Issuu on Google+

EU 5 € ♦ GB 3,5 £ ♦ USA 7 $ ♦ CH 7 CHF ♦ 40 NOK ♦ 45 SEK ♦ 500 HUF ♦ HR 20 HRK ♦ MK 200 MKD ♦ CG 3 € ♦ SRB 290 DIN

година I  број 4, 2013.  цијена 5 KM www.nacionalnarevija.com

Истине и освјетљења

U STOGODI{WEM SVJETSKOM RATU


ПРИНЦИП ПРИНЦИП ПРЕС ПРЕС

„Од злата јабука“ ТВ ИЗДАЊЕ „НАЦИОНАЛНЕ РЕВИЈЕ“! Получасовна колажна емисија о Србији, њеним пределима и људима, варошима и обичајима, културно-историјском наслеђу и привредно-туристичким потенцијалима. Путописи, портрети, предања, мелодије. Најлепше из Србије, зналачки и с љубављу! > РТВ Републике Српске (РТРС), сваке суботе, 11:24


П Р О Л О Г ВО­ЗО­ВИ ПРО­ЛА­ЗЕ, ОНИ НЕ­ЋЕ ЧЕ­КА­ТИ

Из­да­вач „Прин­цип Прес“ Це­тињ­ска 6, 11000 Бе­о­град Тел.: +381 (11) 322 70 34, 322 16 92 www.na­ci­o­nal­na­re­vi­ja.com prin­cip.press@gmail.com Ди­рек­тор и глав­ни уред­ник Ми­шо Ву­јо­вић Уред­ник Бра­ни­слав Ма­тић Тех­нич­ки уред­ник Алек­сан­дар Ћо­сић Уред­ник фо­то­гра­фи­је Дра­ган Бо­снић За­гла­вље и ди­зајн на­слов­не стра­не Јо­ван Жељ­ко Ра­ја­чић Са­рад­ни­ци Ми­ло­ван Ви­те­зо­вић, је­реј Јо­ван Пла­ме­нац, Не­бој­ша Је­врић, Дра­ган Ла­ки­ће­вић, Бо­јан Ман­дић, Јо­во Ба­јић, Де­јан Бу­ла­јић, Де­јан Ђо­рић, Ђор­ђе Ср­бу­ло­вић, Ми­ха­ил Ку­ла­чић, Зо­ран Пе­ја­ши­но­вић, Сло­бо­дан Кр­стић, Сан­дра Кља­јић, Бо­рис Чи­кић, Сен­ка Три­вић, Сан­дра Јо­со­вић, Ва­ња Те­пић, Љу­би­ша Три­вић, Да­ја­на Ко­ро­ли­ја, Рад­ми­ла Ђе­вић, Ве­сна Ка­пор, Алек­сан­дра Рај­ко­вић Мар­ке­тинг Мир­ко Ву­јо­вић, Ире­на Сто­лић Се­кре­та­ри­јат и пла­сман Је­ле­на Јо­вић, Дра­га­на Ди­ми­три­је­вић, Ми­лен­ко Ва­си­лић Штам­па „Пор­тал“, Бе­о­град Пред­став­ни­штво за Ре­пу­бли­ку Срп­ску „Прин­цип Прес РС“ Але­ја Све­тог Са­ве 7, 78000 Ба­ња­лу­ка Тел/Факс: +387 (51) 304 360 srp­ska­@na­ci­o­nal­na­re­vi­ja.com Ди­ја­на Пет­ко­вић, ди­рек­тор

Го­ди­на пр­ва

Н

а­вр­ша­ва се пр­ва го­ди­на На­ци­о­нал­не ре­ви­је у Срп­ској. Тач­ка у ко­јој се круг за­тва­ра и ми оста­је­мо у ње­му. Не­ка­да дав­но, био је то пе­ри­од у ко­јем су дје­чи­је бо­ле­сти за­јед­но пре­бо­ље­ва­ли ре­дак­ци­је и чи­та­о­ци. Са­да, у бр­зи­ни и с друк­чи­јим пра­ви­ли­ма игре, пре­ска­че­мо мно­ге ва­жне ства­ри у жи­во­т у, па и ту. Опре­зни љу­ди су пр­во ћу­та­ли и гле­да­ли нас. Он­да ре­ко­ше: „Ови из­гле­да ми­сле озбиљ­но.“ По­сли­је су се не­ки ја­ви­ли. „Све из­гле­да та­ко јед­но­став­но, ли­је­по и по­треб­но. Про­сто је не­вје­ро­ ват­но да се то ни­је по­че­ло ра­ни­је.“ Стран­ци су по­себ­на при­ча, на­ро­чи­то они до­бро­на­мјер­ни. Они нас уви­јек схва­та­ју озбиљ­ни­је не­го ми са­ми се­бе. Хва­ле без окли­је­ва­ња, пи­та­ју ка­ко да до­ђу до не­ких мје­ста о ко­ји­ма су ов­ дје чи­та­ли. Не­при­ја­те­љи су нер­во­зни, ис­про­ба­ва­ју већ че­тр­де­сет дру­ги клип за на­ше мале точ­ко­ве. (До­шап­та­ва­мо им да не кло­ ну ду­хом и шта би још сва­ка­ко тре­ба­ло да по­ку­ша­ју.) На не­ким споредним ус­пут­ним ста­ни­ца­ма иза нас је оста­ла не­ко­ли­ци­на ко­ја је гре­шком ушла у овај воз. Из­би­стри­ло се. Са­да је ово тим с ко­јим мо­жеш и на свад­бу и у рат. Ка­да смо за­ок ­ ру­жи­ва­ли пр­ву го­ди­ну На­ци­о­нал­не ре­ви­је у Ср­ би­ји, пла­ши­ли су нас да ће­мо „та­љи­га­ти још не­ко­ли­ко мје­се­ци“ и он­да на­про­сто по­тро­ши­ти све ли­је­пе те­ме. Мо­ра­ће­мо, го­во­ри­ше, да их вр­ти­мо ис­по­чет­ка, а то он­да ви­ше ни­ко не­ће чи­та­ти. Ма­га­ зин у Ср­би­ји са­да ула­зи у осму го­ди­ну, а не­ке ру­бри­ке че­ка­ју на ред за об­ја­вљи­ва­ње и по дви­је го­ди­не. Ни у Срп­ској, да­бо­ме, не­ће би­ти дру­га­чи­је. Чи­сто­ти и ље­по­ти не мо­ра­мо се учи­ти, до­вољ­но је сје­ћа­ти се. Те­же је на­вик­ну­ти се на ђу­бри­ште, а још те­же јед­ном пу­ште­ну зви­јер уте­ра­ти на­траг у ка­вез. Иде­мо да­ље. Оста­ни­те са на­ма. 

Покровитељ издања:

Пред­став­ни­штво за Аустра­ли­ју „Prin­cip Press Austra­lia PTY LTD“, 12/24 Loch Stre­et, 3182 St Kil­da West, VIC Је­ле­на Јан­ко­вић, ди­рек­тор

ПРЕДСЈЕДНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

04

SRPSK A  БРОЈ 4  2013

РТС - ЈАВНИ СЕРВИС СРБИЈЕ

РАДИО-ТЕЛЕВИЗИЈА ВОЈВОДИНА НА

РАДИО-ТЕЛЕВИЗИЈА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

ДРИ

НИ

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 008(497.6 Република Српска) ISSN 2334-850X, COBISS.SR-ID 199401228

Партнери издања:

ХЕ

На на­слов­ној стра­ни: Ма­ри­ја Ше­стић, пи­ја­нист­ки­ња (Фо­то: Дра­го Веј­но­вић)

ВИШЕГРАД

МХ ЕРС

ХЕ „ВИШЕГРАД“

„ХЕ НА ВРБАСУ“

ЗП „ЕЛЕКТРО ДОБОЈ“


САДРЖАЈ Витраж 04 ПРО­ЛОГ 06 ХРО­НИ­КА

Путоказ 10 АЛ­БУМ: И ОЧИМА ВОЉЕТИ ОТАЏБИНУ 16 ОДРЕДИШТЕ: ЈАХОРИНА 24 ТРАГОВИ: АМБАРИНЕ У ДЕРВЕНТИ 30 ЧАРОЛИЈА: ЗИМЗОГРАД У БАЊАЛУЦИ 36 ХОДОЧАШЋА: МАНАСТИР ГОМИОНИЦА 42 ПРЕПОРУКА: ЛАКТАШИ

Људи 46 СВИ­ЈЕ­ТО­ВИ: КОСТА ХАКМАН, СЛИКАР 66 ВИДИЦИ: АКАДЕМИК МИЛИВОЈЕ УНКОВИЋ 74 ВИШЕ ОД ИГРЕ: АЛЕКСАНДАР ГАТАЛИЦА, ПИСАЦ 82 ИСКУСТВА: МАРИЈА ШЕСТИЋ, ПИЈАНИСТКИЊА 92 ТАЛЕНТИ: БИЉАНА ЦВИЈАНОВИЋ, АТЛЕТИЧАРКА

Култура 52 РИ­ЗНИ­ЦЕ: МУ­ЗЕЈ СТАРЕ ХЕР­ЦЕ­ГО­ВИ­НЕ, ФОЧА 58 СЦЕНА: „ЧЕТРНАЕСТА“ 62 ПОЈ: ХОР „БАЊАЛУЧАНКЕ“ 88 МЕДИЈИ: ДУБРАВКА ГАЈИЋ, РТРС

Представљање 98 СТУБОВИ: „ЕЛЕКТРОПРИВРЕДА РС“ 104 СНАГА: ТЕРМОЕЛЕКТРАНА „УГЉЕВИК“ 108 ПРОЈЕКТИ: САНАЦИЈА У ХЕ „ВИ­ШЕ­ГРАД“ 112 ЕНЕРГИЈА: „ХИДРОЕЛЕКТРАНЕ НА ВРБАСУ“ 115 ДИСТРИБУЦИЈА: „ЕЛЕКТРОКРАЈИНА“ SRPSK A  No 4  2013

05


В И Т Р А Ж

Т РАК А >> Удру­же­ње књи­жев­ни­ка Срп­ске оби­ ље­жи­ло је 20. го­ди­шњи­цу по­сто­ја­ња књи­жев­ном ве­че­ри на ко­јој су, по­ ред до­ма­ћих, уче­ство­ва­ли и го­сти из Удру­же­ња књи­жев­ни­ка Ср­би­је, Срп­ског књи­жев­ног дру­штва и Дру­ штва књи­жев­ни­ка Вој­во­ди­не, а уру­ че­не су и при­год­не по­ве­ље. >> Н  а­род­ни бу­квар рад­ни је на­слов књи­ ге ко­ју при­пре­ма Му­зеј Ре­пу­бли­ке Срп­ске, у на­мје­ри да нај­мла­ђим чи­ та­о­ци­ма при­бли­жи исто­ри­ју, тра­ди­ ци­ју и кул­т у­ру срп­ског на­ро­да, пре­ до­ча­ва­ју­ћи им по­ма­ло за­бо­ра­вље­не ста­ре срп­ске из­ра­зе и да­ју­ћи по­ја­ шње­ња кроз по­сло­ви­це и ди­је­ло­ве ју­нач­ких пје­са­ма. >> На­род­на и уни­вер­зи­тет­ска би­бли­о­ те­ка Ре­пу­бли­ке Срп­ске омо­гу­ћи­ла је сво­јим ко­ри­сни­ци­ма и свим за­ин­те­ ре­со­ва­ни­ма ди­рек­тан при­ступ ру­ ској ди­ги­тал­ној би­бли­о­те­ци „Ла­нь“ ко­ја са­др­жи ве­ли­ки број књи­га и ча­ со­пи­са на ру­ском је­зи­ку до­ступ­них у цје­ли­ни. >> Ми­ни­стар­ство тр­го­ви­не и ту­ри­зма Срп­ске на­ја­ви­ло је по­че­так из­да­ва­ ња ча­со­пи­са Нај­бо­ље из Срп­ске, у ко­ јем ће би­ти пред­ста­вља­на нај­бо­ља до­ма­ћа пред­у­зе­ћа.

Де­тлач­ки мо­ли­тве­ник Фо­то­тип­ско из­да­ње ру­ко­пи­сне књи­ге Де­тлач­ки Ев­ хо­ло­ги­он, за ко­је се прет­по­ста­вља да је на­ста­ло у ма­на­ сти­ру До­њи Де­тлак у XVI и XVII ви­је­ку, по­сли­је Бе­о­гра­ да и Но­вог Са­да не­дав­но је пред­ста­вље­но и у Дер­вен­ти. „Дје­ло је по­твр­да да је у мје­сту гдје је на­ста­ло по­ сто­јао ор­га­ни­зо­ван жи­вот. До­њи Де­тлак и Дер­вен­та су та­ко уби­ље­же­ни као мје­ста у ко­ји­ма се пи­шу књи­ге“, ре­као је том при­ли­ком Ње­го­во Пре­о­све­штен­ство епи­ скоп звор­нич­ко-ту­злан­ски Хри­зо­стом. Ру­ко­пис из Де­тла­ка по струк­т у­ри ни­је оби­чан цр­ кве­ни до­ку­мент и кри­је у се­би још мно­ге тај­не, за­кљу­ чио је про­то­је­реј-ста­вро­фор др Вла­ди­мир Ву­ка­ши­но­ вић, про­фе­сор Бо­го­слов­ског фа­кул­те­та у Бе­о­гра­ду.

Те­мељ све­сло­вен­ске ба­шти­не 1.150 го­ди­на од до­ла­ска Ћи­ри­ла и Ме­то­ди­ја на под­ руч­је Ве­ли­ке Мо­рав­ске на­слов је из­ло­жбе по­ста­вље­не не­дав­но у га­ле­ри­ји би­је­љин­ског Цен­тра за кул­т у­ру. Је­ да­на­ест из­ло­же­них екс­по­на­та усту­пио је Му­зеј Сло­вач­ ке у Бра­ти­сла­ви.

>> По­зо­ри­ште мла­дих из Звор­ни­ка, ко­је сље­де­ће го­ди­не сла­ви 10 го­ди­на по­ сто­ја­ња, пре­ми­јер­но је у та­мо­шњем До­му омла­ди­не из­ве­ло пред­ста­ву Си­ро­ти ма­ли хрч­ки, сво­ју дру­гу пре­ ми­је­ру (на­кон пред­ста­ве Ре­тро­мор­ фо­зе). >> Пр­ва ме­ђу­на­род­на из­ло­жба умјет­ нич­ке фо­то­гра­фи­је „До­бој са­лон 2013“ отво­ре­на је у Умјет­нич­кој га­ ле­ри­ји Цен­тра за кул­т у­ру у До­бо­ју, гдје се пред­ста­вио 21 аутор из зе­мље и ино­стран­ства, а њи­хо­ве фо­то­гра­ фи­је свје­до­че о дје­ци и од­ра­сли­ма,

06

SRPSK A  БРОЈ 4  2013

Ова два ми­си­о­на­ра сло­вен­ске пи­сме­но­сти нај­при­ је су на­пра­ви­ли ли­т ур­гиј­ски је­зик за ста­ре Сло­ве­не и ство­ри­ли те­мељ и да­на­шње све­сло­вен­ске ба­шти­не, ре­ као је ам­ба­са­дор Сло­вач­ке у БиХ Јан Пше­ни­ца, отва­ра­ ју­ћи из­ло­жбу у Би­је­љи­ни.


Кла­си­ка и ро­ман­ти­зам за крај Ба­ња­луч­ка фил­ хар­мо­ни­ја сре­ди­ном де­цем­бра одр­жа­ла је у Кул­т ур­ном цен­тру „Бан­ски двор“ свој по­сљед­њи до­ма­ћи кон­церт у 2013. Под ди­ри­гент­ском па­ ли­цом Ва­не­се Кре­ ме­но­вић, из­ве­ден је про­грам ком­по­ зи­ци­ја из епо­ха кла­си­ци­зма и ро­ман­ти­зма, ме­ђу ко­ји­ма и чу­ве­на Мен­дел­со­но­ва увер­ти­ра Хе­бри­ди Мо­цар­то­ва Сим­фо­ни­ја број 40.  

при­род­ним ље­по­та­ма, гра­ђе­ви­на­ ма, до­га­ђа­ји­ма и до­жи­вља­ји­ма из 24 др­жа­ве. >> „Лак­та­шка зи­ма“ на­зив је ма­ни­ фе­ста­ци­је то­ком ко­је ће на цен­ трал­ном тр­гу у том гра­ду би­ти по­ста­вље­ни из­ло­жбе­но-про­дај­ни штан­до­ви и из­ве­ден бо­гат кул­ тур­но-за­бав­ни про­грам, уз уче­ шће ло­кал­них кул­т ур­них ин­сти­ ту­ци­ја и хо­ро­ва. >> Ма­тич­на би­бли­о­те­ка у Ис��точ­ном Но­вом Са­ра­је­ву ор­га­ни­зо­ва­ла је дру­ги пут ма­ни­фе­ста­ци­ју „Да­ни Вла­ди­ми­ра На­сти­ћа“, као знак сје­ ћа­ња на овог књи­жев­ни­ка и ње­го­ ва дје­ла. >> Књи­жев­ник и пре­во­ди­лац Ко­ља Ми­ће­вић до­бит­ник је на­гра­де „Ко­чи­ће­ва књи­га“ за 2013, ко­ју до­дје­љу­је ба­ња­луч­ко-бе­о­град­ска За­ду­ жби­на „Пе­тар Ко­чић“, док је „Ко­чи­ће­вим пе­ром“ на­гра­ђен Алек­ сан­дар Га­та­ли­ца за књи­гу Огром­ ни ми­кро­ко­смо­си.

У окви­ру оби­ље­жа­ва­ња Да­на Срп­ске, Ба­ња­луч­ка фил­хар­мо­ни­ја одр­жа­ће 11. ја­ну­а­ра 2014. кон­церт и у Бе­ о­гра­ду, на­ја­вио је њен ди­рек­тор Иван Ота­ше­вић.

Слу­ша­ње ро­ма­на Спе­ци­јал­на би­бли­о­те­ка за сли­је­па и сла­бо­ви­да ли­ца Ре­пу­бли­ке Срп­ске пла­ни­ра у 2014. низ ак­тив­но­сти по­ све­ће­них оби­ље­жа­ва­њу сто­ го­ди­шњи­це по­чет­ка Пр­вог свјет­ског ра­та. Пла­ни­ра­но је, по­ред оста­лог, об­ја­вљи­ва­ ње ви­ше књи­га о тој те­ми, у фор­ма­ма при­ла­го­ђе­ним ко­ ри­сни­ци­ма би­бли­о­те­ке (на Бра­је­вом пи­сму и у звуч­ном фор­ма­т у). Као пр­ви ко­рак у том смје­ру, у тон­ском сту­ ди­ју Би­бли­о­те­ке сни­мљен је ро­ман Крф ауто­ра Бо­ри­во­ја Ада­ше­ви­ћа, ко­ји је за овај ру­ко­пис 2007. до­био сти­ пен­ди­ју фон­да „Бо­ри­слав Пе­кић“.

>> Пред­ста­ва Бај­ка о Пал­чи­ћу, у ре­ жи­ји бе­о­град­ског ре­ди­те­ља Жи­ во­ми­ра Јо­ко­ви­ћа, пре­ми­јер­но је из­ве­де­на сре­ди­ном де­цем­бра на ве­ли­кој сце­ни Дје­чи­јег по­зо­ри­ шта Ре­пу­бли­ке Срп­ске. >> Му­зеј Ко­за­ре у ма­ју 2014. оби­ље­ жи­ће 60. го­ди­шњи­цу од осни­ва­ња ве­ли­ком из­ло­жбом о раз­во­ју му­ зе­ја, ре­ви­јом ет­но­ло­шких и исто­ риј­ских фил­мо­ва, као и из­ло­жбом Вла­де Ња­ра­ди­ја, уче­сни­ка про­ шло­го­ди­шње ли­ков­не ко­ло­ни­је „Сре­тен Сто­ја­но­вић“. >> Ру­ко­мет­ни клуб „Бо­рац м: тел“ про­мо­ви­сао је свој ка­лен­дар за 2014, илу­стро­ван фо­то­гра­фи­ја­ма при­ ја­шњих и са­да­шњих игра­ча, а том

SRPSK A  No 4  2013

07


В И Т Р А Ж

Т РАК А при­ли­ком и зва­нич­но је пред­ста­ вље­на ма­ско­та клу­ба на­зва­на Бор­ко. >> Пре­ми­је­ром пред­ста­ве Два­на­ест звје­зди­ца, ко­ја је ожи­вје­ла при­чу о смр­ти два­на­ест ба­ња­луч­ких бе­ба 1991, на сце­ни До­ма омла­ди­не све­ ча­но је за­тво­ре­на 37. се­зо­на Ба­ња­ луч­ког сту­дент­ског по­зо­ри­шта. >> Ми­лан­ко Му­чи­ба­бић, мај­стор џу­доа, осво­јио је ти­т у­лу свјет­ског пр­ва­ка за ве­те­ра­не на шам­пи­о­на­т у у Абу Да­ би­ју (Ује­ди­ње­ни Арап­ски Еми­ра­ти), што је дру­го зла­то за овог док­то­ра спорт­ских на­у­ка за­по­сле­ног у Ми­ ни­стар­ству по­ро­ди­це, омла­ди­не и спор­та Ре­пу­бли­ке Срп­ске. >> Срп­ско пра­во­слав­но цр­кве­но пје­ вач­ко дру­штво „Ви­ла“ из При­је­до­ ра, ово­го­ди­шњи осва­јач пр­вог мје­ ста на пре­сти­жним „Мо­крањ­че­вим да­ни­ма“ у Не­го­ти­ну, не­дав­но је го­ сто­ва­ло на „Да­ни­ма срп­ске кул­т у­ ре“ у Те­ми­шва­ру, а упра­во се спре­ ма за фе­сти­вал у Охри­ду и на­ступ у За­гре­бу. >> Пу­бли­ка­ци­ја Жи­вот и ства­ра­ла­ штво же­на Ба­ња­лу­ке Дра­ге Га­јић пред­ста­вље­на је не­дав­но у ви­јећ­ни­ ци Кул­т ур­ног цен­тра „Бан­ски двор“ у Ба­ња­лу­ци.

Зим­ски „Врт ужи­ва­ња“ Из­ло­жба „Врт ужи­ва­ња“ ака­дем­ског сли­ка­ра Мла­де­ на Ми­ља­но­ви­ћа, ко­јом су Срп­ска и БиХ би­ле пред­ста­ вље­не на ово­го­ди­шњем Ве­не­ци­јан­ском би­је­на­лу, све­ча­ но је отво­ре­на 26. де­цем­бра и у Му­зе­ ју са­вре­ме­не умјет­ но­сти Срп­ске у Ба­ ња­лу­ци. Овјен­ча­на број­ним по­хва­ла­ма и по­зи­тив­ним кри­ ти­ка­ма на свјет­ској умјет­нич­кој смо­ три у Ве­не­ци­ји, из­ло­жба ће на­кон Ба­ња­лу­ке би­ти пре­се­ље­на у Умјет­нич­ку га­ле­ри­ју БиХ у Са­ра­је­ву, по­том иде у Цен­тар за са­вре­ме­ну умјет­ност у ен­гле­ском Нор­темп­то­ну, а у ок­то­бру до­го­ди­не ви­дје­ће је и пу­бли­ка у Кул­т ур­ном цен­тру Бе­о­гра­да.

Склад је мо­гућ

>> Тур­нир из фју­черс се­ри­је за те­ни­ сер­ке од иду­ће го­ди­не би­ће игран у Ба­ња­лу­ци, а у 2014. би мо­гла да поч­не и из­град­ња на­ци­о­нал­ног те­ ни­ског цен­тра, на­ја­вио је пред­сјед­ ник Те­ни­ског са­ве­за Срп­ске Дра­шко Ми­ли­но­вић. >> Сло­бо­дан Ка­ра­лић, не­ка­да­шњи гол­ ман Фуд­бал­ског клу­ба „Бо­рац“ из Ба­ња­лу­ке, чла­на тро­феј­не ге­не­ра­ци­ је ко­ја је 1988. осво­ји­ла Куп Ју­го­сла­ ви­је, пре­ми­нуо је не­дав­но у 57. го­ди­ ни, на­кон ду­ге и те­шке бо­ле­сти.

08

SRPSK A  БРОЈ 4  2013

ма­њи­на на овим про­ сто­ри­ма, као и на тра­ ди­ци­о­нал­но ме­ђу­соб­но дру­же­ње и по­што­ва­ње свих гра­ђа­на, без об­зи­ра на на­ци­о­нал­ну и вјер­ску при­пад­ност“, ре­као је за­ мје­ник гра­до­на­чел­ни­ка До­бо­ја Дра­ган Ва­си­лић, отва­ра­ју­ћи са­јам.

Тре­ћи са­јам на­ци­о­нал­них ма­њи­на, на ко­ме је уче­ство­ ва­ло два­де­сет јед­но удру­же­ње из БиХ, одр­жан је 22. де­цем­ бра у До­бо­ју. „Ма­ни­фе­ста­ци­ја нас под­ сје­ћа на ви­ше­вје­ков­но по­ сто­ја­ње и кул­т ур­но-исто­риј­ ску тра­ди­ци­ју на­ци­о­нал­них


Но­ви про­јек­ти у ту­ри­зму Осам­де­сет про­је­ка­та у обла­сти ту­ри­зма (од 273, ко­ ли­ко је сти­гло на јав­ни кон­курс), у укуп­ној ври­јед­но­сти од око 750.000 КМ, би­ће фи­нан­си­ра­но од стра­не Ми­ни­ стар­ства тр­го­ви­не и ту­ри­зма Ре­пу­бли­ке Срп­ске. Уго­во­ ре о то­ме пот­пи­са­ла је ми­ни­стар­ка Ма­и­да Ибри­ша­гић–Хр­с тић. Ри­јеч је о ре­а­ли­за­ци­ ји про­мо­тив­них ак­ тив­но­сти у ту­ри­зму, из­град­њи ту­ри­стич­ ке ин­фра­струк­т у­ре, из­ра­ди ту­ри­стич­ке сиг­на­ли­за­ци­је, ор­га­ ни­зо­ва­њу ту­ри­стич­ких ма­ни­фе­ста­ци­ја, из­град­њи или адап­та­ци­ји ту­ри­стич­ко-уго­сти­тељ­ских ка­па­ци­те­та. Тај вид под­сти­ца­ја, на­ја­вље­но је, би­ће на­ста­вљен и до­го­ди­не.

Хер­це­го­вач­ка ви­на, свјет­ски пред­знак Ту­ри­стич­ки кла­стер Хер­це­го­ви­на, уз по­моћ Ја­пан­ске аген­ци­је за ме­ђу­на­род­ну са­рад­њу (JI­CA) и тех­нич­ку по­ др­шку Ре­ги­о­нал­не раз­вој­не аген­ци­је за Хер­це­го­ви­ну, ор­ га­ни­зо­вао је дво­днев­ну ма­ни­фе­ста­ци­ју „Да­ни отво­ре­них вин­ских по­дру­ма у тре­бињ­ским ви­на­ри­ја­ма“. Том при­

>> З  им­ска ту­ри­стич­ка се­зо­на 2013/2014. на Ја­хо­ри­ни све­ча­но је отво­ре­на по­ло­ви­ном де­цем­бра, што је био још је­дан по­вод да се ука­же на зна­ ча­јан по­тен­ци­јал ове пла­ни­не у зим­ском, пла­нин­ском, аван­т у­ри­ стич­ком, омла­дин­ском и спорт­ ском ту­ри­зму. >> На­сту­пи­ма у Па­ри­зу и Стра­збу­ ру, уче­ни­ци Му­зич­ке шко­ле „Кор­ не­ли­је Стан­ко­вић“ из Угље­ви­ка пред­ста­ви­ли су му­зич­ки опус свог за­ви­ча­ја и ци­је­ле Срп­ске, а сли­је­ди им го­сто­ва­ње у Ге­те­бор­гу. >> Пр­ви Са­јам ру­ко­тво­ри­на, ста­рих и умјет­нич­ких за­на­та оку­пио је у Му­зе­ју Сем­бе­ри­је у Би­је­љи­ни 58 уче­сни­ка са ју­жно­сло­вен­ских про­ сто­ра, а из­ло­же­ни су на­кит, одје­ћа, укра­си за до­ма­ћин­ство... >> Р  у­ко­мет­ни гол­ман, нај­ва­жни­ја ка­ ри­ка успје­ха, књи­га не­ка­да­шњег про­сла­вље­ног гол­ма­на Ру­ко­мет­ ног клу­ба „Бо­рац“ и ре­пре­зен­та­ ци­је Ју­го­сла­ви­је Аба­са Ар­сла­на­ ги­ћа, про­мо­ви­са­на је сре­ди­ном де­цем­бра у ви­јећ­ни­ци ба­ња­луч­ког „Бан­ског дво­ра“.

ли­ком ам­ба­са­дор Ја­па­на у БиХ Хи­део Ја­ма­за­ки ис­та­као је да вла­да Ја­па­на већ го­ди­на­ма по­др­жа­ ва про­јек­те у ве­зи са вин­ским ту­ри­ змом у Хер­це­го­ви­ ни, што ће чи­ни­ти и убу­ду­ће, јер су ви­на са овог под­руч­ја ши­ ром сви­је­та пре­по­зна­тљи­ва по ква­ли­те­т у. Са­мо по­друм ма­на­сти­ра Твр­дош ове го­ди­не по­сје­ти­ ло је ви­ше од 40.000 ту­ри­ста, а ви­на из ње­га из­во­зе се у 20 др­жа­ва сви­је­та.

>> На­сту­пи хо­ра „Ба­ња­лу­чан­ке“ до­ бар су пу­то­каз за умјет­ни­ке ка­ ко да пред­ста­вља­ју кул­т у­ру Срп­ ске ван ње­них гра­ни­ца, оци­је­нио је ми­ни­стар про­свје­те и кул­т у­ре Го­ран Му­таб­џи­ја на­кон при­је­ма пред­став­ни­ка овог хо­ра, упри­ ли­че­ног по­во­дом осва­ја­ња дви­је злат­не ме­да­ље на ме­ђу­на­род­ном хор­ском так­ми­че­њу у Шпа­ни­ји. >> На Зла­ти­шту ће би­ти из­гра­ђен спо­мен-крст ви­сок 26 ме­та­ра и на ње­му укле­са­на име­на ви­ше од 6.600 Ср­ба из Са­ра­је­ва по­ги­ну­ лих у ми­ну­лом ра­т у – од­лу­чи­ло је Пред­сјед­ни­штво Са­ве­за ло­го­ра­ ша Ре­пу­бли­ке Срп­ске на не­дав­ној сјед­ни­ци у Ро­га­ти­ци.

SRPSK A  No 4  2013

09


А Л Б У М

МА­ЛИ ФО­ТО-ВО­ДИЧ КРОЗ СРП­СКУ

И очи­ма во­ље­ти Отаџ­би­ну

Љ

Фо­то­гра­фи­је: Бра­ни­слав Ан­дрић, Ми­лан Бла­го­је­вић, Ра­до­ји­ца Ћо­со­вић, Са­ша Ја­њу­шић, Са­ша Кне­же­вић

10

е­по­та се хра­ни по­гле­ди­ма. Тек он­да жи­ви ње­на ве­за са ду­шом, тек он­да оду­ше­вља­ва. Сви­јет се нај­при­је оком про­ми­шља и во­ли. Ако ље­по­т у ви­диш ср­цем, он­да је то пред чим сто­јиш огле­да­ло. „Са­мо плит­ки љу­ди не су­де пре­ма из­гле­ду. Пра­ва ми­сте­ри­ја сви­је­та је оно ви­дљи­во, а не не­ви­дљи­во.“ Пред на­ма је Срп­ска ви­ђе­на оком сво­јих фо­то­гра­фа. Ве­ли­ки број фо­то­ гра­фи­ја са кон­кур­са Ту­ри­стич­ке ор­га­ни­за­ци­је Ре­пу­бли­ке Срп­ске пре­до­чен нам као при­је­длог за раз­ми­шља­ње, као мо­гућ­ност и обе­ћа­ње, као по­зив­ни­ ца. Ка­ко их, за ову при­ли­ку, све­сти на шест? (Не­��рећ­ни чо­вјек уви­јек бо­ље ви­ди и ви­ше ци­је­ни оно че­га се ли­ша­ва не­го оно што му пре­о­ста­је, ње­го­во. А мо­ра обр­ну­то.) Има ту ра­зних ка­дро­ва. Про­фе­си­о­нал­них и ама­тер­ских, упор­но че­ка­ них и сни­мље­них слу­чај­но, ус­пут. Оча­ра­ва­ју­ћих у не­са­вр­ше­но­сти и упро­ па­шће­них по­пра­вља­њем у „фо­то­шо­пу“. Има ду­гих про­ми­шља­ња, пра­вих ма­лих сту­ди­ја, и бр­зих ре­ак­ци­ја у на­гло пре­по­зна­том тре­нут­ку. Љуп­ко љет­ње пред­ве­чер­је у глав­ној ули­ци „нај­мла­ђег ста­рог гра­да у Евро­пи“. Чу­ ве­ни мост, пле­ме­ни­та ми­сао хит­ну­та из­ме­ђу дви­је оба­ле, огле­да се у мир­ ној во­ди и чи­стом не­бу. Чо­вјек ле­ти као ти­ца над за­ви­ча­јем, кроз „огром­не ми­кро­ко­смо­се“. Њих дви­је, ма­ла и ве­ли­ка, сје­де за­гр­ље­не на ви­ди­ков­цу као на при­је­сто­лу. Ста­ро и мла­до на­сми­ја­но, на сан­ка­ма, уро­ње­но у сни­јег као у сје­ћа­ње на дје­тињ­ство. Бри­јег у се­лу, ку­ћа и воћ­њак, пред олу­ју. Сви­та­ње над гра­дом и је­зе­ром, над хра­мом и по­љем, у на­ма. Сва­ко­днев­ни ли­је­пи при­зо­ри ко­јих се сје­ти­мо тек кад их у но­ви­на­ма ви­ди­мо. За­хва­љу­ју­ћи ТОРС-у на усту­пље­ним фо­то­гра­фи­ја­ма, за­у­ста­вља­мо ри­је­ чи. Пу­шта­мо очи.  (Б. М.) SRPSK A  БРОЈ 4  2013


SRPSK A  No 4  2013

11


А Л Б У М

12

SRPSK A  БРОЈ 4  2013


SRPSK A  No 4  2013

13


А Л Б У М

14

SRPSK A  БРОЈ 4  2013


SRPSK A  No 4  2013

15


П У ­Т О­К А З

У ста­ром

ЈА­ХО­РИ­НА, СРЕ­ДИ­ШТЕ ЗИМ­СКОГ ТУ­РИ­ЗМА И БИ­ЈЕ­ЛИХ СПОР­ТО­ВА У СРП­СКОЈ

олим­пиј­ском кру­гу Од пр­вих ски­ја, до­не­се­них при­је тач­но де­ве­де­сет го­ди­на, ову­да су про­шли ми­ли­о­ни љу­би­те­ља зим­ских спор­то­ва. По­чет­ни­ци и ве­ли­ки шам­пи­о­ни, до­ма­ћи и стран­ци, ве­ли­ки и ма­ли, спу­шта­ли су се низ ове ста­зе и од­сје­да­ли у ов­да­шњим пан­си­о­ни­ма, оста­ја­ли трај­но за­ди­вље­ни и уви­јек се вра­ћа­ли. До­са­да­шњи вр­ху­нац сва­ка­ко су че­тр­на­е­сте Зим­ске олим­пиј­ске игре, одр­жа­не и ов­дје 1984. Ба­шти­не­ћи све то, Ту­ри­стич­ка ор­га­ни­за­ци­ја Ис­точ­ног Са­ра­је­ва у но­ву зим­ску се­зо­ну ушла је са свим ста­рим и мно­гим но­вим аду­ти­ма

16

SRPSK A  БРОЈ 4  2013


SRPSK A  No 4  2013

17


П У ­Т О­К А З

Д

у­га тра­ди­ци­ја ски­ја­ња и ор­га­ни­ зо­ва­них зим­ских так­ми­че­ња на Ја­хо­ри­ни по­чи­ње дав­не 1923. Те го­ди­не на ову пла­ни­ну, за­би­ље­же­но је, до­не­се­не су пр­ве ски­је. Од та­да до да­ нас, на па­ди­на­ма и ста­за­ма Ја­хо­ри­не пр­ ве ски­ја­шке ко­ра­ке на­пра­ви­ло је ви­ше од ми­ли­он љу­би­те­ља овог би­је­лог спор­ та из ци­је­лог сви­је­та. Да­нас је Ја­хо­ри­на је­дан од нај­по­пу­ лар­ни­јих зим­ских цен­та­ра на Бал­ка­ну, а мно­ги је свр­ста­ва­ју и ме­ђу нај­љеп­ше пла­ни­не у Евро­пи. На над­мор­ској ви­ си­ни 1.529–1.916 ме­та­ра, ов­дје је на рас­ по­ла­га­њу ви­ше од 20 ки­ло­ме­та­ра до­бро уре­ђе­них ста­за за алп­ско ски­ја­ње. Ста­ зе су по­ве­за­не мо­дер­ним вер­ти­кал­ним тран­спор­том (три ше­сто­сје­да, два дво­ сје­да и че­ти­ри лиф­та), укуп­ног ка­па­ ци­те­та од пре­ко 12.000 ски­ја­ша на сат. За љу­би­те­ље нор­диј­ског ски­ја­ња пра­ви би­сер је ста­за „Дво­ри­шта“. Ту је и са­вре­ ме­но стре­ли­ште за би­а­тлон, ко­је омо­ гу­ћа­ва усло­ве за вр­х ун­ска так­ми­че­ња. Упра­во на тој ста­зи одр­жа­но је Свјет­ско вој­но пр­вен­ство у би­а­тло­ну, фе­бру­ар ­а 2011. го­ди­не. Бли­зи­на ме­ђу­на­род­ног аеро­дро­ма у Са­ра­је­ву омо­гу­ћа­ва ла­ку до­ступ­ност овог ски-цен­тра ве­ли­ком бро­ју ту­ри­ста ко­ји до­ла­зе из ино­стран­ства. – Осим за љу­би­те­ље ски­ја­ња, бор­да­ ња и оста­лих спор­то­ва на сни­је­гу, Ја­ хо­ри­на ну­ди про­гра­ме и за оне жељ­не до­бре за­ба­ве и про­во­да, тра­ди­ци­о­нал­ не ку­хи­ње и до­ма­ћих спе­ци­ја­ли­те­та, шет­њи у пре­кра­сном зим­ском ам­би­ јен­т у и ква­ли­тет­ног од­мо­ра у до­ма­ ћин­ској, ли­је­пој ат­мос­фе­ри ов­да­шњих хо­те­ла, пан­си­о­на, апарт­ма­на и дру­гих смје­штај­них ка­па­ци­те­та – ка­же Бран­ ка Спа­со­је­вић, ди­рек­тор­ка Ту­ри­стич­ ке ор­га­ни­за­ци­је Гра­да Ис­точ­но Са­ра­ је­во. – Осим то­га хо­те­ли на Ја­хо­ри­ни ну­де мо­гућ­ност опу­шта­ња у са­вре­ме­но

Зла­ти­бор­ска ве­за – На­ста­ви­ће­мо да раз­ви­ја­мо са­др­жа­је на под­руч­ју Ја­хо­ри­не, као и гра­да Ис­точ­но Са­ра­је­во. У пла­ну је ре­ал ­ и­за­ци­ја про­је­ ка­та са на­шим парт­не­ри­ма у Цр­ној Го­ри (оп­шти­на­ма Плу­жи­не и Ко­ла­шин) и Ср­би­ји (оп­шти­ном Ча­је­ти­на и Ту­ри­стич­ком ор­ га­ни­за­ци­јом Зла­ти­бор). Про­је­кат се од­но­си на уре­ђе­ње од­ре­ ђе­них ту­ри­стич­ких сег­ме­на­та на Ја­хо­ри­ни и Зла­ти­бо­ру – ка­же Бран­ка Спа­со­је­вић, ди­рек­тор­ка Ту­ри­стич­ке ор­га­ни­за­ци­је Ис­ точ­ног Са­ра­је­ва.

18

SRPSK A  БРОЈ 4  2013


SRPSK A  No 4  2013

19


П У ­Т О­К А З

20

SRPSK A  БРОЈ 4  2013


При­влач­ност ље­та на пла­ни­ни – Убу­ду­ће, ин­тен­зив­но ће­мо раз­ви­ја­ти љет­ње ту­ри­стич­ке са­ др­жа­је на Ја­хо­ри­ни, ка­ко би­смо уна­при­је­ди­ли и овај сег­мент по­ну­де – ка­же Бран­ка Спа­со­је­вић. – Же­ли­мо да Ја­хо­ри­на на ту­ри­стич­кој ма­пи овог ди­је­ла Евро­пе за­у­зме мје­сто ко­је за­ слу­жу­је и као љет­на де­сти­на­ци­ја. За са­да, то­ком љет­них мје­ се­ци по­пу­лар­ни су се­ми­на­ри, кон­фе­рен­ци­је, кон­гре­си, шко­ле у при­ро­ди, спорт­ски кам­по­ви, ре­лакс, вел­нес и ex­tre­me ви­кен­ ди у екс­клу­зив­ним ја­хо­рин­ским хо­те­ли­ма, као и адре­на­лин­ ски спор­то­ви, по­пут пла­нин­ског би­ци­кли­зма и пла­ни­на­ре­ња. Не за­бо­ра­ви­мо ни шет­ње уре­ђе­ним пла­ни­нар­ским ста­за­ма, бра­ње ље­ко­ви­тог би­ља и мно­го то­га још.

