епархије, у потпуности обновљена пре неколико го дина. Торњеви барбакана, с моћним звони ма и китњастом архитект уром, с погледи ма ка градској пијаци и њеној вреви, на најбољи начин одражавају дух овог града – склад старог и новог и умереност у рас коши. Торњеви банскобистрички – само те две речи довољне су да у потпуности одреде ово место и његово историјско на слеђе. У непосредној близини је и централни трг, којим доминирају кула са сатовима и камена фонтана. Све фасаде старих здања на тргу обојене су једнообразно, у слич ној беж нијанси, и управо та једностав ност производи најјачи ефекат на посма трача. Камена фонтана у средишту трга потиче још из XVI века, а данашњи облик добила је пре стотинак година. Након ре новирања, 2009. године, добила је расвет у и посебне звучне ефекте. Поред фонтане је здање Градске куће из XV века, у чијем је приземљу отворен информативни ту ристички центар. БАНСКА ШТЈАВЊИЦА, СВЕТСКА БАШТИНА Најпосећенија манифестација је „Ра двански сајам“, средином септембра, ка да цео град постаје велика позорница на којој се неколико дана одвијају музички, драмски и фолклорни програми, а не заобилазни су и они гастрономски. Фе
стивали имају међународни карактер, те нис у ретка ни гостовања ансамбала и оркестара из Србије, посебно из њене се верне покрајине Војводине. Претпрошле јесени се међу учесницима нашао и дечји ансамбл Култ урно-уметничког друштва „Пионир“ из Зрењанина, који је успе шно приказао део фолклорног наслеђа и култ уре своје земље. Публици су пред стављени као традицион ални пријатељи, који стижу из вишенационалне средине у којој живе и бројни припадници словач ке националне заједнице. У области Банске Бистрице постоји још једно значајно одредиште – четрдесет километара удаљена Банска Штјавњица, град-музеј под заштитом UNESCO-а, жи вописно фотогенично место које се угње здило између два средњовековна замка, у сенци монументалних црквених торње ва. Замкови су, као и на другим сличним местима, подигнути на околним брежуљ цима, а амбијент подграђа чине старе грађевине различитих стилова и волу мена, творећи складну целину, успешно сачувану од свих потоњих непримерених градитељских утицаја. У Банској Штјав њици светска градитељска баштина има, дакле, одличног репрезента и хроничара, с обзиром на то да се сматра једним од најстаријих градова у Словачкој, чији пр ви писани помени датирају још из 1156. године. Посебно је импресиван стари камени замак, јединствени симбол места. Њего ви најстарији делови потичу из XIII века. Половином XVI века био је опасан сна жним зидовима и тврђавом, ради одбра не од турске најезде. За обнову замка ЕУ је пре неколико година издвојила 1,5 ми лиона евра и он данас бројним посетио
цима дочарава средњевековну мистику, у аутентичном амбијент у. Једна од туристичких манифестација у том месту су „Саламандрови дани“. И током тог фестивала народног стварала штва, сваког септембра, овде се окупљају фолклорни ансамбли, музичари и глу мачке трупе из иностранства и земље до маћина. Старе камените уличице Штјав њице испуњене су тих дана туристима са свих страна, који једнако уживају у исто ријском наслеђу, уметничким програми ма и специјалитетима овдашње кухиње који се нуде на сваком кораку. Словачка је земља у којој се може по вући паралела са Србијом. Нема море, али обилује другим природним богат ствима, сличан је и менталитет људи, уз пословичну гостопримљивост. Нис у не важне ни цене туристичких и ванпанси онских услуга, које су сасвим приступач не и просечном српском џепу. Запад и исток земље – од престонице Братиславе до других по величини Кошица – пове зани су квалитетним саобраћајницама, којима гравитирају и сви други центри, укључујући и Банску Бистрицу. Лоци рану, како би Словаци посебно истакли, „ни на истоку, ни на западу“, Банску Би стрицу вреди свакако уписати међу мо гућа одредишта, макар и успутна, прили ком пропутовања кроз ову занимљиву и Србима блиску средњоевропску земљу.
Банска Штјавњица, панорама и дворац
Стотину степеника По цени од само једног и по евра посетиоц и могу стићи до видиковца на врху куле, одакле се отвара леп поглед на цео град и околину. До видиковца води тачно стотину дрве них степеника, па је и сам успон до врха, кроз унутрашњост куле, занимљив доживљај. SERBIA SPECIAL EDITION 2018
35
О Д Р Е Д И Ш Т А
Банска Штјавњица, Трг Светог Тројства
36
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2018.
SERBIA SPECIAL EDITION 2018
37
П ОЗ И ВН ИЦ А
Драгуљ Арапског залива
У МАСКАТУ, ПРЕС ТОНИЦИ ОМАНА, РАСЦВЕТАНОЈ ИЗМЕЂУ МОРА И ПУС ТИЊЕ
38
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2018.
Егзотични султанат на југоисточној обали Арабијског полуострва плени уредношћу, пулсирањем миленијумске културе и осећајем за високу модерну. Зову га „арабијским рајем“ и „султанатом из 1001 ноћи“. Спаја у себи геопоетику мора, пустиње и особених планина. Има просвећеног владара и лепа здања, музеје и оперу, живописне ношње и пикантну кухињу... Одавде је и Синбад Морепловац кретао у своје пустоловине Текст и фото: Соња Лапатанов
SERBIA SPECIAL EDITION 2018
39
П ОЗ И ВН ИЦ А
О
ман је од давнина словио за сре диште на трговачком пут у од Средоземља до Азије, а и данас, у својој отворености, повезује Оријент и Оксидент. Види се то на сваком кора ку, од историје и култ уре до свакодне вице. Посетиоцима нуди и лепе крајо лике: планине, кањоне, пустиње, оазе, као и пешчану обалу коју запљускују воде Оманског залива и Арабијског мо ра, односно Индијског океана. Очарава јућих боја, зачудних облика, прастарих обичаја и љубазних људи, Оман нимало случајно називају „арабијским рајем“ и „султанатом из 1001 ноћи“. Овом најстаријом самосталном арап ском државом управља образовани и на предни султан Кабос бин Саид ал Саид, један од најбогатијих људи на свет у. Има углед великог државника и омиљен је у својој земљи. Наследивши свог оца на че лу државе давне 1970, он је од неразвије ног Омана начинио једну од најбогатијих и најмодернијих арапских земаља. Мла дим домаћим стручњацима омогућио је да развију не само индустрију нафте и плина, већ и марикулт уру, пољопривре ду, рибарство, туризам... Четворомили онска земља је процветала, а он је владар који је најдуже на трону на Блиском и Средњем Истоку. Осим арапског, у Ома ну се говори и енглески језик, који се као обавезан предмет учи у школама. Природне лепоте ове земље тростру ке су. Бесконачне беле пешчане плаже ну де поглед на предивно тиркизно море, погодно за роњење, крстарење, посма трање делфина и корњача... На другој страни су пешчане дине и пустињски пејзаж, са својим лепим оазама. Може те јахати камиле, ићи до бедуинских кампова, возити специјална возила по пешчаним динама и исушеним корити ма река. Трећи струк оманске лепоте су планински терени, са својим јединстве ним екосистемом.
Место спуштања и скривености Порекло имена Маската је спорно. Једни тврде да је из ведено из староперсијског, други из арапског језика. Кажу да значи упориште, скривено место, место спуштања, што може да има логике. У луци се одвајкада спуштају сидра бродова. Са друге стране, Хаџар планине (чији врхови високи преко 3.000 метара личе на алпске чешљеве) ограђују увалу и окомито се спуштају до самог мора.
40
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2018.
Оманити су изузетно љубазни и го стољубиви људи, а дах Оријента стал но је прис утан. Лебди кроз престоницу Маскат, кроз долине, планине, подручја мирисног тамјана и кроз пустињу, којој се својим бујним зеленилом супротста вља тропски југ. НАЈЧИС ТИЈА АРАПСКА ПРЕС ТОНИЦА Маскат, или Мускат, главни је и нај већи град Султаната Оман. У граду, ва жној блискоисточној луци, живи око 400.000 становника. Налази се на севе розападу земље, на обали Оманског за лива, и с правом носи епитет најчистије арапске престонице. Уз многе култ урне и историјске знаменитости, то га чини веома привлачним за туристе из целог света. Морепловци кажу да је та лука увек имала посебну атмосферу, са ста рим утврђењима и модерном архитек туром. Овде и савремени комерцијални центри постоје у складу са традицио налном култ уром. Укљештеног између мора и плани на, Маскат чине мања насеља међусобно повезана планинским прелазима. Ма трах, Руви, Курум, Сиб... Из практичних разлога, последњих година Маскат се шири пре свега ка југу, у област прио балне равнице Батинах. Тако је наста ла Метрополитан Ареа, велико градско подручје где је више мањих и већих се ла срасло у једну целину. Ту је куцави ца Омана, главни чиниоци економске и финансијске моћи. Скоро половину становништва ту чине радници ми гранти из Ирана, Пакистана, Бангладе ша, Индије и Филипина. Ова јефтина радна снага омогућује велике грађевин ске активности у целој земљи. На гра дилиштима у Маскат у се ради двадесет четири сата, а радове, као и у Дубаију и Абу Дабију, може да заустави само пу стињска олуја. За кратко време никли су тржни центри, стамбене четврти, нова индустријска постројења. Упркос хро ничној несташици воде, слободне повр шине у таквим четвртима покривају се травом и украсним растињем! Стари центар Маската, на јужном крају Метрополитан Арее, све више гу би на значају и заостаје у однос у на по словна предграђа. Ту се налазе углав
ном репрезентативна здања, као што
SERBIA SPECIAL EDITION 2018
41
П ОЗ И ВН ИЦ А
42
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2018.
је Каср ал Алам султана Кабоса бин Саида, и владине зграде. Будући да високе планине онемогућавају ши рење и даљу изградњу центра града, од 1970. предграђе Руви прераста у фи нансијску четврт, Мутрах у послов но средиште, а Сиб у центар инфра структ уре. Стари Маскат тако губи примат, али не и своју изворност. Наиме, старо језгро града налази се у малој ували са природном луком, чији један део припада султановој палати. Окружен је очуваним тврђа вама Џалали и Мирани, из XVI века, из времена порт угалске владавине. ОД ПАЛАТА ДО СУКОВА То одликује читаву земљу, а посебно је изражено у Маскат у. Овај град бли ста од чистоће и уредности. Красе га неговани травњаци, дрвореди, украсни жбунови и разнобојно цвеће. Надлежне службе чисте град три пута дневно, а бацање отпадака, посебно из возила, ка жњава се глобама и затвором у трајању од десет дана. Да кажњеници не би дан губили, уведен је друштвено корисни рад. Дуж аутопутева засађују се млади це дрвећа, па оне касније својим коре њем и крошњама штите асфалт од песка који наноси пустињски ветар. Иако је вода злата вредна, младице се заливају. Заштићене су оградицама и мрежицама и нико их не ломи. У Маскат у је вредно посетити Му зеј историје природе (богата колекција фосила локалне флоре и фауне) и музеј Ал Зубаир (колекција антиквитета, тра диционалног оружја, накита и костима
Туризам као адут Уз оманску обалу протеже се један од најлепших коралних подводних гребена у свету. Неки од овдашњих хотела припа дају угледним светским ланцима са пет звездица. Оман има јединствен приступ бројним туристичким атракцијама, вешто преплићући богато културно наслеђе и модеран стил.
