__MAIN_TEXT__
feature-image

Page 1

година XII • специјално издање, 2018. • бесплатан примерак www.nacionalnarevija.com

2018.

PRONA}I SVOJ PUT


Србија ПОД КАПОМ НЕБЕСКОМ

Изузетан издавачки подухват „Принцип Преса“! Ексклузивна монографија о Србији, у одвојеним издањима на српском, енглеском, руском и немачком језику!

ПРИНЦИП ПРЕС

ПРИНЦИП ПРЕС

Цетињска 6, 11000 Београд тел. +381 11 322 70 34 www.nacionalnarevija.com


П Р О Л О Г

ДЕ­СЕ­ТИ СПЕ­ЦИ­ЈАЛ О ТУ­РИ­ЗМУ, ЧЕ­ТР­ДЕ­СЕ­ТИ СА­ЈАМ Из­да­вач­ „Прин­цип Прес“ Це­тињ­ска 6, 11000 Бе­о­град Тел.: +381 (11) 322 70 34, 322 16 92 www.na­ci­o­nal­na­re­vi­ja.com prin­cip.press@gmail.com Ди­рек­тор и глав­ни уред­ник­ Ми­шо Ву­јо­вић Уред­ник­ Бра­ни­слав Ма­тић

Из­бор и за­вођење

„У

Тех­нич­ки уред­ник­ Алек­сан­дар Ћо­сић Уред­ник фо­то­гра­фи­је­ Дра­ган Бо­снић За­гла­вље и ди­зајн на­слов­не стра­не­ Јо­ван Жељ­ко Ра­ја­чић Са­рад­ни­ци­ Ми­ло­ван Ви­те­зо­вић, је­реј Јо­ван Пла­ме­нац, Бо­јан Ман­дић, Дра­ган Ла­ки­ће­вић, Не­бој­ша Је­врић, Ол­га Ву­ка­ди­но­вић, Јо­во Ба­јић, Де­јан Бу­ла­јић, Пе­тар Ми­ла­то­вић, Вла­да Ар­сић, Де­јан Ђо­рић, Ђор­ђе Ср­бу­ло­вић, Ми­ха­ил Ку­ла­чић, Ми­ле­на З. Бо­га­вац, Во­ји­слав Фи­ли­по­вић, Са­ша Шар­ко­вић, Зо­ран Плав­шић, Христина Пламенац, Дра­га­на Бар­јак­та­ре­вић

не­ка­да­шњем са­ло­ну су дру­штве­ни љу­ди би­ли чи­сти ин­те­ лек­т у­ал­ци, а мно­го пу­та и твор­ци. А да­нас су ин­те­лек­т у­ ал­ци и са­лон­ски љу­ди стра­ни јед­ни дру­ги­ма, чак и про­тив­ни­ци. Не­ма да­нас ни ве­ли­ких љу­ба­ви, јер су ле­жер­ним по­знан­стви­ма про­гу­та­на ду­бо­ка при­ја­тељ­ства. (...) Ни­је ово­ли­ко да­на­шње пу­ то­ва­ње на­ста­ло та­ко што је Ру­со из­ми­слио страст за при­ро­ду, ни што је Сти­вен­сон из­ми­слио же­ле­зни­цу. Пу­т у­је се из очај­не до­ са­де и још ви­ше из про­стач­ког сно­би­зма. На овим грч­ким мо­ри­ ма, као по швај­цар­ским гле­че­ри­ма, или по та­ли­јан­ским цр­ква­ма, или по фран­цу­ским зам­ко­ви­ма, сре­ћем чи­та­ве вој­ске пут­ни­ка ко­ји не зна­ју ни то­ли­ко ге­о­гра­фи­је да за­пам­те у ко­јем су гра­ду пре­но­ћи­ли. Тај свет је бе­да за пра­ве пут­ни­ке-епи­ку­реј­це ко­ји за­ пам­те и сва­ки ка­мен на ко­ји су се на­сло­ни­ли. (...)“ Фо­то: Јо­сип Ша­рић

Мар­ке­тинг­ Мир­ко Ву­јо­вић Се­кре­та­ри­јат и пла­сман­ Дра­га­на Ди­ми­три­је­вић, Ми­лен­ко Ва­си­лић Пред­став­ни­штво за Срп­ску­ „Прин­цип Прес РС“ Николе Пашића 1, 78000 Ба­ња­лу­ка Тел/Факс: +387 (51) 304 360 Пред­став­ни­штво за Аустра­ли­ју­ „Prin­cip Press Austra­lia PTY LTD“, 12/24 Loch Stre­et, 3182 St Kil­da West, VIC Штам­па­ „Пор­тал“, Бе­о­град

На­слов­на ­ стра­на: У Пра­гу ­ (Фо­то: НР Прес. Ди­зајн: ­ Ј. Ж. Ра­ја­чић) Часопис уписан у Регистар медија Републике Србије, бр. NV000385

ISSN 1452-6905 = Национална ревија Србија COBISS.SR-ID 139088140

04

Та­ко је 1930. пи­сао Јо­ван Ду­чић, ве­ли­ки срп­ски пе­сник и умет­ник пу­то­ва­ња. Од та­да до да­нас про­ме­ни­ло се, и спо­ља и из­ну­тра, мно­го то­ га. Или ипак ни­је? Ево, тач­но де­сет го­ди­на на стра­ни­ца­ма овог спе­ци­јал­ног из­да­ ња бра­ни­мо умет­ност, ал­хе­ми­ју и по­све­ће­нич­ку моћ пу­то­ва­ња. По­ку­ша­ва­мо да у мо­дер­ну фи­ло­зо­фи­ју пу­то­ва­ња, ту кћер гло­ бал­не уни­фор­ми­за­ци­је и ин­ду­стри­је све­сти, ка­не­мо не­што ду­ха и по­зла­те. На­го­ва­ра­мо вас да у не­ком гра­ду, ле­пом и ду­бо­ком, за­ка­сни­те на ави­он, па да се бар је­дан дан не­пла­ни­ра­но за­др­жи­те у оној ули­ци на чи­јем кра­ју ви че­ка­те се­бе. Опо­ми­ње­мо да не по­ гре­ши­те на оном рас­кр­шћу где пре­ста­је лич­ност а по­чи­ње ма­са. Су­де­ћи по ва­шим ја­вља­њи­ма, мно­ги су нас по­слу­ша­ли. Не­ки ка­жу да су по­ста­ли зре­ли­ји, не­ки да су се под­мла­ди­ли. Ни­ко ни­је ја­вио да му је шко­ди­ло. Пред на­ма је и че­тр­де­се­ти Ме­ђу­на­род­ни са­јам ту­ри­зма у Бе­ о­гра­ду. По­ну­да ве­ли­ка и сва­ко­ја­ка. Ми смо ту да би­ра­мо, а не да бу­де­мо за­ве­де­ни. 

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2018.


САДРЖАЈ Витраж 04 ПРО­ЛОГ: ИЗ­Б ОР И ЗА­ВО­ЂЕ­ЊЕ 06 АЛ­БУМ: ОКОМ СО­КО­ЛО­ВИМ

Путоказ 12 ОКВИР: СА­ЈАМ 2018. 16 ДО­МЕ­ТИ: СРП­СКИ ТУ­РИ­ЗАМ 22 ПО­СЕ­ТА: ЈЕР­МЕ­НИ­ЈА 32 ОД­РЕ­ДИ­ШТА: БАН­СКА БИ­С ТРИ­ЦА 38 ПО­ЗИВ­НИ­ЦА: МА­СКАТ 46 АР­ХИ­ПЕ­ЛАГ: СЕЈ­ШЕ­ЛИ 56 ОБА­ЛЕ: ТА­СОС

Варошарије 66 БРОЈ­ЧА­НИК: БЕ­О­ГРАД 72 ЈУ­БИ­ЛЕ­ЈИ: ВР­ЊАЧ­КА БА­ЊА 76 ЛЕТОПИС: ЛЕ­СКО­ВАЦ 82 ВО­ДИЧ: БЕ­ЧЕЈ 86 ОКУ­ПЉА­ЊА: БР­ЗЕ­ЋЕ

Представљање 88 ПРИ­МЕ­РИ: „МЕР­КУР“ 92 ЗНА­ЊЕ: БЕ­О­ГРАД­СКА ПО­С ЛОВ­НА ШКО­ЛА Партнери издања:

СТУДЕНТСКА ОДМАРАЛИШТА

ОПШТИНА РУМА

ВРЊАЧКА БАЊА

БЕОГРАДСКА ПОСЛОВНА ШКОЛА

ФУДБАЛСКИ САВЕЗ СРБИЈЕ

Медијски партнери:

Знак и логотип у боји

РТС - ЈАВНИ СЕРВИС СРБИЈЕ

РАДИО-ТЕЛЕВИЗИЈА ВОЈВОДИНА РАДИО ТЕЛЕВИЗИЈА ВОЈВОДИНЕ

НОВИНЕ СРПСКЕ ПАТРИЈАРШИЈЕ

ЧАСОПИС СЕ ШТАМПА УЗ ПОДРШКУ МИНИСТАРСТВА КУЛТУРЕ SERBIA  SPECIAL EDITION  2018

05


А Л Б У М

ЛЕ­ТЕ­ЊЕ СА ЕМИ­СИ­ЈОМ „ОД ЗЛА­ТА ЈА­БУ­КА“

 Ба­ња Ко­ви­ља­ча  Пре­вод­ни­ца ­ у Ста­па­ру  Тр­шка цр­ква, ­ XI­II век

П

Фо­то: ­ Не­бој­ша Пе­тро­вић

06

Отаџ­би­на из ва­зду­ха

ра­ста­ра је чо­ве­ко­ва жуд­ња за ви­си­на­ма. Има у њој не­че­га од нај­ду­ бљих тај­ни о на­ма. Не­ки ка­жу да је то се­ћа­ње на не­бе­ско по­ре­кло, дру­ги пак да је ме­та­фо­ра сло­бо­де и ду­хов­ног. Слут­ња бар при­вре­ме­не раз­ ве­за­но­сти од си­ла зем­них и ма­те­ри­јал­них. Ни­је слу­чај­но што су то­ли­ки ва­жни умет­ни­ци, на­ро­чи­то они са ја­ком лир­ском по­тком и они херојски ус­прав­ни, има­ли че­жњу за ле­те­њем. Сент-Ег­зи­пе­ри, на при­мер, или код Ср­ба Цр­њан­ски и Кра­ков. Пе­сни­ци су од­у­век зна­ли да се не мо­ра ула­зи­ти у ави­он или би­ти ти­ца да би се ле­те­ло. Ми­ро­слав Ан­тић нас је за­чи­ка­вао још као ма­ле: „Мо­жда ви и зна­те да ле­ти­те, али још ни­сте про­ба­ли на све мо­гу­ће на­чи­не.“ Јед­на од нај­зна­чај­ни­јих ства­ри код ви­си­на и ле­те­ња сва­ка­ко је са­гле­да­ ва­ње. Ње­гош: „Ко на бр­ду ак и ма­ло сто­ји / ви­ше ви­ди но онај под бр­дом.“ Еки­па еми­си­је Од зла­та ја­бу­ка, те­ле­ви­зиј­ског из­да­ња На­ци­о­нал­не ре­ви­ је, пред­во­ђе­на Не­бој­шом Пе­тро­ви­ћем, у ми­ну­лим го­ди­на­ма про­шпар­та­ ла је Ср­би­ју уз­дуж и по­пре­ко. Са­гле­да­ла је кроз мно­ге очи, из сва­ко­ја­ких угло­ва. И из ва­зду­ха, да­бо­ме. Ни­с у ле­те­ли љу­ди, али је­с у њи­хо­ве ка­ме­ре и фо­то­а­па­ра­ти. (Дро­но­ви мо­гу има­ти и пле­ме­ни­т у на­ме­ну.) Та­ко се пред на­ма на­је­дан­пут рас­кри­ли ви­со­ка ге­о­ме­три­ја кра­љев­ске ба­ње. Пук­не Пе­штер­ска ви­со­ра­ван, она­ко ка­ко је ви­де ор­ло­ви, и се­о­ца по њој као на­трух. Звор­ник се ука­же као спруд, сто­па пла­нинâ за­га­зи­ла у за­ ја­же­ну ре­ку. Хра­мо­ви, гле­да­ни од­о­зго, нај­пре се об­ја­ве као иси­ја­ва­ње, па тек по­том поч­не­мо да ра­за­зна­је­мо ко­ји је. За ве­дрих да­на око ти се у во­ди огле­да, као не­бо, и ме­риш се­бе бес­кра­јем рав­ни­це. Пред на­ма је тек де­лић из ра­ди­о­ни­це Не­бој­ше Пе­тро­ви­ћа. То је са­мо по­зив. Не мо­же би­ти за­ме­на за зла­то, за ја­бу­ку и за гле­да­ње Ср­би­је очи­ма те ле­пе еми­си­је.  (Б. М.) SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2018.


SERBIA  SPECIAL EDITION  2018

07


А Л Б У М

08

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2018.


Звор­ник

Пе­штер­ска ви­со­ра­ван

SERBIA  SPECIAL EDITION  2018

09


А Л Б У М

10

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2018.


Из­над пла­ни­не Та­ра, по­глед на Дри­ну

SERBIA  SPECIAL EDITION  2018

11


О К В И Р

ЧЕ­ТР­ДЕ­СЕ­ТИ МЕ­ЂУ­НА­РОД­НИ БЕ­О­ГРАД­СКИ СА­ЈАМ ТУ­РИ­ЗМА, ОД 22. ДО 25. ФЕ­БРУ­А­РА 2018.

Од­мор те че­ка

Ви­ше од 1.100 из­ла­га­ча, ско­ро 300 ино­стра­них, из 50 др­жа­ва, и ове го­ди­не обез­бе­ђу­ју ме­сто ма­ни­фе­ста­ци­ји на ма­пи европ­ске ту­ри­стич­ке ин­ду­стри­је. Зе­мља гост је Грч­ка, а пра­те­ћи про­гра­ми су ме­ђу­на­род­ни сај­мо­ви ви­на, хо­тел­ско-уго­сти­тељ­ске опре­ме и су­ве­ни­ра. Уз то иде и „вр­тлог бо­ја, уку­са и ми­ри­са, ме­ло­ди­ја“, као и чу­ве­ни дух бе­о­град­ског го­сто­прим­ства и ве­дри­не. То Бе­о­град­ски са­ја­м ту­ри­зма чи­ни при­влач­ним и за по­слов­не по­се­ти­о­це и за нај­ши­ру пу­бли­ку

Н

ај­зна­чај­ни­ја ту­ри­стич­ка ма­ ни­фе­ста­ци­ја у Ср­би­ји и ју­го­и­ сточ­ној Евро­пи, Ме­ђу­на­род­ни бе­о­град­ски са­јам ту­ри­зма, већ че­ти­ри де­це­ни­је про­мо­ви­ше нај­но­ви­је трен­до­ве и зби­ва­ња у ме­ђу­на­род­ној ту­ри­стич­кој ин­ду­стри­ји, отва­ра­ју­ћи но­ве пер­спек­ти­ ве у раз­во­ју ту­ри­стич­ког би­зни­са. Као мо­де­ран европ­ски ко­мер­ци­јал­ни са­јам, Са­јам ту­ри­зма је за­штит­ни знак „Бе­о­град­ског сај­ма“, ме­сто ко­је сва­ке го­ ди­не по­се­ти пре­ко 75 хи­ља­да љу­ди за­

12

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2018.

ин­те­ре­со­ва­них за пу­то­ва­ња. И јав­ност пре­ма овој ма­ни­фе­ста­ци­ји, као не­за­ мен­љи­вом ту­ри­стич­ком до­га­ђа­ју, не­гу­је по­се­бан од­нос. Ре­ги­о­нал­ни и ме­ђу­на­род­ни ка­рак­тер Сај­ма ту­ри­зма по­твр­ђу­је чи­ње­ни­ца да све ве­ћи број из­ла­га­ча и по­се­ти­ла­ца до­ ла­зи из свих де­ло­ва све­та, што по­ну­ду де­сти­на­ци­ја ове го­ди­не чи­ни ве­ћом не­го ра­ни­јих го­ди­на. Под сло­га­ном „Од­мор те че­ка!“ и ове го­ди­не пред­ста­ви­ће се нај­зна­чај­ни­је


Рад­но вре­ме Ме­ђу­на­род­ни бе­о­град­ски са­јам ту­ри­ зма би­ће одр­жан од 22. до 25. фе­бру­ар ­а 2018. У че­твр­так, 22. фе­бру­а­ра, Са­јам ће би­ти отво­рен од 10 до 18 ча­со­ва, у пе­так (23. фе­бру­а­ра) и су­бо­ту (24. фе­бру­а­ра) од 10 до 19 ча­со­ва. У не­де­љу, 25. фе­бру­а­ра, Са­јам ће ра­ди­ти од 10 до 17 ча­со­ва. Де­ таљ­ни­је ин­фор­ма­ци­је: www.sa­jam.rs.

ту­ри­стич­ке аген­ци­је, са­ве­зи и ор­га­ни­ за­ци­је, хо­те­ли, ту­ри­стич­ки цен­три, ва­ зду­хо­плов­не ком­па­ни­је, ме­ђу­на­род­ни тур-опе­ра­то­ри. По­ну­ди­ће по­се­ти­о­ци­ма аран­жма­не за пред­сто­је­ћу ту­ри­стич­ку се­зо­ну.

ски део, пре­ле­пе пла­же, чи­сто и то­пло мо­ре — до­вољ­на су ре­фе­рен­ца за по­се­ ти­о­це Сај­ма ту­ри­зма да и ове го­ди­не ис­ тра­же по­ну­ду аген­ци­ја и мо­гућ­но­сти за ле­то­ва­ње у Грч­кој. И до­ма­ће де­сти­на­ци­је и зна­ме­ни­то­ сти Ср­би­је би­ће пред­ста­вље­не на Сај­му. По­се­ти­о­ци­ма ће би­ти пре­до­че­ни ка­па­ ци­те­ти хо­те­ла и од­ма­ра­ли­шта, мо­ћи ће да до­би­ју пре­по­ру­ку за пла­ни­не, ба­ње, је­зе­ра, за при­род­не ам­би­јен­те и ра­зно­ вр­сне са­др­жа­је за од­мор, за­ба­ву, здрав­ стве­ни опо­ра­вак, спорт и ре­кре­а­ци­ју. Уз стал­но на­сто­ја­ње да уна­пре­де ко­ мер­ци­јал­ни аспект сај­ма — про­да­ју ту­

ШИ­РО­КА И ША­РЕ­НА ЛЕ­ПЕ­ЗА ПО­НУ­ДЕ Зе­мља парт­нер ово­го­ди­шњег Сај­ма ту­ри­зма је Грч­ка, ве­чи­та ин­спи­ра­ци­ја за пут­ни­ке и оми­ље­на лет­ња де­сти­на­ци­ја за срп­ске ту­ри­сте. Ре­пре­зен­та­тив­ни ту­ ри­стич­ки цен­три, ре­ги­је и гра­до­ви, као и аутен­ти­чан кон­ти­нен­тал­ни и острв­ SERBIA  SPECIAL EDITION  2018

13


О К В И Р

Ви­но У окви­ру Сај­ма ту­ри­зма је и „Be­o­wi­ne“, до­га­ђај ко­јим по­ чи­ње вин­ска се­зо­на. Ово вин­ско оку­пља­ње тра­ја­ће дан кра­ ће од Сај­ма ту­ри­зма, од 22. до 24. фе­бру­ар ­ а, у про­ши­ре­ном из­ла­гач­ком про­сто­ру, у ха­ла­ма 3 и 3А. Обе­ле­жи­ће га са­свим но­ви кон­цепт и зна­ча­јан број но­вих уче­сни­ка и по­слов­них по­се­ти­ла­ца.

ри­стич­ких аран­жма­на и пре­зен­та­ци­ју по­ну­де уче­сни­ка — ор­га­ни­за­то­ри Бе­о­ град­ског сај­ма ту­ри­зма не­пре­ста­но па­ жњу усме­ра­ва­ју на ја­ча­ње по­слов­не по­ се­те и уна­пре­ђе­ње по­слов­них су­сре­та. На ме­ђу­соб­ну ко­му­ни­ка­ци­ју из­ла­га­ча и по­слов­них по­се­ти­ла­ца из свих де­ло­ва све­та. И ове го­ди­не, у ди­рект­ном кон­ так­т у и по­слов­ним раз­го­во­ри­ма то­ком Сај­ма, би­ће под­стак­ну­ти раз­ли­чи­ти об­ ли­ци за­јед­нич­ке са­рад­ње ме­ђу про­фе­си­ о­нал­ци­ма у ту­ри­зму. Ор­га­ни­зо­ва­њем ове ма­ни­фе­ста­ци­је, јед­не од нај­у­спе­шни­јих у Ср­би­ји и овом де­лу Евро­пе, „Бе­о­град­ски са­јам“ об­је­ди­ њу­је и про­мо­ви­ше све гра­не ту­ри­стич­ ке при­вре­де. Уз Са­јам ту­ри­зма ов­де се

14

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2018.

исто­вре­ме­но од­ви­ја­ју још три ма­ни­ фе­ста­ци­је, ко­је сва­ке го­ди­не ра­сту по оби­му и бро­ју уче­сни­ка: Ме­ђу­на­род­ни са­јам ви­на (ове го­ди­не де­ве­ти пут), Ме­ ђу­на­род­ни са­јам хо­тел­ско-уго­сти­тељ­ске опре­ме (че­тр­на­е­сти пут) и Са­јам су­ве­ ни­ра „По­се­ти­те Ср­би­ју“ (та­ко­ђе че­тр­на­ е­сти пут). Из­у­зе­тан мул­ти­ме­ди­јал­ни пра­те­ћи про­грам на атрак­ти­ван на­чин про­мо­ви­ са­ће број­не фе­сти­ва­ле, ма­ни­фе­ста­ци­је и ва­жне до­га­ђа­је. Би­ће ту број­не пре­зен­ та­ци­је, про­мо­ци­је и де­гу­ста­ци­је, уз чу­ ве­ни дух бе­о­град­ског го­сто­прим­ства и ве­дри­не, што Са­јам ту­ри­зма чи­ни вр­ло при­влач­ним и за по­слов­не по­се­ти­о­це и за нај­ши­ру пу­бли­ку. 

Са­јам­ске по­год­но­сти Је­дан од нај­ат­ рак­тив­ни­јих сег­ме­на­та у бо­га­тој по­ну­ди Сај­ма ту­ри­зма тра­ди­ци­ о­нал­но су first mi­nut по­ну­де и екс­клу­зив­ не са­јам­ске по­год­но­сти за од­мор у лет­ њој се­зо­ни.


УСТА­НО­ВА­СТУ­ДЕНТ­СКО­­ ОД­МА­РА­ЛИ­ШТЕ­„БЕ­О­ГРАД“ ПЈ­„Рат­ко­Ми­тро­вић“­на­Зла­ти­бо­ру Реч је о више објеката високе категорије, изграђених осамдесетих и деведесетих година XX века. Адаптирани су и обновљени по модер­ ним стандардима. Налазе се на само пола километра од центра Злати­ бора, у лепој боровој шуми, и нуде изузетне услове за одмор и рекре­ ацију. За боравак овде влада велико интересовање студената. Пружају услуге и корисницима споља. Комплекс се састоји се од четири објекта:

Ви­ла­„Ср­би­ја“,

површине 2.015 квадратних метара, капацитета 39 лежаја. Има ресто­ ранску салу са 250 места (четири звездице), салу за семинаре са 50 места и летњу башту са 150 места.

Ви­ла­„Лов­ћен“,

површине 3.238 квадратних метара, капацитета 141 лежај.

Ви­ла­„Зла­ти­бор“,

површине 1.276 квадратних метара, капацитета 88 лежаја, са спорт­ ском теретаном.

Ви­ла­„Ро­ма­ни­ја“,

конгресни центар, са две сале од по 250 места, површине 1.920 ква­ дратних метара, и са смештајним капацитетом од 58 лежаја. 031 841 369 •

Улица спортова бб, 31315 Златибор 031 841 791 • recepcija.zlatibor@usob.rs • www.usob.rs


Д О­М Е­Т И ТУ­РИ­С ТИЧ­КА ОР­ГА­НИ­ЗА­ЦИ­ЈА СР­БИ­ЈЕ НА­С ТА­ВЉА УЗ­ЛА­ЗНОМ ПУ­ТА­ЊОМ

Ре­кор­ди ни­су слу­чај­ни

16

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2018.


У срп­ском ту­ри­зму го­ди­на 2017. би­ла је ре­корд­на и по де­ви­зном при­ли­ву и по бро­ју го­сти­ју. То­ме су до­при­не­ле, поред осталог, сна­жне и кре­а­тив­не про­мо­тив­не ак­тив­но­сти у во­де­ћим ино­стра­ним ме­ди­ји­ма, као и кам­па­ње на дру­штве­ним мре­жа­ма. У 2018. на­гла­сак је на да­љем по­ди­за­њу ква­ли­те­та услу­га, на си­ти брејк и кон­гре­сном ту­ри­зму, ак­тив­ном од­мо­ру, пла­нин­ском и бањ­ском ту­ри­зму, као и на кул­тур­но-исто­риј­ском и умет­нич­ком на­сле­ђу Пи­ше: Ма­ри­ја Ла­бо­вић

На Ко­па­о­ни­ку (Фо­то: Алек­сан­дар Ма­тић)

SERBIA  SPECIAL EDITION  2018

17


Д О­М Е­Т И

­ Пу­бли­ка­ци­је ­ у из­да­њу ­ Ту­ри­стич­ке ор­га­ни­за­ци­је Ср­би­је

18

Т

у­ри­зам, је­дан од нај­ва­жни­јих при­вред­них сек­то­ра у све­т у, и у бу­дућ­но­сти има ва­жну уло­гу у еко­ном­ском ра­сту и раз­во­ју. Пре­ма нај­но­ви­јем Свет­ском ту­ри­стич­ком ба­ ро­ме­тру Свет­ске ту­ри­стич­ке ор­га­ни­ за­ци­је (UN­WTO), број ме­ђу­на­род­них ту­ри­стич­ких по­се­та по­рас­тао је у 2017. за 7 од­сто, а при­ход од то­га до­сти­гао је ци­фру од 1.322 ми­ли­о­на до­ла­ра. То је нај­бо­љи ре­зул­тат у про­те­клих се­дам го­ ди­на. Про­це­њу­је се да ће се овај сна­жни за­мах на­ста­ви­ти у 2018. го­ди­ни по сто­пи од 4 до 5 од­сто. SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2018.

Трен­до­ви у ту­ри­зму се вр­ло бр­зо ме­ ња­ју. Но­ви стил жи­во­та, ак­тив­ни од­мор и аван­т у­ри­стич­ке ту­ре, он­лајн ко­му­ни­ ка­ци­је, ве­ли­ки број ра­зних ма­ни­фе­ста­ ци­ја и фе­сти­ва­ла ко­ји при­вла­че ве­ли­ки број ту­ри­ста – све то по­ка­зу­је да циљ­на гру­па „mil­len­nni­als“ по­твр­ђу­је сво­ју до­ ми­нант­ну по­зи­ци­ју у ту­ри­зму. Пред­ви­ђа се да ће до 2020. го­ди­не ово ту­ри­стич­ко тр­жи­ште за­у­зе­ти 47 од­сто ин­тер­на­ци­о­ нал­них пу­то­ва­ња. Та­ко­ђе, тренд пу­то­ва­ ња „бли­зу ку­ће“ ја­сно по­ка­зу­је ко­ли­ко су нам бит­на ре­ги­о­нал­на тр­жи­шта, као и до­ма­ће ту­ри­стич­ко тр­жи­ште. Наш


циљ је це­ло­го­ди­шњи ту­ри­зам, са ја­сним ту­ри­стич­ким про­из­во­ди­ма и по­ну­дом ко­ја ће при­ву­ћи раз­ли­чи­те го­сте. У скла­ду са свет­ским трен­до­ви­ма, де­фи­ни­са­на је стра­те­шка ори­јен­та­ци­ја Ср­би­је у ту­ри­зму и усред­сре­ђе­ност на од­ре­ђе­на ту­ри­стич­ка тр­жи­шта, са ја­ сном по­ну­дом за бу­дућ­ност. Ја­сан циљ­ ни сег­мент и по­зи­ци­о­ни­ра­ње иден­ти­ фи­ку­је Ср­би­ју као ту­ри­стич­ки бренд, озна­ча­ва бе­не­фит за го­ста и ди­фе­рен­ ци­ра по­зи­ци­ју на­ших про­из­во­да. Ре­зул­та­ти у срп­ском ту­ри­зму за 2017. го­ди­ну су ре­корд­ни, ка­ко по де­ви­зном

при­ли­ву, та­ко и по бро­ју до­ла­за­ка ино­ стра­них и до­ма­ћих го­сти­ју. У од­но­с у на прет­ход­ну го­ди­ну, број го­сти­ју по­рас­ тао је за 12 од­сто, а укуп­ни број но­ће­ња за 11 од­сто. У ци­љу под­сти­ца­ња раз­во­ја ту­ри­зма, Вла­да Ср­би­је и Ми­ни­стар­ство тр­го­ви­не, ту­ри­зма и те­ле­ко­му­ни­ка­ци­ја и ове го­ди­

Ви­ди Ср­би­ју Ре­а­ли­зо­ва­на је и до­ма­ћа кам­па­ња „Ви­ди Ср­би­ју... Са­вр­шен од­мор ти је на­до­хват ру­ке“. Про­мо­тив­не ак­тив­но­сти од­ви­ја­ле су се у гра­до­ви­ма Ср­би­је, уз ја­ку ме­диј­ску по­др­шку. SERBIA  SPECIAL EDITION  2018

19


Д О­М Е­Т И

20

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2018.