опре­мље­ним вел­нес цен­три­ма ко­ји се на­ла­зе у њи­хо­вом са­ста­ву. Ја­хо­ри­на је пла­ни­на ко­ја има ду­шу, до­да­је Спа­со­је­ви­ће­ва. Осим због ски­ја­ ња, на­ши го­сти уви­јек нам се вра­ћа­ју и због то­га што се, ка­жу, ов­дје осје­ћа­ју као код ку­ће. Ту су још не­ка­да дав­но сте­кли при­ја­те­ље за ци­је­ли жи­вот. – Ја­хо­ри­на је кон­ку­рент­на и ци­је­на­ ма, ко­је су знат­но ни­же не­го у дру­гим ски-цен­три­ма на ју­жно­сло­вен­ском про­ сто­ру, па нам и због то­га оста­ју вјер­ни на­ши ста­ри го­сти и до­ла­зе но­ви – ка­же ди­рек­тор­ка Ту­ри­стич­ке ор­га­ни­за­ци­је Ис­точ­но Са­ра­је­во. – На Ја­хо­ри­ни је све спрем­но за зим­ску ту­ри­стич­ку се­зо­ну 2013/2014. Ста­зе су очи­шће­не, ре­мон­то­ ван вер­ти­кал­ни тран­спорт и утвр­ђе­не ци­је­не ски-па­са, ко­ји је до 11. но­вем­бра мо­гао да се ку­пи по про­мо­тив­ним ак­ циј­ским ци­је­на­ма у Олим­пиј­ском цен­ тру „Ја­хо­ри­на“. НА РУ­СКИМ КРИ­ЛИ­МА Као и прет­ход­них го­ди­на, Ту­ри­стич­ ка ор­га­ни­за­ци­ја Ис­точ­ног Са­ра­је­ва, у са­рад­њи са Удру­же­њем хо­те­ли­је­ра на Ја­хо­ри­ни, Олим­пиј­ским цен­тром „Ја­ хо­ри­на“ и Ту­ри­стич­ком ор­га­ни­за­ци­ јом Ре­пу­бли­ке Срп­ске, уче­ство­ва­ла је на број­ним сај­мо­ви­ма и бер­за­ма ту­ри­ зма у Ср­би­ји, Цр­ној Го­ри, Сло­ве­ни­ји и Хр­ват­ској. И уви­јек је про­мо­ви­са­на пред­сто­је­ћа зим­ска ту­ри­стич­ка се­зо­ на. Од 8. до 10. но­вем­бра на Ја­хо­ри­ни је одр­жа­на и се­дам­на­е­ста Бер­за ту­ри­зма „Wor­kshop 2013.“ на ко­јој је уче­ство­ва­ ло око ше­зде­сет ту­ри­стич­ких аген­ци­ја из БиХ, Ср­би­је, Цр­не Го­ре и Сло­ве­ни­ је, као и пред­став­ни­ци два­де­сет ру­ских. У Ту­ри­стич­кој ор­га­ни­за­ци­ји Ис­точ­ног Са­ра­је­ва на­да­ју се да ће то до­при­ни­је­ SRPSK A  No 4  2013

Фотографије: Владимир Станишић, Ивана Амовић, Мирослав Бундало, Архива Олимпијског центра „Јахорина“

21


П У ­Т О­К А З

ти по­ве­ћа­њу бро­ја ру­ских ту­ри­ста на Ја­хо­ри­ни. Том при­ли­ком одр­жа­на је и пре­зен­та­ци­ја о Ја­хо­ри­ни за ру­ске ту­ ро­пе­ра­те­ре, ко­ји су по­том об­и­шли све хо­те­ле на пла­ни­ни, упо­зна­ли се са њи­ хо­вом по­ну­дом и са­чи­ни­ли до­бре по­ слов­не аран­жма­не за пред­сто­је­ћу зим­ ску ту­ри­стич­ку се­зо­ну. – За нас је по­себ­но ва­жна ин­фор­ма­ ци­ја ко­ју је на бер­зи из­нио Ју­риј Ба­сјук, ди­рек­тор авио-ком­па­ни­је „Мо­ско­ви­ја“ – на­ста­вља Спа­со­је­ви­ће­ва. – Од 20. де­ цем­бра 2013. го­ди­не би­ће уве­де­на но­ва ре­дов­на ави­он­ска ли­ни­ја на ре­ла­ци­ји

22

SRPSK A  БРОЈ 4  2013

Мо­сква–Са­ра­је­во. Ави­он ће јед­ном не­ дељ­но ле­тје­ти са мо­сков­ског аеро­дро­ма „До­мо­дје­до­во“, у ју­тар­њим ча­со­ви­ма, а по­вра­так за Мо­скву пла­ни­ран је истог да­на по­под­не са са­ра­јев­ског аеро­дро­ма „Бут­мир“. Ако се узме у об­зир да је за го­ сте из Ру­си­је знат­но олак­шан ви­зни ре­ жим, од­но­сно уки­ну­те до­са­да­шње оба­ ве­зне а не баш ни­ске так­се, ето раз­ло­га за оп­ти­ми­зам у ве­зи са до­ла­ском ве­ћег бро­ја ру­ских ту­ри­ста и на Ја­хо­ри­ну. Ту­ри­стич­ка се­зо­на 2013/2014. отво­ ре­на је сре­ди­ном де­цем­бра са­да већ тра­ ди­ци­о­нал­ном ма­ни­фе­ста­ци­јом „У су­ срет зи­ми“, ко­ја је и ове го­ди­не оку­пи­ла број­не ту­ри­стич­ке рад­ни­ке и при­ја­те­ље Ја­хо­ри­не из зе­мље и ино­стран­ства. У Ту­ри­стич­кој ор­га­ни­за­ци­ји Ис­точ­но Са­ ра­је­во на­да­ју се ско­ром за­вр­шет­ку ра­ до­ва на гон­до­ли Ја­хо­ри­на–Па­ле, ко­ја ће уна­при­је­ди­ти ту­ри­стич­ке са­др­жа­је на овој пл��­ни­ни, као и про­ду­жи­ти ски­ја­ шке ста­зе за око 15 ки­ло­ме­та­ра. 


SRPSK A  No 4  2013

23


Т Р А­Г О­В И

АМ­БА­РИ­НЕ У ОКО­ЛИ­НИ ДЕР­ВЕН­ТЕ, ИЗ­МЕ­ЂУ ПРЕ­ДА­ЊА, НА­У­КЕ И ОПРЕ­ЗНИХ ДО­МИ­ШЉА­ЊА

За­го­нет­ни

ћу­по­ви у ка­ме­ну Има их у ви­ше се­ла, али ис­тра­же­не су са­мо оне у До­њем Де­тла­ку. Ве­зу­ју се за нео­лит, рим­ско до­ба и сред­њи ви­јек. Да ли су би­ле оста­ве за хра­ну, скро­ви­шта за дра­го­цје­но­сти, или има­ле не­ку та­јан­стве­ни­ју об­ред­ну на­мје­ну? О слич­ним објек­ти­ма пи­са­ли су Ви­трув, Ксе­но­фон, Стро­бо, Пли­ни­је и Та­цит. Не­ки дер­вент­ске ам­ба­ри­не по­ве­зу­ју и са не­ка­да­шњим ма­на­сти­ром Де­тлак, из до­ба кра­ља Дра­гу­ти­на Не­ма­њи­ћа. Го­ди­не 2010. овај ком­плекс про­гла­шен је кул­тур­но-исто­риј­ским до­бром од ве­ли­ког зна­ча­ја

И

ако по­сто­је сто­ти­на­ма го­ди­на, ам­ба­ри­не или хам­ба­ри­не су до да­на­шњег да­на оста­ле пра­ва ар­ хе­о­ло­шка ениг­ма, јер на пи­та­ња че­му су слу­жи­ле и ка­да су из­гра­ђе­не, не­ма је­ дин­стве­ног од­го­во­ра ар­хе­о­ло­га ни дру­ гих ис­тра­жи­ва­ча. Сви су сло­жни са­мо у јед­ном – ове нео­бич­не ру­пе у ка­ме­ну, у об­ли­ку ћу­па с ма­лим отво­ром, ши­ро­ке у сре­ди­ни и уже при дну, пра­вље­не су  Са­во Пе­чић, ло­кал­ни хро­ни­чар људ­ском ру­ком.

Текст и фо­то­гра­фи­је: Да­мир Кља­јић

24

SRPSK A  БРОЈ 4  2013

Ам­ба­ри­на у Срп­ској има на не­ко­ли­ ко мје­ста у дер­вент­ском кра­ју, и то у се­ ли­ма До­њи Де­тлак, Гор­ња Лу­пља­ни­ца, Црн­ча, Оси­ња, Ве­ли­ка Со­ча­ни­ца, Да­ жни­ца и Мо­дран. О то­ме ка­да су ам­ба­ри­не гра­ђе­не и че­му су слу­жи­ле ис­тра­жи­ва­чи има­ју раз­ли­чи­та ми­шље­ња. Нај­че­шће је оно да су слу­жи­ле као скла­ди­шта, нај­вје­ро­ ват­ни­је за хра­ну, а ве­зу­ју се за пе­ри­од нео­ли­та, рим­ског до­ба и сред­њег ви­је­ка.


SRPSK A  No 4  2013

25


Т Р А­Г О­В И

26

SRPSK A  БРОЈ 4  2013


SRPSK A  No 4  2013

27


Т Р А­Г О­В И

 Ам­ба­ри­не у До­њем Де­тла­ку сни­мље­не из ва­зду­ха Ар­хе­о­лог Ми­лан Ђур­ђе­вић то­ком ис­ко­па­ва­ња на том ло­ка­ли­те­ту, го­ди­не 2009.

 Цр­ква Све­тог Или­је, са гро­бљем, на мје­сту гдје се у ста­ри­ни на­ла­ зио ма­на­стир До­њи Де­тлак

У дер­вент­ском кра­ју ис­тра­жи­ва­не су је­ди­но оне у До­њем Де­тла­ку. Пр­ во ис­тра­жи­ва­ње оба­вље­но је још 1892, под ру­ко­вод­ством Ко­сте Хер­ма­на, та­ да­шњег уред­ни­ка Гла­сни­ка Зе­маљ­ског му­зе­ја у Са­ра­је­ву. Та­да су еви­ден­ти­ра­не 23 ја­ме у об­ли­ку ћу­по­ва (ам­фо­ра), ду­би­ не од 1,5 до 2,8 ме­та­ра, сре­ди­не ши­ро­ке од је­дан до 1,8 ме­та­ра и ши­ри­не отво­ра од 0,45 до 0,60 ме­та­ра. На отво­ри­ма не­ ких ам­ба­ри­на при­ми­је­ће­ни су усје­че­ни жље­бо­ви, ко­ји су нај­вје­ро­ват­ни­је слу­ жи­ли за по­клоп­це ко­ји­ма су за­тва­ра­не. То­ком ис­тра­жи­ва­ња очи­шће­но је и пот­ пу­но пре­тра­же­но 15 ам­ба­ри­на, а осам је оста­ло за­тр­па­но и не­ис­тра­же­но. Ипак, ни­је про­на­ђе­но ни­шта на осно­ву че­га би се мо­гло за­кљу­чи­ти у ко­јем пе­ри­о­ду су на­ста­ле. Ам­ба­ри­не у До­њем Де­тла­ку еви­ден­ти­ ра­не су и у Ар­хе­о­ло­шком лек­си­ко­ну БиХ, а про­у­ча­вао их је и др Ста­ни­ша Тут­ње­вић, при­ли­ком пи­са­ња књи­ге На тра­гу ма­на­ сти­ра Де­тлак, об­ја­вље­не 2008. „На­зив ам­ба­ри­не из­ве­ден је од пер­сиј­ ске ри­је­чи ам­бар, ко­ја озна­ча­ва др­ве­ну згра­ду за жи­та­ри­це, си­лос. Нај­вје­ро­ват­ ни­је се уста­лио у до­ба тур­ске вла­да­ви­ не“, за­пи­сао је Тут­ње­вић.

До­бро од ве­ли­ког зна­ча­ја За­вод за за­шти­ту кул­тур­но-исто­риј­ског и при­род­ног на­сље­ ђа Ре­пу­бли­ке Срп­ске про­гла­сио је 2010. Кул­тур­но-исто­риј­ски ком­плекс „Де­тлак“ не­по­крет­ним кул­тур­но-исто­риј­ским до­ бром од ве­ли­ког зна­ча­ја. Ко­ми­си­ја за очу­ва­ње на­ци­о­нал­них спо­ме­ни­ка Бо­сне и Хер­ це­го­ви­не ста­ви­ла је овај ло­ка­ли­тет, ко­ји на­зи­ва Бу­квик, на при­вре­ме­ну ли­сту на­ци­он ­ ал­них спо­ме­ни­ка БиХ, за­јед­но са Цр­квом Све­тог Или­је.

28

SRPSK A  БРОЈ 4  2013

Нај­но­ви­ја ис­тра­жи­ва­ња ам­ба­ри­на у До­њем Де­тла­ку оба­вио је 2009. го­ди­не За­вод за за­шти­т у кул­т ур­но-исто­риј­ског и при­род­ног на­сље­ђа Ре­пу­бли­ке Срп­ске. Том су при­ли­ком очи­шће­не све ја­ме, а у јед­ној су про­на­ђе­ни оста­ци ке­ра­ми­ке из ка­сног сред­њег ви­је­ка. БИ­ЈЕ­ЛЕ АМ­ФО­РЕ ЗА ЦР­НЕ ДА­НЕ Не­ки ар­хе­о­ло­зи на­во­де да су ам­ба­ри­не ка­сно­ан­тич­ки гра­на­ри­ји. Њи­хо­во по­ве­ зи­ва­ње са рим­ским пе­ри­о­дом до­ла­зи од слич­но­сти об­ли­ка ам­ба­ри­на и рим­ских ам­фо­ра, као и отуд што исто­ри­чар Та­цит у дје­лу Гер­ма­ни­ја на­во­ди слич­на под­зем­ на спре­ми­шта ко­ја су по­сто­ја­ла при­је се­ о­бе на­ро­да у на­ше кра­је­ве. По­сто­је прет­ по­став­ке да су ам­ба­ри­не у дер­вент­ском кра­ју из­гра­ђе­не при­је IV ви­је­ка и да су их гра­ди­ли Ри­мља­ни или Или­ри. Оста­ло је за­пи­са­но и да је у До­њем Де­тла­ку 1951. је­дан мје­шта­нин, не­да­ле­ко од ам­ба­ри­на, ко­пао ка­мен за те­мељ ку­ће и том при­ли­ ком про­на­шао је­дан до­бро са­чу­ван гроб. У ка­ме­ном сан­ду­ку био је ко­стур и ра­зни на­кит по­знат из рим­ске исто­ри­је. Ис­тра­жи­ва­ње у До­њем Де­тла­ку 2009. и еви­ден­ци­ја из ста­ри­јих пе­ри­о­да на­ве­ ли су не­ке ис­тра­жи­ва­че на за­кљу­чак да су ам­ба­ри­не нај­о­чу­ва­ни­ји обје­кат сред­ њо­вје­ков­не ма­те­ри­јал­не кул­т у­ре у овом кра­ју Срп­ске. У по­сљед­ње ври­је­ме оне се нај­че­шће до­во­де у ве­зу са ма­на­сти­ром Де­тлак, ко­ји се нај­вје­ро­ват­ни­је на­ла­зио на мје­сту да­на­шње Цр­кве Све­тог Или­ је и у ко­јем је 1628. пре­пи­са­но јед­но је­ ван­ђе­ље. Ма­на­стир је на­стао кра­јем XI­II и по­чет­ком XIV ви­је­ка, ка­да је Усо­ром вла­дао срп­ски краљ Дра­гу­тин Не­ма­њић.


За­штит­ни ра­до­ви У са­ста­ву Кул­тур­но-исто­риј­ског ком­плек­ са „Де­тлак“ су ло­ка­ли­те­ти Ам­ба­ри­не и Пе­ћи­не, са ма­на­стир­ском Цр­квом Све­тог Или­је и пра­во­слав­ним гро­бљем у До­њем Де­тла­ку. На осно­ву ма­те­ри­јал­них оста­та­ ка, ме­ђу ко­ји­ма је и над­гроб­ни спо­ме­ник (сте­ћак) са уре­за­ним Ан­дре­ји­ним кр­стом, сма­тра се да је пра­во­слав­но гро­бље ста­ ро ви­ше од 300 го­ди­на. Го­ди­не 2010. рас­пи­сан је и кон­курс за уре­ ђе­ње ди­је­ла ком­плек­са (ло­ка­ли­те­та Ам­ба­ ри­не). Кра­јем 2011. за­по­че­ти су из­град­ња за­штит­не кон­струк­ци­је, вањ­ско уре­ђе­ње и из­ра­да ин­фор­ма­ци­он ­ их та­бли.

По­је­ди­ни исто­ри­ча­ри и ар­хе­о­ло­зи ми­ шље­ња су да су ам­ба­ри­не на­ста­ле у том пе­ри­о­ду, за по­тре­бе мо­на­ха. Има и прет­по­став­ки да су гра­ђе­не за ври­је­ме ве­ли­ких епи­де­ми­ја. Про­стор на ком се у До­њем Де­тла­ку на­ла­зе ам­ба­ри­не у ли­те­ра­т у­ри има раз­ ли­чи­те на­зи­ве: Ам­ба­ри­не, Хам­ба­ри­не, Бу­квик и Чи­змо­ви­на, Кул­т ур­но-исто­риј­ ски ком­плекс „Де­тлак“. Не­да­ле­ко ода­тле 2007. про­на­ђен је ло­ка­ли­тет Пе­ћи­на, на ко­јем су ар­хе­о­ло­зи 2009. от­кри­ли број­ не па­ле­ол ­ ит­ске кре­ме­ни­це, фраг­мен­те ке­ра­ми­ке и дру­ге ма­те­ри­јал­не остат­ ке. Про­на­ђе­на су и уду­бље­ња у сти­је­ни, ство­ре­на људ­ском ру­ком, а исто­ри­ча­ри сма­тра­ју да се ту нај­вје­ро­ват­ни­је на­ла­зи­ ла мо­на­шка ис­по­сни­ца. МНО­ГЕ ВЕ­ЗЕ, ДА­ЛЕ­КЕ И НЕ­ЈА­СНЕ Ам­ба­ри­не у оста­лим дер­вент­ским се­ ли­ма оста­ле су у сје­ни ових у До­њем Де­

тла­ку, па још ни­с у ис­тра­жи­ва­не. У Гор­њој  Уну­тра­ Лу­пља­ни­ци на­ла­зе се у за­се­ок ­ у Бре­стов­ шњост ци, на ви­ше ло­ка­ли­те­та. Ста­нов­ни­ци ми­ јед­не оста­ве сле да су ко­па­не за ври­је­ме ве­ли­ких ра­ то­ва, ра­ди са­кри­ва­ња хра­не и зла­та. У Ам­ба­ри­не у Црн­чи се на­ла­зе код ку­ћа Да­ви­до­ви­ћа, на До­њем Де­тла­ку, гра­ни­ци са Оси­њом. При­ли­ком из­град­ње по­глед ис­ко­са пу­та Мо­дран–Оси­ња, 1953, уни­ште­не су дви­је ам­ба­ри­не про­на­ђе­не у Оси­њи. Мје­шта­ни за­се­о­ка Да­ни­ло­ви­ћи у Ве­ ли­кој Со­ча­ни­ци по­ми­њу да ам­ба­ри­на има и у не­по­сред­ној бли­зи­ни њи­хо­вих ку­ћа, али су их за­тр­па­ли. Јед­на је про­на­ ђе­на при­ли­ком екс­пло­а­та­ци­је креч­ња­ка у се­лу Да­жни­ца, али уни­ште­на је да­љим ра­до­ви­ма у ка­ме­но­ло­му. Нео­бич­них ћу­ по­ва у ка­ме­ну има и у Мо­дра­ну, не­да­ле­ко од илир­ске гра­ди­не на ло­ка­ли­те­т у Вис. Ам­ба­ри­не се по­ми­њу и у се­лу Муј­џи­ћи код Јај­ца (1913), у Под­сти­њу код Ки­се­ља­ка (1923). Слич­ни објек­ти на­ла­зе се и у Кру­ шча­ни­ма, код Оло­ва. И у око­ли­ни Гра­ча­ ни­це, у Фе­де­ра­ци­ји БиХ, про­на­ђе­не су ам­ ба­ри­не, али су та­мо би­ле гра­ђе­не од зе­мље. Слич­них обје­ка­та има и у Ма­ђар­ској, Сла­во­ни­ји, До­њој Аустри­ји, Мо­рав­ској и Че­шкој, а о њи­ма су пи­са­ли и Ви­трув, Ксе­но­фон, Стра­бо, Пли­ни­је и Та­цит. 

Ми­ше­ви и зла­то Мје­шта­ни Гор­ње Лу­пља­ни­це при­ча­ју да се јед­на ам­ба­ри­на на­ла­зи­ла и у шу­ми по­ро­ди­це Но­ва­ко­вић. Пре­ма пре­да­њу, про­на­шао ју је мли­нар ко­ји је, дав­но, ра­дио у во­де­ни­ци на по­то­ку Лу­пља­ни­ца. Јед­не хлад­не но­ћи оти­шао је у шу­му по др­ва, да би мо­гао да на­ло­жи ва­тру у во­де­ни­ци. У шу­ми је угле­дао ми­ше­ве ко­ји су раз­гр­ну­ли лист и је­ли жи­то. При­шао је бли­же и ви­дио по­кло­пац не­ке ��у­пе, по­ди­гао га и у ру­пи (ам­ба­ри­ни) про­на­шао ве­ће ко­ли­чи­не зла­та и жи­та. По­ку­пио је зла­то и по­бје­гао из се­ла, за­бо­ра­вив­ши хлад­но­ћу. SRPSK A  No 4  2013

29


Ч А­Р О­Л И­Ј А

30

/

M A G I C

SRPSK A  БРОЈ 4  2013


ја­вом сном

ЗИМ­ЗО­ГРАД, МА­ЛА БА­ЊА­ЛУЧ­КА НО­ВО­ГО­ДИ­ШЊА УР­БА­НА БАЈ­КА

Ме­ђу и међ

Ба­ња­лу­ча­ни су у ср­цу свог гра­да до­би­ли оп­чи­њу­ју­ћу зим­ску ле­ген­ду и пра­ву пра­знич­ну ат­мос­фе­ру. Тај град у гра­ду, под за­шти­том Све­тог Ни­ко­ле, оку­пља ста­ре и мла­де, ве­ли­ке и ма­ле, све ко­ји ни­су за­бо­ра­ви­ли да се ра­ду­ју и сне­ва­ју. А ка­да се сре­ди­ном ја­ну­а­ра ша­ре­на све­тла по­га­се и она са­свим обич­на по­па­ле, и ка­да се дје­чак Зим­зо­лин по­ву­че иза пла­шта ко­ји пре­кри­ва овај наш сви­јет, и ча­роб­ња­ци Зим­зо­гра­да оти­ћи ће на од­мор. Док се на­ред­не зи­ме опет не про­бу­ди­мо у свом Зим­зо­гра­ду Текст и фо­то­гра­фи­је: Сен­ка Три­вић SRPSK A  No 4  2013

31


Ц

р­ве­на, пла­ва, жу­та... Од бо­ја укра­сних свје­ћи­ца сја­ји се око по­сма­тра­ча. У зје­ни­ци се зви­је­ зде на не­бе­ском ноћ­ном плат­ну до­пу­ ња­ва­њу не­пра­вил­ним об­ли­ци­ма ве­ћих и ма­њих укра­са ко­ји на­го­вје­шта­ва­ју са­ мо јед­но: но­во­го­ди­шње пра­зни­ке. Ци­ је­ло мје­сто опа­са­но је то­по­том бр­жих и спо­ри­јих ко­ра­ка, ту­пих зву­ко­ва зим­ ских ци­пе­ла са твр­ђим ђо­ном и оних звон­ки­јих од чи­зми­ца да­ма. Али ве­се­ли дје­чи­ји по­ви­ци су ипак над­ја­ча­ли све. Нај­мла­ђи, ко­ји уме­ју се ра­ду­ју и јед­ној ша­ре­ној ку­гли, са­да су оча­ра­ни сто­ти­на­ма њих ко­ји­ма је укра­ шен Зим­зо­град. Ра­зу­мљи­во. На том мје­сту ци­је­ле го­ди­не гле­да­мо си­ву по­ пло­ча­ну по­вр­ши­ну и је­дан не­до­ра­сли др­во­ред ис­пред ауто­бу­ских ста­ја­ли­шта. Са­да, са ку­ћи­ца­ма од др­ве­та, бли­ста­вом јел­ком, не­за­о­би­ла­зним Све­тим Ни­ко­ лом и ма­лим лу­на пар­ком, то је пра­ва ма­ла пра­знич­на оаза у ср­цу Ба­ња­лу­ке. Ко­ли­ко има мје­се­ци у го­ди­ни ду­пло је ви­ше ку­ћи­ца ко­је спо­ља ли­че јед­на дру­гој, а у сво­ја че­ти­ри зи­да ну­де сва­ ко­вр­сне дран­гу­ли­је. Слат­ки­ши­ма не мо­гу да одо­ле ни мла­ђи ни ста­ри­ји. Док

32

SRPSK A  БРОЈ 4  2013


хла­дан ва­здух ја­сно би­ље­жи сва­ки дах, у усти­ма се то­пи смје­са ко­ју као да су пра­ ви­ле ру­ке мај­ке. И не про­ђе ни трен, око већ тра­жи но­ве уку­се ко­ји­ма ће да упот­пу­ни до­жи­ вљај. Ку­ва­но ви­но, чај, ка­фа у до­ди­ру са хлад­њи­ка­вим пр­сти­ма при­ја­ју и при­је не­го што то­пли на­пи­так из­ну­тра угри­је ти­је­ло. ДЈЕ­ЧИ­ЈА ПРИ­ЧА За­што од­ра­сли ви­ше не вје­ру­ју у бај­ ке? Ни Све­ти Ни­ко­ла, ни чо­ко­ла­да умо­ та­на у свје­тлу­ца­ви це­ло­фан не до­но­си им ра­дост. А тек пли­ша­на играч­ка! За њу, у сви­је­т у нас ма­ли­ша­на, ври­је­ди са­ мо јед­но пра­ви­ло: што је ве­ћа, то нам је љеп­ша и дра­жа. За­то се ми бо­ри­мо да уба­ци­мо што ви­ше ку­гли на оном чуд­ ном мје­сту у лу­на пар­ку, док нам по­глед не­хо­тич­но ле­ти на дру­га­ре ко­ји су у во­ зи­ћу, или на аути­ћи­ма. Дје­чи­ја ку­ћа, ка­жу од­ра­сли, осми­ шље­на је са­мо за нас. Док че­ка­мо сво­је пр­ве па­ке­ти­ће, нер­во­зно по­ку­ша­ва­мо да се сје­ти­мо шта смо про­шле го­ди­не до­би­ли. SRPSK A  No 4  2013

33


Ч А­Р О­Л И­Ј А

Пра­ви­мо се ва­жни јед­ни пред дру­ ги­ма, од­мје­ра­ва­ју­ћи ко се то још ше­та др­же­ћи ро­ди­те­ље за ру­ку, а ко је до­био пр­ви сим­бол са­мо­стал­но­сти и пра­во да сам ис­тра­жу­је. На­рав­но, уз буд­но око сво­јих пра­ти­о­ца. Нео­н­ски укра­си сви­је­тле на све стра­ не, док од му­зи­ке те­шко ра­за­зна­је­мо ри­ је­чи јед­ни дру­гих. Чи­ни се да све игра и пле­ше и при­вла­чи у исти мах. Ли­је­по нам је и за­ста­ти крај јед­не од ку­ћи­ца. Из­ди­же­мо се на пр­сте да ви­ди­ мо шта се то све кри­је иза пр­вог ре­да на­ сла­га­них но­во­го­ди­шњих шо­ља, укра­са и фи­гу­ра. Док се про­вла­чи­мо се из­ме­ђу но­гу, по­глед по­себ­но при­вла­чи ред дје­ це ко­ја стр­пљи­во че­ка­ју да се фо­то­гра­ фи­шу са Све­тим Ни­ко­лом. Он је удоб­ но смје­штен у сво­јој фо­те­љи. Да, пра­ви Све­ти Ни­ко­ла. Ве­ли­ки, са би­је­лом бра­ дом и цр­ве­ним оди­је­лом, љу­ба­зно се осмје­ху­је док на сво­је кри­ло по­ди­же сва­ко­га од нас. И ни јед­но ди­је­те не пла­ че. Не пла­чем ни ја. То­пло је у Дје­чи­јој ку­ћи­ци. Ко­ли­ко, на то нас под­сје­ти хла­дан зим­ски ва­здух кад пр­ви ко­рак ва­ни на­пра­ви­мо. Ух, а ко­њи­ћи. Њих не сми­је­мо за­бо­ра­ви­ти. У свим бо­ја­ма пле­шу у круг, ла­га­но се њи­ ха­ју­ћи уз угод­не ме­ло­ди­је ко­је до­пи­ру из цр­них ку­ти­ја. ПРИ­ЧА ОД­РА­СЛИХ На све­ча­ном отва­ра­њу би­ло је мно­го гра­ђа­на и по­ча­сних зва­ни­ца. Гра­до­на­

34

SRPSK A  БРОЈ 4  2013

чел­ник Ба­ња­лу­ке Сло­бо­дан Га­вра­но­вић је пре­си­је­ца­њем врп­це озна­чио по­че­ так јед­не но­ве при­че. Он је сим­бо­лич­но по­ста­вљен и за гра­до­на­чел­ни­ка Зим­зо­ гра­да. Оду­ше­вље­ње учи­ње­ним се ни­је кри­ло, а по­себ­но је под­ву­чен ту­ри­стич­ ки по­тен­ци­јал ци­је­ле иде­је. Та­ко је и ди­ рек­тор Ту­ри­стич­ке ор­га­ни­за­ци­је гра­да Осто­ја Ба­ра­шин ис­та­као на­да­ња да ће овај по­ду­хват до­дат­но при­ву­ћи ту­ри­сте у зим­ском пе­ри­о­ду и под­ста­ћи их на ви­ ше­днев­не бо­рав­ке. Сви при­с ут­ни су на­по­ме­ну­ли да је у 2013. ро­ђен Зим­зо­град, те да ће у го­ди­ на­ма ко­је пред­сто­је би­ти све љеп­ши и ве­ћи. У скло­пу ма­лог зим­ског гра­да смје­ ште­на је и Ве­се­ла ку­ћа ко­ја је на­ми­је­ ње­на упра­во ста­ри­јим Ба­ња­лу­ча­ни­ ма. То је мје­сто гдје ће би­ти упри­ли­че­ни број­ни на­сту­пи и ло­кал­них бен­до­ва и ан­сам­ба­ла, и оних са дру­гих ју­жно­сло­ вен­ских про­сто­ра. Га­стро­ном­ску по­ну­ду упот­пу­њу­ју и кла­сич­ни ро­шти­љи, ме­ђу ко­ји­ма је не­за­о­би­ла­зан на­да­ле­ко чу­вен ба­ња­луч­ки ће­вап. У не­ко­ли­ко ку­ћи­ца про­да­ју се при­год­ни зим­ски по­кло­ни, а ше­ћер­на ва­та вра­ћа нас у ври­је­ме не­ка­ да­шњих ва­ша­ра. ЛЕ­ГЕН­ДА О ЗИМ­ЗО­ЛИ­НУ Зим­зо­град, тај ма­ли љуп­ки град, као и ве­ћи­на бај­ки, на­стао је у гла­ва­ма од­ ра­слих. Дје­чак по име­ну Зим­зо­лин, ка­же ова ба­ња­луч­ка бај­ка, уснио је нео­би­чан сан у ко­јем је срео до­бру ви­лу. Она му је да­ла за­да­так да про­на­ђе мје­сто на ко­ јем ће из­гра­ди­ти ма­ли град за­ча­ран ра­ до­шћу и ми­ром, уго­дан као ба­ња и си­ гу­ран као лу­ка. Ту­ма­ра­ју­ћи по сви­је­т у Зим­зо­лин је упор­но тра­жио баш та­кво мје­сто. Ма­ло је спа­вао и не­у­стра­ши­во хо­дао. Ка­да је већ до­шла сре­ди­на де­ цем­бра, на­и­шао је на град у ко­јем жи­ве љу­ди чи­ста и отво­ре­ног ср­ца. Баш за­то што су та­кви он од­лу­чи да им по­да­ри мје­сто у ко­јем се сла­ви и ра­ду­је. Мо­дер­на ле­ген­да мо­жда ни­је ста­ра као она ко­ју по­зна­је ве­ћи­на Ба­ња­лу­ча­ на, о ли­је­пој Са­фи­ка­ди, али нас нео­до­ љи­во вра­ћа у ври­је­ме ка­да смо лак­ше при­хва­та­ли и ци­је­ни­ли ве­дар дух и тре­ нут­ке од­мо­ра и опу­шта­ња. Мо­жда баш Зим­зо­град бу­де мје­сто не­ке но­ве љу­ба­ ви, ствар­не или не­ствар­не. А не ли­че ли и све пра­ве љу­ба­ви на бај­ку? 


SRPSK A  No 4  2013

35


Х О­Д О­Ч А­Ш Ћ А МА­НА­С ТИР ГО­МИ­О­НИ­ЦА, ИЗ­МЕ­ЂУ ЗМИ­ЈАЊ­СКЕ ВИ­СО­РАВ­НИ И ТИ­МА­РА, ДИВ­НО ЧУ­ДО ОП­С ТА­ЈА­ЊА

Чо­вјек сну­је, а Бог

од­ре­ђу­је

36

SRPSK A  БРОЈ 4  2013


Би­ће да по­ти­че са кра­ја XI­II и по­чет­ка XIV ви­је­ка, али о ње­го­вом по­ди­за­њу и кти­то­ру не­ма са­чу­ва­них пи­са­них из­во­ра. На­род га у пре­да­њу ве­зу­је за Не­ма­њи­ће (а и за ко­га би дру­гог). За­о­гр­нут у ле­ген­ду и вје­ру, пре­гр­мио је мно­га те­шка вре­ме­на. Ни пи­сац Пе­тар Ко­чић, ко­ји је из ов­да­шње ма­на­стир­ске шко­ле у сви­јет по­шао, не би мо­гао ис­при­по­вје­да­ти о свим тим смр­ти­ма и вас­кр­си­ма, збје­го­ви­ма и об­но­ва­ма. Ипак, сви ни­шти­те­љи одав­но су по­то­ну­ли у та­му ви­је­ко­ва и ни­ко им име не спо­ми­ње, а ма­на­стир и сад сто­ји на свом мје­сту, ста­ри­ји и мла­ђи не­го икад Пи­ше: Да­ја­на Ко­ро­ли­ја

SRPSK A  No 4  2013

37


Х О­Д О­Ч А­Ш Ћ А

 Две­ри ма­на­сти­ра Го­ми­о­ни­ца и ста­ра фре­ска Све­ти Ге­ор­ги­је уби­ва ажда­ху

Д

о ма­на­сти­ра Го­ми­о­ни­ца до­ла­зи се кад од Ба­ња­лу­ке кре­не­те на за­пад, пу­тем ду­гим че­тр­де­сет два ки­ло­ме­тра, уз гор­њи ток рје­чи­це по ко­ јој је ма­на­стир до­био име. Код Брон­за­ ног Мај­да­на одва­ја се ма­ка­дам­ски пут дуг два­на­ест ки­ло­ме­та­ра, до се­ла Кме­ ћа­ни. Он­да сте бли­зу. Ма­на­стир је по­ве­ зан са свим ди­је­ло­ви­ма Зми­ја­ња, али ти уски и ка­ме­ни­ти се­о­ски пу­те­ви из ми­ ну­лих ви­је­ко­ва и ни­с у баш по­год­ни за мо­дер­ни са­о­бра­ћај. Цр­ква Ва­ве­де­ња Пре­све­те Бо­го­ро­ ди­це, ста­ри и но­ви ко­нак, че­сма и зи­да­ на огра­да, склад­но сто­је спрам пеј­за­жа Зми­јањ­ске ви­со­рав­ни, за­пад­но од ње, окре­ну­ти пре­ма обла­сти зва­ној Ти­мар и до­ли­ни у сред­њем то­ку Го­ми­о­ни­це. Из­ван ма­на­стир­ске огра­де је ста­ро гро­ бље, са кр­сто­ви­ма од се­дре ко­ја се ва­ди из Ма­та­ва­за, Пе­ра­ше­вог по­то­ка и дру­ гих при­то­ка Го­ми­о­ни­це. Из ов­да­шње ма­на­стир­ске шко­ле, по­зна­то је, ве­ли­ким ко­ра­ци­ма у сви­јет је по­шао пи­сац Пе­ тар Ко­чић, да раз­гла­си ље­по­т у и сла­ву ово­га кра­ја. „То­ли­ко љу­ба­ви и ље­по­те, ду­хов­но­ сти и до­бро­те ску­пи­ло се на том мје­сту, пру­жа­ју­ћи уто­чи­ште на­ро­ду и да­ју­ћи те­мељ ње­го­вој вје­ри“, би­ље­жи пу­то­пи­сац.

Нај­ста­ри­ји ру­ко­пис У Го­ми­о­ни­ци се чу­ва­ју и број­ни ру­ко­пи­си. Нај­ста­ри­ји су Сло­ва (Бе­сје­де) све­тих ота­ца у не­дје­ље Че­тр­де­сет­ни­це и Пе­де­сет­ ни­це, срп­ске ре­дак­ци­је, са са­чу­ва­них 312 ли­сто­ва.

38

SRPSK A  БРОЈ 4  2013

Го­ми­о­нич­ко се­стрин­ство, њих де­ сет, на че­лу са игу­ма­ни­јом Је­фи­ми­јом и оцем Ме­то­ди­јем, ста­ме­но је и нео­по­ко­ ле­бљи­во у сво­јој ду­хов­ној ми­си­ји. Ужи­ ва ве­ли­ко по­вје­ре­ње у на­ро­ду. Ма­на­стир Го­ми­о­ни­ца по­ти­че из сред­ њег ви­је­ка. По на­род­ном пре­да­њу, за­ду­ жби­на је не­ко­га из све­то­род­не ло­зе Не­ ма­њи­ћа. По­ми­њу се Све­ти Са­ва и Све­ти Си­ме­он, што је бли­же сно­ви­ма на­род­ ним не­го ре­ал­ној исто­ри­ји. Пи­са­ни тра­ го­ви, на жа­лост, ни­с у са­чу­ва­ни. По свој при­ли­ци, краљ Дра­гу­тин је у XIV ви­је­ку имао под сво­јом вла­шћу не­ке обла­сти у бли­зи­ни, па је Го­ми­о­ни­ца, као и оста­ли кра­ји­шки ма­на­сти­ри, мо­гла на­ста­ти ње­ го­вим при­ло­гом. Пи­са­не из­во­ре има­мо са­чу­ва­не тек од пр­ве по­ло­ви­не XVI ви­је­ка. У тур­ском по­пи­с у из 1540/41. овај ма­на­стир по­ми­ ње се под име­ни­ма Го­ми­о­ни­ца и За­луж­ је. У дру­гом по­пи­с у, из 1560, на­во­ди се да је игу­ман Ан­дреј већ два­де­сет че­ти­ри го­ди­не стар­је­ши­на ма­на­сти­ра. Го­ми­о­ни­ ца, да­кле, за­си­гур­но по­сто­ји при­је 1536. Упра­во те го­ди­не по­ста­вљен је овај игу­ ман, ту жи­ви брат­ство, по­том је ма­на­ стир и утвр­ђен. Кроз сву сво­ју исто­ри­ју, Го­ми­о­ни­ца је тр­пи­ла за­јед­но са сво­јим на­ро­дом. Збје­ го­ва и се­о­ба бе­ја­ше мно­го. Та­ко, мно­ ги умјет­нич­ки пред­ме­ти и ври­јед­не ру­ ко­пи­сне књи­ге одав­де мо­гу се на­ћи по сви­је­т у. Је­дан крст око­ван у сре­бром у Го­ми­о­ни­ци 1640. да­нас се на­ла­зи у Лон­ до­ну. Ве­ли отац Ме­то­ди­је: „Ваљ­да им не­ што тре­ба из овог кут­ка би­је­ло­га сви­је­ та, да ма­ло упот­пу­не сво­је збир­ке.“


Нај­ста­ри­ја књи­га за ко­ју зна­мо да је пре­пи­са­на у Го­ми­о­ни­ци је Ти­пик је­ру­ са­лим­ски Све­тог Са­ве Осве­ће­ног. Пре­ пи­са­на ов­дје 1599, у ври­је­ме игу­ма­на Ди­о­ни­да, да­нас се на­ла­зи у Ара­ду. Обо­ га­ћу­је јед­ну му­зеј­ску збир­ку у Епар­хиј­ ској би­бли­о­те­ци тог ру­мун­ског гра­да. Мо­на­си го­ми­о­нич­ки су из­гле­да бје­жа­ли и на ту стра­ну, пре­ма Ба­на­т у, и до­спје­ли до ма­на­сти­ра Хо­дош. Зна­мо да је брат­ ство, на че­лу са игу­ма­ном Па­хо­ми­јем Кне­же­ви­ћем, из­бје­гло 1737. у Сла­во­ни­ ју и ту у трај­ни по­сјед до­би­ло ма­на­сти­ ре Па­кру и Све­т у Ану, по­ред да­на­шњег Па­кра­ца. По­след­ње стра­да­ње, нај­ве­ће, Го­ми­о­ни­ца је до­жи­вје­ла 1941. У ју­ну те го­ди­не игу­ма­на Се­ра­фи­ма (Штр­ки­ћа) и ци­је­ло брат­ство уби­ле су хр­ват­ске уста­ ше, у де­цем­бру су Њем­ци бом­бар­до­ва­ ли ма­на­стир. РА­САД­НИК ЖЕН­СКОГ МО­НА­ШТВА Ни­ка­да ви­ше Го­ми­он ­ и­ца ни­је об­но­вље­на као му­шки ма­на­стир. Го­ди­не 1948, по бла­го­сло­ву епи­ско­па ба­ња­луч­ког Ва­ си­ли­ја (Ко­сти­ћа), ов­дје до­ла­зе три мо­ на­хи­ње Укра­јин­ке, са сво­јим стар­цемду­хов­ни­ком је­ро­мо­на­хом Ва­си­ли­јем, и Го­ми­о­ни­ца пр­ви пут по­ста­је жен­ски ма­на­стир. То ма­ле­но се­стрин­ство и њи­ хов ду­хов­ник би­ли су у пра­во­слав­ном ма­на­сти­ру у Пр­ња­во­ру, у ис­тој епар­хи­ ји, али је и та све­ти­ња по­стра­да­ла од хр­ ват­ских уста­ша. Го­ди­не 1954, по бла­го­сло­ву епи­ско­па жич­ког Гер­ма­на и ба­ња­луч­ког Ва­си­ли­ја, у Го­ми­о­ни­цу до­ла­зи ма­ти Вос­кре­си­ја са

три се­стре из ма­на­сти­ра Ни­ко­ље у Ов­ чар­ско-ка­блар­ској кли­с у­ри. Све су би­ле из Осе­чи­не, у Под­го­ри­ни, код Ва­ље­ва. Упра­ву у Го­ми­о­ни­ци та­да при­ма Срп­ ки­ња. (Оста­ле су ту шест го­ди­на, по­том су пре­мје­ште­не у Хер­це­го­ви­ну, гдје об­ на­вља­ју ма­на­сти­ре Жи­то­ми­слић и До­ бри­ће­во.) Го­ми­о­ни­ца је та­да би­ла ве­ли­ки ра­ сад­ник жен­ског мо­на­штва. И гдје ни­ка­ да ни­је би­ло мо­на­хи­ња, одав­де су упу­ ћи­ва­не и за­сни­ва­ле жен­ска мо­на­шка оп­ште­жи­ћа. Мно­го се­ста­ра је оти­шло на раз­не стра­не. Дви­је у Ма­ке­до­ни­ју, не­ке на Фру­шку го­ру, не­ке у Хр­ват­ску, Сла­во­ ни­ју и Дал­ма­ци­ју. Ма­ти Ана­ста­си­ја, са­да игу­ма­ни­ја ма­на­сти­ра Ва­ве­де­ње у Бе­о­ гра­ду, би­ла је ис­ку­ше­ни­ца у Го­ми­о­ни­ци. За ма­на­стир се ве­жу три ле­ген­де. Пр­ ва, да је Го­ми­о­ни­ца за­ду­жби­на ве­ли­ког жу­па­на Сте­фа­на Не­ма­ње и Све­тог Са­ ве. Дру­га, ко­ју је за­би­ље­жио И. Ф. Ју­кић 1843, за­тим и све­ште­ник Ј. Но­ва­ко­вић, да је Го­ми­о­ни­цу по­ди­гла сул­та­ни­ја Ма­ ра. Ис­тра­жи­ва­чи су прет­по­ста­вља­ли да би мо­гло би­ти ри­јеч о Ма­ри, кће­ри де­ спо­та Ђур­ђа Бран­ко­ви­ћа, же­ни сул­та­на

 Ма­на­стир­ска че­сма и спо­мен пло­ча све­ште­ни­ку Јо­ва­ну Ко­чи­ћу (оцу чу­ве­ног пи­сца Пе­тра), ко­ји скон­чао 1904. као мо­нах Ге­ра­сим у овом ма­на­сти­ру

Ри­зни­ца Го­ми­он ­ ич­ка ри­зни­ца фор­ми­ра­на је ви­је­ко­ви­ма. Као да­ро­ви ми­тро­по­ли­та, мо­на­ха, мо­на­хи­ња и ано­ним­них при­ло­жни­ка из ра­зних ди­је­ло­ва пра­во­слав­ног сви­је­та сти­за­ли су кр­сто­ви, сви­јећ­ња­ци, пи­јев­ни­це, епи­тра­хи­љи и кан­ди­ла. Нај­ста­ри­ји пред­мет умјет­нич­ког за­нат­ства ко­ји се ов­дје чу­ва је др­во­ре­ зба­ре­ни крст из XVII ви­је­ка, са ре­љеф­ним пред­ста­ва­ма два­на­ ест Ве­ли­ких Пра­зни­ка.