градских и сеоских). Неизоставна је и посета импресивној султановој палати, окруженој прелепим вртовима, као и палати Ал Алам из XVI века. После шетње дуж корниша (риве), уобичајено је да се крене у посет у живо писном Мутрах суку, једном од најста ријих у Оману. Као и свуда у овој земљи, трговци се према странцима љубазно опходе. Сук је лавиринт наткривених уских улица начичканих златарским радњама, продавницама зачина, тексти ла, сувенира, џамбија (чакија), фењера, папуча, егзотичних мириса и тамјана, локалних специјалитета... У Оману се
још практикује и поштује традици онални начин одевања. Скоро сви му
шкарци носе традиционални дишдаша, дугу белу хаљину, блиставо чисту чак и на пастирима који по читав дан ходају за стадом. „Ко вам пере дишдашу и како се по стиже та невероватно блистава бели на?“ питали смо. „То ради и зна само мама!“ одговори ли су нам. Уз дишдашу млађи мушкарци носе раскошно везену капу, налик округлој кутији. Старији мушкарци носе мара ме од белог памука или кашмира, па стелних боја, са кићанкама, све вешто уматано у елегантни турбан. На неким
SERBIA SPECIAL EDITION 2018
43
П ОЗ И ВН ИЦ А
У обрисима легенде У давним временима овде се налазио штаб Александра Македонског. Оман је и дом прича из „1001 ноћи“. Некадашња је поморска сила, са чијих обала је Синбад Морепловац ис пловљавао у своје незаборавне пустоловине.
дишдашама уочљива је кићанка која, као део изреза око врата, пада на груди. Обичај је да се на кићанку ставља пар фем, и када власник пожели да се осве жи, ставља је под нос. Веома важан детаљ у мушком све ту Омана представља дагер, знан и као омански ханџар. Овај традиционални закривљени бодеж, наоштрен са обе стране, слови за симбол мушкости и елеганције, знак поштовања и престижа у друштву. У Оману, већина жена ван куће пре ко одеће носи црну скромну абају, од ла ког и прозирног материјала, чији рука ви су обично проткани златним концем, или перлицама. Неке жене носе огртач и хиџаб, типичну муслиманску мараму којом покривају кос у. У сеоским среди нама и код бедуина, жене носе неку вр сту маске, а у градским срединама зар, са прорезом кроз који блистају враго ласте очи и капци, екстравагантно на шминкани тиркизном, љубичастом или смарагдном сенком. Традиционална женска одећа оманија разликује се по регионима, материјалима, ткању, кро ју и бојама. Заједничко за све жене је да свој аутфит допуњују накитом, разним украсима, козметичким детаљима, тето важама каном, као и фирмираном или ручно израђеном гардеробом.
44
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2018.
ХРАМ И ОПЕРА Џамија султана Кабоса, или Велика џамија, у предграђу Гхубрах, најпозна тија је у Оману и једна од највећих у
том региону. У њој истовремено мо же да се моли 20.000 верника. Врата
ове величанствене грађевине, заврше не 2001. године, отворена су за туристе и припаднике осталих вероисповести, што је чини омиљеном туристичком атракцијом Маската. Немуслимани мо рају строго да поштују правила облаче ња и време одређено за посет у главној сали за молитве. Џамија се налази унутар огромног ограђеног простора. Има пет минаре та и две сале за молитве, окружене ве ликим двориштем, вртом и фонтанама. Комплекс је изграђен од белог индијског пешчара, са елементима оманског, пер сијског и египатског дизајна. Врх унац лепоте чини раскошна централна сала за молитве, од белог и сивог мермера, са лепим керамичким плочицама. Крунски лустер висок петнаест метара украшен је кристалима „сваровски“, а обасјава га преко хиљаду сијалица. На поду је тепих други по величини на свет у, ручно ткан у Ирану, широк 60, а дугачак 70 метара. Наспрам тог ремек-дела је таваница бо гато украшена калиграфијом и арабе скама. Драматична решеткаста купола је на висини од педесет метара, а доле место за 6.600 молитвених простирки. Ово велелепно здање модерне ислам ске архитект уре нацији је поклонио султан Кабос, поводом тридесете годи шњице његове владавине Оманом.
У Маскат у ваља посетити и Ројал
Оперу Хаус. И ово здање, отворено октобра 2011, подигнуто је на ини цијативу султана Кабоса. Пројектовано
је у класичном исламском стилу и део је новог урбаног центра. Не без разлога, називају га „драгуљем Истока“. У про грамима ове куће култ уре учествовала су најпознатија имена и ансамбли опере и балета из читавог света. У ДИЊИ СЛАТКОЈ КАО МЕД Због близине Арапског мора и Оман ског залива, овде је изванредна понуда свеже рибе и морских специјалитета. Могу се набавити на пијацама или про бати у локалним ресторанима. Цене у ресторанима су повољне. По препору ци особља „Ер Србије“, која преко Абу Дабија лети до Маската, испробали смо ресторан „Туркиш хаус“, у близини на шег хотела „Платинум“. Због малог бро ја столова, испред ресторана увек је ред. Али вреди причекати. Унутрашњост ре сторана је веома скромна, али је храна фантастична. Ако се не ослоне на препоруку љу базних конобара, гости сами могу да
изаберу плодове мора и рибу уловљену тог дана, као и начин на који ће бити припремљена. Гриловано, пржено, пе чено, у сос у, са прилогом, салатама од свежег поврћа, или укусним предјелом од руколе, хумуса, туршије, маслинки, љутенице и домаћег миомирисног хле ба из фуруне. У омиљене специјалите те овог ресторана спадају грилована риба, међу њима хамур, ред снапер, си бас, куфар, кинг фиш, тајин од морских плодова или шкампа са црвеним со сом, омански јастог. Уз јело, обично се пију свеже цеђени сокови и лимунадаментанада, са много блендованог ли ста менте. Шалгам је освежавајуће ки селкасто-љуткасто безалкохолно пиће, налик расолу. За дезерт гости обично наручују сок послужен у дињи слаткој као мед. s
Узорни тоалети Крај путева у Оману свугде постоје државни тоалети, од чврсте грађе, женски и мушки, са текућом водом и запосле ном особом која их одржава двадесет четири сата. Запослени и живи у истом објекту, а храна, вода и остале потрепштине допремају му се по устаљеној динамици.
SERBIA SPECIAL EDITION 2018
45
А РХ ИП ЕЛ А Г
Мрва између светова СЕЈШЕЛИ, ЗИМСКИ ЗАПИСИ ИЗ ТРОПСКОГ РАЈА
46
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2018.
Овај архипелаг од 155 острва у Индијском океану удаљен је око 1.500 километара од источне обале Африке и око 1.000 километара североисточно од Мадагаскара. По броју становника, то је најмања афричка држава. До пре два века острва су била ненасељена, а онда су се на њима укрстили културни и расни утицаји Француза, Африканаца, Индијаца и Кинеза. Данашње креолско становништво и његово наслеђе сведоче о том укрштању. Главна привредна делатност је туризам, а острва су чувена по џиновским корњачама и орашастом плоду coco de mer Текст и фото: Јосип Шарић
SERBIA SPECIAL EDITION 2018
47
А РХ ИП ЕЛ А Г
И
зраз колатерална штета обич но носи нежељене конотације, осим ако није реч о Сејшелима као о једној од успутних станица на по вратку из Јужне Африке у Европу. Разум треба слушати, а у овом случају налагао је да се искористи прилика и да се пре седање у други авион одложи за недељу дана. Ти дани представљају вероватно најпријатније чекање на превоз које се може замислити. Али кренимо редом... Уз једнолично брујање авионских мотора, и повремене узвике путника пренутих из сна неочекиваним тур буленцијама, посматрамо несагледиво пространство далеко испод крила која нас носе жељеном циљу. Изненада, при мећујемо неколико малих зелених мр ља, на тамноплавој подлози, које постају све веће, флапсови на крилима се спу штају, а чује се и рад мотора који извла че точкове. Коначно... Тропски рај у пла ветнилу Индијског океана је пред нама. Након краћег рулања по писти авион се зауставља, а ми пуни истраживачког елана излазимо из климатизоване каби не. Први утисак је заправо шок изазван енормном влажношћу ваздуха. Гранич не формалности брзо пролазимо док се низ лица сливају капи зноја. Аеродром ска зграда, налик на провинцијску ауто буску станицу, нема зидове па између стубова слабашно струји топли ваздух покретан крилцима бројних вентилато ра који су ту уместо клима уређаја. Изнајмљени аутомобил, минијат ур них димензија, примерен је уским и кривудавим путевима којима је испре сецано главно острво Махе, које ће нам бити дом наредних дана. Авант ура је почела. У ЧЕТИРИ БОЈЕ Сејшеле чине такозвана унутрашња и спољашња острва. У групи унутра шњих највећа и најлакша за посет у су главно острво Махе, на којем се налази главни град Викторија, затим Праслин и Ла Диг. У групи спољашњих острва величином се истиче огромни корални атол Алдабра. До пре нешто мање од 200 година укупно 115 острва која чине Сеј шеле, била су ненасељена. Најмања уда љеност од другог копна, а реч је такође о острву, Мадагаскару, износи чак 1.000 километара, па је јасно откуда то касно
48
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2018.
насељавање. И поред касне колонизаци је и отежаног приступа, Сејшели пред стављају прави мали мултиетнички лонац у којем су се крчкали култ урни утицаји Европљана, Африканаца и Ази јата, што се данас огледа у креолском становништву и њиховом историјском наслеђу. Зато, без икаквих конфликата, стоје једни поред других хришћански и хиндуистички храмови. Зелена, плава, тиркизна, бела – то су боје које ће наредних дана стално врши ти атак на наше чуло вида. Море зелени ла под чијим теретом посрће острво је неописиво. Кале, филадендрони, бана не, пешнфрут, протеа, лимете, старфрут, кокоси и безброј других врста, нама не познатих, као коров племенитог поре кла прекривају скоро сваку стопу овог острва. Није ни чудо да је национални цвет Сејшела једна орхидеја - payan ke. Мирољубиве биљке знају, у одређе ним сит уацијама, да буду и опасне па је основни савет који се добије приликом изнајмљивања аутомобила, да се он не паркира испод кокосове палме. Видећи пред собом аутомобиле са удубљењи ма на каросерији, јасно је и откуд такво упозорење. А оно што не прија возилу сигурно не може да прија ни возачима ван возила, па је повремени поглед упе рен у гроздове великих кокоса неопхо дан. Вратова укочених због сталног гле дања у палмине крошње и вребајуће плодове кокоса, коначно избијамо и на плажу на којој блештавило коралног пе ска скоро да изазива „снежно слепило“. У августу је на јужној хемисфери зима па су и сејшелске плаже пусте упркос пријатној температ ури од око 26–28 сте пени Целзијусових. Поглед на оближњу таблу и упозорење исписано на пет је зика, укључујући и локални креолски, открива и један од разлога зашто је то тако: „Warning! Very dangerous currents (June to September)!“ Зима је период мон суна, када снажни пучински ветрови ка обали ваљају огромне таласе, али и те шке облаке који са собом доносе изне надне пљускове. Таласи који се разбија ју на коралним баријерама, испред саме обале, постају невидљиве честице но шене ветром које се лепе на све на шта наиђу. То се односи и на људе који након краћег боравка на обали и без купања постају осољени као да су спремљени за
SERBIA SPECIAL EDITION 2018
49
А РХ ИП ЕЛ А Г
50
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2018.
SERBIA SPECIAL EDITION 2018
51
А РХ ИП ЕЛ А Г
мумификацију. Исти ти ветрови зими и влажност ваздуха спуштају на „прихва тљивих“ 70-80 одсто, у однос у на летњу влажност која је најчешће 90-100 одсто. ЗЕМЉА КАО БОТАНИЧКА БАШТА Обалом доминирају гранитне стене, површина заобљених услед сталне бор бе са агресивним таласима Индијског океана, који несмањеним апетитом све на свом пут у немилице нагриза. Бели на песка, скоро свих тропских плажа, посебно је очаравајућа подлога на којој се исцртавају тамне сенке палми надне
Coco de mer Сејшели су и дом највећем орашастом плоду на свету, по знатом по имену coco de mer. Палма која рађа овај плод има мушка и женска стабла, а чудном игром еволутивних токо ва мушки цвет личи на човеков полни орган, а сам плод на женски. Та бизарност довела је до рађања легенде по којој су управо Сејшели библијски Еден, односно прави рајски врт. Ова дуговечна палма може да поживи и двестотинак година, а чувени плод може да има тежину и до 18 килограма. Стабла ове палме су под брижним надзором, а трговина плодовима и њихов извоз под строгом контролом.
