Т А Л Е Н Т И Предах у Дубаију: Биљана у паузи такмичења
упорнима и смелима, па се питам гдје су они данас? Ја знам да не смијем да пре скочим тренинг ни на 20 степени испод нуле, ни на 40 у хладу, и никада ми није било лако, али ниједном се није догоди ло да зажалим због тога. Спорт ме је на учио да много мораш дати да би самом себи показао колико вриједиш. Многи око нас, пак, живе неке туђе животе. За мишљају око себе шаблонске филмске приче, у којима је све на дохват руке и све се може пречицом. Жалосно је што су многи млади људи тиме осуђени на плитко, варљиво и јефтино, чега још за дуго неће бити свјесни. ОСМИЈЕХ ПОРЕСКОГ АНАЛИТИЧАРА Спорт није једина битна ствар у Би љанином животу. – Још увијек вјерујем да ћу се атлети ком бавити дуго. Чак и када одлучим да престанем да се такмичим, надам се да ћу богато искуство моћи да преносим млађим категоријама. Али, на вријеме сам схватила да је све релативно и да се неке путање нагло прекину. Зато сам се обезбједила на другој страни, у области која је у мени такође побудила извјесну страст. У питању је економија. Заврши ла сам факултет, постала сам порески аналитичар, јер ме та материја веома за нима. Ко зна? Можда се планови изјало ве и на вријеме схватим да у атлетици више немам шта да тражим. Ако се то догоди, нећу се добро осјећати, али ћу бити спремна да кренем другим путем. Чини се, нажалост, да многи немарно гледају на историју, не извлачећи никакве поуке из онога што нам се већ догађало. – Можда нам се зато многе лоше ствари понављају. Познавати и разумје ти сопствену историју требало би да бу де много више ствар личне култ уре не го образовања, а данас изгледа многима
Кухиња – Морам да се похвалим да се одлично сналазим у кухињи. Највише волим када сам сама и када могу да експерименти шем, јер никада не пропуштам да нешто промијеним у рецеп тима. Посебно задовољство осјећам када спремам колаче. Чини ми се чак да смо ми атлетичари зависници од слаткиша. А ако ми неко дође у посјету, не пропуштам прилику да га по служим чоколадном тортом. Наравно, радо спремам и слана јела, а омиљена ми је ролована пилетина.
94
SRPSK A БРОЈ 4 2013
недостаје и једно и друго. Све је више оних који ће рећи да прошлост треба оставити за собом, што у преводу зна чи да је треба скоро заборавити. Ако то заиста урадимо, престаћемо да памти мо ко смо и шта смо и зашто тако дуго постојимо, као народ који понекад но си претешко бреме судбине. Знати своју историју значи поштовати себе, а у њој има толико тога на шта можемо бити поносни. То је диван осјећај који не мо ра да се показује и објашњава, и мислим