SRPSK A  No 4  2013

39


Х О­Д О­Ч А­Ш Ћ А

 Вјеч­но по­чи­ва­ли­ште мо­на­хи­ња ма­на­сти­ра Го­ми­о­ни­ца Сје­ник у ма­на­стир­ском дво­ри­шту

Му­ра­та II, или о кће­ри де­спо­та Јо­ва­на, та­ко­ђе Ма­ри, али исто­риј­ски из­во­ри не по­твр­ђу­ју да је ма ко­ја од њих има­ ла ве­зе са Го­ми­о­ни­цом. Тре­ће пре­да­ње при­пи­с у­је осни­ва­ње ма­на­сти­ра зми­ јањ­ском кне­зу Об­ра­ду, ко­ји је на­вод­но ову за­ду­жби­ну по­ди­гао по­сли­је тур­ског осва­ја­ња Би­ха­ћа. Уко­ли­ко се кнез Об­рад ис­та­као у осва­ја­њу гра­да, ни­је не­мо­гу­ће да су га го­спо­да­ри на­гра­ди­ли ова­квом до­зво­лом, али при­је ће би­ти пра­вом на об­но­ву не­го на осни­ва­ње ма­на­сти­ра. ОТ­КУ­ЦА­ЈИ СР­ЦА ГО­СПОД­ЊЕГ

Цр­ква Ва­ве­де­ња Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це у Го­ми­о­ни­ци, јужна стра­на

40

Го­ми­о­нич­ке фре­ске у ку­по­ли и пан­ дан­ти­фи­ма ра­ди­ли су на­да­ре­ни мај­сто­ ри. Бо­љи од њих бар бар дво­ји­це на­сли­ као је Пан­то­кра­то­ра, ли­ко­ве из не­бе­ске ли­т ур­ги­је, Хри­стов лик на Убру­с у, Бо­го­ ро­ди­цу и ар­хан­ђе­ле у ап­си­ди, те лик не­ по­зна­тог мла­дог све­ти­те­ља у нај­ни­жој зо­ни ол­та­ра. Па­жњу на­ро­чи­то пли­је­ни лик Бо­го­ро­ди­це Оди­ги­три­је (Пу­те­во­ ди­те­љи­це), сли­ка­не на злат­ној по­за­ди­ ни, об­у­че­не у за­га­си­то­цр­ве­ну ха­љи­ну и там­но­плав огр­тач укра­шен биљ­ним ор­ на­мен­ти­ма. У де­сној ру­ци јој је ди­је­те, Христ, ко­ји де­сном ру­ком бла­го­си­ља, а у ли­је­вој др­жи злат­ну сфе­ру. По са­оп­ште­њи­ма Ни­ко­ди­ма, ауто­ра за­пи­са у го­ми­он ­ ич­ким Бе­сје­да­ма све­ тих ота­ца, у до­ба игу­ма­на Се­ра­фи­ма, 1747, об­но­вље­на је ма­на­стир­ска цр­ква. Ра­до­ви су би­ли не­ве­ли­ког оби­ма. Још три за­пи­са свје­до­че о тој об­но­ви, је­дан у ру­ко­пи­сном Је­ван­ђе­љу и два у Го­ми­о­нич­ ком ру­ко­пи­сном Псал­ти­ру. Би­ље­шка на пар­че­т у па­пи­ра, да­то­ва­на 1770. го­ди­ном, го­во­ри о по­нов­ној об­но­ви ма­на­сти­ра за­по­че­тој 1769. а за­вр­ше­ној исте или на­ ред­не го­ди­не. SRPSK A  БРОЈ 4  2013

На­род­но пре­да­ње нам го­во­ри да је ма­на­стир за­па­љен и опу­сто­шен у ври­ је­ме Пр­вог срп­ског устан­ка, па је доц­ ни­је по­сте­пе­но по­кри­вен, по­пра­вљен и огра­ђен зи­дом. Го­ди­не 1953. Го­ми­о­ни­ца је про­гла­ше­на спо­ме­ни­ком кул­т у­ре, а са­на­ци­је су ра­ђе­не и у го­ди­на­ма по­том. „Нај­ве­ћа је ра­дост ма­на­сти­ра што је са­чу­вао сво­ју уло­гу и ми­си­ју“, ве­ли отац Ме­то­ди­је. „Мо­на­си се одва­ја­ју од сви­је­ та да би ис­пу­ни­ли за­по­ви­јест о љу­ба­ви Бож­јој и свје­до­чи­ли вас­кр­слог Хри­ста. То су мо­на­си Хри­сто­ви. То је по­зив с не­ ба, и оства­рив је са­мо уз ве­ли­ко од­ри­ ца­ње и ве­ли­ку љу­бав пре­ма Хри­сту Го­ спо­ду, ра­ди спа­се­ња сво­је ду­ше и сва­ког чо­вје­ка ко­ји до­ла­зи на овај сви­јет, сва­ког чо­вје­ка ко­ји нам се обра­ћа у би­ло че­му. Ни­с у мо­на­си не­ка­кви чу­да­ци ко­ји, раз­о­ ча­ра­ни у сви­јет, не зна­ју шта ће са со­бом. И ни­с у оту­ђе­ни од на­ро­да у ко­јем су, јер та­кви не би мо­гли ни­шта по­сти­ћи. Не би мо­гли по­мо­ћи ни се­би ни дру­ги­ма. Апо­ стол Па­вле ка­же на­ро­ду: ‘Ви сте њи­ва Бо­жи­ја, ви сте Бо­жи­ја гра­ђе­ви­на.’“ А он­да отац Ме­то­ди­је про­ми­је­ни тон, не­ка ту­га и за­бри­ну­тост осје­те се у при­ зву­ку ње­го­вих ри­је­чи. „Све­ште­но­слу­жи­тељ по­зи­ва са ол­ та­ра ри­је­чи­ма: ‘Бла­го­сло­ве­но цар­ство Оца и Си­на и Све­то­га Ду­ха, са­да и уви­ јек и у ви­је­ко­ве ви­је­ко­ва.’ Ако не­ма ко да по­твр­ди том ри­јеч­ју Амин (Не­ка бу­ де та­ко), ли­т ур­ги­ја се сма­тра не­пот­пу­ ном“, ка­же. „А око­ли­на на­шег ма­на­сти­ра оста­ла је пре­те­жно без мла­до­га ста­нов­ ни­штва, сва­ко је оти­шао сво­јим пу­тем. Ста­ри­ји­ма је ма­на­стир ве­о­ма ва­жан, али су у не­ве­ли­кој сна­зи и стал­ној бор­би за го­ли жи­вот. Ипак, др­жи­мо се. Зна­мо да све што је­сте би­ва по про­ми­сли и до­пу­ ште­њу Бож­јем.“


SRPSK A  No 4  2013

41


П Р Е­П О­Р У­К А

42

/

R E C O M M E N D A T I O N

SRPSK A  БРОЈ 4  2013


ОП­ШТИ­НА ЛАК­ТА­ШИ, НА СЈЕ­ВЕ­РО­ЗА­ПА­ДУ СРП­СКЕ, МЈЕ­С ТО ГДЈЕ ВРИ­ЈЕД­НИ ЉУ­ДИ СТВА­РА­ЈУ ВРИ­ЈЕД­НО­С ТИ

Ам­би­јент за

на­пре­до­ва­ње свих Не­ма лак­та­ња у Лак­та­ши­ма. Све се мо­же по­сти­ћи до­бром иде­јом, лич­ном пред­у­зи­мљи­во­шћу и ве­ли­ким тру­дом. Свак ов­дје до­би­ја пра­ву шан­су и по­др­шку, и мо­же ра­чу­на­ти на фер плеј. Оп­шти­на је ме­ђу пр­ви­ма у Срп­ској до­сти­гла ви­со­ке ме­ђу­на­род­не стан­дар­де у ква­ли­те­ту јав­них услу­га у ло­кал­ној упра­ви. Отуд 180 ми­ли­о­на евра ди­рект­них стра­них и до­ма­ћих ин­ве­сти­ци­ја. Мо­гућ­но­сти су број­не, на­ро­чи­то у по­љо­при­вре­ди и ту­ри­зму. Сто­га, мно­ги баш Лак­та­ше би­ра­ју као мје­сто за жи­вот и по­сло­ва­ње Пи­ше: Су­за­на Квр­гић

Н

и­с у на овом сви­је­т у баш че­ста мје­ста ко­ја успи­је­ва­ју да сво­јим при­род­ним, дру­штве­ним и људ­ ским по­тен­ци­ја­ли­ма чу­ва­ју про­шлост од за­бо­ра­ва, пру­жа­ју си­гур­ну и угод­ну са­ да­шњост и ства­ра­ју ври­јед­но­сти за бо­љу бу­дућ­ност. А јед­но та­кво мје­сто је оп­ шти­на Лак­та­ши, на сје­ве­ро­за­па­ду Ре­пу­ бли­ке Срп­ске, на глав­ним ма­ги­страл­ним и ре­ги­о­нал­ним пу­те­ви­ма ко­ји спа­ја­ју

нај­бо­ље са свих стра­на сви­је­та, прот­ка­ на плод­ним Ли­јев­че по­љем и укра­ше­на пре­кра­сном ри­је­ком Вр­бас. Од дав­ни­на по­зна­та по до­ма­ћин­ском од­но­с у пре­ма зе­мљи, по при­ја­тељ­ским на­мје­ра­ма пре­ма дру­ги­ма, про­гре­сив­ном осје­ћа­ју у при­вре­ђи­ва­њу и је­дин­стве­ним при­род­ним ре­с ур­си­ма, оп­шти­на Лак­та­ ши је од ма­лог рим­ског на­се­ља из­ра­сла у мо­дер­ну ло­кал­ну за­јед­ни­цу ко­ја је сво­ SRPSK A  No 4  2013

43


П Р Е­П О­Р У­К А

 Цен­тар Лак­та­ша, ноћ­на па­но­ра­ма

/

R E C O M M E N D A T I O N

је­вр­стан бренд Ре­пу­бли­ке Срп­ске. Ка­да је 1955. го­ди­не осно­ва­на, Оп­шти­на Лак­ та­ши има­ла је 23.000 ста­нов­ни­ка. Ад­ ми­ни­стра­тив­но, да­нас је на­се­ља­ва око 36.000 ста­нов­ни­ка, на 388 ки­ло­ме­та­ра ква­драт­них, у 37 на­се­ља. Ко год да од­лу­чи ин­ве­сти­ра­ти у јав­но или при­ват­но пред­у­зет­ни­штво, оп­шти­ на Лак­та­ши ну­ди је­дин­стве­не мо­гућ­но­ сти. Од по­вољ­но­сти при до­би­ја­њу свих по­треб­них до­зво­ла за рад и по­сло­ва­ње, пре­ко нај­ни­жих ад­ми­ни­стра­тив­них на­ кна­да за из­град­њу про­из­вод­них и по­љо­ при­вред­них обје­ка­та, до мо­гућ­но­сти пла­

Хра­на, мје­ра оби­ља Спој плод­ног Ли­јев­ча по­ља, по­вољ­не кли­ме, тра­ди­ци­је по­ љо­при­вред­не про­из­вод­ње и ври­јед­них љу­ди учи­ни­ли су од оп­шти­не Лак­та­ши пре­по­зна­тљив по­љо­при­вред­ни крај. Пре­ ко 25.000 хек­та­ра по­љо­при­вред­ног зе­мљи­шта пре­кри­ве­но је ора­ни­ца­ма, воћ­ња­ци­ма и ли­ва­да­ма. Пр­ви ви­но­гра­ди у БиХ би­ ли су за­са­ђе­ни на те­ри­то­ри­ји оп­шти­не Лак­та­ши, у Ма­хо­вља­ни­ ма, а да­нас се дви­је тре­ћи­не до­ма­ћин­ста­ва ба­ве не­ком од по­ љо­при­вред­них гра­на, нај­че­шће сто­чар­ством, по­вр­тар­ством, ра­тар­ством, во­ћар­ством и ви­но­гра­дар­ством.

44

SRPSK A  БРОЈ 4  2013

ћа­ња оба­ве­за у ра­та­ма и фи­нан­сиј­ских суб­вен­ци­ја за раз­вој пред­у­зет­ни­штва. По­вољ­ни усло­ви и под­сти­ца­ји, те услу­жна и ефи­ка­сна ад­ми­ни­стра­ци­ја ове оп­шти­не, ко­ја је пр­ва у Ре­пу­бли­ ци Срп­ској за­до­во­љи­ла ме­ђу­на­род­не стан­дар­де ISO 9001:2008 за упра­вља­ње ква­ли­те­том јав­них услу­га у ло­кал­ној упра­ви, при­ву­кли су ве­ли­ки број ин­ве­ сти­то­ра. О то­ме свје­до­чи и 180 ми­ли­о­на евра ди­рект­них стра­них и до­ма­ћих ин­ ве­сти­ци­ја, те при­с у­ство ве­ли­ких свјет­ ских и ре­ги­о­нал­них ком­па­ни­ја по­пут „Co­ca-Co­la“, „Pep­si­Co In­vest­ments“, „Bri­ tish Ame­ri­can To­ba­co“, „Iskra AE“, „Ko­ lek­tor Gro­up“ и дру­гих. За­хва­љу­ју­ћи при­вред­ном по­тен­ци­ја­лу, оп­шти­на Лак­ та­ши до­ма­ћим и стра­ним ин­ве­сти­то­ри­ ма да­нас ну­ди пет ин­ду­стриј­ских зо­на – Алек­сан­дро­вац, Лак­та­ши, Трн, Кр­не­ те и ин­ду­стриј­ску зо­ну уз ма­ги­страл­ни пут М16 Кла­шни­це–Пр­ња­вор. Уко­ли­ко има­те по­слов­ну иде­ју, у оп­шти­ни Лак­та­ ши ће­те је са­свим си­гур­но пре­тво­ри­ти у по­слов­ни успјех! МО­ГУЋ­НО­С ТИ ЗА СВА­КО­ГА Бла­га кли­ма, оби­ље зе­ле­ни­ла, чист ва­здух, шу­ме и ри­је­ке, ге­о­стра­те­шки по­ло­жај, са­о­бра­ћај­на ин­фра­струк­т у­ра, го­сто­при­мљи­ви и пред­у­зи­мљи­ви љу­ ди, здра­ва и до­бра хра­на, те ис­ку­ство у бањ­ском и здрав­стве­ном ту­ри­зму, осно­ва су за раз­вој Лак­та­ша и као ту­ ри­стич­ког цен­тра. Уко­ли­ко то­ме до­да­те бли­зи­ну ве­ли­ких ре­ги­о­нал­них цен­та­ра, по­пут Ба­ња­лу­ке, За­гре­ба, Бе­о­гра­да, Љу­ бља­не, и ме­ђу­на­род­ни аеро­дром ко­ји је


све­га три ки­ло­ме­тра уда­љен од град­ског је­згра, не по­сто­ји ни­јед­на пре­пре­ка да оп­шти­на Лак­та­ши по­ста­не за­ни­мљи­ва ту­ри­стич­ка де­сти­на­ци­ја. Још су ста­ри Ри­мља­ни от­кри­ли бла­ го­да­ти ов­да­шњих ге­о­тер­мал­них из­во­ра. Из­гра­ди­ли су тер­ме ко­је су и да­нас је­ дин­ствен кул­т ур­но-исто­риј­ски спо­ме­ ник, али и ве­ли­ки по­тен­ци­јал бањ­ског ту­ри­зма оп­шти­не Лак­та­ши. Ба­ња Лак­та­ши и Ба­ња Сла­ти­на од дав­ ни­на при­вла­че ље­ко­ви­тим деј­ством сво­ јих тер­мо­ми­не­рал­них вре­ла. По­ред до­ ка­за­ног ље­ко­ви­тог деј­ства на ре­у­мат­ска обо­ље­ња, пост­тра­у­мат­ска ста­ња и мно­ге бо­ле­сти ко­је су по­сље­ди­ца са­вре­ме­ног на­чи­на жи­во­та, ове дви­је ба­ње су пре­по­ зна­тљи­ве по ви­со­ко­струч­ном ме­ди­цин­ ском осо­бљу и ши­ро­кој ле­пе­зи услу­га. Та­ко­ђе, но­во­и­згра­ђе­ни и вр­хун­ски опре­ мље­ни смје­штај­ни ка­па­ци­те­ти, те иде­а­ лан при­род­ни ам­би­јент ко­ји их окру­жу­ је, чи­не ове дви­је ба­ње нај­по­сје­ће­ни­јим

Дво­ра­на Но­во­из­ гра­ђе­на спорт­ска дво­ра­на у Лак­та­ши­ма по­нос је сва­ ког спор­ти­сте. Са ка­па­ци­те­том од 3.000 мје­ста за сје­де­ње, са­вре­ме­но опре­мље­на, по­год­на је за одр­жа­ва­ње ве­ли­ких спорт­ских до­га­ђа­ја и дом је ко­шар­ка­шког клу­ба „Иго­кеа“, јед­ ног од нај­бо­љих ко­шар­ка­шких клу­бо­ва на ју­жно­сло­вен­ским про­сто­ри­ма.

и нај­о­пре­мље­ни­јим ту­ри­стич­ко-ре­ха­би­ ли­та­ци­о­ним цен­три­ма у ре­ги­о­ну. Сва­ко од оних ко­ји су иза­бра­ли оп­ шти­ну Лак­та­ши као мје­сто за жи­вот, по­сло­ва­ње или ту­ри­стич­ку де­сти­на­ци­ју увје­рио се у број­не мо­гућ­но­сти ко­је ну­ди ова оп­шти­на, од кул­т ур­них, спорт­ских, обра­зов­них, за­бав­них, ту­ри­стич­ких, ад­ ми­ни­стра­тив­них, ре­кре­а­тив­них. И у то да та­кви са­др­жа­ји мо­гу уна­при­је­ди­ти лич­ну ини­ци­ја­ти­ву, ен­т у­зи­ја­зам и же­љу за уса­вр­ша­ва­њем сва­ког по­је­дин­ца. Да­кле, до­бро до­шли у Лак­та­ше, мје­ сто број­них мо­гућ­но­сти за сва­ко­га! 

SRPSK A  No 4  2013

 Сје­ди­ште оп­штин­ске ад­ми­ни­стра­ци­је и трг са цр­квом

45


С В И­Ј Е­Т О­В И

46

SRPSK A  БРОЈ 4  2013


Ис­ко­рак из исто­риј­ске сјен­ке ВЕ­ЛИ­КИ СРП­СКИ СЛИ­КАР КО­С ТА ХАК­МАН (1899-1961) И ЊЕ­ГО­ВИ ЖИ­ВО­ТИ

А би­ло их је, тих ње­го­вих жи­во­та, „сто­ти­ну и ку­сур“. Од род­не му Бо­сан­ске Кру­пе, пре­ко Ту­зле и Са­ра­је­ва, сти­гао је у Праг. Сту­ди­је по­том на­ста­вио у Бе­чу, Кра­ко­ву, пре­ко Ита­ли­је и Бе­о­гра­да до­спио у Па­риз. Па опет у Бе­ог­рад. Дру­ги свјет­ски рат про­вео у за­ро­бље­нич­ком ло­го­ру. Од 1953. опет пре­да­је на Ли­ков­ној ака­де­ми­ји у срп­ској при­је­сто­ни­ци. За раз­ли­ку од дру­гих про­фе­со­ра, од­мах је пре­по­знао ври­јед­ност та­да мла­дих Љу­бе По­по­ви­ћа, Уро­ша То­шко­ви­ћа и Ми­ли­ћа од Ма­чве. А ње­го­во соп­стве­но ве­ли­ко сли­кар­ско уми­је­ће тек мно­го ка­сни­је је на пра­ви на­чин по­но­во вред­но­ва­но

К

о­ста Хак­ман, сли­кар и про­фе­сор Ли­ков­не ака­де­ми­је у Бе­о­гра­ду, мо­жда је по­нај­ма­ње из умјет­ нич­ких раз­ло­га за­бо­ра­вљен у од­но­с у на умјет­ни­ке сво­је ге­не­ра­ци­је. Ко­ли­ко на­ ши струч­ња­ци и кул­т ур­на јав­ност мо­ гу да бу­ду не­пра­вед­ни пре­ма зна­чај­ним лич­но­сти­ма из про­шло­сти свје­до­чи и то да Ко­сти Хак­ма­ну одав­но ни­је при­ре­ђе­ на ве­ћа из­ло­жба, ни­ти из­да­та мо­но­гра­ фи­ја ка­кву за­слу­жу­је. А ри­јеч је о јед­ном од нај­ва­жни­јих на­ших мо­дер­них умјет­ ни­ка. Као та­кав био је при­знат у свом вре­ме­ну, али не и у на­шем, у до­бу пост­ мо­дер­не, ка­да са­мо при­вид­но „цве­та хи­ ља­ду цвје­то­ва“. Ро­ђен је у Бо­сан­ској Кру­пи 22. ма­ ја 1899. го­ди­не, а шко­лу је учио у Ту­зли, гдје су га на­став­ни­ци опи­са­ли као дје­ча­ ка „огром­ног ра­ста и бри­љант­не ин­те­ ли­ген­ци­је“. Ис­ти­цао се да­ром за је­зи­ке и цр­та­ње, као и на­ци­о­нал­ном са­мо­сви­ је­шћу ко­ју је сте­као још у ро­ди­тељ­ском до­му. Као мно­ги углед­ни бо­сан­ски ин­ те­лек­т у­ал­ци, са­ра­ђи­вао је са „Мла­дом Бо­сном“. На­кон уби­ства аустро­��­гар­ског пре­сто­ло­на­сљед­ни­ка 1915. го­ди­не, прем­ да пет­на­е­се­то­го­ди­шњак, био је ухап­шен, осу­ђен на де­вет мје­се­ци ро­би­је и по­слат на из­др­жа­ва­ње ка­зне. Од та­да за­по­чи­њу ње­го­ве се­лид­бе, пу­то­ва­ња, стран­ство­ва­ ња, жи­вот пун уз­бу­ђе­ња и опа­сно­сти.

Пи­ше: Де­јан Ђо­рић Гим­на­зи­ју је за­вр­шио у Са­ра­је­ву. То­ дор Швра­кић, ње­гов про­фе­сор цр­та­ња и пра­шки ђак, под­ста­као га је да сту­ ди­ра у Пра­гу. До­био је нов­ча­ну пот­по­ ру од са­ра­јев­ске „Про­свје­те”, оти­шао у Праг, успио да по­ло­жи при­јем­ни ис­пит и уђе у при­прем­ну кла­с у про­фе­со­ра Вла­ха Бу­ков­ца, код ко­га је сту­ди­рао и Ми­лан Ко­њо­вић. КРОЗ СЕ­ЗА­НИ­ЗАМ И ПЛЕ­НЕ­РИ­ЗАМ Хак­ман се де­кла­ри­сао као „Ср­бин пра­во­слав­не вје­ре”. Из­ме­ђу 1919. и 1923. го­ди­не у Пра­гу, јед­ном од во­де­ћих ли­ ков­них цен­та­ра, сту­ди­ра­ло је пре­ко сто­ти­ну ђа­ка са Бал­ка­на. На­ста­ва је би­ ла стро­га, па он, као и Ко­њо­вић, убр­зо на­пу­шта сли­ка­ње по ста­рим пра­ви­ли­

 Ауто­пор­ трет са цр­ним ше­ши­ром, 1924/25.

Филм О овом умјет­ни­ку сни­мљен је од­ли­чан до­ку­мен­тар­ни филм „Жи­во­ти Ко­сте Хак­ма­на“. О ње­го­вом жи­во­ту, дје­лу и ци­је­лој епо­хи го­во­ри­ли су сли­ка­ри Љу­ба По­по­вић, Мо­мо Ка­пор, Ми­ лић од Ма­чве, Мар­клен Мо­сјен­ко, исто­ри­чар др Ду­шан Ба­та­ ко­вић, исто­ри­ча­ри умјет­но­сти Љи­ља­на Сто­ја­но­вић Пи­ле­тић и др Си­мо­на Чу­пић, др Ста­ни­слав Жив­ко­вић, као и су­пру­га Рад­ ми­ла и кћер­ка Ми­ли­ца Хак­ман. Уред­ник је био ре­ди­тељ Дра­ган Ћир­ја­нић, ко­ји го­ди­на­ма ис­ трај­но оства­ру­је свој му­дри про­је­кат филм­ског от­кри­ва­ња за­ бо­ра­вље­них ге­ни­ја срп­ске кул­ту­ре.

SRPSK A  No 4  2013

47


С В И­Ј Е­Т О­В И

 Ко­ста Хак­ман, 1930. Су­пру­га Рад­ми­ла Хак­ман, 1940. Кћер­ка Ми­ли­ца Хак­ман, 1952.

48

ма ака­дем­ског ре­а­ли­зма. Праг је он­да у ли­ков­ном сми­слу био пред­гра­ђе Па­ ри­за, а ње­му, Хак­ма­ну, ве­о­ма је ко­ри­ стио не­по­сре­дан кон­такт са европ­ском кул­т у­ром. Про­ци­је­нио је да ће сту­ди­је успје­шни­ је на­ста­ви­ти у Бе­чу и по­но­во га по­ма­же са­ра­јев­ска „Про­свје­та”. Не­фор­мал­на на­ ста­ва му је од­го­ва­ра­ла. Сли­ка­ло се пре­ ма лич­ној на­кло­но­сти, а ко­ри­го­ва­не су са­мо гре­шке тех­нич­ке при­ро­де. Прем­да је у бо­га­тим беч­ким му­зе­ји­ма про­на­шао од­го­во­ре на мно­га пи­та­ња ко­ја су га за­ ни­ма­ла, ни­је на­ста­вио сту­ди­је у Бе­чу. У ра­ду је био пре­пу­штен се­би, за при­сто­ јан жи­вот ни­је имао сред­ста­ва, а умјет­ нич­ки кру­го­ви за ње­га као стран­ца су оста­ли за­тво­ре­ни. Су­срет са Мар­се­лом Шнај­де­ром, сту­ден­том фи­ло­зо­фи­је, био је пре­с у­дан за тре­ћи по­ку­шај сту­ди­ра­ ња, овог пу­та у Кра­ко­ву, гдје су та­ко­ђе од­ла­зи­ли Ју­го­сло­ве­ни. Пољ­ска ли­ков­на ака­де­ми­ја је би­ла на­пред­ни­ја од беч­ке и пра­шке, ана­ли­ за сли­ке се за­сни­ва­ла не са­мо на по­ стим­пре­си­о­ни­зму (ко­ји су му пре­да­ ва­ли Ста­ни­слав Вајс и нај­ве­ћи пољ­ски мо­дер­ни­ста Ја­цек Мал­чев­ски), већ и на ку­би­зму, фу­т у­ри­зму и екс­пре­си­о­ни­зму. Ври­јед­но је ра­дио, овла­дав­ши пра­ви­ли­ ма се­за­ни­зма и пле­не­ри­зма, па је на за­ вр­шном ис­пи­т у до­био на­гра­де за пеј­заж и акт. Пу­т у­је за­тим по Ита­ли­ји, а он­да се на­ста­њу­је у при­је­сто­ни­ци но­во­ство­ ре­не ју­го­сло­вен­ске др­жа­ве. У Бе­о­гра­ду је при­ре­дио пр­ву са­мо­стал­ну из­ло­жбу 1925. го­ди­не, про­дао ве­ћи број сли­ка, сре­дио ма­те­ри­јал­но ста­ње и ис­пу­нио дав­на­шњу же­љу да от­пу­т у­је у Па­риз. SRPSK A  БРОЈ 4  2013

Ту, у умјет­нич­ком цен­тру сви­је­та, та­ко­ ђе је пре­да­но ра­дио, сли­као у ате­љеу и у при­ро­ди, до­пу­нив­ши зна­ње у му­зе­ји­ма. Остао је че­ти­ри го­ди­не у Па­ри­зу. На­кон по­врат­ка у Бе­о­град, ње­го­ву дру­гу са­мо­ стал­ну из­ло­жбу, го­ди­не 1929, пу­бли­ка и кри­ти­ка су до­бро оци­је­ни­ле. По­стао је члан гру­пе „Об­лик“ ко­ја је, на­с у­прот гру­пи „Зо­граф“, оку­пља­ла мо­дер­ни­сте. Го­ди­не 1930. Иван Ме­штро­вић, на че­лу Хр­ват­ског дру­штва умјет­но­сти, увр­стио га је у ју­го­сло­вен­ску ре­пре­зен­та­тив­ну се­лек­ци­ју за из­ло­жбу у Лон­до­ну. Хак­ман је у че­тр­де­се­тим го­ди­на­ ма XX ви­је­ка био је­дан од нај­ва­жни­јих срп­ских сли­ка­ра. На Свјет­ској из­ло­жби умјет­но­сти и тех­ни­ке у Па­ри­зу 1937. го­ ди­не, у ве­о­ма ја­кој кон­ку­рен­ци­ји, до­ био је „Злат­ну ме­да­љу”. У Ри­му, ње­го­ва сли­ка би­ла је от­ку­пље­на за На­ци­о­нал­ну га­ле­ри­ју мо­дер­не умјет­но­сти, а ње­го­ве сли­ке кра­се та­да и ита­ли­јан­ски пар­ла­ мент. По­чи­ње да се ба­ви и пе­да­го­шким ра­дом, као про­фе­сор цр­та­ња у гим­на­ зи­ји, а по­том на Од­сје­ку за ар­хи­тек­т у­ру Тех­нич­ког фа­кул­те­та (1935-1940). Ван­ ред­ни про­фе­сор бе­о­град­ске Ака­де­ми­је ли­ков­них умјет­но­сти по­стао је у је­сен 1940. го­ди­не. Имао је и те­ор ­ иј­ски дар за про­ми­шља­ње умјет­но­сти. ВЕ­ЛИ­КОМ ЉУ­БА­ВЉУ ИЗ­ЛИ­ЈЕ­ЧЕН На­кон из­би­ја­ња Дру­гог свјет­ског ра­та, као вој­ник ре­гу­лар­не ју­го­сло­вен­ ске вој­ске, до­спио је у за­ро­бље­ни­штво. Као зна­лац је­зи­ка, у ло­го­ру је био ту­мач. Због не­по­пу­стљи­вог ста­ва у од­бра­ни на­ших љу­ди и сум­ње да је Је­вре­јин, че­


Раб, 1930.

SRPSK A  No 4  2013

49


С В И­Ј Е­Т О­В И

Бо­са у ба­шти, 1938.

50

SRPSK A  БРОЈ 4  2013


сто је му­чен. Од то­га је те­шко обо­лио, па је кра­јем ра­та вра­ћен у Бе­о­град. Опо­ра­вио се за­хва­љу­ју­ћи ње­зи од стра­не су­пру­ге Рад­ми­ле, са ко­јом га је упо­знао, а 1947. и вјен­чао, ње­гов при­ ја­тељ и нај­ве­ћи та­да­шњи ко­лек­ци­о­нар Па­вле Бе­љан­ски. У том бра­ку се ро­ди­ла Ми­ли­ца Хак­ман ко­ја је ка­сни­је по­ста­ла исто­ри­чар­ка умјет­но­сти. На Ака­де­ми­ју ли­ков­них умјет­но­сти Хак­ман се вра­тио као ре­дов­ни про­фе­сор 1953. го­ди­не. За раз­ли­ку од дру­гих про­ фе­со­ра, он је у мла­дим ла­во­ви­ма Љу­би По­по­ви­ћу, Уро­шу То­шко­ви­ћу и Ми­ли­ћу од Ма­чве пре­по­знао бу­ду­ће зви­је­зде. При­ре­дио је у том пе­ри­о­ду че­ти­ри са­мо­стал­не из­ло­жбе. Те­шко бо­ле­стан, умро је 1961. го­ди­ не у Опа­ти­ји, гдје се ли­је­чио од ср­ча­ног обо­ље­ња. Пост­хум­но, при­ре­ђе­не су му три са­мо­стал­не из­ло­жбе и ре­тро­спек­ ти­ва у бе­о­град­ском Му­зе­ју са­вре­ме­не умјет­но­сти 1988. го­ди­не. Ко­ста Хак­ман је из­ра­зит ко­ло­ри­ста, сли­кар ве­ли­ког те­мат­ског оп­се­га, ка­дар да на тра­гу се­за­ни­зма и по­стим­пре­си­о­ ни­зма уља­ном и аква­рел­ском тех­ни­ком от­кри­је сви­јет мр­тве при­ро­де, ак­та, пеј­ за­жа, ве­ду­те, ма­ри­не, фи­гу­рал­не ком­по­ зи­ци­је, пор­тре­та и ауто­пор­тре­та. Прем­ да се ни­је ба­вио цр­те­жом, уоча­ва се да сли­ке ком­по­зи­ци­о­но и цр­тач­ки вје­што по­ста­вља, а не­ке рје­ша­ва и на­гла­ше­ но ли­не­ар­но. У бла­ги и ви­зу­ел­но при­ јем­чи­ви сви­јет ме­ко сли­ка­не ма­те­ри­је пле­не­ри­ста унио је опо­рост и оштри­ ну, му­шкост и сна­гу по­те­за, чвр­сти­ну ком­по­зи­ци­је, а да ни­чим ни­је из­не­вје­ рио основ­ни па­стел­ни тон Бе­о­град­ске

сли­кар­ске шко­ле. Стил­ски је са­мо­сво­ јан, дру­га­чи­ји од на­ших мо­дер­ни­ста и по то­ме што је фи­гу­рал­не ком­по­зи­ци­је кат­кад зна­лач­ки рје­ша­вао из­ра­же­ним по­кре­том и ди­на­ми­ком, ди­ја­го­нал­но пре­сје­ца­ју­ћи сли­ку. Ни­с у га за­ни­ма­ли суп­тил­ни свје­тло­сни од­ра­зи, лих­те­ри или ло­кал­ни тон, већ ве­ли­ки ли­ков­ни ра­спон од крај­ње там­не га­ме до сви­је­ тлих, про­с ун­ча­них бо­ја ко­је дје­лу­ју ско­ ро оп­се­сив­но. По­је­ди­ни исто­ри­ча­ри умјет­но­сти, по­пут Љи­ља­не Сто­ја­но­вић Пи­ле­тић, умје­ли су да пре­по­зна­ју Хак­ма­нов ква­ ли­тет и по­сви­је­те му го­ди­не ис­тра­жи­ ва­ња. Ма­ња мо­но­гра­фи­ја ове аутор­ке о Хак­ма­ну об­ја­вље­на је у Бе­о­гра­ду 1994. го­ди­не, у из­да­њу Му­зе­ја са­вре­ме­не умјет­но­сти. Као ку­стос тог му­зе­ја, она је на­ста­ви­ла свој рад на тек­сту о Хак­ ма­ну, па је та­ко на­стао ру­ко­пис јед­не од нај­сту­ди­о­зни­је на­пи­са­них на­ших мо­но­гра­фи­ја (ко­ја ће вје­ро­ват­но би­ти об­ја­вље­на иду­ће го­ди­не). За­хва­љу­ју­ћи ве­ли­ком тру­ду Ми­ли­це Хак­ман, сли­кар је по­ла­ко али си­гур­но по­чео да из­ла­зи из исто­риј­ске сјен­ке ко­ја је не­за­слу­же­ но па­ла на ње­га. Ко­сту Хак­ма­на, умјет­ни­ка ко­ји је естет­ско за­сно­вао на етич­ком и ро­до­ љу­би­вом, при­хва­ти­ли су као зна­чај­ног и у род­ној му Бо­сан­ској Кру­пи, ко­ја да­ нас не при­па­да Ре­пу­бли­ци Срп­ској. У то­ку је осни­ва­ње ње­го­вог спо­мен му­ зе­ја у род­ном гра­ду. Он је мо­жда нај­ бо­љи наш при­мјер да ру­ко­пи­си не го­ре и сли­ке не там­не и да ће пра­ва ври­јед­ ност, ма гдје и ма ка­да, јед­ном ипак би­ ти пре­по­зна­та.  SRPSK A  No 4  2013

 Ауто­пор­трет с хар­мо­ни­ком, 1926. Ен­те­ри­јер с ви­о­ли­ном, 1961.

51


Р И­З Н И­Ц Е

кроз ље­то­пис

МУ­ЗЕЈ СТА­РЕ ХЕР­ЦЕ­ГО­ВИ­НЕ У ФО­ЧИ И ЊЕ­ГО­ВЕ ВРИ­ЈЕД­НЕ ЗБИР­КЕ

Шет­ња сви­је­тли

Хи­ља­де пред­ме­та и фо­то­гра­фи­ја, са­ку­пља­них ви­ше од по­ла ви­је­ка у не­ка­да­шњем хо­те­лу „Герстл“, од­во­де вас на уз­бу­дљи­во пу­то­ва­ње кроз епо­хе и сви­је­то­ве. Ди­ви­те се уми­је­ћу с��а­рих фо­чан­ских за­на­тли­ја, чи­је су зла­тар­ске ру­ко­тво­ри­не би­ле ве­о­ма ци­је­ње­не у Бе­чу и Бе­ог­ра­ду. Са­зна­је­те шта је све до­ла­зи­ло и од­ла­зи­ло ста­рим ка­ра­ван­ским дру­мом ка Ду­бров­ни­ку и ка Ца­ри­гра­ду, ка­кво су го­спод­ство и пре­фи­ње­ност кра­си­ли фо­чан­ске град­ске ку­ће у XIX ви­је­ку, ка­ко је стра­шна и ве­ли­чан­стве­на ци­је­на ко­ја је ов­дје уви­јек пла­ћа­на за сло­бо­ду. И мно­го то­га још Текст и фо­то­гра­фи­је: Рад­ми­ла Ђе­вић

52

Ф

о­ча, жи­во­пи­сни гра­дић ви­је­ко­ ви­ма угње­жден из­ме­ђу гор­ске Ће­хо­ти­не и сма­раг­дне Дри­ не, но­си у се­би бо­га­т у исто­ри­ју. Ње­не ули­це и зда­ња има­ју сво­је при­че, лич­ но­сти и иде­је. Нај­ве­ћи број њих чу­ва и ба­шти­ни Му­зеј Ста­ре Хер­це­го­ви­не у овом гра­ду. Ко год да­нас по­сје­ти Фо­ чу не мо­же је уисти­ну упо­зна­ти ако не про­ђе кроз ту ње­ну по­вје­сну збир­ку, SRPSK A  БРОЈ 4  2013

јер ту је си­сте­ма­ти­зо­ва­но и по­хра­ње­но пам­ће­ње овог ди­је­ла Под­ри­ња. Му­зеј Ста­ре Хер­це­го­ви­не, ни­ма­ ло слу­чај­но, кра­си глав­ну ули­цу у Фо­ чи. Не­ка­да је на том мје­сту био хо­тел „Герстл“. Са­гра­ђен је у аустро­у­гар­ском пе­ри­о­ду, 1906. го­ди­не, а вла­сни­ци су би­ ли брач­ни пар Герстл, Са­му­ел и Ка­ро­ли­ на. Хо­тел је био мо­де­ран, са 24 со­бе. То­ ком Дру­гог свјет­ског ра­та, 1944, сру­шен


SRPSK A  No 4  2013

53


Р И­З Н И­Ц Е

По­ме­ни и тра­го­ви Фо­ча се пр­ви пут по­ми­ње као град Хот­ча 1336, а за­тим 1450. го­ди­не, за вла­да­ви­не хер­це­га Стје­па­на. У сред­њем ви­је­ку, на мје­сту гдје је да­на­шње па­за­ри­ште, по­че­ ло је на­се­ља­ва­ње. Да­на­шње име но­си од XVI ви­је­ка.