52
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2018.
сених до воде, као да и саме желе да се порину у тиркизне дубине. Блештавило песка помало губи од своје чедне бели не кад се сетимо од чега настаје. Око 30 одсто садржаја песка су честице смрвље них гранитних стена, а око 70 одсто је несварени продукт дигестивног тракта папагај риба које глоцкају приобалне ко рале. То значи... Закључак изведите сами. Централни део северног дела острва Махе заузима национални парк Morne Seychelloise. Ако посетилац помисли да зеленило не може да буде гушће од оног које је видео долазећи до националног парка, грдно се преварио. Растиње буја на све стране, дрвеће стреми висинама, пузавице се пењу уз његова стабла, друге се спуштају са крошњи ка тлу. Оно што не расте по вертикали шири се по хо ризонтали. Лепота недирнуте природе и зеленило од кога се не види ни небо по лако почиње да оптерећује, изазивајући скоро клаустрофобични осећај. Тек на видиковцу, на планинском врх у, отвара се поглед ка долини и океанској пучини, а плаветнило ведрог неба и тиркизна боја воде разгоне психоделични осећај изазван свим нијансама зелене боје.
Помало презасићени овом еколо шком катарзом за све праве љубитеље природе, спуштамо се ка Викторији, главном граду са непуних тридесетак хиљада становника, што чини трећину укупне популације Сејшела. Туризам је на Сејшеле стигао одавно, али то се на улицама града не примећује у тој ме ри као на многим другим туристичким дестинацијама. Град и изгледа и живи као да се тек пробудио из колонијал ног сна некадашње империје, по имену чије краљице је и добио име, иако су га основали Французи 1778. године. Осим Природњачког и Историјског музеја, незаобилазна тачка за посете у Викто рији је Ботаничка башта. Помало пара доксално делује постојање ботаничке баште на острву које је и само у целини управо то – огромна ботаничка башта. Но, у овој градској, култивисаној рука ма запослених, посетиоци могу да виде две природне реткости којима се Сејше ли поносе. Прва је већ помињана палма coco de mer, а друга су џиновске копнене корњаче које су нам углавном познате по причама о Галапагос у и његовим рет ким животињским врстама.
Палме, сунце, песак, море и помало истраживања, уз обиље егзотичног во ћа и сјајно зачињену креолску храну, чине да дани брзо прођу. За оне жељне опуштања без много активности осим купања, сунчања и пар краћих излета, Сејшели су обећана дестинација. За оне мало радозналије, којима ова острва по стају тесна после неколико дана, Сејше ли су место вредно обиласка али веро ватно не и повратка на њих. Тропски рај нас је дочекао, угостио и испратио, оставши миран и успаван у свом тиркизном окружењу и покривен небеским плаветнилом, којим смо ми одједрили у нове доживљаје.
Корњаче Џиновске копнене корњаче некад су насељавале острва широм Пацифика и Индијског океана. Неконтролисано изло вљавање првих колониста и промене у њиховом природном окружењу, које је узроковао човек, десетковале су их, па се данас могу видети само на Галапагосу и Сејшелима. Мала оаза ових корњача, у Ботаничкој башти у Викторији, тек је бледа слика огромне колоније на атолу Алдабра. Ако су тачни пода ци којима се барата у јавности, на том атолу постоји највећа колонија џиновских копнених корњача на свету, која броји више од 150.000 јединки. SERBIA SPECIAL EDITION 2018
53
А РХ ИП ЕЛ А Г
54
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2018.
Хиндуистички храм
SERBIA SPECIAL EDITION 2018
55
О Б АЛ Е
И богови ТАСОС, ОД ЛЕПОТЕ, ПОВЕС ТИ И МИТА
су овде
навраћали
56
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2018.
Према духовитој београдској легенди, ово острво открио је неки Таса Звездарац који се једног пролећа одметнуо од звоцаве жене. По том Таси, наводно, острво је добило име. Тасос су некада звали „шума која плива“. Био је чувен по злату, мермеру, најбољем маслиновом уљу и чудима арханђела Михаила. И данас се тамо може доживети много тога, онако по нашки, ненамештено. Видимо то и по овим изводима из острвског дневника наших несташних путописаца, који су једва пристали да се на крају лета врате отуд Пише: Милош Лазић
Поглед са Тасоса ка Светој гори
SERBIA SPECIAL EDITION 2018
57
О Б АЛ Е
Деда Јоанис и кир Алекос Коцикелис Поглед на Лименас, главни град Тасоса Коноба „Ретро“ у Панагији
П
утник је у Грчкој увек у прилици да упозна неку знаменит у лич ност: пре неколико година на Крфу био је то Сократ, капетан брода за туристичко разгледање и тешитељ уса мљених туристкиња, а сада, на Тасос у, Христос, кога гости његовог хотела из незнања ословљавају са Крис, мајка Де спина са Христопуло, а Срби са – „где си, буразеру“. Већи део овог путописа на стао је и уз његову помоћ, па ако му икад допадне шака, ево – Ефхаристо, адерфос. Путовали смо аутобусом. Из Београ да смо пошли у пет поподне, а у Керамо ту, месту на обали Егеја, уз два получа совна одмора и два преласка државних граница, стигли око седам ујутру. Одатле смо фериботом прешли на Тасос и већ око девет пристигли пред хотел „Јоанис“ на Хриси Амодији, Златној обали, на ко начно одредиште. Казаљке на часовни цима померили смо за сат унапред и са два уза зачас преболели мучне проблеме изазване временском разликом. Првог дана смо упознали све овда шње значајније личности: Христоса Пападимитријуа, власника, менаџера и нај
Једноставност Лин Кристина Макреј, наша нова пријатељица, Иркиња из Алстера, већ десет година живи на Тасосу. Себе и своју поет ску душу издржава радећи као службеница. – Уз редован посао, сви овде раде још понешто – каже Лин. – Већина их има маслињаке или винограде, многи иду у риба рење, а ту су и каменоломи и радионице за обраду мермера... Христос, власник хотела „Јоан ис“, не либи се да ради као кел нер, а његов деда Јоанис, иако му је деведесет трећа, обра ђује башту из које се гости хотела могу хранити месец дана. То ми се свидело код ових људи, зато сам и остала. А опет, са шестсто евра овде живим као у Лондону са две и по хиљаде. И много безбрижније.
58
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2018.
вреднијег келнера хотела, његовог стари јег брата Димитриса који је важан човек Удружења хотелијера Тасоса (на острву постоји двестотинак хотела, не рачуна јући оне силне бунгалове, апартмане или собе које готово сви издају), њихову мај ку кира Деспину, па точиоца Сотироса, шефа кухиње Танасиса, Александроса, бармена на шанку поред базена, Ставро са, власника и јединог радника „Бајамо са“ у комшилуку (конкуренцију, дакле) и још неке, али о њима доцније. Пред нама је била Златна обала, по лепоти друга плажа у Грчкој и седма на целом Медитерану, а иза нас моћни Ип сарион, зелена литица чији је истоиме ни врх штрчао изнад облака, на висини од око хиљаду двеста метара, одакле је спокој острва и мир нас, гостију, надгле дало јато орлова. ПОПОДНЕВНИ ОДМОР КИР АЛЕКОСА Првог дана, за вечером, од Христоса смо чули мноштво познатих и непозна тих легенди, а у Грчкој су повест и мито логија толико повезане и испреплетане да је понекад тешко раздвојити их и до кучити шта је шта. На пример, зна се да се на Тасос у подвизавао и ту умро свети Лука и да су прелепо острво походили Јован Бого слов и апостол Павле. Побожни Грци, дакле сви, верују да је на острву, бар колико да пред Луком начини једно од својих чуда, био и Арханђел Михаило. Мада, открио нам је да су на Тасос долазили и витезови крсташи, које је предводио краљ Ричард, познат као Ла вље Срце. Како? Овако: кад нас је Хри стос повео у Панагију да видимо цркви
SERBIA SPECIAL EDITION 2018
59
О Б АЛ Е
Камени кровови села Панагија
60
цу Покрова Пресвете Богородице из XV века, провео нас je крај певнице и заве ренички показао застакљену витрину с неком обичном шареном крпом унутра. Питали смо га каква је то реликвија, а он је шапатом објаснио да је то застава Ричарда Лављег Срца и да је ту од 1182. године. Збуњени, наставили смо да се распит ујемо, и после упорног досађи вања изнудили признање да је барјак украден неопрезним крсташким стра жарима испред носа, кад су таборовали на Тасос у на пут у ка Јерусалиму. – Па, нема разлога да се стидите тога – тешили смо га. – Енглези су вам ис пред носа покрали сву историју и изло жили је у својим музејима бестидно, као да је њихова. Ова застава је тек честица тог нечасног дуга… – Ех, да су нас само Енглези крали – уздахнуо је. Ваљало би описати два чудна дога ђаја, како читалац не би помислио да је крађа застава и осталог на Тасос у не е, неколи какав обичај и данас. Наим ко дана касније дошли смо у Панагију, најлепше село на острву, да проведемо неко време у кафаници „Ретро“, у којој се, у врелим летњим данима, окупља ве ћина доконих житеља. Поручили смо по грчку кафу, пресечену ципором. Стигло и мезе: козји сир, шунка и неизоставне маслинке. Кућа части, то је обичај. Воду, неупоредиво бољу од SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2018.
оне коју су у супермаркетима куповали уплашени туристи, сами смо захватали с јавне чесме која је жуборила усред ка фанске баште. Трећу туру је поново частио кир Але кос Коцикелис, власник кафане, а затим је, на наше изненађење, донео још једну и закључао кафану, показујући нам не муштим језиком гестова да ће скокнути кући, да једе. После пола сата придру жио нам се папус Јоанис, Христосов де да. Рекли смо му да је газда отишао на ручак и да би требало да се врати сваког трена, на шта се старина насмејала мла далачки: – Када је врео дан, као овај, после јела воли мало да прилегне. Неће се тај вра тити бар још два сата. – Али, нисмо платили – успаничили смо се. – Платићете сутра, или кад наиђете. Догодине... Други случај је могао имати трагич е, из кафенеа у луци не последице. Наим Лименаса утрчали смо у аутобус који је баш полазио у Скала Потамију, кад се одједном пред њим, ниоткуда, појавио млади келнер који нас је малочас слу жио. „Самоубица“, пролетело је у маг новењу; јер платили смо поштено?! Ма, јок: зауставља аутобус јер нам није вра тио кус ур од – једног евра. – But, it is tip – рече неки земљак. – То је напојница.
– Ефхаристо – насмејао се, наклонио, и изашао из аутобуса. ХОДОЧАШЋЕ ОБИЧНИХ ГРЕШНИКА Симпатичну кира Ангелику, коју смо одмах прозвали Анђелка, срели смо то ком једног узбудљивог обиласка острва. Она је туристички водич, а ми смо се прошверцовали у њену групу, углавном мрзовољних и не претерано радозналих Енглеза, којима је Тасос, његову истори ју и људе описивала кроз анегдоте, ваљ да да би их засмејала и тако натерала да, ипак, нешто запамте. Док смо скитарали уоколо са Христо сом, нашим новим пријатељем и сабра том, дознали смо много више о местима која смо обишли, а Анђелку би ваљало споменути због три важна догађаја на пут у и њене искрене бриге за нас, уљезе, које је препознала као браћу Србе. Алики је старо рибарско село на ис точној обали острва које је никло или заостало на месту хеленског градића са луком, чији се остаци још налазе у ле вом од два залива. Заливе гради полуо стрво на којем се од давнина вадио мер мер, најбољи у античкој Македонији. У луци се још разазнају остаци два мања храма које раздваја поплочана главна улица. У оба су велики мермер ни постаменти, али археолози још нис у
успели да установе да ли су ту били ол тари или споменици. И чији. Десно, у брду изнад полуострва, биле су две пећине у којима је нађено мно штво фигурина Аполона и Ероса. То је било све што смо дознали од наше Ан ђелке. Енглези су одјурили у кафану крај предивне плаже на обали десног залива, а ми смо се промували унаоколо. Дакле, оба храма (вероватно посве ћена Аполону и Ерос у) са младим све штенством, били су место где су утеху тражили и проналазили матрози полу луди од година проведених на пучини и чежње која се дојила вином и маштом, као и њихове супруге пос устале у вер ности. Отуда и оне фигурине Аполона и Ероса. Задовољни, мада и мало збуњени тим открићем, отишли смо за нашом групом у италијански кафе, засели и поручили пиће. После петнаест минута узалудног чекања устали смо и отишли до кафа не на врх у литице, над којом се вијори
Манастир Архангела Михаила, на југу острва
Чуда Вода захваћена с чудотворног врела Арханђела Михаил а, у манастиру њему посвећеном, кажу, делотворна је. О томе све доче на хиљаде златних и сребрних ланчића окачених на ико ну на којој је представљен Арханђел како пред светим Луком изводи своје чудо. Те ланчиће остављају жене којима је небе сник помогао да добију дете, а мачеве, којих је испод иконе двадесетак, остављају очеви који су добили наследника. SERBIA SPECIAL EDITION 2018
61
О Б АЛ Е
62
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2018.