не по­све­ти­ли су по­себ­ну па­жњу про­јек­ ти­ма у ве­зи са раз­во­јем ту­ри­зма и одо­ бри­ли из­ра­ду 80.000 ва­у­че­ра. Ова зна­чај­на ак­ци­ја по­де­ле ва­у­че­ра да­ла је ве­тар у ле­ђа до­ма­ћем ту­ри­зму. До­ма­ћи го­сти чи­не 51 од­сто од укуп­ ног бро­ја го­сти­ју у Ср­би­ји и 62 од­сто од укуп­ног бро­ја но­ће­ња. Ту­ри­стич­ка ор­га­ни­за­ци­ја Ср­би­је, у скла­ду са пла­ном раз­во­ја ту­ри­зма за ову го­ди­ну, и да­ље ће вред­но ра­ди­ти. И ове го­ди­не ће­мо до­ма­ће ту­ри­сте ани­ми­ра­ти про­мо­тив­ним ак­тив­но­сти­ма и ко­му­ни­ ка­ци­јом пу­тем он­лајн и офлајн ме­ди­ја, за­јед­но са ко­ле­га­ма из ло­кал­них ту­ри­ стич­ких ор­га­ни­за­ци­ја и пред­став­ни­ци­ ма ту­ри­стич­ке при­вре­де. ПРО­МО­ЦИ­ЈЕ И РЕ­ЗУЛ­ТА­ТИ И про­мо­тив­не ак­тив­но­сти на ино­ стра­ним тр­жи­шти­ма у то­ку 2017. до­при­ не­ле су до­брим ре­зул­та­ти­ма. На­кон што је CNN об­ја­вио да је „Ср­би­ја дру­га свет­ ска ту­ри­стич­ка де­сти­на­ци­ја у 2018. го­ ди­ни“, фран­цу­ски ту­ро­пе­ра­тор „Voyage­ urs du Mon­de“ по­зи­ци­о­ни­рао је Ср­би­ју као „тре­ћу нај­по­жељ­ни­ју де­сти­на­ци­ју у 2018. го­ди­ни“ уз про­прат­ни текст: „Ср­би­ја је до­жи­ве­ла пре­по­род. Оста­ ци ко­ји све­до­че о ви­ше­ве­ков­ној исто­ри­ ји пре­пли­ћу се са уза­вре­лом un­der­gro­und кул­т у­ром. Да, Бе­о­град је озби­љан кан­ ди­дат у тр­ци за но­ви Бер­лин, са до­дат­ ком сло­вен­ске ду­ше као плу­сом.“ Ка­да ова­кве две ре­но­ми­ра­не ку­ће ова­ко ви­со­ко по­зи­ци­о­ни­ра­ју Ср­би­ју као ту­ри­стич­ку де­сти­на­ци­ју, уз ви­ше не­го по­зи­тив­не ко­мен­та­ре, зна­мо да смо ус­ пе­ли и да ће то до­при­не­ти да у го­ди­на­ма ко­је до­ла­зе Ср­би­ја ту­ри­стич­ки са­мо ја­ ча и ра­сте. Та­ко­ђе, тре­ба по­ме­ну­ти да се на­ша зе­мља на­ла­зи ме­ђу 52 де­сти­на­ци­је ко­је пре­по­ру­чу­је лист New York Ti­mes. У 2017. го­ди­ни спро­ве­де­не су ин­ тен­зив­не про­мо­тив­не и мар­ке­тин­шке кам­па­ње на гло­бал­ним ту­ри­стич­ким тр­жи­шти­ма. Ме­диј­ска кам­па­ња еми­то­ ва­на је на гло­бал­ним мре­жа­ма BBC и „Euro­sport“, на­ста­вље­но на бри­тан­ском „Chan­nel 5“. Об­ја­вље­ни су члан­ци и ре­ пор­та­же у нај­по­зна­ти­јим ме­ди­ји­ма, по­ пут бри­тан­ских ли­сто­ва Gu­ar­dian, In­de­ pen­dent, аме­рич­ких Vo­gue и Con­de Nast Tra­vel­ler, ита­ли­јан­ских La Re­pub­bli­ca и Cor­ri­e­re de la Ser­ra, ру­ских Ком­со­мољ­ская прав­да и Na­ti­o­nal Ge­o­grap­hic (ру­ско из­

Зву­ци ле­та У 2017. ре­а­ли­зо­ва­на је и ре­ги­о­нал­на кам­па­ња „Да­ни Ср­би­ је – зву­ци ле­та“, са ак­цен­том на лет­њој по­ну­ди и фе­сти­ва­ли­ма у Ср­би­ји. Кам­па­ња је спро­ве­де­на у Ру­му­ни­ји, Бу­гар­ској, Сло­ ве­ни­ји, Цр­ној Го­ри, Бо­сни и Хер­це­го­ви­ни и Ма­ђар­ској. Ако има­мо на уму то да је ме­ђу ино­стра­ним ту­ри­сти­ма у Ср­би­ји 40 од­сто њих из на­шег ре­ги­о­на и да оства­ру­ју 48 од­сто де­ви­зног при­ли­ва, он­да је још ја­сни­је ко­ли­ки је зна­чај та­кве кам­па­ње.

да­ње), фран­цу­ских Ma­dam Fi­ga­ro и Pa­ ri­sien, не­мач­ких Fre­ie Pres­se, Ham­bur­ger Abend Blatt и Ber­lin­ger Mo­ren Post... Сту­диј­ска по­се­та аме­рич­ких бло­ге­ра Ср­би­ји, као и ак­тив­но­сти на бло­го­ви­ма и дру­штве­ним мре­жа­ма, ре­зул­ти­ра­ле су до­би­ја­њем ше­зде­сет пр­ве Го­ди­шње злат­не на­гра­де „Адри­ан“, нај­ве­ћег и нај­пре­сти­жни­јег при­зна­ња те вр­сте, за кам­па­њу „Bal­kan Blog­ger Bash“. Ту­ри­стич­ка ор­га­ни­за­ци­ја Ср­би­је у го­ди­ни за на­ма уче­ство­ва­ла је на 18 ме­ ђу­на­род­них сај­мо­ва, ре­а­ли­зо­ва­ла 25 ра­ ди­о­ни­ца и пре­зен­та­ци­ја у ино­стран­ству, ор­га­ни­зо­ва­ла сту­диј­ска пу­то­ва­ња у Ср­ би­ји за 155 ино­стра­них но­ви­на­ра и ТВ еки­па. У 2017. на дру­штве­ним мре­жа­ма пре­гле­да­но је пре­ко 7,5 ми­ли­о­на ви­део сни­ма­ка из Ср­би­је, што је ре­зул­ти­ра­ло са 60 ми­ли­о­на им­пре­си­ја. Број пра­ти­ла­ ца ТОС-а на дру­штве­ним мре­жа­ма по­ ве­ћао се за 45 од­сто. Сто­га ће и 2018. го­ди­на би­ти у зна­ку ди­ги­тал­не кам­па­ње. У то­ку је про­мо­ци­ ја еми­то­ва­њем ви­део ма­те­ри­ја­ла о Ср­ би­ји на ре­но­ми­ра­ној те­ле­ви­зи­ји „Tra­vel Chan­nel“. На­ци­о­нал­на ТВ Ки­не у ма­ју 2018. еми­то­ва­ће че­ти­ри по­лу­ча­сов­не епи­зо­де о Ср­би­ји. Све ове ак­тив­но­сти сва­ка­ко су до­ при­не­ле да ту­ри­зам Ср­би­је иде уз­ла­ зном ли­ни­јом и да 2017. не бу­де са­мо успе­шна већ и ре­корд­на. У 2018. на­ста­вља­мо кон­ти­ну­и­ра­ни рад на про­мо­ци­ји Ср­би­је као атрак­тив­ не ту­ри­стич­ке де­сти­на­ци­је, на по­ди­за­њу ква­ли­те­та услу­га у ту­ри­зму, ста­вља­ње фо­ку­са на city bre­ak де­сти­на­ци­је, ак­тив­ ни од­мор, пла­нин­ски ту­ри­зам, бањ­ски ту­ри­зам, кул­т ур­но-исто­риј­ско на­сле­ђе и умет­ност, као и MI­CE ту­ри­зам, с об­зи­ ром на то да Ср­би­ја ва­жи за кон­гре­сну де­сти­на­ци­ју са нај­бр­жим ра­стом. 

 Ма­ри­ја­ Ла­бо­вић

(Аутор­ка је ди­рек­тор­ка­ Ту­ри­стич­ке ор­га­ни­за­ци­је Ср­би­је)

Фото:­ Архива ТОС-а

SERBIA  SPECIAL EDITION  2018

21


П О­С Е­Т А

У сен­ци Ара­ра­та У ЈЕР­МЕ­НИ­ЈИ, НА ВИ­СО­ВИ­МА ПАМ­ЋЕ­ЊА И ВО­ЉЕ ЗА ОП­С ТА­НАК

22

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2018.


По­ме­шај не­пре­глед­не степ­ске ви­со­рав­ни Ши­ра­ка са сне­жним вр­хо­ви­ма пла­ни­не Ара­гатс, ­ кри­стал­не во­де је­зе­ра Се­ван и дра­ма­тич­ну кли­су­ру ре­ке Ак­ху­ри­ан. До­дај клик­тај ор­ла ­ зла­та­ша, ра­су­та ста­да ова­ца, ми­рис ле­ко­ви­тих тра­ва и тек ис­пе­че­ног хле­ба. Не за­бо­ра­ви сред­њо­ве­ков­не хра­мо­ве, ка­ме­не кр­сто­ве у бр­ди­ма и за­го­нет­не ци­та­де­ле Урар­ту. Упле­ти ­ дух нео­бич­них гра­до­ва, по­пут Је­ре­ва­на и Гју­мри­ја... Схва­ти­ћеш да се пред то­бом отва­ра ­ пра­ста­ра ши­фра и про­стран­ство у ко­је се ула­зи кроз ову зе­мљу. Већ оп­чи­њен ­ и пун ути­са­ка, по­че­ћеш да до­пи­реш до сми­сла Текст и фо­то: Све­тла­на Дин­га­рац

Цр­ква у се­лу ­ Цаг­хунк, у обла­сти Гег­хар­кју­ник

SERBIA  SPECIAL EDITION  2018

23


П О­С Е­Т А

 Лет­ња ­ па­стир­ска ­ на­се­о­би­на Је­зи­да на пла­ни­ни ­ Ара­гатс Ко­ња­ник у ­ па­стир­ској ­ на­се­о­би­ни ­ у обла­сти ­ Мар­ту­ни

У

сми­рај да­на, док је сун­це за­ла­зи­ ло иза про­стра­них го­ле­ти тур­ске про­вин­ци­је Карс, над кли­с у­ром ре­ке Ак­х у­ри­ан раз­ли­ли су се то­пли и ту­жни зву­ци ду­ду­ка. Над­но­се­ћи се над по­но­ром са до­зом бо­ла и се­те на ли­цу, мој во­дич Ха­ик је на овом тра­ди­ци­о­нал­ ном јер­мен­ском ин­стру­мен­т у од кај­си­ ји­ног др­ве­та сви­рао из­вор­ну на­род­ну пе­сму „Дле ја­ман“. Опи­је­ни му­зи­ком и ма­гич­ним при­зо­ром ко­ји се отва­рао ис­пред нас, ста­ја­ли смо на јер­мен­ској оба­ли ре­ке, док су на су­прот­ној стра­ни ле­жа­ле ру­ше­ви­не Ани­ја, слав­не сред­њо­ ве­ков­не пре­сто­ни­це не­ка­да­шњег Јер­ мен­ског кра­љев­ства. По­знат још и као „град са 1.001 цр­квом“, Ани је у XI ве­ку био кул­т ур­ни цен­тар и ре­ги­о­нал­на си­ ла са пре­ко 100.000 ста­нов­ни­ка, ко­ја је по мо­ћи па­ри­ра­ла Кон­стан­ти­но­по­љу, Баг­да­ду и Да­ма­ску. На­до­мак, а за­пра­во не­пре­мо­сти­во да­ле­ко, да­нас се Ани, као и би­блиј­ска пла­ни­на Ара­рат – др­жав­ни сим­бол Јер­ме­ни­је, на­ла­зе у Тур­ској, са ко­јом Јер­ме­ни­ја већ ви­ше од две де­це­ ни­је не­ма ди­пло­мат­ске од­но­се. Про­бле­ ма­ти­чан од­нос из­ме­ђу ове две др­жа­ве за­пра­во се­же мно­го ду­бље у про­шлост, по­чев­ши од ви­ше­ве­ков­не ото­ман­ске оку­па­ци­је јер­мен­ских те­ри­то­ри­ја, ре­ пре­са­ли­ја ко­ји­ма су Јер­ме­ни би­ли из­

Мо­на­штво и ма­те­рин­ство У Јер­ме­ни­ји је тра­ди­ци­о­нал­на по­ро­ди­ца још увек глав­ни стуб дру­штва, а род­бин­ске ве­зе из­у­зет­но сна­жне. Од мла­дих се оче­ку­је да ра­но сту­пе у брак, па по­ро­ди­це са тро­је и ви­ше де­це су пре пра­ви­ло, а не из­у­зе­так. За­то у Јер­ме­ни­ји, и по­ред ду­бо­ке ре­ли­ги­о­зно­сти, ско­ро да не по­сто­ји мо­на­штво, на­ро­ чи­то жен­ско. Вр­ло је рет­ко да ов­де же­не за­рад љу­ба­ви пре­ма Бо­гу од­ба­це брак и уло­гу мај­ке.

24

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2018.

ло­же­ни од стра­не Осман­ског цар­ства, да би све кулминираo ма­сов­ним про­го­ ни­ма и уби­стви­ма Јер­ме­на то­ком Пр­вог свет­ског ра­та. Та­ко је Ха­ик овом емо­ тив­ном ме­ло­ди­јом, ко­ја нај­бо­ље осли­ ка­ва са­му бит јер­мен­ске ду­ше и ко­ја је вре­ме­ном по­ста­ла хим­на њи­хо­вог стра­ да­ња, ре­као о свом на­ро­ду и ње­го­вом ето­с у мно­го ви­ше не­го да ми је на­бра­јао исто­риј­ске по­дат­ке, бит­ке и ди­на­сти­је ко­је су ту вла­да­ле. – Ов­де је сва­ка сто­па ис­пу­ње­на исто­ ри­јом. Ма­ло је на­ро­да ко­ји има­ју про­ шлост та­ко древ­ну, ком­плек­сну и прот­ ка­ну тра­ге­ди­јом као Јер­ме­ни. Још их је ма­ње ко­ји мо­гу да се по­хва­ле ова­ко бо­га­том кул­т у­ром и тра­ди­ци­јом – об­ја­ шња­вао је Ха­ик док смо се во­зи­ли по из­ ло­ка­ним пу­те­ви­ма про­вин­ци­је Ши­рак. Ова ма­ла и на­ци­о­нал­но ве­о­ма хо­ мо­ге­на зе­мља, ко­ја да­нас бро­ји тек не­ што ви­ше од три ми­ли­о­на ста­нов­ни­ка, по­сто­ја­ла је на ју­жном За­кав­ка­зју још у пр­вом ми­ле­ни­ју­му пре но­ве ере и пред­ста­вља јед­ну од нај­ста­ри­јих ко­лев­ ки ци­ви­ли­за­ци­је. Јер­ме­ни се­бе сма­тра­ју ди­рект­ним по­том­ци­ма Ха­и­ка, си­на Но­ је­вог пра-пра­у­ну­ка, ко­га др­же за свог па­три­јар­ха и осни­ва­ча на­ци­је, и по ко­ ме сво­ју зе­мљу на­зи­ва­ју Ха­ја­стан. Пре­ ма ле­ген­ди, он је 2492. го­ди­не ста­ре ере по­бе­дио ва­ви­лон­ског кра­ља Ни­мро­да и ус­по­ста­вио пр­ву јер­мен­ску др­жа­ву на под­руч­ју Ара­ра­та. ПР­ВА ХРИ­ШЋАН­СКА ДР­ЖА­ВА НА СВЕ­ТУ Иако је још у брон­за­но до­ба на овом про­сто­ру по­сто­ја­ло не­ко­ли­ко раз­ви­је­ них ци­ви­ли­за­ци­ја, као што су хе­тит­ска, На­и­рии Урар­т у, ко­је су све има­ле уде­ла


у ет­но­ге­не­зи са­вре­ме­ног јер­мен­ског на­ ро­да, за­пра­во, тек то­ком VI ве­ка ста­ре ере Јер­ме­ни по­чи­њу да раз­ви­ја­ју сво­ ју на­род­но­сну свест. Од та­да се њи­хо­ва др­жа­ва ши­ри и ја­ча, раз­ви­ја кул­т у­ру и је­зик, ра­ђа ве­ли­ке вла­да­ре. Та њи­хо­ва ве­ли­ка же­тва сти­че се у кра­љу Ти­гра­ ну Ве­ли­ком, ко­ји је од 95. до 66. го­ди­не ста­ре ере Јер­ме­ни­ју учи­нио нај­моћ­ни­ јом кра­ље­ви­ном ју­го­за­пад­не Ази­је. Да­ на­шње гра­ни­це др­жа­ве об­у ­хва­та­ју са­мо ма­ли део не­ка­да­шње Јер­ме­ни­је, ко­ја је на свом вр­хун­цу за­у­зи­ма­ла обла­сти из­ме­ђу Цр­ног мо­ра, Ка­спиј­ског је­зе­ра, Ме­ди­те­ ра­на и је­зе­ра Ур­миа у да­на­шњем Ира­ну. Ме­ђу­тим, по­во­љан стра­те­шки по­ло­жај Јер­ме­ни­је до­во­дио је до че­стих ин­ва­зи­ ја су­сед­них на­ро­да, по­пут Аси­ра­ца, Гр­ка, Ри­мља­на, Ви­зан­ти­на­ца, Ара­па, Мон­го­ла, Пер­си­ја­на­ца, Ото­ма­на и Ру­са. Због то­га су се кроз ње­ну исто­ри­ју че­сто сме­њи­ва­ ли пе­ри­о­ди не­за­ви­сно­сти и ва­зал­ста­ва. Јер­ме­ни су се то­ком сво­је бур­не про­ шло­сти по­ка­за­ли као ве­ом ­ а спо­со­бан на­род, ко­ји је сво­је­вре­ме­но од­и­грао зна­ чај­ну уло­гу на под­руч­ју Бли­ског ис­то­ ка. Би­ли су по­зна­ти као ве­о­ма успе­шни тр­гов­ци, ле­ка­ри и на­уч­ни­ци, али су се ис­ти­ца­ли и као до­бри др­жав­ни­ци. По­ зна­то је да је и не­ко­ли­ко ви­зан­тиј­ских ца­ре­ва би­ло јер­мен­ског по­ре­кла, те да су до тро­на до­ла­зи­ли за­хва­љу­ју­ћи вој­ ним ус­пе­си­ма. И по­ред ве­ли­ких ис­ку­ше­ ња и стра­да­ња, Јер­ме­ни су ус­пе­ли су да се одр­же на оку­пу. У то­ме им је нај­ви­ше по­мо­гла хри­шћан­ска ве­ра, ко­ја је по­ста­ ла не­рас­ки­ди­ви део њи­хо­вог кул­т ур­ног иден­ти­те­та и срж на­ци­о­нал­ног би­ћа. На­и­ме, исто­ри­ја хри­шћан­ства на овим про­сто­ри­ма се­же го­то­во до до­ба Хри­ста и ње­го­вих уче­ни­ка. Апо­сто­ли Фи­лип и Ју­да Та­деј про­по­ве­да­ли су Хри­сто­во

уче­ње на јер­мен­ском дво­ру. Но­ва ве­ро­ и­спо­вест се бр­зо ши­ри­ла у на­ро­ду, да би већ 301. го­ди­не Кра­ље­ви­на Јер­ме­ни­ја би­ла пр­ва др­жа­ва ко­ја је при­зна­ла хри­ шћан­ство за зва­нич­ну ре­ли­ги­ју. То се до­го­ди­ло за вре­ме вла­да­ви­не ца­ра Ти­ ри­да­та III Ве­ли­ког, а за­слу­гом Гри­го­ри­ ја Про­све­ти­те­ља, ко­ји се про­сла­вља као је­дан од нај­ве­ћих све­та­ца јер­мен­ске цр­ кве. Због то­га и не чу­ди по­да­так да да­нас чак 95 од­сто ста­нов­ни­ка из­ра­жа­ва при­ пад­ност Јер­мен­ској апо­стол­ској цр­кви. Још је­дан сна­жан стуб на­ци­о­нал­ног иден­ти­те­та Јер­ме­на је њи­хо­во пи­смо. Са­ста­вио га је Ме­сроп Ма­штоц, јер­мен­ ски лин­гви­ста, про­све­ти­тељ, пре­во­ди­ лац Све­тог пи­сма и ми­си­о­нар, на са­мом по­чет­ку 5. ве­ка. Та­ко је за­по­чео „злат­но до­ба“ у раз­во­ју јер­мен­ске кул­т у­ре, на­у­ ке и ли­те­ра­т у­ре. Јер­ме­ни су га због то­ га про­гла­си­ли све­цем и по­све­ти­ли му број­не спо­ме­ни­ке, шко­ле и ули­це.

 Ма­на­стир­ Хо­ге­ванк,­ у бли­зи­ни се­ла Сар­наг­бир Манастир Гошаванк,­ у провинцији Тавуш

ОД­БРА­НА КРЕ­А­ТИВ­НО­ШЋУ И ХУ­МО­РОМ За тре­ну­так оста­ви­мо исто­ри­ју и окре­ни­мо се јер­мен­ској са­да­шњи­ци. Про­шав­ши пе­ри­од пост­со­вјет­ске тран­зи­ци­је, у ко­јем је це­ла ин­ду­стри­ ја до­жи­ве­ла ко­лапс а зе­мљом по­че­ли да вла­да­ју тај­ку­ни, Јер­ме­ни­ја по­ла­ко по­ку­

Парк пи­сма Ко­ли­ко су ве­ли­ки по­нос и ува­жа­ва­ње Јер­ме­на пре­ма свом пи­сму нај­бо­ље го­во­ри по­да­так да је 2005, за 1600. го­ди­шњи­цу од на­стан­ка њи­хо­вог ал­фа­бе­та, по­диг­нут је­дин­стве­ни парк у бли­зи­ни Апа­ра­на са 39 мо­ну­мен­тал­них сло­ва. За крат­ко вре­ ме он је по­стао пра­ва ту­ри­стич­ка атрак­ци­ја. Љу­ди из свих кра­ је­ва Јер­ме­ни­је, али и стран­ци, до­ла­зе ов­де ка­ко би се сли­ка­ ли, и то нај­че­шће по­ред по­чет­ног сло­ва свог име­на. SERBIA  SPECIAL EDITION  2018

25


П О­С Е­Т А

Парк пи­сма ­ (Ал­фа­бет парк) ­ и пла­ни­на Ара­гатс

26

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2018.


SERBIA  SPECIAL EDITION  2018

27


П О­С Е­Т А

 Хач­кар ­ (ка­ме­ни крст), цр­ква и ­ твр­ђа­ва у се­лу Кош, област ­ Ара­гат­сот Кр­до ко­ња ­ у обла­сти ­ је­зе­ра Ар­пи Во­до­пад Тр­кан

ша­ва да ста­не на соп­стве­не но­ге. У зе­ мљи у ко­јој је про­сеч­на пла­та тек не­што из­над 300 евра, а тре­ћи­на ста­нов­ни­штва жи­ви ис­под гра­ни­це си­ро­ма­штва, љу­ ди се кре­а­тив­но­шћу и ху­мо­ром но­се са ег­зи­стен­ци­јал­ним про­бле­ми­ма и све­ при­с ут­ном ко­руп­ци­јом. И по­ред то­га што су шан­се за за­по­шља­ва­ње у стру­ ци ми­ни­мал­не, Јер­ме­ни тра­ди­ци­о­нал­но ула­жу у обра­зо­ва­ње, по­себ­но у на­у­ку и умет­ност. – Ов­де сва­ка ку­ћа има кла­вир и сва­ ко зна да игра шах – са по­но­сом би ис­ ти­цао Ха­ик, у шта сам и са­ма има­ла при­ли­ке да се уве­рим. На мо­је ве­ли­ко из­не­на­ђе­ње, чак и у нај­си­ро­ма­шни­јим се­ли­ма, у ку­ћа­ма у ко­ји­ма је по­след­њи ко­мад на­ме­шта­ја ку­пљен пре три­де­сет и ви­ше го­ди­на, че­сто сам ви­ђа­ла кла­вир и де­цу ко­ја су ве­жба­ла на ње­му. Јер­ме­ни су ина­че ве­о­ма дру­же­љу­бив и го­сто­љу­бив на­род. Сло­бод­но вре­ме обич­но про­во­де са по­ро­ди­цом и при­ја­

Ко­њак Ту је и чу­ве­ни јер­мен­ски ко­њак, ко­ји је по­стао свет­ски по­ знат на­кон Крим­ске ми­ров­не кон­фе­рен­ци­је на Јал­ти 1945. го­ди­не, где је слу­жен уче­сни­ци­ма ску­па, на­кон че­га га је Чер­ чил то­ли­ко за­во­лео да га је сва­ко­днев­но кон­зу­ми­рао до кра­ја жи­во­та.

28

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2018.

те­љи­ма, нај­че­шће уз до­бар за­ло­гај ко­ји во­ле да спре­ме са­ми. Гост је све­ти­ња, па ако вам се де­си да не­ком слу­чај­но уђе­ те у ку­ћу, чак и не­на­ја­вље­ни, оче­куј­те да до­ма­ћи­ца од­мах пре­пла­ви сто ра­зним ђа­ко­ни­ја­ма. Јер­ме­ни­ја је ре­ла­тив­но од ско­ра по­ че­ла да се окре­ће ту­ри­зму. Иако не пред­ ста­вља нај­јед­но­став­ни­ју де­сти­на­ци­ју за пу­то­ва­ње и ис­тра­жи­ва­ње, што због не­ до­стат­ка ква­ли­тет­них а при­сту­пач­них сме­штај­них ка­па­ци­те­та, ло­ших пу­те­ва и по­те­шко­ћа у ко­му­ни­ка­ци­ји са до­ма­ћим ста­нов­ни­штвом, ко­је (осим ру­ског) тек на­ба­да по ко­ју реч стра­ног је­зи­ка, крај­ ње ис­ку­ство је увек по­зи­тив­но. Нај­ви­ше има ру­ских ту­ри­ста, као и го­сти­ју из Ира­на и арап­ских зе­ма­ља, ко­ји се ов­де осе­ћа­ју осло­бо­ђе­ни сте­га и пра­ви­ла на­мет­ну­тих од стра­не њи­хо­ вих др­жа­ва. У по­след­ње вре­ме има све ви­ше по­се­ти­ла­ца из за­пад­но­ев­ роп­ских зе­ма­ља, по­себ­но Фран­цу­ске и Ита­ли­је, а че­сто се мо­гу сре­сти би­ци­кли­сти из бив­ших др­жа­ва ис­точ­ног бло­ка, ко­ји на сво­јим дво­точ­ка­ши­ма кр­ста­ре Јер­ме­ни­ јом од Ира­на на ју­гу, па све до Гру­зи­је на се­ве­ру. Јер­ме­ни­ја је ина­че до­ста без­бед­ на зе­мља, али се тре­ба др­жа­ти по­да­ље од гра­ни­це са Азер­беј­џа­ном, где че­сто до­ла­зи до сит­них ин­ци­де­на­та.


У БО­ЈИ КАЈ­СИ­ЈЕ Нај­бо­ља по­чет­на тач­ка за оби­ла­зак зе­мље је сва­ка­ко Је­ре­ван. Као јед­на од нај­ста­ри­јих на­се­о­би­на на све­т у у ко­јој се кон­ти­ну­и­ра­но жи­ви већ ско­ро три ми­ле­ни­ју­ма, јер­мен­ска пре­сто­ни­ца је пре­по­зна­тљи­ва по ве­ле­леп­ном по­гле­ду на пла­ни­ну Ара­рат. Ар­хи­тек­тон­ски, Је­ ре­ван је вр­ло ин­те­ре­сан­тан град. Гра­ђен је план­ски, по­чет­ком XX ве­ка, и кра­се га број­ни бу­ле­ва­ри и пар­ко­ви. Ве­ћи­на фа­ са­да об­ло­же­на је на­ран­џа­стим ту­фом, вул­кан­ским ка­ме­ном, због ко­га је чи­тав град по­при­мио не­ку по­себ­ну бо­ју пре­ зре­ле кај­си­је. То во­ће је ина­че на­ци­о­нал­ ни сим­бол ове зе­мље, а на­ран­џа­ста бо­ја на за­ста­ви ука­зу­је упра­во на ње­га. Гра­дом до­ми­ни­ра Је­ре­ван­ска ка­ска­ да, по­зна­те сте­пе­ни­це ко­је су пан­дан Шпан­ским у Ри­му. То је по­пу­лар­но оку­ пља­ли­ште ту­ри­ста и мла­дих, а из­над се уз­ди­же гран­ди­о­зна ста­т уа Мај­ке Јер­ме­ ни­је. Да­њу и но­ћу ули­це су пу­не све­та, као и број­ни ка­феи, му­зе­ји и га­ле­ри­је. Бли­зу Тр­га Ре­пу­бли­ке, на­ла­зи се чу­ве­ на пи­ја­ца умет­нич­ких де­ла и за­нат­ства Вер­ни­саж, на ко­јој сто­ти­не про­да­ва­ца ну­де нај­ра­зно­вр­сни­је ру­ко­тво­ри­не. Ов­ де се мо­же на­ћи бу­квал­но све – од ан­ти­ кви­те­та, чип­ке, руч­но ра­ђе­них ву­не­них

те­пи­ха, пред­ме­та од зла­та, до на­ки­та и укра­са од вул­кан­ског ста­кла оп­си­ди­ја­на. Ку­да се упу­ти­ти да­ље? Јер­ме­ни­ја је углав­ном пла­нин­ска зе­ мља, па је од­лич­на за пла­ни­на­ре и љу­ би­те­ље ди­вље, не­так­ну­те при­ро­де, али и по­кло­ни­ке раз­ли­чи­тих адре­на­лин­ских спор­то­ва, као што су па­ра­глај­динг и спорт­ско је­дре­ње. Пла­нин­ски лан­ци ис­ пре­се­ца­ни бр­зим и во­дом бо­га­тим реч­ ним то­ко­ви­ма, за­јед­но са ви­со­рав­ни­ма, за­у­зи­ма­ју 80 од­сто те­ри­то­ри­је. Нај­ве­ћи део Јер­ме­ни­је је на над­мор­ској ви­си­ни из­ме­ђу 1.000 и 2.500 ме­та­ра. Са про­стра­ них ви­со­рав­ни уз­ди­жу се ни­же пла­ни­не и број­ни уга­ше­ни вул­ка­ни, ме­ђу ко­ји­ма је и нај­ви­ша пла­ни­на Јер­ме­ни­је — Ара­ гац, ви­сок 4.095 ме­та­ра. Пла­нин­ски пре­ во­ји, до­ли­не и ка­њо­ни чи­не ову зе­љу мно­го ве­ћом но што она за­пра­во је­сте, а пу­то­ва­ње ко­мли­ко­ва­ни­јим, али и уз­ бу­дљи­ви­јим. Осим ге­о­граф­ских ва­ри­ја­ци­ја, пут­ ник се у Јер­ме­ни­ји сре­ће и са зна­чај­ним кли­мат­ским раз­ли­ка­ма. Мо­ра­те би­ ти спрем­ни на све – од по­лу­пустњских обла­сти око Та­ли­на ко­је на­ли­ку­ју на Ме­се­чев пеј­заж, пре­ко гу­стих и ки­шних шу­ма Та­ву­ша, па све до алп­ских ли­ва­да Гег­хам пла­ни­на и осун­ча­них план­та­жа на­ра око Ме­гри­ја. SERBIA  SPECIAL EDITION  2018

29

 Мор­нар на­ ре­пли­ци­ сред­њо­ве­ков­ног јер­мен­ског­ је­дре­ња­ка, на­ је­зе­ру Се­ван Ви­ла Карс,­ гра­ђе­на од цр­ног ту­фа, у гра­ду Гју­мри Вин­ски по­друм­ у Ије­ва­ну


П О­С Е­Т А  Бр­да по­ред ­ Се­па­са­ра, са ­ ар­хе­о­ло­шким ­ на­ла­зи­шти­ма ­ на вр­хо­ви­ма, ­ а у по­за­ди­ни пла­нин­ски ла­нац Ја­ва­ке­ти На је­зе­ру Се­ван

КЉУ­ЧЕ­ВИ ЧА­РОБ­НЕ ЗЕ­МЉЕ По­бро­ја­ти, а тек по­се­ти­ти све зна­ чај­не исто­риј­ске спо­ме­ни­ке Јер­ме­ни­је пред­ста­вља пра­ву не­мо­гу­ћу ми­си­ју. У овој зе­мљи, ско­ро сва­ко се­ло мо­же да се по­хва­ли бар јед­ном ста­ром цр­квом, па­ ган­ским све­ти­ли­штем у при­ро­ди, утвр­ ђе­њем из брон­за­ног до­ба, нео­бич­ним над­гроб­ним спо­ме­ни­ци­ма, за­пи­сом на кли­на­стом пи­сму, пра­и­сто­риј­ским ар­хе­ о­ло­шким на­ла­зи­штем или ба­рем ка­ме­ ним кр­стом – хач­ка­ром. За­пра­во, где год да се за­ста­не, има шта да се ви­ди и ис­ тра­жи. Ипак, по­ку­ша­ћу да из­дво­јим не­ ке зна­ме­ни­то­сти ко­је се ни­ка­ко не сме­ју из­о­ста­ви­ти. На пр­вом ме­сту је све­ти град Еч­ми­ ад­зин, цен­тар ду­хов­но­сти и ве­ре, у ко­ме се на­ла­зи се­ди­ште Јер­мен­ске апо­стол­ске цр­кве и не­ке од нај­ста­ри­јих ба­зи­ли­ка и ка­пе­ла на све­т у. Од дру­гих са­крал­ них обје­ка­та, тре­ба оби­ћи ка­те­дра­лу у Зварт­но­цу, ма­на­сти­ре Хаг­пат, Са­на­хин, Хор Ви­рап, Ге­гард, Се­ва­на­ванк, Ха­гарт­ син, Но­ра­ванк, као и Та­тев, до ко­га во­ди 5,7 ки­ло­ме­та­ра ду­гач­ка жи­ча­ра. На ли­ сти не­из­о­став­ног се на­ла­зе и не­дав­но об­но­вље­ни ан­тич­ки храм Гар­ни, древ­на оп­сер­ва­то­ри­ја Ка­ра­хунџ, пе­ћин­ски град Кндзо­реск, твр­ђа­ва Ам­берд и пе­ћи­на Аре­ни. Не­за­о­би­ла­зни еле­мент ло­кал­не ту­ ри­стич­ке по­ну­де је и бо­га­та на­ци­он ­ ал­на ку­хи­ња, ко­ја од­ра­жа­ва исто­ри­ју и ге­о­ гра­фи­ју под­не­бља из ко­јег је по­те­кла, али и упли­ве дру­гих кул­т у­ра. Осно­ву чи­не је­ла од јаг­ње­ћег ме­са, раз­не вр­сте сар­ми и тра­ди­ци­о­нал­ни тан­ки хлеб – ла­ваш. Ин­те­ре­сан­тан је и по­да­так да за при­ пре­ма­ње хра­не јер­мен­ски ку­ли­нар­ски струч­ња­ци упо­тре­бља­ва­ју око 300 вр­ста ди­вљих тра­ва и цве­ћа ко­је се пре­те­жно ко­ри­сте као за­чи­ни, али и као глав­на је­ла. Јер­ме­ни­ја је и зе­мља ви­на. Пре­ма пре­да­њу, ка­да је Но­је иза­шао из Ар­ке на­кон по­то­па, упра­во је на тлу Јер­ме­ни­је за­са­дио ло­зу ко­ју је до­био од Бо­га. Да у сва­кој ле­ген­ди има и исти­не по­ка­зу­ју и нај­но­ви­ја ар­хе­о­ло­шка ис­ко­па­ва­ња у пе­

Пла­ви би­сер У ср­цу зе­мље на­ла­зи се огром­но је­зе­ро Се­ван, ко­је зо­ву и „пла­вим би­се­ром Јер­ме­ни­је“ и јер­мен­ским мо­рем. И по­ред ве­о­ма хлад­не во­де, то­ком крат­ке лет­ње се­зо­не на пла­жа­ма око је­зе­ра те­шко је на­ћи сло­бод­но ме­сто.