 Пр­ви ауто­мо­бил у Фо­чи, 1922. Хо­тел „Герстл“. Пр­ва срп­ска шко­ла у Фо­чи (XIX ви­јек)

54

SRPSK A  БРОЈ 4  2013

је. Доц­ни­је је на истом мје­сту по­диг­нут хо­тел „Ву­че­во“, ко­ји је 1956. адап­ти­ран у му­зеј. Кроз сво­је че­ти­ри стал­не по­став­ке, Му­зеј свје­до­чи о Фо­чи, оби­ча­ји­ма, име­ ни­ма, вре­ме­ни­ма, пот­кре­пљу­ју­ћи све са­ чу­ва­ним фо­то­гра­фи­ја­ма и пред­ме­ти­ма. Јед­на од по­став­ки, „Фо­ча у про­шло­сти“, омо­гу­ћа­ва по­сје­ти­о­цу да до­жи­ви ра­зна вре­ме­на, од сред­њо­вје­ко­вља, пре­ко тур­ ске и аустро­у­гар­ске оку­па­ци­је, до свјет­ ских ра­то­ва у XX ви­је­ку и но­ви­јег до­ба. Отва­ра­ју­ћи вра­та из­ло­жбе­ног про­ сто­ра вра­ћа­мо се у пе­ри­од ка­да се Фо­ча од ма­лог тр­га раз­ви­ла у тр­го­вач­ко-за­ нат­ски цен­тар. Њен та­да­шњи по­ло­жај, на ка­ра­ван­ском пу­т у из­ме­ђу Ду­бров­ ни­ка и Ца­ри­гра­да, омо­гу­ћио је да се о уми­је­ћу ње­них за­на­тли­ја про­чу­је на бал­кан­ском и европ­ском тр­жи­шту. Му­ зеј­ски пред­ме­ти свје­до­че да су фо­чан­ ски мај­сто­ри нај­ви­ши до­мет по­сти­гли у из­ра­ди ме­та­ла. – У Фо­чи је би­ло пре­ко 560 ду­ћа­на, што по­ка­зу­је да је за­нат­ство баш цвје­ та­ло то­ком и кра­јем тур­ског пе­ри­о­да, али и ка­сни­је. Ква­ли­те­том и ље­по­том из­ра­де из­два­ја­ју се све вр­сте но­же­ва (хан­џа­ри, ја­та­га­ни, са­бље, ди­ми­ски­је, шклоп­ци) –при­ча ку­стос му­зе­ја Дра­ ги­ца Ћур­чић, по­ка­зу­ју­ћи ове са­чу­ва­не пред­ме­те. Ку­јун­џиј­ске ра­ди­о­ни­це има­ле су ду­ гу тра­ди­ци­ју и у из­ра­ди на­ки­та. – То­ке, пав­те, коп­че, бро­ше­ви – по­ка­ зу­је Дра­ги­ца Ћур­чић. – На­кит је сти­зао до Бе­ча, Пе­ште и бал­кан­ског тр­жи­шта, за­хва­љу­ју­ћи сти­ца­њу тр­го­вач­ких зна­ња и по­слов­ним ве­за­ма са Ду­бров­ни­ком. По­ред из­ра­де на­ки­та, ку­јун­џи­је су ве­ зле сре­бром и ту­чем. Фо­чан­ски крај био је по­знат и по кућ­ној про­из­вод­њи тек­ сти­ла и ћи­ли­ма. Же­не су ври­јед­но тка­ле ћи­ли­ме, сер­џа­де и плат­на, ве­зле и пле­ле мно­ге одјев­не и укра­сне пред­ме­те. За­нат­ски обр­ти би­ли су у успо­ну све до до­ла­ска аустро­у­гар­ске вла­сти, ка­да


су мно­ге за­на­тли­је пре­о­ри­јен­ти­са­ле сво­ ју дје­лат­ност, јер је кул­т у­ра на­пре­до­ва­ла и ври­је­ме на­мет­ну­ло дру­ге оби­ча­је. По­ зна­та је ра­ди­он ­ и­ца по­ро­ди­це Шун­ду­ри­ ка, ко­ји су из­ра­ђи­ва­ли пир­ли­та­не шта­пе, ци­гар­лу­ке, укра­се, а у то ври­је­ме при­ма­ ли су и на­руџ­бе из Бе­ча. Му­зеј чу­ва и ди­ ри­гент­ску па­ли­цу из тог до­ба, из­ра­ђе­ну баш од ру­ке Шун­ду­ри­ка. ПЕ­ЧАТ УГЛЕД­НИХ ПО­РО­ДИ­ЦА Ста­нов­ни­штво Фо­че, ко­је за ври­је­ме Аустро-Угар­ске чи­не Ср­би (пра­во­слав­ ни и му­сли­ма­ни) и Хр­ва­ти, ор­га­ни­зу­је бо­гат кул­т ур­ни, вјер­ски, школ­ски и при­ вред­ни жи­вот. – Они су бо­га­ти­ли свој и жи­вот Фо­ че кроз пје­вач­ка дру­штва, по­зо­ри­шне гру­пе, из­ле­те, омла­ди­на се оку­пља­ла на ва­ша­ри­ма и те­фе­ри­чи­ма, за­ба­вља­ла се у та­ко­зва­ним „сје­ни­ци­ма“ крај ри­је­ка. Чу­ве­ни док­тор Ри­сто Је­ре­мић, пр­ви бо­ сан­ско­хер­це­го­вач­ки хи­рург, за­вр­шио је ме­ди­ци­ну у Гра­цу. Ини­ци­ја­тор је мно­гих кул­т ур­но-спорт­ских де­ша­ва­ња у Фо­чи. Фор­ми­рао је Ан­ти­ал­ко­хо­ли­чар­ско дру­ штво и ска­у ­те, да­на­шње из­ви­ђа­че. Осни­ ва­ју се гра­ђан­ске шко­ле. Има­мо са­чу­ван пр­ви спи­сак уче­ни­ка срп­ске шко­ле из 1865. го­ди­не, ко­ји нам је пре­дао про­фе­ сор Мар­ко Ве­го. Да­нас је то пи­са­ни спо­ ме­ник кул­т у­ре – при­ча нам, пре­ла­зе­ћи по фо­то­гра­фи­ја­ма, Дра­ги­ца Ћур­чић. Број­не углед­не по­ро­ди­це оста­ви­ле су зна­ча­јан пе­чат у Фо­чи. Је­ре­ми­ћи, Ко­чо­ ви­ћи, Ма­зи­ћи, Муф­ти­ћи, Зул­фи­кар­па­ ши­ћи, Ха­џи­ву­ко­ви­ћи, Гло­ђа­ји­ћи. – Рад­ми­ло Ма­зић је­дан је од нај­по­ зна­ти­јих фо­то­гра­фа у Фо­чи. Ње­го­ве фо­то­гра­фи­је вра­ћа­ју нас у пе­ри­од при­је 1905. Би­ла је то вр­ло углед­на по­ро­ди­ца, што по­ка­зу­је и њи­хо­ва фо­то­гра­фи­ја. Фо­ ча­ци су у то ври­је­ме, ви­ди­мо на сли­ка­ма, ли­је­по об­у­че­ни и го­спод­стве­ни. Па­но­ ра­ме гра­да по­ка­зу­ју да Фо­ча по­ста­је све ур­ба­ни­ја. Му­зеј свје­до­чи и ка­ко је број ста­нов­ ни­ка Фо­че ра­стао, са 4.613 у 1931. до 11.530, ко­ли­ко је по­пи­са­но 1981. Свје­до­ чи и да је то­ком ра­то­ва Фо­ча ру­ше­на, али да је по­сли­је њих, на­ро­чи­то на­кон Дру­ гог свјет­ског ра­та, по­ста­ла ур­ба­но и ту­ ри­стич­ко мје­сто. – Пр­ви ауто­мо­бил, во­зи­ло По­ште, у Фо­чу је до­шао 1922. Но­го­мет­на лоп­та 1913. Пр­ва ан­те­на по­ста­вље­на је 29. но­

 Мла­ди из­ви­ђа­чи из дру­штва ко­је је осно­вао др Ри­сто Је­ре­мић. Омла­дин­ска за­ба­ва у сје­ни­ци­ма. Чу­ве­на фо­чан­ска срп­ска по­ро­ди­ца Ма­зи­ћи SRPSK A  No 4  2013

55


Р И­З Н И­Ц Е  Са­бље ди­ми­ски­је. Ди­ри­гент­ска па­ли­ца и то­ке. Укра­сно по­су­ђе из ет­но­граф­ске збир­ке. Греј­но тије­ло из со­ба у хо­те­лу „Герстл“. Сеф по­ро­ди­це Гло­ђа­јић

вем­бра 1962. на пре­дај­ни­ку Кмур. Пр­ ви те­ле­ви­зор сти­же кра­јем те исте 1962. Све фак­те о то­ме чу­ва, у сли­ка­ма, ова му­зеј­ска по­став­ка. У овом из­ло­жбе­ном про­сто­ру за крат­ко ври­је­ме окре­не­те ве­ли­ки то­чак исто­ри­је. Про­тр­чи­те ули­ца­ма Фо­че, али вам ни­је­дан њен ћо­шак не про­мак­не. Та­ман ка­да по­ми­сли­те да је то­чак стао, он се обр­не и већ сте у рим­ском до­бу, до­ди­ру­је­те аутен­тич­не пред­ме­те из те епо­хе. По­глед оста­је на са­чу­ва­ној фи­бу­ ли, ку­тла­чи, ин­те­ре­сант­ном вр­чу, рим­ ском нов­цу, али и ра­о­ни­ку из IX ви­је­ка, про­на­ђе­ном на под­руч­ју Фо­че (при­мје­ рак ка­кав по­сје­ду­је још са­мо Зе­маљ­ски му­зеј у Са­ра­је­ву и је­дан му­зеј у Че­шкој). ЦЕН­ТАР СЛО­БОД­НЕ ТЕ­РИ­ТО­РИ­ЈЕ Ка­да из­ло­жбу „Фо­ча у про­шло­сти“ оста­ви­те иза се­бе, отво­ре вам се вра­та ет­но­граф­ске по­став­ке ко­ја при­ка­зу­је дио град­ске со­бе са по­чет­ка XX ви­је­ ка. У том ко­ло­рит­ном кут­ку окру­же­ни сте не­сва­ки­да­шњим руч­ним ра­до­ви­ма, огле­да­ли­ма, ја­сту­ци­ма, укра­сним по­с у­ да­ма, што од­ра­жа­ва те дав­не ам­би­јен­те. Ту је и пра­ви кре­вет, у то ври­је­ме атрак­ ти­ван и ри­је­дак, јер се ве­ћи­ном спа­ва­ло на сла­ма­ри­ца­ма. – Из­ло­же­ни су се­о­ска но­шња и дру­ги одјев­ни руч­но ра­ђе­ни пред­ме­ти но­ше­ ни у на­шим кра­је­ви­ма све до ше­зде­се­ тих го­ди­на – на­во­ди на­ша са­го­вор­ни­ца. – По­став­ку са ра­зно­вр­сним по­кућ­ством од др­ве­та, гли­не и ме­та­ла упот­пу­њу­ју стап, шар­ка за гу­ра­би­ју, кра­ља­ча, ча­нак, гли­не­ни ћу­по­ви, сеф бо­га­те по­ро­ди­це Гло­ђа­јић. Са­чу­ва­на је и по­с у­да у ко­ју је ста­вљан жар, што је не­ка­да би­ло је­ди­но греј­но ти­је­ло со­ба у хо­те­лу „Герстл“. Оста­вља­мо удоб­ну град­ску со­бу и на

План Осим сво­јих стал­них по­став­ки, му­зеј је ре­дов­но до­ма­ћин из­ ло­жба­ма из ра­зних кра­је­ва Срп­ске и Ср­би­је, од Му­зе­ја са­вре­ ме­не умјет­но­сти у Ба­ња­лу­ци до му­зе­ја у Ужи­цу, Гор­њем Ми­ ла­нов­цу... – Та­ко уче­ству­је­мо у бо­га­ће­њу кул­тур­ног жи­во­та у на­шем гра­ ду. Тру­ди­мо се да сва­ког мје­се­ца у на­шој Га­ле­ри­ји уго­сти­мо бар по јед­ну из­ло­жбу из Срп­ске и ши­ре. Јед­на од по­сје­ће­них из­ло­жби би­ла је она по­во­дом 20. го­ди­шњи­це ра­да пар­ла­мен­ та Срп­ске. План нам је да у бу­дућ­но­сти бу­де­мо но­си­лац кул­ тур­ног ту­ри­зма Фо­че – ка­же Бран­ка Дра­ги­че­вић, ди­рек­тор­ка Му­зе­ја Ста­ре Хер­це­го­ви­не.

56

SRPSK A  БРОЈ 4  2013

Стран­ци – До­ла­зе че­сто, нај­ви­ше из Сло­ве­ни­је, за­тим из Ср­би­је, Хр­ват­ске, има до­ста Че­ ха и Сло­ва­ка. Из­не­на­ђу­је их да је Фо­ча има­ла та­ко ја­ко за­нат­ство и обра­зо­ва­не љу­де. Из­ло­жба „Фо­ча у про­шло­сти“ је нај­по­сје­ће­ни­ја, ма­да је у по­сљед­ње ври­ је­ме по­но­во ве­ли­ко ин­те­ре­со­ва­ње за по­ став­ке из пе­ри­о­да Дру­гог свјет­ског ра­та. При­је је му­зеј био не­за­о­би­ла­зна де­сти­ на­ци­ја, да­нас не­што ма­ње, али смо ипак за­до­вољ­ни по­сје­том. То­ком љет­не се­зо­ не око пет сто­ти­на стра­на­ца про­ђе кроз му­зеј – ис­ти­че Дра­ги­ца Ћур­чић.

сље­де­ћем ко­ра­ку кроз ври­је­ме гле­да­мо Фо­чу у пе­ри­о­ду од 20. ја­ну­ар ­ а до 10. ма­ ја 1942. „Сто де­сет да­на фо­чан­ске ре­пу­ бли­ке“, тре­ћа стал­на му­зеј­ска по­став­ка, по­ка­зу­је Фо­чу као цен­тар сло­бод­не те­ ри­то­ри­је. Са­чу­ва­ни до­ку­мен­ти, сли­ке, де­пе­ше, кар­те, свје­до­че да је у њој та­да бо­ра­вио Вр­хов­ни штаб На­род­но­о­сло­бо­ ди­лач­ких пар­ти­зан­ских од­ре­да Ју­го­сла­ ви­је. У по­став­ци су и „Фо­чан­ски про­ пи­си“, чу­ве­ни до­ку­мент из тог пе­ри­о­да, чи­ји је аутор био Мо­ша Пи­ја­де. Из по­став­ке са­зна­је­мо да је у Фо­чи у том пе­ри­о­ду про­гла­шен пр­ви на­род­ ни хе­рој, штам­пан пр­ви лист из обла­сти здрав­ства Са­ни­тет, осно­ва­на пр­ва бол­ ни­ца. Би­ла је то нај­при­је вој­на бол­ни­ца, а 1958. до­би­ја обри­се ка­кве да­нас има. У Фо­чи, у згра­ди До­ма здра­вља, ли­је­чи­ли су се про­мр­зли пар­ти­за­ни ко­ји су пре­ шли Иг­ман. На­ше пу­то­ва­ње кроз ври­је­ме за­о­кру­ жу­је­мо из­ло­жбом „Бит­ка на Су­тје­сци“, при­пре­мље­ном по­во­дом 70. го­ди­шњи­це тог до­га­ђа­ја. Фо­то­гра­фи­је, кар­те, ле­ген­де и ори­ги­нал­ни пред­ме­ти при­ка­зу­ју сав хе­ро­и­зам и жр­тву у бор­би за сло­бо­ду, а из­ло­жбу упот­пу­њу­је ви­део при­каз „Нај­ слав­ни­ји да­ни ан­ти­фа­ши­стич­ке бит­ке на Су­тје­сци“ ауто­ра Ра­ди­во­ја Обре­но­ ви­ћа, но­ви­на­ра РТРС-а. Хи­ља­де пред­ме­та, са­ку­пља­них у по­ след­њих пе­де­сет се­дам го­ди­на, ко­ли­ко по­сто­ји ова му­зеј­ска уста­но­ва, те­шко је све по­гле­да­ти то­ком са­мо јед­не по­сје­те. Због дра­го­цје­но­сти ко­је по­сје­ду­је, од­ла­ зак у Му­зеј је пра­ви из­лет у ври­је­ме и исто­ри­ју овог кра­ја. Дра­ги­ца Ћур­чић, ку­стос, во­дич је на том пу­т у број­ним ту­ ри­сти­ма, ђач­ким екс­кур­зи­ја­ма, го­сти­ма и зва­нич­ни­ци­ма. 


SRPSK A  No 4  2013

57


С Ц Е­Н А

У сто­го­ди­шњем ПРЕД­С ТА­ВА „ЧЕ­ТР­НА­ЕС ­ ТА“ У НА­РОД­НОМ ПО­ЗО­РИ­ШТУ СРП­СКЕ

свјет­ском ра­ту

По­ста­вље­на као до­ку­мен­тар­ни филм на по­зор­ни­ци, ова пред­ста­ва бе­о­град­ске ре­ди­тељ­ке Ане Ђор­ђе­вић сва­ком од исто­риј­ских ли­ко­ва оста­вља ври­је­ме да об­ја­сни за­што је не­што ура­дио. Ука­зу­је нам да је 2014. го­ди­на, у ко­ју сту­па­мо, че­до 1914. Да је ствар­ност ко­ју жи­ви­мо и ко­јој свје­до­чи­мо по­че­ла да се фор­ми­ра он­да. И да не би тре­ба­ло оби­ље­жи­ти сто­го­ди­шњи­цу по­чет­ка Пр­вог свјет­ског ра­та, не­го сто­го­ди­шњу епо­ху не­пре­кид­ног тра­ја­ња јед­ног оп­штег свјет­ског ра­та Пи­ше: Ми­ли­ца Де­спот

58

Г

а­ври­ло Прин­цип, Франц Фер­ди­ нанд, Со­фи­ја Хо­хен­берг, Не­дељ­ко Ча­бри­но­вић, за­јед­но на сце­ни, у ве­ли­кој са­ли На­род­ног по­зо­ри­шта Ре­ пу­бли­ке Срп­ске. Пр­во мук, за­тим гро­ мо­гла­сан апла­уз, одав­но се та­кав ни­је чуо од ба­ња­луч­ке пу­бли­ке. Ово је дио ат­мос­фе­ре са пре­ми­је­ре пред­ста­ве Че­тр­на­е­ста бе­о­град­ске ре­ ди­тељ­ке Ане Ђор­ђе­вић, ко­јом је отво­ ре­на 84. се­зо­на у на­ци­о­нал­ном те­ат­ ру Срп­ске. SRPSK A  БРОЈ 4  2013

Ђор­ђе­ви­ће­ва, ко­ја је и аутор драм­ ског тек­ста, об­ја­шња­ва да је ко­мад на­ сло­вљен Че­тр­на­е­ста јер се ба­ви до­га­ ђа­ји­ма у ве­зи са са­ра­јев­ским атен­та­том из 28. ју­на 1914. – Иде­мо у су­срет 2014, ка­да ће­мо, се­ћа­ју­ћи се 1914, схва­ти­ти да жи­ви­мо ствар­ност ко­ја је по­че­ла да се фор­ми­ра он­да, да се мо­дер­но до­ба ко­јем смо све­ до­ци ро­ди­ло он­да, да је 2014. че­до 1914. Го­ди­не 2014. обе­ле­жа­ва се сто­го­ди­шњи­ ца по­чет­ка Пр­вог свет­ског ра­та, али за


ме­не је то и сто­го­ди­шњи­ца тра­ја­ња јед­ ног оп­штег ра­та, јед­не епо­хе свет­ског ра­ та – ка­же ре­ди­тељ­ка. Под­сје­ћа да ће се мно­ге по­зо­ри­шне ку­ће на ју­жно­сло­вен­ском про­сто­ру, и ши­ре, ба­ви­ти Га­ври­лом Прин­ци­пом и атен­та­том на Фран­ца Фер­ди­нан­да, као што ће то чи­ни­ти и дру­ги умјет­нич­ки ме­ди­ји и јав­ност уоп­ште. – Али за нас, ко­ји пра­ви­мо пред­ста­ву Че­тр­на­е­ста, то је го­ди­на у ко­јој тра­жи­ мо од­го­во­ре на пи­та­ња (не ми­сле­ћи да је мо­гу­ће на­ћи их) на ко­ја од 1914. још ни­ ко ни­је ус­пео да ко­нач­но од­го­во­ри. Мно­ га од тих пи­та­ња у ве­зи су са оним по­да­ ци­ма о ко­ји­ма се исто­ри­ча­ри не сла­жу, чак и оштро су­прот­ста­вља­ју – ис­ти­че Ђор­ђе­ви­ће­ва. СЛО­БО­ДА­РИ И ХЕ­РО­ЈИ ВИ­ЈЕ­КА Пу­бли­ку је оду­ше­вио на­чин на ко­ји је ре­ди­тељ­ка, за­јед­но са умјет­нич­ким ти­мом На­род­ног по­зо­ри­шта Срп­ске, по­ста­ви­ла пред­ста­ву на сце­ни. Сви ко­ ји су гле­да­ли Че­тр­на­е­сту сла­жу се да је ри­јеч о не­кој вр­сти сцен­ског до­ку­ мен­тар­ца, гдје се сце­не смје­њу­ју као на филм­ској тра­ци. И, мо­жда нај­дра­го­цје­ ни­је, за раз­ли­ку од оних ко­ји др­же јед­ну или дру­гу стра­ну, ова при­ча има ви­ше угло­ва. При­че Га­ври­ла Прин­ци­па, Не­дељ­ ка Ча­бри­но­ви­ћа, Фран­ца Фер­ди­нан­да, Прин­ци­по­ве мај­ке и се­стре, пре­кла­па­ју се и пра­ве мо­за­ик ко­ји по­ру­чу­је да жи­ вот ни­је филм, али да че­сто ства­ра филм­ ске сце­не. Опо­ми­ње пу­бли­ку да ни­шта не мо­же би­ти цр­но-би­је­ло, да и Га­ври­ло и Фер­ди­нанд има­ју шта да ка­жу. Мно­ги

Књи­га – У при­ку­пља­њу исто­риј­ске гра­ђе и пи­ са­њу тек­ста пред­ста­ве, осла­ња­ли смо се на књи­гу „Са­ра­је­во 1914.“ Вла­ди­ми­ра Де­ди­је­ра, не­што ма­ње на дру­ге из­во­ре. Ова ис­црп­на књи­га об­ух­ ва­та не­ве­ро­ват­ но ве­ли­ки број угло­ва из ко­јих је мо­гу­ће са­гле­да­ти Са­ра­јев­ски атен­тат. Уз то, има и из­ве­сну чи­сто ли­те­рар­ну вред­ност. Отво­ ри­ла је сва она пи­та­ња ко­ја је, слу­же­ћи се фраг­мен­ти­ра­њем, мон­та­жом и де­мон­та­ жом, и са­ма дра­ма­ти­за­ци­ја по­ку­ша­ла да из­не­се, али са­да кроз драм­ске си­ту­а­ци­је и чи­сто по­зо­ри­шним је­зи­ком – на­гла­ша­ ва ре­ди­тељ­ка Ана Ђор­ђе­вић.

SRPSK A  No 4  2013

59


С Ц Е­Н А

 По­сле пре­ми­је­ре у хо­ло­ви­ма На­род­ног по­зо­ри­шта би­ло је жи­во­сти и до­брог рас­по­ло­же­ња

су за­дрх­та­ли пред сце­на­ма кад Га­ври­ло од атен­та­то­ра по­ста­је са­мо мла­дић о ко­ ме го­во­ри ње­го­ва мај­ка, у из­вр­сној глу­ мач­кој кре­а­ци­ји Миљ­ке Бр­ђа­нин Ба­бић. – До­дат­ну од­го­вор­ност у ра­ду на пред­ста­ви до­но­си­ло је то што су ли­ко­ви ко­је ту­ма­чи­мо ствар­ни. По­сто­ја­ли су и до­ве­ли до мно­гих про­мје­на у исто­ри­ји и сви­је­т у. Те­шко је ра­ди­ти уло­ге по ли­ко­ ви­ма ко­ји су сво­је иде­а­ле и жи­во­те да­ли на­ма и бу­дућ­но­сти – ка­же Миљ­ка Бр­ђа­ нин Ба­бић. Очи пу­бли­ке би­ле су нај­ви­ше окре­ ну­те мла­дом глум­цу Да­ни­лу Кер­ке­зу. Ту­ма­че­ћи лик Га­ври­ла Прин­ци­па, он је пр­ви пут стао на сце­ну На­род­ног по­зо­ ри­шта Ре­пу­бли­ке Срп­ске. – Уло­зи Га­ври­ла Прин­ци­па по­све­тио сам се де­таљ­но и са ве­ли­ким жа­ром. Ни­ ко не тре­ба да се сти­ди ње­го­вог име­на, ни­ти да се пла­ши да га из­го­во­ри гла­сно. Га­ври­ло је истин­ски же­лио до­бро свом на­ро­ду. Га­ври­ла Прин­ци­па и све чла­но­ ве „Мла­де Бо­сне“ до­жи­вља­вам као хе­

По­за­ди­на – Јед­но од пи­та­ња ко­ји­ма се ба­ви­мо у пред­ста­ви је и оно ко је за­и­ста ста­јао у по­за­ди­ни атен­та­та Зва­нич­на Ср­би­ја, или „Цр­на ру­ка“, или пак са­ма Аустро-Угар­ска? Или Не­мач­ка, Бри­та­ни­ја, Ру­си­ја, не­ка од ма­сон­ских ло­жа? Или мо­жда сви они за­јед­но и исто­вре­ме­но? Јер свет­ски рат, увек озби­љан про­је­кат усме­ рен ка са­свим од­ре­ђе­ном и нај­ве­ро­ват­ни­је оства­ри­вом ци­ љу, ин­тен­зив­но је при­пре­ман од по­чет­ка XX ве­ка. Са­ра­јев­ски атен­тат по­слу­жио је са­мо као онај фи­нал­ни и ду­го оче­ки­ва­ни по­вод – ка­же ре­ди­тељ­ка Ана Ђор­ђе­вић.

60

SRPSK A  БРОЈ 4  2013

ро­је, не са­мо 1914. го­ди­не не­го чи­та­вог јед­ног ви­је­ка – ка­же Кер­кез. По­ча­ство­ван је што му је по­вје­ре­на та­ко ва­жна уло­га у пред­ста­ви Ане Ђор­ ђе­вић.До­био је при­ли­ку, ве­ли, да бу­де дио ква­ли­тет­ног по­зо­ри­шног ти­ма. По­ себ­но га ра­ду­је што су оцје­не пу­бли­ке би­ле по­зи­тив­не. – Вје­ру­јем да ће Че­тр­на­е­ста би­ти јед­на­ко до­бро при­хва­ће­на и у дру­гим гра­до­ви­ма Срп­ске, али и ван ње­них гра­ ни­ца, као и да ће уче­ство­ва­ти на фе­сти­ ва­ли­ма – ка­зао је Кер­кез. Вје­ро­ва­ње мла­дог глум­ца, сту­ден­та че­твр­те го­ди­не ба­ња­луч­ке Ака­де­ми­је умјет­но­сти, об­и­сти­ни­ло се већ на Су­ ре­ти­ма по­зо­ри­шта БиХ у Брч­ком, од 21. до 29. но­вем­бра, гдје је пред­ста­ва до­би­ ла че­ти­ри на­гра­де. На­гра­ду жи­ри­ја за нај­бо­љу пред­ста­ву у цје­ли­ни, на­гра­ду жи­ри­ја и пу­бли­ке за нај­бо­љу жен­ску уло­гу (Миљ­ки Бр­ђа­нин Ба­бић), на­гра­ду жи­ри­ја за нај­бо­љу му­ш��у уло­гу (Жељ­ку Ер­ки­ћу). Дра­га­ну Пур­ко­вић Ма­цан жи­ ри је на­гра­дио за нај­бо­љу сце­но­гра­фи­ју. ОБЈЕК­ТИВ­НО И ЕМО­ТИВ­НО Но­ва се­зо­на На­род­ног по­зо­ри­шта Срп­ске на­сло­вље­на је „Исто­ри­ја се по­ на­вља“, што у пот­пу­но­сти од­го­ва­ра и кон­цеп­ци­ји Че­тр­на­е­сте. – Не­ма­мо ам­би­ци­је да пре­ко ове пред­ста­ве од­го­во­ри­мо на сва пи­та­ња у ве­зи са 1914. го­ди­ном. Ипак, сма­трам да је На­род­но по­зо­ри­ште Срп­ске отво­ри­ло озбиљ­ну те­му, по­ку­ша­ва­ју­ћи да бу­де ре­


Еки­па У пред­ста­ви „Че­тр­на­е­ста“ ли­ко­ве ту­ма­че Бран­ко Јан­ко­вић, Го­ран Јо­кић, Жељ­ко Ер­кић, Зла­тан Ви­до­вић, Сан­дра Љу­бо­ је­вић, Миљ­ка Бр­ђа­нин Ба­бић, Дра­га­на Ма­рић, Да­ни­ло Кер­кез и Иван Пер­ко­вић.

ал­но у вре­ме­ну и про­сто­ру у ко­јем жи­ ви­мо – ка­же Не­над Но­ва­ко­вић, ди­рек­ тор на­ци­о­нал­ног те­а­тра Срп­ске. Глу­мац Зла­тан Ви­до­вић осво­јио је сим­па­ти­је ба­ња­луч­ке пу­бли­ке ту­ма­че­ћи лик Не­дељ­ка Ча­бри­но­ви­ћа. – Са­ра­је­во 1914. Вла­ди­ми­ра Де­ди­је­ ра је мо­жда нај­тач­ни­је на­пи­са­на књи­га, као не­ки три­лер о Са­ра­јев­ском атен­та­т у, о ње­го­вом узро­ку и по­сље­ди­ца­ма, али и о би­о­гра­фи­ја­ма љу­ди ко­ји су по­сред­но и не­по­сред­но би­ли уми­је­ша­ни у уби­ство Фран­ца Фер­ди­нан­да – сма­тра Ви­до­вић. На сце­ни се смје­њу­је не­што ви­ше од 60 ли­ко­ва, а сва­ко од глу­ма­ца игра по шест, се­дам или осам уло­га. – Ни­је јед­но­став­но игра­ти пред­ста­ ве ко­је су ре­жи­ра­не као до­ку­мен­тар­ни филм, гдје се из сце­не у сце­ну пре­свла­ чи­мо, ми­је­ња­мо лик и на­чин го­во­ра – ка­же глу­мац Го­ран Јо­кић ко­ји ту­ма­чи и лик оца Га­ври­ла Прин­ци­па. – Ис­при­ча­ ли смо људ­ску при­чу о то­ме ка­ко сви­јет око нас мо­же да уне­сре­ћи чо­вје­ка. Ба­ви­ мо се и чи­ње­ни­цом ко­ли­ко је по­је­ди­нац спо­со­бан да ми­је­ња тај сви­јет ако је од­ лу­чан и ис­тра­јан као што је био Га­ври­ло Прин­цип.

У га­ле­ри­ји раз­ли­чи­тих ли­ко­ва, чи­је су се суд­би­не из­ми­је­ша­ле од Са­ра­је­ва до Бе­ча и обрат­но, по­ја­вљу­је се и Со­фи­ ја Хо­хен­берг. Уло­га је по­вје­ре­на глу­ми­ци На­род­ног по­зо­ри­шта Ре­пу­бли­ке Срп­ске Сан­дри Љу­бо­је­вић: – Ка­да ра­ди­те са не­ким ко за­и­ста зна шта хо­ће, он­да је тај рад за­хтје­ван, али пру­жа ве­ли­ку са­тис­фак­ци­ју. Ана је ре­ ди­тељ ко­јем се мо­же­те пре­пу­сти­ти и би­ ти си­гур­ни да ће ура­ди­ти до­бар по­сао. То је глум­цу ве­о­ма ва­жно. Текст је вр­ло ин­те­ре­сан­тан и ин­спи­ра­ти­ван. Си­т у­а­ ци­је су ве­о­ма емо­тив­не, ли­ко­ви за­хтјев­ ни. Ствар­но ужи­вам у овој мул­ти­ме­ди­ јал­ној при­чи. При­ча пред­ста­ве Че­тр­на­е­ста вје­што и суп­тил­но, уз глу­мач­ку игру и ре­ди­ тељ­ско око, отва­ра вра­та исто­ри­је опо­ ми­њу­ћи да се њен ток не мо­же про­ми­ је­ни­ти, али да се мо­же осви­је­тли­ти на но­ви на­чин. Да је ко­мад ква­ли­те­тан до­ка­зу­ју на­ гра­де, да је емо­ти­ван го­во­ре ре­ак­ци­је пу­бли­ке, а да је нео­п­хо­дан по­ка­за­ле су рас­про­да­те ула­зни­це. Објек­тив­ност ни­је из­о­ста­ла, јер сва­ко од исто­риј­ских ли­ко­ ва има сво­је ври­је­ме да под­сје­ти за­што је не­што ура­дио. А ко­ли­ко је по­тре­бан у 2014. су­ви­шно је го­во­ри­ти.

Са­зна­ња – Рад на пред­ста­ви за ме­не је био ве­ли­ка ствар, по­ред оста­ лог и за­то што сам са­знао мно­го но­вих ва­жних чи­ње­ни­ца о исто­ри­ји на­шег на­ро­да – ка­же је глу­мац На­род­ног по­зо­ри­шта Срп­ске Зла­тан Ви­до­вић. SRPSK A  No 4  2013

61


П О Ј

62

/

C H A N T

SRPSK A  БРОЈ 4  2013


НАЈ­ТРО­ФЕЈ­НИ­ЈИ КА­МЕР­НИ ХОР У СРП­СКОЈ НА­С ТА­ВЉА НИ­СКУ УСПЈЕ­ХА

„Ба­ња­лу­чан­ке“

од су­вог зла­та Већ че­твр­ту го­ди­ну за­ре­дом су на зва­нич­ној ли­сти пе­де­сет нај­бо­љих ка­мер­них хо­ро­ва Свјет­ске хор­ске асо­ци­ја­ци­је. Зла­том и сре­бром су оп­то­че­ни њи­хо­ви пла­не­тар­ни так­ми­чар­ски пу­те­ви, од Лин­ца до Ве­не­ци­је, од Мал­те до Бу­дим­пе­ште, од Бе­ог­ра­да до Бар­се­ло­не, од Ки­не до САД... Спре­ма­ју се за Свјет­ску хор­ску олим­пи­ја­ду, до­го­ди­не у Ри­ги. А све то ври­је­ме дје­лу­ју као ве­ли­ка по­ро­ди­ца и по­све­ће­но ра­де на се­би и сво­јој умјет­но­сти, не­пре­ста­но сне­ва­ју­ћи пра­ста­ри умјет­нич­ки сан о са­вр­шен­ству

Пи­ше: Алек­сан­дра Гли­шић

Н

и­зу сво­јих успје­ха хор „Ба­ња­ лу­чан­ке“ до­дао је дви­је злат­не ме­да­ље са Ин­тер­на­ци­о­нал­ног хор­ског так­ми­че­ња „Cant al mar“ у Бар­ се­ло­ни и Ка­ле­љи, одр­жа­ног од 23. до 27. ок­то­бра у ор­га­ни­за­ци­ји Свјет­ске хор­ске асо­ци­ја­ци­је „Mu­si­ca Mun­di“ – In­ter­kul­tur. Под умјет­нич­ким ру­ко­вод­ством и ди­ри­ гент­ском па­ли­цом Мла­де­на Ма­то­ви­ћа, ли­је­пе дје­вој­ке за­но­сних гла­со­ва оду­ше­ ви­ле су и пу­бли­ку и струч­ња­ке. При­зна­ ња су до­би­је­на у ка­те­го­ри­ја­ма жен­ских хо­ро­ва и фол­клор­не му­зи­ке. Кон­ку­рен­ ци­ја је би­ла же­сто­ка: 40 хо­ро­ва из 16 зе­ ма­ља (Ње­мач­ка, Есто­ни­ја, Ру­си­ја, Изра­ ел, Ки­на, Нор­ве­шка, Фин­ска, Аустри­ја, Ин­до­не­зи­ја, Шпа­ни­ја...). „Ба­ња­лу­чан­ке“, ко­је дје­лу­ју у окви­ру Удру­же­ња умјет­ ни­ка „Арт пулс“, би­ле су је­ди­ни пред­ став­ник Срп­ске и БиХ. – По­но­сни што смо на још јед­ном зна­чај­ном ме­ђу­на­род­ном так­ми­че­њу прак­тич­но по­но­ви­ли под­виг из Бу­дим­ пе­ште, гдје смо та­ко­ђе осво­ји­ли дви­је злат­не ме­да­ље у овим ка­те­го­ри­ја­ма, те са­чу­ва­ли кон­ти­ну­и­тет ква­ли­тет­них так­ ми­чар­ских на­сту­па на ин­тер­на­ци­о­нал­ ној сце­ни – ка­же Мла­ден Ма­то­вић. Пе­то­чла­ном ме­ђу­на­род­ном жи­ри­ју, са­ста­вље­ном од нај­и­стак­ну­ти­јих свјет­ ских екс­пе­ра­та за хор­ску му­зи­ку из Аустри­је, Шпа­ни­је, Швед­ске, Ње­мач­ке и Ле­то­ни­је, хор „Ба­ња­лу­чан­ке“ пред­ста­ вио се ве­о­ма за­хтјев­ним ком­по­зи­ци­ја­ма до­ма­ћих и стра­них ауто­ра.

– Да­ли смо све од се­бе да што до­  „Ба­ња­лу­чан­ке“ сто­јан­стве­ни­је пред­ста­ви­мо свој град и на Све­то­сав­ској Ре­пу­бли­ку Срп­ску. Пре­срећ­ни смо што ака­де­ми­ји у смо до­са­да­шњим злат­ним ме­да­ља­ма из бе­о­град­ском Лин­ца, Ве­не­ци­је, Мал­те и Бу­дим­пе­ште, Цен­тру „Са­ва“ те олим­пиј­ским сре­бри­ма из Ки­не и САД, успје­ли при­дру­жи­ти и но­во зла­то. На­ступ на Ово так­ми­че­ње је за нас пред­ста­вља­ло Свјет­ској по­сљед­њи ме­ђу­на­род­ни тест на пу­т у хор­ској до сље­де­ће Свјет­ске хор­ске олим­пи­ја­де, олим­пи­ја­ди у Ри­ги по­ло­ви­ном ју­ла 2014, на ко­ју се у Ки­ни наш хор ди­рект­но ква­ли­фи­ко­вао – до­ да­је Ма­то­вић. „Ба­ња­лу­чан­ке“ се већ че­твр­т у го­ди­ну за­ре­дом на­ла­зе на зва­нич­ној ранг ли­сти 50 нај­бо­љих ка­мер­них хо­ро­ва Свјет­ске хор­ске асо­ци­ја­ци­је In­ter­kul­tur. Ма­то­ви­ћа на то­ме те­ме­љи увје­ре­ње да ће хор, као и до са­да, на­ић ­ и на ра­зу­ми­је­ва­ње и нео­ п­ход­ну ин­сти­т у­ци­о­нал­ну по­др­шку за уче­шће на пред­сто­је­ћој Олим­пи­ја­ди. У Ри­ги ће се оку­пи­ти ви­ше од пет сто­ти­на хо­ро­ва из осам­де­сет зе­ма­ља.

Ди­ри­гент Ком­по­зи­тор и ди­ри­гент Мла­ден Ма­то­вић ро­ђен је 1980. у Ба­ ња­лу­ци. Ту је за­вр­шио ни­жу и сред­њу му­зич­ку шко­лу „Вла­ до Ми­ло­ше­вић“. На Од­сје­ку за му­зич­ку умјет­ност ба­ња­луч­ке Ака­де­ми­је умјет­но­сти ди­пло­ми­рао је са про­сјеч­ном оцје­ном де­сет, а ка­сни­је и ма­ги­стри­рао у кла­си проф. др Гор­да­не Сто­ ја­но­вић. Кра­јем 2004. по­стао је ди­ри­гент хо­ра „Ба­ња­лу­чан­ке“. Умјет­нич­ки је ру­ко­во­ди­лац град­ског дје­чи­јег хо­ра „Звон­чи­ ћи“ и во­кал­ног ан­сам­бла „Сје­ћа­ња“. Аутор је „Мо­је Ре­пу­бли­ке“, зва­нич­не хим­не Срп­ске.

SRPSK A  No 4  2013

63


П О Ј  Са Ин­тер­на­ ци­о­нал­ног хор­ског так­ми­че­ња „Cant al mar“ у Бар­се­ло­ни, ок­то­бар 2013. Са пре­ми­јер­ног из­во­ђе­ња му­зич­ке ми­ни­ја­ту­ре „Од­бро­ја­ва­ње, или три на Е“, Ба­ња­лу­ка, ок­то­бар 2013.