ла грчка застава. А, тамо, као да су само на нас чекали: пиће су нам донели тако рећи пре него што смо засели, појачали су музику кад су докучили да нам се до пада, убише се људи око нас, а о ценама да и не говоримо. Одједном, једва да смо обрнули дру гу туру, ево ти забринуте Анђелке. Пита шта није у реду и зашто смо онако нагло отишли? – Код нас, у Србији, кира Ангелика, није обичај да се келнер чека дуже од два-три минута – објаснили смо. – Стр пљење нам баш и није јача страна... Погледала нас је разнежено. – И код нас, Грка, исто – ускликну ла је некако раздрагано, док су неки од оних несрећних Енглеза у доњој кафани још чекали да их неко услужи. РЕКРЕАТИВНИ КАТИХИЗИС Грци су веома побожан свет. Чак и агностици иду у цркву, показујући да поштују православну традицију своје нације. У то смо се уверили када смо от крили топониме Панагија (Богородица), Теологос, Агиос Пантелејмонас, Папа лимани (Поповска лука), Агиос Георги ос, и сличне. Ово ваља споменути због тога што смо с нашим Енглезима дошли до мана стира Арханђела Михаила, метоха све тогорског манастира Филотеја, саграђе ног на литици изнад мора и око цркве коју је пре два миленијума подигао све ти Лука. За разлику од прастаре црквице, сам манастир је релативно нов: конаци су саграђени 1974. Дознавши некако да смо Срби и православна браћа, игума нија је дозволила да у цркви Арханђела Михаила начинимо неколико фотогра фија. Али – само ми! Можда би била милостива и према осталима да одевени бесрамно нис у на грнули кроз спољашње двери. То им је прес удило. Бакице у шортсевима и чиче у шпилхознама добили су некакве мара ме којима су морали да покрију нагост својих белих спарушених ногу пре него што су и крочили унутра. Али, опет је морала да интервенише кад је опазила да су чак и у цркву сви одреда ушли под сламним шеширима. Трећи пут су упро пастили све, кад су почели сами да узи мају свеће, не плативши их, и да их ста
вљају у цегере за плажу, односећи их за успомену. Тада је мати игуманија поди гла поглед к небу, уздахнула, прекрстила се и дигла руке и од њих, и од нас. На одласку, купили смо у манастир ској продавници сувенира по једну ку тијицу тамјана, бројанице и књижицу Повест манастира светог Арханђела Михаила на Тасосу. Та књига је штампа на и на српском језику, а написале су је и објавиле саме калуђерице, међу којима је сигурно и нека Српкињица. Сазнали смо, има их на Тасос у онолико.
Црквица изнад Пефкарија Грчки брод са српском заставом у луци Лименарије
ГРЧКЕ СНАЈЕ И СРПСКИ ЗЕТОВИ Мистер Џон, у Рогатици познатији као Јован, дошао је у Грчку без визе. Има аустралијски пасош, може. Тамо је нави као да аутомобилом иде и до бакалнице, па је истог часа кад смо приспели почео да обилази рентакар агенције. А важан је за ову причу јер је његова упорна ра дозналост открила да на Тасос у живи и ради чак петнаест Српкиња које су грчке снаје. Прво је нашао Паскалиса Циндомиса, дружељубивог власника рентакар агенције ожењеног Јасмином Јованкић, родом из Сопота. – Зна српски, леба ти – рекао је ми стер Џон збуњено. Паскалис нас је дочекао као најрође није. Можда зато што смо га, онако из небуха, ословили фамилијарно: „Где си, зете?“ На то се искидао од смеха. – Венчали смо се пре годину дана, а тек смо пре три месеца први пут били код њених на Космају – рекао је, а не зна се да ли се хвалио или жалио. – Као што је ред код нас, Грка, однео сам госпођи
SERBIA SPECIAL EDITION 2018
63
Грчка кафана „Кнез Михаилова“ у Лименарији
О Б АЛ Е
Фото: Жељко Синобад и НР Прес
ташти и Јасмининој баки поклон: по пет литара маслиновог уља. Ех, како сам се избрукао... Мора да су помислиле да имају лудог зета, чим им први пут дола зи у кућу и доноси зејтин. После сам се извадио: спремио сам им морску рибу на граделама и зачинио је маслиновим уљем. Кад то пробаш, све опростиш. Живе у Потос у, на југу острва. Мора мо, каже, да дођемо у госте, тим пре што је у њиховом месташцу удато чак шест Српкиња. – Велика Србија – рекао је Паскалис уз смех. Онда је позвао Јасмину телефоном: изненадила се и обрадовала као да јој је неко довукао Космај на дар. Лепо је, рече, чути се са земљацима, а још леп ше видети се. Даће нам аутомобил, па да скокнемо до њих на ручак. Штета што смо је изневерили. Мада, сасвим сигурно ће и овог лета на Тасос доћи много гостију из Србије... Биће прилика да се сретне с нашим људима. Сутрадан смо доживели још једно из ненађење. Били смо у Лименас у, главном
граду Тасоса, да видимо остатке антич ке агоре и изузетно очуван амфитеатар, кад одједном, пролазећи крај сеновите баште кафане „Палео лимани“ (стара лу ка), неко нас је ословио на српском: – Уживате ли, земљаци? Момак се смешкао, црномањаст, као прави Грк, али испоставило се да је Бе ограђанин, из Раковице. Овде на острву је већ дванаест година, супруга му је Гр киња, учитељица, имају двоје деце. Лети ради као келнер, зими скупља маслине, добро им је. – Осам наших момака је овде ожење но Гркињама – рекао је. – Опа, бато, велика Србија – понови ли смо Паскалисове речи. – Тише мало, немој да вас неко чује – опоменуо нас је земљак осврћући се тобож забринуто. Од нас је сазнао да је, уз њих осмо рицу зетова, ту и петнаест снајки из Ср бије, на шта је резигнирано слегнуо ра менима: – Значи, још воде са петнаест према осам!
Б Р О ЈЧ АН И К СНАЖАН ТУРИС ТИЧКИ ЗАМАХ БЕОГ РАДА У 2017.
Два милион а ноћења
66
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2018.
Највећи раст у туристичком промету у српској престоници остварили су гости из Израела (204 одсто) и Кине (131 одсто). Најбројнији гости били су Турци, а са крузера Немци, Американци и Скандинавци. Уз тенденције даљег раста. Креативни и паметни наступи Туристичке организације Београда на међународним сајмовима, поред осталих фактора, учинили су своје. И у 2018. наставља се истим путем, уз мноштво нових елемената
SERBIA SPECIAL EDITION 2018
67
Б Р О ЈЧ АН И К Сајам туризма у Београду и концерт у калемегданском парку
Б
еоград је у 2017. години посетило укупно 1.024.727 гостију (16 од сто више него претходне године) који су остварили 2.179.996 ноћења (19 одсто више). Од укупног броја туриста у Бео граду 2017. године, страних гостију је било 862.679 (18 одсто више него у го дини која је претходила). Најбројнији гости били су Турци, Хрвати, Немци, Грци, гости из БиХ, затим они из Сло веније, Бугарске, Израела, Кине и Црне Горе. Највећи скок у туристичком про мет у у Београду у претходној години остварили су туристи из Израела са 204 одсто, Кине са 131 одсто и САД са 30 одсто пораста. Те су земље, дакле, за Београд тржишта са најзначајнијим растом. Укупан број остварених ноћења у Београду је 2.179.996, што је за 19 одсто више него у 2016. Од тога, страни гости остварили су 21 одсто ноћења више него претходне године. Укупном броју туриста у Београду треба додати ско ро 80.000 оних који су у 2017. посетили Београд речним бродовима. Они нис у обу хваћени претходним статистичким подацима, јер не остварују ноћења у београдским смештајним капацитети ма. Најбројнији гости на крузерима су Немци, Американци и Скандинавци, који у просеку остају у Београду једну ноћ и два дана. ТОБ НА МЕЂУНАРОДНИМ САЈМОВИМА
Фото: Из публикације „Добродошли у Београд“ у издању ТОБ
68
Већ на почетку ове године Тури стичка организација Беог рада забеле жила је нове успехе на међународним сајмовима туризма. После прошло годишњих признања на сајмовима и презентацијама у Шангају, Пекингу и Абу Дабију, Туристичка организаци ја Београда добила је признање у Ис танбулу за најкооперативнији и најпо словнији штанд на сајму „EMITT 2018”, петом по величини сајму туризма у свет у. Овогодишње учешће на сајму у Турској било је једно од најуспешни јих, како по броју и важности одржа них пословних састанака са турском туристичком привредом, тако и по укупним односима две земље. Стога се и у овој години очекује рекордан број гостију из Турске у Београду. SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2018.
– Београд је на сајму туризма у Ис танбулу представљен као капија или чак престоница Балкана, што, судећи по броју турских гостију, заправо и је сте – рекао је Миодраг Поповић, дирек тор Туристичке организације Београда у изјави за турске медије. – Овакав на ступ, али и стални сусрети на високом нивоу, односно раст укупних економ ских односа две земље, и ове године ће омогућити даљи пораст броја гостију из Турске у Београду. Све значајније ће бити и туре које ће из Београда наста вити пут до Новог Пазара, Војводине, Вишеграда или Требиња. Први дан на сајму је протекао у зна ку посете Сандре Војиновић, конзула Србије у Истанбулу. Одржан је велики број пословних састанака, уз изузетно интересовање агената, туроператора и новинара. Туристи из Турске су на првом ме сту по броју долазака страних гостију у Београду. У прошлој години, укупно 82.227 Турака је посетило српску пре стоницу (годишњи раст од 19 одсто). Сталност у порасту броја турских го стију у Београду последњих година чи ни ово туристичко тржиште изузетно значајним за туризам Београда. Туристичка организација Беог рада у јануару је учествовала на међународ ном сајму туризма у Штутгарт у „CMT 2018”, где је представила укупну тури стичку понуду града, са посебним на гласком на сити брејк, омладинском, транзитном и култ урном туризму. На Међународном сајму туризма у Словачкој „ITF SLOVAKIATOUR 2018“, на ком је ТОБ учествовао са Туристич ком организацијом Војводине, највеће интересовање посетилаца било је за кратки градски одмор, спортске дога ђаје, фестивале, размену култ урне ба штине, нау тички туризам. Слободан Унковић, заменик директора Туристич ке организације Београда, говорио је на традиционалном пријему за новинаре и госте који је организован на српском штанду. Том приликом, уз прис уство Шанија Дермакуа, амбасадора Србије у Словачкој, постигнут је споразум са Лубошем Фелнером, власником тури стичке агенције „Бубо“, највеће у тој зе мљи, о укључивању програма за посете Београду и Србији у годишњи каталог овог туроператора за 2019.
SERBIA SPECIAL EDITION 2018
69
Б Р О ЈЧ АН И К
Густ програм пред нама Туристичку организацију Београда чекају наступи на сај мовима туризма у Софији, Москви, Берлину, Емиратима. Ва жан наступ је и на Београдском сајму туризма од 22. до 26. фебруара, када ће у четири дана бити представљени сви сег менти туристичке понуде српске престонице.