30

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2018.

ћи­ни Аре­ни, где су про­на­ђе­ни оста­ци нај­ста­ри­је ви­на­ри­је на све­т у, ко­ја је би­ла у упо­тре­би још пре 6.100 го­ди­на. Нео­п­ход­но је спо­ме­ну­ти при­ја­тељ­ ске од­но­се и ду­бо­ке ве­зе јер­мен­ског и срп­ског на­ро­да ко­ји се­жу да­ле­ко у про­ шлост. Све­ти Са­ва био је оду­ше­вљен уме­шно­шћу јер­мен­ских не­им ­ а­ра, па је до­вео пр­ве при­пад­ни­ке овог на­ро­да у Ср­би­ју. Се­ти­мо се и де­цем­бра 1988, ка­да је ра­зор­ни зе­мљо­трес по­го­дио јер­мен­ ски град Гју­мри, а та­да­шња Ју­го­сла­ви­ ја ме­ђу пр­ви­ма по­сла­ла тран­спорт­ни ави­он са ху­ма­ни­тар­ном по­мо­ћи. Ме­ ђу­тим, при­ли­ком сле­та­ња до­шло је до екс­пло­зи­је и свих се­дам чла­но­ва по­са­де, ко­ју су чи­ни­ли ис­кљу­чи­во Ср­би, по­ги­ ну­ло је. На том ме­сту Јер­ме­ни су по­ди­ гли спо­ме­ник за­хвал­но­сти и са ве­ли­ким по­што­ва­њем пам­те тај чин срп­ске по­ жр­тво­ва­но­сти. И дан да­нас, ка­да ов­де спо­ме­не­те да сте из Ср­би­је мо­же­те да оче­ку­је­те по­себ­но ср­да­чан до­чек. За крај, Ха­ик ми је дао свој ре­цепт ко­ји на нај­сли­ко­ви­ти­ји на­чин до­ча­ра­ва ми­ри­се и уку­се ове нео­бич­не зе­мље: – По­ме­шај не­пре­глед­не степ­ске ви­ со­рав­ни Ши­ра­ка са сне­жним вр­хо­ви­ма пла­ни­не Ара­гатс, кри­стал­не во­де је­зе­ра Се­ван и дра­ма­тич­ну кли­с у­ру ре­ке Ак­ху­ ри­ан. Све то за­чи­ни клик­та­јем ор­ла зла­ та­ша, ра­с у­тим ста­ди­ма ова­ца, ми­ри­сом ле­ко­ви­тих тра­ва и тек ис­пе­че­ног хле­ба. У ту при­род­ну ме­ша­ви­ну не­ште­ди­ми­це до­дај сред­њо­ве­ков­не цр­кве, ма­на­сти­ре, хач­ка­ре и ми­сте­ри­о­зне Урар­т у ци­та­де­ ле. А он­да све укра­си ко­смо­по­лит­ским из­гле­дом Је­ре­ва­на, ве­се­лим ду­хом Гју­ мри­ја, и от­кри­ћеш ча­роб­ну зе­мљу пре­ пу­ну ути­са­ка ко­ја ће те оста­ви­ти без да­ха. Ме­ђу­тим, не­мој се за­ва­ра­ти иде­ јом да ће тек пу­ко раз­гле­да­ње ових зна­ ме­ни­то­сти би­ти до­вољ­но да ти до­ча­ра су­шти­ну Јер­ме­ни­је. За­гре­би ма­ло ду­бље ис­под по­вр­ши­не и би­ћеш при­јат­но из­ не­на­ђе­на са­зна­њем да су тво­ја нај­дра­жа се­ћа­ња ве­за­на за­пра­во за ње­не по­но­сне, ду­хо­ви­те и го­сто­љу­би­ве ста­нов­ни­ке. Јер, тек на­кон упо­зна­ва­ња де­ла ве­ли­ ких јер­мен­ских ства­ра­ла­ца и умет­ни­ка, а на­ро­чи­то кроз не­по­сред­не кон­так­те са сво­јим до­ма­ћи­ни­ма, по­че­ћеш да раз­ у­меш ду­шу ове зе­мље, сна­жну енер­ги­ју ко­јом оди­шу ње­на је­дин­стве­на ар­хи­тек­ ту­ра, му­зи­ка и ми­то­ло­ги­ја, а на­ро­чи­то ње­ну не­са­ло­ми­ву во­љу у стал­ној бор­би за оп­ста­нак. 


SERBIA  SPECIAL EDITION  2018

31


О Д Р Е Д И Ш Т А

Изазов откривања Словачке У БАНСКОЈ БИСТРИЦИ, ПОДНО НИСКИХ ТАТРИ, МЕЂУ ПРИЈАТЕЉИМА

Тор­ње­ви Бан­ске Би­стри­це ­ и Ку­ла са са­то­ви­ма

32

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2018.


У средишњој области ове благородне земље, на реци Хрон чије воде стижу и до Србије, српски путник осетиће блискост и препознати рођачке везе. Угодно је и сваком другом ко долази у миру и чиста срца. Лепе старе грађевине, сачуване од таштих и лакомислених модернизатора, све те тврђаве и торњеви, палате и тргови, звона и фонтане, омогућавају потпун средњоевропски доживљај. Додајте томе и природу, богат фолклор, живу културу, занимљиву гастрономију и све што уз то иде. Много је разлога да ово место упишете у свој план путовања у наредним годинама

Текст и фото: Миодраг Грубачки

SERBIA  SPECIAL EDITION  2018

33


О Д Р Е Д И Ш Т А

Г

рад Бан­ска Би­стри­ца, са око 80 хи­ ља­да ста­нов­ни­ка, ад­ми­ни­стра­тив­ ни је цен­тар ре­ги­о­на и јед­но од во­ де­ћих при­вред­них сре­ди­шта Сло­вач­ке. Сме­штен је у ко­тли­ни ре­ке Хрон, ле­ве при­то­ке Ду­на­ва, у под­нож­ју Ни­ских Та­ три, пла­нин­ског ма­си­ва ко­ји је и на­ци­о­ нал­ни парк. Не­ких пе­де­се­так ки­ло­ме­та­ра се­вер­ни­је, Ни­ске пре­ла­зе у чу­ве­не Ви­со­ ке Та­тре, нај­по­зна­ти­ју зим­ску ту­ри­стич­ ку де­сти­на­ци­ју зе­мље. Из тих је раз­ло­га ов­да­шња кон­ти­нен­тал­на кли­ма не­што оштри­ја не­го у остат­ку Сло­вач­ке. Ре­ка Хрон, чи­је во­де, за­хва­љу­ју­ћи Ду­на­ву, са Ни­ских Та­три сти­жу и до Ср­би­је, у пот­ пу­но­сти је сло­вач­ка ре­ка. Кроз ту зе­мљу про­ти­че це­лим сво­јим то­ком, ду­гач­ким 298 ки­ло­ме­та­ра. Област у ко­јој се на­ла­зи Бан­ска Би­ стри­ца по­зна­та је по руд­ним бо­гат­стви­ ма, на­ро­чи­то ру­ди ба­кра, што је усло­ви­ло њен раз­вој још од сред­њег ве­ка. Не­ми­ нов­но, та­кав при­вред­ни ста­т ус при­вла­ чио је и осва­ја­че, па је од­бра­ни и утвр­ђи­ ва­њу град­ских зи­ди­на при­да­ван ве­ли­ки зна­чај. До да­нас је у цен­тру гра­да остао очу­ван бар­ба­кан, по­диг­нут 1512. го­ди­не за од­бра­ну та­мо­шњег двор­ца, и то је зна­ ме­ни­тост ко­ју ту­ри­сти нај­ра­ди­је по­се­ћу­

 По­глед ­ са Ку­ле са ­ са­то­ви­ма Ка­ме­на ­ фон­та­на

Кри­ва ку­ла са са­то­ви­ма Цен­трал­ним тр­гом у Бан­ској Би­стри­ци, на­зва­ним по Сло­ вач­ком на­род­ном устан­ку, до­ми­ни­ра два­де­сет ме­та­ра ви­со­ ка ку­ла са са­то­ви­ма – астро­ло­шким и сун­че­вим. По­диг­ну­та је сре­ди­ном XVI ве­ка, а не­дав­но је у пот­пу­но­сти об­но­вље­на и ста­вље­на у слу­жбу ту­ри­стич­ке по­ну­де гра­да. У ло­кал­ном ми­љеу на­зи­ва се и „Кри­ви то­рањ“, јер је по вер­ти­ка­ли за­кри­ вље­на 68 цен­ти­ме­та­ра. До кри­вље­ња је до­шло то­ком XIX ве­ ка услед на­ру­ше­не ста­ти­ке, али је оно успе­шно за­у­ста­вље­но пре по­ла ве­ка бе­тон­ским ин­јек­ци­ја­ма у те­ме­ље.

34

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2018.

ју. Пред ула­зом у утвр­ђе­ње је не­ка­да по­ крет­ни, са­да ши­ро­ки мост, ко­ји во­ди до ку­ла, чи­ја је уну­тра­шњост пре­тво­ре­на у ре­сто­ран и умет­нич­ки па­ви­љон. Уну­тар тог ком­плек­са је и ка­те­дра­ла из XVI­II ве­ ка, се­ди­ште бан­ско­би­стрич­ке епар­хи­је, у пот­пу­но­сти об­но­вље­на пре не­ко­ли­ко го­ ди­на. Тор­ње­ви бар­ба­ка­на, с моћ­ним зво­ни­ ма и кит­ња­стом ар­хи­тек­т у­ром, с по­гле­ди­ ма ка град­ској пи­ја­ци и ње­ној вре­ви, на нај­бо­љи на­чин од­ра­жа­ва­ју дух овог гра­да – склад ста­рог и но­вог и уме­ре­ност у рас­ ко­ши. Тор­ње­ви бан­ско­би­стрич­ки – са­мо те две ре­чи до­вољ­не су да у пот­пу­но­сти од­ре­де ово ме­сто и ње­го­во исто­риј­ско на­ сле­ђе. У не­по­сред­ној бли­зи­ни је и цен­трал­ни трг, ко­јим до­ми­ни­ра­ју ку­ла са са­то­ви­ма и ка­ме­на фон­та­на. Све фа­са­де ста­рих зда­ња на тр­гу обо­је­не су јед­но­о­бра­зно, у слич­ ној беж ни­јан­си, и упра­во та јед­но­став­ ност про­из­во­ди нај­ја­чи ефе­кат на по­сма­ тра­ча. Ка­ме­на фон­та­на у сре­ди­шту тр­га по­ти­че још из XVI ве­ка, а да­на­шњи об­лик до­би­ла је пре сто­ти­нак го­ди­на. На­кон ре­ но­ви­ра­ња, 2009. го­ди­не, до­би­ла је ра­све­т у и по­себ­не звуч­не ефек­те. По­ред фон­та­не је зда­ње Град­ске ку­ће из XV ве­ка, у чи­јем је при­зе­мљу отво­рен ин­фор­ма­тив­ни ту­ ри­стич­ки цен­тар. БАН­СКА ШТЈАВ­ЊИ­ЦА, СВЕТ­СКА БА­ШТИ­НА Нај­по­се­ће­ни­ја ма­ни­фе­ста­ци­ја је „Ра­ дван­ски са­јам“, сре­ди­ном сеп­тем­бра, ка­ да цео град по­ста­је ве­ли­ка по­зор­ни­ца на ко­јој се не­ко­ли­ко да­на од­ви­ја­ју му­зич­ки, драм­ски и фол­клор­ни про­гра­ми, а не­ за­о­би­ла­зни су и они га­стро­ном­ски. Фе­


сти­ва­ли има­ју ме­ђу­на­род­ни ка­рак­тер, те ни­с у рет­ка ни го­сто­ва­ња ан­сам­ба­ла и ор­ке­ста­ра из Ср­би­је, по­себ­но из ње­не се­ вер­не по­кра­ји­не Вој­во­ди­не. Прет­про­шле је­се­ни се ме­ђу уче­сни­ци­ма на­шао и деч­ји ан­самбл Кул­т ур­но-умет­нич­ког дру­штва „Пи­о­нир“ из Зре­ња­ни­на, ко­ји је успе­ шно при­ка­зао део фол­клор­ног на­сле­ђа и кул­т у­ре сво­је зе­мље. Пу­бли­ци су пред­ ста­вље­ни као тра­ди­ци­он ­ ал­ни при­ја­те­љи, ко­ји сти­жу из ви­ше­на­ци­о­нал­не сре­ди­не у ко­јој жи­ве и број­ни при­пад­ни­ци сло­вач­ ке на­ци­о­нал­не за­јед­ни­це. У обла­сти Бан­ске Би­стри­це по­сто­ји још јед­но зна­чај­но од­ре­ди­ште – че­тр­де­сет ки­ло­ме­та­ра уда­ље­на Бан­ска Штјав­њи­ца, град-му­зеј под за­шти­том UNE­SCO-а, жи­ во­пи­сно фо­то­ге­нич­но ме­сто ко­је се угње­ зди­ло из­ме­ђу два сред­њо­ве­ков­на зам­ка, у сен­ци мо­ну­мен­тал­них цр­кве­них тор­ње­ ва. Зам­ко­ви су, као и на дру­гим слич­ним ме­сти­ма, по­диг­ну­ти на окол­ним бре­жуљ­ ци­ма, а ам­би­јент под­гра­ђа чи­не ста­ре гра­ђе­ви­не раз­ли­чи­тих сти­ло­ва и во­лу­ ме­на, тво­ре­ћи склад­ну це­ли­ну, успе­шно са­чу­ва­ну од свих по­то­њих не­при­ме­ре­них гра­ди­тељ­ских ути­ца­ја. У Бан­ској Штјав­ њи­ци свет­ска гра­ди­тељ­ска ба­шти­на има, да­кле, од­лич­ног ре­пре­зен­та и хро­ни­ча­ра, с об­зи­ром на то да се сма­тра јед­ним од нај­ста­ри­јих гра­до­ва у Сло­вач­кој, чи­ји пр­ ви пи­са­ни по­ме­ни да­ти­ра­ју још из 1156. го­ди­не. По­себ­но је им­пре­си­ван ста­ри ка­ме­ни за­мак, је­дин­стве­ни сим­бол ме­ста. Ње­го­ ви нај­ста­ри­ји де­ло­ви по­ти­чу из XI­II ве­ка. По­ло­ви­ном XVI ве­ка био је опа­сан сна­ жним зи­до­ви­ма и твр­ђа­вом, ра­ди од­бра­ не од тур­ске на­је­зде. За об­но­ву зам­ка ЕУ је пре не­ко­ли­ко го­ди­на из­дво­ји­ла 1,5 ми­ ли­о­на евра и он да­нас број­ним по­се­ти­о­

ци­ма до­ча­ра­ва сред­ње­ве­ков­ну ми­сти­ку, у аутен­тич­ном ам­би­јен­т у. Јед­на од ту­ри­стич­ких ма­ни­фе­ста­ци­ја у том ме­сту су „Са­ла­ман­дро­ви да­ни“. И то­ком тог фе­сти­ва­ла на­род­ног ства­ра­ла­ штва, сва­ког сеп­тем­бра, ов­де се оку­пља­ју фол­клор­ни ан­сам­бли, му­зи­ча­ри и глу­ мач­ке тру­пе из ино­стран­ства и зе­мље до­ ма­ћи­на. Ста­ре ка­ме­ни­те ули­чи­це Штјав­ њи­це ис­пу­ње­не су тих да­на ту­ри­сти­ма са свих стра­на, ко­ји јед­на­ко ужи­ва­ју у исто­ риј­ском на­сле­ђу, умет­нич­ким про­гра­ми­ ма и спе­ци­ја­ли­те­ти­ма ов­да­шње ку­хи­ње ко­ји се ну­де на сва­ком ко­ра­ку. Сло­вач­ка је зе­мља у ко­јој се мо­же по­ ву­ћи па­ра­ле­ла са Ср­би­јом. Не­ма мо­ре, али оби­лу­је дру­гим при­род­ним бо­гат­ стви­ма, сли­чан је и мен­та­ли­тет љу­ди, уз по­сло­вич­ну го­сто­при­мљи­вост. Ни­с у не­ ва­жне ни це­не ту­ри­стич­ких и ван­пан­си­ он­ских услу­га, ко­је су са­свим при­сту­пач­ не и про­сеч­ном срп­ском џе­пу. За­пад и ис­ток зе­мље – од пре­сто­ни­це Бра­ти­сла­ве до дру­гих по ве­ли­чи­ни Ко­ши­ца – по­ве­ за­ни су ква­ли­тет­ним са­о­бра­ћај­ни­ца­ма, ко­ји­ма гра­ви­ти­ра­ју и сви дру­ги цен­три, укљу­чу­ју­ћи и Бан­ску Би­стри­цу. Ло­ци­ ра­ну, ка­ко би Сло­ва­ци по­себ­но ис­та­кли, „ни на ис­то­ку, ни на за­па­ду“, Бан­ску Би­ стри­цу вре­ди сва­ка­ко упи­са­ти ме­ђу мо­ гу­ћа од­ре­ди­шта, ма­кар и ус­пут­на, при­ли­ ком про­пу­то­ва­ња кроз ову за­ни­мљи­ву и Ср­би­ма бли­ску сред­њо­е­вроп­ску зе­мљу. 

 Бан­ска Штјав­њи­ца, па­но­ра­ма и дво­рац

Сто­ти­ну сте­пе­ни­ка По це­ни од са­мо јед­ног и по евра по­се­ти­оц ­ и мо­гу сти­ћи до ви­ди­ков­ца на вр­ху ку­ле, ода­кле се отва­ра леп по­глед на цео град и око­ли­ну. До ви­ди­ков­ца во­ди тач­но сто­ти­ну др­ве­ них сте­пе­ни­ка, па је и сам успон до вр­ха, кроз уну­тра­шњост ку­ле, за­ни­мљив до­жи­вљај. SERBIA  SPECIAL EDITION  2018

35


О Д Р Е Д И Ш Т А

Бан­ска Штјав­њи­ца, ­ Трг Све­тог Трој­ства

36

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2018.


SERBIA  SPECIAL EDITION  2018

37


П О­З И В­Н И­Ц А

Дра­гуљ Арап­ског за­ли­ва

У МА­СКА­ТУ, ПРЕ­С ТО­НИ­ЦИ ОМА­НА, РАС­ЦВЕ­ТА­НОЈ ИЗ­МЕ­ЂУ МО­РА И ПУ­С ТИ­ЊЕ

38

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2018.


Ег­зо­тич­ни сул­та­нат на ју­го­и­сточ­ној оба­ли Ара­биј­ског по­лу­о­стр­ва пле­ни уред­но­шћу, ­ пул­си­ра­њем ми­ле­ни­јум­ске кул­ту­ре и осе­ћа­јем за ви­со­ку мо­дер­ну. Зо­ву га „ара­биј­ским ра­јем“ ­ и „сул­та­на­том из 1001 но­ћи“. Спа­ја у се­би ге­о­по­е­ти­ку мо­ра, пу­сти­ње и осо­бе­них пла­ни­на. Има про­све­ће­ног вла­да­ра и ле­па зда­ња, му­зе­је и опе­ру, жи­во­пи­сне но­шње и пи­кант­ну ­ ку­хи­њу... Одав­де је и Син­бад Мо­ре­пло­вац кре­тао у сво­је пу­сто­ло­ви­не Текст и фо­то: Со­ња Ла­па­та­нов

SERBIA  SPECIAL EDITION  2018

39


П О­З И В­Н И­Ц А

О

ман је од дав­ни­на сло­вио за сре­ ди­ште на тр­го­вач­ком пу­т у од Сре­до­зе­мља до Ази­је, а и да­нас, у сво­јој отво­ре­но­сти, по­ве­зу­је Ори­јент и Ок­си­дент. Ви­ди се то на сва­ком ко­ра­ ку, од исто­ри­је и кул­т у­ре до сва­ко­дне­ ви­це. По­се­ти­о­ци­ма ну­ди и ле­пе кра­јо­ ли­ке: пла­ни­не, ка­њо­не, пу­сти­ње, оазе, као и пе­шча­ну оба­лу ко­ју за­пљу­ску­ју во­де Оман­ског за­ли­ва и Ара­биј­ског мо­ ра, од­но­сно Ин­диј­ског оке­а­на. Оча­ра­ва­ ју­ћих бо­ја, за­чуд­них об­ли­ка, пра­ста­рих оби­ча­ја и љу­ба­зних љу­ди, Оман ни­ма­ло слу­чај­но на­зи­ва­ју „ара­биј­ским ра­јем“ и „сул­та­на­том из 1001 но­ћи“. Овом нај­ста­ри­јом са­мо­стал­ном арап­ ском др­жа­вом упра­вља обра­зо­ва­ни и на­ пред­ни сул­тан Ка­бос бин Са­ид ал Са­ид, је­дан од нај­бо­га­ти­јих љу­ди на све­т у. Има углед ве­ли­ког др­жав­ни­ка и оми­љен је у сво­јој зе­мљи. На­сле­див­ши свог оца на че­ лу др­жа­ве дав­не 1970, он је од не­раз­ви­је­ ног Ома­на на­чи­нио јед­ну од нај­бо­га­ти­јих и нај­мо­дер­ни­јих арап­ских зе­ма­ља. Мла­ дим до­ма­ћим струч­ња­ци­ма омо­гу­ћио је да раз­ви­ју не са­мо ин­ду­стри­ју наф­те и пли­на, већ и ма­ри­кул­т у­ру, по­љо­при­вре­ ду, ри­бар­ство, ту­ри­зам... Че­тво­ро­ми­ли­ он­ска зе­мља је про­цве­та­ла, а он је вла­дар ко­ји је нај­ду­же на тро­ну на Бли­ском и Сред­њем Ис­то­ку. Осим арап­ског, у Ома­ ну се го­во­ри и ен­гле­ски је­зик, ко­ји се као оба­ве­зан пред­мет учи у шко­ла­ма. При­род­не ле­по­те ове зе­мље тро­стру­ ке су. Бес­ко­нач­не бе­ле пе­шча­не пла­же ну­ де по­глед на пре­див­но тир­ки­зно мо­ре, по­год­но за ро­ње­ње, кр­ста­ре­ње, по­сма­ тра­ње дел­фи­на и кор­ња­ча... На дру­гој стра­ни су пе­шча­не ди­не и пу­стињ­ски пеј­заж, са сво­јим ле­пим оаза­ма. Мо­же­ те ја­ха­ти ка­ми­ле, ићи до бе­ду­ин­ских кам­по­ва, во­зи­ти спе­ци­јал­на во­зи­ла по пе­шча­ним ди­на­ма и ису­ше­ним ко­ри­ти­ ма ре­ка. Тре­ћи струк оман­ске ле­по­те су пла­нин­ски те­ре­ни, са сво­јим је­дин­стве­ ним еко­си­сте­мом.

Ме­сто спу­шта­ња и скри­ве­но­сти По­ре­кло име­на Ма­ска­та је спор­но. Јед­ни твр­де да је из­ ве­де­но из ста­ро­пер­сиј­ског, дру­ги из арап­ског је­зи­ка. Ка­жу да зна­чи упо­ри­ште, скри­ве­но ме­сто, ме­сто спу­шта­ња, што мо­же да има ло­ги­ке. У лу­ци се од­вај­ка­да спу­шта­ју си­дра бро­до­ва. Са дру­ге стра­не, Ха­џар пла­ни­не (чи­ји вр­хо­ви ви­со­ки пре­ко 3.000 ме­та­ра ли­че на алп­ске че­шље­ве) огра­ђу­ју ува­лу и око­ми­то се спу­шта­ју до са­мог мо­ра.

40

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2018.

Ома­ни­ти су из­у­зет­но љу­ба­зни и го­ сто­љу­би­ви љу­ди, а дах Ори­јен­та стал­ но је при­с у­тан. Леб­ди кроз пре­сто­ни­цу Ма­скат, кроз до­ли­не, пла­ни­не, под­руч­ја ми­ри­сног та­мја­на и кроз пу­сти­њу, ко­јој се сво­јим буј­ним зе­ле­ни­лом су­прот­ста­ вља троп­ски југ. НАЈ­ЧИ­С ТИ­ЈА АРАП­СКА ПРЕ­С ТО­НИ­ЦА Ма­скат, или Му­скат, глав­ни је и нај­ ве­ћи град Сул­та­на­та Оман. У гра­ду, ва­ жној бли­ско­и­сточ­ној лу­ци, жи­ви око 400.000 ста­нов­ни­ка. На­ла­зи се на се­ве­ ро­за­па­ду зе­мље, на оба­ли Оман­ског за­ ли­ва, и с пра­вом но­си епи­тет нај­чи­сти­је арап­ске пре­сто­ни­це. Уз мно­ге кул­т ур­не и исто­риј­ске зна­ме­ни­то­сти, то га чи­ни ве­о­ма при­влач­ним за ту­ри­сте из це­лог све­та. Мо­ре­плов­ци ка­жу да је та лу­ка увек има­ла по­себ­ну ат­мос­фе­ру, са ста­ рим утвр­ђе­њи­ма и мо­дер­ном ар­хи­тек­ ту­ром. Ов­де и са­вре­ме­ни ко­мер­ци­јал­ни цен­три по­сто­је у скла­ду са тра­ди­ци­о­ нал­ном кул­т у­ром. Укље­ште­ног из­ме­ђу мо­ра и пла­ни­ на, Ма­скат чи­не ма­ња на­се­ља ме­ђу­соб­но по­ве­за­на пла­нин­ским пре­ла­зи­ма. Ма­ трах, Ру­ви, Ку­рум, Сиб... Из прак­тич­них раз­ло­га, по­след­њих го­ди­на Ма­скат се ши­ри пре све­га ка ју­гу, у област при­о­ бал­не рав­ни­це Ба­ти­нах. Та­ко је на­ста­ ла Ме­тро­по­ли­тан Ареа, ве­ли­ко град­ско под­руч­је где је ви­ше ма­њих и ве­ћих се­ ла сра­сло у јед­ну це­ли­ну. Ту је ку­ца­ви­ ца Ома­на, глав­ни чи­ни­о­ци еко­ном­ске и фи­нан­сиј­ске мо­ћи. Ско­ро по­ло­ви­ну ста­нов­ни­штва ту чи­не рад­ни­ци ми­ гран­ти из Ира­на, Па­ки­ста­на, Бан­гла­де­ ша, Ин­ди­је и Фи­ли­пи­на. Ова јеф­ти­на рад­на сна­га омо­гу­ћу­је ве­ли­ке гра­ђе­вин­ ске ак­тив­но­сти у це­лој зе­мљи. На гра­ ди­ли­шти­ма у Ма­ска­т у се ра­ди два­де­сет че­ти­ри са­та, а ра­до­ве, као и у Ду­ба­и­ју и Абу Да­би­ју, мо­же да за­у­ста­ви са­мо пу­ стињ­ска олу­ја. За крат­ко вре­ме ни­кли су тр­жни цен­три, стам­бе­не че­твр­ти, но­ва ин­ду­стриј­ска по­стро­је­ња. Упр­кос хро­ нич­ној не­ста­ши­ци во­де, сло­бод­не по­вр­ ши­не у та­квим че­твр­ти­ма по­кри­ва­ју се тра­вом и укра­сним ра­сти­њем! Ста­ри цен­тар Ма­ска­та, на ју­жном кра­ју Ме­тро­по­ли­тан Арее, све ви­ше гу­ би на зна­ча­ју и за­о­ста­је у од­но­с у на по­ слов­на пред­гра­ђа. Ту се на­ла­зе углав­

ном ре­пре­зен­та­тив­на зда­ња, као што


SERBIA  SPECIAL EDITION  2018

41


П О­З И В­Н И­Ц А

42

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2018.


је Ка­ср ал Алам сул­та­на Ка­бо­са бин Са­и­да, и вла­ди­не згра­де. Бу­ду­ћи да ви­со­ке пла­ни­не оне­мо­гу­ћа­ва­ју ши­ ре­ње и да­љу из­град­њу цен­тра гра­да, од 1970. пред­гра­ђе Ру­ви пре­ра­ста у фи­ нан­сиј­ску че­тврт, Му­трах у по­слов­ но сре­ди­ште, а Сиб у цен­тар ин­фра­ струк­т у­ре. Ста­ри Ма­скат та­ко гу­би при­мат, али не и своју изворност. На­и­ме, ста­ро је­згро гра­да на­ла­зи се у ма­лој ува­ли са при­род­ном лу­ком, чи­ји је­дан део при­па­да сул­та­но­вој па­ла­ти. Окру­жен је очу­ва­ним твр­ђа­ ва­ма Џа­ла­ли и Ми­ра­ни, из XVI ве­ка, из вре­ме­на пор­т у­гал­ске вла­да­ви­не. ОД ПА­ЛА­ТА ДО СУ­КО­ВА То од­ли­ку­је чи­та­ву зе­мљу, а по­себ­но је из­ра­же­но у Ма­ска­т у. Овај град бли­ ста од чи­сто­ће и уред­но­сти. Кра­се га не­го­ва­ни трав­ња­ци, др­во­ре­ди, укра­сни жбу­но­ви и ра­зно­бој­но цве­ће. Над­ле­жне слу­жбе чи­сте град три пу­та днев­но, а ба­ца­ње от­па­да­ка, по­себ­но из во­зи­ла, ка­ жња­ва се гло­ба­ма и за­тво­ром у тра­ја­њу од де­сет да­на. Да ка­жње­ни­ци не би дан­ гу­би­ли, уве­ден је дру­штве­но ко­ри­сни рад. Дуж ауто­пу­те­ва за­са­ђу­ју се мла­ди­ це др­ве­ћа, па оне ка­сни­је сво­јим ко­ре­ њем и кро­шња­ма шти­те ас­фалт од пе­ска ко­ји на­но­си пу­стињ­ски ве­тар. Иако је во­да зла­та вред­на, мла­ди­це се за­ли­ва­ју. За­шти­ће­не су огра­ди­ца­ма и мре­жи­ца­ма и ни­ко их не ло­ми. У Ма­ска­т у је вред­но по­се­ти­ти Му­ зеј исто­ри­је при­ро­де (бо­га­та ко­лек­ци­ја фо­си­ла ло­кал­не фло­ре и фа­у­не) и му­зеј Ал Зу­ба­ир (ко­лек­ци­ја ан­ти­кви­те­та, тра­ ди­ци­о­нал­ног оруж­ја, на­ки­та и ко­сти­ма

Ту­ри­зам као адут Уз оман­ску оба­лу про­те­же се је­дан од нај­леп­ших ко­рал­них под­вод­них гре­бе­на у све­ту. Не­ки од ов­да­шњих хо­те­ла при­па­ да­ју углед­ним свет­ским лан­ци­ма са пет зве­зди­ца. Оман има је­дин­ствен при­ступ број­ним ту­ри­стич­ким атрак­ци­ја­ма, ве­што пре­пли­ћу­ћи бо­га­то кул­тур­но на­сле­ђе и мо­де­ран стил.