– Ве­о­ма смо за­хвал­ни свим при­ја­те­ љи­ма ан­сам­бла, те над­ле­жним ре­пу­блич­ ким и град­ским ин­сти­т у­ци­ја­ма, ко­ји су до са­да по­др­жа­ли од­ла­ске хо­ра на так­ми­ че­ња. По­себ­но се ис­ти­чу Ка­би­нет Пред­ сјед­ни­ка Ре­пу­бли­ке, Вла­да Ре­пу­бли­ке Срп­ске и, на­рав­но, град Ба­ња­лу­ка – ис­ ти­че Ма­то­вић. Не­се­бич­ну по­др­шку пру­жи­ло је и Цен­ трал­но кул­т ур­но-умјет­нич­ко дру­штво „Ве­се­лин Ма­сле­ша“ ко­је је хо­ру усту­пи­ ло пре­див­не аутен­тич­не на­род­не но­шње, ва­жан еле­мент на­сту­па хо­ра у ка­те­го­ри­ји тра­ди­ци­о­нал­не му­зи­ке. Не­по­сред­но пред од­ла­зак у Шпа­ни­ју, „Ба­ња­лу­чан­ке“ су скре­ну­ле па­жњу до­ма­ ће јав­но­сти ори­ги­нал­ним на­сту­пом у зва­ нич­ном про­гра­му Ба­ња­луч­ких хор­ских су­сре­та. Пре­ми­јер­но је из­ве­де­на ком­по­ зи­ци­ја Мла­де­на Ма­то­ви­ћа Од­бро­ја­ва­ње или три на „е“. Пра­и­звед­ба те хор­ске ми­ ни­ја­т у­ре, из­у­зет­но успје­шна, би­ла је на так­ми­че­њу у Бу­дим­пе­шти, у мар­т у 2013. Је­дин­стве­на је по то­ме што на са­мом кра­ ју чла­но­ви хо­ра за­вр­ша­ва­ју од­бро­ја­ва­ње та­ко што „уби­ја­ју ди­ри­ген­та на сце­ни“. – Тек­сту­ал­ни пред­ло­жак је за­сно­ван на са­др­жа­ју три по­зна­те бро­ја­ли­це ко­је по­чи­њу сло­вом „е“, а са­ма ком­по­зи­ци­ја је кра­так звуч­ни ко­мен­тар ци­ви­ли­за­ци­ је ко­ја, на­кон до­стиг­ну­тог вр­х ун­ца, иде ка свом уру­ша­ва­њу. За­то из­нер­ви­ра­ни чла­но­ви хо­ра „усмр­те ди­ри­ген­та“ – об­ја­ шња­ва Ма­то­вић. ОНО ШТО ПРЕТ­ХО­ДИ ПО­БЈЕ­ДА­МА

Фо­то­гра­фи­је: Ар­хи­ва хо­ра „Ба­ња­лу­чан­ке“

64

Жен­ски ка­мер­ни хор „Ба­ња­лу­чан­ке“ осно­ван је 1977. на ини­ци­ја­ти­ву ба­ња­ луч­ког му­зич­ког пе­да­го­га Ан­те Ша­ши­ћа. Са три­де­сет шест го­ди­на ра­да и сто­ти­ на­ма кон­це­ра­та у зе­мљи и ино­стран­ству, ви­со­ким умјет­нич­ким ни­во­ом и стил­ски ра­зно­вр­сним ре­пер­то­а­ром, хор је по­стао не­за­о­би­ла­зан чи­ни­лац ју­жно­сло­вен­ске кул­т ур­не сце­не. У рат­ним и по­рат­ним вре­ме­ни­ма, од 1994–2004, ан­самбл је дје­ло­вао под умјет­ нич­ким ру­ко­вод­ством Бра­ни­сла­ва Ђа­ ко­ви­ћа и Алек­сан­дре Осто­јић. Ма­то­вић је бр­зо унио број­не но­ви­не у ре­пер­то­ар­ ском и из­во­ђач­ком при­сту­пу, же­ле­ћи да се хор што при­је при­пре­ми за на­сту­пе на нај­зна­чај­ни­јим свјет­ским так­ми­че­њи­ма. – На­гра­де су ве­о­ма ва­жан под­сти­цај у стал­ном уна­пре­ђе­њу ква­ли­те­та из­во­ђе­ ња и ве­ли­ка са­тис­фак­ци­ја за све што се SRPSK A  БРОЈ 4  2013

мо­ра уло­жи­ти у вр­хун­ске умјет­нич­ке ре­ зул­та­те – ис­ти­че Ма­то­вић. – Ре­дов­но уче­ ству­је­мо на број­ним све­ча­ним ака­де­ми­ја­ ма у Срп­ској и Ср­би­ји. По­себ­но ва­жним сма­трам на­ступ на јед­ној од цен­трал­них Све­то­сав­ских ака­де­ми­ја у Цен­тру „Са­ва“ у Бе­о­гра­ду, гдје смо на­сту­пи­ли као је­ди­ни уче­сни­ци из Срп­ске. Осим ме­ђу­на­род­них при­зна­ња, „Ба­ ња­лу­чан­ке“ су и до­бит­ник април­ске Пла­ ке­те Гра­да Ба­ња­лу­ка за из­уз­ е­тан до­при­ нос у афир­ма­ци­ји му­зич­ке умјет­но­сти Бал­ка­на. Сво­јим ве­ли­ким по­стиг­ну­ћем сма­тра­ју и чи­ње­ни­цу да су ство­ри­ли из­у­ зет­но хар­мо­ни­чан и здрав ко­лек­тив, ко­ји функ­ци­о­ни­ше као ве­ли­ка и сло­жна по­ро­ ди­ца. На те­ме­љу же­ље да што бо­ље пред­ ста­вља­ју Срп­ску у сви­је­т у, раз­ви­ли су и ви­сок сте­пен ко­лек­тив­не од­го­вор­но­сти и са­мо­сви­је­сти. – То је је­дан од основ­них пред­у­сло­ ва за рад и до­бре ре­зул­та­те. У мје­се­ци­ ма пред так­ми­че­ње, че­сто има­мо пет до шест про­ба сед­мич­но. По­треб­на је, да­кле, ве­ли­ка по­све­ће­ност и од­ри­ца­ње. Мо­жда не­ки­ма са стра­не то из­гле­да ла­ко, у ме­ди­ ји­ма се ви­де са­мо ли­је­пе ства­ри, али упу­ ће­ни вр­ло до­бро зна­ју ко­ли­ки ан­га­жман тра­жи је­дан озби­љан и сту­ди­о­зан рад. На ре­пер­то­а­ру хо­ра „Ба­ња­лу­чан­ке“ на­ла­зе се стил­ски и жан­ров­ски ве­о­ма ра­ зно­вр­сан про­грам. Ма­то­вић: – Ком­по­зи­ци­је се кре­ћу у ра­спо­ну од дје­ла ста­рих мај­сто­ра из пе­ри­о­да ре­не­ сан­се, пре­ко не­про­ла­зних Мо­крањ­че­вих Ру­ко­ве­ти и би­се­ра до­ма­ће хор­ске ли­те­ра­ ту­ре, па све до из­во­ђач­ки ве­о­ма за­хтјев­ них дје­ла са­вре­ме­не во­кал­не ли­те­ра­т у­ре за жен­ски хор. На на­шем кон­церт­ном ре­ пер­то­а­ру су и сти­ли­зо­ва­не тра­ди­ци­о­нал­ не ме­ло­ди­је на­ро­да Бал­ка­на, као и хор­ске об­ра­де не­ких од нај­љеп­ших евер­гри­на до­ма­ће и стра­не му­зи­ке. Ста­бил­ност фи­нан­си­ра­ња је нео­п­ход­ на за умјет­нич­ке ко­лек­ти­ве. – С об­зи­ром на то да не­ма пре­ви­ше та­квих по­је­ди­на­ца и ан­сам­ба­ла, ми­слим да би нај­свр­сис­ход­ни­је би­ло ин­сти­т у­ ци­о­на­ли­зо­ва­ти кон­ти­ну­ир ­ а­ну по­др­шку и усло­ви­ти је ре­зул­та­ти­ма – ка­же Ма­то­ вић. – До­кле год се умјет­ни­ци, уз свој за­ хтјев­ни умјет­нич­ки рад, бу­ду ба­ви­ли пи­ та­њи­ма обез­бје­ђе­ња пре­во­за, смје­шта­ја, ис­хра­не, ко­сти­ма, сва­ки ре­зул­тат ће би­ти плод не­чи­јег дон­ки­хо­ти­зма. А тај не­ко се мо­же умо­ри­ти од бор­бе са вје­тре­ња­ча­ма и ди­ћи ру­ке од све­га. 


SRPSK A  No 4  2013

65


В И­Д И­Ц И

66

SRPSK A  БРОЈ 4  2013


АКА­ДЕ­МИК МИ­ЛИ­ВО­ЈЕ УН­КО­ВИЋ, СЛИ­КАР И ВА­ЈАР, ЕКС­КЛУ­ЗИВ­НО ЗА „НА­ЦИ­О­НАЛ­НУ РЕ­ВИ­ЈУ“

За но­ву

кул­тур­ну енер­ги­ју Кул­ту­ра је све­де­на на 0,6 од­сто бру­то на­ци­о­нал­ног до­хот­ка. Ве­ћи­на над­ле­жних ин­сти­ту­ци­ја, умје­сто по­др­шке на­ци­о­нал­ној кул­ту­ри, до­дво­ра­ва се би­зар­ном си­ви­лу „но­вих умјет­нич­ких прак­си“ и ута­па нас у ша­ре­ну гло­ба­ли­стич­ку пу­сти­њу без­и­ден­ти­те­та. По­ли­ти­ча­ри у сво­јој са­мо­за­љу­бље­но­сти за­бо­ра­вља­ју: до­к ле до­пи­ру кул­тур­не ври­јед­но­сти јед­ног на­ро­да, та­мо су и ње­го­ве гра­ни­це. Све се прав­да не­до­стат­ком нов­ца, а у су­шти­ни је ри­јеч о мањ­ку иде­ја, струч­но­сти и од­го­вор­но­сти пре­ма на­ци­о­нал­ној кул­ту­ри. Пре­о­крет мо­ра на­сту­пи­ти од­мах Пи­ше: Мир­ја­на Ку­смук

О

во је ври­је­ме пра­вље­ња не­ких при­ват­них др­жа­ви­ца, а по­ли­ти­ ча­ри у ин­сти­т у­ци­ја­ма кул­т у­ре ли­је­че сво­је при­ми­ти­ви­стич­ке ком­плек­ се и фру­стра­ци­је из­бје­га­ва­ју­ћи из­град­ њу моћ­них кул­т ур­них цен­та­ра. За­бо­ра­ вља­ју да до­кле до­се­же кул­т у­ра јед­ног на­ро­да, ту су му и ет­нич­ке гра­ни­це. Умјет­но­сти су по­треб­не бр­зе про­мје­не. Та­ко, у раз­го­во­ру за На­ци­о­нал­ну ре­ ви­ју, го­во­ри ака­де­мик Ми­ли­во­је Ун­ко­ вић, је­дан од нај­ве­ћих жи­вих срп­ских умјет­ни­ка. Ње­гов умјет­нич­ки рад тра­је ви­ше од 50 го­ди­на, под­јед­на­ко до­бар у сли­кар­ству, ва­јар­ству, гра­фи­ци, ди­зај­ну, чак и ка­ри­ка­т у­ри. – Про­шлост је – ка­же – као од­са­ња­ ни сно­ви. До­ста то­га је кри­стал­но ја­сно, су­шти­на је не­гдје у из­ма­гли­ци. Та­ко је и са мо­јим дје­ли­ма, ко­ја су за­пре­те­на у ра­зним зга­ри­шти­ма. Вје­ро­ват­но спа­дам ме­ђу оне ауто­ре ко­ји не­ће мо­ћи да ор­ га­ни­зу­ју сво­ју ре­тро­спек­тив­ну из­ло­жбу бар дје­ли­мич­но упот­пу­ње­ну. А ка­кво је Ва­ше умјет­нич­ко са­мо­о­дре­ ђе­ње и ка­ко је по­че­ло то што тра­је већ 50 го­ди­на? Мој сви­јет је сви­јет има­ги­на­ци­је. Има­ги­на­ци­ја је мо­ја ду­хов­на енер­ги­ја ко­ја је су­шти­на сва­ког на­ста­ја­ња схва­ ће­ног као ства­ра­ње. Вје­ру­јем да су те

има­ги­на­тив­не пре­ди­спо­зи­ци­је утка­не у ге­нет­ски код, и да од на­ших спо­соб­но­ сти да их де­ши­фру­је­мо за­ви­си и на­ше ства­ра­лач­ко од­ре­ђе­ње. Сва­ки по­че­так је иден­ти­чан пр­вом и не­си­гур­ном ко­ра­ку из на­шег дје­тињ­ ства. То је бес­крај­ни про­стор не­по­зна­ тог, уз­бу­дљи­вог и уз­ви­ше­ног. По­ред свих сво­јих не­до­ре­че­но­сти и не­са­вр­ше­но­сти, по­треб­но је смо­ћи сна­ге и са­мо­по­у­зда­ ња па за­ко­ра­чи­ти у тај бес­крај, про­на­ћи соп­стве­ну ши­фру ко­му­ни­ка­ци­је и са­чу­ ва­ти вла­сти­ти пе­чат пре­по­зна­тљи­во­сти. У том тра­га­њу за соп­стве­ним ду­хов­ним иден­ти­те­том, тра­јем у вре­ме­ну, по­сред­ ством оно­га што сам до са­да ство­рио а што је има­нент­но пра­и­скон­ској тво­рач­ кој има­ги­на­ци­ји, од­но­сно ду­хов­но­сти.

Фо­то­гра­фи­је: Ар­хи­ва са­го­вор­ни­ка

Пут Ака­де­мик Ми­ли­во­је Ун­ко­вић (Не­ве­си­ње, 1944) за­вр­шио је ди­плом­ске и пост­ди­плом­ске сту­ди­је на Ака­де­ми­ји ли­ков­них умјет­но­сти у Бе­о­гра­ду. До 1992. био је про­фе­сор на Ака­де­ ми­ји ли­ков­них умјет­но­сти у Са­ра­је­ву и шеф Од­сје­ка за сли­ кар­ство. По­том 20 го­ди­на жи­вио као из­бје­гли­ца и ра­дио у Ње­мач­кој. Од 2011. жи­ви и ра­ди у Ба­ња­лу­ци, а по­вра­так је оби­ље­жио из­ло­жбом у Му­зе­ју са­вре­ме­не умјет­но­сти Срп­ске. До­бит­ник је ни­за умјет­нич­ких на­гра­да и при­зна­ња. Ње­го­ва дје­ла мо­гу се на­ћи у нај­по­зна­ти­јим га­ле­ри­ја­ма и при­ват­ним збир­ка­ма ши­ром сви­је­та. Ни­је за­по­слен ни на јед­ној Ли­ков­ ној ака­де­ми­ји у РС.

SRPSK A  No 4  2013

67


В И­Д И­Ц И Ваш умјет­нич­ки опус ве­о­ма је про­дук­ ти­ван. Шта су му­зе умјет­ни­ка? Иако ства­рам не­што ви­ше од 50 го­ ди­на, из­гу­био сам ско­ро сва­ку пред­ста­ ву о обим­но­сти мо­га ра­да. Мо­ја дје­ла су пре­пу­ште­на њи­хо­вој вла­сти­тој суд­би­ ни. Ни­ти сам их хва­лио ни ку­дио. Ако за­вре­ђу­ју ши­ру дру­штве­ну па­жњу, она ће са­ма из­бо­ри­ти свој ста­т ус (ако да­нас још уви­јек не­ко има осје­ћај за кул­т ур­ни иден­ти­тет, за­јед­нич­ко до­бро и на­ци­о­ нал­ни ин­те­рес). Тај мој став пре­ма вла­ сти­том дје­лу је у пот­пу­ној су­прот­но­сти са са­вре­ме­ном про­мо­ци­јом умјет­нич­ ких дје­ла и умјет­ни­ка. Пред на­ма су ин­сце­ни­ра­не ви­зу­ел­не ври­јед­но­сти без по­кри­ћа, са ци­љем што бо­љег ута­па­ ња у би­зар­но си­ви­ло „но­ве умјет­нич­ке прак­се“ ко­ја до­ми­ни­ра гло­ба­ли­стич­ком свјет­ском сце­ном, да­ле­ко од све­га што би се мо­гло де­фи­ни­са­ти као умјет­ност. Мо­је му­зе су осло­бо­ђе­не свих спо­ља на­ мет­ну­тих пра­ви­ла, чу­ва­ју мо­ју уну­тра­ шњу ду­хов­ну и мо­рал­ну ауто­но­ми­ју, ства­ра­ју­ћи ап­со­лут­ну сло­бо­ду у ко­јој се је­ди­но мо­же ства­ра­ти искре­на и пра­ва умјет­ност. ОРИ­ЈЕН­ТА­ЦИ­ЈА У ПРО­ГРА­МИ­РА­НОМ ХА­О­СУ Да ли је мо­гу­ће да се та­ле­нат од­шко­лу­је? Ди­ја­мант се мо­же про­на­ћи је­ди­но у при­ро­ди, ни­је га мо­гу­ће про­из­ве­сти хе­ миј­ским пу­тем, али тек зна­лач­ким бру­ ше­њем до­би­ја на сво­јој дра­го­цје­но­сти и бли­ста пу­ним сја­је��. Та­ко је и са та­ лен­том. У то­ме је огром­на од­го­вор­ност про­фе­со­ра на ака­де­ми­ја­ма умјет­но­ сти, ко­ји сво­јим бру­ше­њем усмје­ра­ва­ју сту­ден­те.

Скулп­ту­ре У де­цем­бру 2012. уљеп­шао је Ба­ња­лу­ку сво­јом пр­вом скулп­ ту­ром. „Др­во жи­во­та“, ви­со­ко 412 цен­ти­ме­та­ра и те­шко око 3.000 ки­ло­гра­ма, по­кло­нио је Ра­дио-те­ле­ви­зи­ји Ре­пу­бли­ке Срп­ске и кра­си про­стор ис­пред РТВ до­ма. Скулп­ту­ре „Но­је­ва бар­ка“, „Ди­ја­лог об­ли­ка у про­сто­ру“ и „Пла­не­то­ид“ не­дав­но су по­ста­вље­не у пар­ку ба­ње Сла­ти­на. Мо­ну­мен­тал­на скулп­ ту­ра „Го­лу­бо­ви ми­ра“ је у но­вем­бру, на дан пот­пи­си­ва­ња Деј­ тон­ског ми­ров­ног спо­ра­зу­ма, све­ча­но от­кри­ве­на у бли­зи­ни згра­де Вла­де Срп­ске. При­пре­ма и скулп­ту­ру ко­ја ће кра­си­ти про­стор ис­пред Кон­зу­ла­та Ср­би­је у Ба­ња­лу­ци, сим­бо­ли­зу­ју­ћи не­рас­ки­ди­ву ве­зу јед­ног на­ро­да ко­ји тре­нут­но жи­ви у дви­је др­жа­ве, али чи­ји је кул­тур­ни иден­ти­тет је­дан.

68

SRPSK A  БРОЈ 4  2013

Сту­ден­ти ко­је сте од­шко­ло­ва­ли го­ во­ри­ли су да сте би­ли је­дан од нај­бо­љих пре­да­ва­ча. Мно­ги од њих су по­с та­ли по­зна­ти у сви­је­т у умјет­но­с ти. Ка­ко сте то по­с ти­гли? То­ком шко­ло­ва­ња, ни­ка­да ни­сам ни раз­ми­шљао да ћу се ба­ви­ти пе­да­го­шким ра­дом, сма­трао сам то су­ви­ше од­го­вор­ ним по­слом, ви­ше сам же­лио да ра­дим као сло­бод­ни умјет­ник. По­зив ко­ји сам до­био 1973. са но­во­о­сно­ва­не Ака­де­ми­ је у Са­ра­је­ву да бу­дем аси­стент мо­ме про­фе­со­ру из сред­ње шко­ле Бо­ри­сла­ву Алек­си­ћу при­хва­тио сам из по­што­ва­ ња пре­ма свом бив­шем про­фе­со­ру. Све оста­ло је про­те­кло у мом на­сто­ја­њу да то по­вје­ре­ње оправ­дам у свим сво­јим уни­вер­зи­тет­ским зва­њи­ма од аси­стен­та до ре­дов­ног про­фе­со­ра. Као про­фе­сор др­жао сам се прин­ци­па про­ис­те­клих из жи­во­та, сту­ден­те сам учио оно­ме што се да на­у­чи­ти, а не угро­жа­ва њи­хо­ве ин­ ди­ви­ду­ал­не пре­ди­спо­зи­ци­је. У се­би сам уви­јек за­др­жао онај дио ме­не као сту­ ден­та, за­то сам им лак­ше отва­рао про­ стор за ко­му­ни­ка­ци­ју, лак­ше ра­зу­ми­је­ вао њи­хо­ве про­бле­ме и за­јед­нич­ки смо из­на­ла­зи­ли рје­ше­ње. Од сту­де­на­та сам тра­жио да сва­ки мој са­вјет и из­го­во­ре­ ну ри­јеч оба­ве­зно про­вје­ре и да не бу­ду сли­је­пи по­слу­шни­ци, јер у умјет­но­сти не по­сто­је ре­цеп­ти. Си­гу­ран сам да ни­ко од сту­де­на­та ни­је био угро­жен мо­јим пе­ да­го­шким при­сту­пом, ни­ко ни­је до­био уни­фор­му, сва­ко је про­на­шао ка­кав та­ кав соп­стве­ни пут аде­ква­тан уло­же­ном тру­ду и ге­нет­ским пре­ди­спо­зи­ци­ја­ма. Ко­ли­ко је умјет­ност да­нас на ци­је­ни? У овом вре­ме­ну по­тро­шач­ког дру­ штва све се при­ла­го­ђа­ва тр­жи­шту, не­ кој фор­ми ка­лу­пље­ња и уни­фор­ми­са­ ња. Нај­ва­жни­ји су мар­ке­тинг и до­бро па­ко­ва­ње, а су­шти­на као да ни­ког не ин­те­ре­с у­је. У све­му то­ме кул­т у­ра се нај­те­же при­ ла­го­ђа­ва. Сва та на­мет­ну­та пра­ви­ла су у су­прот­но­сти са ка­рак­те­ром и уло­гом кул­т у­ре, за­то она пла­ћа ве­ли­ки цех и све­де­на је на нај­ни­жу ље­стви­цу ег­зи­ стен­ци­је, а са­ми ауто­ри по­ни­же­ни. То је дје­ло не­схва­тљи­вих окви­ра тех­ни­ци­зма, тих моћ­них алат­ки у ру­ка­ ма би­ро­кра­ти­је ко­ја чи­ни све да на­ша чу­ла све­де на беш­чул­ност, оту­ђе­ње и обез­вре­ђи­ва­ње све­га што је из­над про­ сјеч­но­сти.


SRPSK A  No 4  2013

69


В И­Д И­Ц И

Умјет­ност још ег­зи­сти­ра код ауто­ра сна­жне лич­но­сти и по­је­ди­на­ца ко­ји су успје­ли да са­чу­ва­ју ду­хов­ни ори­јен­тир и вла­сти­ти кри­те­риј вред­но­ва­ња у овом про­гра­ми­ра­ном ха­о­с у. „НО­ВА УМЈЕТ­НИЧ­КА ПРАК­СА“ СА­МО­ПО­ТИ­РА­ЊА Шта је на на­шој ли­ков­ној сце­ни ври­јед­ но па­жње? У го­ди­на­ма сам бо­га­тог ства­ра­лач­ ког ис­ку­ства, до­бро ин­фор­ми­сан шта

Бри­са­ње тра­го­ва Мно­го је срп­ских сли­ка­ра оста­ви­ло пе­чат у кул­тур­ном жи­во­ту БиХ. Ка­ква је суд­би­на оних ко­ји су ства­ра­ли у Са­ ра­је­ву? Као нај­ве­ћи срп­ски град по­сли­је Бе­о­гра­да, ло­гич­но је што Са­ра­је­во но­си је­дан сна­жан исто­риј­ски пе­чат ауто­ра срп­ ског по­ри­је­кла и што је срп­ски ве­ли­ки про­це­нат кул­тур­не и умјет­нич­ке ба­шти­не тог гра­да. У но­вим кон­струк­ци­ја­ма свих жи­вот­них и кул­ту­ро­ло­шких сег­ме­на­та, од је­зи­ка до „но­вих по­гле­да“ на исто­риј­ске епо­хе, све се пре­кра­ја и обе­сми­шља­ ва. Јед­на не­ра­зум­на по­тре­ба да се ла­жи­ра и за­ти­ре. Срп­ски ауто­ри при­сут­ни су оно­ли­ко ко­ли­ко је ак­ту­ел­ној по­ли­ти­ци по­треб­но да би на свјет­ској по­ли­тич­кој сце­ни си­му­ли­ра­ла мул­ти­е­тич­ност. У том сва­ко­днев­ном бри­са­њу срп­ских тра­го­ва из свих обла­сти жи­во­та, кул­ту­ра је по­себ­но ин­те­ре­сант­на, јер има ису­ви­ше ма­те­ри­јал­них до­ка­за.

70

SRPSK A  БРОЈ 4  2013

се у сви­је­т у де­ша­ва на умјет­нич­кој сце­ ни, све ме то ин­те­ре­с у­је, али ме не до­ ти­че. Са­да сам по­ма­ло дис­тан­ци­ран од свог тог ужур­ба­ног ха­о­са и то ми при­ ја. Окру­жен сам свим тим из­ну­ђе­ним ино­ва­ци­ја­ма ко­је ли­че на би­ло ко­је у сви­је­т у, ви­дим све и ни­је ме пре­га­зи­ло ври­је­ме (ка­ко во­ле де­фи­ни­са­ти не­ис­то­ ми­шље­ни­ке). Ве­ћи дио то­га ми се чи­ни ин­те­ре­сант­ним, али бих као нај­вред­ни­ је из­дво­јио да­ро­ви­тост мла­дих умјет­ ни­ка. Не­ко их упор­но гу­ра на свјет­ску сце­ну „но­ве умјет­нич­ке прак­се“, за ко­ју ни­је по­треб­но ни да­ра ни шко­ле, јер та­ мо нај­бо­ље про­ла­зе про­па­ли ин­же­ње­ри, исто­ри­ча­ри умјет­но­сти, ауто­ди­дак­ти, ин­ста­ла­те­ри и дру­ги оп­се­на­ри. То је­ сте не­ка псе­у­до­кул­т у­ра, али да­ле­ко од умјет­но­сти. Ни­сам ни огор­чен ни љут због то­га, али не мо­гу без кри­тич­но­сти да при­хва­ там све по­ну­ђе­но. Не­ка сва­ка ге­не­ра­ци­ја но­си сво­је бре­ме од­го­вор­но­сти, ако ова да­на­шња уоп­ште има би­ло ка­кав осје­ ћај пре­ма кул­т ур­ним спе­ци­фич­но­сти­ма про­сто­ра у ко­ме ег­зи­сти­ра. Шта се до­го­ди­ло са Ва­шим умјет­нич­ким дје­ли­ма у Са­ра­је­ву, у Ва­шем ате­љеу у том гра­ду, са дје­ли­ма у ате­љеу у По­чи­те­љу?


Са­мо сам је­дан од 150.000 Ср­ба ко­ји је де­ве­де­се­тих го­ди­на про­шло­га ви­је­ка, пра­зних ру­ку и чи­сте са­вје­сти, на­пу­стио Са­ра­је­во и по­ди­је­лио суд­би­ну сво­јих су­на­род­ни­ка. Мој ства­ра­лач­ки опус из три­де­се­так го­ди­на – сли­ке, гра­фи­ке, цр­ те­жи, скулп­т у­ре, би­бли­о­те­ка, умјет­нич­ ка и по­ро­дич­на до­ку­мен­та­ци­ја – све је по­кра­де­но и уни­ште­но. Ни­шта ни­је по­ ште­ђе­но у су­лу­дом кон­цеп­т у за­ти­ра­ња срп­ских тра­го­ва по­сто­ја­ња. Као ла­у­ре­ ат нај­ве­ће на­гра­де гра­да Са­ра­је­ва за до­ при­нос у раз­во­ју кул­т у­ре, ме­ђу пр­ви­ма сам по­ча­ство­ван от­ка­зом на Ака­де­ми­ји ли­ков­них умјет­но­сти. Био сам ре­дов­ни про­фе­сор сли­кар­ства и шеф пост­ди­ плом­ских сту­ди­ја. Мој је­ди­ни гри­јех је био што сам Ср­бин. У от­ка­зу, ко­ји ми ни­је ни­ка­да уру­чен, та су­шти­на је пре­ ве­де­на на је­зик об­ма­не да се ни­сам ода­ звао из­вр­ша­ва­њу рад­них оба­ве­за. Пу­них два­де­сет и ви­ше го­ди­на, ни­ ка­да ни­сам из­го­во­рио ни јед­ну ри­јеч о Са­ра­је­ву и мо­јим ко­ле­га­ма, и по­ред ра­ зних зло­на­мјер­них из­ми­шљо­ти­на, што је био ор­ке­стри­ра­ни на­чин ши­ре­ња мр­ жње пре­ма су­гра­ђа­ни­ма срп­ског по­ри­ је­кла. Из­бје­га­ва­њем да ми бу­де вра­ћен мој ате­ље, са­ра­јев­ска кул­т ур­на сце­на де­фи­ни­тив­но је по­твр­ди­ла скло­ност ка

ет­нич­ком чи­шће­њу. Не осу­ђу­јем ни­ко­ га, пре­пу­штам их њи­хо­вој са­вје­сти. Са­ ра­је­во је за ме­не за­вр­ше­на при­ча за сва вре­ме­на и оста­так жи­во­та не же­лим да про­ве­дем у но­вим за­блу­да­ма. Срп­ска не­ма Му­зеј у ко­јем би се на­шла дје­ла нај­ве­ћих срп­ских сли­ка­ра са ових про­с то­ра. Не­ма ни Ср­би­ја. Ка­ко и чи­ ме да се срп­ски на­род и ње­го­ва кул­т у­ра пре­зен­т у­ју сви­је­т у? Ср­би у Ре­пу­бли­ци Срп­ској успје­ли су да од­бра­не дио сво­га исто­риј­ског и ет­нич­ког про­сто­ра. По­ли­ти­ча­ри, у сво­ јој са­мо­за­љу­бље­но­сти, ви­де са­мо свој учи­нак у тој бор­би. Али, у не­до­стат­ку фи­ло­зоф­ских иде­ја и стра­те­шке ви­зи­ је, све мо­же би­ти скло­но об­ру­ша­ва­њу.

Нај­мла­ђи пор­тре­ти­ста Јо­си­па Бро­за – Го­ди­не 1976. до­би­јам по­зив да са гру­пом по­зна­тих сли­ка­ ра ра­дим пор­трет Јо­си­па Бро­за у Бу­гој­ну. Три да­на смо, ван свих про­то­ко­лар­них пра­ви­ла, про­ве­ли са Ти­том и Јо­ван­ком. Сли­ка­ју­ћи и у па­у­за­ма се дру­же­ћи уз ка­фу и ру­чак, упо­зна­ли смо и ону дру­гу, јав­но­сти ма­ње по­зна­ту, ди­мен­зи­ју Бро­зо­ве ха­ри­зме. Ми­слим, да сам та­да ура­дио је­дан до­бар цр­теж Ти­та. Да­нас се на­ла­зи у Га­ле­ри­ји ју­го­сло­вен­ског пор­тре­та у Ту­зли, штам­пан је и као по­штан­ска мар­ка ко­ја је те 1976. про­гла­ше­на је, од стра­не фи­ла­те­ли­ста, нај­љеп­шом мар­ком у Ју­го­сла­ви­ји.

SRPSK A  No 4  2013

71


В И­Д И­Ц И вје­ру да ми и у ова­квим усло­ви­ма мо­ же­мо из­гра­ди­ти Ба­ња­лу­ку и пре­тво­ри­ ти у не­за­о­би­ла­зни кул­т ур­ни ��ен­тар на свјет­ској ма­пи. Ка­да го­во­рим о тим дра­гим љу­ди­ма, вр­сним ин­те­лек­т у­ал­ци­ма, не го­во­рим ни о ка­квој фор­мал­ној и ор­га­ни­зо­ва­ној гру­пи ко­ја дје­лу­је из сјен­ке. Кроз њи­ хов ства­ра­лач­ки рад и дје­ло по­зи­тив­на енер­ги­ја пул­си­ра пре­ма јав­ном мње­њу, спон­та­но, њен ути­цај се из да­на у дан ши­ри на но­ве сљед­бе­ни­ке. Та­ко они дје­ лу­ју при­род­но, на је­ди­ни на­чин при­мје­ рен ка­рак­те­ру кул­т у­ре, да­ле­ко од кла­ нов­ских и би­ро­крат­ских кон­цеп­ци­ја. Сво­ђе­ње кул­т у­ре на 0,6 про­це­на­та бру­ то на­ци­о­нал­ног до­хот­ка ја­сно од­ре­ђу­ је њен по­ло­жај и бес­пер­спек­тив­ност. Ве­ћи­на но­во­фор­ми­ра­них ин­сти­т у­ци­ја, умје­сто збри­ња­ва­њем и пре­зен­та­ци­јом на­ци­он ­ ал­не кул­т ур­не ба­шти­не, ба­ви се „но­вом умјет­нич­ком прак­сом“ и по­ста­ ју екс­по­зи­т у­ре не­ких не­де­фи­ни­са­них не­вла­ди­них ор­га­ни­за­ци­ја. Ис­пу­ња­ва­ју же­ље ра­зних кре­а­то­ра по­ти­ра­ња кул­ ту­ра ма­лих на­ро­да. Све се прав­да не­до­ стат­ком сред­ста­ва, а у су­шти­ни је ри­јеч о не­до­стат­ку иде­ја, струч­но­сти и од­го­ вор­но­сти пре­ма на­ци­о­нал­ној кул­т у­ри. ВЈЕ­РА У ПРО­ЦВАТ БА­ЊА­ЛУ­КЕ По­сли­је 20 го­ди­на из­бје­гли­шта у Ње­ мач­кој вра­ти­ли сте се у Ба­ња­лу­ку. Ба­ња­лу­ка је са­свим спон­та­но мо­ је но­во од­ре­ди­ште. За­хва­љу­ју­ћи не­ким ме­ни дра­гим при­ја­те­љи­ма, љу­ди­ма ко­ји има­ју ви­зи­ју из­ла­ска из ло­ка­ли­стич­ких па­ра­ме­та­ра жи­во­та и кул­т у­ре, ра­фи­ни­ ра­ног и уз­ви­ше­ног сен­зи­би­ли­те­та у ко­ јем је дру­штве­ни ин­те­рес из­над лич­ног, при­дру­жио сам се иде­ји да бу­дем дио те по­зи­тив­не енер­ги­је. Да овом гра­ду удах­не­мо ду­шу и бо­ри­мо се за ства­ра­ ње хар­мо­нич­не кре­а­тив­не ат­мос­фе­ре у ко­јој ће до­ми­ни­ра­ти струч­ност, ви­со­ки ства­ра­лач­ки стан­дар­ди, афир­ма­ци­ја на­ ци­о­нал­них ври­јед­но­сти и њи­хо­ва пре­ зен­та­ци­ја на до­ма­ћој и ме­ђу­на­род­ној кул­т ур­ној сце­ни. То мо­је опре­дје­ље­ње за мо­жда по­ след­њу жи­вот­ну де­сти­на­ци­ју, да по­но­ во у по­од­ма­клим го­ди­на­ма кре­нем од ну­ле, ри­зи­чан је по­тез, али ве­ли­ко жи­ вот­но ис­ку­ство да­је ми са­мо­по­у­зда­ње и

72

SRPSK A  БРОЈ 4  2013

Се­лек­тор сте и ме­ђу­на­род­не ли­ков­не ко­ло­ни­је „Пли­ва“? По­ку­ша­вам да на­ста­вим јед­ну кул­т ур­ ну ми­си­ју, ин­те­гра­ци­ју на­ших про­сто­ра у ме­ђу­на­род­не то­ко­ве умјет­но­сти, ко­ју је за­по­че­ла На­де­жда Пе­тро­вић још дав­не 1905. у Си­ће­ву. То је још уви­јек нај­де­мо­ кра­тич­ни­ја фор­ма ор­га­ни­зо­ва­ња, дру­же­ ња, се­лек­ци­је и пре­зен­та­ци­је умјет­нич­ ког ства­ра­ла­штва под кон­тро­лом са­мих ауто­ра. Ква­зи­кри­ти­ка упор­но по­ку­ша­ва да обез­ври­је­ди ту фор­му ор­га­ни­зо­ва­ња, ис­кљу­чи­во за­то што јој је из­ма­кла кон­ тро­ли. Да­нас је то је­ди­ни на­чин ства­ра­ ња зна­чај­них ме­ђу­на­род­них ко­лек­ци­ја на пост­мо­дер­ни­стич­ком кон­цеп­т у ува­ жа­ва­ња свих ли­ков­них по­е­ти­ка. Ор­га­ни­зо­ва­ње ме­ђу­на­род­не умјет­ нич­ке ко­ло­ни­је „Пли­ва“ из­и­ску­је до­ ста фи­зич­ког, струч­ног и ко­ле­ги­јал­ног ан­га­жо­ва­ња на ства­ра­њу свих про­фе­ си­о­нал­них усло­ва за функ­ци­о­ни­са­ње ове ин­сти­т у­ци­је, чу­ва­њу до­сто­јан­ства умјет­ни­ка и умјет­но­сти, на је­дан дис­ кре­тан на­чин и са фун­ду­сом ви­со­ког ме­ ђу­на­род­ног ни­воа (ка­кав Срп­ска не би би­ла у ста­њу да при­ба­ви пу­тем от­ку­па умјет­нич­ких дје­ла). Ка­ко по­пра­ви­ти ста­ње у кул­т у­ри? До­са­да­шња прак­са оби­ље­же­на је од­ су­ством ве­ли­ких стра­те­ги­ја раз­во­ја кул­ ту­ре и по­гре­шном ори­јен­та­ци­јом у ра­ду ин­сти­т у­ци­ја кул­т у­ре. Ври­је­ме је за све­о­ бу­хват­ну струч­ну ана­ли­зу ура­ђе­ног или не­у­ра­ђе­ног, за за­у­зи­ма­ње но­вих стра­те­ шких ста­во­ва и до­но­ше­ње опе­ра­тив­ног пла­на при­ор ­ и­те­та у да­љем спро­во­ђе­њу кул­т ур­не по­ли­ти­ке, на­ро­чи­то у по­ве­ћа­ њу сви­је­сти, струч­но­сти и од­го­вор­но­ сти на свим ни­во­и­ма ор­га­ни­зо­ва­ња. 


SRPSK A  No 4  2013

73


В И ­Ш Е

74

О Д

И Г Р Е

/

M O R E

SRPSK A  БРОЈ 4  2013

T H A N

A

G A M E


АЛЕК­САН­ДАР ГА­ТА­ЛИ­ЦА, ОВОГОДИШЊИ ДОБИТНИК „КОЧИЋЕВОГ ПЕРА“, ЕКС­КЛУ­ЗИВ­НО ЗА „НА­ЦИ­О­НАЛ­НУ РЕ­ВИ­ЈУ“

Под сјен­ком из­гу­бље­них ра­је­ва

Кроз ми­ле­ни­ју­ме, уз­ле­те и по­ги­бе­љи, чо­вјек је остао исти. Ви­ди се то у гра­нич­ним си­ту­а­ци­ја­ма, на крај­њим ис­пи­ти­ма. Од Ше­хе­ре­за­де и „Или­ја­де“ до да­нас, књи­жев­но­сти не­ма без до­бро ис­при­ча­не при­че. Ју­на­ци су хо­да­чи по жи­ци ко­ји тим опа­сним пу­те­ви­ма про­ла­зе умје­сто чи­та­ла­ца. Не за­ва­ра­вај­мо се, умјет­ни­ци ни­су ова­пло­ће­ње до­бро­те сво­је умјет­но­сти. Не­ма кра­ја не­сре­ћа­ма, за­то се на­о­ру­жај­мо стр­пље­њем и вје­ром. Ни­кад не пла­чи­те над не­ка­да­шњом сре­ћом, јер рај ни­је рај док у ње­му жи­ви­мо, не­го кад га из­гу­би­мо Пи­ше: Ве­сна Ка­пор

У

срп­ску књи­жев­ност ушао је 1993. ро­ма­ном Ли­ни­је жи­во­та и пре­ во­дом тро­ји­це ста­ро­грч­ких тра­ ге­ди­о­гра­фа (Ес­хил, Со­фо­кле, Еури­пид). Иза ње­га су са­да шест ро­ма­на, шест књи­ га при­по­вје­да­ка и но­ве­ла, се­дам књи­га пре­во­да са ста­ро­грч­ког, шест књи­га из обла­сти му­зи­ке. Вр­ху­нац је сва­ка­ко ро­ ман Ве­ли­ки рат за ко­ји је ла­ни до­био НИН-ову на­гра­ду и На­гра­ду „Ме­ша Се­ ли­мо­вић“. Алек­сан­дар Га­та­ли­ца (Бе­о­град, 1964) ди­пло­ми­рао је свјет­ску књи­жев­ност 1989. Ра­дио је као уред­ник у но­ви­на­ма, из­да­вач­ким ку­ћа­ма, на РТС-у, био умјет­ нич­ки ди­рек­тор Опе­ре и те­а­тра „Ма­дле­ ни­ја­нум“, на­чел­ник Одје­ље­ња за про­ гра­ме из кул­т у­ре, од­но­се са јав­но­шћу и про­то­кол На­род­не би­бли­о­те­ке Ср­би­је. Оже­њен, има јед­но дије­те.

но вре­ме и ка­да смо сви ипак окру­же­ ни ли­це­мер­ством, ово се не ви­ди нај­бо­ ље; књи­жев­ност је за­то ту да ово опа­зи и по­ка­же. То ће чи­та­о­це на­те­ра­ти да се за­ми­сле и да ви­де да ли су у оној људ­ ској де­се­ти­ни. У ства­ри, сви ко­ји осе­те не­што на стра­ни­ца­ма књи­жев­но­сти, сви ко­ји уз­дрх­те, сви ко­ји пу­сте ма­кар јед­ну су­зу над суд­би­на­ма ју­на­ка, си­гур­ни су да су ода­бра­ни за ту јед­ну де­се­ти­ну.

У ро­ма­ну Ве­ли­ки рат, пред сам крај но­ти­ра­те ми­сао Ар­чи­бал­да Рај­са да се „ни­шта на људ­ској ду­ши, баш као ни на тије­лу ни­је про­мије­ни­ло, ма ка­квом да га на­по­ру или по­ги­бе­љи из­ло­жиш...“ Чо­вјек је, кроз вије­ко­ве, увијек исти? Да, чо­век је исти и не знам што нас то из­не­на­ђу­је. Ста­ви­те љу­де у рат, па ће­те ви­де­ти да ће се по­де­ли­ти на де­сет од­сто нај­див­ни­јих и нај­хра­бри­јих ду­ша и на де­ве­де­сет по­сто зве­ри. Ка­да је мир­

Има­ти и не­ма­ти

НА ЖИ­ЦИ, ИЗ­НАД АМ­БИ­СА Књи­гу при­ча Век по­чи­ње­те по­све­том Ђор­ђи­ју Ву­ко­ви­ћу, ко­ји нам је јед­ном при­чао да „при­чу ва­ља до­при­ча­ти“. Као да се др­жи­те тог пра­ви­ла? Од са­мог по­чет­ка ми­слим да је књи­ жев­ност ни­шта без до­бро ис­при­ча­не при­че и та­ко је то још од Ше­хе­ре­за­де и

Фо­то­гра­фи­је: Душан Стојанчевић и ар­хи­ва са­го­вор­ни­ка

Да ли је те­шко од­ре­ди­ти мје­ру упли­ва фак­то­граф­ског и до­ку­мен­тар­ног у књи­жев­но? Ни­шта ни­је те­шко ка­да се кре­не у пра­вље­ње но­вог све­та. Он и не­ма та­кву по­де­лу ка­кву при­ме­ћу­ју кри­ти­ча­ри: до ове тач­ке ре­ал­но и фак­то­граф­ско, а одав­де из­ма­шта­но. У но­вом све­ту ли­те­ра­ту­ре, све се по­ме­ша на ор­ган­ској осно­ви, да­кле не­де­љи­вој, и он­да је до­ста те­шко од­го­во­ри­ти на ова­ква пи­ та­ња, осим ако се не на­пи­ше са­свим јед­но­став­но: ни­шта ни­је те­шко кад има­те пра­ву иде­ју, све је те­шко кад је не­ма­те.

SRPSK A  No 4  2013

75


В И ­Ш Е

О Д

И Г Р Е

Или­ја­де до да­нас. Ни­је тач­но да чак ни гран­ди­о­зни екс­пре­си­о­ни­сти про­зе два­ де­се­тог ве­ка ни­с у би­ли мај­сто­ри при­че. По­гле­дај­те са­мо Ма­но­вог Док­то­ра Фа­у ­ сту­са с еп­ском при­чом о Адри­ја­ну Ле­ вер­ки­ну ко­ји скла­па уго­вор са ђа­во­лом. Но, иако је при­ча ди­сај­ни пут про­зе, иако про­за без ње не мо­же да по­сто­ји, из­гле­да да ни­је та­ко јед­но­став­но ис­ при­ча­ти до­бру при­чу. Мно­ги пи­сци то не мо­гу, те он­да из не­мо­ћи при­бе­га­ва­ју овим или оним по­е­ти­ка­ма, ома­ло­ва­жа­ ва­ју при­чу, оцр­њу­ју­ћи је и гу­ра­ју­ћи је на мар­ги­ну жан­ров­ске ли­те­ра­т у­ре. Ја не ми­слим та­ко. Же­лим жи­вот на сво­јим стра­ни­ца­ма; хо­ћу ју­на­ке ко­ји су уте­кли из овог да би по­ста­ли хе­ро­ји оног, ли­ те­рар­ног жи­во­та, тра­жим про­та­го­ни­сте ко­ји не­ће би­ти пло­шни, чи­ји ће жи­вот, по­ср­ну­ће и смрт има­ти сна­гу ствар­ног

Сим­фо­ниј­ска књи­жев­ност Кад се по­сма­тра као му­зич­ко дје­ло, ка­ко би­сте од­ре­ди­ли свој књи­жев­ни опус? Као сим­фо­ни­ју. Она у се­би спа­ја и со­нат­ни об­лик, и кон­ цер­тант­ни ди­ја­лог, па че­сто и ора­то­ри­јум­ску упо­тре­бу хо­ра. Сим­фо­ни­ја је об­лик ко­ји је у му­зи­ци оно­ли­ко на­па­дан и са­хра­ њи­ван ко­ли­ко је ро­ман у књи­жев­но­сти. Али и ро­ман и сим­фо­ ни­ја на­ста­вља­ју да жи­ве.