АМБИЦИОЗНО И У 2018.
Југословенско драмско позориште и „Београђанка“
70
Словеначки туристи спадају у честе госте у Београду, који више пута у то ку године користе сити брејк садржаје, првенствено мотивисани београдским богатим календаром догађаја. Због тога је ТОБ учествовао на сајму „Natour Al pe–Adria 2018“ у Љубљани. По подаци ма за 2017. годину, туристи из Словеније се налазе на шестом месту по броју по сетилаца у Београду. Понуда српске престонице предста вљена је и на тржишту Израела, за Бео град највећем и најбрже растућем тури стичком тржишту (рекосмо, раст од 204 одсто у 2017). На сајму „IMTM 2018“ у Тел Авиву представљене су могућности за путовања у Београд, сити брејк, ак тивни одмор, чари српске гастрономије, као и специјализоване туристичке туре за госте из Израела. Туристи из Израела су у 2017. години доспели на листу Топ 10 гостију у Београду, односно на осмо место по бројности и на друго по броју
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2018.
ноћења. Уз тенденцију даљег раста. На сајму је одржана презентација Београда и Србије за највеће агенте и туропера торе из Израела, као посебан промотив но-пословни догађај. Судећи по утисци ма туроператора и новинара, Београд и Србија ће се наћи у понуди још већег броја израелских агенција, што ће зна чајно утицати на даљи туристички про мет гостију из ове земље. У оквиру фестивала „Празник ми мозе“ у Херцег-Новом, Туристичка ор ганизација Београда је почетком фебру ара представила понуду Београда кроз култ урно-уметнички и гастрономски програм Скадарлије, најпознатије ам бијенталне целине српске престонице. Посетиоци су уживали у уметничком програму који се сваког лета одржава испред Куће Ђуре Јакшића у Скадарли ји, уз песму, игру и скечеве, слушајући анегдоте о најпознатијим боемима Ска дарлије. Део програма био је и пер форманс глумице Наташе Попоске са представом Музеја Града Београда која указује на историјске споне Србије и Црне Горе. Виђен је и програм у изво ђењу уметничког центра „Талија“. „Пра зник мимозе“ је фестивал основан 1969. и једна је од најзначајнијих манифеста ција у Црној Гори. Од 1991. члан је Удру жења карневалских градова Европе (FECC).
УСТАНОВАСТУДЕНТСКО ОДМАРАЛИШТЕ„БЕОГРАД“ Пословнајединица„РадојкаЛакић“наАвали Направљено на темељима објекта са краја тридесетих година XXвека,овојеиседиштеУстановестудентскогодмаралишта„Бе оград“.НалазисенанајлепшемделупланинеАвала,наободусрп скепрестонице.Послеруинирањаупролеће1999,токомагресије СевероатлантскогпактанаСрбију,цеообјекатјепоступнообно вљен.Данасјетоједнооднајмодернијихстудентскиходмарали штауовомделуЕвропе.Пружаодличансмештај,исхрануицео спектардругихуслугастудентима,алиикорисницимаспоља. Састојисеоддвадела:
Новиобјекат„Авала“ Површине 5.357 квадратних метара, капацитета 158 лежајева. Има ресторанску салу са 200 места, конференцијску салу са 150 места,салузасеминаре2х30местаилетњубаштуса200места.
Депаданс Капацитетмује73лежајаудвокреветнимитрокреветнимсо бама.Имаресторанскусалуса180места. 0113907946 •
ГенералаЖданова201,11226Београд 0113907947 • recepcija.avala@usob.rs • www.usob.rs
Ј УБ ИЛ ЕЈ И
/
J U B I L E E S
Стари шарм и нови приступи ВЕК И ПО ОРГАНИЗОВАНОГ ТУРИЗМА У ВРЊАЧКОЈ БАЊИ
Од почетка обликована у складу са европским вредностима, и угледајући се на најбоље узоре у континенталном туризму, Врњачка Бања задржала је такву оријентацију и данас. Последњих година много се улаже у подизање нових и обнову старих хотелских капацитета, уређење места, инфраструктуру, спортске и културно-забавне садржаје. Све то ове године врхуни 14. јула, на 150. рођендан Врњачке Бање
У
години свог великог јубилеја Вр њачка Бања дочекује своје госте у још уређенијем и атрактивни јем амбијент у. Вештачки водопад низ Чајкино брдо, још три километара уре ђених шетачких стаза, врњачка Проме нада у потпуно новом сјају, пет нових
72
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2018.
лукс узних хотела, нови туристички са држаји и атракције, отварање базена Националног ватерполо центра... На по нос свих Врњчана су и нова зграда Гим назије и реконструисана зграда Дома здравља. Велики је број нових, а оплеме њене су и већ традиционалне манифе
стације и фестивали – Врњачки карне вал, „The Love Fest“, Фестивал филмског сценарија... Бројна су и друга дешавања током читаве године, која ће бити кру нисана централном прославом јубилеја, 14. јула, на 150. рођендан Врњачке Бање. Све то само су неки од разлога због којих ове године морате посетити „кра љицу континенталног туризма“. РАЗДОБЉА ВЕЛИКОГ НАПРЕТКА Врњачка Бања је данас најпосећенија и најатрактивнија туристичка дестина ција у Србији, са уређеном путном, ко муналном и туристичком инфраструк туром, што је сврстава међу општине прве туристичке категорије. Створени су услови да она буде конкурентна и атрактивна и за домаће и за стране го сте, али и за инвеститоре, да се отварају нови хотели и нове туристичке понуде, као и да Бања својим гостима током це ле године пружа потпуни угођај, уз је динствену разноврсност садржаја. Уз све то, сачувана је њена аутентичност и велики део природног амбијента, њени паркови и зелене површине по којима је
препознатљива, њене благодати захва љујући којима и постоји. Ово урбано туристичко место налик Карловим Ва рима и Баден Бадену, пре свега захва љујући својим минералним водама, има посебно место на континенталној тури стичкој мапи Европе. У својој 150 година дугој историји Бања је имала неколико веома значајних периода. Пре свега, само њено оснива ње као туристичког места, у обренови ћевској Србији, у XIX веку, искорак је ка европским вредностима. Тим вред ностима, већ од зачетка, обликована је Врњачка Бања: каптирањем минерал них извора, каналисањем речишта, пр
Извор Снежник
Фото: Милан Митровић
Препород хотелијерства Побољшањем амбијента Врњачке Бање, великим улага њима у инфраструктуру, побољшаним маркетингом, Бања је постала атрактивна туристичка дестинација за улагање у хо телску индустрију. И хотели који су дуго били затворени, и у врло лошем стању, у овој години јубилеја постају хотели са пет звездица. У њихове бројне атрактивне туристичке садр жаје, велнес и спа програме, затворене и отворене базене, биће уложено неколико десетина милиона евра. А управо то је највише недостајало Врњачкој Бањи.
SERBIA SPECIAL EDITION 2018
73
Ј УБ ИЛ ЕЈ И
вим регулационим плановима по узору на Аустрију, Чешку, Француску. „Осно вателно фундаторско друштво кисело вруће воде у Врњцима“, које је основао Павле Мутавџић далеке 1868. године, претеча је прве туристичке организа ције на Балкану. Други период значајан за бању је онај између два светска рата, када се развија медицина, здравствени туризам. Затим, значајне су и седамдесе те године XX века, када у Бањи почиње изградња великих хотелских комплекса, спортских терена, болнице, „Меркура“. Тада започиње и култ урни процват ба ње, који врх уни средином осамдесетих, пред распад Југославије. Тада Врњачка Бања бележи чак два и по милиона но ћења годишње. Свакако, битан период је и данас, ка да велике компаније улажу у модерне хотеле. Ту су „Цептер“, „Алко група“, „Ју жна Бачка“, „Тонанти“, „Бања Ждрело“... Значајан овогодишњи јубилеј, век и по организованог туризма, прекретни ца је у даљем развоју туризма Врњачке Бање, па и целе Србије. ВИШЕ ПРАВАЦА РАЗВОЈА Последњих неколико година у Вр њачкој Бањи много је уложено у уређење паркова, спортских терена, на десетине
Регионални спортски центар Завршетком спортских објеката, хала спортова, Национал ног ватерполо центра, Одбојкашког развојног центра и фуд балских терена, Врњачка Бања постаје регионални центар за припреме спортиста. Бројне домаће и иностране репрезента ције различитих спортова још од раније су присутне на спорт ским теренима Врњачке Бање.
74
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2018.
километара нових путева, најфреквент нијих саобраћајница у центру места, кружних токова, реконструкцију врњач ког амфитеатра, уређење Црквеног бр да... У току је и реализација стратешки важних пројеката који ће у будућно сти значајно променити правац развоја Врњачке Бање: Национални ватерпо ло центар, изградња и реновирање чак пет хотела високе категорије, изградња врњачких терми и најсавременијих спа центара, као и врњачког аква парка. Данас је највише гостију са јужно словенских простора, из Русије, Бугар ске, Румуније. Ови гости долазе у бању и ради одмора, и ради лечења, и због про вода. Врхунска медицина, истог а можда и бољег квалитета него у Западној Евро пи, уз далеко ниже цене, као и квалитет ну услугу, један је од главних адута про боја на тржиште Немачке, Француске, скандинавских земаља. Здравствени ту ризам увек ће бити приоритет развоја Врњачке Бање, али је њена посебност у однос у на друге бање управо у томе што има више праваца развоја и што ће се у будућем периоду све више развијати као место младих, место за рекреацију и спорт. Врњачка Бања је домаћин највећих и најпосећенијих манифестација и фе стивала у Србији, култ урних дешавања и конгреса. Све већи број младих тури ста који долазе у Врњачку Бању разбија предрас уду да је бања искључиво место за лечење. Бања се све више повезује са планином Гоч, која је њен драгуљ и још увек неискоришћени потенцијал. У бу дућности то ће отворити велики про стор за унапређење туризма и употпу нити зимску сезону у Врњачкој Бањи.
Л ЕТ ОП И С
76
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2018.
КРОЗ ЛЕСКОВАЦ И ВРЕМЕ, СТОПАМА ФЕЛИКСА КАНИЦА
На путу
ка себи
Уз „Роштиљијаду“ и „Карневал“, туристичке манифестације којима се Лесковац крупним словима уписује на туристичкој мапи Србије, Лесковчани имају разлога да се поносе и историјским знаменитостима и природним лепотама. То је вековима скретало пажњу путописаца и хроничара, попут Ами Буе, фон Хана, Џорџа Брауна, Мите Ракића... И онај најцитиранији из друге половине XIX века, Феликс Каниц, оставио је своја сведочанства одавде Текст: Мирољуб Радивојевић, Драган Радовић
SERBIA SPECIAL EDITION 2018
77
Л ЕТ ОП И С
Ф
Саборна црква Свете Тројице
78
еликс Каниц прокрстарио је Србијом неколико пута, оста вивши драгоцене записe и цр теже о петнаест окружних градова и преко шездесет среских места. Он је у књизи Србија, земља и становништво, у делу првом (1904) и другом (1909), обја вио драгоцене податке о знаменитости ма Лесковца и околине. Поћи ћемо његовим трагом да вас, век и по касније, проведемо истим ста зама до давно означених знаменитости. „Три моста повезују делове града кроз који тече Ветерница и у којем минаре та и кровови конака надвисују тамно дрвеће, подсећајући на некадашњу вла давину Турака. О тој владавини би имао много шта да каже и Хисар, 350 метара високо брдо са замком на левој обали ре ке. Џорџ Браун je још 1677. видео тамо кастел, који je господарио околном баро витом низијом...“ Сада уређене обале Ветернице пове зује седам мостова, а трагова Турака има само у два позната споменика балканске архитект уре. Једно је Кућа Шоп-Ђокића на Масариковом тргу, подигнута у првој половини XIX века. (У овој кући се на лази Туристичка организација Лесков ца.) Друго је кућа Кућа Боре Димитри јевића Пиксле, подигнута средином XIX века. У њој је данас део поставке Народ
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2018.