град­ских и се­о­ских). Не­из­о­став­на је и по­се­та им­пре­сив­ној сул­та­но­вој па­ла­ти, окру­же­ној пре­ле­пим вр­то­ви­ма, као и па­ла­ти Ал Алам из XVI ве­ка. По­сле шет­ње дуж кор­ни­ша (ри­ве), уоби­ча­је­но је да се кре­не у по­се­т у жи­во­ пи­сном Му­трах су­ку, јед­ном од нај­ста­ ри­јих у Ома­ну. Као и сву­да у овој зе­мљи, тр­гов­ци се пре­ма стран­ци­ма љу­ба­зно оп­хо­де. Сук је ла­ви­ринт нат­кри­ве­них уских ули­ца на­чич­ка­них зла­тар­ским рад­ња­ма, про­дав­ни­ца­ма за­чи­на, тек­сти­ ла, су­ве­ни­ра, џам­би­ја (ча­ки­ја), фе­ње­ра, па­пу­ча, ег­зо­тич­них ми­ри­са и та­мја­на, ло­кал­них спе­ци­ја­ли­те­та... У Ома­ну се

још прак­ти­ку­је и по­шту­је тра­ди­ци­ о­нал­ни на­чин оде­ва­ња. Ско­ро сви му­

шкар­ци но­се тра­ди­ци­о­нал­ни диш­да­ша, ду­гу бе­лу ха­љи­ну, бли­ста­во чи­сту чак и на па­сти­ри­ма ко­ји по чи­тав дан хо­да­ју за ста­дом. „Ко вам пе­ре диш­да­шу и ка­ко се по­ сти­же та не­ве­ро­ват­но бли­ста­ва бе­ли­ на?“ пи­та­ли смо. „То ра­ди и зна са­мо ма­ма!“ од­го­во­ри­ ли су нам. Уз диш­да­шу мла­ђи му­шкар­ци но­се рас­ко­шно ве­зе­ну ка­пу, на­лик окру­глој ку­ти­ји. Ста­ри­ји му­шкар­ци но­се ма­ра­ ме од бе­лог па­му­ка или ка­шми­ра, па­ стел­них бо­ја, са ки­ћан­ка­ма, све ве­што ума­та­но у еле­гант­ни тур­бан. На не­ким

SERBIA  SPECIAL EDITION  2018

43


П О­З И В­Н И­Ц А

У об­ри­си­ма ле­ген­де У дав­ним вре­ме­ни­ма ов­де се на­ла­зио штаб Алек­сан­дра Ма­ке­дон­ског. Оман је и дом при­ча из „1001 но­ћи“. Не­ка­да­шња је по­мор­ска си­ла, са чи­јих оба­ла је Син­бад Мо­ре­пло­вац ис­ пло­вља­вао у сво­је не­за­бо­рав­не пу­сто­ло­ви­не.

диш­да­ша­ма уоч­љи­ва је ки­ћан­ка ко­ја, као део из­ре­за око вра­та, па­да на гру­ди. Оби­чај је да се на ки­ћан­ку ста­вља пар­ фем, и ка­да вла­сник по­же­ли да се осве­ жи, ста­вља је под нос. Ве­о­ма ва­жан де­таљ у му­шком све­ ту Ома­на пред­ста­вља да­гер, знан и као оман­ски хан­џар. Овај тра­ди­ци­о­нал­ни за­кри­вље­ни бо­деж, на­о­штрен са обе стра­не, сло­ви за сим­бол му­шко­сти и еле­ган­ци­је, знак по­што­ва­ња и пре­сти­жа у дру­штву. У Ома­ну, ве­ћи­на же­на ван ку­ће пре­ ко оде­ће но­си цр­ну скром­ну аба­ју, од ла­ ког и про­зир­ног ма­те­ри­ја­ла, чи­ји ру­ка­ ви су обич­но прот­ка­ни злат­ним кон­цем, или пер­ли­ца­ма. Не­ке же­не но­се огр­тач и хи­џаб, ти­пич­ну му­сли­ман­ску ма­ра­му ко­јом по­кри­ва­ју ко­с у. У се­о­ским сре­ди­ на­ма и код бе­ду­и­на, же­не но­се не­ку вр­ сту ма­ске, а у град­ским сре­ди­на­ма зар, са про­ре­зом кроз ко­ји бли­ста­ју вра­го­ ла­сте очи и кап­ци, екс­тра­ва­гант­но на­ шмин­ка­ни тир­ки­зном, љу­би­ча­стом или сма­раг­дном сен­ком. Тра­ди­ци­о­нал­на жен­ска оде­ћа ома­ни­ја раз­ли­ку­је се по ре­ги­о­ни­ма, ма­те­ри­ја­ли­ма, тка­њу, кро­ ју и бо­ја­ма. За­јед­нич­ко за све же­не је да свој аут­фит до­пу­њу­ју на­ки­том, ра­зним укра­си­ма, ко­зме­тич­ким де­та­љи­ма, те­то­ ва­жа­ма ка­ном, као и фир­ми­ра­ном или руч­но из­ра­ђе­ном гар­де­ро­бом.

44

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2018.

ХРАМ И ОПЕ­РА Џа­ми­ја сул­та­на Ка­бо­са, или Ве­ли­ка џа­ми­ја, у пред­гра­ђу Гху­брах, нај­по­зна­ ти­ја је у Ома­ну и јед­на од нај­ве­ћих у

том ре­ги­о­ну. У њој исто­вре­ме­но мо­ же да се мо­ли 20.000 вер­ни­ка. Вра­та

ове ве­ли­чан­стве­не гра­ђе­ви­не, за­вр­ше­ не 2001. го­ди­не, отво­ре­на су за ту­ри­сте и при­пад­ни­ке оста­лих ве­ро­и­спо­ве­сти, што је чи­ни оми­ље­ном ту­ри­стич­ком атрак­ци­јом Ма­ска­та. Не­му­сли­ма­ни мо­ ра­ју стро­го да по­шту­ју пра­ви­ла обла­че­ ња и вре­ме од­ре­ђе­но за по­се­т у глав­ној са­ли за мо­ли­тве. Џа­ми­ја се на­ла­зи уну­тар огром­ног огра­ђе­ног про­сто­ра. Има пет ми­на­ре­ та и две са­ле за мо­ли­тве, окру­же­не ве­ ли­ким дво­ри­штем, вр­том и фон­та­на­ма. Ком­плекс је из­гра­ђен од бе­лог ин­диј­ског пе­шча­ра, са еле­мен­ти­ма оман­ског, пер­ сиј­ског и еги­пат­ског ди­зај­на. Вр­х у­нац ле­по­те чи­ни рас­ко­шна цен­трал­на са­ла за мо­ли­тве, од бе­лог и си­вог мер­ме­ра, са ле­пим ке­ра­мич­ким пло­чи­ца­ма. Крун­ски лу­стер ви­сок пет­на­ест ме­та­ра укра­шен је кри­ста­ли­ма „сва­ров­ски“, а оба­сја­ва га пре­ко хи­ља­ду си­ја­ли­ца. На по­ду је те­пих дру­ги по ве­ли­чи­ни на све­т у, руч­но ткан у Ира­ну, ши­рок 60, а ду­га­чак 70 ме­та­ра. На­спрам тог ре­мек-де­ла је та­ва­ни­ца бо­ га­то укра­ше­на ка­ли­гра­фи­јом и ара­бе­ ска­ма. Дра­ма­тич­на ре­шет­ка­ста ку­по­ла је на ви­си­ни од пе­де­сет ме­та­ра, а до­ле ме­сто за 6.600 мо­ли­тве­них про­стир­ки. Ово ве­ле­леп­но зда­ње мо­дер­не ислам­ ске ар­хи­тек­т у­ре на­ци­ји је по­кло­нио сул­тан Ка­бос, по­во­дом три­де­се­те го­ди­ шњи­це ње­го­ве вла­да­ви­не Ома­ном.


У Ма­ска­т у ва­ља по­се­ти­ти и Ро­јал

Опе­ру Ха­ус. И ово зда­ње, отво­ре­но ок­то­бра 2011, по­диг­ну­то је на ини­ ци­ја­ти­ву сул­та­на Ка­бо­са. Про­јек­то­ва­но

је у кла­сич­ном ислам­ском сти­лу и део је но­вог ур­ба­ног цен­тра. Не без раз­ло­га, на­зи­ва­ју га „дра­гу­љем Ис­то­ка“. У про­ гра­ми­ма ове ку­ће кул­т у­ре уче­ство­ва­ла су нај­по­зна­ти­ја име­на и ан­сам­бли опе­ре и ба­ле­та из чи­та­вог све­та. У ДИ­ЊИ СЛАТ­КОЈ КАО МЕД Због бли­зи­не Арап­ског мо­ра и Оман­ ског за­ли­ва, ов­де је из­ван­ред­на по­ну­да све­же ри­бе и мор­ских спе­ци­ја­ли­те­та. Мо­гу се на­ба­ви­ти на пи­ја­ца­ма или про­ ба­ти у ло­кал­ним ре­сто­ра­ни­ма. Це­не у ре­сто­ра­ни­ма су по­вољ­не. По пре­по­ру­ ци осо­бља „Ер Ср­би­је“, ко­ја пре­ко Абу Да­би­ја ле­ти до Ма­ска­та, ис­про­ба­ли смо ре­сто­ран „Тур­киш ха­ус“, у бли­зи­ни на­ шег хо­те­ла „Пла­ти­нум“. Због ма­лог бро­ ја сто­ло­ва, ис­пред ре­сто­ра­на увек је ред. Али вре­ди при­че­ка­ти. Уну­тра­шњост ре­ сто­ра­на је ве­о­ма скром­на, али је хра­на фан­та­стич­на. Ако се не осло­не на пре­по­ру­ку љу­ ба­зних ко­но­ба­ра, го­сти са­ми мо­гу да

иза­бе­ру пло­до­ве мо­ра и ри­бу уло­вље­ну тог да­на, као и на­чин на ко­ји ће би­ти при­пре­мље­на. Гри­ло­ва­но, пр­же­но, пе­ че­но, у со­с у, са при­ло­гом, са­ла­та­ма од све­жег по­вр­ћа, или уку­сним пред­је­лом од ру­ко­ле, ху­му­са, тур­ши­је, ма­слин­ки, љу­те­ни­це и до­ма­ћег ми­о­ми­ри­сног хле­ ба из фу­ру­не. У оми­ље­не спе­ци­ја­ли­те­ те овог ре­сто­ра­на спа­да­ју гри­ло­ва­на ри­ба, ме­ђу њи­ма ха­мур, ред сна­пер, си бас, ку­фар, кинг фиш, та­јин од мор­ских пло­до­ва или шкам­па са цр­ве­ним со­ сом, оман­ски ја­стог. Уз је­ло, обич­но се пи­ју све­же це­ђе­ни со­ко­ви и ли­му­на­дамен­та­на­да, са мно­го блен­до­ва­ног ли­ ста мен­те. Шал­гам је осве­жа­ва­ју­ће ки­ сел­ка­сто-љут­ка­сто без­ал­ко­хол­но пи­ће, на­лик ра­со­лу. За де­зерт го­сти обич­но на­ру­чу­ју сок по­слу­жен у ди­њи слат­кој као мед. s

Узор­ни то­а­ле­ти Крај пу­те­ва у Ома­ну сву­где по­сто­је др­жав­ни то­а­ле­ти, од чвр­сте гра­ђе, жен­ски и му­шки, са те­ку­ћом во­дом и за­по­сле­ ном осо­бом ко­ја их одр­жа­ва два­де­сет че­ти­ри са­та. За­по­сле­ни и жи­ви у истом објек­ту, а хра­на, во­да и оста­ле по­треп­шти­не до­пре­ма­ју му се по уста­ље­ној ди­на­ми­ци.

SERBIA  SPECIAL EDITION  2018

45


А Р­Х И­П Е­Л А Г

Мр­ва из­ме­ђу све­то­ва СЕЈ­ШЕ­ЛИ, ЗИМ­СКИ ЗА­ПИ­СИ ИЗ ТРОП­СКОГ РА­ЈА

46

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2018.


Овај ар­хи­пе­лаг од 155 остр­ва у Ин­диј­ском оке­а­ну уда­љен је око 1.500 ки­ло­ме­та­ра од ­ ис­точ­не оба­ле Афри­ке и око 1.000 ки­ло­ме­та­ра се­ве­ро­и­сточ­но од Ма­да­га­ска­ра. По бро­ју ­ ста­нов­ни­ка, то је нај­ма­ња африч­ка др­жа­ва. До пре два ве­ка остр­ва су би­ла не­на­се­ље­на, ­ а он­да су се на њи­ма укр­сти­ли кул­тур­ни и ра­сни ути­ца­ји Фран­цу­за, Афри­ка­на­ца, ­ Ин­ди­ја­ца и Ки­не­за. Да­на­шње кре­ол­ско ста­нов­ни­штво и ње­го­во на­сле­ђе све­до­че ­ о том укр­шта­њу. Глав­на при­вред­на де­лат­ност је ту­ри­зам, а остр­ва су чу­ве­на ­ по џи­нов­ским кор­ња­ча­ма и ора­ша­стом пло­ду co­co de mer Текст и фо­то: Јо­сип Ша­рић

SERBIA  SPECIAL EDITION  2018

47


А Р­Х И­П Е­Л А Г

И

з­раз ко­ла­те­рал­на ште­та обич­ но но­си не­же­ље­не ко­но­та­ци­је, осим ако ни­је реч о Сеј­ше­ли­ма као о јед­ној од ус­пут­них ста­ни­ца на по­ врат­ку из Ју­жне Афри­ке у Евро­пу. Ра­зум тре­ба слу­ша­ти, а у овом слу­ча­ју на­ла­гао је да се ис­ко­ри­сти при­ли­ка и да се пре­ се­да­ње у дру­ги ави­он од­ло­жи за не­де­љу да­на. Ти да­ни пред­ста­вља­ју ве­ро­ват­но нај­при­јат­ни­је че­ка­ње на пре­воз ко­је се мо­же за­ми­сли­ти. Али кре­ни­мо ре­дом... Уз јед­но­лич­но бру­ја­ње ави­он­ских мо­то­ра, и по­вре­ме­не уз­ви­ке пут­ни­ка пре­ну­тих из сна нео­че­ки­ва­ним тур­ бу­лен­ци­ја­ма, по­сма­тра­мо не­са­гле­ди­во про­стран­ство да­ле­ко ис­под кри­ла ко­ја нас но­се же­ље­ном ци­љу. Из­не­на­да, при­ ме­ћу­је­мо не­ко­ли­ко ма­лих зе­ле­них мр­ ља, на там­но­пла­вој под­ло­зи, ко­је по­ста­ју све ве­ће, флап­со­ви на кри­ли­ма се спу­ шта­ју, а чу­је се и рад мо­то­ра ко­ји из­вла­ че точ­ко­ве. Ко­нач­но... Троп­ски рај у пла­ вет­ни­лу Ин­диј­ског оке­а­на је пред на­ма. На­кон кра­ћег ру­ла­ња по пи­сти ави­он се за­у­ста­вља, а ми пу­ни ис­тра­жи­вач­ког ела­на из­ла­зи­мо из кли­ма­ти­зо­ва­не ка­би­ не. Пр­ви ути­сак је за­пра­во шок иза­зван енорм­ном вла­жно­шћу ва­зду­ха. Гра­нич­ не фор­мал­но­сти бр­зо про­ла­зи­мо док се низ ли­ца сли­ва­ју ка­пи зно­ја. Аеро­дром­ ска згра­да, на­лик на про­вин­циј­ску ауто­ бу­ску ста­ни­цу, не­ма зи­до­ве па из­ме­ђу сту­бо­ва сла­ба­шно стру­ји то­пли ва­здух по­кре­тан крил­ци­ма број­них вен­ти­ла­то­ ра ко­ји су ту уме­сто кли­ма уре­ђа­ја. Из­најм­ље­ни ауто­мо­бил, ми­ни­ја­т ур­ них ди­мен­зи­ја, при­ме­рен је уским и кри­ву­да­вим пу­те­ви­ма ко­ји­ма је ис­пре­ се­ца­но глав­но остр­во Ма­хе, ко­је ће нам би­ти дом на­ред­них да­на. Аван­т у­ра је по­че­ла. У ЧЕ­ТИ­РИ БО­ЈЕ Сеј­ше­ле чи­не та­ко­зва­на уну­тра­шња и спо­ља­шња остр­ва. У гру­пи уну­тра­ шњих нај­ве­ћа и нај­лак­ша за по­се­т у су глав­но остр­во Ма­хе, на ко­јем се на­ла­зи глав­ни град Вик­то­ри­ја, за­тим Пра­слин и Ла Диг. У гру­пи спо­ља­шњих остр­ва ве­ли­чи­ном се ис­ти­че огром­ни ко­рал­ни атол Ал­да­бра. До пре не­што ма­ње од 200 го­ди­на укуп­но 115 остр­ва ко­ја чи­не Сеј­ ше­ле, би­ла су не­на­се­ље­на. Нај­ма­ња уда­ ље­ност од дру­гог коп­на, а реч је та­ко­ђе о остр­ву, Ма­да­га­ска­ру, из­но­си чак 1.000 ки­ло­ме­та­ра, па је ја­сно от­ку­да то ка­сно

48

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2018.

на­се­ља­ва­ње. И по­ред ка­сне ко­ло­ни­за­ци­ је и оте­жа­ног при­сту­па, Сеј­ше­ли пред­ ста­вља­ју пра­ви ма­ли мул­ти­ет­нич­ки ло­нац у ко­јем су се крч­ка­ли кул­т ур­ни ути­ца­ји Евро­пља­на, Афри­ка­на­ца и Ази­ ја­та, што се да­нас огле­да у кре­ол­ском ста­нов­ни­штву и њи­хо­вом исто­риј­ском на­сле­ђу. За­то, без ика­квих кон­фли­ка­та, сто­је јед­ни по­ред дру­гих хри­шћан­ски и хин­ду­и­стич­ки хра­мо­ви. Зе­ле­на, пла­ва, тир­ки­зна, бе­ла – то су бо­је ко­је ће на­ред­них да­на стал­но вр­ши­ ти атак на на­ше чу­ло ви­да. Мо­ре зе­ле­ни­ ла под чи­јим те­ре­том по­ср­ће остр­во је нео­пи­си­во. Ка­ле, фи­ла­ден­дро­ни, ба­на­ не, пешнфрут, про­теа, ли­ме­те, стар­фрут, ко­ко­си и без­број дру­гих вр­ста, на­ма не­ по­зна­тих, као ко­ров пле­ме­ни­тог по­ре­ кла пре­кри­ва­ју ско­ро сва­ку сто­пу овог остр­ва. Ни­је ни чу­до да је на­ци­о­нал­ни цвет Сеј­ше­ла јед­на ор­хи­де­ја - payan­ ke. Ми­ро­љу­би­ве биљ­ке зна­ју, у од­ре­ђе­ ним си­т у­а­ци­ја­ма, да бу­ду и опа­сне па је основ­ни са­вет ко­ји се до­би­је при­ли­ком из­најм­љи­ва­ња ауто­мо­би­ла, да се он не пар­ки­ра ис­под ко­ко­со­ве пал­ме. Ви­де­ћи пред со­бом ауто­мо­би­ле са уду­бље­њи­ ма на ка­ро­се­ри­ји, ја­сно је и от­куд та­кво упо­зо­ре­ње. А оно што не при­ја во­зи­лу си­гур­но не мо­же да при­ја ни во­за­чи­ма ван во­зи­ла, па је по­вре­ме­ни по­глед упе­ рен у гро­здо­ве ве­ли­ких ко­ко­са нео­п­хо­ дан. Вра­то­ва уко­че­них због стал­ног гле­ да­ња у пал­ми­не кро­шње и вре­ба­ју­ће пло­до­ве ко­ко­са, ко­нач­но из­би­ја­мо и на пла­жу на ко­јој бле­шта­ви­ло ко­рал­ног пе­ ска ско­ро да иза­зи­ва „сне­жно сле­пи­ло“. У ав­гу­сту је на ју­жној хе­мис­фе­ри зи­ма па су и сеј­шел­ске пла­же пу­сте упр­кос при­јат­ној тем­пе­ра­т у­ри од око 26–28 сте­ пе­ни Цел­зи­ју­со­вих. По­глед на обли­жњу та­блу и упо­зо­ре­ње ис­пи­са­но на пет је­ зи­ка, укљу­чу­ју­ћи и ло­кал­ни кре­ол­ски, от­кри­ва и је­дан од раз­ло­га за­што је то та­ко: „War­ning! Very dan­ge­ro­us cur­rents (Ju­ne to Sep­tem­ber)!“ Зи­ма је пе­ри­од мон­ су­на, ка­да сна­жни пу­чин­ски ве­тро­ви ка оба­ли ва­ља­ју огром­не та­ла­се, али и те­ шке обла­ке ко­ји са со­бом до­но­се из­не­ над­не пљу­ско­ве. Та­ла­си ко­ји се раз­би­ја­ ју на ко­рал­ним ба­ри­је­ра­ма, ис­пред са­ме оба­ле, по­ста­ју не­ви­дљи­ве че­сти­це но­ ше­не ве­тром ко­је се ле­пе на све на шта на­и­ђу. То се од­но­си и на љу­де ко­ји на­кон кра­ћег бо­рав­ка на оба­ли и без ку­па­ња по­ста­ју осо­ље­ни као да су спре­мље­ни за


SERBIA  SPECIAL EDITION  2018

49


А Р­Х И­П Е­Л А Г

50

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2018.


SERBIA  SPECIAL EDITION  2018

51


А Р­Х И­П Е­Л А Г

му­ми­фи­ка­ци­ју. Исти ти ве­тро­ви зи­ми и вла­жност ва­зду­ха спу­шта­ју на „при­хва­ тљи­вих“ 70-80 од­сто, у од­но­с у на лет­њу вла­жност ко­ја је нај­че­шће 90-100 од­сто. ЗЕ­МЉА КАО БО­ТА­НИЧ­КА БА­ШТА Оба­лом до­ми­ни­ра­ју гра­нит­не сте­не, по­вр­ши­на за­о­бље­них услед стал­не бор­ бе са агре­сив­ним та­ла­си­ма Ин­диј­ског оке­а­на, ко­ји не­сма­ње­ним апе­ти­том све на свом пу­т у не­ми­ли­це на­гри­за. Бе­ли­ на пе­ска, ско­ро свих троп­ских пла­жа, по­себ­но је оча­ра­ва­ју­ћа под­ло­га на ко­јој се ис­цр­та­ва­ју там­не сен­ке пал­ми над­не­

Co­co de mer Сеј­ше­ли су и дом нај­ве­ћем ора­ша­стом пло­ду на све­ту, по­ зна­том по име­ну co­co de mer. Пал­ма ко­ја ра­ђа овај плод има му­шка и жен­ска ста­бла, а чуд­ном игром ево­лу­тив­них то­ко­ ва му­шки цвет ли­чи на чо­ве­ков пол­ни ор­ган, а сам плод на жен­ски. Та би­зар­ност до­ве­ла је до ра­ђа­ња ле­ген­де по ко­јој су упра­во Сеј­ше­ли би­блиј­ски Еден, од­но­сно пра­ви рај­ски врт. Ова ду­го­веч­на пал­ма мо­же да по­жи­ви и две­сто­ти­нак го­ди­на, а чу­ве­ни плод мо­же да има те­жи­ну и до 18 ки­ло­гра­ма. Ста­бла ове пал­ме су под бри­жним над­зо­ром, а тр­го­ви­на пло­до­ви­ма и њи­хов из­воз под стро­гом кон­тро­лом.

52

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2018.

се­них до во­де, као да и са­ме же­ле да се по­ри­ну у тир­ки­зне ду­би­не. Бле­шта­ви­ло пе­ска по­ма­ло гу­би од сво­је чед­не бе­ли­ не кад се се­ти­мо од че­га на­ста­је. Око 30 од­сто са­др­жа­ја пе­ска су че­сти­це смр­вље­ них гра­нит­них сте­на, а око 70 од­сто је не­сва­ре­ни про­дукт ди­ге­стив­ног трак­та па­па­гај ри­ба ко­је глоц­ка­ју при­о­бал­не ко­ ра­ле. То зна­чи... За­кљу­чак из­ве­ди­те са­ми. Цен­трал­ни део се­вер­ног де­ла остр­ва Ма­хе за­у­зи­ма на­ци­о­нал­ни парк Mor­ne Seychel­lo­i­se. Ако по­се­ти­лац по­ми­сли да зе­ле­ни­ло не мо­же да бу­де гу­шће од оног ко­је је ви­део до­ла­зе­ћи до на­ци­о­нал­ног пар­ка, грд­но се пре­ва­рио. Ра­сти­ње бу­ја на све стра­не, др­ве­ће стре­ми ви­си­на­ма, пу­за­ви­це се пе­њу уз ње­го­ва ста­бла, дру­ге се спу­шта­ју са кро­шњи ка тлу. Оно што не ра­сте по вер­ти­ка­ли ши­ри се по хо­ ри­зон­та­ли. Ле­по­та не­дир­ну­те при­ро­де и зе­ле­ни­ло од ко­га се не ви­ди ни не­бо по­ ла­ко по­чи­ње да оп­те­ре­ћу­је, иза­зи­ва­ју­ћи ско­ро кла­у­стро­фо­бич­ни осе­ћај. Тек на ви­ди­ков­цу, на пла­нин­ском вр­х у, отва­ра се по­глед ка до­ли­ни и оке­ан­ској пу­чи­ни, а пла­вет­ни­ло ве­дрог не­ба и тир­ки­зна бо­ја во­де раз­го­не пси­хо­де­лич­ни осе­ћај иза­зван свим ни­јан­са­ма зе­ле­не бо­је.


По­ма­ло пре­за­си­ће­ни овом еко­ло­ шком ка­тар­зом за све пра­ве љу­би­те­ље при­ро­де, спу­шта­мо се ка Вик­то­ри­ји, глав­ном гра­ду са не­пу­них три­де­се­так хи­ља­да ста­нов­ни­ка, што чи­ни тре­ћи­ну укуп­не по­пу­ла­ци­је Сеј­ше­ла. Ту­ри­зам је на Сеј­ше­ле сти­гао одав­но, али то се на ули­ца­ма гра­да не при­ме­ћу­је у тој ме­ ри као на мно­гим дру­гим ту­ри­стич­ким де­сти­на­ци­ја­ма. Град и из­гле­да и жи­ви као да се тек про­бу­дио из ко­ло­ни­јал­ ног сна не­ка­да­шње им­пе­ри­је, по име­ну чи­је кра­љи­це је и до­био име, иако су га осно­ва­ли Фран­цу­зи 1778. го­ди­не. Осим При­род­њач­ког и Исто­риј­ског му­зе­ја, не­за­о­би­ла­зна тач­ка за по­се­те у Вик­то­ ри­ји је Бо­та­нич­ка ба­шта. По­ма­ло па­ра­ док­сал­но де­лу­је по­сто­ја­ње бо­та­нич­ке ба­ште на остр­ву ко­је је и са­мо у це­ли­ни упра­во то – огром­на бо­та­нич­ка ба­шта. Но, у овој град­ској, кул­ти­ви­са­ној ру­ка­ ма за­по­сле­них, по­се­ти­о­ци мо­гу да ви­де две при­род­не рет­ко­сти ко­ји­ма се Сеј­ше­ ли по­но­се. Пр­ва је већ по­ми­ња­на пал­ма co­co de mer, а дру­га су џи­нов­ске коп­не­не кор­ња­че ко­је су нам углав­ном по­зна­те по при­ча­ма о Га­ла­па­го­с у и ње­го­вим рет­ ким жи­во­тињ­ским вр­ста­ма.

Пал­ме, сун­це, пе­сак, мо­ре и по­ма­ло ис­тра­жи­ва­ња, уз оби­ље ег­зо­тич­ног во­ ћа и сјај­но за­чи­ње­ну кре­ол­ску хра­ну, чи­не да да­ни бр­зо про­ђу. За оне жељ­не опу­шта­ња без мно­го ак­тив­но­сти осим ку­па­ња, сун­ча­ња и пар кра­ћих из­ле­та, Сеј­ше­ли су обе­ћа­на де­сти­на­ци­ја. За оне ма­ло ра­до­зна­ли­је, ко­ји­ма ова остр­ва по­ ста­ју те­сна по­сле не­ко­ли­ко да­на, Сеј­ше­ ли су ме­сто вред­но оби­ла­ска али ве­ро­ ват­но не и по­врат­ка на њих. Троп­ски рај нас је до­че­као, уго­стио и ис­пра­тио, остав­ши ми­ран и успа­ван у свом тир­ки­зном окру­же­њу и по­кри­вен не­бе­ским пла­вет­ни­лом, ко­јим смо ми од­је­дри­ли у но­ве до­жи­вља­је. 

Кор­ња­че Џи­нов­ске коп­не­не кор­ња­че не­кад су на­се­ља­ва­ле остр­ва ши­ром Па­ци­фи­ка и Ин­диј­ског оке­а­на. Не­кон­тро­ли­са­но из­ло­ вља­ва­ње пр­вих ко­ло­ни­ста и про­ме­не у њи­хо­вом при­род­ном окру­же­њу, ко­је је узро­ко­вао чо­век, де­сет­ко­ва­ле су их, па се да­нас мо­гу ви­де­ти са­мо на Га­ла­па­го­су и Сеј­ше­ли­ма. Ма­ла оаза ових кор­ња­ча, у Бо­та­нич­кој ба­шти у Вик­то­ри­ји, тек је бле­да сли­ка огром­не ко­ло­ни­је на ато­лу Ал­да­бра. Ако су тач­ни по­да­ ци ко­ји­ма се ба­ра­та у јав­но­сти, на том ато­лу по­сто­ји нај­ве­ћа ко­ло­ни­ја џи­нов­ских коп­не­них кор­ња­ча на све­ту, ко­ја бро­ји ви­ше од 150.000 је­дин­ки. SERBIA  SPECIAL EDITION  2018

53


А Р­Х И­П Е­Л А Г

54

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2018.


Хин­ду­и­стич­ки храм

SERBIA  SPECIAL EDITION  2018

55


О Б А­Л Е

И бо­го­ви ТА­СОС, ОД ЛЕ­ПО­ТЕ, ПО­ВЕ­С ТИ И МИ­ТА

су ов­де

на­вра­ћа­ли

56

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2018.