76

SRPSK A  БРОЈ 4  2013

жр­тво­ва­ња и ре­ал­не про­па­сти. Са­мо та­ кви на­те­ра­ће вас, као чи­та­о­це, да се са њи­ма са­жи­ви­те. Исто­риј­ско врије­ме и лич­но врије­ме Ва­ших ју­на­ка дра­ма­тич­но се пре­пли­ћу. Они су об­у­зе­ти по­тре­бом да за­у­с та­ве врије­ме или да стра­с тве­но уче­с тву­ју у ства­ра­њу но­вог, на­до­ла­зе­ћег. Ка­ко од­ ре­ђу­је­те њи­хо­ве ли­те­рар­не суд­би­не? Мо­ји ју­на­ци су хо­да­чи на жи­ци. Сту­ пе на за­тег­ну­т у стру­ну, а ис­под њих је ам­бис и гла­ви­це на­чич­ка­не пу­бли­ке ко­ја их не­где из ду­би­не по­сма­тра за­у­ста­вље­ ног да­ха. На­чи­не пр­вих не­ко­ли­ко ко­ра­ ка и док су још бли­зу по­чет­ној тач­ки, и чи­ни им се да мо­гу да пре­га­зе жи­цу ис­пред се­бе, по­на­ша­ју се као „нор­мал­ни хо­да­чи на жи­ци“. Ка­ко, пак, на­пре­ду­ју да­ље и про­на­ла­зе се на са­мој сре­ди­ни жи­це, под­јед­на­ко уда­ље­ни од по­чет­не и за­вр­шне си­гур­не по­ста­је, и они за­до­ би­ја­ју све ви­ше за­чуд­них и пре­ко­мер­ них цр­та. То је час ка­да на сце­ну сту­па њи­хо­во лу­ди­ло, њи­хо­во ви­зи­о­нар­ство, уза­луд­ни хе­ро­и­зам или пот­пу­на бес­ прин­ци­пи­јел­ност. Све­јед­но је ка­ко ре­а­ гу­ју, сви они у том ча­с у пре­ста­ју да бу­ду љу­ди и упи­с у­ју се ме­ђу оне књи­жев­не кре­а­т у­ре ко­је нас за­ди­вљу­ју, а не­рет­ко бо­га­ми и пла­ше, сво­јом пре­ко­мер­но­


шћу. Шта је циљ пред­ста­вља­ња ова­квих хе­ро­ја? Да чи­та­о­ци схва­те да се то мо­же до­го­ди­ти и њи­ма, са­мо што за­ко­ни ве­ ро­ват­ног и мо­гу­ћег то, ето, у ствар­ном све­т у, сре­ћом, ипак у ве­ћи­ни слу­ча­је­ва спре­ча­ва­ју. Али, шта ако би се не­ко од нас на­шао у си­т у­а­ци­ји у ко­јој се про­на­ шао би­ло ко­ји ју­нак из Ве­ли­ког ра­та...? ЖИ­ВИМ НЕ­КО­ЛИ­КО ЖИ­ВО­ТА Ду­ал­ност све­га што по­сто­ји, си­с тем огле­да­ла и обр­ну­тог од­ра­за, пра­ти мно­ ге Ва­ше ју­на­ке. Чи­ни се да Ви по­пу­ња­ ва­те и је­дан ма­ње по­зна­ти дио исто­ри­је: до­при­ча­ти при­че јед­ног свије­та и ве­ли­ ког бро­ја љу­ди чи­је суд­би­не су исто­ри­ ча­ри скла­ња­ли или пре­ћут­ки­ва­ли? При­ча­ње ве­ли­ког бро­ја (на­по­ред­ них) при­ча мо­ја је спе­ци­јал­ност. То­ли­ко их је у ме­ни, да ни­је ни­ка­кав про­блем ис­при­ча­ти их сто­ти­ну (као у Ве­ку), па и хи­ља­ду. За ме­не је пра­ва „спорт­ска ди­ сци­пли­на“ ка­ко их упле­сти, ка­ко их за­ тег­ну­ти као на­по­ред­не стру­не да поч­ну да ви­бри­ра­ју за­јед­но и та­ко пра­ве али­ квот­не то­но­ве. У му­зи­ци је ова по­ја­ва одав­но из­у­че­на. Оно што ми зо­ве­мо то­ ном А, на при­мер, има сво­је али­квот­не ре­зо­нант­не до­дат­ке, ко­ји га чи­не ме­ким и то­плим. Због од­с у­ства тих али­кво­та, ки­не­ске играч­ке она­ко од­врат­но пе­ва­ју бо­жић­не пе­сме. И у књи­жев­но­сти тру­ дим се да ура­дим слич­но. Сва­ки ју­нак је са­мо врх ле­де­ног бре­га, сва­ко од њих ву­ че за со­бом чи­та­ву на­се­о­би­ну жи­вих и мр­твих, ње­го­вих исто­ми­шље­ни­ка, двој­ ни­ка, пре­да­ка и по­то­ма­ка. То је оно што ме уз­бу­ђу­је и што ста­вља на про­бу мо­ју уред­ност и ве­шти­ну пла­ни­ра­ња јед­ног ком­пли­ко­ва­ног де­ла, ко­је ће уисти­ну оста­ти ком­пли­ко­ва­но са­мо за ме­не, али не и за мо­је чи­та­о­це. У ва­шем опу­с у умјет­ни­ци има­ју по­себ­ но мје­сто. Али, ни­ка­ква ље­по­та ко­ју они ство­ре не мо­же кру­ци­јал­но про­мије­ни­ ти ток исто­ри­је. Ипак, епи­зо­де у ко­ји­ ма они, сна­гом во­ље и за­но­са, до­се­жу нај­ви­ше сфе­ре ју­на­штва и ље­по­те људ­ ског ду­ха ба­ца­ју дру­га­чи­ју свје­тлост на ма­ги­страл­ни ток до­га­ђа­ња. Да ли да­нас по­сто­је умјет­ни­ци ко­ји мо­гу из­није­ти ко­лек­тив­не дра­ме и за­си­ја­ти људ­ском ље­по­том? Не мо­гу за­си­ја­ти умет­ни­ци, од њих се то и не оче­ку­је. Тре­ба да за­си­ја­ју њи­хо­

Учи­те­љи и лек­ти­ре До­ди­ри вије­ко­ва, мије­ша­ње про­шло­сти и бу­дућ­но­сти кроз са­да­шњост, де­ша­ва­ју се пре­ко фан­та­стич­них мо­ти­ ва и си­жеа. Да ли је то код Вас про­ми­шљен по­сту­пак, или дио под­свје­сног, или оно што и на­у­ка под­ра­зу­мије­ва под па­ра­лел­ним свије­то­ви­ма? Не, то је из­у­че­на тех­ни­ка пра­вље­ња фан­та­стич­не при­че. По­чи­ње та­ко што отво­ри­те фан­та­стич­ну ку­ти­ју ко­ја се зо­ ве оквир при­че; по­том у њу ста­ви­те не­ко­ли­ко фан­та­стич­них пред­ме­та (ко­фер са чуд­ним свој­стви­ма, ки­шо­бран ко­ји у сво­ јој уну­тра­шњо­сти мо­же да но­си два­де­сет ки­ло­гра­ма ле­ко­ва) и на кра­ју све то за­вр­ти­те стра­ним си­ла­ма. Ре­зул­тат је исти већ не­ко­ли­ко ве­ко­ва, за­пра­во и ду­же. По­гле­дај­те са­мо при­чу „Он“ Ле­он ­ и­да Ан­дре­је­ва или „У ка­жње­нич­кој ко­ло­ни­ји“ Фран­ ца Каф­ке, па ће­те схва­ти­ти шта је би­ло мо­ја лек­ти­ра и ко су би­ли мо­ји учи­те­љи. Да ли сам их над­ма­шио, оста­је да се ви­ди, али да сам пре­да­но учио, то ми ни­ко не мо­же од­у­зе­ти.

ва умет­нич­ка де­ла. Хај­де­мо да раз­би­је­мо још је­дан мит. Умет­ник је ова­пло­ће­ње до­бро­те сво­је умет­но­сти. Ма, не­ће би­ти та­ко. Мно­ги умет­ни­ци су ћиф­те, свод­ни­ ци сво­је умет­но­сти. Пи­шу је ко­ри­сте­ћи се ве­шти­ном, а он­да је про­да­ју као не­ки про­дав­ци Би­бли­ја. Ја ни­кад ни­сам умео да про­да­јем сво­је де­ло. Ни­кад ни­сам био сам свој агент. Ни­кад ни­сам имао сајт ко­ји се днев­но ажу­ри­ра (иако имам свој сајт), ни­сам се по­тру­дио да се на­ђем на Ви­ки­пе­ди­ји. Кад сам до­био на­гра­ду Удру­ же­ња драм­ских умет­ни­ка за дра­му Чи­о­ да са две гла­ве, на­ста­ла је пра­ва по­мет­ња да ме про­на­ђу, јер се ни­сам пот­пи­сао... Шта да ка­жем? Ја из­гле­да за­си­гур­но је­ ди­но умем да пи­шем. Мо­жда се од ме­не ви­ше и не мо­же оче­ки­ва­ти као умет­ни­ка. Дру­га је при­ча што ја жи­вим не­ко­ли­ко жи­во­та, па сам и но­ви­нар и пре­во­ди­лац са ан­тич­ког грч­ког и му­зич­ки кри­ти­чар. Ту, чи­ни ми се, по­ка­зу­јем из­ве­сну окрет­ ност и спо­соб­ност ор­га­ни­зо­ва­ња, али у књи­жев­но­сти ме­не је сра­мо­та да про­да­ јем оно што сам на­пи­сао. МОЈ ВО­ДИЧ ЕУРИ­ПИД Ве­ли­ки рат при­по­вје­дан је фраг­мен­ тар­но, улан­ча­ни су и да­ти, као у огле­ да­лу, до­га­ђа­ји са раз­ли­чи­тих стра­на фрон­та. Та­ко до­ла­зи­мо до спо­зна­је да су све при­че сву­да по­зна­те, и да је чо­ вјек сву­да исти? То је ве­о­ма ва­жно пи­та­ње, а за­ди­ре и у по­сло­ве есте­ти­ке и у по­сло­ве ети­ке. Је­ дан од на­чи­на да се чи­та­о­ци­ма не пред­ ста­ве кли­ше­ти­ра­ни ка­рак­те­ри је­сте да у сва­ком до­бром има по­ма­ло ло­шег а да у SRPSK A  No 4  2013

77


В И ­Ш Е

О Д

И Г Р Е сва­ком ло­шем хе­ро­ју има кли­ца до­брог. То је нас је још као сту­ден­те учио Дра­ ган Сто­ја­но­вић. А за­што пи­сац та­ко ра­ ди: ова етич­ка зам­ка, да се та­ко из­ра­зим, из­во­ди га рав­ним пу­тем на под­руч­је ле­ пог, од­но­сно есте­ти­ке. Ка­да би се до­бар пи­сац, по­пут ло­ших, ба­вио жи­го­са­њем не­га­ти­ва­ца и ве­ли­ча­њем по­зи­ти­ва­ца, он­да би се он сав уро­нио у днев­ну ети­ку и по­ја­вљи­вао се као су­ди­ја на стра­ни­ца­ ма сво­јих књи­га, што ни­ка­ко ни­је до­бра уло­га за ње­га. Ова­ко, пи­сац до­би­ја при­ ли­ку да за­пе­ва не­ке од нај­леп­ших пе­са­ ма о људ­ско­сти ко­ја је увек не­са­вр­ше­на, али има јед­ну до­бру осо­би­ну – је­ди­ној јој је да­то да на­пре­ду­је... До­бро­ло­ши и ло­ше­до­бри ју­на­ци упра­во свра­ћа­ју па­ жњу на ту див­ну не­до­вр­ше­ност чо­ве­ ка. Упра­во сто­га га­јим нај­ве­ће ди­вље­ње пре­ма чо­ве­ку и то се, чи­ни ми се, ви­ди из мо­јих књи­га. Да ли Вам је пре­во­ђе­ње кла­сич­них дје­ла отво­ри­ло не­ке спо­зна­је у са­да­шњо­с ти и да ли је за са­вре­ме­ног пи­сца нео­пх­ од­но чи­та­ње ан­тич­ке књи­жев­но­с ти? Мо­жда за сва­ког са­вре­ме­ног пи­сца ни­је, али за пи­сца по­пут ме­не је­сте. А ка­ко је по­че­ло Ва­ше дру­же­ње са Еури­ пи­дом? Као сту­дент узео сам да пре­во­дим ње­го­ву дра­му Ал­ке­сти­да. Ла­тио сам се овог по­сла из по­ма­ло пси­хо­а­на­ли­ти­чар­ ских раз­ло­га. Тад сам још имао све­же ра­ не због смр­ти мај­ке, а ова дра­ма, у ко­јој је глав­ни мо­тив жр­тво­ва­ње мај­ке и же­ не Ал­ке­сти­де и њен по­вра­так из мр­твих, пру­жи­ла ми је при­ли­ку да пре­по­знам још не­ки од оних „ске­ле­та“ свог жи­во­ та и да их, што би ка­за­ли Ен­гле­зи, ако мо­гу за­тво­рим „у ор­ман“. Ка­сни­је се мо­ је збли­жа­ва­ње са Еури­пи­дом на­ста­ви­ло пре­во­ђе­њем ње­го­ве дра­ме Ифи­ге­ни­ја у Аули­ди, те на кра­ју Ба­хант­ки­ња. При­ме­ тио сам да је он пи­сац ко­ји је мај­стор­ски опе­ри­сао, па и ма­ни­пу­ли­сао драм­ском

Књи­жев­на Али-ба­би­на пе­ћи­на – Мој жи­вот не­ма шта да тра­жи у мо­јој књи­жев­но­сти. Жи­вим је­дан оби­чан, ви­ше не­сре­ћан не­го сре­ћан жи­вот, и ни­кад ни­ сам по­ми­слио да од ње­га на­пра­вим књи­жев­ност. Тре­ће или пр­во ли­це, са­свим је све­јед­но. Мој књи­жев­ни свет је Али-ба­ би­на пе­ћи­на, има уну­тра све­га че­га не­ма у мом, ва­шем и на­ шим жи­во­ти­ма.

78

SRPSK A  БРОЈ 4  2013

си­т у­а­ци­јом и емо­ци­ја­ма сво­га гле­да­ли­ шта. Као са­вре­ме­ни пре­во­ди­лац ко­ји је нај­ви­ше пре­вео од Еури­пи­да, по­стао сам не­ка вр­ста ње­го­вог се­кре­та­ра на на­шем је­зи­ку. По­чео сам на не­ки на­чин с њим и да се дру­жим и схва­там је­дин­стве­ност ње­го­вог та­лен­та. Пи­сац је вр­ста ма­ни­ пу­ла­то­ра – он се игра осе­ћа­њи­ма сво­је пу­бли­ке, али мо­ра да па­зи да ни­кад не пре­ђе цр­т у по­и­гра­ва­ња, јер му се мо­же до­го­ди­ти, као у ан­ти­ци, да бу­де иши­ бан (бу­квал­но или у пре­но­сном сми­слу). Еури­пи­ду је стал­но над гла­вом ста­ја­ла


ова нај­сра­мот­ни­ја ка­зна за тра­ге­ди­о­гра­ фа: пу­бли­ку је до­во­дио до иви­це су­за а он­да би је у по­след­њем ча­с у на­гра­дио спа­со­но­сном ка­тар­зом и се­бе спа­сао би­ че­ва­ња ко­је се при­ме­њи­ва­ло он­да ка­да би тра­ге­ди­о­граф рас­пла­као ауди­то­ри­јум и ус­кра­тио му ка­тар­зу. Кад учи­те од та­ квог пи­сца, он­да је ја­сно шта све мо­же­те да на­у­чи­те. Ра­до­стан сам што су и Ифи­ ге­ни­ја у Аули­ди и Ба­хант­ки­ње до­жи­ве­ле сво­је сјај­не драм­ске по­став­ке на сце­ни На­род­ног по­зо­ри­шта и што сам мо­гао да при­ме­тим ка­ко и да­на­шња пу­бли­ка

ре­а­гу­је на ли­ко­ве и сце­не мог ве­ли­ког учи­те­ља и во­ди­ча Еури­пи­да. ВЕ­ЛИ­КИ РАТ НИ­ЈЕ ЗА­ВР­ШЕН Пи­шу­ћи, че­сто по­се­же­те за ар­хив­ском гра­ђом. Ка­кви су тра­го­ви на ко­је сте та­ мо на­и­шли? Ме­ни је као пи­сцу бит­но са­мо да су жи­ви. Јед­на­ко се ра­ду­јем кад на­ђем у ар­ хи­ви­ма и до­ку­мен­ти­ма при­зо­ре жи­во­та про­т у­ва, као и ствар­них хе­ро­ја. Пи­сац за­и­ста мо­ра сво­је де­ло да на­се­ли жи­во­ SRPSK A  No 4  2013

79


В И ­Ш Е

80

О Д

И Г Р Е

/

M O R E

SRPSK A  БРОЈ 4  2013

T H A N

A

G A M E


том. По­што сам уна­пред од­у­стао од то­га да по­е­ти­зу­јем свој или жи­вот сво­је ге­ не­ра­ци­је, ја он­да мо­рам да га про­на­ђем не­где дру­го. И про­на­ла­зим га! У џун­гла­ ма Ју­жне Аме­ри­ке, ме­ђу пси­хо­а­на­ли­ти­ ча­ри­ма Сиг­мун­да Фрој­да, у ро­во­ви­ма на За­пад­ном фрон­т у, на Ја­ви, на Су­ма­три, у Њу­јор­ку, да, вр­ло че­сто та­мо, иако, ето да се по­ве­рим, у Њу­јор­ку ни­кад ни­сам био! Кри­ти­ча­ри већ де­це­ни­ја­ма не зна­ју где да ме свр­ста­ју (оми­ље­на кри­ти­чар­ ска ди­сци­пли­на: свр­ста­ва­ње умет­ни­ка). Сва­ка­ко не спа­дам у ужи круг на­ци­о­ нал­не књи­жев­но­сти, али си­гур­но ни­сам ни пост­мо­дер­ни­ста ко­ји се „хра­ни књи­ га­ма“, јер се „хра­ним жи­во­том са­мим“. Све дру­го да се на­у­чи­ти, ужи­вља­ва­ње у очи и ци­пе­ле не­ког ко је дав­но жи­вео окулт­но је пи­та­ње и не­ма пра­ви­ла ка­ко се ово са­вла­да­ва. По­дије­лив­ши свој но­ви ро­ман на пет цје­ли­на – „Го­ди­на па­то­ло­га“, „Го­ди­на тр­го­ва­ца“, „Го­ди­на кра­ља“, „Го­ди­на ца­ ра“ и „Го­ди­на кри­ми­но­ло­га“ – пра­ти­те за­пра­во глав­ног ју­на­ка: рат. Ка­ко се на­ мет­нуо ова­кав пре­глед Ве­ли­ког ра­та и ода­бир ли­ко­ва? Сва­ки пи­сац же­ли да ис­пи­та ли­те­ рар­не пре­де­ле у ко­је ни­ко пре ње­га ни­је сту­пио. Ово је аван­т у­ри­стич­ка осо­би­на ко­ју пи­сци де­ле са осва­ја­чи­ма Ди­вљег за­па­да, или Ју­жног по­ла, ре­ци­мо. Мо­рам ре­ћи да је и уз­бу­ђе­ње слич­но. Хтео сам да на­пи­шем ро­ман ко­ји не­ ће има­ти глав­ног ју­на­ка – ве­ро­ват­но пр­ви та­кав у срп­ској књи­жев­но­сти. Да­ кле, „Ве­ли­ки рат“ има 78 ју­на­ка, од ко­јих ве­ро­ват­но че­тр­на­ест глав­них, али ме­ђу тих 14 ни је­дан, ама баш ни је­дан ни­ је глав­ни. Ова цен­три­пе­тал­ност ро­ма­на би­ла је ве­ли­ки иза­зов, као и тка­ње не­ че­га што бих мо­гао на­зва­ти ро­ман-са­га, али и ро­ман-саг (те­пих са ни­ти­ма ко­је се про­вла­че јед­не ис­под дру­гих). Мо­ же­те ми­сли­ти ка­ко је би­ло уз­бу­дљи­во. По­не­кад ми је жао мо­јих чи­та­ла­ца. Они ужи­ва­ју на чи­та­лач­ки на­чин, али ни је­ дан од њих на мој, спи­са­тељ­ски на­чин. Ја пу­т у­јем, па­тим, ра­ду­јем се, пла­чем, кр­ва­рим, по­ср­ћем са сво­јим ју­на­ци­ма и све их во­лим. Нај­те­же ми па­да кад мо­рам да их уби­јем. Али кад то зах­те­ ва ло­ги­ка књи­жев­ног де­ла, мо­ра се и ту не­ма ни­ка­квог по­го­во­ра. За­то је ве­ ро­ват­но нај­глу­пље пи­та­ње ко­је упу­ћу­ју пи­сцу не­спрем­ни чи­та­о­ци: „Да ли се све

мо­ра­ло баш та­ко до­го­ди­ти?“ Од­го­вор је: „Да ни­је, био би то лош ро­ман!“ Има ту, ме­ђу­тим, још не­што. Пи­са­ ње је кра­љи­ца ме­ђу умет­но­сти­ма, јер пи­сац, пи­шу­ћи но­во де­ло, на­по­ре­до мо­ ра да од­ре­ди и ње­гов свет, и алат­ке за ње­го­ву из­град­њу и да га на­се­ли ју­на­ци­ ма ко­ји се пра­ве са­мо за ту при­ли­ку, и да ода­бе­ре је­зик ко­ји се ко­ри­сти са­мо у том слу­ча­ју, и да на кра­ју упо­тре­би и ма­ло ма­ги­је ко­ју је из­ве­жбао са­мо за ту си­т у­а­ци­ју... И, да ли је Ве­ли­ки рат за­вр­шен или ће се вије­ко­ви тек на­ми­ри­ти, као у при­чи „Чу­ва­ри на­пу­ште­ног ве­ка“? Ни­је се за­вр­шио и не­сре­ћи, на жа­лост, не­ће би­ти кра­ја. Мо­ра­мо се на­ор ­ у­жа­ти стр­пље­њем, тр­пе­љи­во­шћу и ве­ром. Фер­ нан­до Пе­шоа је за­пи­сао да људ­ски бро­ до­ви бро­де у свим прав­ци­ма, ка хи­ља­да­ма раз­ли­чи­тих лу­ка, али да се све оне зо­ву Не­сре­ћа. Тре­ ну­ци сре­ће су рет­ки и тре­ба их свој­ски ис­ко­ри­сти­ти. Све оста­ ло је му­ка, бор­ба... Бо­рим се и као пи­сац и као чо­век, ра­дим од ују­тру до уве­че, за­вр­ша­вам по не­ко­ли­ко по­сло­ва од­јед­ном, увек ју­рим, ни­кад не­мам вре­ме­на, је­два на­ла­зим сат или два да и на ова пи­та­ња од­ го­во­рим. И кад ста­нем, ма­ло одах­нем, па опет јур­нем. Од­мо­ри­ћу се, очи­глед­но, кад скло­ пим очи. И још не­ што ва­жно: ни­кад не пла­чи­те над не­ка­да­ шњом сре­ћом, јер рај ни­је рај док у ње­му жи­ви­мо, већ ка­да га из­гу­би­мо. Се­ћај­те се сво­јих ра­је­ва са љу­ба­вљу, а не раз­ ди­ру­ћи оно ма­ло сре­ће ко­је вам је пре­о­ста­ло. Ово је, на­рав­но, пре ме­не из­ми­слио Мил­ тон, али, ево, ја сам на овом ме­сту, на кра­ју овог ин­тер­ вјуа, ци­ти­рао, као чо­ век ко­ји је мно­ге сво­ је ра­је­ве не­по­врат­но из­гу­био.  SRPSK A  No 4  2013

81


И С­К У­С Т В А

Му­зи­ка је пут и тра­га­ње ПР­О­ФЕ­СОР МА­РИ­ЈА ШЕ­С ТИЋ, ПИ­ЈА­НИСТ­КИ­ЊА И ПЈЕ­ВА­ЧИ­ЦА, ГО­ВО­РИ ЗА „НА­ЦИ­ОН ­ АЛ­НУ РЕ­ВИ­ЈУ“

Ни­гдје не жу­ри, а нај­мла­ђи је ма­ги­стар кла­ви­ра у Срп­ској. Пре­да­је на Му­зич­кој ака­де­ми­ји, али је свје­сна да се ов­дје од умјет­но­сти не мо­же жи­вје­ти. Пје­ва сев­дах, а за­љу­бље­на је у џез. Са „Евро­сон­га“, тог ве­ли­ког шоу-би­зис по­ља, сје­ћа се љу­ди и при­ја­тељ­ста­ва. Зна да је та­ле­нат не­за­ме­њив и да од ра­да све за­ви­си. Па­жљи­во ослу­шку­је се­бе и уме да са­че­ка пра­во ври­је­ме за сва­ку ствар. И све то ми­ри ла­ко, с ха­ри­зма­тич­но­шћу ко­ја осва­ја Пи­ше: Сан­дра Јо­со­вић

82

М

у­зич­ку ака­де­ми­ју у Ба­ња­лу­ци упи­са­ла је са три­на­ест го­ди­на, а да­нас је нај­мла­ђи ма­ги­стар кла­ви­ра у Срп­ској. На сце­ни је од сво­ је осме го­ди­не, под­јед­на­ко успје­шна као пи­ја­нист­ки­ња и као во­кал­на со­лист­ки­ ња. Сво­јом по­ја­вом, гла­сом и ха­ри­змом пли­је­ни па­жњу и осва­ја сим­па­ти­је гдје SRPSK A  БРОЈ 4  2013

год се по­ја­ви. Иако је њен та­ле­нат већ овјен­чан бр­ој­ним на­гра­да­ма и при­зна­ њи­ма, а ње­но име пре­по­зна­тљи­во и тра­ же­но ван гра­ни­ца зе­мље у ко­јој жи­ви, ње­на зви­је­зда тек се спре­ма да за­си­ја пу­ ним сја­јем на му­зич­ком не­бу. За­љу­бље­ ник је у џез, ужи­ва и у пје­ва­њу ну­ме­ра из му­зич­ког на­сље­ђа.


SRPSK A  No 4  2013

83


И С­К У­С Т В А

84

SRPSK A  БРОЈ 4  2013


Љу­бав пре­ма му­зи­ци код Вас се ја­ви­ла још у ра­ном дје­тињ­с тву. Ка­ква сје­ћа­ња Вас ве­зу­ју за тај пе­ри­од ка­да је љу­бав пре­ра­сла у пр­о­фе­си­ју? Сје­ћам се да сам од ра­ног дје­тињ­ства при­жељ­ки­ва­ла да се ба­вим му­зи­ком, то јест да бу­дем пје­ва­чи­ца. По­што сам уви­ јек би­ла рас­пје­ва­на, ро­ди­те­љи су ту мо­ ју же­љу бр­зо пре­по­зна­ли, па су ме упи­ са­ли у му­зич­ку шко­лу. Иза­бра­ла сам да сви­рам кла­вир, јер ми се учи­ни­ло да је то нај­лак­ши ин­стру­мент, са пре­глед­ним дир­ка­ма, а не ком­пли­ко­ва­ним жи­ца­ма. Сје­ћам се да сам ја­ко во­ље­ла шко­лу, али не и вје­жба­ње кла­ви­ра. То ми је у по­ чет­ку би­ло до­сад­но, али, ка­ко сам од­ра­ ста­ла, пре­ра­ста­ло је у за­до­вољ­ство, на кра­ју и у ве­ли­ку љу­бав пре­ма том ин­ стру­мен­т у. По­ред ја­ке же­ље и мо­ти­ва­ци­је, ипак је то био те­жак пе­ри­од, са пу­но ра­да и од­ри­ца­ња. Ни­је би­ло вре­ме­на за пра­во дје­тињ­ство. Па он­да при­пре­ме за так­ ми­че­ња и кон­цер­ти, те стрес ко­јем се из­ла­же­те од ра­них да­на. Али, без об­зи­ра на све иза­зо­ве, љу­бав пре­ма му­зи­ци ме је одр­жа­ла на том пу­т у. Да­нас ужи­вам у сво­јој пр­о­фе­си­ји. Још као дје­вој­чи­ца осва­ја­ли сте фе­с ти­ вал­ске на­гра­де. Шта да­нас оне за Вас зна­че и мо­же­те ли по­себ­но из­дво­ји­ти не­ке од њих? Пр­ве кла­вир­ске на­гра­де су ми на­ро­ чи­то дра­ге, јер сам тад пр­ви пут до­би­ ла при­зна­ње за вје­жбу и рад и упо­зна­ла та­кав пр­о­цес. Код пје­ва­ња је дру­га­чи­је, јер има ви­ше фак­то­ра од ко­јих за­ви­си

да ли ће­те би­ти на­гра­ђе­ни (на при­мјер, да ли је пје­сма до­бра, ка­кав је сцен­ски на­ступ...). Не гле­да се са­мо из­во­ђач, као у кла­сич­ној му­зи­ци. Ко­ли­ко су дје­чи­ји фе­сти­ва­ли зна­чај­ни и да ли ре­ал­но ути­чу на бу­ду­ћу ка­ри­је­ ру мла­дих та­ле­на­та? Дје­чи­ји фе­сти­ва­ли су див­на ствар за јед­но ди­је­те, пр­вен­стве­но због дру­же­ња и упо­зна­ва­ња са ова­квом вр­стом му­зи­ ке и на­сту­па. Сје­ћам се да сам ја би­ла пот­пу­но из­не­на­ђе­��а кад сам осво­ји­ла пр­ву на­гра­ду на „Ђур­ђев­дан­ском фе­сти­ ва­лу“, јер сам од на­сту­па до пр­о­гла­ше­ ња, јур­ца­ју­ћи око­ло са дру­гом дје­цом, већ за­бо­ра­ви­ла да сам на так­ми­че­њу. На­кон фе­сти­ва­ла на ју­жно­сло­вен­ским пр­о­сто­ри­ма, усли­је­ди­ли су и они да­љи, ме­ђу­на­род­ни. Ту већ сти­че­те ис­ку­ства по ко­ји­ма ви­ди­те да ли же­ли­те ти­ме да се ба­ви­те у бу­дућ­но­сти. ЗА­ХТЈЕ­ВИ ПР­О­ФЕ­СИ­О­НА­ЛИ­ЗМА, ХО­НО­РА­РИ СИ­РО­МА­ХА Нај­мла­ђи сте ма­ги­стар кла­ви­ра у Срп­ ској. Уко­ли­ко би­сте же­ље­ли да се по­

По ро­ђе­њу и дру­гим мје­ра­ма – Та­ле­нат је оки­дач за све оста­ло што сли­је­ди. А то оста­ло је рад, рад и са­мо рад. С об­зи­ром да је му­зи­ка умјет­ност, то јест спе­ци­фич­на пр­оф ­ е­си­ја, ни­је пре­суд­на уло­га обра­зо­ва­ња, у сми­слу јав­ног шко­ло­ва­ња, већ ко­ли­ко жи­ви са сво­јим ин­ стру­мен­том. Од­ли­чан му­зи­чар мо­же да не­ма ни да­на шко­ле, или да, иако је за­вр­шио шко­лу, оста­не осред­њи или лош у сво­ јој пр­оф ­ е­си­ји.

SRPSK A  No 4  2013

85


И С­К У­С Т В А све­ти­те са­мо ка­ри­је­ри пи­ја­нист­ки­ње, да ли би то би­ло мо­гу­ће у сре­ди­ни по­пут на­ше? Го­то­во је не­мо­гу­ће оства­ри­ти та­кву вр­сту ка­ри­је­ре у ова­квим окол­но­сти­ма, на­ро­чи­то у сми­слу ма­те­ри­јал­не ег­зи­ стен­ци­је. Да би­сте би­ли пр­о­фе­си­о­нал­ни пи­ја­ни­ста, мо­ра­те ре­дов­но има­ти кон­ цер­те и уче­ство­ва­ти на так­ми­че­њи­ма, на при­мјер као пр­о­фе­си­о­нал­ни те­ни­се­ ри. Са­мо, за раз­ли­ку од њих, ва­ма го­то­во ни­шта ни­је пла­ће­но, а на­пор је у истом ран­гу. По­зна­то је да се да­нас жи­ви од нов­ца, а не од љу­ба­ви или за­до­вољ­ства. Пре­да­је­те на Ака­де­ми­ји умјет­но­с ти у Ба­ња­лу­ци. Шта са­вје­т у­је­те сту­ден­ти­ма – ко­јим пу­тем по­сли­је ди­пло­ме? По­сто­ји ви­ше оп­ци­ја, али све за­ви­си од сте­пе­на по­све­ће­но­сти и ин­те­ре­со­ва­ ња. Да­нас и од сре­ће, нај­бла­же ре­че­но. Кла­сич­на му­зи­ка ни­је пр­о­фе­си­ја од ко­је мо­же­те ма­те­ри­јал­но пр­о­фи­ти­ра­ти, та­ ко да сту­ден­ти че­сто гу­бе мо­ти­ва­ци­ју и при­је вре­ме­на. Бр­зо по­ста­ју свје­сни да ће се, кад за­вр­ше фа­кул­тет, те­шко за­по­ сли­ти. Те­шко је са­чу­ва­ти мо­ти­ва­ци­ју и сне­ва­ти о ве­ли­кој ка­ри­је­ри кад је ре­ал­ ност та­ква ка­ква је­сте. Успје­шно на­с ту­па­те и као во­кал­на со­ лист­ки­ња. У ко­јој уло­зи ви­ше ужи­ва­те? Под­јед­на­ко ужи­вам у обе­ма, јед­на дру­гу на­до­пу­њу­ју и ли­је­по је да не ра­ дим уви­јек исто. Не­кад, пак, бу­дем у си­ ту­а­ци­ји да не сти­жем до­вољ­но да ра­дим и на јед­ном и на дру­гом пла­ну, али опет је све то му­зи­ка, ср­од­но је и не пред­ста­ вља ми ве­ли­ки пр­о­блем.

Фо­то­гра­фи­је: Ар­хи­ва са­го­вор­ни­це

Ко­ли­ко је на­с туп на „Еуро­сон­гу“ 2007. го­ди­не ути­цао на Ва­шу ка­ри­је­ру и ка­ко да­нас гле­да­те на то ис­ку­с тво? На­ступ на „Евро­ви­зи­ји“ је дра­го­цје­ но ис­ку­ство. С да­на­шње тач­ке гле­ди­шта, во­ље­ла бих да сам би­ла ко­ју го­ди­ну ста­ ри­ја, јер бих дру­га­чи­је до­жи­вје­ла не­ке

Са­мо ли­је­па сје­ћа­ња Да ли је те­шко но­си­ти се са при­ти­ском јав­но­сти и успје­ха већ у ра­ном дје­тињ­ству? Ни­је би­ло уви­јек при­јат­но, би­ло је ко­мен­та­ра и си­ту­а­ци­ја у ко­ји­ма сам би­ла по­ври­је­ђе­на. Дје­ца че­сто зна­ју би­ти окрут­на и не­у­мје­сна у ша­ла­ма. Али од­ра­ста­њем се бри­шу та­кве ства­ри и оста­ју са­мо ли­је­пе у сје­ћа­њу.

86

SRPSK A  БРОЈ 4  2013

ства­ри и си­гур­но ви­ше пр­о­фи­ти­ра­ла. Али са­да бих има­ла ве­ћу тре­му. Има­ла сам сја­јан тим мла­дих, та­лен­ то­ва­них и по­зи­тив­них љу­ди, ко­ји су до­ при­ни­је­ли да ми тај до­га­ђај оста­не у пре­ ли­је­пом сје­ћа­њу и да бу­дем бо­га­ти­ја за не­ка ли­је­па по­знан­ства и при­ја­тељ­ства. НО­ВИ СВИ­ЈЕ­ТО­ВИ И ИЗА­ЗО­ВИ Ла­ко се сна­ла­зи­те у ра­зним жан­ро­ви­ма му­зи­ке – од кла­си­ке, пре­ко по­па, до сев­ да­лин­ке. Ко­ји су Ва­ши му­зич­ки афи­ни­ те­ти и да ли и са­ми ком­по­ну­је­те? Си­гур­но је да ми се му­зич­ки укус ми­ је­ња с го­ди­на­ма и под ути­ца­ји­ма љу­ди с ко­ји­ма са­ра­ђу­јем. Кла­сич­на му­зи­ка је уви­јек при­с ут­на и осје­ћам је као сво­ју. Имам див­не са­рад­ње са му­зи­ча­ри­ма из ју­жно­сло­вен­ских зе­ма­ља, с ко­ји­ма из­ во­дим сев­дах и тра­ди­ци­о­нал­ну му­зи­ ку, у ма­што­ви­тим об­ра­да­ма. При­ват­но, нај­ви­ше ме ин­те­ре­с у­је џез му­зи­ка. То је за ме­не је­дан но­ви сви­јет и иза­зов, ко­ји на­сто­јим да бо­ље упо­знам и до­жи­вим. Имам сво­је иде­је, али још ни­сам сни­ми­ ла сво­ју пје­сму, ваљ­да још уви­јек ни­је пра­во ври­је­ме. У по­сљед­ње ври­је­ме че­с то на­с ту­па­те у окви­ру „DrAm­mar Pr­o­ject“ и пје­ва­те сев­да­лин­ке ко­је по­ти­чу не са­мо из БиХ, већ и из дру­гих кра­је­ва Евро­пе. У че­му је чар сев­да­ха и ка­ко сте се на­шли у тој при­чи? Са­свим слу­чај­но. Има­ла сам при­ли­ ку да от­пје­вам сев­да­лин­ку на пред­ста­ вља­њу пје­сме за „Евро­ви­зи­ју“ и осје­ти­ла сам да је то ра­дим с ла­ко­ћом. Сма­трам да је тра­ди­ци­о­нал­на му­зи­ка са на­ших пр­о­сто­ра јед­на од нај­љеп­ших у Евро­пи. Тре­ба је ње­го­ва­ти и из­во­ди­ти, и у тра­ ди­ци­о­нал­ним и у но­вим аран­жма­ни­ма. На му­зич­кој сце­ни сте од сво­је осме го­ ди­не, али још ни­с те сни­ми­ли аутор­ски ал­бум. Има­те ли у пла­ну да га сни­ми­те? Имам. Не мо­гу да на­ве­дем не­ки по­се­ бан раз­лог за­што се то још уви­јек ни­је де­си­ло. Углав­ном, ра­дим у том сми­је­ру и на­дам се до­брим иде­ја­ма и ква­ли­тет­ној му­зи­ци. Тру­дим се да се не оп­те­ре­ћу­јем пре­ви­ше пла­ни­ра­њем, већ да ослу­шку­ јем и упо­зна­јем се­бе, те да са­че­кам пра­ во ври­је­ме за сва­ку ствар. Не­што сам већ по­сти­гла, на­дам се до­број во­љи за да­љи рад. 


SRPSK A  No 4  2013

87


М Е­Д И­Ј И ДУ­БРАВ­КА ГА­ЈИЋ, ГЛАВ­НА УРЕД­НИ­ЦА ИН­ФОР­МА­ТИВ­НОГ ПРО­ГРА­МА ТЕ­ЛЕ­ВИ­ЗИ­ЈЕ РЕ­ПУ­БЛИ­КЕ СРП­СКЕ

При­влач­ност на­шег дво­ри­шта Вје­ру­јем у „ста­ри кон­цепт“ по ко­јем је уло­га ме­ди­ја да се пре­ко њих ин­фор­ми­ше а не упра­вља. Уска је ста­за ко­јом про­ла­зи­мо на­сто­је­ћи да оста­не­мо озбиљ­ни и про­фе­си­о­нал­ни, а да не из­гу­би­мо на до­па­дљи­во­сти и про­фи­та­бил­но­сти. Европ­ска ме­диј­ска утак­ми­ца за нас је још пре­ја­ка, али на Бал­ка­ну има­мо шта да по­ка­же­мо. У Срп­ској су на­ши про­гра­ми ве­о­ма гле­да­ни и ми се мно­го тру­ди­мо да сва­ко­днев­но те­ма­ма по­кри­је­мо ци­је­лу Ре­пу­бли­ку

Пи­ше: Го­ран Бу­ди­мир

О

снов­ну и сред­њу шко­лу за­вр­ ши­ла је у род­ном Кар­лов­цу. У де­вет­на­е­стој је за­по­че­ла сту­ди­ је пра­ва у За­гре­бу, не­срећ­не 1991. Мно­ го ка­сни­је, у Ба­ња­лу­ци, ди­пло­ми­ра­ла је ме­наџ­мент у ме­ди­ји­ма. При­је осам­на­ест го­ди­на у дру­штву јед­ног уред­ни­ка Те­ ле­ви­зи­је, не зна­ју­ћи ко је он, оштро је кри­ти­ко­ва­ла РТРС. „На ње­го­во пи­та­ње да ли бих ја то зна­ла бо­ље, мла­да­лач­ки оп­ти­ми­стич­но ре­кла сам: Да. И ето ме ов­дје, од та­да, го­ди­на­ма.“ Од по­чет­ка је у Ин­фор­ма­тив­ном про­гра­му. Про­шла је кроз го­то­во све еми­си­је, што во­ди­тељ­ски, што уред­нич­ ки. „Нај­ве­ћи сам кри­ти­чар са­ма се­би.“ Те­ле­ви­зи­ја РС ушла је у сво­ју тре­ћу де­ це­ни­ју, баш као и мла­да Ре­пу­бли­ка чи­је име но­си. Са­гле­дан из овог на­шег вре­ ме­на, ка­кав је тај пре­ђе­ни пут? Ин­те­ре­сан­тан је пут од­ра­ста­ња, на­ ро­чи­то ка­да га гле­да­те са ду­же вре­мен­ ске дис­тан­це. Све оно што Вам је у мо­

Од­ли­ви и по­пу­ња­ва­ња У свим ју­жно­сло­вен­ским зе­мља­ма по­сто­ји про­блем од­ ли­ва ква­ли­тет­них, ви­со­ко­о­спо­со­бље­них ка­дро­ва. Да ли се то осје­ћа у Ва­шем ра­ду и ка­ко се с тим но­си­ти? На­рав­но да се осје­ћа, али сва­ко сам од­лу­чу­је ка­ко се но­ си­ти са тим. По­не­кад у не­ке љу­де ври­је­ди ула­га­ти зна­ње и енер­ги­ју, са­вје­то­ва­ти их, а у не­ке не. Ствар про­цје­не и Ва­ше спрем­но­сти.