ног музеја и представља реконструкци ју градске куће с краје XIX века. Хисар је посебна прича. То је права археолошка платформа, са траговима од праисторије до данас. Поред изузетног панорамског погледа са хисарског пла тоа, треба видети и мањи споменик у облику обелиска, подигнут у славу срп ског „незнаног јунака“ из 1915. Касније је установљено да је „незнани јунак“ за право Владимир М. Лазаревић, поруч ник Петнаестог пешадијског пука ро дом из Алексинца, који је херојски пао 26. октобра 1915. бранећи Лесковац од Бугара. Ову борбу је у Српској трилоги ји описао Стеван Јаковљевић. КОНАК И ОЏАКЛИЈА У центру града, близу оног моста ко ји је Каниц нацртао, налази се споменик родољубима палим за отаџбину у пе риоду 1912–1918. На самом споменику налази се бронзана фигура српског рат ника у пуној ратној опреми. Као модел за скулпт уру је послужила фотографи ја Александра Симоновића, наредни ка Другог гвозденог пука који је први ушао у Лесковац 1918. Аутор споменика је Драгомир Арамбашић. А тамо где је Џорџ Браун видео кастел подигнута је Светоилијска црква. У њеном поднож ју је спомен-парк, остварење архитекте Богдана Богдановића. „Шашит-паша je y центру оног дела града на десној обали саградио педесет корака дуг ,сарај‘, са ист уреним крили ма; у једном крилу су биле пашине жене и одалиске, a друго je служило као ,се ламлук‘. У дугом средњем делу који их je повезивао, са широким отвореним чардаком и великим степеницама с обе стране, биле су просторије суда и упра ве. Украшен аутентично оријенталним сликаним фризовима, гирландама и та ко даље, сарај још изазива добар утисак, мада je очигледно да je почео да пропада јер данас служи као депо за дуван. Згра ду су најпре били откупили власотинач ки и лесковачки срез, a 1892. она je сру шена да би се на њеном месту подигла зграда ниже гимназије, за коју су новац и грађевински материјал били сакупље ни већ 1889.“ О лепоти Шашит-пашиног конака бројна су писана сведочења. Сачувано је тек неколико фотографија и део предив
не таванице од ружиног дрвета похра њене у Етнографском музеју у Београду. На месту порушеног сараја и Гимназије срушене у савезничком бомбардовању, подигнут је округли мултифункционал ни павиљон сајма у облику шајкаче, је динствен пример у савременој српској архитект ури. „Кад je лесковачка хришћанска оп штина молбама и знатним бакшишом издејствовала у Цариграду ферман којим јој je допуштено да гради једну већу бо гомољу, арнаутски силници у граду дуго су претњама покушавали да то спрече. Хришћани су прибегли лукавству и по чели градњу тврдећи да подижу кућу за свога попа. Тако je y најудаљенијем ју жном делу хришћанске махале, скривена међу дрвећем, споља једва видљива, на стала тробродна базилика Света Бого родица, без торња, купола или неког дру гог украса видљивог издалека, али je зато на северној страни имала димњак, којим je, кажу, требало заварати муслимане и прикрити од њих праву намену градње.
Године 1839. je црква, чија дужина није Споменик ни у каквој пропорцији с њеном висином, ослободиоцима темељно реновирана. Једини спољни мо нументалан украс чини широк трем са Српска војска осамнаест стубова на западној и јужној испред страни. Низ шест степеника силази се Шашит-пашиног ка скромном главном улазу, изнад кога je конака 1882. слика Рождество Пресвете Богороди це и један накнадно пробијен прозорчић. Црква Оџак лија Само кроз њега и кроз уске просеке на ју жној фасади улази нешто мало светла у унутрашњи простор поплочан великим квадратним опекама...“
Јашуњски манастири „Лакше je замислити мађарску пусту без чарде него срп ску планину без манастира. Југозападно од Криве букве, на извору Јашуње, леже одмах два. Горњи je женски, посвећен Пресветој Богородици, a његову градњу су, како натпис ка же, 1542. довршиле игуманија Ксенија и три калуђерице. Са мо пола часа хода јужнији, Свети Јован би могао потицати из истог времена. Натписи из година 1517. и 1553. помињу сул тане Солимана и Селима; међутим, ове године се не слажу с временом владавине тих султана.“ (Феликс Каниц) SERBIA SPECIAL EDITION 2018
79
Л ЕТ ОП И С
Црква свете Петке у Рудару Хидроцентрала „Вучје“ Спомен-парк
Ову Каницову белешку могли бисмо допунити низом података. Рецимо, дуж целог свода оџаклије (тако у народу зо ву ову цркву) и у саме зидове уграђи вани су земљани лонци, у размаку од по метар, са грлићима окренутим ка унутрашњости цркве, што придоно си изузетној акустичности. Иконостас и циборијум урађени су у дуборезу од шимшировог дрвета. Иконостас је, по предању, радио Зафир (Зашма) Дими тријевић из Дебра. Звоник цркве, завр шен 6. септембра 1879, има пет звона. Црква је страдала у поплави шезде сетих година, али је деведесетих обно вљена. У порти овог храма налази се и Са борна црква Свете Тројице. Грађена је од 1922. до 1931. Освећењу прис уство вао је краљ Југославије Александар Пр ви Карађорђевић. Грађевина је љупка, живописна, а ипак монументална. To je спој моравске китњастости, косовско-
Сава Хиландарац Ваља забележити и овај податак: „На Ђурђиц 1881. године Славибор Бројер прелази у православље у Цркви свете Пара скеве у селу Рудару код Лесковца.“ А то је, заправо, онај Сава Хиландарац који је уредио библиот еку у Хиландару и међу папирима пронашао и од заборава отргнуо Мирос лављево је ванђеље.
80
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2018.
метохијске узвишености, са нешто мало рашких елемената стопљених у хармо ничну целину. Аутор пројекта је Василиј Андресов. УЖАРИ И ВОЈВОДЕ „У Лесковцу има више од 400 прера ђивача конопље и ужара, три ткача ла неног платна и три мутавџије. У свакој кући и испред ње, у периферијским че твртима града, зврје точкови и точки ћи. Човеку се чини да се нашао у некој огромној фабрици ужади...“ „У Стројковцу, удаљеном једанаест километара од вароши, посетио сам прву српску фабрику гајтана. Под вођ ством два Бугарина из Карлова, са до ста добрим машинским погоном, овде се израђују већином плави, мање црвени, гајтани на исти начин с којим сам се раније упознао у балканским варошима Калоферу, Тревни и другим. Жене преду вуну зими, a она затим кроз бојаџиницу Бугарина Стевана Добре Бујеџова, који годишње преради по 200 килограма инди га, одлази на једноставне и веома прак тичне мале ротационе апарате. Овде и у филијали фабрике гајтана основаној 1889. у суседном Вучју ради 24 радника са 110 вретена.“
Још је код Херодота забележено да се у овим крајевима гајила конопља, те ни је случајно да је салерски (ужарски) за нат био овде заправо претеча текстилне индустрије. Предузимљиви лесковачки трговци су, непосредно после Српско-турског рата, одлучили да оснују прву фабрику. Своју идеју спровели су у дело 1884. го дине, када су у селу Стројковцу, поди гли фабрику гајтана. Фабрика је била смештена у неколико трошних зграда поред воденице и производила само гај тане који су имали најбољу прођу. Тако су ударени темељи познатој лесковачкој индустрији текстила, а сама фабрика да нас је претворена у Музеј текстилне ин дустрије. „Наместо срушене куле са високим бедемом данас се налази кућа једног се љака, поред које пролази пут за клису ру, коју je први посетио Хан 1858. године. Она, без сумње, спада у најромантичније теснаце српског југа, богатог природним лепотама. Између стрмих, високих ли тица, дивних падина под шумом и свеже зелених пропланака пробија се Вучанска река, покрећући осамнаест воденица и две ваљарице, и у безбројним каскадама сручује се ка дубоком Дев-казану (Ђа вољем котлу), окруженом живописним стенама... Насупрот томе, оближња ру шевина црквице важи као светиња; ту je велики народни јунак Никола Скобаљић ишао на литургију кад год je полазио у бој против неверника... Мало даље према југоистоку кристално бистра Вучанска река образује диван водопад, обрушавају ћи се са истуреног стрмог Рамног камена на 1.034 метра високој Кити. Од Ско баљићеве црквице врлетна стаза води на југозапад ка његовој ,кули‘... Историј ски je доказано да je он 6. октобра 1454. код Врањске Бање победио Турке који су надирали од Новог Брда, али je убрзо за тим, 28. новембра, са својим исто тако храбрим стрицем потучен на Трепањ ској реци и погубљен...“ ЋИЛИБАРСКО СВЕТЛУЦАЊЕ „Овим путем од Лесковца до Врања прошао je пре 230 година енглески лекар Едвард Браун, једини истраживач који je пре мене био у области Горње Ветер нице. Он je Ветерницу (код њега Лепени ца, односно ,Lyperitza‘) назвао мезијским
Меандром, јер je ,за дванаест часова пу товања морао деведесет пута да прела зи преко ове реке‘. О јужној вододелници ,Clissura‘, коју сматра обронком Хема, он каже: ,Стење и камење ове планине личи на сребро и под зрацима Сунца или Месе ца има светлуцав и пријатан изглед, јер садржи московитско стакло (ћилибар).‘“ Мала планинска река Вучјанка и да нас протиче кроз усеке, стене и литице планине Кукавице, правећи предивне канале, слапове и казане. У кањону ду гом неколико километара има више атрактивних места за купање. У самом средишту кањона смештена је једна од најстаријих хидроцентрала на Балкану, изграђена 1903. године, која је и данас у функцији. Она је ушла међу 63 објекта у свет у најзначајнија за технолошки на предак. На падинама планине Кукавица из над Вучја, 18 километара јужно од Ле сковца, налазе се остаци тврђаве из XV века у овом крају познате као Скоба љић град. Саградио ју је војвода Никола Скобаљић, бранећи подручје Дубочице од Турака. На месту некадашње Скоба љићеве цркве подигнута је нова Црква светог Јована Претече. Грађена је 1935– 1938. у дух у традиционалног српског стила, а осликао ју је академски сликар Петар Сухочев. Црква је освештана на Ивањдан (7. јула) 1938. године, о чему сведочи документарни филм сачуван у београдској Кинотеци. (...) И, ето, окренути прошлости, траси рамо нова путовања. Пошли смо за Феликсом Каницем и дошли до овога данас и овде. До овог свагдашњег јужњачког, нашег, топлог и гостопримљивог.
Фото: Мирољуб Радивојевић и Архива Туристичке организације Лесковца
Манастир у Рударима „... Небо je било плаво, па смо у најбољем расположењу пошли старим римским путем ка јужном Рударском манасти ру у низини Кавгалији. Да je она већ у праис торијско доба би ла настањена, доказује пршљенце за вретено нађено у селу Синковцу, које je остало десно иза нас. На десној страни су се из равнице покривене зеленилом кукуруза и конопље ви соко уздизала три огромна бреста, чија je ограда указивала да je то једно од народних светилишта. Убрзо смо ступили у свеже зелен луг, из којег су извиривали бели зидови Цркве свете Петке, обновљене 1799. године. Овај некадашњи ма настир je омиљено излетиште Лесковчана и сада средиште парохије са два свештеника, којој припада четрнаест села.“ (Феликс Каниц) SERBIA SPECIAL EDITION 2018
81
В ОД И Ч
Отменост равнице У БЕЧЕЈУ, НА ВРПЦИ ОД ТИСЕ
Деценијама су у овдашњој економији преовладавали пољопривреда и агроиндустрија, али у новије време и туризам се све више указује као важан потенцијал који би требало искористити. Од културно-историјских знаменитости до двораца и чарди, од спорта и риболова до лековите Јодне бање, од равничарских вода до повећаног интересовања инвеститора
82
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2018.