Пре­ма ду­хо­ви­тој бе­о­град­ској ле­ген­ди, ово остр­во от­крио је не­ки Та­са Зве­зда­рац ко­ји се јед­ног про­ле­ћа од­мет­нуо од зво­ца­ве же­не. По том Та­си, на­вод­но, остр­во је до­би­ло име. Та­сос су ­ не­ка­да зва­ли „шу­ма ко­ја пли­ва“. Био је чу­вен по зла­ту, мер­ме­ру, нај­бо­љем ма­сли­но­вом уљу ­ и чу­ди­ма ар­хан­ђе­ла Ми­ха­и­ла. И да­нас се та­мо мо­же до­жи­ве­ти мно­го то­га, она­ко по на­шки, не­на­ме­ште­но. Ви­ди­мо то и по овим из­во­ди­ма из острв­ског днев­ни­ка на­ших не­ста­шних ­ пу­то­пи­са­ца, ко­ји су је­два при­ста­ли да се на кра­ју ле­та вра­те отуд Пи­ше: Ми­лош Ла­зић

По­глед са Та­со­са ка Све­тој го­ри

SERBIA  SPECIAL EDITION  2018

57


О Б А­Л Е

 Де­да Јо­а­нис ­ и кир Але­кос ­ Ко­ци­ке­лис  По­глед на ­ Ли­ме­нас, глав­ни град Та­со­са Ко­но­ба „Ре­тро“ ­ у Па­на­ги­ји

П

ут­ник је у Грч­кој увек у при­ли­ци да упо­зна не­ку зна­ме­ни­т у лич­ ност: пре не­ко­ли­ко го­ди­на на Кр­фу био је то Со­крат, ка­пе­тан бро­да за ту­ри­стич­ко раз­гле­да­ње и те­ши­тељ уса­ мље­них ту­рист­ки­ња, а са­да, на Та­со­с у, Хри­стос, ко­га го­сти ње­го­вог хо­те­ла из не­зна­ња осло­вља­ва­ју са Крис, мај­ка Де­ спи­на са Хри­сто­пу­ло, а Ср­би са – „где си, бу­ра­зе­ру“. Ве­ћи део овог пу­то­пи­са на­ стао је и уз ње­го­ву по­моћ, па ако му икад до­пад­не ша­ка, ево – Еф­ха­ри­сто, адер­фос. Пу­то­ва­ли смо ауто­бу­сом. Из Бе­о­гра­ да смо по­шли у пет по­под­не, а у Ке­ра­мо­ ту, ме­сту на оба­ли Еге­ја, уз два по­лу­ча­ сов­на од­мо­ра и два пре­ла­ска др­жав­них гра­ни­ца, сти­гли око се­дам ују­тру. Ода­тле смо фе­ри­бо­том пре­шли на Та­сос и већ око де­вет при­сти­гли пред хо­тел „Јо­а­нис“ на Хри­си Амо­ди­ји, Злат­ној оба­ли, на ко­ нач­но од­ре­ди­ште. Ка­заљ­ке на ча­сов­ни­ ци­ма по­ме­ри­ли смо за сат уна­пред и са два уза за­час пре­бо­ле­ли муч­не про­бле­ме иза­зва­не вре­мен­ском раз­ли­ком. Пр­вог да­на смо упо­зна­ли све ов­да­ шње зна­чај­ни­је лич­но­сти: Хри­сто­са Па­­па­ди­ми­три­јуа, вла­сни­ка, ме­на­џе­ра и нај­

Јед­но­став­ност Лин Кри­сти­на Ма­креј, на­ша но­ва при­ја­те­љи­ца, Ир­ки­ња из Ал­сте­ра, већ де­сет го­ди­на жи­ви на Та­со­су. Се­бе и сво­ју по­ет­ ску ду­шу из­др­жа­ва ра­де­ћи као слу­жбе­ни­ца. – Уз ре­до­ван по­сао, сви ов­де ра­де још по­не­што – ка­же Лин. – Ве­ћи­на их има ма­сли­ња­ке или ви­но­гра­де, мно­ги иду у ри­ба­ ре­ње, а ту су и ка­ме­но­ло­ми и ра­ди­о­ни­це за об­ра­ду мер­ме­ра... Хри­стос, вла­сник хо­те­ла „Јо­ан ­ ис“, не ли­би се да ра­ди као кел­ нер, а ње­гов де­да Јо­а­нис, иако му је де­ве­де­сет тре­ћа, об­ра­ ђу­је ба­шту из ко­је се го­сти хо­те­ла мо­гу хра­ни­ти ме­сец да­на. То ми се сви­де­ло код ових љу­ди, за­то сам и оста­ла. А опет, са шестсто евра ов­де жи­вим као у Лон­до­ну са две и по хи­ља­де. И мно­го без­бри­жни­је.

58

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2018.

вред­ни­јег кел­не­ра хо­те­ла, ње­го­вог ста­ри­ јег бра­та Ди­ми­три­са ко­ји је ва­жан чо­век Удру­же­ња хо­те­ли­је­ра Та­со­са (на остр­ву по­сто­ји две­сто­ти­нак хо­те­ла, не ра­чу­на­ ју­ћи оне сил­не бун­га­ло­ве, апарт­ма­не или со­бе ко­је го­то­во сви из­да­ју), њи­хо­ву мај­ ку ки­ра Де­спи­ну, па то­чи­о­ца Со­ти­ро­са, ше­фа ку­хи­ње Та­на­си­са, Алек­сан­дро­са, бар­ме­на на шан­ку по­ред ба­зе­на, Ста­вро­ са, вла­сни­ка и је­ди­ног рад­ни­ка „Ба­ја­мо­ са“ у ком­ши­лу­ку (кон­ку­рен­ци­ју, да­кле) и још не­ке, али о њи­ма доц­ни­је. Пред на­ма је би­ла Злат­на оба­ла, по ле­по­ти дру­га пла­жа у Грч­кој и сед­ма на це­лом Ме­ди­те­ра­ну, а иза нас моћ­ни Ип­ са­ри­он, зе­ле­на ли­ти­ца чи­ји је исто­и­ме­ ни врх штр­чао из­над обла­ка, на ви­си­ни од око хи­ља­ду две­ста ме­та­ра, ода­кле је спо­кој остр­ва и мир нас, го­сти­ју, над­гле­ да­ло ја­то ор­ло­ва. ПО­ПО­ДНЕВ­НИ ОД­МОР КИР АЛЕ­КО­СА Пр­вог да­на, за ве­че­ром, од Хри­сто­са смо чу­ли мно­штво по­зна­тих и не­по­зна­ тих ле­ген­ди, а у Грч­кој су по­вест и ми­то­ ло­ги­ја то­ли­ко по­ве­за­не и ис­пре­пле­та­не да је по­не­кад те­шко раз­дво­ји­ти их и до­ ку­чи­ти шта је шта. На при­мер, зна се да се на Та­со­с у под­­ви­за­вао и ту умро све­ти Лу­ка и да су пре­ле­по остр­во по­хо­ди­ли Јо­ван Бо­го­ слов и апо­стол Па­вле. По­бо­жни Гр­ци, да­кле сви, ве­ру­ју да је на остр­ву, бар ко­ли­ко да пред Лу­ком на­чи­ни јед­но од сво­јих чу­да, био и Ар­хан­ђел Ми­ха­и­ло. Ма­да, от­крио нам је да су на Та­сос до­ла­зи­ли и ви­те­зо­ви кр­ста­ши, ко­је је пред­во­дио краљ Ри­чард, по­знат као Ла­ вље Ср­це. Ка­ко? Ова­ко: кад нас је Хри­ стос по­вео у Па­на­ги­ју да ви­ди­мо цр­кви­


SERBIA  SPECIAL EDITION  2018

59


О Б А­Л Е

 Ка­ме­ни ­ кро­во­ви се­ла ­ Па­на­ги­ја

60

цу По­кро­ва Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це из XV ве­ка, про­вео нас je крај пев­ни­це и за­ве­ ре­нич­ки по­ка­зао за­ста­кље­ну ви­три­ну с не­ком обич­ном ша­ре­ном кр­пом уну­тра. Пи­та­ли смо га ка­ква је то ре­ли­кви­ја, а он је ша­па­том об­ја­снио да је то за­ста­ва Ри­чар­да Ла­вљег Ср­ца и да је ту од 1182. го­ди­не. Збу­ње­ни, на­ста­ви­ли смо да се рас­пи­т у­је­мо, и по­сле упор­ног до­са­ђи­ ва­ња из­ну­ди­ли при­зна­ње да је бар­јак укра­ден нео­пре­зним кр­ста­шким стра­ жа­ри­ма ис­пред но­са, кад су та­бо­ро­ва­ли на Та­со­с у на пу­т у ка Је­ру­са­ли­му. – Па, не­ма раз­ло­га да се сти­ди­те то­га – те­ши­ли смо га. – Ен­гле­зи су вам ис­ пред но­са по­кра­ли сву исто­ри­ју и из­ло­ жи­ли је у сво­јим му­зе­ји­ма бе­стид­но, као да је њи­хо­ва. Ова за­ста­ва је тек че­сти­ца тог не­ча­сног ду­га… – Ех, да су нас са­мо Ен­гле­зи кра­ли – уз­дах­нуо је. Ва­ља­ло би опи­са­ти два чуд­на до­га­ ђа­ја, ка­ко чи­та­лац не би по­ми­слио да је кра­ђа за­ста­ва и оста­лог на Та­со­с у не­ ­ е, не­ко­ли­ ка­кав оби­чај и да­нас. На­им ко да­на ка­сни­је до­шли смо у Па­на­ги­ју, нај­леп­ше се­ло на остр­ву, да про­ве­де­мо не­ко вре­ме у ка­фа­ни­ци „Ре­тро“, у ко­јој се, у вре­лим лет­њим да­ни­ма, оку­пља ве­ ћи­на до­ко­них жи­те­ља. По­ру­чи­ли смо по грч­ку ка­фу, пре­се­че­ну ци­по­ром. Сти­гло и ме­зе: ко­зји сир, шун­ка и не­из­о­став­не ма­слин­ке. Ку­ћа ча­сти, то је оби­чај. Во­ду, не­у­по­ре­ди­во бо­љу од SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2018.

оне ко­ју су у су­пер­мар­ке­ти­ма ку­по­ва­ли упла­ше­ни ту­ри­сти, са­ми смо за­хва­та­ли с јав­не че­сме ко­ја је жу­бо­ри­ла усред ка­ фан­ске ба­ште. Тре­ћу ту­ру је по­но­во ча­стио кир Але­ кос Ко­ци­ке­лис, вла­сник ка­фа­не, а за­тим је, на на­ше из­не­на­ђе­ње, до­нео још јед­ну и за­кљу­чао ка­фа­ну, по­ка­зу­ју­ћи нам не­ му­штим је­зи­ком ге­сто­ва да ће скок­ну­ти ку­ћи, да је­де. По­сле по­ла са­та при­дру­ жио нам се па­пус Јо­а­нис, Хри­сто­сов де­ да. Ре­кли смо му да је га­зда оти­шао на ру­чак и да би тре­ба­ло да се вра­ти сва­ког тре­на, на шта се ста­ри­на на­сме­ја­ла мла­ да­лач­ки: – Ка­да је врео дан, као овај, по­сле је­ла во­ли ма­ло да при­лег­не. Не­ће се тај вра­ ти­ти бар још два са­та. – Али, ни­смо пла­ти­ли – ус­па­ни­чи­ли смо се. – Пла­ти­ће­те су­тра, или кад на­и­ђе­те. До­го­ди­не... Дру­ги слу­чај је мо­гао има­ти тра­гич­ ­ е, из ка­фе­неа у лу­ци не по­сле­ди­це. На­им Ли­ме­на­са утр­ча­ли смо у ауто­бус ко­ји је баш по­ла­зио у Ска­ла По­та­ми­ју, кад се од­јед­ном пред њим, ни­от­ку­да, по­ја­вио мла­ди кел­нер ко­ји нас је ма­ло­час слу­ жио. „Са­мо­у­би­ца“, про­ле­те­ло је у маг­ но­ве­њу; јер пла­ти­ли смо по­ште­но?! Ма, јок: за­у­ста­вља ауто­бус јер нам ни­је вра­ тио ку­с ур од – јед­ног евра. – But, it is tip – ре­че не­ки зе­мљак. – То је на­пој­ни­ца.


– Еф­ха­ри­сто – на­сме­јао се, на­кло­нио, и иза­шао из ауто­бу­са. ХО­ДО­ЧА­ШЋЕ ОБИЧ­НИХ ГРЕ­ШНИ­КА Сим­па­тич­ну ки­ра Ан­ге­ли­ку, ко­ју смо од­мах про­зва­ли Ан­ђел­ка, сре­ли смо то­ ком јед­ног уз­бу­дљи­вог оби­ла­ска остр­ва. Она је ту­ри­стич­ки во­дич, а ми смо се про­швер­цо­ва­ли у ње­ну гру­пу, углав­ном мр­зо­вољ­них и не пре­те­ра­но ра­до­зна­лих Ен­гле­за, ко­ји­ма је Та­сос, ње­го­ву исто­ри­ ју и љу­де опи­си­ва­ла кроз анег­до­те, ваљ­ да да би их за­сме­ја­ла и та­ко на­те­ра­ла да, ипак, не­што за­пам­те. Док смо ски­та­ра­ли уоко­ло са Хри­сто­ сом, на­шим но­вим при­ја­те­љем и са­бра­ том, до­зна­ли смо мно­го ви­ше о ме­сти­ма ко­ја смо об­и­шли, а Ан­ђел­ку би ва­ља­ло спо­ме­ну­ти због три ва­жна до­га­ђа­ја на пу­т у и ње­не ис­кре­не бри­ге за нас, уље­зе, ко­је је пре­по­зна­ла као бра­ћу Ср­бе. Али­ки је ста­ро ри­бар­ско се­ло на ис­ точ­ној оба­ли остр­ва ко­је је ни­кло или за­о­ста­ло на ме­сту хе­лен­ског гра­ди­ћа са лу­ком, чи­ји се оста­ци још на­ла­зе у ле­ вом од два за­ли­ва. За­ли­ве гра­ди по­лу­о­ стр­во на ко­јем се од дав­ни­на ва­дио мер­ мер, нај­бо­љи у ан­тич­кој Ма­ке­до­ни­ји. У лу­ци се још ра­за­зна­ју оста­ци два ма­ња хра­ма ко­је раз­два­ја по­пло­ча­на глав­на ули­ца. У оба су ве­ли­ки мер­мер­ ни по­ста­мен­ти, али ар­хе­о­ло­зи још ни­с у

ус­пе­ли да уста­но­ве да ли су ту би­ли ол­ та­ри или спо­ме­ни­ци. И чи­ји. Де­сно, у бр­ду из­над по­лу­о­стр­ва, би­ле су две пе­ћи­не у ко­ји­ма је на­ђе­но мно­ штво фи­гу­ри­на Апо­ло­на и Еро­са. То је би­ло све што смо до­зна­ли од на­ше Ан­ ђел­ке. Ен­гле­зи су од­ју­ри­ли у ка­фа­ну крај пре­див­не пла­же на оба­ли де­сног за­ли­ва, а ми смо се про­му­ва­ли уна­о­ко­ло. Да­кле, оба хра­ма (ве­ро­ват­но по­све­ ће­на Апо­ло­ну и Еро­с у) са мла­дим све­ штен­ством, би­ли су ме­сто где су уте­ху тра­жи­ли и про­на­ла­зи­ли ма­тро­зи по­лу­ лу­ди од го­ди­на про­ве­де­них на пу­чи­ни и че­жње ко­ја се до­ји­ла ви­ном и ма­штом, као и њи­хо­ве су­пру­ге по­с у­ста­ле у вер­ но­сти. Оту­да и оне фи­гу­ри­не Апо­ло­на и Еро­са. За­до­вољ­ни, ма­да и ма­ло збу­ње­ни тим от­кри­ћем, оти­шли смо за на­шом гру­пом у ита­ли­јан­ски ка­фе, за­се­ли и по­ру­чи­ли пи­ће. По­сле пет­на­ест ми­ну­та уза­луд­ног че­ка­ња уста­ли смо и оти­шли до ка­фа­ не на вр­х у ли­ти­це, над ко­јом се ви­јо­ри­

 Ма­на­стир­ Ар­хан­ге­ла­ Ми­ха­и­ла, на­ ју­гу остр­ва

Чу­да Во­да за­хва­ће­на с чу­до­твор­ног вре­ла Ар­хан­ђе­ла Ми­ха­ил ­ а, у ма­на­сти­ру ње­му по­све­ће­ном, ка­жу, де­ло­твор­на је. О то­ме све­ до­че на хи­ља­де злат­них и сре­бр­них лан­чи­ћа ока­че­них на ико­ ну на ко­јој је пред­ста­вљен Ар­хан­ђел ка­ко пред све­тим Лу­ком из­во­ди сво­је чу­до. Те лан­чи­ће оста­вља­ју же­не ко­ји­ма је не­бе­ сник по­мо­гао да до­би­ју де­те, а ма­че­ве, ко­јих је ис­под ико­не два­де­се­так, оста­вља­ју оче­ви ко­ји су до­би­ли на­след­ни­ка. SERBIA  SPECIAL EDITION  2018

61


О Б А­Л Е

62

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2018.


ла грч­ка за­ста­ва. А, та­мо, као да су са­мо на нас че­ка­ли: пи­ће су нам до­не­ли та­ко ре­ћи пре не­го што смо за­се­ли, по­ја­ча­ли су му­зи­ку кад су до­ку­чи­ли да нам се до­ па­да, уби­ше се љу­ди око нас, а о це­на­ма да и не го­во­ри­мо. Од­јед­ном, је­два да смо обр­ну­ли дру­ гу ту­ру, ево ти за­бри­ну­те Ан­ђел­ке. Пи­та шта ни­је у ре­ду и за­што смо она­ко на­гло оти­шли? – Код нас, у Ср­би­ји, ки­ра Ан­ге­ли­ка, ни­је оби­чај да се кел­нер че­ка ду­же од два-три ми­ну­та – об­ја­сни­ли смо. – Стр­ пље­ње нам баш и ни­је ја­ча стра­на... По­гле­да­ла нас је раз­не­же­но. – И код нас, Гр­ка, исто – ус­клик­ну­ ла је не­ка­ко раз­дра­га­но, док су не­ки од оних не­срећ­них Ен­гле­за у до­њој ка­фа­ни још че­ка­ли да их не­ко услу­жи. РЕ­КРЕ­А­ТИВ­НИ КА­ТИ­ХИ­ЗИС Гр­ци су ве­о­ма по­бо­жан свет. Чак и аг­но­сти­ци иду у цр­кву, по­ка­зу­ју­ћи да по­шту­ју пра­во­слав­ну тра­ди­ци­ју сво­је на­ци­је. У то смо се уве­ри­ли ка­да смо от­ кри­ли то­по­ни­ме Па­на­ги­ја (Бо­го­ро­ди­ца), Те­о­ло­гос, Аги­ос Пан­те­леј­мо­нас, Па­па­ ли­ма­ни (По­пов­ска лу­ка), Аги­ос Ге­ор­ги­ ос, и слич­не. Ово ва­ља спо­ме­ну­ти због то­га што смо с на­шим Ен­гле­зи­ма до­шли до ма­на­ сти­ра Ар­хан­ђе­ла Ми­ха­и­ла, ме­то­ха све­ то­гор­ског ма­на­сти­ра Фи­ло­те­ја, са­гра­ђе­ ног на ли­ти­ци из­над мо­ра и око цр­кве ко­ју је пре два ми­ле­ни­ју­ма по­ди­гао све­ ти Лу­ка. За раз­ли­ку од пра­ста­ре цр­кви­це, сам ма­на­стир је ре­ла­тив­но нов: ко­на­ци су са­гра­ђе­ни 1974. До­знав­ши не­ка­ко да смо Ср­би и пра­во­слав­на бра­ћа, игу­ма­ ни­ја је до­зво­ли­ла да у цр­кви Ар­хан­ђе­ла Ми­ха­и­ла на­чи­ни­мо не­ко­ли­ко фо­то­гра­ фи­ја. Али – са­мо ми! Мо­жда би би­ла ми­ло­сти­ва и пре­ма оста­ли­ма да оде­ве­ни бе­срам­но ни­с у на­ гр­ну­ли кроз спо­ља­шње две­ри. То им је пре­с у­ди­ло. Ба­ки­це у шорт­се­ви­ма и чи­че у шпил­хо­зна­ма до­би­ли су не­ка­кве ма­ра­ ме ко­ји­ма су мо­ра­ли да по­кри­ју на­гост сво­јих бе­лих спа­ру­ше­них но­гу пре не­го што су и кро­чи­ли уну­тра. Али, опет је мо­ра­ла да ин­тер­ве­ни­ше кад је опа­зи­ла да су чак и у цр­кву сви од­ре­да ушли под слам­ним ше­ши­ри­ма. Тре­ћи пут су упро­ па­сти­ли све, кад су по­че­ли са­ми да узи­ ма­ју све­ће, не пла­тив­ши их, и да их ста­

вља­ју у це­ге­ре за пла­жу, од­но­се­ћи их за успо­ме­ну. Та­да је ма­ти игу­ма­ни­ја по­ди­ гла по­глед к не­бу, уз­дах­ну­ла, пре­кр­сти­ла се и ди­гла ру­ке и од њих, и од нас. На од­ла­ску, ку­пи­ли смо у ма­на­стир­ ској про­дав­ни­ци су­ве­ни­ра по јед­ну ку­ ти­ји­цу та­мја­на, бро­ја­ни­це и књи­жи­цу По­вест ма­на­сти­ра све­тог Ар­хан­ђе­ла Ми­ха­и­ла на Та­со­су. Та књи­га је штам­па­ на и на срп­ском је­зи­ку, а на­пи­са­ле су је и об­ја­ви­ле са­ме ка­лу­ђе­ри­це, ме­ђу ко­ји­ма је си­гур­но и не­ка Срп­ки­њи­ца. Са­зна­ли смо, има их на Та­со­с у оно­ли­ко.

 Цр­кви­ца­ из­над Пеф­ка­ри­ја Грч­ки брод­ са срп­ском­ за­ста­вом у лу­ци Ли­ме­на­ри­је

ГРЧ­КЕ СНА­ЈЕ И СРП­СКИ ЗЕ­ТО­ВИ Ми­стер Џон, у Ро­га­ти­ци по­зна­ти­ји као Јо­ван, до­шао је у Грч­ку без ви­зе. Има аустра­лиј­ски па­сош, мо­же. Та­мо је на­ви­ као да ауто­мо­би­лом иде и до ба­кал­ни­це, па је истог ча­са кад смо при­спе­ли по­чео да оби­ла­зи рен­та­кар аген­ци­је. А ва­жан је за ову при­чу јер је ње­го­ва упор­на ра­ до­зна­лост от­кри­ла да на Та­со­с у жи­ви и ра­ди чак пет­на­ест Срп­ки­ња ко­је су грч­ке сна­је. Пр­во је на­шао Па­ска­ли­са Цин­до­ми­са, дру­же­љу­би­вог вла­сни­ка рен­та­кар аген­ци­је оже­ње­ног Ја­сми­ном Јо­ван­кић, ро­дом из Со­по­та. – Зна срп­ски, ле­ба ти – ре­као је ми­ стер Џон збу­ње­но. Па­ска­лис нас је до­че­као као нај­ро­ђе­ ни­је. Мо­жда за­то што смо га, она­ко из­ не­бу­ха, осло­ви­ли фа­ми­ли­јар­но: „Где си, зе­те?“ На то се ис­ки­дао од сме­ха. – Вен­ча­ли смо се пре го­ди­ну да­на, а тек смо пре три ме­се­ца пр­ви пут би­ли код ње­них на Ко­сма­ју – ре­као је, а не зна се да ли се хва­лио или жа­лио. – Као што је ред код нас, Гр­ка, од­нео сам го­спо­ђи

SERBIA  SPECIAL EDITION  2018

63

 Грч­ка­ ка­фа­на „Кнез Ми­ха­и­ло­ва“­ у Ли­ме­на­ри­ји


О Б А­Л Е

Фото:­ Жељко Синобад и НР Прес

та­шти и Ја­сми­ни­ној ба­ки по­клон: по пет ли­та­ра ма­сли­но­вог уља. Ех, ка­ко сам се из­бру­као... Мо­ра да су по­ми­сли­ле да има­ју лу­дог зе­та, чим им пр­ви пут до­ла­ зи у ку­ћу и до­но­си зеј­тин. По­сле сам се из­ва­дио: спре­мио сам им мор­ску ри­бу на гра­де­ла­ма и за­чи­нио је ма­сли­но­вим уљем. Кад то про­баш, све опро­стиш. Жи­ве у По­то­с у, на ју­гу остр­ва. Мо­ра­ мо, ка­же, да до­ђе­мо у го­сте, тим пре што је у њи­хо­вом ме­ста­шцу уда­то чак шест Срп­ки­ња. – Ве­ли­ка Ср­би­ја – ре­као је Па­ска­лис уз смех. Он­да је по­звао Ја­сми­ну те­ле­фо­ном: из­не­на­ди­ла се и об­ра­до­ва­ла као да јој је не­ко до­ву­као Ко­смај на дар. Ле­по је, ре­че, чу­ти се са зе­мља­ци­ма, а још леп­ ше ви­де­ти се. Да­ће нам ауто­мо­бил, па да скок­не­мо до њих на ру­чак. Ште­та што смо је из­не­ве­ри­ли. Ма­да, са­свим си­гур­но ће и овог ле­та на Та­сос до­ћи мно­го го­сти­ју из Ср­би­је... Би­ће при­ли­ка да се срет­не с на­шим љу­ди­ма. Су­тра­дан смо до­жи­ве­ли још јед­но из­ не­на­ђе­ње. Би­ли смо у Ли­ме­на­с у, глав­ном

гра­ду Та­со­са, да ви­ди­мо остат­ке ан­тич­ ке аго­ре и из­у­зет­но очу­ван ам­фи­те­а­тар, кад од­јед­ном, про­ла­зе­ћи крај се­но­ви­те ба­ште ка­фа­не „Па­лео ли­ма­ни“ (ста­ра лу­ ка), не­ко нас је осло­вио на срп­ском: – Ужи­ва­те ли, зе­мља­ци? Мо­мак се сме­шкао, цр­но­ма­њаст, као пра­ви Грк, али ис­по­ста­ви­ло се да је Бе­ о­гра­ђа­нин, из Ра­ко­ви­це. Ов­де на остр­ву је већ два­на­ест го­ди­на, су­пру­га му је Гр­ ки­ња, учи­те­љи­ца, има­ју дво­је де­це. Ле­ти ра­ди као кел­нер, зи­ми ску­пља ма­сли­не, до­бро им је. – Осам на­ших мо­ма­ка је ов­де оже­ње­ но Гр­ки­ња­ма – ре­као је. – Опа, ба­то, ве­ли­ка Ср­би­ја – по­но­ви­ ли смо Па­ска­ли­со­ве ре­чи. – Ти­ше ма­ло, не­мој да вас не­ко чу­је – опо­ме­нуо нас је зе­мљак освр­ћу­ћи се то­бож за­бри­ну­то. Од нас је са­знао да је, уз њих осмо­ ри­цу зе­то­ва, ту и пет­на­ест снај­ки из Ср­ би­је, на шта је ре­зиг­ни­ра­но слег­нуо ра­ ме­ни­ма: – Зна­чи, још во­де са пет­на­ест пре­ма осам! 


Б Р О Ј­Ч А­Н И К СНА­ЖАН ТУ­РИ­С ТИЧ­КИ ЗА­МАХ БЕ­ОГ ­ РА­ДА У 2017.

Два ми­ли­он ­ а но­ће­ња

66

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2018.


Нај­ве­ћи раст у ту­ри­стич­ком про­ме­ту у срп­ској пре­сто­ни­ци оства­ри­ли су го­сти из Изра­е­ла (204 од­сто) и Ки­не (131 од­сто). Нај­број­ни­ји го­сти би­ли су Тур­ци, а са кру­зе­ра Нем­ци, ­ Аме­ри­кан­ци и Скан­ди­нав­ци. Уз тен­ден­ци­је да­љег ра­ста. Кре­а­тив­ни и па­мет­ни на­сту­пи ­ Ту­ри­стич­ке ор­га­ни­за­ци­је Бе­о­гра­да на ме­ђу­на­род­ним сај­мо­ви­ма, по­ред оста­лих фак­то­ра, ­ учи­ни­ли су сво­је. И у 2018. на­ста­вља се истим пу­тем, уз мно­штво но­вих еле­ме­на­та

SERBIA  SPECIAL EDITION  2018

67


Б Р О Ј­Ч А­Н И К  Са­јам ту­ри­зма у Бе­о­гра­ду ­ и кон­церт ­ у ка­ле­мег­дан­ском пар­ку

Б

е­о­град је у 2017. го­ди­ни по­се­ти­ло укуп­но 1.024.727 го­сти­ју (16 од­ сто ви­ше не­го прет­ход­не го­ди­не) ко­ји су оства­ри­ли 2.179.996 но­ће­ња (19 од­сто ви­ше). Од укуп­ног бро­ја ту­ри­ста у Бе­о­ гра­ду 2017. го­ди­не, стра­них го­сти­ју је би­ло 862.679 (18 од­сто ви­ше не­го у го­ ди­ни ко­ја  је прет­хо­ди­ла). Нај­број­ни­ји го­сти би­ли су Тур­ци, Хр­ва­ти, Нем­ци, Гр­ци, го­сти из БиХ, за­тим они из Сло­ ве­ни­је, Бу­гар­ске, Изра­е­ла, Ки­не и Цр­не Го­ре. Нај­ве­ћи скок у ту­ри­стич­ком про­ ме­т у у Бе­о­гра­ду у  прет­ход­ној го­ди­ни оства­ри­ли су ту­ри­сти из Изра­е­ла са 204 од­сто, Ки­не са 131 од­сто и САД са 30 од­сто по­ра­ста. Те су зе­мље, да­кле, за Бе­о­град тр­жи­шта са нај­зна­чај­ни­јим ра­стом. Уку­пан број оства­ре­них но­ће­ња у Бе­о­гра­ду је 2.179.996, што је за 19 од­сто ви­ше не­го у 2016. Од то­га, стра­ни го­сти оства­ри­ли су 21 од­сто но­ће­ња ви­ше не­го прет­ход­не го­ди­не. Укуп­ном бро­ју ту­ри­ста у Бе­о­гра­ду тре­ба до­да­ти ско­ ро 80.000 оних ко­ји су у 2017. по­се­ти­ли Бе­о­град реч­ним бро­до­ви­ма. Они ни­с у об­у ­хва­ће­ни прет­ход­ним ста­ти­стич­ким по­да­ци­ма, јер не оства­ру­ју но­ће­ња у бе­о­град­ским сме­штај­ним ка­па­ци­те­ти­ ма. Нај­број­ни­ји го­сти на кру­зе­ри­ма су Нем­ци, Аме­ри­кан­ци и Скан­ди­нав­ци, ко­ји у про­се­ку оста­ју у Бе­о­гра­ду јед­ну ноћ и два да­на. ТОБ НА МЕ­ЂУ­НА­РОД­НИМ САЈ­МО­ВИ­МА

Фо­то: ­ Из пу­бли­ка­ци­је „До­бро­до­шли ­ у Бе­о­град“ ­ у из­да­њу ТОБ

68

Већ на по­чет­ку ове го­ди­не Ту­ри­ стич­ка ор­га­ни­за­ци­ја Бе­ог­ ра­да за­бе­ле­ жи­ла је но­ве успе­хе на ме­ђу­на­род­ним сај­мо­ви­ма ту­ри­зма. По­сле про­шло­ го­ди­шњих при­зна­ња на сај­мо­ви­ма и пре­зен­та­ци­ја­ма у Шан­га­ју, Пе­кин­гу и Абу Да­би­ју, Ту­ри­стич­ка ор­га­ни­за­ци­ ја Бе­о­гра­да до­би­ла је при­зна­ње  у Ис­ тан­бу­лу за нај­ко­о­пе­ра­тив­ни­ји и нај­по­ слов­ни­ји штанд на сај­му „EMITT 2018”, пе­том по ве­ли­чи­ни сај­му ту­ри­зма у све­т у. Ово­го­ди­шње уче­шће на сај­му у Тур­ској би­ло је јед­но од нај­у­спе­шни­ јих,  ка­ко по бро­ју и ва­жно­сти одр­жа­ них по­слов­них са­ста­на­ка са тур­ском ту­ри­стич­ком при­вре­дом, та­ко и по укуп­ним од­но­си­ма две зе­мље. Сто­га се и у овој го­ди­ни оче­ку­је ре­кор­дан број го­сти­ју из Тур­ске у Бе­о­гра­ду. SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2018.