88

SRPSK A  БРОЈ 4  2013

мен­ти­ма би­ло ви­ше или ма­ње те­шко са­да је до­би­ло дру­гу ди­мен­зи­ју. Бит­но је гле­да­ти на­при­јед и ни­ка­да не по­ми­сли­ти да сте сти­гли на циљ. Од­го­вор­но­с ти јав­ног ме­диј­ског сер­ви­са су спе­ци­фич­не и у мно­го јед­но­с тав­ни­ јим окол­но­сти­ма не­го што су ове у ко­ји­ ма жи­ви­мо. Шта су нај­ве­ћи иза­зо­ви са ко­ји­ма се су­о­ча­ва Ин­фор­ма­тив­ни про­ грам ТВРС? Као и оста­ле ТВ ку­ће, бо­ри­мо се са ин­тер­не­том и свим оним што ну­ди, са не­вје­ро­ват­но бр­зим про­то­ком ин­фор­ ма­ци­ја. Ка­ко нај­бо­ље/нај­ква­ли­тет­ни­је по­ну­ди­ти ин­фор­ма­ци­ју, при то­ме оста­ ти објек­ти­ван, про­фе­си­о­на­лан, а опет не за­га­зи­ти у сте­рил­ност и не­хај­ност? Ка­ко по­ка­за­ти да си со­ци­јал­но осје­тљив и да те до­ти­чу људ­ске суд­би­не? Ка­ко све што се де­ша­ва у да­ну за­о­кру­жи­ти у јед­ну ком­пакт­ну цје­ли­ну, гле­дљи­ву, при­хва­ тљи­ву на на­чин да гле­да­о­ци са Ва­ма бу­ ду и су­тра? Нај­ве­ћи иза­зов је­сте оста­ти про­фе­си­о­на­лан, а игра­ти на кар­т у до­па­ дљи­во­сти, ко­мер­ци­ја­ли­зма. Тан­ка је то нит и тре­ба па­зи­ти на сва­ки ко­рак. Са­рад­нич­ке мре­же и озби­љан те­рен­ски рад у ме­ди­ји­ма овог ди­је­ла Евро­пе га­се се под уда­ри­ма ��ри­зе. Да ли је Ин­фор­ ма­тив­ни про­грам ТВРС успио да са­ чу­ва сво­ју до­пи­снич­ку мре­жу и ка­кав ква­ли­тет се из то­га до­би­ја?


Од­лич­но пи­та­ње и то баш за ме­не. На­им ­ е, у зад­ње дви­је го­ди­не ра­ди­ла сам у Ре­дак­ци­ји до­пи­сни­шта­ва и ИТ цен­та­ ра. До­пи­снич­ка мре­жа РТРС-а је склад­ на цје­ли­на, а у пла­ну је ње­но ја­ча­ње тех­нич­ким и људ­ским ка­па­ци­те­ти­ма. Мо­жда рад ове Ре­дак­ци­је нај­бо­ље од­ сли­ка­ва еми­си­ја Срп­ска да­нас, ста­ра ко­ ли­ко и РТРС. Ње­на гле­да­ност је од­лич­ на, што зна­чи да љу­де ин­те­ре­с у­је шта се све де­ша­ва у Срп­ској. О по­кри­ве­но­сти ци­је­ле Ре­пу­бли­ке сва­ко­днев­но се во­ди ра­чу­на у го­то­во свим на­шим еми­си­ја­ма. ПО­ШТО­ВА­НИ И ПО­НО­СНИ Чи­ме сте за­до­вољ­ни, а шта би­сте же­ље­ ли да по­бољ­ша­те у про­гра­му чи­ја сте глав­на уред­ни­ца? Но­ви­на­ри у ин­фор­ма­тив­ној ре­дак­ ци­ји су за­и­ста не­што по­себ­но. Сви­ђа ми се ка­ко раз­ми­шља­ју и ко­ли­ко се да­ју по­слу. До­па­да ми се на­чин на ко­ ји се до­го­ва­ра­мо о да­ну, као и њи­хо­ ва спрем­ност да ис­пу­не за­да­то. По­ред озбиљ­ног по­сла, уви­јек су спрем­ни да на­ђу вре­ме­на за ла­га­ни­је те­ме, зна­те, оно ма­ло сит­ног за­дир­ки­ва­ња због ко­ јег Вам је дра­го да су­тра баш ту по­но­во за­поч­не­те дан. Кру­на на­шег да­на је „Днев­ник 2“. По­не­кад ми се ви­ше, а по­не­кад ма­ње сви­ђа њен сјај. Ипак, не­ма да­на у ко­јем не по­ми­слим да је мо­гло ви­ше и бо­ље, али... Ни­сам баш скром­на. Же­лим пу­но то­га и не са­мо у Ин­фор­ма­тив­ном про­ гра­му. Же­лим да бу­де­мо још гле­да­ни­ ји и ре­спек­та­бил­ни­ји, по­што­ва­ни од стра­не дру­гих и по­но­сни на се­бе. Пре­ ви­ше, је л’ да? Шта од ме­диј­ских про­из­во­да Ва­шег Ин­фор­ма­тив­ног про­гра­ма сма­тра­те ре­фе­рент­ним на бал­кан­ском и европ­ ском ме­диј­ском тр­жи­шту? Искре­но, ми­слим да је европ­ско ме­ диј­ско тр­жи­ште пре­јак про­стор за бит­ ку. Та­ли­ја­ни или Фран­цу­зи има­ју до са­вр­шен­ства ушмин­ка­не еми­си­је. Бал­ кан? Ту смо си­гур­но ре­фе­рент­ни са не­ ко­ли­ко на­ших еми­си­ја. Из­дво­ји­ла бих по­ли­тич­ки ма­га­зин „Пе­чат“ и еми­си­ју „Не­кад би­ло“. Пре­ма објек­тив­ним ис­тра­жи­ва­њи­ма, не­ке еми­си­је Ин­фор­ма­тив­ног про­ SRPSK A  No 4  2013

89


М Е­Д И­Ј И Тех­ни­ка на­пре­ду­је не­вје­ро­ват­ном бр­зи­ном, и то го­то­во сва­ки пут пре­ма ква­ли­те­т у, људ­ски фак­тор се то­ме бр­зо при­ла­го­ђа­ва. ЗА­ЧА­РА­НИ КРУГ ПО­ГРЕ­ШНЕ ТРА­ЖЊЕ Го­то­во сви бит­ни па­ра­ме­три ука­зу­ју да се рас­пао ста­ри кон­цепт ме­ди­ја, по ко­ јем су они ту да ин­фор­ми­шу, те да су пост­мо­дер­ни ме­ди­ји пре­тво­ре­ни у ин­ пут ма­ши­не за уба­ци­ва­ње ин­фор­ма­ци­ ја ко­ји­ма се про­из­во­ди же­ље­но по­на­ ша­ње си­с те­ма? Мо­ра да сам он­да и ја мно­го ста­ра, јер вје­ру­јем у пр­во­бит­ни кон­цепт ме­ди­ ја. Ми­слим да нам је за­да­так да ин­фор­ ми­ше­мо.

гра­ма ТВРС има­ју ви­со­ку гле­да­ност и у му­сли­ман­ско-хр­ват­ској фе­де­ра­ци­ји, као и у ка­блов­ским мре­жа­ма окол­них ју­жно­сло­вен­ских зе­ма­ља. Ка­ко то ту­ ма­чи­те? (Сми­јех) Из­гле­да, ипак, да ве­ћи­на љу­ ди са ових про­сто­ра во­ли да за­ви­ри код ком­ши­је, па још ако је та­мо и уре­ђе­но дво­ри­ште... Ушли смо у епо­ху ди­ги­тал­не те­ле­ви­зи­је. Шта ће то за­и­с та до­ни­је­ти у на­шим жи­ во­ти­ма и на­шој про­фе­си­ји?

Кри­за људ­ско­сти Струч­ња­ци твр­де да је но­ви­нар­ска про­фе­си­ја у ве­ли­кој кри­зи, и уред­нич­ки и аутор­ски и етич­ки. Ка­ква су у то­ме Ва­ша ис­ку­ства? Ни­је са­мо но­ви­нар­ска про­фе­си­ја у кри­зи. На жа­лост, ми­ слим да је са­ма људ­скост у озбиљ­ној кри­зи, па ти­ме и све обла­сти ко­ји­ма се чо­вјек ба­ви.

90

SRPSK A  БРОЈ 4  2013

Ју­жно­сло­вен­ским про­с то­ри­ма ха­ра­ју та­бло­ид­ни ме­ди­ји, исто­вре­ме­но по­сље­ ди­ца и узроч­ник ве­ли­ких по­ре­ме­ћа­ја, а њи­хов глав­ни про­из­вод је са­ма сро­за­на пу­бли­ка. Та­бло­и­ди­за­ци­ја је про­др­ла и у цен­трал­не ин­фор­ма­тив­не еми­си­је ве­ ли­ких те­ле­ви­зи­ја? Не бих ре­кла да је њи­хов глав­ни про­ из­вод „сро­за­на пу­бли­ка“. Мо­жда су се са­мо од­лу­чи­ли да ну­де оно што се мо­же про­да­ти. Ту се вра­ћа­мо на јед­но од прет­ход­них пи­та­ња. Ко­ли­ко смо ми сви за­јед­но сро­ за­ни? Ко­ли­ко по­шту­је­мо или при­хва­та­мо ту­ђе ври­јед­но­сти, а ка­ко ква­ли­фи­ку­је­мо сво­је? За­што смо то­ли­ко спрем­ни да кри­ ти­ку­је­мо, а при том ни­смо спрем­ни да ишта про­мје­ни­мо, бо­је­ћи се да иза­ђе­мо из ча­ху­ра и окви­ра ко­је су нам не­ки дру­ги по­ста­ви­ли? За­што ни­смо спрем­ни по­гле­ да­ти ду­бо­ко у се­бе и су­о­чи­ти са со­бом и дру­ги­ма, стра­хо­ви­ма и иза­зо­ви­ма? За­што ни­смо спрем­ни ра­до­ва­ти се сит­ни­ца­ма, по­ди­је­ли­ти осмјех, не жу­ри­ти ни­гдје? Во­ље­ла бих да имам од­го­во­ре. Не мо­гу и не­ћу да спо­рим да има та­ бло­и­ди­за­ци­је у не­ким ин­фор­ма­тив­ним еми­си­ја­ма, не ку­ће за ко­ју ра­дим не­го ина­ че. Али, да ли је то да­нак оно­ме што гле­ да­о­ци же­ле да ви­де? И опет се, ту, вра­ћа­ мо на пи­та­ње: ко­ли­ко смо љу­ди и ка­кви? По Ва­шим пред­ви­ђа­њи­ма, кад ТВРС бу­де ула­зи­ла у сво­ју че­твр­т у де­це­ни­ју, гдје ће би­ти ње­но мје­с то на бал­кан­ском ме­диј­ском тр­жи­шту? Чвр­сто и ре­спек­та­бил­но мје­сто у Ре­ пу­бли­ци Срп­ској. 


Т А Л Е Н Т И

92

/

T A L E N T S

SRPSK A  БРОЈ 4  2013


Вриједност на дуге стазе БИЉАНА ЦВИЈАНОВИЋ, НАЈБОЉА СРЕДЊЕПРУГАШИЦА У БиХ

Иза ње је још једна успјешна година. Поправила је сопствене државне рекорде на 1.500 и 3.000 метара стипл. Освојила медаљу на Балканском првенству, учествовала на Медитеранским играма. Жели да свој народ представља са шармом, достојанством и шампионском убједљивошћу Новака Ђоковића или Емира Бекрића. У свом Добоју, да може, најприје би обновила сва она угашена фабричка постројења која су некада хранила цио крај

В

ећ го­ди­на­ма са­ма по­ста­вља и ру­ши ре­кор­де, иако усло­ви у ко­ји­ма тре­ ни­ра по­ри­чу све стро­ге стан­дар­де вр­хун­ског спор­та. Као да је на то би­ла спрем­на при­је мно­го го­ди­на, ка­да је од­лу­ чи­ла да од свих жи­вот­них ста­за иза­бе­ре атлет­ску. – Чи­ни ми се да се су­срет са атле­ти­ ком од­и­грао са­свим слу­чај­но. Је­дан мој до­ла­зак на ста­ди­он у До­бо­ју био је пре­ су­дан. За­те­кла сам ве­ћу гру­пу дје­ча­ка и дје­вој­чи­ца, ме­ђу ко­ји­ма су би­ли и мо­ји при­ја­те­љи, ко­ји су тр­ча­ли и ли­је­по се за­ба­вља­ли. Са­зна­ла сам да су се упра­ во вра­ти­ли са кро­са РТС-а у Срем­ској Ми­тро­ви­ци, а на сли­ка­ма све је дје­ло­ ва­ло то­ли­ко ин­те­ре­сант­но да сам од­мах по­же­ље­ла да и са­ма по­ста­нем део то­га. Од тог да­на, 1998, мо­ја ве­за са атле­ти­ ком је не­рас­ки­ди­ва. По­че­ла сам не са­мо да тре­ни­рам, већ и да се ин­те­ре­с у­јем за све што пра­ти овај спорт. У то ври­је­ме узор ми је би­ла Га­бри­је­ла Са­бо, свјет­ ска и олим­пиј­ска пр­ва­ки­ња на сред­њим ста­за­ма, па сам и са­ма по­че­ла да се ори­ јен­ти­шем пре­ма тим ди­о­ни­ца­ма. Бо­ље сам се осје­ћа­ла у тр­ка­ма ко­је ду­же тра­ју и чи­ни­ло ми се да у њи­ма мо­гу ви­ше да пру­жим, а и на­чин тре­нин­га ми је ви­ ше од­го­ва­рао. За­то сам још увек сред­ње­пру­гаш. Пр­ви ко­ра­ци на ста­зи про­бу­ди­ли су јак так­ми­чар­ски дух.

Пише: Дејан Булајић – Ни­сам ни слу­ти­ла да је то­ли­ко из­ ра­жен у ме­ни, ма­да при­зна­јем да ме је у по­чет­ку оду­ше­вља­ва­ло при­је све­га ли­је­ по дру­же­ње, но­ва по­знан­ства и пр­ва пу­ то­ва­ња. Ме­ђу­тим, вре­ме­ном, бу­ди­ла се у на­ма и дје­ти­ња же­ља да бу­де­мо бо­љи јед­ни од дру­гих. По­ла­ко је то пре­ра­ста­ ло у озбиљ­ну ам­би­ци­ју, ко­ја ме др­жи још уви­јек. Мно­го је вре­ме­на про­шло од та­да, а же­ља за над­ме­та­њем и по­бје­да­ма ме не на­пу­шта. Чи­ни се, на­жа­лост, да слич­не ка­рак­ те­ри­сти­ке не пра­те са­вре­ме­не ге­не­ра­ци­ је, ко­је на спорт гле­да­ју као на уз­гред­ну ур­ба­ну за­ба­ву. – Сти­че се ути­сак да су те­ле­ви­зи­ја и ин­тер­нет уби­ли ам­би­ци­ју ме­ђу дје­ча­ци­ ма и дје­вој­чи­ца­ма да се ак­тив­но по­сви­ је­те спор­т у. У мом До­бо­ју, све ма­ње дје­це тре­ни­ра, а бо­јим се да ни у оста­лим ди­је­ ло­ви­ма Срп­ске си­т у­а­ци­ја ни­је мно­го бо­ ља. Као да је спорт по­стао пре­ви­ше те­жак школ­ски пред­мет. Има у то­ме исти­не, али та­ко је би­ло и ра­ни­је, па ни­ко ни­је бје­ жао од ње­га. Спорт је уви­јек при­па­дао

Од­раз ка­рак­те­ра – Спорт ми је пру­жио при­ли­ку да се оства­рим у скла­ду са сво­јом лич­но­шћу. Ве­о­ма сам упор­на и ам­би­ци­о­зна. Во­лим да сам са­мо­стал­на у оном што ра­дим и да за­ви­сим при­је све­га од соп­стве­ног тру­да. То ми је атле­ти­ка пру­жи­ла и мо­жда ме ти­ме ве­за­ла за се­бе. SRPSK A  No 4  2013

93


Т А Л Е Н Т И  Пре­дах у Ду­ба­иј­у: Би­ља­на у па­у­зи так­ми­че­ња

упор­ни­ма и сме­ли­ма, па се пи­там гдје су они да­нас? Ја знам да не сми­јем да пре­ ско­чим тре­нинг ни на 20 сте­пе­ни ис­под ну­ле, ни на 40 у хла­ду, и ни­ка­да ми ни­је би­ло ла­ко, али ни­јед­ном се ни­је до­го­ди­ ло да за­жа­лим због то­га. Спорт ме је на­ у­чио да мно­го мо­раш да­ти да би са­мом се­би по­ка­зао ко­ли­ко ври­је­диш. Мно­ги око нас, пак, жи­ве не­ке ту­ђе жи­во­те. За­ ми­шља­ју око се­бе ша­блон­ске филм­ске при­че, у ко­ји­ма је све на до­хват ру­ке и све се мо­же пре­чи­цом. Жа­ло­сно је што су мно­ги мла­ди љу­ди ти­ме осу­ђе­ни на плит­ко, вар­љи­во и јеф­ти­но, че­га још за­ ду­го не­ће би­ти свје­сни. ОСМИ­ЈЕХ ПО­РЕ­СКОГ АНА­ЛИ­ТИ­ЧА­РА Спорт ни­је је­ди­на бит­на ствар у Би­ ља­ни­ном жи­во­ту. – Још уви­јек вје­ру­јем да ћу се атле­ти­ ком ба­ви­ти ду­го. Чак и ка­да од­лу­чим да пре­ста­нем да се так­ми­чим, на­дам се да ћу бо­га­то ис­ку­ство мо­ћи да пре­но­сим мла­ђим ка­те­го­ри­ја­ма. Али, на ври­је­ме сам схва­ти­ла да је све ре­ла­тив­но и да се не­ке пу­та­ње на­гло пре­ки­ну. За­то сам се обез­бје­ди­ла на дру­гој стра­ни, у обла­сти ко­ја је у ме­ни та­ко­ђе по­бу­ди­ла из­вје­сну страст. У пи­та­њу је еко­но­ми­ја. За­вр­ши­ ла сам фа­кул­тет, по­ста­ла сам по­ре­ски ана­ли­ти­чар, јер ме та ма­те­ри­ја ве­о­ма за­ ни­ма. Ко зна? Мо­жда се пла­но­ви из­ја­ло­ ве и на ври­је­ме схва­тим да у атле­ти­ци ви­ше не­мам шта да тра­жим. Ако се то до­го­ди, не­ћу се до­бро осје­ћа­ти, али ћу би­ти спрем­на да кре­нем дру­гим пу­тем. Чи­ни се, на­жа­лост, да мно­ги не­мар­но гле­да­ју на исто­ри­ју, не из­вла­че­ћи ни­ка­кве по­у­ке из оно­га што нам се већ до­га­ђа­ло. – Мо­жда нам се за­то мно­ге ло­ше ства­ри по­на­вља­ју. По­зна­ва­ти и ра­зу­мје­ ти соп­стве­ну исто­ри­ју тре­ба­ло би да бу­ де мно­го ви­ше ствар лич­не кул­т у­ре не­ го обра­зо­ва­ња, а да­нас из­гле­да мно­ги­ма

Ку­хи­ња – Мо­рам да се по­хва­лим да се од­лич­но сна­ла­зим у ку­хи­њи. Нај­ви­ше во­лим ка­да сам са­ма и ка­да мо­гу да екс­пе­ри­мен­ти­ шем, јер ни­ка­да не про­пу­штам да не­што про­ми­је­ним у ре­цеп­ ти­ма. По­себ­но за­до­вољ­ство осје­ћам ка­да спре­мам ко­ла­че. Чи­ни ми се чак да смо ми атле­ти­ча­ри за­ви­сни­ци од слат­ки­ша. А ако ми не­ко до­ђе у по­сје­ту, не про­пу­штам при­ли­ку да га по­ слу­жим чо­ко­лад­ном тор­том. На­рав­но, ра­до спре­мам и сла­на је­ла, а оми­ље­на ми је ро­ло­ва­на пи­ле­ти­на.

94

SRPSK A  БРОЈ 4  2013

не­до­ста­је и јед­но и дру­го. Све је ви­ше оних ко­ји ће ре­ћи да про­шлост тре­ба оста­ви­ти за со­бом, што у пре­во­ду зна­ чи да је тре­ба ско­ро за­бо­ра­ви­ти. Ако то за­и­ста ура­ди­мо, пре­ста­ће­мо да пам­ти­ мо ко смо и шта смо и за­што та­ко ду­го по­сто­ји­мо, као на­род ко­ји по­не­кад но­ си пре­те­шко бре­ме суд­би­не. Зна­ти сво­ју исто­ри­ју зна­чи по­што­ва­ти се­бе, а у њој има то­ли­ко то­га на шта мо­же­мо би­ти по­но­сни. То је ди­ван осје­ћај ко­ји не мо­ ра да се по­ка­зу­је и об­ја­шња­ва, и ми­слим


да спор­ти­сти то ра­де на пра­ви на­чин. По­гле­дај­те са­мо Но­ва­ка Ђо­ко­ви­ћа, или Еми­ра Бе­кри­ћа, ка­ко див­но пред­ста­ вља­ју сво­ју зе­мљу. Ни­с у у пи­та­њу са­мо њи­хо­ви три­јум­фи и ме­да­ље, већ осје­ћај до­сто­јан­ства и сви­је­сти о то­ме да при­ па­да­ју на­ро­ду ко­га ће од мно­гих дру­гих уви­јек раз­ли­ко­ва­ти сје­ћа­ње на то шта је био и сви­јест о то­ме шта је са­да. До­бој као род­ни град. – Ка­да год го­во­рим о До­бо­ју ме­ни се осми­јех раз­ву­че ли­цем, али, при­зна­јем,

по­не­кад у ње­му има сје­те. При­је све­га због то­га што мој град пре­жи­вља­ва те­ шке тре­нут­ке. У не­ка­да раз­ви­је­ном ин­ ду­стриј­ском мје­сту са­да ма­ло шта ра­ди, те­шко је на­ћи за­по­сле­ње, па све ве­ћи број љу­ди, на­ро­чи­то мла­дих, од­ла­зи у по­тра­зи за по­слом, не­ко ка Ср­би­ји, а не­ ко у ино­стран­ство. При­мјет­но је то на ли­ци­ма љу­ди, у ду­х у ко­ји пре­о­вла­да­ва на град­ским ули­ца­ма. Ина­че, До­бој је ли­јеп град. Кра­јо­ли­ци ко­ји га окру­жу­ју чи­не га још ви­ше мир­ним и пи­то­мим, а SRPSK A  No 4  2013

95


Т А Л Е Н Т И

А усло­ви к’о усло­ви... – То је ствар­но не­што о че­му је мо­жда бо­ље и не го­во­ри­ ти. Чи­та­ве го­ди­не тре­ни­рам на ста­ди­о­ну на ко­јем не по­сто­ји атлет­ска ста­за, јер град и клуб јед­но­став­но не­ма­ју сред­ста­ва да фи­нан­си­ра­ју од­ла­ске на при­пре­ме, иако сам већ шест го­ ди­на за­ре­дом нај­бо­љи спор­ти­ста До­бо­ја. Јед­но­став­но, не­ма до­вољ­но нов­ца, па сам уто­ли­ко по­но­сни­ја на све што сам до са­да оства­ри­ла. Тру­дим се при том да не раз­ми­шљам да ли би мо­жда би­ло још бо­љих ре­зул­та­та и оства­ре­ња да сам са­мо има­ла ма­ло бо­ље усло­ве за рад.

то је ду­го би­ла и ка­рак­те­ри­сти­ка ње­го­вих ста­нов­ни­ка. Ма­ло је мје­ста ко­ја се мо­гу по­хва­ли­ти да ле­же на три ри­је­ке као До­ бој – Бо­сна, Усо­ра и Спре­ча, ко­је ства­ра­ју не­у­по­ре­див ам­би­јент. Над гра­дом до­ми­ ни­ра чу­ве­на До­бој­ска твр­ђа­ва, на ко­јој се ра­до оку­пља­мо. Јед­на од ка­рак­те­ри­сти­ка ма­њих мје­ста је да су љу­ди ме­ђу­соб­но бли­ски­ји и да се ра­до дру­же. Та­кав је слу­ чај и у До­бо­ју. МЕ­ЂУ ОНИ­МА КО­ЈИ СУ ОСТА­ЛИ ОВ­ДЈЕ

 На пу­то­ва­њи­ма по сви­је­ту и са ма­лом се­стри­чи­ном Еном, сво­јом срећ­ном зви­је­здом

96

Ка­да би мо­гла да не­што про­ми­је­ни у ње­му... – Без окли­је­ва­ња бих ожи­вје­ла фа­ брич­ка по­стро­је­ња око гра­да, ко­ја су не­ ка­да хра­ни­ла чи­тав овај крај. То би за­у­ ста­ви­ло од­лив љу­ди и град би за крат­ко ври­је­ме за­бли­стао ста­рим сја­јем. Не­ка­да је До­бој био јед­но од же­ље­знич­ких чво­ ри­шта Бо­сне и Хер­це­го­ви­не, про­мјет­но мје­сто у ко­је су до­ла­зи­ли љу­ди са свих стра­на. По­не­кад са­њам да се, истим пу­ те­ви­ма, љу­ди у ње­га вра­ћа­ју. Во­ље­ла бих та­ко­ђе, као за­гри­же­ни спор­ти­ста, да по­ но­во ожи­ве игра­ли­шта, ста­ди­он и ха­ла. Да ро­ди­те­љи поч­ну да ша­љу сво­ју дје­цу да се ба­ве спор­том, а да при том не бри­ну ко ће и ка­ко ра­ди­ти са њи­ма. Да по­у­зда­ ни тре­не­ри кре­ну да ства­ра­ју но­ве та­лен­ те, а да чи­тав град бу­де по­но­сан док их по­сма­тра ка­ко из­ра­ста­ју у пра­ве зви­је­зде. Бу­ди­те увје­ре­ни да се кроз чи­та­ву мо­ју ка­ри­је­ру про­вла­чи мо­тив да ани­ми­рам што ве­ћи број дје­це, а при­је све­га дје­вој­ чи­ца, да поч­ну да се ба­ве атле­ти­ком. Да спорт пре­по­зна­ју као јед­ну од ври­јед­ни­ јих мо­гућ­но­сти, ко­ја би мо­гла да им обо­ га­ти жи­вот. Ду­го­роч­ни пла­но­ви у До­бо­ју. – Још уви­јек ни­сам од­лу­чи­ла. Ове го­ ди­не сам до­би­ла па­сош Ср­би­је, чи­ме сам сте­кла пра­во да на­сту­пам за срп­ску ре­ пре­зен­та­ци­ју. Ако се то и оства­ри, по­сто­ји SRPSK A  БРОЈ 4  2013

мо­гућ­ност да про­ми­је­ним мје­сто бо­рав­ка и пре­се­лим у Ср­би­ју. Уко­ли­ко се, ме­ђу­тим, то не до­го­ди, он­да ћу на­ста­ви­ти ов­дје. Већ ше­сна­ест го­ди­на тре­ни­рам у Атлет­ском клу­бу „До­бој“, ма­да сам при­је не­ко­ли­ко мје­се­ци пот­пи­са­ла и при­ступ­ни­цу Атлет­ ском клу­бу „Ча­је­ти­на“ у Ср­би­ји, за ко­ји ћу на­сту­па­ти на двој­ну ре­ги­стра­ци­ју. При­је дви­је го­ди­не про­ши­ри­ла сам сво­ју спорт­ ску дје­лат­ност, по­што сам отво­ри­ла сту­ дио за фит­нес, пи­ла­тес и аеро­бик, же­ле­ ћи да ани­ми­рам што ве­ћи број же­на да се окре­ну здра­вом на­чи­ну жи­во­та. То ме при­вла­чи и ра­дим то са ве­ли­ком енер­ги­ јом и во­љом. За род­ни град је ве­зу­је и ве­ли­ка бли­ скост са по­ро­ди­цом. – То је ге­не­ра­тор по­зи­тив­не енер­ги­је у мом жи­во­т у. Мно­го сам ве­за­на за по­ ро­ди­цу, а на­ро­чи­то за се­стру бли­зна­ки­њу Бо­ја­ну. Имам још јед­ну се­стру, Сла­ђа­ну, ста­ри­ју од нас шест го­ди­на. Не­ма­мо бра­ та, али ми­слим да мој отац не жа­ли мно­ го због то­га, јер је бла­жен по­ред че­ти­ри же­не. Уоста­лом, он и сам ка­же да је Бо­ ја­на ње­гов син. Гдје год да се на­ђем, ко­ ли­ко год да сам да­ле­ко или ду­го од­с ут­на, не мо­же да про­ђе дан, а да се ба­рем јед­ ном не чу­јем са њом. То је на­ви­ка од ко­је, ми­слим, ни­ка­да не­ћу од­сту­пи­ти. Она са­да има сво­ју по­ро­ди­цу и по­да­ри­ла нам је ве­ ли­ку ра­дост у ли­ку ћер­ки­це Ене, ко­ја је по­ста­ла мо­ја срећ­на зви­је­зда. Све ме­да­ље и ре­кор­ди ко­је сам оства­ри­ла ове го­ди­не но­се ње­но име, јер ми је у тре­нут­ку сва­ке ра­до­сти она би­ла на уму. А раз­ло­га за за­до­вољ­ство је би­ло до­ вољ­но. – Иза ме­не је за­и­ста успје­шна го­ди­ на. По­пра­ви­ла сам соп­стве­не ре­кор­де на 1.500 и 3.000 ме­та­ра стипл. Је­ди­на сам атле­ти­чар­ка Бо­сне и Хер­це­го­ви­не ко­ја је на пр­вен­ству Бал­ка­на осво­ји­ла ме­да­љу. У тр­ци на 1.500 ме­та­ра, у ко­јој је три­јум­фо­ ва­ла Аме­ла Тер­зић, би­ла сам тре­ћа. Уче­ ство­ва­ла сам и на Ме­ди­те­ран­ским игра­ ма. Ка­да бих успје­ла да се из­бо­рим за на­ступ на Олим­пиј­ским игра­ма, ми­слим да би то би­ла кру­на мо­је ка­ри­је­ре. Ре­ал­ на сам осо­ба, пот­пу­но свје­сна да усло­ви у ко­ји­ма ра­дим не до­зво­ља­ва­ју да раз­ми­ шљам о ме­да­ља­ма у нај­ја­чој свјет­ској кон­ ку­рен­ци­ји. За­то и ма­штам да сво­ју ка­ри­ је­ру за­ки­тим пра­вом на­сту­па на не­ком од нај­ве­ћих свјет­ских так­ми­че­ња. По­сли­је свих ових го­ди­на, не би то би­ла ма­ла са­ тис­фак­ци­ја за уло­же­ни труд. 


SRPSK A  No 4  2013

97


Е Н Е Р­Г И­Ј А Дри­на че­ка из­град­њу но­вих хи­дро­е­лек­тра­на

98

SRPSK A  БРОЈ 4  2013


Ста­са­ли са Ре­пу­бли­ком МЈЕ­ШО­ВИ­ТИ ХОЛ­ДИНГ „ЕЛЕК­ТРО­ПРИ­ВРЕ­ДА РС“

Ово стра­те­шко пред­у­зе­ће енер­гет­ски је ги­гант и за­ма­јац при­вред­ног раз­во­ја Срп­ске. Чи­ни га Ма­тич­но и је­да­на­ест за­ви­сних пред­у­зе­ћа. Го­ди­шње про­из­ве­де и ди­стри­бу­ир­ а, про­сјеч­но, пре­ко 5.000 ги­га­ват-са­ти, од че­га 20-30 од­сто из­во­зи. Снаб­ди­је­ва 540.000 ку­па­ца у Срп­ској, по ци­је­на­ма нај­по­вољ­ни­јим на ју­жно­сло­вен­ском про­сто­ру. За­по­шља­ва 8.400 рад­ни­ка. Да би се ва­ља­но од­го­во­ри­ло на иза­зо­ве ко­ји до­ла­зе, пла­ни­ра­ју се ула­га­ња у но­ве про­из­вод­не ка­па­ци­те­те у Да­бру, на Гор­њој и Сред­њој Дри­ни, на Бо­сни и Вр­ба­су...

О

т­кри­ће на­из­мје­нич­не стру­је Ни­ ко­ле Те­сле те­мељ је про­из­вод­ње и упо­тре­бе елек­трич­не енер­ги­је и цје­ло­куп­не да­на­шње ин­ду­стри­је. Као што је от­кри­ће точ­ка вјеч­ни по­кре­тач људ­ског на­прет­ка, та­ко је и на­из­мје­нич­ на стру­ја про­ме­теј­ски про­ми­је­ни­ла сви­ јет да­ју­ћи му свје­тло и енер­ги­ју.

Ни­ма­ло слу­чај­но, тим под­сје­ћа­њем за­по­чи­ње­мо при­чу о Мје­шо­ви­том хол­ дин­гу „Елек­тро­при­вре­да Ре­пу­бли­ке Срп­ске“, стра­те­шком пред­у­зе­ћу, енер­ гет­ском ги­ган­т у и раз­вој­ном за­мај­цу при­вре­де. „Елек­тро­при­вре­ду РС“ чи­ни је­да­на­ ест за­ви­сних и Ма­тич­но пред­у­зе­ће, по­ SRPSK A  No 4  2013

99


Е Н Е Р­Г И­Ј А  Брана и хидроелектрана „Гранчарево“ на Тре­би­шњи­ци

ве­за­них у Мје­шо­ви­ти хол­динг с ци­љем да про­из­во­ди и ди­стри­бу­и­ра елек­трич­ну енер­ги­ју, те снаб­ди­је­ва куп­це у Срп­ској. Укуп­на ин­ста­ли­са­на сна­га ње­них про­из­ вод­них ка­па­ци­те­та је 1.348 MW, про­сјеч­ на го­ди­шња про­из­вод­ња не­што из­над 5.000 GWh елек­трич­не енер­ги­је. Снаб­ди­ је­ва око 540.000 ку­па­ца у Срп­ској и про­ да­је на сло­бод­ном тр­жи­шту 20–30 од­сто про­из­ве­де­не елек­трич­не енер­ги­је, за­ви­ сно од хи­дро­ло­шких и дру­гих при­ли­ка. За­по­шља­ва 8.400 рад­ни­ка. Од 2. ју­на 1992. го­ди­не, ка­да је осно­ ва­на, „Елек­тро­при­вре­да РС“ је про­шла кроз раз­ли­чи­те ета­пе на свом пу­т у по­ сли­је­рат­не кон­со­ли­да­ци­је и опо­рав­ка, све до ста­би­ли­за­ци­је и раз­во­ја. Би­ла би то при­ча о ор­га­ни­зо­ва­њу пред­у­зе­ћа и по­кре­та­њу про­из­вод­ње, те по­ве­зи­ва­њу „ре­стло­ва“ ви­со­ко­на­пон­ске и ни­ско­на­пон­ске мре­же и ус­по­ста­вља­њу си­сте­ма пре­но­са и ди­стри­бу­ци­је елек­ трич­не енер­ги­је, ко­ји је омо­гу­ћио снаб­ ди­је­ва­ње елек­трич­ном енер­ги­јом ку­па­ца на те­ри­то­ри­ји Ре­пу­бли­ке Срп­ске. По­сли­је­рат­не го­ди­не пра­ти­ла је ве­ ли­ка не­ли­квид­ност, ан­га­жо­ва­ње „тре­ћих ли­ца“, на­ро­чи­то у руд­ни­ци­ма на ски­да­ њу от­крив­ке и ис­ко­па­ва­њу угља. Че­сти за­сто­ји у ра­ду про­из­вод­них пред­уз­ е­ћа, на­ро­чи­то тер­мо­е­лек­тра­не, ло­ша пре­но­сна и ди­стри­бу­тив­на мре­жа и че­сти пре­ки­ди у ис­по­ру­ци елек­трич­не енер­ги­је оби­ље­жи­ли су пр­ве по­сли­је­рат­ не го­ди­не. Тре­ба­ло је по­ди­ћи по­гон­ску по­у­зда­ ност и си­гур­ност си­сте­ма, за шта је би­ло нео­пх­ од­но ин­ве­сти­ра­ти у ре­ви­та­ли­за­ ци­ју и ре­кон­струк­ци­ју по­сто­је­ћих про­ из­вод­них ка­па­ци­те­та, те из­град­њу но­ве и са­на­ци­ју по­сто­је­ће мре­же, тра­фо­ста­ ни­ца и оста­лих обје­ка­та за пре­нос и ди­ стри­бу­ци­ју елек­трич­не енер­ги­је. Све ово су пра­ти­ле и од­го­ва­ра­ју­ће ор­га­ни­за­ци­он ­ е про­мје­не. Кра­јем 2006. го­ди­не „Елек­тро­при­ вре­да РС“ ор­га­ни­зо­ва­на је као Мје­шо­

Гу­би­ци су про­шлост При­је 5–6 го­ди­на иза­шло се из раз­до­бља ка­да је „Елек­тро­при­ вре­да“ по­сло­ва­ла са гу­бит­ком и би­ла не­ли­квид­на. Да­нас је она по­же­љан по­слов­ни парт­нер, ко­ји све сво­је оба­ве­зе из­ми­ ру­је на ври­је­ме. Дио оства­ре­не до­би­ти се ис­пла­ћу­је ак­ци­о­на­ ри­ма на име ди­ви­ден­де. Ка­ко је Вла­да Срп­ске нај­ве­ћи ак­ци­о­ нар, нај­ве­ћи дио ди­ви­ден­ди се упла­ћу­је у Ак­циј­ски фонд РС.

100

SRPSK A  БРОЈ 4  2013

ви­ти хол­динг, на­кон че­га је усли­је­дио пе­ри­од ста­би­ли­за­ци­је си­сте­ма у свим сег­мен­ти­ма. Ин­ве­сти­ра­на су зна­чај­на сред­ства у ре­ви­та­ли­за­ци­ју и мо­дер­ни­за­ци­ју по­ стро­је­ња, уз при­мје­ну еко­ло­шких стан­ дар­да при­хва­тљи­вих у Европ­ској уни­ји, та­ко да је зна­чај­но по­диг­нут ни­во по­у­ зда­но­сти и по­гон­ске спрем­но­сти про­из­ вод­них ка­па­ци­те­та. СИ­ГУ­РАН ХОД ТЕР­МО­Е­НЕР­ГЕ­ТИ­КЕ Ово је ути­ца­ло на по­ве­ћа­ње про­ из­вод­ње. Тер­мо­е­лек­тра­не су по­сти­гле


ре­корд­ну про­из­вод­њу иако су по­стро­ је­ња пу­ште­на у рад при­је ви­ше од 25 го­ди­на. Тер­мо­е­лек­тра­на „Угље­вик“, по­сли­је ре­кон­струк­ци­је и ка­пи­тал­ног ре­мон­та, ко­ји је ура­ђен 2010. го­ди­не, про­из­во­ди го­ди­шње пре­ко 1.800 GWh елек­трич­не енер­ги­је, што је би­ло не­за­ми­сли­во и ка­ да је опре­ма би­ла пот­пу­но но­ва. Рас­по­ ло­жи­ви ка­па­ци­тет је по­ве­ћан за ви­ше од 20 од­сто. Тер­мо­е­лек­тра­на „Гац­ко“ је оства­ри­ ла ре­корд­ну про­из­вод­њу 2011. го­ди­не, ско­ро 1.600 GWh елек­трич­не енер­ги­је. С об­зи­ром да је ка­пи­тал­ни ре­монт ура­ђен

2012, ове го­ди­не оче­ку­је се да ће про­из­ ве­сти 1.700 GWh елек­трич­не енер­ги­је. Опре­дје­ље­ње Вла­де Срп­ске је да се про­из­ве­ду до­вољ­не ко­ли­чи­не елек­трич­ не енер­ги­је, ка­ко би се обез­бје­ди­ло снаб­ ди­је­ва­ње свих по­тро­ша­ча у Ре­пу­бли­ци по еко­ном­ски при­хва­тљи­вим ци­је­на­ма. Та­ри­фе, по ко­ји­ма се об­ра­чу­на­ва утро­

До­сти­за­ње ре­кор­да Оче­ку­је се да ће „Елек­тро­при­вре­да РС“ ове го­ди­не про­из­ве­ сти пре­ко 6.000 GWh елек­трич­не енер­ги­је, чи­ме би до­сти­гла ре­корд­ну про­из­вод­њу из 2010. го­ди­не.

SRPSK A  No 4  2013

101


Е Н Е Р­Г И­Ј А

 Тер­мо­е­лек­ тра­на „Гац­ко“

ше­на елек­трич­на енер­ги­ја утвр­ђе­не су кра­јем 2009. и од та­да ни­с у ми­је­ња­не. „Елек­тро­при­вре­да РС“ има знат­но ни­же ци­је­не за куп­це у РС но што су оне по ко­ ји­ма „Елек­тро­при­вре­да ХЗХБ“ и „Елек­ тро­при­вре­да БиХ“ снаб­ди­је­ва­ју куп­це на свом под­руч­ју. Оста­ле зе­мље у ре­ги­о­ну, из­у­зев Ср­би­је, чи­је су ци­је­не у про­сје­ку при­бли­жне ци­је­на­ма у Срп­ској, има­ју знат­но ви­ше ци­је­не елек­трич­не енер­ги­је. Та­ко сви куп­ци елек­трич­не енер­ги­је у Срп­ској има­ју од­ре­ђе­не бе­не­фи­те од успје­шног ра­да „Елек­тро­при­вре­де РС“. Ци­је­не енер­ги­је ко­ја се про­да­је на сло­ бод­ном тр­жи­шту су знат­но више не­го у Срп­ској, па се дио тро­шко­ва про­из­вод­ње за „та­риф­не куп­це“ по­кри­ва при­хо­ди­ма од из­во­за. На овај на­чин, прак­тич­но, дје­ ли­мич­но се суб­вен­ци­о­ни­ра по­тро­шња у Срп­ској. И по­ред то­га, „Елек­тро­при­вре­ да РС“ зад­њих го­ди­на оства­ру­је по­зи­ти­ ван фи­нан­сиј­ски ре­зул­тат. Из до­би­ти се, у скла­ду са За­ко­ном, из­ два­ја дио сред­ста­ва за до­на­ци­је у обла­ сти спор­та, кул­т у­ре и за ху­ма­ни­тар­не на­мје­не. Са­мо за до­на­ци­је „Елек­тро­при­ вре­да“ је у зад­њих пет го­ди­на из­дво­ји­ла 14,3 ми­ли­о­на КМ. По­ред ула­га­ња у по­сто­је­ће објек­те, прет­ход­них го­ди­на смо се ба­ви­ли ис­тра­

„Ци­јев­на 3”, на Бо­сни По­ред ових ве­ли­ких про­је­ка­та, у то­ку је при­пре­ма за ре­а­ли­ за­ци­ју про­јек­та „Ци­јев­на 3“ на ри­је­ци Бо­сни, ин­ста­ли­са­не сна­ ге 13,9 MW. Ре­а­ли­зу­је га пред­у­зе­ће „Елек­тро До­бој“, уз по­моћ кре­ди­та „КfW бан­ке“.