Л
еп и гостољубив град у средишту српске покрајине Војводина, уз десну обалу реке Тисе, Бечеј већ девет стотина година краси ове равни чарске пределе. Питом, стишане отме ности, прилагодљив и својеглав, склад но вишенационалан (далеко највише има Срба и Мађара), Бечеј је и средиште општине коју још чине Бачко Петрово Село, Бачко Градиште, Радичевић и Ми лешево. У бечејској привреди деценијама су преов ладавали пољопривреда, инду стрија и агроиндустрија, али у новије време и туризам се све више указује као важан потенцијал који би требало иско ристити. Срце овог града је његов лепи цен трални трг, темељно реконструисан прошле године. Красе га два велика хра ма, Градска кућа, Задужбина баронице Еуфемије Јовић... Градску кућу, данас зграду Скупшти не општине Бечеј, пројектовао је 1881. Макаи Ендре, а градио је Клајн Шоти (Самуел Клајн). Завршена је 1884. Згра да Задужбине баронице Јовић подигну та је 1894, у духу сецесије, непосредно уз Градску кућу. Од 1902. ова два здања чи не својеврсну целину, оивичавајући трг са његове западне стране. Велика православна Црква светог великомученика Георгија грађена је од 1851. до 1858, у стилу позног класици зма, док су три торња – симбол Светог Тројства – обележена бароком. У храму је један од најлепших иконостаса у по крајини. Израдио га је 1868. у барокном стилу мајстор Јохан Кистнер, Бечлија, а шездесет девет икона, дело чувеног срп ског сликара Уроша Предића, настало је у периоду 1889–1893. Римокатоличка црква у Бечеју, по свећена Успењу Богородичином, подиг нута је 1830, на месту оне из XVIII века. У главном олтару овог храма налази се
слика Успење Богородице познатог умет ника Мора Тана (XIX век), пореклом из Бечеја. У цркви је и његов рад Све- ти Јосиф. Центар Бечеја красе и здања Технич ке школе, Градског позоришта, Економ ске школе, кућа Богдана Дунђерског, споменик краљу Петру Првом Карађор ђевићу, зграда Гимназије, Католичка и Еуфемијина капела. БУНАРИ, ВОДЕ, ДВОРЦИ Један од заштитних знакова Бече ја су такозвани Жути бунари. Реч је о артешким бунарима са минералном водом из категорије натријум-хидрокарбонатских хипотерми. Жути бунар „на Погачи“ (централном градском тр гу) најстарији је бунар те врсте у Бече ју. Изграђен је 1904, а бушио га је Карољ Шош. У наредним годинама Шош је на још неколико локација у граду избушио бунаре, поред осталог и на сопственом имању, утемељивши тако бечејску леко вит у Јодну бању. По овдашњој легенди, намерник који попије „жуте воде“ зау век остаје у Бечеју. Река Тиса чини источну границу бе чејске општине дужином од 23 киломе тра. И Велики бачки канал пролази кроз општину, дужином од 22 километра, уливајући се у Тис у на њеном успоре ном делу јужно од Бечеја. Реку и Канал повезује преводница коју мештани зову Шлајз (израз остао из немачког језика).
Град спорта Бечеј има дугу спортску традицију, са важним резултатима у домаћим и међународним такмичењима. Чувени су успеси Ватерполо клуба „Бечеј“, који је својевремено био најбољи у Европи. Посебно место у спортској историји града има и из градња Спортског центра, који пружа услове за припреме вр хунских спортиста и омогућава граду да буде домаћин вели ких такмичења. SERBIA SPECIAL EDITION 2018
83
В ОД И Ч
Бечејска преводница (Шлајз)
Изграђена је 1900. по плановима Хајн ца Алберта, директора пројекта Канала. Као и други на тој траси, бечејски Шлајз радио је на електрични погон, а струју је производила хидроцентрала. Било је то једно најсавременијих решења у он дашњој Европи. Још од времена свог настанка привлачио је пажњу путника и био својеврсна туристичка атракција. Туристички комплекс „Фантаст“, че трнаест километара од Бечеја према Бачкој Тополи, познат је надалеко. У ње говом језгру је дворац чувеног српског велепоседника из Војводине Богдана Дунђерског (1862-1943), саграђен по четком XX века. На простору од 65 хек тара, поред дворца, налазе се мали за мак, знаменита ергела коња, леп парк... Иконостас у капели, саграђеној у неови зантијском стилу, осликао је Урош Пре дић, који је овде, као пријатељ Богдана Дунђерског, често и боравио. Од осам десетих година прошлог века дворац је претворен у хотел, а име, добијено по чувеном коњу-галоперу из 1930, задр жано је. ВРЕМЕ УЛАГАЊА Бечеј је од 2012. општина инвести рања. Локална самоуправа настоји да улаже у оно што непосредно унапређује квалитет живота овдашњих људи, па и побољшава туристичку понуду.
Термалне воде Поред могућности за развој ловног, риболовног, наутич ког, излетничког и спортског туризма, највећу неискоришће ну вредност у општини Бечеј представљају извори термалне воде. Осим као енергент (за загревање хотела „Бела лађа“ и Спортског центра „Младост“, те воде се Јодној бањи користе и у терапијама.
84
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2018.
Риболов Око четири одсто простора бечејске општине чине водотокови. Четрнаест одсто дужине Тисе пролази кроз ову оп штину. Ова река и Велики бачки канал имају чак двадесет две врсте рибе из се дам фамилија (највише из фамилија ша рана и смуђа). Риболовце, који овамо до лазе у знатном броју, посебно привлаче сомови и штуке.
Централни трг у Бечеју потпуно је реконструисан прошле године, а завр шетак радова прослављен је фестива лом „Бечеј ноћу“, 17. јуна. Пред више од десет хиљада људи на тргу су наступи ли „Плави оркестар“, „Ван Гог“, „Anna & The Barbies“, „Маљчики“, екипа „Држав ног посла“... Светлосни ефекти и видео продукција били су изванредни. Током фестивала у Градском позоришту от кривена је и спомен-плоча рок-музи чару Влади Дивљану (1958–2015). Оду шевљење публике било је велико, па се очекује да ова манифестација прерасте у традиционалну. Општина Бечеј, у сарадњи са покра јинском и државном влашћу, обновила је зграду Геронтолошког центра и згра де Основне школе „Здравко Гложански“. итетно је улагано у реконструк Приор цију путне инфраструкт уре. Потпуно су реконструисани Змај Јовина улица, кру жни ток и путеви у насељу Мала Босна. Обезбеђени су бољи услови за дола зак домаћих и страних инвеститора, те за отварање нових радних места. Пуно је улагано у индустријску зону, која је сада потпуно инфраструкт урно опре мљена. У Бечеју су уверени да те велике помаке препознају и значајни инвести тори.
Dalmatinska kuhinja 365 dana u godini. Na 597 km od mora. Tata Mata
Konoba & wine bar Dalmatinska 98 064 00 36 188 011 3806 347 www.tatamatakonoba.com
О К УП Љ АЊ А
МАНИФЕС ТАЦИЈА „ЗИМСКЕ ЧАРОЛИЈЕ 2018.“ У БРЗЕЋУ, НА КОПАОН ИКУ
Улепшани белином
Избор за „мис Копаоника“, вече аутентичног народног стваралаштва, занимљиве радионице, дан етно моде, „Копаоничко посело“... Пуно лепих непретенциозних програма, боја и мелодија, пуно ведрине и аутентичности, обележили су и овогодишње „Чаролије“. И сви су опет осетили тај модерни етно
И
ове године, последњег викенда у јануару, трећи пут, у Брзећу је одржана занимљива манифе стација „Зимске чаролије 2018“. Пуно лепих непретенциозних програма, боја и мелодија, пуно ведрине и аутентично сти, обележили су и овогодишње оку пљање. Првог дана дводневне манифеста ције одржано је живописно етно-вече и снимана емисија „Копаоничко посело“ уз учешће преко стотину извођача из свих крајева Србије. Програм је започет
86
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2018.
песмом „Куће мале кречене у бело“, но воустановљеном химном посела. Уче ствовали су и етно група „Брус“, кул турно-уметничка друштва „Брвеница“ из Рашке, „Ђока Павловић“ из Београ да, „Треће доба“ из Косјерића, певачке групе „Сретењске зоре“ из Раниловића (општина Аранђеловац), „Лазарице“ из Крушевца, „Славуј“ из Севојна, „Звуци Кадињаче“ из Заглавка, фолклорни ан самбл „Данково“ из Параћина, гуслар Вукомир Шћекић из Бијелог Поља, гај даш Томислав Ђурин из Зрењанина, из
вођач влашких песама Тања Бошковић из Петровца на Млави, здравичар Дра гиша Симић из Мионице... Пажњу је привукла и ревија етно-мо де крушевачке дизајнерке Драгане Ми јатовић Петровић. Представљена је и књига народних здравица Здрав, Срби не, мој поносу, коју је приредио Драгиша Симић. Видели смо и изложбу народних рукотворина, изложбу етно хране и пи ћа, опробана су вина из жупског краја (за шта се побринула винарија „Живко вић“ из Тржца). Другог дана учесници „Чаролија“ препустили су се белини. Вожњу жича ром до Панчићевог врха (2.017 метара) и разгледање копаоничких дивота омо гућила су „Скијалишта Србије“. Прире ђен је и коктел у једном од тамошњих ресторана. Централни догађај вечери био је из бор „Краљице снега“, копаоничке миси це. Искусни жири, кажу, није имао лак задатак. Мис „Краљица снега 2018.“ постала је Сандра Ђуричић из Краљева, прва пратиља Маријана Стојковић из Бео
Подршка Манифестацију су подржали, поред осталих, Ауто-мото савез Србије (подружница у Крушевцу), „Мачков подрум“ из Ирига, Хладњача „Kopyfood“ из Будиловине, конак „Добродо лац“ и вила „Ивановић“ из Брзеће, етно куће „Салаш 137“ са Копаоника, „Кљунац“ из Брзеће, „Јастребачка прича“ из Бео града... Медијски покровитељи били су РТВ Брус и „Канал 25“, као и портали „Брус онлајн“ и „Туристички свет“.
град, друга пратиља Мелиса Мелић из Београда. Тит улу „Топ модел“ понела је Анђела Јовановић из Тополе, „Лице го дине“ Марина Гавриловић из Бајине Ба ште, „Мис шарма“ Марија Читаковић из Лазаревца, „Мис медија“ Милица Ђор ђевић из Раче. Све то зачинили су Ера Ојданић, Мирко Лазић и бенд „Флеш“. Организатори манифестације били су Туристичка организација Општине Брус и агенција „Фаворит“, а извршни продуцент Горан Ковачевић. Партнери манифестације били су Општина Брус, апарт-хотел „Копаоник“ из Брзеће и ту ристичка агенција „Stella Maris“ из Бео града.
П Р ИМ ЕР И
88
/
E X A M P L E S
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2018.
ВЕЛИКИ РАСТ „МЕРКУРА“ И НА ПОЧЕТКУ 2018.
Сигурним кораком
Упркос великом повећању конкуренције у Врњачкој Бањи, у „Меркуру“ је боравио рекордан број гостију. У првих четрдесет пет дана ове године било је 16.799 ноћења, што је 48 одсто више него у истом периоду 2017. Промишљена промена образаца у пружању услуга и стална модернизација, уз верност сопственим вредносним начелима, чине „Меркуров“ пут у будућност стабилним и светлим
Б
ило да је разлог доласка у Врњачку Бању брига о здрављу и потреба за врхунским медицинским услугама, или пак одмор, рекреација и коришћење превентивних велнес и спа програма – „Меркур“ је доказао своју лидерску по зицију. Као једини који користи природ но богатство Врњачке Бање – минералну воду – „Меркур“ је био прва опција за све оне који су одмор проводили у „краљици бањског туризма“.