– ​Бе­о­град је на сај­му ту­ри­зма у Ис­ тан­бу­лу пред­ста­вљен као ка­пи­ја или чак пре­сто­ни­ца Бал­ка­на,  што, су­де­ћи по бро­ју тур­ских го­сти­ју, за­пра­во и је­ сте – ре­као је Ми­о­драг По­по­вић, ди­рек­ тор Ту­ри­стич­ке ор­га­ни­за­ци­је Бе­о­гра­да у из­ја­ви за тур­ске ме­ди­је. – Ова­кав на­ ступ, али и стал­ни су­сре­ти на ви­со­ком ни­воу, од­но­сно раст укуп­них еко­ном­ ских од­но­са две земље, и ове го­ди­не ће омо­гу­ћи­ти да­љи по­раст бро­ја го­сти­ју из Тур­ске у Бе­о­гра­ду. Све зна­чај­ни­је ће би­ти и ту­ре ко­је ће из Бе­о­гра­да на­ста­ ви­ти пут до Но­вог Па­за­ра, Вој­во­ди­не, Ви­ше­гра­да или Тре­би­ња. Пр­ви дан на сај­му је про­те­као у зна­ ку по­се­те Сан­дре Во­ји­но­вић, кон­зу­ла Ср­би­је у Ис­тан­бу­лу. Одр­жан је ве­ли­ки број по­слов­них са­ста­на­ка, уз из­у­зет­но ин­те­ре­со­ва­ње аге­на­та, ту­ро­пе­ра­то­ра и но­ви­на­ра. Ту­ри­сти из Тур­ске су на пр­вом ме­ сту по бро­ју до­ла­за­ка стра­них го­сти­ју у Бе­о­гра­ду. У про­шлој го­ди­ни, укуп­но 82.227 Ту­ра­ка је по­се­ти­ло срп­ску пре­ сто­ни­цу (го­ди­шњи раст од 19 од­сто). Стал­ност у по­ра­сту бро­ја тур­ских го­ сти­ју у Бе­о­гра­ду по­след­њих го­ди­на чи­ ни ово ту­ри­стич­ко тр­жи­ште из­у­зет­но зна­чај­ним за ту­ри­зам Бе­о­гра­да. Ту­ри­стич­ка ор­га­ни­за­ци­ја Бе­ог­ ра­да у ја­ну­а­ру је уче­ство­ва­ла на ме­ђу­на­род­ ном сај­му ту­ри­зма у Штут­гар­т у „CMT 2018”, где је пред­ста­ви­ла укуп­ну ту­ри­ стич­ку по­ну­ду гра­да, са по­себ­ним на­ гла­ском на си­ти брејк, омла­дин­ском, тран­зит­ном и кул­т ур­ном ту­ри­зму. На Ме­ђу­на­род­ном сај­му ту­ри­зма у Сло­вач­кој „ITF SLO­VA­KI­A­TO­UR 2018“, на ком је ТОБ уче­ство­вао са Ту­ри­стич­ ком ор­га­ни­за­ци­јом Вој­во­ди­не, нај­ве­ће ин­те­ре­со­ва­ње по­се­ти­ла­ца би­ло је за крат­ки град­ски од­мор, спорт­ске до­га­ ђа­је, фе­сти­ва­ле, раз­ме­ну кул­т ур­не ба­ шти­не, на­у ­тич­ки ту­ри­зам. Сло­бо­дан Ун­ко­вић, за­ме­ник ди­рек­то­ра Ту­ри­стич­ ке ор­га­ни­за­ци­је Бе­о­гра­да, го­во­рио је на тра­ди­ци­о­нал­ном при­је­му за но­ви­на­ре и го­сте ко­ји је ор­га­ни­зо­ван на српском штан­ду. Том при­ли­ком, уз при­с у­ство Ша­ни­ја Дер­ма­куа, ам­ба­са­до­ра Ср­би­је у Сло­вач­кој, по­стиг­нут је спо­ра­зум са Лу­бо­шем Фел­не­ром, вла­сни­ком ту­ри­ стич­ке аген­ци­је „Бу­бо“, нај­ве­ће у тој зе­ мљи, о укљу­чи­ва­њу про­гра­ма за по­се­те Бе­о­гра­ду и Ср­би­ји у го­ди­шњи ка­та­лог овог ту­ро­пе­ра­то­ра за 2019.


SERBIA  SPECIAL EDITION  2018

69


Б Р О Ј­Ч А­Н И К

Густ про­грам пред на­ма Ту­ри­стич­ку ор­га­ни­за­ци­ју Бе­о­гра­да че­ка­ју на­сту­пи на сај­ мо­ви­ма ту­ри­зма у Со­фи­ји, Мо­скви, Бер­ли­ну, Еми­ра­ти­ма. Ва­ жан на­ступ је и на Бе­о­град­ском сај­му ту­ри­зма од 22. до 26. фе­бру­а­ра, ка­да ће у че­ти­ри да­на би­ти пред­ста­вље­ни сви сег­ мен­ти ту­ри­стич­ке по­ну­де срп­ске пре­сто­ни­це.

АМ­БИ­ЦИ­О­ЗНО И У 2018.

 Ју­го­сло­вен­ско драм­ско ­ по­зо­ри­ште ­ и „Бе­о­гра­ђан­ка“

70

Сло­ве­нач­ки ту­ри­сти спа­да­ју у честе го­сте у Бе­о­гра­ду, ко­ји ви­ше пу­та у то­ ку го­ди­не ко­ри­сте си­ти брејк са­др­жа­је, пр­вен­стве­но мо­ти­ви­са­ни бе­о­град­ским бо­га­тим ка­лен­да­ром до­га­ђа­ја. Због то­га је ТОБ уче­ство­вао на сај­му „Na­to­ur Al­ pe–Adria 2018“ у Љу­бља­ни. По по­да­ци­ ма за 2017. го­ди­ну, ту­ри­сти из Сло­ве­ни­је се на­ла­зе на ше­стом ме­сту по бро­ју по­ се­ти­ла­ца у Бе­о­гра­ду. По­ну­да срп­ске пре­сто­ни­це пред­ста­ вље­на је и на тр­жи­шту Изра­е­ла, за Бе­о­ град нај­ве­ћем и нај­бр­же ра­сту­ћем ту­ри­ стич­ком тр­жи­шту (рекосмо, раст од 204 од­сто у 2017). На сај­му „IMTM 2018“ у Тел Ави­ву пред­ста­вље­не су мо­гућ­но­сти за пу­то­ва­ња у Бе­о­град, си­ти брејк, ак­ тив­ни од­мор, чари српске га­стро­но­ми­је, као и спе­ци­ја­ли­зо­ва­не ту­ри­стич­ке ту­ре за го­сте из Изра­е­ла. Ту­ри­сти из Изра­е­ла су у 2017. го­ди­ни до­спе­ли на ли­сту Топ 10 го­сти­ју у Бе­о­гра­ду, од­но­сно на осмо ме­сто по број­но­сти и на дру­го по бро­ју

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2018.

но­ће­ња. Уз тен­ден­ци­ју да­љег ра­ста. На сај­му је одр­жа­на пре­зен­та­ци­ја Бе­о­гра­да и Ср­би­је за нај­ве­ће аген­те и ту­ро­пе­ра­ то­ре из Изра­е­ла, као по­се­бан про­мо­тив­ но-по­слов­ни до­га­ђај. Су­де­ћи по ути­сци­ ма ту­ро­пе­ра­то­ра и но­ви­на­ра, Бе­о­град и Ср­би­ја ће се на­ћи у по­ну­ди још ве­ћег бро­ја изра­ел­ских аген­ци­ја, што ће зна­ чај­но ути­ца­ти на да­љи ту­ри­стич­ки про­ мет го­сти­ју из ове зе­мље. У окви­ру фе­сти­ва­ла „Пра­зник ми­ мо­зе“ у Хер­цег-Но­вом, Ту­ри­стич­ка ор­ га­ни­за­ци­ја Бе­о­гра­да је по­чет­ком фе­бру­ а­ра пред­ста­ви­ла по­ну­ду Бе­о­гра­да кроз кул­т ур­но-умет­нич­ки и га­стро­ном­ски про­грам Ска­дар­ли­је, нај­по­зна­ти­је ам­ би­јен­тал­не це­ли­не срп­ске пре­сто­ни­це. По­се­ти­о­ци су ужи­ва­ли у умет­нич­ком про­гра­му ко­ји се сва­ког ле­та одр­жа­ва ис­пред Ку­ће Ђу­ре Јак­ши­ћа у Ска­дар­ли­ ји, уз пе­сму, игру и ске­че­ве, слу­шајући анег­до­те о нај­по­зна­ти­јим бо­е­ми­ма Ска­ дар­ли­је. Део про­гра­ма био је и пер­ фор­манс глу­ми­це На­та­ше По­по­ске са пред­ста­вом Му­зе­ја Гра­да Бе­о­гра­да ко­ја ука­зу­је на исто­риј­ске спо­не Ср­би­је и Цр­не Го­ре. Ви­ђен је и про­грам у из­во­ ђе­њу умет­нич­ког цен­тра „Та­ли­ја“. „Пра­ зник ми­мо­зе“ је фе­сти­вал осно­ван 1969. и јед­на је од нај­зна­чај­ни­јих ма­ни­фе­ста­ ци­ја у Цр­ној Го­ри. Од 1991. члан је Удру­ же­ња кар­не­вал­ских гра­до­ва Евро­пе (FECC). 


УСТА­НО­ВА­СТУ­ДЕНТ­СКО­­ ОД­МА­РА­ЛИ­ШТЕ­„БЕ­О­ГРАД“ По­слов­на­је­ди­ни­ца­„Ра­дој­ка­Ла­кић“­на­Ава­ли На­пра­вље­но­ на­ те­ме­љи­ма­ објек­та­ са­ кра­ја­ три­де­се­тих­ го­ди­на­ XX­ве­ка,­ово­је­и­се­ди­ште­Уста­но­ве­сту­дент­ског­од­ма­ра­ли­шта­„Бе­ о­град“.­На­ла­зи­се­на­нај­леп­шем­де­лу­пла­ни­не­Ава­ла,­на­обо­ду­срп­ ске­пре­сто­ни­це.­По­сле­ру­и­ни­ра­ња­у­про­ле­ће­1999,­то­ком­агре­си­је­ Се­ве­ро­а­тлант­ског­пак­та­на­Ср­би­ју,­цео­обје­кат­је­по­ступ­но­об­но­ вљен.­Да­нас­је­то­­јед­но­од­нај­мо­дер­ни­јих­сту­дент­ских­од­ма­ра­ли­ шта­у­овом­де­лу­Евро­пе.­Пру­жа­од­ли­чан­сме­штај,­ис­хра­ну­и­цео­ спек­тар­дру­гих­услу­га­сту­ден­ти­ма,­али­и­ко­ри­сни­ци­ма­спо­ља. Са­сто­ји­се­од­два­де­ла:

Но­ви­обје­кат­„Ава­ла“­ По­вр­ши­не­ 5.357­ ква­драт­них­ ме­та­ра,­ ка­па­ци­те­та­ 158­ ле­жа­је­ва.­ Има­ ре­сто­ран­ску­ са­лу­ са­ 200­ ме­ста,­ кон­фе­рен­циј­ску­ са­лу­ са­ 150­ ме­ста,­са­лу­за­се­ми­на­ре­2х30­ме­ста­и­лет­њу­ба­шту­са­200­ме­ста.

Де­па­данс­ Ка­па­ци­тет­му­је­73­ле­жа­ја­у­дво­кре­вет­ним­и­тро­кре­вет­ним­со­ ба­ма.­Има­ре­сто­ран­ску­са­лу­са­180­ме­ста. 011­3907­946 •

Генерала­Жданова­201,­11226­Београд­ 011­3907­947 • recepcija.avala@usob.rs­ • www.usob.rs


Ј У­Б И­Л Е­Ј И

/

J U B I L E E S

Ста­ри шарм и но­ви при­сту­пи ВЕК И ПО ОР­ГА­НИ­ЗО­ВА­НОГ ТУ­РИ­ЗМА У ВР­ЊАЧ­КОЈ БА­ЊИ

Од по­чет­ка об­ли­ко­ва­на у скла­ду са европ­ским вред­но­сти­ма, и угле­да­ју­ћи се на нај­бо­ље ­ уз­о­ре у кон­ти­нен­тал­ном ту­ри­зму, Вр­њач­ка Ба­ња за­др­жа­ла је та­кву ори­јен­та­ци­ју и да­нас. По­след­њих го­ди­на мно­го се ула­же у по­ди­за­ње но­вих и об­но­ву ста­рих хо­тел­ских ка­па­ци­те­та, уре­ђе­ње ме­ста, ин­фра­струк­ту­ру, спорт­ске и кул­тур­но-за­бав­не са­др­жа­је. Све то ове ­ го­ди­не вр­ху­ни 14. ју­ла, на 150. ро­ђен­дан Вр­њач­ке Ба­ње

У

го­ди­ни свог ве­ли­ког ју­би­ле­ја Вр­ њач­ка Ба­ња до­че­ку­је сво­је го­сте у још уре­ђе­ни­јем и атрак­тив­ни­ јем ам­би­јен­т у. Ве­штач­ки во­до­пад низ Чај­ки­но бр­до, још три ки­ло­ме­та­ра уре­ ђе­них ше­тач­ких ста­за, вр­њач­ка Про­ме­ на­да у пот­пу­но но­вом сја­ју, пет но­вих

72

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2018.

лук­с у­зних хо­те­ла, но­ви ту­ри­стич­ки са­ др­жа­ји и атрак­ци­је, отва­ра­ње ба­зе­на На­ци­о­нал­ног ва­тер­по­ло цен­тра... На по­ нос свих Врњ­ча­на су и но­ва згра­да Гим­ на­зи­је и ре­кон­стру­и­са­на згра­да До­ма здра­вља. Ве­ли­ки је број но­вих, а опле­ме­ ње­не су и већ тра­ди­ци­о­нал­не ма­ни­фе­


ста­ци­је и фе­сти­ва­ли – Вр­њач­ки кар­не­ вал, „The Lo­ve Fest“, Фе­сти­вал филм­ског сце­на­ри­ја... Број­на су и дру­га де­ша­ва­ња то­ком чи­та­ве го­ди­не, ко­ја ће би­ти кру­ ни­са­на цен­трал­ном про­сла­вом ју­би­ле­ја, 14. ју­ла, на 150. ро­ђен­дан Вр­њач­ке Ба­ње. Све то са­мо су не­ки од раз­ло­га због ко­јих ове го­ди­не мо­ра­те по­се­ти­ти „кра­ љи­цу кон­ти­нен­тал­ног ту­ри­зма“. РАЗ­ДО­БЉА ВЕ­ЛИ­КОГ НА­ПРЕТ­КА Вр­њач­ка Ба­ња је да­нас нај­по­се­ће­ни­ја и нај­а­трак­тив­ни­ја ту­ри­стич­ка де­сти­на­ ци­ја у Ср­би­ји, са уре­ђе­ном пут­ном, ко­ му­нал­ном и ту­ри­стич­ком ин­фра­струк­ ту­ром, што је свр­ста­ва ме­ђу оп­шти­не пр­ве ту­ри­стич­ке ка­те­го­ри­је. Ство­ре­ни су усло­ви да она бу­де кон­ку­рент­на и атрак­тив­на и за до­ма­ће и за стра­не го­ сте, али и за ин­ве­сти­то­ре, да се отва­ра­ју но­ви хо­те­ли и но­ве ту­ри­стич­ке по­ну­де, као и да Ба­ња сво­јим го­сти­ма то­ком це­ ле го­ди­не пру­жа пот­пу­ни уго­ђај, уз је­ дин­стве­ну ра­зно­вр­сност са­др­жа­ја. Уз све то, са­чу­ва­на је ње­на аутен­тич­ност и ве­ли­ки део при­род­ног ам­би­јен­та, ње­ни пар­ко­ви и зе­ле­не по­вр­ши­не по ко­ји­ма је

пре­по­зна­тљи­ва, ње­не бла­го­да­ти за­хва­ љу­ју­ћи ко­ји­ма и по­сто­ји. Ово ур­ба­но ту­ри­стич­ко ме­сто на­лик Кар­ло­вим Ва­ ри­ма и Ба­ден Ба­де­ну, пре све­га за­хва­ љу­ју­ћи сво­јим ми­не­рал­ним во­да­ма, има по­себ­но ме­сто на кон­ти­нен­тал­ној ту­ри­ стич­кој ма­пи Евро­пе. У сво­јој 150 го­ди­на ду­гој исто­ри­ји Ба­ња је има­ла не­ко­ли­ко ве­о­ма зна­чај­них пе­ри­о­да. Пре све­га, са­мо ње­но осни­ва­ ње као ту­ри­стич­ког ме­ста, у обре­но­ви­ ћев­ској Ср­би­ји, у XIX ве­ку, ис­ко­рак је ка европ­ским вред­но­сти­ма. Тим вред­ но­сти­ма, већ од за­чет­ка, об­ли­ко­ва­на је Вр­њач­ка Ба­ња: кап­ти­ра­њем ми­не­рал­ них из­во­ра, ка­на­ли­са­њем ре­чи­шта, пр­

 Из­вор­ Сне­жник

Фото:­ Милан Митровић

Пре­по­род хо­те­ли­јер­ства По­бољ­ша­њем ам­би­јен­та Вр­њач­ке Ба­ње, ве­ли­ким ула­га­ њи­ма у ин­фра­струк­ту­ру, по­бољ­ша­ним мар­ке­тин­гом, Ба­ња је по­ста­ла атрак­тив­на ту­ри­стич­ка де­сти­на­ци­ја за ула­га­ње у хо­ тел­ску ин­ду­стри­ју. И хо­те­ли ко­ји су ду­го би­ли за­тво­ре­ни, и у вр­ло ло­шем ста­њу, у овој го­ди­ни ју­би­ле­ја по­ста­ју хо­те­ли са пет зве­зди­ца. У њи­хо­ве број­не атрак­тив­не ту­ри­стич­ке са­др­ жа­је, вел­нес и спа про­гра­ме, за­тво­ре­не и отво­ре­не ба­зе­не, би­ће уло­же­но не­ко­ли­ко де­се­ти­на ми­ли­о­на евра. А упра­во то је нај­ви­ше не­до­ста­ја­ло Вр­њач­кој Ба­њи.

SERBIA  SPECIAL EDITION  2018

73


Ј У­Б И­Л Е­Ј И

вим ре­гу­ла­ци­о­ним пла­но­ви­ма по узо­ру на Аустри­ју, Че­шку, Фран­цу­ску. „Осно­ ва­тел­но фун­да­тор­ско дру­штво ки­се­ло вру­ће во­де у Врњ­ци­ма“, ко­је је осно­вао Па­вле Му­тав­џић да­ле­ке 1868. го­ди­не, пре­те­ча је пр­ве ту­ри­стич­ке ор­га­ни­за­ ци­је на Бал­ка­ну. Дру­ги пе­ри­од зна­ча­јан за ба­њу је онај из­ме­ђу два свет­ска ра­та, ка­да се раз­ви­ја ме­ди­ци­на, здрав­стве­ни ту­ри­зам. За­тим, зна­чај­не су и се­дам­де­се­ те го­ди­не XX ве­ка, ка­да у Ба­њи по­чи­ње из­град­ња ве­ли­ких хо­тел­ских ком­плек­са, спорт­ских те­ре­на, бол­ни­це, „Мер­ку­ра“. Та­да за­по­чи­ње и кул­т ур­ни про­цват ба­ ње, ко­ји вр­х у­ни сре­ди­ном осам­де­се­тих, пред рас­пад Ју­го­сла­ви­је. Та­да Вр­њач­ка Ба­ња бе­ле­жи чак два и по ми­ли­о­на но­ ће­ња го­ди­шње. Сва­ка­ко, би­тан пе­ри­од је и да­нас, ка­ да ве­ли­ке ком­па­ни­је ула­жу у мо­дер­не хо­те­ле. Ту су „Цеп­тер“, „Ал­ко гру­па“, „Ју­ жна Бач­ка“, „То­нан­ти“, „Ба­ња Ждре­ло“... Зна­ча­јан ово­го­ди­шњи ју­би­леј, век и по ор­га­ни­зо­ва­ног ту­ри­зма, пре­крет­ни­ ца је у да­љем раз­во­ју ту­ри­зма Вр­њач­ке Ба­ње, па и це­ле Ср­би­је. ВИ­ШЕ ПРА­ВА­ЦА РАЗ­ВО­ЈА По­след­њих не­ко­ли­ко го­ди­на у Вр­ њач­кој Ба­њи мно­го је уло­же­но у уре­ђе­ње пар­ко­ва, спорт­ских те­ре­на, на де­се­ти­не

Ре­ги­о­нал­ни спорт­ски цен­тар За­вр­шет­ком спорт­ских обје­ка­та, ха­ла спор­то­ва, На­ци­о­нал­ ног ва­тер­по­ло цен­тра, Од­бој­ка­шког раз­вој­ног цен­тра и фуд­ бал­ских те­ре­на, Вр­њач­ка Ба­ња по­ста­је ре­ги­о­нал­ни цен­тар за при­пре­ме спор­ти­ста. Број­не до­ма­ће и ино­стра­не ре­пре­зен­та­ ци­је раз­ли­чи­тих спор­то­ва још од ра­ни­је су при­сут­не на спорт­ ским те­ре­ни­ма Вр­њач­ке Ба­ње.

74

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2018.

ки­ло­ме­та­ра но­вих пу­те­ва, нај­фре­квент­ ни­јих са­о­бра­ћај­ни­ца у цен­тру ме­ста, кру­жних то­ко­ва, ре­кон­струк­ци­ју вр­њач­ ког ам­фи­те­а­тра, уре­ђе­ње Цр­кве­ног бр­ да... У то­ку је и ре­а­ли­за­ци­ја стра­те­шки ва­жних про­је­ка­та ко­ји ће у бу­дућ­но­ сти зна­чај­но про­ме­ни­ти пра­вац раз­во­ја Вр­њач­ке Ба­ње: На­ци­о­нал­ни ва­тер­по­ ло цен­тар, из­град­ња и ре­но­ви­ра­ње чак пет хо­те­ла ви­со­ке ка­те­го­ри­је, из­град­ња вр­њач­ких тер­ми и нај­са­вре­ме­ни­јих спа цен­та­ра, као и вр­њач­ког аква пар­ка. Да­нас је нај­ви­ше го­сти­ју са ју­жно­ сло­вен­ских про­сто­ра, из Ру­си­је, Бу­гар­ ске, Ру­му­ни­је. Ови го­сти до­ла­зе у ба­њу и ра­ди од­мо­ра, и ра­ди ле­че­ња, и због про­ во­да. Вр­хун­ска ме­ди­ци­на, истог а мо­жда и бо­љег ква­ли­те­та не­го у За­пад­ној Евро­ пи, уз да­ле­ко ни­же це­не, као и ква­ли­тет­ ну услу­гу, је­дан је од глав­них аду­та про­ бо­ја на тр­жи­ште Не­мач­ке, Фран­цу­ске, скан­ди­нав­ских зе­ма­ља. Здрав­стве­ни ту­ ри­зам увек ће би­ти при­о­ри­тет раз­во­ја Вр­њач­ке Ба­ње, али је ње­на по­себ­ност у од­но­с у на дру­ге ба­ње упра­во у то­ме што има ви­ше пра­ва­ца раз­во­ја и што ће се у бу­ду­ћем пе­ри­о­ду све ви­ше раз­ви­ја­ти као ме­сто мла­дих, ме­сто за ре­кре­а­ци­ју и спорт. Вр­њач­ка Ба­ња је до­ма­ћин нај­ве­ћих и нај­по­се­ће­ни­јих ма­ни­фе­ста­ци­ја и фе­ сти­ва­ла у Ср­би­ји, кул­т ур­них де­ша­ва­ња и кон­гре­са. Све ве­ћи број мла­дих ту­ри­ ста ко­ји до­ла­зе у Вр­њач­ку Ба­њу раз­би­ја пред­ра­с у­ду да је ба­ња ис­кљу­чи­во ме­сто за ле­че­ње. Ба­ња се све ви­ше по­ве­зу­је са пла­ни­ном Гоч, ко­ја је њен дра­гуљ и још увек не­ис­ко­ри­шће­ни по­тен­ци­јал. У бу­ дућ­но­сти то ће отво­ри­ти ве­ли­ки про­ стор за уна­пре­ђе­ње ту­ри­зма и упот­пу­ ни­ти зим­ску се­зо­ну у Вр­њач­кој Ба­њи. 


Л Е­Т О­П И С

76

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2018.


КРОЗ ЛЕ­СКО­ВАЦ И ВРЕ­МЕ, СТО­ПА­МА ФЕ­ЛИК­СА КА­НИ­ЦА

На пу­ту

ка се­би

Уз „Ро­шти­љи­ја­ду“ и „Кар­не­вал“, ту­ри­стич­ке ма­ни­фе­ста­ци­је ко­ји­ма се Ле­ско­вац круп­ним ­ сло­ви­ма упи­су­је на ту­ри­стич­кој ма­пи Ср­би­је, Ле­сков­ча­ни има­ју раз­ло­га да се по­но­се и ­ исто­риј­ским зна­ме­ни­то­сти­ма и при­род­ним ле­по­та­ма. То је ве­ко­ви­ма скре­та­ло па­жњу ­ пу­то­пи­са­ца и хро­ни­ча­ра, по­пут Ами Буе, фо­н Ха­на, Џор­џа Бра­у­на, Ми­те Ра­ки­ћа... И онај ­ нај­ци­ти­ра­ни­ји из дру­ге по­ло­ви­не XIX ве­ка, Фе­ликс Ка­ниц, оста­вио је сво­ја све­до­чан­ства одав­де Текст: Ми­ро­љуб Ра­ди­во­је­вић, Дра­ган Ра­до­вић

SERBIA  SPECIAL EDITION  2018

77


Л Е­Т О­П И С

Ф

 Са­бор­на цр­ква Све­те Тро­ји­це

78

е­ликс Ка­ниц про­кр­ста­рио је Ср­би­јом не­ко­ли­ко пу­та, оста­ вив­ши дра­го­це­не записe и цр­ те­же о пет­на­ест окру­жних гра­до­ва и пре­ко ше­зде­сет сре­ских ме­ста. Он је у књи­зи Ср­би­ја, зе­мља и ста­нов­ни­штво, у де­лу пр­вом (1904) и дру­гом (1909), об­ја­ вио дра­го­це­не по­дат­ке о зна­ме­ни­то­сти­ ма Ле­сков­ца и око­ли­не. По­ћи ће­мо ње­го­вим тра­гом да вас, век и по ка­сни­је, про­ве­де­мо истим ста­ за­ма до дав­но озна­че­них зна­ме­ни­то­сти. „Три мо­ста по­ве­зу­ју де­ло­ве гра­да кроз ко­ји те­че Ве­тер­ни­ца и у ко­јем ми­на­ре­ та и кро­во­ви ко­на­ка над­ви­су­ју там­но др­ве­ће, под­се­ћа­ју­ћи на не­ка­да­шњу вла­ да­ви­ну Ту­ра­ка. О тој вла­да­ви­ни би имао мно­го шта да ка­же и Хи­сар, 350 ме­та­ра ви­со­ко бр­до са зам­ком на ле­вој оба­ли ре­ ке. Џорџ Бра­ун je још 1677. ви­део та­мо ка­стел, ко­ји je го­спо­да­рио окол­ном ба­ро­ ви­том ни­зи­јом...“ Са­да уре­ђе­не оба­ле Ве­тер­ни­це по­ве­ зу­је се­дам мо­сто­ва, а тра­го­ва Ту­ра­ка има са­мо у два по­зна­та спо­ме­ни­ка бал­кан­ске ар­хи­тек­т у­ре. Јед­но је Ку­ћа Шоп-Ђо­ки­ћа на Ма­са­ри­ко­вом тр­гу, по­диг­ну­та у пр­вој по­ло­ви­ни XIX ве­ка. (У овој ку­ћи се на­ ла­зи Ту­ри­стич­ка ор­га­ни­за­ци­ја Ле­сков­ ца.) Дру­го је ку­ћа Ку­ћа Бо­ре Ди­ми­три­ је­ви­ћа Пик­сле, по­диг­ну­та сре­ди­ном XIX ве­ка. У њој је да­нас део по­став­ке На­род­

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2018.

ног му­зе­ја и пред­ста­вља ре­кон­струк­ци­ ју град­ске ку­ће с кра­је XIX ве­ка. Хи­сар је по­себ­на при­ча. То је пра­ва ар­хе­о­ло­шка плат­фор­ма, са тра­го­ви­ма од пра­и­сто­ри­је до да­нас. По­ред из­у­зет­ног па­но­рам­ског по­гле­да са хи­сар­ског пла­ тоа, тре­ба ви­де­ти и ма­њи спо­ме­ник у об­ли­ку обе­ли­ска, по­диг­нут у сла­ву срп­ ског „не­зна­ног ју­на­ка“ из 1915. Ка­сни­је је уста­но­вље­но да је „не­зна­ни ју­нак“ за­ пра­во Вла­ди­мир М. Ла­за­ре­вић, по­руч­ ник Пет­на­е­стог пе­ша­диј­ског пу­ка ро­ дом из Алек­син­ца, ко­ји је хе­рој­ски пао 26. ок­то­бра 1915. бра­не­ћи Ле­ско­вац од Бу­га­ра. Ову бор­бу је у Срп­ској три­ло­ги­ ји опи­сао Сте­ван Ја­ко­вље­вић. КО­НАК И ОЏА­КЛИ­ЈА У цен­тру гра­да, бли­зу оног мо­ста ко­ ји је Ка­ниц на­цр­тао, на­ла­зи се спо­ме­ник ро­до­љу­би­ма па­лим за отаџ­би­ну у пе­ ри­о­ду 1912–1918. На са­мом спо­ме­ни­ку на­ла­зи се брон­за­на фи­гу­ра срп­ског рат­ ни­ка у пу­ној рат­ној опре­ми. Као мо­дел за скулп­т у­ру је по­слу­жи­ла фо­то­гра­фи­ ја Алек­сан­дра Си­мо­но­ви­ћа, на­ред­ни­ ка Дру­гог гво­зде­ног пу­ка ко­ји је пр­ви ушао у Ле­ско­вац 1918. Аутор спо­ме­ни­ка је Дра­го­мир Арам­ба­шић. А та­мо где је Џорџ Бра­ун ви­део ка­стел по­диг­ну­та је Све­то­и­лиј­ска цр­ква. У ње­ном под­нож­ ју је спо­мен-парк, оства­ре­ње ар­хи­тек­те Бог­да­на Бог­да­но­ви­ћа. „Ша­шит-па­ша je y цен­тру оног де­ла гра­да на де­сној оба­ли са­гра­дио пе­де­сет ко­ра­ка дуг ,са­рај‘, са ис­т у­ре­ним кри­ли­ ма; у јед­ном кри­лу су би­ле па­ши­не же­не и ода­ли­ске, a дру­го je слу­жи­ло као ,се­ ла­млук‘. У ду­гом сред­њем де­лу ко­ји их je по­ве­зи­вао, са ши­ро­ким отво­ре­ним чар­да­ком и ве­ли­ким сте­пе­ни­ца­ма с обе стра­не, би­ле су про­сто­ри­је су­да и упра­ ве. Укра­шен аутен­тич­но ори­јен­тал­ним сли­ка­ним фри­зо­ви­ма, гир­лан­да­ма и та­ ко да­ље, са­рај још иза­зи­ва до­бар ути­сак, ма­да je очи­глед­но да je по­чео да про­па­да јер да­нас слу­жи као де­по за ду­ван. Згра­ ду су нај­пре би­ли от­ку­пи­ли вла­со­ти­нач­ ки и ле­ско­вач­ки срез, a 1892. она je сру­ ше­на да би се на ње­ном ме­сту по­ди­гла згра­да ни­же гим­на­зи­је, за ко­ју су но­вац и гра­ђе­вин­ски ма­те­ри­јал би­ли са­ку­пље­ ни већ 1889.“ О ле­по­ти Ша­шит-па­ши­ног ко­на­ка број­на су пи­са­на све­до­че­ња. Са­чу­ва­но је тек не­ко­ли­ко фо­то­гра­фи­ја и део пре­див­


не та­ва­ни­це од ру­жи­ног др­ве­та по­хра­ ње­не у Ет­но­граф­ском му­зе­ју у Бе­о­гра­ду. На ме­сту по­ру­ше­ног са­ра­ја и Гим­на­зи­је сру­ше­не у са­ве­знич­ком бом­бар­до­ва­њу, по­диг­нут је окру­гли мул­ти­функ­ци­о­нал­ ни па­ви­љон сај­ма у об­ли­ку шај­ка­че, је­ дин­ствен при­мер у са­вре­ме­ној срп­ској ар­хи­тек­т у­ри. „Кад je ле­ско­вач­ка хри­шћан­ска оп­ шти­на мол­ба­ма и знат­ним бак­ши­шом из­деј­ство­ва­ла у Ца­ри­гра­ду фер­ман ко­јим јој je до­пу­ште­но да гра­ди јед­ну ве­ћу бо­ го­мо­љу, ар­на­ут­ски сил­ни­ци у гра­ду ду­го су прет­ња­ма по­ку­ша­ва­ли да то спре­че. Хри­шћа­ни су при­бе­гли лу­кав­ству и по­ че­ли град­њу твр­де­ћи да по­ди­жу ку­ћу за сво­га по­па. Та­ко je y нај­у­да­ље­ни­јем ју­ жном де­лу хри­шћан­ске ма­ха­ле, скри­ве­на ме­ђу др­ве­ћем, спо­ља је­два ви­дљи­ва, на­ ста­ла тро­брод­на ба­зи­ли­ка Све­та Бо­го­ ро­ди­ца, без тор­ња, ку­по­ла или не­ког дру­ гог укра­са ви­дљи­вог из­да­ле­ка, али je за­то на се­вер­ној стра­ни има­ла дим­њак, ко­јим je, ка­жу, тре­ба­ло за­ва­ра­ти му­сли­ма­не и при­кри­ти од њих пра­ву на­ме­ну град­ње.

Го­ди­не 1839. je цр­ква, чи­ја ду­жи­на ни­је  Спо­ме­ник ни у ка­квој про­пор­ци­ји с ње­ном ви­си­ном, осло­бо­ди­о­ци­ма те­мељ­но ре­но­ви­ра­на. Је­ди­ни спољ­ни мо­ ну­мен­та­лан украс чи­ни ши­рок трем са Срп­ска вој­ска осам­на­ест сту­бо­ва на за­пад­ној и ју­жној ис­пред­ стра­ни. Низ шест сте­пе­ни­ка си­ла­зи се Ша­шит-па­ши­ног ка скром­ном глав­ном ула­зу, из­над ко­га je ко­на­ка 1882. сли­ка Ро­жде­ство Пре­све­те Бо­го­ро­ди­ це и је­дан на­кнад­но про­би­јен про­зор­чић. Цр­ква Оџа­к ли­ја Са­мо кроз ње­га и кроз уске про­се­ке на ју­ жној фа­са­ди ула­зи не­што ма­ло све­тла у уну­тра­шњи про­стор по­пло­чан ве­ли­ким ква­драт­ним опе­ка­ма...“

Ја­шуњ­ски ма­на­сти­ри „Лак­ше je за­ми­сли­ти ма­ђар­ску пу­сту без чар­де не­го срп­ ску пла­ни­ну без ма­на­сти­ра. Ју­го­за­пад­но од Кри­ве бу­кве, на из­во­ру Ја­шу­ње, ле­же од­мах два. Гор­њи je жен­ски, по­све­ћен Пре­све­тој Бо­го­ро­ди­ци, a ње­го­ву град­њу су, ка­ко нат­пис ка­ же, 1542. до­вр­ши­ле игу­ма­ни­ја Ксе­ни­ја и три ка­лу­ђе­ри­це. Са­ мо по­ла ча­са хо­да ју­жни­ји, Све­ти Јо­ван би мо­гао по­ти­ца­ти из истог вре­ме­на. Нат­пи­си из го­ди­на 1517. и 1553. по­ми­њу сул­ та­не Со­ли­ма­на и Се­ли­ма; ме­ђу­тим, ове го­ди­не се не сла­жу с вре­ме­ном вла­да­ви­не тих сул­та­на.“ (Фе­ликс Ка­ниц) SERBIA  SPECIAL EDITION  2018

79


Л Е­Т О­П И С

 Цр­ква све­те Пет­ке у Ру­да­ру Хи­дро­цен­тра­ла „Вуч­је“ Спо­мен-парк

Ову Ка­ни­цо­ву бе­ле­шку мо­гли би­смо до­пу­ни­ти ни­зом по­да­та­ка. Ре­ци­мо, дуж це­лог сво­да оџа­кли­је (та­ко у на­ро­ду зо­ ву ову цр­кву) и у са­ме зи­до­ве угра­ђи­ ва­ни су зе­мља­ни лон­ци, у раз­ма­ку од по ме­тар, са гр­ли­ћи­ма окре­ну­тим ка уну­тра­шњо­сти цр­кве, што при­до­но­ си из­у­зет­ној аку­стич­но­сти. Ико­но­стас и ци­бо­ри­јум ура­ђе­ни су у ду­бо­ре­зу од шим­ши­ро­вог др­ве­та. Ико­но­стас је, по пре­да­њу, ра­дио За­фир (За­шма) Ди­ми­ три­је­вић из Де­бра. Зво­ник цр­кве, за­вр­ шен 6. сеп­тем­бра 1879, има пет зво­на. Цр­ква је стра­да­ла у по­пла­ви ше­зде­ се­тих го­ди­на, али је де­ве­де­се­тих об­но­ вље­на. У пор­ти овог хра­ма на­ла­зи се и Са­ бор­на цр­ква Све­те Тро­ји­це. Гра­ђе­на је од 1922. до 1931. Осве­ће­њу при­с у­ство­ вао је краљ Ју­го­сла­ви­је Алек­сан­дар Пр­ ви Ка­ра­ђор­ђе­вић. Гра­ђе­ви­на је љуп­ка, жи­во­пи­сна, а ипак мо­ну­мен­тал­на. To je спој мо­рав­ске кит­ња­сто­сти, ко­сов­ско-

Са­ва Хи­лан­да­рац Ва­ља за­бе­ле­жи­ти и овај по­да­так: „На Ђур­ђиц 1881. го­ди­не Сла­ви­бор Бро­јер пре­ла­зи у пра­во­сла­вље у Цр­кви све­те Па­ра­ ске­ве у се­лу Ру­да­ру код Ле­сков­ца.“ А то је, за­пра­во, онај Са­ва Хи­лан­да­рац ко­ји је уре­дио би­бли­от­ е­ку у Хи­лан­да­ру и ме­ђу па­пи­ри­ма про­на­шао и од за­бо­ра­ва отрг­нуо Ми­ро­с ла­вље­во је­ ван­ђе­ље.

80

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2018.

ме­то­хиј­ске уз­ви­ше­но­сти, са не­што ма­ло ра­шких еле­ме­на­та сто­пље­них у хар­мо­ нич­ну це­ли­ну. Аутор про­јек­та је Ва­си­лиј Ан­дре­сов. УЖА­РИ И ВОЈ­ВО­ДЕ „У Ле­сков­цу има ви­ше од 400 пре­ра­ ђи­ва­ча ко­но­пље и ужа­ра, три тка­ча ла­ не­ног плат­на и три му­тав­џи­је. У сва­кој ку­ћи и ис­пред ње, у пе­ри­фе­риј­ским че­ твр­ти­ма гра­да, звр­је точ­ко­ви и точ­ки­ ћи. Чо­ве­ку се чи­ни да се на­шао у не­кој огром­ној фа­бри­ци ужа­ди...“ „У Строј­ков­цу, уда­ље­ном је­да­на­ест ки­ло­ме­та­ра од ва­ро­ши, по­се­тио сам пр­ву срп­ску фа­бри­ку гај­та­на. Под вођ­ ством два Бу­га­ри­на из Кар­ло­ва, са до­ ста до­брим ма­шин­ским по­го­ном, ов­де се из­ра­ђу­ју ве­ћи­ном пла­ви, ма­ње цр­ве­ни, гај­та­ни на исти на­чин с ко­јим сам се ра­ни­је упо­знао у бал­кан­ским ва­ро­ши­ма Ка­ло­фе­ру, Трев­ни и дру­гим. Же­не пре­ду ву­ну зи­ми, a она за­тим кроз бо­ја­џи­ни­цу Бу­га­ри­на Сте­ва­на До­бре Бу­је­џо­ва, ко­ји го­ди­шње пре­ра­ди по 200 ки­ло­гра­ма ин­ди­ га, од­ла­зи на јед­но­став­не и ве­о­ма прак­ тич­не ма­ле ро­та­ци­о­не апа­ра­те. Ов­де и у фи­ли­ја­ли фа­бри­ке гај­та­на осно­ва­ној 1889. у су­сед­ном Вуч­ју ра­ди 24 рад­ни­ка са 110 вре­те­на.“


Још је код Хе­ро­до­та за­бе­ле­же­но да се у овим кра­је­ви­ма га­ји­ла ко­но­пља, те ни­ је слу­чај­но да је са­лер­ски (ужар­ски) за­ нат био ов­де за­пра­во пре­те­ча тек­стил­не ин­ду­стри­је. Пред­у­зи­мљи­ви ле­ско­вач­ки тр­гов­ци су, не­по­сред­но по­сле Срп­ско-тур­ског ра­та, од­лу­чи­ли да осну­ју пр­ву фа­бри­ку. Сво­ју иде­ју спро­ве­ли су у де­ло 1884. го­ ди­не, ка­да су у се­лу Строј­ков­цу, по­ди­ гли фа­бри­ку гај­та­на. Фа­бри­ка је би­ла сме­ште­на у не­ко­ли­ко тро­шних згра­да по­ред во­де­ни­це и про­из­во­ди­ла са­мо гај­ та­не ко­ји су има­ли нај­бо­љу про­ђу. Та­ко су уда­ре­ни те­ме­љи по­зна­тој ле­ско­вач­кој ин­ду­стри­ји тек­сти­ла, а са­ма фа­бри­ка да­ нас је пре­тво­ре­на у Му­зеј тек­стил­не ин­ ду­стри­је. „На­ме­сто сру­ше­не ку­ле са ви­со­ким бе­де­мом да­нас се на­ла­зи ку­ћа јед­ног се­ ља­ка, по­ред ко­је про­ла­зи пут за кли­су­ ру, ко­ју je пр­ви по­се­тио Хан 1858. го­ди­не. Она, без сум­ње, спа­да у нај­ро­ман­тич­ни­је те­сна­це срп­ског ју­га, бо­га­тог при­род­ним ле­по­та­ма. Из­ме­ђу стр­мих, ви­со­ких ли­ ти­ца, див­них па­ди­на под шу­мом и све­же зе­ле­них про­пла­на­ка про­би­ја се Ву­чан­ска ре­ка, по­кре­ћу­ћи осам­на­ест во­де­ни­ца и две ва­ља­ри­це, и у без­број­ним ка­ска­да­ма сру­чу­је се ка ду­бо­ком Дев-ка­за­ну (Ђа­ во­љем ко­тлу), окру­же­ном жи­во­пи­сним сте­на­ма... На­су­прот то­ме, обли­жња ру­ ше­ви­на цр­кви­це ва­жи као све­ти­ња; ту je ве­ли­ки на­род­ни ју­нак Ни­ко­ла Ско­ба­љић ишао на ли­тур­ги­ју кад год je по­ла­зио у бој про­тив не­вер­ни­ка... Ма­ло да­ље пре­ма ју­го­и­сто­ку кри­стал­но би­стра Ву­чан­ска ре­ка обра­зу­је ди­ван во­до­пад, об­ру­ша­ва­ју­ ћи се са ис­ту­ре­ног стр­мог Рам­ног ка­ме­на на 1.034 ме­тра ви­со­кој Ки­ти. Од Ско­ ба­љи­ће­ве цр­кви­це вр­лет­на ста­за во­ди на ју­го­за­пад ка ње­го­вој ,ку­ли‘... Исто­риј­ ски je до­ка­за­но да je он 6. ок­то­бра 1454. код Врањ­ске Ба­ње по­бе­дио Тур­ке ко­ји су на­ди­ра­ли од Но­вог Бр­да, али je убр­зо за­ тим, 28. но­вем­бра, са сво­јим исто та­ко хра­брим стри­цем по­ту­чен на Тре­пањ­ ској ре­ци и по­гу­бљен...“ ЋИ­ЛИ­БАР­СКО СВЕ­ТЛУ­ЦА­ЊЕ „Овим пу­тем од Ле­сков­ца до Вра­ња про­шао je пре 230 го­ди­на ен­гле­ски ле­кар Едвард Бра­ун, је­ди­ни ис­тра­жи­вач ко­ји je пре ме­не био у обла­сти Гор­ње Ве­тер­ ни­це. Он je Ве­тер­ни­цу (код ње­га Ле­пе­ни­ ца, од­но­сно ,Lype­rit­za‘) на­звао ме­зиј­ским

Ме­ан­дром, јер je ,за два­на­ест ча­со­ва пу­ то­ва­ња мо­рао де­ве­де­сет пу­та да пре­ла­ зи пре­ко ове ре­ке‘. О ју­жној во­до­дел­ни­ци ,Clis­su­ra‘, ко­ју сма­тра об­рон­ком Хе­ма, он ка­же: ,Сте­ње и ка­ме­ње ове пла­ни­не ли­чи на сре­бро и под зра­ци­ма Сун­ца или Ме­се­ ца има све­тлу­цав и при­ја­тан из­глед, јер са­др­жи мо­ско­вит­ско ста­кло (ћи­ли­бар).‘“ Ма­ла пла­нин­ска ре­ка Вуч­јан­ка и да­ нас про­ти­че кроз усе­ке, сте­не и ли­ти­це пла­ни­не Ку­ка­ви­це, пра­ве­ћи пре­див­не ка­на­ле, сла­по­ве и ка­за­не. У ка­њо­ну ду­ гом не­ко­ли­ко ки­ло­ме­та­ра има ви­ше атрак­тив­них ме­ста за ку­па­ње. У са­мом сре­ди­шту ка­њо­на сме­ште­на је јед­на од нај­ста­ри­јих хи­дро­цен­тра­ла на Бал­ка­ну, из­гра­ђе­на 1903. го­ди­не, ко­ја је и да­нас у функ­ци­ји. Она је ушла ме­ђу 63 објек­та у све­т у нај­зна­чај­ни­ја за тех­но­ло­шки на­ пре­дак. На па­ди­на­ма пла­ни­не Ку­ка­ви­ца из­ над Вуч­ја, 18 ки­ло­ме­та­ра ју­жно од Ле­ сков­ца, на­ла­зе се оста­ци твр­ђа­ве из XV ве­ка у овом кра­ју по­зна­те као Ско­ба­ љић град. Са­гра­дио ју је вој­во­да Ни­ко­ла Ско­ба­љић, бра­не­ћи под­руч­је Ду­бо­чи­це од Ту­ра­ка. На ме­сту не­ка­да­шње Ско­ба­ љи­ће­ве цр­кве по­диг­ну­та је но­ва Цр­ква све­тог Јо­ва­на Пре­те­че. Гра­ђе­на је 1935– 1938. у ду­х у тра­ди­ци­о­нал­ног срп­ског сти­ла, а осли­као ју је ака­дем­ски сли­кар Пе­тар Су­хо­чев. Цр­ква је осве­шта­на на Ивањ­дан (7. ју­ла) 1938. го­ди­не, о че­му све­до­чи до­ку­мен­тар­ни филм са­чу­ван у бе­о­град­ској Ки­но­те­ци. (...) И, ето, окре­ну­ти про­шло­сти, тра­си­ ра­мо но­ва пу­то­ва­ња. По­шли смо за Фе­лик­сом Ка­ни­цем и до­шли до ово­га да­нас и ов­де. До овог сваг­да­шњег ју­жњач­ког, на­шег, то­плог и го­сто­при­мљи­вог. 

Фо­то: Ми­ро­љуб Ра­ди­во­је­вић­ и Ар­хи­ва­ Ту­ри­стич­ке­ ор­га­ни­за­ци­је­ Ле­сков­ца

Ма­на­стир у Ру­да­ри­ма „... Не­бо je би­ло пла­во, па смо у нај­бо­љем рас­по­ло­же­њу по­шли ста­рим рим­ским пу­тем ка ју­жном Ру­дар­ском ма­на­сти­ ру у ни­зи­ни Кав­га­ли­ји. Да je она већ у пра­ис­ то­риј­ско до­ба би­ ла на­ста­ње­на, до­ка­зу­је пр­шљен­це за вре­те­но на­ђе­но у се­лу Син­ков­цу, ко­је je оста­ло де­сно иза нас. На де­сној стра­ни су се из рав­ни­це по­кри­ве­не зе­ле­ни­лом ку­ку­ру­за и ко­но­пље ви­ со­ко уз­ди­за­ла три огром­на бре­ста, чи­ја je огра­да ука­зи­ва­ла да je то јед­но од на­род­них све­ти­ли­шта. Убр­зо смо сту­пи­ли у све­же зе­лен луг, из ко­јег су из­ви­ри­ва­ли бе­ли зи­до­ви Цр­кве све­те Пет­ке, об­но­вље­не 1799. го­ди­не. Овај не­ка­да­шњи ма­ на­стир je оми­ље­но из­ле­ти­ште Ле­сков­ча­на и са­да сре­ди­ште па­ро­хи­је са два све­ште­ни­ка, ко­јој при­па­да че­тр­на­ест се­ла.“ (Фе­ликс Ка­ниц) SERBIA  SPECIAL EDITION  2018

81


В О­Д И Ч

От­ме­ност рав­ни­це У БЕ­ЧЕ­ЈУ, НА ВРП­ЦИ ОД ТИ­СЕ

Де­це­ни­ја­ма су у ов­да­шњој еко­но­ми­ји пре­о­вла­да­ва­ли ­ по­љо­при­вре­да и агро­ин­ду­стри­ја, али у но­ви­је вре­ме и ­ ту­ри­зам се све ви­ше ука­зу­је као ва­жан по­тен­ци­јал ко­ји ­ би тре­ба­ло ис­ко­ри­сти­ти. Од кул­тур­но-исто­риј­ских ­ зна­ме­ни­то­сти до дво­ра­ца и чар­ди, од спор­та и ри­бо­ло­ва до ле­ко­ви­те Јод­не ба­ње, од рав­ни­чар­ских во­да до ­ по­ве­ћа­ног ин­те­ре­со­ва­ња ин­ве­сти­то­ра

82

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2018.


Л

еп и го­сто­љу­бив град у сре­ди­шту срп­ске по­кра­ји­не Вој­во­ди­на, уз де­сну оба­лу ре­ке Ти­се, Бе­чеј већ де­вет сто­ти­на го­ди­на кра­си ове рав­ни­ чар­ске пре­де­ле. Пи­том, сти­ша­не от­ме­ но­сти, при­ла­го­дљив и сво­је­глав, склад­ но ви­ше­на­ци­о­на­лан (да­ле­ко нај­ви­ше има Ср­ба и Ма­ђа­ра), Бе­чеј је и сре­ди­ште оп­шти­не ко­ју још чи­не Бач­ко Пе­тро­во Се­ло, Бач­ко Гра­ди­ште, Ра­ди­че­вић и Ми­ ле­ше­во. У бе­чеј­ској при­вре­ди де­це­ни­ја­ма су пре­ов­ ла­да­ва­ли по­љо­при­вре­да, ин­ду­ стри­ја и агро­ин­ду­стри­ја, али у но­ви­је вре­ме и ту­ри­зам се све ви­ше ука­зу­је као ва­жан по­тен­ци­јал ко­ји би тре­ба­ло ис­ко­ ри­сти­ти. Ср­це овог гра­да је ње­гов ле­пи цен­ трал­ни трг, те­мељ­но ре­кон­стру­и­сан про­шле го­ди­не. Кра­се га два ве­ли­ка хра­ ма, Град­ска ку­ћа, За­ду­жби­на ба­ро­ни­це Еуфе­ми­је Јо­вић... Град­ску ку­ћу, да­нас згра­ду Скуп­шти­ не оп­шти­не Бе­чеј, про­јек­то­вао је 1881. Ма­каи Ен­дре, а гра­дио је Клајн Шо­ти (Са­му­ел Клајн). За­вр­ше­на је 1884. Згра­ да За­ду­жби­не ба­ро­ни­це Јо­вић по­диг­ну­ та је 1894, у ду­ху се­це­си­је, не­по­сред­но уз Град­ску ку­ћу. Од 1902. ова два зда­ња чи­ не сво­је­вр­сну це­ли­ну, оиви­ча­ва­ју­ћи трг са ње­го­ве за­пад­не стра­не. Ве­ли­ка пра­во­слав­на Цр­ква све­тог ве­ли­ко­му­че­ни­ка Ге­ор­ги­ја гра­ђе­на је од 1851. до 1858, у сти­лу по­зног кла­си­ци­ зма, док су три тор­ња – сим­бол Све­тог Трој­ства – обе­ле­же­на ба­ро­ком. У хра­му је је­дан од нај­леп­ших ико­но­ста­са у по­ кра­ји­ни. Из­ра­дио га је 1868. у ба­рок­ном сти­лу мај­стор Јо­хан Кист­нер, Беч­ли­ја, а ше­зде­сет де­вет ико­на, де­ло чу­ве­ног срп­ ског сли­ка­ра Уро­ша Пре­ди­ћа, на­ста­ло је у пе­ри­о­ду 1889–1893. Ри­мо­ка­то­лич­ка цр­ква у Бе­че­ју, по­ све­ће­на Ус­пе­њу Бо­го­ро­ди­чи­ном, по­диг­ ну­та је 1830, на ме­сту оне из XVI­II ве­ка. У глав­ном ол­та­ру овог хра­ма на­ла­зи се

сли­ка Ус­пе­ње Бо­го­ро­ди­це по­зна­тог умет­ ни­ка Мо­ра Та­на (XIX век), по­ре­клом из Бе­че­ја. У цр­кви је и ње­гов рад Све­-­ ти Јо­сиф. Цен­тар Бе­че­ја кра­се и зда­ња Тех­нич­ ке шко­ле, Град­ског по­зо­ри­шта, Еко­ном­ ске шко­ле, ку­ћа Бог­да­на Дун­ђер­ског, спо­ме­ник кра­љу Пе­тру Пр­вом Ка­ра­ђор­ ђе­ви­ћу, згра­да Гим­на­зи­је, Ка­то­лич­ка и Еуфе­ми­ји­на ка­пе­ла. БУ­НА­РИ, ВО­ДЕ, ДВОР­ЦИ Је­дан од за­штит­них зна­ко­ва Бе­че­ ја су та­ко­зва­ни Жу­ти бу­на­ри. Реч је о ар­те­шким бу­на­ри­ма са ми­не­рал­ном во­дом из ка­те­го­ри­је на­три­јум-хи­дрокар­бо­нат­ских хи­по­тер­ми. Жу­ти бу­нар „на По­га­чи“ (цен­трал­ном град­ском тр­ гу) нај­ста­ри­ји је бу­нар те вр­сте у Бе­че­ ју. Из­гра­ђен је 1904, а бу­шио га је Ка­рољ Шош. У на­ред­ним го­ди­на­ма Шош је на још не­ко­ли­ко ло­ка­ци­ја у гра­ду из­бу­шио бу­на­ре, по­ред оста­лог и на соп­стве­ном има­њу, уте­ме­љив­ши та­ко бе­чеј­ску ле­ко­ ви­т у Јод­ну ба­њу. По ов­да­шњој ле­ген­ди, на­мер­ник ко­ји по­пи­је „жу­те во­де“ за­у­ век оста­је у Бе­че­ју. Ре­ка Ти­са чи­ни ис­точ­ну гра­ни­цу бе­ чеј­ске оп­шти­не ду­жи­ном од 23 ки­ло­ме­ тра. И Ве­ли­ки бач­ки ка­нал про­ла­зи кроз оп­шти­ну, ду­жи­ном од 22 ки­ло­ме­тра, ули­ва­ју­ћи се у Ти­с у на ње­ном успо­ре­ ном де­лу ју­жно од Бе­че­ја. Ре­ку и Ка­нал по­ве­зу­је пре­вод­ни­ца ко­ју ме­шта­ни зо­ву Шлајз (из­раз остао из не­мач­ког је­зи­ка).

Град спор­та Бе­чеј има ду­гу спорт­ску тра­ди­ци­ју, са ва­жним ре­зул­та­ти­ма у до­ма­ћим и ме­ђу­на­род­ним так­ми­че­њи­ма. Чу­ве­ни су ус­пе­си Ва­тер­по­ло клу­ба „Бе­чеј“, ко­ји је сво­је­вре­ме­но био нај­бо­љи у Евро­пи. По­себ­но ме­сто у спорт­ској исто­ри­ји гра­да има и из­ град­ња Спорт­ског цен­тра, ко­ји пру­жа усло­ве за при­пре­ме вр­ хун­ских спор­ти­ста и омо­гу­ћа­ва гра­ду да бу­де до­ма­ћин ве­ли­ ких так­ми­че­ња. SERBIA  SPECIAL EDITION  2018

83


В О­Д И Ч

 Бе­чеј­ска ­ пре­вод­ни­ца (Шлајз)

Из­гра­ђе­на је 1900. по пла­но­ви­ма Хајн­ ца Ал­бер­та, ди­рек­то­ра про­јек­та Ка­на­ла. Као и дру­ги на тој тра­си, бе­чеј­ски Шлајз ра­дио је на елек­трич­ни по­гон, а стру­ју је про­из­во­ди­ла хи­дро­цен­тра­ла. Би­ло је то јед­но нај­са­вре­ме­ни­јих ре­ше­ња у он­ да­шњој Евро­пи. Још од вре­ме­на свог на­стан­ка при­вла­чио је па­жњу пут­ни­ка и био сво­је­вр­сна ту­ри­стич­ка атрак­ци­ја. Ту­ри­стич­ки ком­плекс „Фан­таст“, че­ тр­на­ест ки­ло­ме­та­ра од Бе­че­ја пре­ма Бач­кој То­по­ли, по­знат је на­да­ле­ко. У ње­ го­вом је­згру је дво­рац чу­ве­ног срп­ског ве­ле­по­сед­ни­ка из Вој­во­ди­не Бог­да­на Дун­ђер­ског (1862-1943), са­гра­ђен по­ чет­ком XX ве­ка. На про­сто­ру од 65 хек­ та­ра, по­ред двор­ца, на­ла­зе се ма­ли за­ мак, зна­ме­ни­та ер­ге­ла ко­ња, леп парк... Ико­но­стас у ка­пе­ли, са­гра­ђе­ној у нео­ви­ зан­тиј­ском сти­лу, осли­као је Урош Пре­ дић, ко­ји је ов­де, као при­ја­тељ Бог­да­на Дун­ђер­ског, че­сто и бо­ра­вио. Од осам­ де­се­тих го­ди­на про­шлог ве­ка дво­рац је пре­тво­рен у хо­тел, а име, до­би­је­но по чу­ве­ном ко­њу-га­ло­пе­ру из 1930, за­др­ жа­но је. ВРЕ­МЕ УЛА­ГА­ЊА Бе­чеј је од 2012. оп­шти­на ин­ве­сти­ ра­ња. Ло­кал­на са­мо­у­пра­ва на­сто­ји да ула­же у оно што не­по­сред­но уна­пре­ђу­је ква­ли­тет жи­во­та ов­да­шњих љу­ди, па и по­бољ­ша­ва ту­ри­стич­ку по­ну­ду.

Тер­мал­не во­де По­ред мо­гућ­но­сти за раз­вој лов­ног, ри­бо­лов­ног, на­у­тич­ ког, из­лет­нич­ког и спорт­ског ту­ри­зма, нај­ве­ћу не­ис­ко­ри­шће­ ну вред­ност у оп­шти­ни Бе­чеј пред­ста­вља­ју из­во­ри тер­мал­не во­де. Осим као енер­гент (за за­гре­ва­ње хо­те­ла „Бе­ла ла­ђа“ и Спорт­ског цен­тра „Мла­дост“, те во­де се Јод­ној ба­њи ко­ри­сте и у те­ра­пи­ја­ма.

84

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2018.

Ри­бо­лов Око че­ти­ри од­сто про­сто­ра бе­чеј­ске оп­шти­не чи­не во­до­то­ко­ви. Че­тр­на­ест од­сто ду­жи­не Ти­се про­ла­зи кроз ову оп­ шти­ну. Ова ре­ка и Ве­ли­ки бач­ки ка­нал има­ју чак два­де­сет две вр­сте ри­бе из се­ дам фа­ми­ли­ја (нај­ви­ше из фа­ми­ли­ја ша­ ра­на и сму­ђа). Ри­бо­лов­це, ко­ји ова­мо до­ ла­зе у знат­ном бро­ју, по­себ­но при­вла­че со­мо­ви и шту­ке.

Цен­трал­ни трг у Бе­че­ју пот­пу­но је ре­кон­стру­и­сан про­шле го­ди­не, а за­вр­ ше­так ра­до­ва про­сла­вљен је фе­сти­ва­ лом „Бе­чеј но­ћу“, 17. ју­на. Пред ви­ше од де­сет хи­ља­да љу­ди на тр­гу су на­сту­пи­ ли „Пла­ви ор­ке­стар“, „Ван Гог“, „An­na & The Bar­bi­es“, „Маљ­чи­ки“, еки­па „Др­жав­ ног по­сла“... Све­тло­сни ефек­ти и ви­део про­дук­ци­ја би­ли су из­ван­ред­ни. То­ком фе­сти­ва­ла у Град­ском по­зо­ри­шту от­ кри­ве­на је и спо­мен-пло­ча рок-му­зи­ ча­ру Вла­ди Ди­вља­ну (1958–2015). Оду­ ше­вље­ње пу­бли­ке би­ло је ве­ли­ко, па се оче­ку­је да ова ма­ни­фе­ста­ци­ја пре­ра­сте у тра­ди­ци­о­нал­ну. Оп­шти­на Бе­чеј, у са­рад­њи са по­кра­ јин­ском и др­жав­ном вла­шћу, об­но­ви­ла је згра­ду Ге­рон­то­ло­шког цен­тра и згра­ де Основ­не шко­ле „Здрав­ко Гло­жан­ски“. ­ и­тет­но је ула­га­но у ре­кон­струк­ При­ор ци­ју пут­не ин­фра­струк­т у­ре. Пот­пу­но су ре­кон­стру­и­са­ни Змај Јо­ви­на ули­ца, кру­ жни ток и пу­те­ви у на­се­љу Ма­ла Бо­сна. Обез­бе­ђе­ни су бо­љи усло­ви за до­ла­ зак до­ма­ћих и стра­них ин­ве­сти­то­ра, те за отва­ра­ње но­вих рад­них ме­ста. Пу­но је ула­га­но у ин­ду­стриј­ску зо­ну, ко­ја је са­да пот­пу­но ин­фра­струк­т ур­но опре­ мље­на. У Бе­че­ју су уве­ре­ни да те ве­ли­ке по­ма­ке пре­по­зна­ју и зна­чај­ни ин­ве­сти­ то­ри. 


Dalmatinska kuhinja 365 dana u godini. Na 597 km od mora. Tata Mata

Konoba & wine bar Dalmatinska 98 064 00 36 188 011 3806 347 www.tatamatakonoba.com


О К У­П Љ А­Њ А

МА­НИ­ФЕ­С ТА­ЦИ­ЈА „ЗИМ­СКЕ ЧА­РО­ЛИ­ЈЕ 2018.“ У БР­ЗЕ­ЋУ, НА КО­ПА­ОН ­ И­КУ

Улеп­ша­ни бе­ли­ном

Из­бор за „мис Ко­па­о­ни­ка“, ве­че аутен­тич­ног на­род­ног ства­ра­ла­штва, за­ни­мљи­ве ­ ра­ди­о­ни­це, дан ет­но мо­де, „Ко­па­о­нич­ко по­се­ло“... Пу­но ле­пих не­пре­тен­ци­о­зних про­гра­ма, ­ бо­ја и ме­ло­ди­ја, пу­но ве­дри­не и аутен­тич­но­сти, обе­ле­жи­ли су и ово­го­ди­шње „Ча­ро­ли­је“. ­ И сви су опет осе­ти­ли тај мо­дер­ни ет­но

И

ове го­ди­не, по­след­њег ви­кен­да у ја­ну­а­ру, тре­ћи пут, у Бр­зе­ћу је одр­жа­на за­ни­мљи­ва ма­ни­фе­ ста­ци­ја „Зим­ске ча­ро­ли­је 2018“. Пу­но ле­пих не­пре­тен­ци­о­зних про­гра­ма, бо­ја и ме­ло­ди­ја, пу­но ве­дри­не и аутен­тич­но­ сти, обе­ле­жи­ли су и ово­го­ди­шње оку­ пља­ње. Пр­вог да­на дво­днев­не ма­ни­фе­ста­ ци­је одр­жа­но је жи­во­пи­сно ет­но-ве­че и сни­ма­на еми­си­ја „Ко­па­о­нич­ко по­се­ло“ уз уче­шће пре­ко сто­ти­ну из­во­ђа­ча из свих кра­је­ва Ср­би­је. Про­грам је за­по­чет

86

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2018.