– Протекла година за „Меркур“ била је једна од најуспешнијих у пословању. Остварили смо преко 200.000 ноћења, што је рекордан број у последњих пет наест година. Успели смо да превазиђе мо финансијску кризу и да опет дођемо до тога да наши пацијенти и гости буду задовољни – изјавио је др сци. мед Дејан Станојевић, директор „Меркура“. Иако Врњачка Бања постаје ударна туристичка зона Србије, јер се гради, ре SERBIA SPECIAL EDITION 2018
89
П Р ИМ ЕР И
новира, или отвара десетине нових хо тела са висококонкурентном понудом (од три до пет звездица), број гостију у медицинском и спа комплекс у „Мер кур“ на почетку 2018. је рекордан, оба вештава нас Миодраг Миљковић, руко водилац маркетинга. Врњачкој Бањи протекла година је донела нове инвестиције у хотелијер ству – реновирани су објекти „Борјак“, „Фонтана“ и „Звезда“, док се истовре мено граде три нова хотела („Слатина“, „Парк“ и „Славија“). Бањска понуда је, дакле, све већа и разноврснија. Ипак, „Меркур“, гости су задржали традиционални кон Врњачка Бања (+381 36) 515 515 0, цепт и разлог одласка у бању – а то је www.vrnjcispa.rs брига о здрављу и лепоти. Број гостију у
Промена образаца Годинама је владало мишљење да је бања омиљено место одмора треће генерације, али ситуација се мења. Све већи број младих и породичних људи своје слободно време кори сти за уживање у чарима превентивних велнес и спа програ ма са минералном водом, уз шетње врњачким парком, излете и друге допунске садржаје.
90
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2018.
„Меркуру“, као носиоцу здравственог и велнес туризма Врњачке Бање, то и до казује. Минералне воде, на којима овде по чива концепт бањског туризма, у „Мер куру“, централном објект у Врњачке Ба ње, укључене су у програме здравља, али су и део рекреативних и спа садр жаја као превентивних програма. Сви базени у „Меркуру“ испуњени су ми нералном водом, чије брботање има опуштајући ефекат а температура воде пружа топлину и враћа енергију током зимских дана. Туристичка понуда Врњачке Бање парира највећим градовима Србије, ње на шареноликост не може да досади и доведе до засићења. Већина бањских са држаја заправо су ту да би Вас одмори ли, побољшали Ваше здравље, довели до неопходне релаксације и препорода. Ово лековито место, својом промишљеном и богатом понудом, својом ненаметљивом лепотом и мноштвом детаља, завредело је поверење многих. Зато се они, изнова и изнова, враћају у Врњачку Бању.
З Н АЊ Е
БЕОГРАДСКА ПОСЛОВНА ШКОЛА, ВАЖНА ТАЧКА У СИС ТЕМУ ОБРАЗОВАЊА У ТУРИЗМУ
Јасни правци напретка
Пратећи токове развоја модерног друштва, привреде и тржишта, ова висока школа струковних студија минулих година акредитовала је низ нових програма, од области високих технологија, преко јавне управе, до туризма. Студијски програм за оспособљавање менаџера у туризму донео је одличне резултате и нови квалитет у струковном образовању у Србији. Посебан значај у њему има пракса у туристичким организацијама и привреди
92
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2018.
Б
еоградска пословна школа је обра зовна инстит уција која, пратећи домаће и светске трендове из мул тидисциплинарних научних области ин форматичког и економског усмерења, промовише концепт примењених студија, изграђујући управо оне вештине и спо собности код студената које захтева са времено друштво. Идући у корак са временом, напретком и савременим технологијама, а у складу са потребама домаћег и европског тржишта рада, Београдска пословна школа и сама се непрестано развија се у сваком погледу. Као међународно признато место за стицање знања, Школа спроводи систем дуалног образовања, подстиче стручну пракс у, модернизујући и усклађујући сту дијске програме са динамичним потреба ма друштва и тржишта рада. Кроз конти нуирано образовање младих, подстицање њихових предузетничких способности и
ијског и практичног знања стицање теор и искуства, Школа већ годинама оствару је своју мисију и побољшава систем стру ковног образовања у Србији. Београдска пословна школа прати до маће и светске трендове из области обра зовања и мултидисциплинарних научних области, изграђујући управо оне вештине и способности код студената које захтева савремено друштво. Школа, као једна од највећих установа високог струковног образовања у Србији, реализује наставу у седам акредитованих програма основних струковних студија: Информациони системи и технологије; Менаџмент; Финансије, рачуноводство и банкарство; Маркетинг и трговина; По рези и царине; Јавна управа и Менаџмент туризма. Тежећи континуираном побољшању квалитета, руководство школе, на челу са проф. др Ђуром Ђуровићем који 2014. до
Знак и логотип у боји
SERBIA SPECIAL EDITION 2018
93
З Н АЊ Е лази на место директора, улаже додат не напоре у правцу унапређења струк туре свих студијских програма, како на основним, тако и на специјалистичким, а од ове године и на мастер студијама. МОДЕРНИ ТОКОВИ, НОВИ ПРОГРАМИ Узимајући у обзир чињеницу да су у данашњем времену, у добу глобализа ције, интернета и савремених техноло гија, потребе за профилима из области информационих технологија све веће, БПШ акредитовала је нови студијски програм: Информациони системи и технологије. Тиме је показала да прати државну политику у домену образова ња, омогућивши младима да се теориј ски и практично образују за конкретан рад у области информационих система и технологија, као најперспективнијег сектора у Србији. Након завршених сту дија на овом програму, студент је оспо собљен за примену савремених знања из области рачунарства и информатике, што му даје могућност ангажовања и за пошљавања у ИТ сектору, као и даљег школовања и усавршавања, како у Ср бији, тако и у иностранству. У тежњи да усклади студијске про граме са захтевима друштва и модер ним трендовима у образовању, Школа је акредитовала и два нова студијска програма на специјалистичким студија ма: Рачуноводство, контрола и ревизија и Јавна управа, порески и царински си стем. Ова два специјалистичка програма усклађена су са динамичним потребама друштва и тржишта рада и новитет су неопходан у струковном образовању у Србији. Резултат су чињенице да је БПШ конципирана тако да омогући студен тима да стекну квалитетно знање нео пходно за управљање модерним проце сима у државној управи, привредним, финансијским и другим организација ма; да развију способност аналитичког
Пракса Ангажманом чланова већа овог студијског програма и уз несебичну помоћ других колега, студентима БПШ омогућено је похађање праксе у Туристичкој организацији Србије, Тури стичкој организацији Београда, „Планинци АД“ (Куршумлија), београдским хотелима „88 rooms“, „Контакт“, „Holiday Inn“...
94
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2018.
размишљања, критичког приступа, ко ришћења савремених метода и техника у пословном одлучивању. Београдска пословна школа има ја сну визију о својој улози у побољша вању система струковног образовања у Србији, као и о својој стратешкој усме рености ка потребама друштва и са временим образовним тенденцијама. У складу са тим, Школа је акредитовала студијски програм мастер струковних студија: Пословна економија (300 ЕСПБ) и школске 2017/2018 године уписала је своју прву генерацију мастер студената, који ће након завршених мастер стру ковних студија добити звање мастер струковни економиста.
БПШ као најмодернију овог типа из дваја и њено развијање међународне са радње и најбоље организована стручна пракса. – Учење кроз пракс у представља пут до успеха за студенте и будуће младе по словне људе – истиче проф. др Ђуро Ђу ровић, директор Школе. – Ми тежимо да школујемо најспособније и за тржи ште рада најспремније људе. Предуслов за то је успешно реализовање читавог наставног процеса, као и обезбеђивање што већег броја ваннаставних активно сти студентима, како би развили додат не вештине и стекли практична знања из разних области, а тиме и конкурент ност на европском тржишту рада.
Као потврду квалитета, Београдска пословна школа је 16. априла 2017. до била сертификат којим се потврђује да је систем менаџмента квалитетом оце њен и да испуњава захтеве међународ ног стандарда ISO 9001: 2008. Школа је свој QMS сертификовала за делатност високог образовања на основним и спе цијалистичким струковним студијама у области пословних знања и вештина. ПРОДОР У ТУРИЗМУ Београдска пословна школа је 2014. акредитовала два нова студијска про грама: Јавну управу и Менаџмент ту ризма. Имајући у виду колики је значај SERBIA SPECIAL EDITION 2018
95
Предавање проф. др Ђура Ђуровића, директора Београдске пословне школе
З Н АЊ Е туризма у развоју и по зиционирању одређене земље, на јужнословен ским просторима мали је број високошколских инстит уција које се ба ве образовањем струч њака из ове области. Стога је БПШ посебно поносна на чињеницу да сваке године упише нову генерацију буду ћих струковних мена џера у области туризма. Студијски програм Менаџмент туризма специфичан је по обра зовању стручњака према потребама са временог окружења, уз стално органи зационо и методолошко усавршавање. Реализација наставе на овом студијском програму одвија се кроз интердисци плинарно образовање и стално прожи мање теор ијске и практичне наставе, оспособљавање студената за извршење конкретних послова и задатака. Основу образовног процеса у овој референтној области представља по везивање теорије и праксе и развијање аналитичког мишљења, што се постиже кроз организовање јавних предавања, ица, обука, курсева, симулацију радион студије случаја, као и кроз практичне пројекте у сарадњи са бројним компа нијама у Србији и региону. Јавна предавања одржавају се из раз личитих области које студенти изучавају, у циљу унапређења наставног процеса и преношења искуства из праксе, као стра тегије унапређења дуалног образовања. Посебно треба истаћи важност и зна чај јавних предавања, јер су гостујући предавачи угледне личности из јавног и
Најбољи спољни предавачи Према оцени студената, у спроведеној анкети, најбољи и најкориснији екстерни јавни предавачи из области туризма били су: Миод раг Поповић (Туристичка организација Београ да), Олгица Миљковић (Туристичка организација Србије) мр Драган Тодоровић (хотел „Извор“, Аранђеловац), доцент др Јасмина Маџгаљ (Градски секретаријат за заштиту животне средине Београда), Миона Милић (улога конгресног туризма у савременом пословању), Славиша Јовановић (медицин ски туризам), Љиљана Јевремовић (хотел „Crowne Plaza“, Бе оград), Ана Петровић (приватна туристичка агенција, лична искуства).
96
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2018.
приватног сектора у Ср бији, као и из региона, Европе и света. Том при ликом, студенти који по хађају овај смер, као и за интересовани екстерни полазници, окупе се на једном месту, постављају питања и размењују ис куства са предавачима, што им омогућава да до ђу до информација које нис у општедоступне, које су другачије и које им могу дати предност у процес у проналажења запослења. СПРЕМНОСТ ЗА ТРЖИШТЕ РАДА Низ одржаних јавних предавања и радионица сведочи о повезивању тео ријских знања и практичних искустава значајних људи из света бизниса и стру ке, што доприноси конкурентности сту дената БПШ на тржишту рада. У реализацији наставе на студијском програму Менаџмент туризма важну улогу има пракса у туристичким аген цијама, ТОБ-у, ТОС-у, великом броју лукс узних хотела и бања Србије. По ред знања из области туризма, студенти имају и низ курсева и обука које ће им користити током целе каријере. Уче ен глески и немачки језик, са могућношћу избора шпанског као факултативног. Добром сарадњом са Туристичком организацијом Србије за троје студе ната омогућен је ангажман и корисно искуство кроз рад на штанду на Бео градском сајму туризма, прошле године. У београдском хотелу „88 rooms“, захва љујући њиховом укупном позитивном утиску о БПШ, један студент са овог смера примљен је у стални радни однос. Три студента БПШ који су тренутно на пракси у београдском хотелу „Контакт“ показали су висок ниво знања, заинте ресованости и одговорности, па су до бри изгледи да ће и они засновати радни однос. У циљу развоја и унапређења струк туре овог још увек младог студијског програма, Београдска пословна школа ће наставити да остварује сарадњу са инстит уцијама и појединцима из обла сти туризма.
„Од злата јабука“. Колажна емисија о Србији, њеним пределима и људима, варошима и обичајима, културно-историјском наслеђу и привредно-туристичким потенцијалима. Путописи, портрети, подухвати, предања. Најлепше из Србије, зналачки и с љубављу! > На Првом програму Радио-телевизије Србије
Цетињска 6, 11000 Београд +381 11 322 16 92 www.nacionalnarevija.com •