пе­смом „Ку­ће ма­ле кре­че­не у бе­ло“, но­ во­у­ста­но­вље­ном хим­ном по­се­ла. Уче­ ство­ва­ли су и ет­но гру­па „Брус“, кул­ тур­но-умет­нич­ка дру­штва „Бр­ве­ни­ца“ из Ра­шке, „Ђо­ка Па­вло­вић“ из Бе­о­гра­ да, „Тре­ће до­ба“ из Ко­сје­ри­ћа, пе­вач­ке гру­пе „Сре­тењ­ске зо­ре“ из Ра­ни­ло­ви­ћа (оп­шти­на Аран­ђе­ло­вац), „Ла­за­ри­це“ из Кру­шев­ца, „Сла­вуј“ из Се­вој­на, „Зву­ци Ка­ди­ња­че“ из За­глав­ка, фол­клор­ни ан­ самбл „Дан­ко­во“ из Па­ра­ћи­на, гу­слар Ву­ко­мир Шће­кић из Би­је­лог По­ља, гај­ даш То­ми­слав Ђу­рин из Зре­ња­ни­на, из­


во­ђач вла­шких пе­са­ма Та­ња Бо­шко­вић из Пе­тров­ца на Мла­ви, здра­ви­чар Дра­ ги­ша Си­мић из Ми­о­ни­це... Па­жњу је при­ву­кла и ре­ви­ја ет­но-мо­ де кру­ше­вач­ке ди­зај­нер­ке Дра­га­не Ми­ ја­то­вић Пе­тро­вић. Пред­ста­вље­на је и књи­га на­род­них здра­ви­ца Здрав, Ср­би­ не, мој по­но­су, ко­ју је при­ре­дио Дра­ги­ша Си­мић. Ви­де­ли смо и из­ло­жбу на­род­них ру­ко­тво­ри­на, из­ло­жбу ет­но хра­не и пи­ ћа, опро­ба­на су ви­на из жуп­ског кра­ја (за шта се по­бри­ну­ла ви­на­ри­ја „Жив­ко­ вић“ из Трж­ца). Дру­гог да­на уче­сни­ци „Ча­ро­ли­ја“ пре­пу­сти­ли су се бе­ли­ни. Во­жњу жи­ча­ ром до Пан­чи­ће­вог вр­ха (2.017 ме­та­ра) и раз­гле­да­ње ко­па­о­нич­ких ди­во­та омо­ гу­ћи­ла су „Ски­ја­ли­шта Ср­би­је“. При­ре­ ђен је и кок­тел у јед­ном од та­мо­шњих ре­сто­ра­на. Цен­трал­ни до­га­ђај ве­че­ри био је из­ бор „Кра­љи­це сне­га“, ко­па­о­нич­ке ми­си­ це. Ис­ку­сни жи­ри, ка­жу, ни­је имао лак за­да­так. Мис „Кра­љи­ца сне­га 2018.“ по­ста­ла је Сан­дра Ђу­ри­чић из Кра­ље­ва, пр­ва пра­ти­ља Ма­ри­ја­на Стој­ко­вић из Бе­о­

По­др­шка Ма­ни­фе­ста­ци­ју су по­др­жа­ли, по­ред оста­лих, Ауто-мо­то са­вез Ср­би­је (по­дру­жни­ца у Кру­шев­цу), „Мач­ков по­друм“ из Ири­га, Хлад­ња­ча „Kopyfood“ из Бу­ди­ло­ви­не, ко­нак „До­бро­до­ лац“ и ви­ла „Ива­но­вић“ из Бр­зе­ће, ет­но ку­ће „Са­лаш 137“ са Ко­па­о­ни­ка, „Кљу­нац“ из Бр­зе­ће, „Ја­стре­бач­ка при­ча“ из Бе­о­ гра­да... Ме­диј­ски по­кро­ви­те­љи би­ли су РТВ Брус и „Ка­нал 25“, као и пор­та­ли „Брус он­лајн“ и „Ту­ри­стич­ки свет“.

град, дру­га пра­ти­ља Ме­ли­са Ме­лић из Бе­о­гра­да. Ти­т у­лу „Топ мо­дел“ по­не­ла је Ан­ђе­ла Јо­ва­но­вић из То­по­ле, „Ли­це го­ ди­не“ Ма­ри­на Га­ври­ло­вић из Ба­ји­не Ба­ ште, „Мис шар­ма“ Ма­ри­ја Чи­та­ко­вић из Ла­за­рев­ца, „Мис ме­ди­ја“ Ми­ли­ца Ђор­ ђе­вић из Ра­че. Све то за­чи­ни­ли су Ера Ој­да­нић, Мир­ко Ла­зић и бенд „Флеш“. Ор­га­ни­за­то­ри ма­ни­фе­ста­ци­је би­ли су Ту­ри­стич­ка ор­га­ни­за­ци­ја Оп­шти­не Брус и аген­ци­ја „Фа­во­рит“, а из­вр­шни про­ду­цент Го­ран Ко­ва­че­вић. Парт­не­ри ма­ни­фе­ста­ци­је би­ли су Оп­шти­на Брус, апарт-хо­тел „Ко­па­о­ник“ из Бр­зе­ће и ту­ ри­стич­ка аген­ци­ја „Stel­la Ma­ris“ из Бе­о­ гра­да. 


П Р И­М Е­Р И

88

/

E X A M P L E S

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2018.


ВЕ­ЛИ­КИ РАСТ „МЕР­КУ­РА“ И НА ПО­ЧЕТ­КУ 2018.

Си­гур­ним ко­ра­ком

Упр­кос ве­ли­ком по­ве­ћа­њу кон­ку­рен­ци­је у Вр­њач­кој Ба­њи, у „Мер­ку­ру“ је бо­ра­вио ре­кор­дан ­ број го­сти­ју. У пр­вих че­тр­де­сет пет да­на ове го­ди­не би­ло је 16.799 но­ће­ња, што је 48 од­сто ви­ше не­го у истом пе­ри­о­ду 2017. Про­ми­шље­на про­ме­на обра­за­ца у пру­жа­њу услу­га и стал­на мо­дер­ни­за­ци­ја, уз вер­ност соп­стве­ним вред­но­сним на­че­ли­ма, чи­не „Мер­ку­ров“ пут у ­ бу­дућ­ност ста­бил­ним и све­тлим

Б

и­ло да је раз­лог до­ла­ска у Вр­њач­ку Ба­њу бри­га о здра­вљу и по­тре­ба за вр­хун­ским ме­ди­цин­ским услу­га­ма, или пак од­мор, ре­кре­а­ци­ја и ко­ри­шће­ње пре­вен­тив­них вел­нес и спа про­гра­ма – „Мер­кур“ је до­ка­зао сво­ју ли­дер­ску по­ зи­ци­ју. Као је­ди­ни ко­ји ко­ри­сти при­род­ но бо­гат­ство Вр­њач­ке Ба­ње – ми­не­рал­ну во­ду – „Мер­кур“ је био пр­ва оп­ци­ја за све оне ко­ји су од­мор про­во­ди­ли у „кра­љи­ци бањ­ског ту­ри­зма“.

– Про­те­кла го­ди­на за „Мер­кур“ би­ла је јед­на од нај­у­спе­шни­јих у по­сло­ва­њу. Оства­ри­ли смо пре­ко 200.000 но­ће­ња, што је ре­кор­дан број у по­след­њих пет­ на­ест го­ди­на. Ус­пе­ли смо да пре­ва­зи­ђе­ мо фи­нан­сиј­ску кри­зу и да опет до­ђе­мо до то­га да на­ши па­ци­јен­ти и го­сти бу­ду за­до­вољ­ни – из­ја­вио је др сци. мед Де­јан Ста­но­је­вић, ди­рек­тор „Мер­ку­ра“. Иако Вр­њач­ка Ба­ња по­ста­је удар­на ту­ри­стич­ка зо­на Ср­би­је, јер се гра­ди, ре­ SERBIA  SPECIAL EDITION  2018

89


П Р И­М Е­Р И

но­ви­ра, или отва­ра де­се­ти­не но­вих хо­ те­ла са ви­со­ко­кон­ку­рент­ном по­ну­дом (од три до пет зве­зди­ца), број го­сти­ју у ме­ди­цин­ском и спа ком­плек­с у „Мер­ кур“ на по­чет­ку 2018. је ре­кор­дан, оба­ ве­шта­ва нас Ми­о­драг Миљ­ко­вић, ру­ко­ во­ди­лац мар­ке­тин­га. Вр­њач­кој Ба­њи про­те­кла го­ди­на је до­не­ла но­ве ин­ве­сти­ци­је у хо­те­ли­јер­ ству – ре­но­ви­ра­ни су објек­ти „Бор­јак“, „Фон­та­на“ и „Зве­зда“, док се исто­вре­ ме­но гра­де три но­ва хо­те­ла („Сла­ти­на“, „Парк“ и „Сла­ви­ја“). Бањ­ска по­ну­да је, да­кле, све ве­ћа и ра­зно­вр­сни­ја. Ипак, „Мер­кур“, го­сти су за­др­жа­ли тра­ди­ци­о­нал­ни кон­ Вр­њач­ка Ба­ња (+381 36) 515 515 0, цепт и раз­лог од­ла­ска у ба­њу – а то је www.vrnj­ci­spa.rs бри­га о здра­вљу и ле­по­ти. Број го­сти­ју у

Про­ме­на обра­за­ца Го­ди­на­ма је вла­да­ло ми­шље­ње да је ба­ња оми­ље­но ме­сто од­мо­ра тре­ће ге­не­ра­ци­је, али си­ту­а­ци­ја се ме­ња. Све ве­ћи број мла­дих и по­ро­дич­них љу­ди сво­је сло­бод­но вре­ме ко­ри­ сти за ужи­ва­ње у ча­ри­ма пре­вен­тив­них вел­нес и спа про­гра­ ма са ми­не­рал­ном во­дом, уз шет­ње вр­њач­ким пар­ком, из­ле­те и дру­ге до­пун­ске са­др­жа­је.

90

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2018.

„Мер­ку­ру“, као но­си­о­цу здрав­стве­ног и вел­нес ту­ри­зма Вр­њач­ке Ба­ње, то и до­ ка­зу­је. Ми­не­рал­не во­де, на ко­ји­ма ов­де по­ чи­ва кон­цепт бањ­ског ту­ри­зма, у „Мер­ ку­ру“, цен­трал­ном објек­т у Вр­њач­ке Ба­ ње, укључене су у про­гра­ме здра­вља, али су и део ре­кре­а­тив­них и спа са­др­ жа­ја као пре­вен­тив­них про­гра­ма. Сви ба­зе­ни у „Мер­ку­ру“ ис­пу­ње­ни су ми­ не­рал­ном во­дом, чи­је бр­бо­та­ње има опу­шта­ју­ћи ефе­кат а температура во­де пру­жа то­пли­ну и вра­ћа енер­ги­ју то­ком зим­ских да­на. Ту­ри­стич­ка по­ну­да Вр­њач­ке Ба­ње па­ри­ра нај­ве­ћим гра­до­ви­ма Ср­би­је, ње­ на ша­ре­но­ли­кост не мо­же да до­са­ди и до­ве­де до за­си­ће­ња. Ве­ћи­на бањ­ских са­ др­жа­ја за­пра­во су ту да би Вас од­мо­ри­ ли, по­бољ­ша­ли Ва­ше здра­вље, до­ве­ли до нео­п­ход­не ре­лак­са­ци­је и пре­по­ро­да. Ово ле­ко­ви­то ме­сто, сво­јом про­ми­шље­ном и бо­га­том по­ну­дом, сво­јом не­на­ме­тљи­вом ле­по­том и мно­штвом де­та­ља, за­вре­де­ло је по­ве­ре­ње мно­гих. За­то се они, из­но­ва и из­но­ва, вра­ћа­ју у Вр­њач­ку Ба­њу. 


З Н А­Њ Е

БЕ­О­ГРАД­СКА ПО­СЛОВ­НА ШКО­ЛА, ВА­ЖНА ТАЧ­КА У СИ­С ТЕ­МУ ОБРА­ЗО­ВА­ЊА У ТУ­РИ­ЗМУ

Ја­сни прав­ци на­прет­ка

Пра­те­ћи то­ко­ве раз­во­ја мо­дер­ног дру­штва, при­вре­де и тр­жи­шта, ова ви­со­ка шко­ла ­ стру­ков­них сту­ди­ја ми­ну­лих го­ди­на акре­ди­то­ва­ла је низ но­вих про­гра­ма, од обла­сти ви­со­ких тех­но­ло­ги­ја, пре­ко јав­не упра­ве, до ту­ри­зма. Сту­диј­ски про­грам за оспо­со­бља­ва­ње ме­на­џе­ра ­ у ту­ри­зму до­нео је од­лич­не ре­зул­та­те и но­ви ква­ли­тет у стру­ков­ном обра­зо­ва­њу у Ср­би­ји. По­се­бан зна­чај у ње­му има прак­са у ту­ри­стич­ким ор­га­ни­за­ци­ја­ма и при­вре­ди

92

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2018.


Б

е­о­град­ска по­слов­на шко­ла је обра­ зов­на ин­сти­т у­ци­ја ко­ја, пра­те­ћи до­ма­ће и свет­ске трен­до­ве из мул­ ти­ди­сци­пли­нар­них на­уч­них обла­сти ин­ фор­ма­тич­ког и еко­ном­ског усме­ре­ња, про­мо­ви­ше кон­цепт при­ме­ње­них сту­ди­ја, из­гра­ђу­ју­ћи упра­во оне ве­шти­не и спо­ соб­но­сти код сту­де­на­та ко­је зах­те­ва са­ вре­ме­но дру­штво. Иду­ћи у ко­рак са вре­ме­ном, на­прет­ком и са­вре­ме­ним тех­но­ло­ги­ја­ма, а у скла­ду са по­тре­ба­ма до­ма­ћег и европ­ског тр­жи­шта ра­да, Бе­о­град­ска по­слов­на шко­ла и са­ма се не­пре­ста­но раз­ви­ја се у сва­ком по­гле­ду. Као ме­ђу­на­род­но при­зна­то ме­сто за сти­ца­ње зна­ња, Шко­ла спро­во­ди си­стем ду­ал­ног обра­зо­ва­ња, под­сти­че струч­ну прак­с у, мо­дер­ни­зу­ју­ћи и ускла­ђу­ју­ћи сту­ диј­ске про­гра­ме са ди­на­мич­ним по­тре­ба­ ма дру­штва и тр­жи­шта ра­да. Кроз кон­ти­ ну­и­ра­но обра­зо­ва­ње мла­дих, под­сти­ца­ње њи­хо­вих пред­у­зет­нич­ких спо­соб­но­сти и

­ иј­ског и прак­тич­ног зна­ња сти­ца­ње те­ор и ис­ку­ства, Шко­ла већ го­ди­на­ма оства­ру­ је сво­ју ми­си­ју и по­бољ­ша­ва си­стем стру­ ков­ног обра­зо­ва­ња у Ср­би­ји. Бе­о­град­ска по­слов­на шко­ла пра­ти до­ ма­ће и свет­ске трен­до­ве из обла­сти обра­ зо­ва­ња и мул­ти­ди­сци­пли­нар­них на­уч­них обла­сти, из­гра­ђу­ју­ћи упра­во оне ве­шти­не и спо­соб­но­сти код сту­де­на­та ко­је зах­те­ва са­вре­ме­но дру­штво. Шко­ла, као јед­на од нај­ве­ћих уста­но­ва ви­со­ког стру­ков­ног обра­зо­ва­ња у Ср­би­ји, ре­а­ли­зу­је на­ста­ву у се­дам акре­ди­то­ва­них про­гра­ма основ­них стру­ков­них сту­ди­ја: Ин­фор­ма­ци­о­ни си­сте­ми и тех­но­ло­ги­је; Ме­наџ­мент; Фи­нан­си­је, ра­чу­но­вод­ство и бан­кар­ство; Мар­ке­тинг и тр­го­ви­на; По­ ре­зи и ца­ри­не; Јав­на упра­ва и Ме­наџ­мент ту­ри­зма. Те­же­ћи кон­ти­ну­и­ра­ном по­бољ­ша­њу ква­ли­те­та, ру­ко­вод­ство шко­ле, на че­лу са проф. др Ђу­ром Ђу­ро­ви­ћем ко­ји 2014. до­

Знак и логотип у боји

SERBIA  SPECIAL EDITION  2018

93


З Н А­Њ Е ла­зи на ме­сто ди­рек­то­ра, ула­же до­дат­ не на­по­ре у прав­цу уна­пре­ђе­ња струк­ ту­ре свих сту­диј­ских про­гра­ма, ка­ко на основ­ним, та­ко и на спе­ци­ја­ли­стич­ким, а од ове го­ди­не и на ма­стер сту­ди­ја­ма. МО­ДЕР­НИ ТО­КО­ВИ, НО­ВИ ПРО­ГРА­МИ Узи­ма­ју­ћи у об­зир чи­ње­ни­цу да су у да­на­шњем вре­ме­ну, у до­бу гло­ба­ли­за­ ци­је, ин­тер­не­та и са­вре­ме­них тех­но­ло­ ги­ја, по­тре­бе за про­фи­ли­ма из обла­сти ин­фор­ма­ци­о­них тех­но­ло­ги­ја све ве­ће, БПШ акре­ди­то­ва­ла је но­ви сту­диј­ски про­грам: Ин­фор­ма­ци­о­ни си­сте­ми и тех­но­ло­ги­је. Ти­ме је по­ка­за­ла да пра­ти др­жав­ну по­ли­ти­ку у до­ме­ну обра­зо­ва­ ња, омо­гу­ћив­ши мла­ди­ма да се те­о­риј­ ски и прак­тич­но обра­зу­ју за кон­кре­тан рад у обла­сти ин­фор­ма­ци­о­них си­сте­ма и тех­но­ло­ги­ја, као нај­пер­спек­тив­ни­јег сек­то­ра у Ср­би­ји. На­кон за­вр­ше­них сту­ ди­ја на овом про­гра­му, сту­дент је оспо­ со­бљен за при­ме­ну са­вре­ме­них зна­ња из обла­сти ра­чу­нар­ства и ин­фор­ма­ти­ке, што му да­је мо­гућ­ност ан­га­жо­ва­ња и за­ по­шља­ва­ња у ИТ сек­то­ру, као и да­љег шко­ло­ва­ња и уса­вр­ша­ва­ња, ка­ко у Ср­ би­ји, та­ко и у ино­стран­ству. У те­жњи да ускла­ди сту­диј­ске про­ гра­ме са зах­те­ви­ма дру­штва и мо­дер­ ним трен­до­ви­ма у обра­зо­ва­њу, Шко­ла је акре­ди­то­ва­ла и два но­ва сту­диј­ска про­гра­ма на спе­ци­ја­ли­стич­ким сту­ди­ја­ ма: Ра­чу­но­вод­ство, кон­тро­ла и ре­ви­зи­ја и Јав­на упра­ва, по­ре­ски и ца­рин­ски си­ стем. Ова два спе­ци­ја­ли­стич­ка про­гра­ма ускла­ђе­на су са ди­на­мич­ним по­тре­ба­ма дру­штва и тр­жи­шта ра­да и но­ви­тет су нео­п­хо­дан у стру­ков­ном обра­зо­ва­њу у Ср­би­ји. Ре­зул­тат су чи­ње­ни­це да је БПШ кон­ци­пи­ра­на та­ко да омо­гу­ћи сту­ден­ ти­ма да стек­ну ква­ли­тет­но зна­ње нео­ п­ход­но за упра­вља­ње мо­дер­ним про­це­ си­ма у др­жав­ној упра­ви, при­вред­ним, фи­нан­сиј­ским и дру­гим ор­га­ни­за­ци­ја­ ма; да раз­ви­ју спо­соб­ност ана­ли­тич­ког

Прак­са Ан­га­жма­ном чла­но­ва ве­ћа овог сту­диј­ског про­гра­ма и уз не­се­бич­ну по­моћ дру­гих ко­ле­га, сту­ден­ти­ма БПШ омо­гу­ће­но је по­ха­ђа­ње прак­се у Ту­ри­стич­кој ор­га­ни­за­ци­ји Ср­би­је, Ту­ри­ стич­кој ор­га­ни­за­ци­ји Бе­о­гра­да, „Пла­нин­ци АД“ (Кур­шу­мли­ја), бе­о­град­ским хо­те­ли­ма „88 ro­oms“, „Кон­такт“, „Ho­li­day Inn“...

94

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2018.

раз­ми­шља­ња, кри­тич­ког при­сту­па, ко­ ри­шће­ња са­вре­ме­них ме­то­да и тех­ни­ка у по­слов­ном од­лу­чи­ва­њу. Бе­о­град­ска по­слов­на шко­ла има ја­ сну ви­зи­ју о сво­јој уло­зи у по­бољ­ша­ ва­њу си­сте­ма стру­ков­ног обра­зо­ва­ња у Ср­би­ји, као и о сво­јој стра­те­шкој усме­ ре­но­сти ка по­тре­ба­ма дру­штва и са­ вре­ме­ним обра­зов­ним тен­ден­ци­ја­ма. У скла­ду са тим, Шко­ла је акре­ди­то­ва­ла сту­диј­ски про­грам ма­стер стру­ков­них сту­ди­ја: По­слов­на еко­но­ми­ја (300 ЕСПБ) и школ­ске 2017/2018 го­ди­не упи­са­ла је сво­ју пр­ву ге­не­ра­ци­ју ма­стер сту­де­на­та, ко­ји ће на­кон за­вр­ше­них ма­стер стру­ ков­них сту­ди­ја до­би­ти зва­ње ма­стер стру­ков­ни еко­но­ми­ста.


БПШ као нај­мо­дер­ни­ју овог ти­па из­ два­ја и ње­но раз­ви­ја­ње ме­ђу­на­род­не са­ рад­ње и нај­бо­ље ор­га­ни­зо­ва­на струч­на прак­са. – Уче­ње кроз прак­с у пред­ста­вља пут до успе­ха за сту­ден­те и бу­ду­ће мла­де по­ слов­не љу­де – ис­ти­че проф. др Ђу­ро Ђу­ ро­вић, ди­рек­тор Шко­ле. – Ми те­жи­мо да шко­лу­је­мо нај­спо­соб­ни­је и за тр­жи­ ште ра­да нај­спрем­ни­је љу­де. Пред­у­слов за то је успе­шно ре­а­ли­зо­ва­ње чи­та­вог на­став­ног про­це­са, као и обез­бе­ђи­ва­ње што ве­ћег бро­ја ван­на­став­них ак­тив­но­ сти сту­ден­ти­ма, ка­ко би раз­ви­ли до­дат­ не ве­шти­не и сте­кли прак­тич­на зна­ња из ра­зних обла­сти, а ти­ме и кон­ку­рент­ ност на европ­ском тр­жи­шту ра­да.

Као по­твр­ду ква­ли­те­та, Бе­о­град­ска по­слов­на шко­ла је 16. апри­ла 2017. до­ би­ла сер­ти­фи­кат ко­јим се по­твр­ђу­је да је си­стем ме­наџ­мен­та ква­ли­те­том оце­ њен и да ис­пу­ња­ва зах­те­ве ме­ђу­на­род­ ног стан­дар­да ISO 9001: 2008. Шко­ла је свој QMS сер­ти­фи­ко­ва­ла за де­лат­ност ви­со­ког обра­зо­ва­ња на основ­ним и спе­ ци­ја­ли­стич­ким стру­ков­ним сту­ди­ја­ма у обла­сти по­слов­них зна­ња и ве­шти­на. ПРО­ДОР У ТУ­РИ­ЗМУ Бе­о­град­ска по­слов­на шко­ла је 2014. акре­ди­то­ва­ла два но­ва сту­диј­ска про­ гра­ма: Јав­ну упра­ву и Ме­наџ­мент ту­ ри­зма. Има­ју­ћи у ви­ду ко­ли­ки је зна­чај SERBIA  SPECIAL EDITION  2018

95

 Пре­да­ва­ње проф. др Ђу­ра Ђу­ро­ви­ћа,­ ди­рек­то­ра­ Бе­о­град­ске­ по­слов­не шко­ле


З Н А­Њ Е ту­ри­зма у раз­во­ју и по­ зи­ци­о­ни­ра­њу од­ре­ђе­не зе­мље, на ју­жно­сло­вен­ ским про­сто­ри­ма ма­ли је број ви­со­ко­школ­ских ин­сти­т у­ци­ја ко­је се ба­ ве обра­зо­ва­њем струч­ ња­ка из ове обла­сти. Сто­га је БПШ по­себ­но по­но­сна на чи­ње­ни­цу да сва­ке го­ди­не упи­ше но­ву ге­не­ра­ци­ју бу­ду­ ћих стру­ков­них ме­на­ џе­ра у обла­сти ту­ри­зма. Сту­диј­ски про­грам Ме­наџ­мент ту­ри­зма спе­ци­фи­чан је по обра­ зо­ва­њу струч­ња­ка пре­ма по­тре­ба­ма са­ вре­ме­ног окру­же­ња, уз стал­но ор­га­ни­ за­ци­о­но и ме­то­до­ло­шко уса­вр­ша­ва­ње. Ре­а­ли­за­ци­ја на­ста­ве на овом сту­диј­ском про­гра­му од­ви­ја се кроз ин­тер­ди­сци­ пли­нар­но обра­зо­ва­ње и стал­но про­жи­ ма­ње те­ор ­ иј­ске и прак­тич­не на­ста­ве, оспо­со­бља­ва­ње сту­де­на­та за из­вр­ше­ње кон­крет­них по­сло­ва и за­да­та­ка. Осно­ву обра­зов­ног про­це­са у овој ре­фе­рент­ној обла­сти пред­ста­вља по­ ве­зи­ва­ње те­о­ри­је и прак­се и раз­ви­ја­ње ана­ли­тич­ког ми­шље­ња, што се по­сти­же кроз ор­га­ни­зо­ва­ње јав­них пре­да­ва­ња, ­ и­ца, обу­ка, кур­се­ва, си­му­ла­ци­ју ра­ди­он сту­ди­је слу­ча­ја, као и кроз прак­тич­не про­јек­те у са­рад­њи са број­ним ком­па­ ни­ја­ма у Ср­би­ји и ре­ги­о­ну. Јав­на пре­да­ва­ња одр­жа­ва­ју се из раз­ ли­чи­тих обла­сти ко­је сту­ден­ти из­у­ча­ва­ју, у ци­љу уна­пре­ђе­ња на­став­ног про­це­са и пре­но­ше­ња ис­ку­ства из прак­се, као стра­ те­ги­је уна­пре­ђе­ња ду­ал­ног обра­зо­ва­ња. По­себ­но тре­ба ис­та­ћи ва­жност и зна­ чај јав­них пре­да­ва­ња, јер су го­сту­ју­ћи пре­да­ва­чи углед­не лич­но­сти из јав­ног и

Нај­бо­љи спољ­ни пре­да­ва­чи Пре­ма оце­ни сту­де­на­та, у спро­ве­де­ној ан­ке­ти, нај­бо­љи и нај­ко­ри­сни­ји екс­тер­ни јав­ни пре­да­ва­чи из обла­сти ту­ри­зма би­ли су: Ми­од ­ раг По­по­вић (Ту­ри­стич­ка организација Бе­о­гра­ да), Ол­ги­ца Миљ­ко­вић (Ту­ри­стич­ка ор­га­ни­за­ци­ја Ср­би­је) мр Дра­ган То­до­ро­вић (хо­тел „Из­вор“, Аран­ђе­ло­вац), до­цент др Ја­сми­на Ма­џгаљ (Град­ски се­кре­та­ри­јат за за­шти­ту жи­вот­не сре­ди­не Бе­о­гра­да), Ми­о­на Ми­лић (уло­га кон­гре­сног ту­ри­зма у са­вре­ме­ном по­сло­ва­њу), Сла­ви­ша Јо­ва­но­вић (ме­ди­цин­ ски ту­ри­зам), Љи­ља­на Је­вре­мо­вић (хо­тел „Crow­ne Pla­za“, Бе­ о­град), Ана Пе­тро­вић (при­ват­на ту­ри­стич­ка аген­ци­ја, лич­на ис­ку­ства).

96

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2018.

при­ват­ног сек­то­ра у Ср­ би­ји, као и из ре­ги­о­на, Евро­пе и све­та. Том при­ ли­ком, сту­ден­ти ко­ји по­ ха­ђа­ју овај смер, као и за­ ин­те­ре­со­ва­ни екс­тер­ни по­ла­зни­ци, оку­пе се на јед­ном ме­сту, по­ста­вља­ју пи­та­ња и раз­ме­њу­ју ис­ ку­ства са пре­да­ва­чи­ма, што им омо­гу­ћа­ва да до­ ђу до ин­фор­ма­ци­ја ко­је ни­с у оп­ште­до­ступ­не, ко­је су дру­га­чи­је и ко­је им мо­гу да­ти пред­ност у про­це­с у про­на­ла­же­ња за­по­сле­ња. СПРЕМ­НОСТ ЗА ТР­ЖИ­ШТЕ РА­ДА Низ одр­жа­них јав­них пре­да­ва­ња и ра­ди­о­ни­ца све­до­чи о по­ве­зи­ва­њу те­о­ риј­ских зна­ња и прак­тич­них ис­ку­ста­ва зна­чај­них љу­ди из све­та би­зни­са и стру­ ке, што до­при­но­си кон­ку­рент­но­сти сту­ де­на­та БПШ на тр­жи­шту ра­да. У ре­а­ли­за­ци­ји на­ста­ве на сту­диј­ском про­гра­му Ме­наџ­мент ту­ри­зма ва­жну уло­гу има прак­са у ту­ри­стич­ким аген­ ци­ја­ма, ТОБ-у, ТОС-у, ве­ли­ком бро­ју лук­с у­зних хо­те­ла и ба­ња Ср­би­је. По­ ред зна­ња из обла­сти ту­ри­зма, сту­ден­ти има­ју и низ кур­се­ва и обу­ка ко­је ће им ко­ри­сти­ти то­ком це­ле ка­ри­је­ре. Уче ен­ гле­ски и не­мач­ки је­зик, са мо­гућ­но­шћу из­бо­ра шпан­ског као фа­кул­та­тив­ног. До­бром са­рад­њом са Ту­ри­стич­ком ор­га­ни­за­ци­јом Ср­би­је за тро­је сту­де­ на­та омо­гу­ћен је ан­га­жман и ко­ри­сно ис­ку­ство кроз рад на штан­ду на Бе­о­ град­ском сај­му ту­ри­зма, про­шле го­ди­не. У бе­о­град­ском хо­те­лу „88 ro­oms“, за­хва­ љу­ју­ћи њи­хо­вом укуп­ном по­зи­тив­ном ути­ску о БПШ, је­дан сту­дент са овог сме­ра при­мљен је у стал­ни рад­ни од­нос. Три сту­ден­та БПШ ко­ји су тре­нут­но на прак­си у бе­о­град­ском хо­те­лу „Кон­такт“ по­ка­за­ли су ви­сок ни­во зна­ња, за­ин­те­ ре­со­ва­но­сти и од­го­вор­но­сти, па су до­ бри из­гле­ди да ће и они за­сно­ва­ти рад­ни од­нос. У ци­љу раз­во­ја и уна­пре­ђе­ња струк­ ту­ре овог још увек мла­дог сту­диј­ског про­гра­ма, Бе­о­град­ска по­слов­на шко­ла ће на­ста­ви­ти да оства­ру­је са­рад­њу са ин­сти­т у­ци­ја­ма и по­је­дин­ци­ма из обла­ сти ту­ри­зма. 


„Од злата јабука“. Колажна емисија о Србији, њеним пределима и људима, варошима и обичајима, културно-историјском наслеђу и привредно-туристичким потенцијалима. Путописи, портрети, подухвати, предања. Најлепше из Србије, зналачки и с љубављу! > На Првом програму Радио-телевизије Србије

Цетињска 6, 11000 Београд +381 11 322 16 92 www.nacionalnarevija.com •


Profile for Aleksandar Ćosić

Turizam 2018  

Turizam 2018

Turizam 2018  

Turizam 2018

Profile for sasa011
Advertisement

Recommendations could not be loaded

Recommendations could not be loaded

Recommendations could not be loaded

Recommendations could not be loaded