102

SRPSK A  БРОЈ 4  2013

жи­ва­њем и из­ра­дом про­јект­но-тех­нич­ке до­ку­мен­та­ци­је за но­ве објек­те. Са­гле­да­не су мо­гућ­но­сти из­град­ње но­ вих обје­ка­та, из­вр­ше­на ни­ве­ла­ци­ја по­сто­ је­ћих рје­ше­ња и ура­ђе­ни но­ви про­јек­ти. То је осно­ва Вла­ди Срп­ске и „Елек­тро­при­ вре­ди“ за до­но­ше­ње од­лу­ка о из­град­њи но­вих обје­ка­та за про­из­вод­њу и ди­стри­ бу­ци­ју елек­трич­не енер­ги­је, те за уво­ђе­ње но­вих тех­но­ло­ги­ја у ову област. По­стиг­ну­ти ре­зул­та­ти да­ју за пра­во да се от­поч­ну ин­ве­сти­ци­је у но­ве објек­те. ПРО­ЈЕК­ТИ ОД ДАЛЕ­КО­СЕ­ЖНОГ ЗНА­ЧА­ЈА Хи­дро­е­лек­тра­на „Да­бар“ је цен­трал­ на и нај­и­спла­ти­ви­ја елек­тра­на у си­сте­му „Гор­њих Хо­ри­зо­на­та“, па је при­ор ­ и­тет у ин­ве­сти­ци­о­ном ула­га­њу Мје­шо­ви­тог хол­дин­га „Елек­тро­при­вре­да Срп­ске“. Пла­ни­ра­но је да се у њу ин­ве­сти­ра 174 ми­ли­о­на евра, бу­ду­ћи да је ту­нел Фат­ нич­ко по­ље – Би­ле­ћа ра­ни­је за­вр­шен. Овај про­је­кат је у фа­зи ре­а­ли­за­ци­је. Из­ра­да глав­ног про­јек­та још је у то­ку, али при­прем­ни ра­до­ви су већ у по­од­ма­ клој фа­зи. Ра­де се при­ступ­ни пу­те­ви, си­стем во­ до­снаб­ди­је­ва­ња, да­ле­ко­вод и тра­фо­ста­ ни­ца, ка­нал кроз Фат­нич­ко по­ље. Ком­ пен­за­ци­о­ни ба­зен у Фат­нич­ком по­љу је у за­вр­шној фа­зи. Ура­ђен је дио обло­ге ту­не­ла Фат­нич­ко по­ље – Би­ле­ћа. Оче­ку­је се да ће се у иду­ћој го­ди­ни сте­ћи усло­ви за из­град­њу до­вод­ног ту­ не­ла ду­гач­ког 12 ки­ло­ме­та­ра.


„Елек­тро­при­вре­да“ је при­пре­ми­ла про­јект­ну до­ку­мен­та­ци­ју на ни­воу идеј­ног про­јек­та, са по­треб­ним сту­ди­ ја­ма, за ре­а­ли­за­ци­ју про­јек­та „Гор­ња Дри­на“. Вла­да Срп­ске опре­дје­ље­ња је да се овај про­је­кат ре­а­ли­зу­је кроз стра­те­ шко парт­нер­ство и на тај на­чин обез­ бје­де с��ед­ства. Бу­ду­ћи да је про­је­кат од по­себ­ног зна­ча­ја за Срп­ску и да се во­ди ра­чу­на о свим аспек­ти­ма овог про­јек­та, Вла­да још ни­је до­ни­је­ла ко­нач­ну од­лу­ку о стра­те­шком парт­не­ру. „Сред­ња Дри­на“, на по­те­зу из­ме­ђу Ба­ји­не Ба­ште и Звор­ни­ка, зах­ти­је­ван је про­је­кат. По­што је Дри­на на овом ди­ је­лу гра­ни­ца из­ме­ђу Ср­би­је и Срп­ске, ло­гич­но је да у из­град­њи ових обје­ка­та уче­ству­ју елек­тро­при­вре­де дви­је срп­ ске ре­пу­бли­ке. Вла­де Ср­би­је и Ита­ли­је пот­пи­са­ле су спо­ра­зум ко­јим се де­фи­ ни­шу ак­тив­но­сти на ре­а­ли­за­ци­ји за­ јед­нич­ких про­је­ка­та у енер­ге­ти­ци. Де­ фи­ни­са­ни су по­тен­ци­јал­ни про­јек­ти, ме­ђу ко­ји­ма и „Сред­ња Дри­на“. Ита­ли­ јан­ска стра­на је за но­си­о­ца ре­а­ли­за­ци­је ових ин­ве­сти­ци­ја име­но­ва­ла пред­у­зе­ће „SE­CI Ener­gia“. Сто­га је „Елек­тро­при­ вре­да РС“ за­кљу­чи­ла пре­ли­ми­нар­ни спо­ра­зум о ус­по­ста­вља­њу стра­те­шког парт­нер­ства ра­ди ре­а­ли­за­ци­је про­јек­ та „Сред­ња Дри­на“ пу­тем за­јед­нич­ког ула­га­ња са „Елек­тро­при­вре­дом Ср­би­је“ и „SE­CI Ener­gia“ из Ита­ли­је. За овај про­је­кат би Вла­да Ита­ли­је га­ ран­то­ва­ла от­куп­ну ци­је­ну елек­трич­не енер­ги­је од 155 евра по MWh, у пе­ри­о­ду од 15 го­ди­на.

Вла­да Срп­ске од­лу­чи­ла је да кон­це­ си­ју за из­град­њу и ко­ри­шће­ње ма­ле хи­ дро­е­лек­тра­не „Бо­чац 2“ до­ди­је­ли пред­ у­зе­ћу „Хи­дро­е­лек­тра­не на Вр­ба­с у“ из Мр­ко­њић Гра­да, ин­ста­ли­са­не сна­ге до 10 MW. У то­ку су пре­го­во­ри са Вла­дом РС око кон­це­си­о­ног уго­во­ра. „Елек­тро­при­вре­да РС“ ула­же зна­ чај­на сред­ства у из­град­њу но­ве и са­на­ ци­ју по­сто­је­ће мре­же и тра­фо­ста­ни­ца, ка­ко би обез­бје­ди­ла си­гур­но снаб­ди­ је­ва­ње по­тро­ша­ча у Срп­ској. Уво­де се нај­са­вре­ме­ни­је тех­но­ло­ги­је и у пра­ће­ ње по­тро­шње елек­трич­не енер­ги­је, да би би­ли сма­ње­ни гу­би­ци у ди­стри­бу­ ци­ји и укуп­ни опе­ра­тив­ни тро­шко­ви. На ре­а­ли­за­ци­ји ових про­је­ка­та би­ ће ан­га­жо­ван ве­ли­ки број ком­па­ни­ја и за­по­сле­них из Срп­ске и окру­же­ња. „Елек­тро­при­вре­да“ је ка­дров­ски и ма­ те­ри­јал­но спо­соб­на да са­мо­стал­но, или са стра­те­шким парт­не­ри­ма ко­ји има­ју сред­ства и ис­ку­ство, ре­а­ли­зу­ је по­ме­ну­те про­јек­те, во­де­ћи ра­чу­на о одр­жи­вом раз­во­ју дру­штве­не зај­ед­ни­це. 

 Згра­да „Елек­тро­при­вре­де РС“ у Тре­би­њу

Вје­тар за стру­ју „Елек­тро­при­вре­да РС“ у сво­јим раз­вој­ним пла­но­ви­ма ни­је за­ по­ста­ви­ла ни про­из­вод­њу стру­је из дру­гих об­но­вљи­вих из­во­ ра. Оба­вље­на су ис­тра­жи­ва­ња и мје­ре­ња по­тен­ци­ја­ла вје­тра на под­руч­ју ис­точ­не Хер­це­го­ви­не, из­ме­ђу Љу­би­ња и Ка­ли­но­ ви­ка. Пре­ма ре­зул­та­ти­ма мје­ре­ња и сту­ди­ја, чи­ја из­ра­да је у то­ку, би­ће од­ре­ђе­не нај­по­вољ­ни­је ло­ка­ци­је за из­град­њу јед­ ног или два вје­тро-пар­ка сна­ге око 50 MW.

SRPSK A  No 4  2013

103


Т Е­М Е ­Љ И

104

/

F O U N D A T I O N S

SRPSK A  БРОЈ 4  2013


РУД­НИК И ТЕР­МО­Е­ЛЕК­ТРА­НА „УГЉЕ­ВИК“, НАЈ­ВЕ­ЋИ ПРО­ИЗ­ВО­ЂАЧ ЕЛЕК­ТРИЧ­НЕ ЕНЕР­ГИ­ЈЕ У СРП­СКОЈ

Га­рант енер­гет­ске ста­бил­но­сти На­ста­вљач ру­дар­ске и тер­мо­е­нер­ге­ти­чар­ске тра­ди­ци­је ду­ге сто че­тр­на­ест го­ди­на, ово је да­нас мо­дер­но пред­у­зе­ће, са тер­мо­е­лек­тра­ном ин­ста­ли­са­не сна­ге 300 ме­га­ва­та и руд­ни­ком чи­ја је про­јек­то­ва­на го­ди­шња про­из­вод­ња 1,75 ми­ли­о­на то­на угља. Ин­ве­сти­ци­је у но­ву опре­му, ре­кон­струк­ци­ју по­стро­је­ња и ис­пу­ња­ва­ње ви­со­ких еко­ло­шких стан­дар­да тра­си­ра­ју си­гу­ран пут у вре­ме­ну ко­је до­ла­зи, та­ко ва­жан и за Ре­пу­бли­ку и за ло­кал­ну за­јед­ни­цу

П

р­ви ра­до­ви на ис­ко­па­ва­њу угља у угље­вич­ком ба­се­ну за­по­че­ти су 1899. го­ди­не, ка­да је отво­рен Руд­ник „Угље­вик“, и од та­да тра­ју не­ пре­кид­но. За то ври­је­ме про­ми­је­ни­ле су се раз­не др­жа­ве и ре­жи­ми. Пр­ва ис­ тра­жи­ва­ња у угље­вич­ком ба­се­ну ра­ђе­ на су у до­ба Аустро-Угар­ске, под ко­јом је и по­че­ла ор­га­ни­зо­ва­на екс­пло­ат­ а­ци­ја. Кра­ље­ви­на Ју­го­сла­ви­ја је мно­го уло­жи­ ла у раз­вој руд­ни­ка, у то до­ба др­жав­ног. Ов­да­шњег угља ни­с у се од­ре­кли ни оку­ па­то­ри у Дру­гом свјет­ском ра­т у. Нај­ве­ће успо­не руд­ник до­жи­вља­ва у дру­гој по­ ло­ви­ни XX ви­је­ка, у ври­је­ме ин­ду­стри­ја­ ли­за­ци­је у со­ци­ја­ли­стич­кој Ју­го­сла­ви­ји. Стал­ну тен­ден­ци­ју ра­ста имао је све до по­ло­ви­не ше­зде­се­тих го­ди­на. Та­да, због при­вред­не ре­фор­ме и дра­стич­не за­мје­не угља нафт­ним де­ри­ва­ти­ма, гу­би тр­жи­ ште и за­па­да у кри­зу. Свој но­ви ве­ли­ки успон до­жи­вља­ва у окви­ру Руд­ни­ка и тер­мо­е­лек­тра­не „Угље­ вик“, за­ви­сног пред­у­зе­ћа у Мје­шо­ви­том хол­дин­гу „Елек­тро­при­вре­да Ре­пу­бли­ке Срп­ске“. У том окви­ру ја­ча по­вр­шин­ски коп „Бо­гу­то­во Се­ло“, но­ви мо­де­ран и ве­ ли­ки руд­ник. При­ли­ком из­град­ње Руд­ни­ка и тер­ мо­е­лек­тра­не „Угље­вик I“ уста­но­вљен је план да се на ис­тој ло­ка­ци­ји гра­де че­ ти­ри тер­мо­е­нер­гет­ска бло­ка по 300 МW. На осно­ву 60 од­сто ис­тра­же­но­сти угље­ вич­ког ба­се­на, при­зна­те су рас­по­ло­жи­ве ре­зер­ве угља од 462 ми­ли­о­на то­на, што

да­је си­ро­вин­ску осно­ву упра­во за че­ти­ри тер­мо­ен ­ ер­гет­ска бло­ка по 300 МW. Глав­ни ра­до­ви на из­град­њи Руд­ни­ка и ТЕ „Угље­вик I“, сна­ге 300 МW и про­сјеч­ не го­ди­шње про­из­вод­ње 1.560 GWh, за­ по­че­ти су 1977. а окон­ча­ни 1985. го­ди­не, ка­да је тер­мо­е­лек­тра­на ушла у ре­до­ван по­гон. Због ра­та на под­руч­ју БиХ тер­мо­е­лек­ тра­на је би­ла ван по­го­на од апри­ла 1992. до кра­ја но­вем­бра 1995. Суд­би­на овог кра­ја је свих про­те­клих го­ди­на би­ла не­ рас­ки­ди­во ве­за­на за овај ко­лек­тив. ЕФЕК­ТИ ВЕ­ЛИ­КИХ УЛА­ГА­ЊА По­след­њих го­ди­на у овом пред­у­зе­ћу до­шло до ве­ли­ких ин­ве­сти­ци­о­них ула­га­ња. – Сек­тор енер­ге­ти­ке је­дан је од кључ­ них за на­шу бу­дућ­ност, а у по­след­ње три го­ди­не ком­па­ни­ја Руд­ник и тер­мо­ е­лек­тра­на „Угље­вик“ би­ље­жи по­зи­тив­ не ре­зул­та­те. То је ре­зул­тат уну­тра­шње тран­сфор­ма­ци­је и ста­би­ли­за­ци­је, као и по­др­шке Вла­де Ре­пу­бли­ке Срп­ске – ре­ као је на све­ча­но­сти по­во­дом оби­ље­жа­ ва­ња 110. го­ди­шњи­це руд­ни­ка, го­ди­не 2009, та­да­шњи пре­ми­јер Срп­ске Ми­ло­ рад До­дик. – Ова ком­па­ни­ја пре­жи­вје­ла је мо­жда нај­те­жа вре­ме­на. Са­да ја­сна по­ ли­ти­ка ко­ју смо про­фи­ли­са­ли у обла­сти енер­ге­ти­ке си­гур­но да­је осло­нац за ста­ бил­ност, до­бар и ус­пи­је­шан бу­ду­ћи рад овог ко­лек­ти­ва... Руд­ник и тер­мо­е­лек­тра­ на „Угље­вик“ ће у сље­де­ћим го­ди­на­ма би­ SRPSK A  No 4  2013

105


Т Е­М Е­Љ И

ти зна­чај­но мје­сто за ин­ве­сти­ра­ње, но­ва рад­на мје­ста и уку­пан раз­вој Ре­пу­бли­ке Срп­ске. То је по­твр­ђе­ но на­ред­них го­ди­ на. Ин­ве­сти­ци­о­на ула­га­ња у но­ву опре­му, ре­кон­струк­ци­је и за­мје­ну по­је­ди­них по­стро­је­ња, ре­а­ли­ зо­ва­на уз по­др­шку „Елек­тро­при­вре­де“ и Вла­де Ре­пу­бли­ке Срп­ске, до­каз су да се на ово пред­у­зе­ће и те ка­ко ра­чу­на. До­дај­мо то­ме и но­ве ин­ве­сти­ци­је, као што су про­је­кат од­с ум­по­ра­ва­ња, за­мје­ на елек­тро­фил­те­ра, но­ва ме­ха­ни­за­ци­ја и објек­ти на руд­ни­ку. Нај­бо­ља по­твр­да ис­прав­но­сти та­квих опре­дје­ље­ња је ре­ корд­на про­из­вод­ња елек­трич­не енер­ ги­је у 2012. го­ди­ни од 1.837.054 MWh, нај­ве­ћа у два­де­сет­сед­мо­го­ди­шњој исто­ ри­ји ра­да овог елек­тро­е­нер­гет­ског про­ из­вод­ног објек­та.

Ци­фре До 2012, за 113 го­ди­на ру­дар­ства у Угље­ви­ку, ис­ко­па­но је 46,93 ми­ли­он ­ а то­на угља. Од 1985, за­кључ­но са 2012. го­ди­ном, из Руд­ни­ка и тер­мо­ел ­ ек­тра­не „Угље­вик“ је у елек­тро­е­нер­гет­ ски си­стем ис­по­ру­че­но пре­ко 32 ми­ли­о­на MWh елек­трич­не енер­ги­је.

106

SRPSK A  БРОЈ 4  2013

До­са­да­шња ин­ве­сти­ци­о­на ула­га­ња у тер­мо­е­лек­тра­ну углав­ном су ре­а­ли­ зо­ва­на у окви­ру ре­дов­них го­ди­шњих ре­мон­та. Кључ­ни ин­ве­сти­ци­о­ни по­ду­ хват у ово­го­ди­шњем ре­мон­т у сва­ка­ко је ауто­ма­ти­за­ци­ја бло­ка, од­но­сно уво­ђе­ње DCS си­сте­ма за упра­вља­ње и мо­ни­то­ ринг. Уград­њом тог си­сте­ма за­о­кру­жен је нај­ве­ћи дио пла­ни­ра­них по­сло­ва на ре­кон­струк­ци­ји, за­мје­ни и ре­ви­та­ли­за­ ци­ји по­стро­је­ња тер­мо­е­лек­тра­не. У вре­ ме­ну пред на­ма на­гла­сак ће би­ти на еко­ ло­шким про­јек­ти­ма. – Функ­ци­о­ни­са­ње тер­мо­е­лек­тра­не на­кон ре­мон­та по­твр­ђу­је да је тај по­сао ура­ђен ква­ли­тет­но. Ефек­ти су ви­дљи­ви у ста­бил­ном ра­ду, не­ма осци­ла­ци­ја сна­ ге. Олак­ша­но је упра­вља­ње про­це­сом про­из­вод­ње, по­диг­нут ни­во си­гур­но­сти на ра­ду, мо­гућ­ност су­бјек­тив­не гре­шке у про­це­с у упра­вља­ња ре­жи­мом ра­да све­де­на је на ми­ни­мум. Има­ју­ћи све то у ви­ду, оче­ку­је­мо си­гур­но ис­пу­ње­ње го­ ди­шњег пла­на про­из­вод­ње елек­трич­не енер­ги­је – ис­ти­че Дра­ган Ми­ља­но­вић, из­вр­шни ди­рек­тор за тех­нич­ка пи­та­ња у Руд­ни­ку и тер­мо­е­лек­тра­ни „Угље­вик“. СТА­РА­ЊЕ О ЖИ­ВОТ­НОЈ СРЕ­ДИ­НИ Про­шле го­ди­не за­вр­ше­но је по­стро­ је­ње за пре­чи­шћа­ва­ње от­пад­них во­да, а


пла­ни­ра се ре­кон­струк­ци­ја елек­тро­фил­ те­ра. Нај­ве­ћи и нај­ва­жни­ји по­сао у до­ ме­ну за­шти­те жи­вот­не око­ли­не сва­ка­ко је ре­а­ли­за­ци­ја про­јек­та од­с ум­по­ра­ва­ња, за што је ра­ни­је већ одо­брен ја­пан­ски кре­дит од 100 ми­ли­о­на евра, са укуп­ ним ро­ком от­пла­те од три­де­сет го­ди­на, укљу­чу­ју­ћи и грејс пе­ри­од од де­сет го­ ди­на. То је нај­ве­ћи еко­ло­шки про­је­кат у ци­је­лој „Елек­тро­при­вре­ди РС“. Оправ­да­ност свих до­са­да­шњих ин­ ве­сти­ци­ја по­твр­ђе­на је кроз ре­зул­та­те про­из­вод­ње елек­трич­не енер­ги­је, угља, по­ве­ћа­ње от­крив­ке, а на­ро­чи­то кроз тех­нич­ку ефи­ка­сност по­стро­је­ња. Пла­ ни­ра­на ин­ве­сти­ци­он ­ а ула­га­ња у на­ред­ них три го­ди­не до­дат­но ће оси­гу­ра­ти ста­бил­ност и по­у­зда­ност ра­да бло­ка, си­гур­ност снаб­ди­је­ва­ња тер­мо­е­лек­тра­ не угљем, као и ис­пу­ња­ва­ње еко­ло­шких стан­дар­да. – Кроз до­стиг­ну­ти ни­во про­из­вод­ње и ре­а­ли­зо­ва­не ин­ве­сти­ци­ја (ко­је су по­ твр­ди­ле и оси­гу­ра­ле до­бру пер­спек­ти­ву овог про­из­вод­ног објек­та), овај ко­лек­ тив је у прет­ход­ним го­ди­на­ма пред се­ бе по­ста­вио из­уз­ ет­но ви­со­ке стан­дар­де. На­рав­но, ти до­бри ре­зул­та­ти по­сле­ди­ца су до­бро про­јек­то­ва­них и ре­а­ли­зо­ва­них ин­ве­сти­ци­ја, за ко­је смо има­ли ра­зу­мје­ ва­ње и пу­ну по­др­шку и „Елек­тро­при­вре­ де РС“, ре­сор­ног ми­ни­стар­ства и Вла­де

Срп­ске, али и за­ла­га­ња свих на­ших рад­ни­ка – ка­же ди­рек­тор пред­у­зе­ћа Жи­ко Кру­нић. – Тренд до­бре про­ из­вод­ње мо­ра­мо на­ста­ви­ти, има­ју­ћи у ви­ду зна­чај пред­у­зе­ћа и за Срп­ску и за на­шу ре­ги­ју. Та­ко­ђе, на на­ма је од­го­ вор­ност да раз­ми­шља­мо и ра­ди­мо на да­љој ра­ци­о­на­ли­за­ци­ји про­из­вод­ње и очу­ва­њу до­брих про­из­вод­них, по­ слов­них и тр­жи­шних пер­спек­ти­ва овог пред­у­зе­ћа. Не­сме­тан рад овог пред­у­зе­ћа и ре­ а­ли­за­ци­ја ин­ве­сти­ци­о­них ула­га­ња ди­ рект­но ути­чу на при­вред­ни раз­вој ло­кал­ не за­јед­ни­це и Срп­ске, као и на стан­дард рад­ни­ка и ста­нов­ни­ка ово­га кра­ја. 

Кон­це­си­ја Вла­да Ре­пу­бли­ке Срп­ске (Ми­ни­стар­ство ин­ду­стри­је, енер­ге­ ти­ке и ру­дар­ства) и Мје­шо­ви­ти хол­динг „Елек­тро­при­вре­да РС“ (Ма­тич­но пред­у­зе­ће у Тре­би­њу, За­ви­сно пред­у­зе­ће Руд­ ник и тер­мо­е­лек­тра­на „Угље­вик“) пот­пи­са­ли су 13. сеп­тем­бра 2013. у Ба­ња­лу­ци уго­вор о кон­це­си­ји за ко­ри­шће­ње угља на ле­жи­шти­ма „Бо­гу­то­во Се­ло“ и „Угље­вик Ис­ток“, у оп­шти­ни Угље­вик. Уго­вор је пот­пи­сан на два­де­сет шест го­ди­на, уз мо­ гућ­ност про­ду­же­ња.

SRPSK A  No 4  2013

107


П Р О­Ј Е К­Т И

ИН­ЖЕ­ЊЕР­СКИ ДНЕВ­НИК: СА­НА­ЦИ­ЈА ПРО­ВИ­РА­ЊА ВО­ДЕ ИС­ПОД БРА­НЕ ХИ­ДРО­Е­ЛЕК­ТРА­НЕ „ВИ­ШЕ­ГРАД“

За­хват је­дин­ствен

у сви­је­ту

Пре­ма мје­ре­њи­ма из 2012, пре­ко че­тр­на­ест ку­би­ка во­де у се­кун­ди про­ви­ре ис­под ти­је­ла бра­не. Нај­ве­ћи дио уви­ре у по­нор на дну аку­му­ла­ци­је, око 140 ме­та­ра уз­вод­но од бра­не, по­том се кроз си­стем под­зем­них ка­на­ла гу­би, про­ла­зи ис­под бра­не на ду­би­на­ма 70–130 ме­та­ра, и из­ви­ре у реч­ном ко­ри­ту низ­вод­но. Са­на­ци­ја је ве­о­ма за­хтје­ван по­ду­хват. Из­во­ди се уз нор­ма­лан рад хи­дро­е­лек­тра­не, без сни­жа­ва­ња ни­воа аку­му­ла­ци­је. Ра­до­ви ће тра­ја­ти осам­на­ест мје­се­ци и би­ти за­вр­ше­ни до 15. ма­ја 2014.

ХЕ

ДРИ

НИ

НА

ВИШЕГРАД

108

Н

а­кон ме­ђу­на­род­ног над­ме­та­ња за нај­по­вољ­ни­јег по­ну­ђа­ча ра­ до­ва за са­на­ци­ју про­ви­ра­ња во­ да ис­под бра­не ХЕ „Ви­ше­град“, у ок­то­бру 2012. пот­пи­сан је уго­вор са аустриј­ском фир­мом „Stra­bag АG“. Исто­вре­ме­но је пот­пи­сан и уго­вор о про­јек­тант­ском над­зо­ру и мо­ни­то­рин­гу са швај­цар­ским кон­зор­ци­ју­мом „Stucky“ и бе­о­град­ским Ин­сти­т у­том за во­до­при­вре­ду „Ја­ро­слав Чер­ни“. Из­во­ђа­чи су уве­де­ни у по­сао 15. но­вем­бра 2012, а рок за за­вр­ше­так ра­до­ ва је осам­на­ест мје­се­ци. SRPSK A  БРОЈ 4  2013

Сам про­је­кат са­на­ци­је је из­у­зет­но сло­жен. По на­чи­ну са­на­ци­је, ко­ји су дик­ ти­ра­ли ге­о­ло­шки усло­ви, је­дин­ствен је у сви­је­т у, и у прак­си и у струч­ној ли­те­ ра­т у­ри. Цио по­ду­хват из­во­ди се уз нор­ ма­лан рад хи­дро­е­лек­тра­не и при по­сто­ је­ћој ко­ти успо­ра, без сни­жа­ва­ња ни­воа аку­му­ла­ци­је. Пре­ма по­сљед­њим хи­дро­ло­шким мје­ре­њи­ма, кра­јем 2012, ко­ли­чи­на во­де ко­ја про­ви­ре ис­под ти­је­ла бра­не из­но­ си­ла је 14,27 ме­та­ра куб­них у се­кун­ди. То је и „нул­то мје­ре­ње“, пре­ма ко­јем ће


се са­гле­да­ва­ти сма­ње­ње гу­би­та­ка на­кон са­на­ци­о­них ра­до­ва, од­но­сно ефек­ти и успје­шност по­ду­хва­та. Нај­ве­ћи дио во­де ко­ја про­ви­ре ис­под бра­не уви­ре у по­нор на дну аку­му­ла­ци­је, око 140 ме­та­ра уз­ вод­но од бра­не. По­нор је преч­ни­ка око пет ме­та­ра и гу­та пре­ко осам ме­та­ра куб­них у се­кун­ди. Во­да се да­ље си­сте­ мом под­зем­них ка­на­ла гу­би из аку­му­ ла­ци­је, про­ла­зе­ћи ис­под ти­је­ла бра­не на ду­би­на­ма нај­че­шће од 70–130 ме­та­ра, и из­ви­ре на из­во­ри­ма у ко­ри­т у низ­вод­но од бра­не. Са­на­ци­ја се са­сто­ји од при­прем­них и са­на­ци­о­них ра­до­ва, пла­ни­ра­них у дви­је фа­зе. До са­да су ура­ђе­не све по­треб­не при­ пре­ме за из­во­ђе­ње ра­до­ва, ко­ји су пла­ ни­ра­ни ди­на­мич­ким пла­ном у пр­вом квар­та­лу 2013. го­ди­не. У за­вр­шној је фа­ зи и из­ра­да при­мар­не де­по­ни­је инерт­ ног ма­те­ри­ја. Пр­ва фа­за са­на­ци­о­них ра­до­ва об­ у­хва­та за­пу­ња­ва­ње ка­на­ла на по­но­ру, а дру­га са­на­ци­о­не ра­до­ве на про­фи­лу бра­не, не­по­сред­но уз ње­но уз­вод­но ли­ це (про­ши­ри­ва­ње преч­ни­ка бу­шо­ти­на и до­дат­но за­пу­ња­ва­ње ка­вер­ни и карст­ них ка­на­ла у под­руч­ју бра­не). При­је по­чет­ка из­во­ђе­ња са­на­ци­о­них ра­до­ва (I и II фа­зе), про­јек­том је пред­ ви­ђе­но из­во­ђе­ње ис­тра­жно-ре­пер­них бу­шо­ти­на на уз­вод­ном ли­цу бра­не и ду­ бо­ких пи­е­зо­ме­тар­ских бу­шо­ти­на у ин­ јек­ци­о­ној га­ле­ри­ји у ти­је­лу бра­не, гдје

се угра­ђу­ју ин­стру­мен­ти за мо­ни­то­ринг ко­ји се по­ве­зу­ју у је­дин­ствен си­стем за акви­зи­ци­ју по­да­та­ка. По­да­ци се да­ ље об­ра­ђу­ју од­го­ва­ра­ју­ћим на­мјен­ским софт­ве­ри­ма и укљу­чу­ју у ма­те­ма­тич­ки мо­дел, ко­ји је за­вр­шна фа­за об­ра­де по­ да­та­ка, и кон­тро­ла успје­шно­сти са­на­ци­ о­них ра­до­ва. ИС­ТРА­ЖНЕ БУ­ШО­ТИ­НЕ ОХРА­БРУ­ЈУ­ЋЕ На­кон из­ра­де рад­них плат­фор­ми, 15. фе­бру­а­ра 2013. по­че­ло је из­во­ђе­ње ис­тра­жно-ре­пер­них бу­шо­ти­на на уз­ вод­ном ли­цу бра­не. Про­јек­том је пред­ ви­ђе­но да их бу­де де­вет и три пи­е­зо­ме­ тар­ске у ин­јек­ци­о­ној га­ле­ри­ји у ти­је­лу бра­не. До са­да је из­ве­де­но се­дам ис­тра­ жно-ре­пер­них и дви­је пи­е­зо­ме­тар­ске бу­шо­ти­не. Ду­би­не ис­тра­жно-ре­пер­них бу­шо­ти­на су 160–180 ме­та­ра ис­под дна аку­му­ла­ци­је. Услов за за­вр­ше­так бу­шо­ ти­на био је ула­зак у во­до­не­про­пу­сне сти­је­не (ла­по­ро­ви­те креч­ња­ке са про­ слој­ци­ма ла­по­ра­ца). Пи­е­зо­ме­тар­ске бу­шо­ти­не у ин­јек­ ци­о­ној га­ле­ри­ји су из­ве­де­не до ду­би­ на 120–145 ме­та­ра ис­под дна ин­јек­ ци­о­не га­ле­ри­је. Сви ре­зул­та­ти ис­тра­жног бу­ше­ ња пра­те се и ана­

SRPSK A  No 4  2013

109


П Р О­Ј Е К­Т И ли­зи­ра­ју, што ће по­слу­жи­ти за усмје­ ра­ва­ње са­на­ци­о­них ра­до­ва у на­ред­ним фа­за­ма. Ре­зул­та­ти бу­ше­ња су до са­да да­ли по­зи­тив­не ре­зул­та­те. Де­тек­то­ва­ни су карст­ни ка­на­ли и ка­вер­не дуж ко­јих се гу­би во­да из аку­му­ла­ци­је ис­под ти­је­ла бра­не и по­твр­ђе­не су про­јект­не ге­о­ло­ шке прог­но­зе о њи­хо­вом по­ло­жа­ју. На свим до са­да из­ве­де­ним ис­тра­ жно-ре­пер­ним бу­шо­ти­на­ма кон­ста­то­ ва­ни су карст­ни ка­на­ли (ди­мен­зи­ја у вер­ти­кал­ном пре­сје­ку од 0,5–2,5 ме­та­ ра) и ка­вер­не (ди­мен­зи­ја 0,3–3,5 ме­та­ ра). Они су рас­по­ре­ђе­ни у зо­ни 70–110 ме­та­ра ис­под дна аку­му­ла­ци­је, на уз­ вод­ном ли­цу бра­не. Ри­је­ђи су карст­ни ка­на­ли на ве­ћим ду­би­на­ма (до 150 ме­ та­ра – РБ-7). У свим бу­шо­ти­на­ма је кон­ста­то­ван пад пи­е­зо­ме­тар­ског ни­воа у од­но­с у на ко­т у аку­му­ла­ци­је 15,5–21,5 ме­та­ра. Ре­зул­та­ти ис­тра­жно-ре­пер­них бу­шо­ ти­на су охра­бру­ју­ћи. На­бу­ше­не ка­вер­не и карст­не ка­на­ле дуж ко­јих се гу­би во­ да из аку­му­ла­ци­је мо­гу­ће је за­тво­ри­ти и сма­њи­ти гу­би­так во­де. У дру­гој по­ло­ви­ни ју­на 2013. по­че­ло је за­пу­ња­ва­ње по­но­ра инерт­ним ма­те­ри­ја­ лом раз­ли­чи­тих гра­ну­ла­ци­ја (0–4 ми­ли­ ме­тра, 4–8 ми­ли­ме­та­ра, 8–16 ми­ли­ме­та­ ра). Тран­спорт­ном тра­ком по­ста­вље­ном из­ме­ђу при­ста­ни­шта и гро­тла у по­нор је уба­че­но око 370 куб­них ме­та­ра ма­те­ ри­ја­ла. До­шло је до за­че­пље­ња карст­них ка­на­ла у по­но­ру, па су на­кнад­но сни­ма­ни дно аку­му­ла­ци­је и сам по­нор. Ис­по­ста­ ви­ло се да је у прет­ход­не че­ти­ри го­ди­не, од ��а­вр­шет­ка ис­тра­жних ра­до­ва 2009. до по­чет­ка из­во­ђач­ких ра­до­ва 2012, гро­тло по­но­ра знат­но про­ши­ре­но. То ука­зу­је да су се де­си­ла ве­ли­ка об­ру­ша­ва­ња, од­но­ сно за­тр­па­ва­ња по­но­ра, и да је уву­че­на ве­ли­ка ко­ли­чи­на гра­ња.

При­прем­ни ра­до­ви Об­у­хва­та­ју уре­ђе­ње по­сто­је­ћих при­ступ­них пу­те­ва ка гра­ди­ ли­шту, обез­бје­ђе­ње при­кљу­ча­ка елек­трич­не енер­ги­је, тех­ нич­ке и пит­ке во­де, до­пре­ма­ње и мон­та­жу опре­ме, из­град­њу при­мар­не де­по­ни­је инерт­ног ма­те­ри­ја­ла (ка­ме­ног агре­га­та) са по­треб­ном опре­мом, из­град­њу рад­не плат­фор­ме из­над по­ но­ра, из­град­њу тран­спорт­ног си­сте­ма од при­мар­не де­по­ни­је до рад­не плат­фор­ме из­над по­но­ра, из­ра­ду рад­не плат­фор­ме за из­во­ђе­ње са­на­ци­о­них ра­до­ва на уз­вод­ном ли­цу бра­не, до­ пре­му и мон­та­жу опре­ме за ин­јек­ти­ра­ње...

110

SRPSK A  БРОЈ 4  2013

Про­јек­тант­ски над­зор­ник сма­трао је да се ни у ком слу­ча­ју не сми­је од­у­ста­ ти од ра­до­ва на по­но­ру и да би од­сту­ па­ње угро­зи­ло суд­би­ну чи­та­вог про­јек­ та, при­бе­гло се про­чи­шћа­ва­њу по­но­ра ме­то­дом air­lift-ова­ња. По­чет­ком ав­гу­ста 2013. по­нор је про­чи­шћен. Но­вим сни­ ма­њи­ма уста­но­вље­но је да у ње­му по­ сто­је ак­тив­ни то­ко­ви во­де ко­ји, прет­по­ ста­вље­но је, но­се инерт­ни ма­те­ри­јал до бра­не и за­че­пља­ва­ју карст­не ка­на­ле и ка­вер­не под њом. ЗА­ТВА­РА­ЊЕ ДА­ЈЕ РЕ­ЗУЛ­ТА­ТЕ У сеп­тем­бру, у до­го­во­ру са про­јек­ тант­ским над­зо­ром, од­лу­че­но је да се исто­вре­ме­но уба­цу­је инерт­ни ма­те­ри­ јал на по­но­ру, као и у бу­шо­ти­не РБ-4 и РБ-10 уз ли­це бра­не, у ко­ји­ма су от­кри­ ве­не нај­ве­ће ка­вер­не. До са­да је у по­нор уба­че­но око 30 куб­них ме­та­ра инерт­ ног ма­те­ри­ја­ла, а у бу­шо­ти­ну РБ-10 око 1.000 куб­них ме­та­ра. У бу­шо­ти­ну РБ-4 уба­че­но је та­ко­ђе око 30 куб­них ме­та­ра инерт­ног ма­те­ри­ја­ла, чи­ме је она за­тво­ ре­на. Пла­ни­ра­но је да у на­ред­ном пе­ри­ о­ду бу­де уба­че­но не­ко­ли­ко хи­ља­да куб­ них ме­та­ра инерт­ног ма­те­ри­ја­ла, кроз по­нор и кроз бу­шо­ти­не уз ли­це бра­не, као и кроз но­ве бу­шо­ти­не ко­је ће би­ти на­пра­вље­не из­ме­ђу већ по­сто­је­ћих. Вр­ло је зна­чај­но на­по­ме­ну­ти: утвр­ ђе­но је да до са­да уба­че­ни инерт­ни ма­ те­ри­јал не из­ла­зи у ко­ри­то Дри­не, на низ­вод­не из­во­ре. Сав, да­кле, оста­је у карст­ним ка­на­ли­ма и ка­вер­на­ма ис­под бра­не, што је и циљ овог про­јек­та. На­кон по­пу­ња­ва­ња ка­вер­ни ис­под ти­је­ла бра­не, би­ће из­ве­де­но за­вр­шно ин­јек­ти­ра­ње и блин­ди­ра­ње бу­шо­ти­на, а кон­трол­ним бу­шо­ти­на­ма утвр­ђе­ни ефек­ти те опе­ра­ци­је. И по­ред ра­да у те­шким зим­ским усло­ ви­ма, убје­ђе­ни смо да ће овај про­је­кат ус­пје­ти и да ће­мо до­ћи до пла­ни­ра­них ре­зул­та­та. Пред­ви­ђе­но је да ра­до­ви бу­ду за­вр­ше­ни до 15. ма­ја 2014.  Ми­ле Пе­рић, дипл. инг. тех­но­ло­ги­је, из­вр­шни ди­рек­тор за ин­ве­сти­ци­је и раз­вој Мир­ко Осто­јић, дипл. инг. гра­ђе­ви­нар­ства, глав­ни ме­на­џер про­јек­та Че­до Ка­лај­џић, дипл. инг. ге­о­ло­ги­је, глав­ни ин­же­њер за ге­о­ло­шке ра­до­ве


SRPSK A  No 4  2013

111


Е Н Е Р­Г И­Ј А

112

/

E N E R G Y

SRPSK A  БРОЈ 4  2013


НЕ­ДЕЉ­КО КЕ­СИЋ, ДИ­РЕК­ТОР „ХИ­ДРО­Е­ЛЕК­ТРА­НА НА ВР­БА­СУ“

Раз­вој­ни про­јек­ти при­о­ри­тет Су­ша и ло­ше хи­дро­ло­шке при­ли­ке пра­ве ве­ли­ке про­бле­ме и до­но­се гу­бит­ке, у про­сје­ку сва­ке тре­ће го­ди­не. За­пад­ни дио Срп­ске да­је 5 а тро­ши 52 од­сто укуп­но про­из­ве­де­не елек­трич­не енер­ги­је у Ре­пу­бли­ци. Уз же­љу за по­ве­ћа­ње про­из­вод­ње и до­би­ти, као и по­бољ­ша­ње снаб­ди­је­ва­ња, то су кључ­ни раз­ло­зи што се ушло у из­град­њу „Боч­ца 2“ и што је пла­ни­ра­но још три ма­ле хи­дро­е­лек­тра­не на Вр­ба­су, низ­вод­но од по­сто­је­ћих ка­па­ци­те­та

П

ри­о­ри­те­ти „Хи­дро­е­лек­тра­на на Вр­ба­с у“ су по­ве­ћа­ње про­из­вод­ ње и при­хо­да, те бо­ље снаб­ди­ је­ва­ње ко­ри­сни­ка, па пред­сто­ји рад на раз­ви­ја­њу ка­па­ци­те­та за из­град­њу но­ вих ма­лих хи­дро­е­лек­тра­на на Вр­ба­с у – ка­же Не­дељ­ко Ке­сић, ди­рек­тор овог зависног пред­у­зе­ћа из Мр­ко­њић Гра­ да. – Уве­ли­ко ра­ди­мо на про­јек­т у за из­ град­њу ма­ле хи­дро­е­лек­тра­не „Бо­чац 2“. Осим то­га, те­ку­ћим одр­жа­ва­њи­ма по­ сто­је­ћи обје­кат хи­дро­е­лек­тра­не др­жа­ ће­мо и да­ље на та­ко ви­со­ком ни­воу да у сва­ком тре­нут­ку има по­треб­ну по­гон­ ску спрем­ност за про­из­вод­њу стру­је.

Ко­ли­ко су­шни пе­ри­о­ди, ко­ји су по­го­ди­ ли ци­је­лу Срп­ску ове и про­те­клих го­ди­ на, оте­жа­ва­ју про­из­вод­њу? Мно­го. Упра­во у та­квим пе­ри­о­ди­ма по­слу­је­мо са гу­бит­ком. Да би­смо има­ ли од­го­ва­ра­ју­ћу про­из­вод­њу, на­рав­но, по­ред спрем­них по­гон­ских по­стро­је­ ња по­треб­на је и во­да. Су­шни пе­ри­о­ди су от­при­ли­ке сва­ке тре­ће го­ди­не и та­да има­мо ис­ка­зан гу­би­так. Про­блем би тре­ ба­ло ри­је­ши­ти из­град­њом ка­па­ци­те­та на сли­ву ри­је­ке Вр­бас низ­вод­но од по­стро­ је­ња ХЕ „Бо­чац“. Упра­во због то­га и гра­ ди­мо „Бо­чац 2“ – да би­смо ели­ми­ни­са­ли по­сље­ди­це су­ша и има­ли ве­ћи при­ход.

У ко­јој је мје­ри ис­пу­њен план про­из­ вод­ње за ову и ка­кав је план про­из­вод­ ње за иду­ћу го­ди­ну? У про­те­клих је­да­на­ест мје­се­ци про­ из­ве­де­но је 252.963.000 kWh, од­но­сно оства­ре­но 92 од­сто пла­на про­из­вод­ње за 2013. План про­из­вод­ње за ХЕ „Бо­ чац“ у 2014. је 274,25 GWh, од чега би највише требало да буде остварено у марту, априлу и мају.

ЈЕ­ДАН ПО­ДУ­ХВАТ, МНО­ГЕ КО­РИ­С ТИ

Ко­ли­ка је ва­ша про­сјеч­на го­ди­шња до­ бит? Пред­у­зе­ће је 2008. оства­ри­ло 4.466.878 КМ до­би­ти, го­ди­ну ка­сни­је 4.622.344 КМ, а у 2010. не­што ма­ње: 4.205.812 КМ. Због из­у­зет­но не­по­вољ­них хи­дро­ло­шких при­ли­ка то­ком ци­је­ле го­ди­не, у 2011. смо има­ли 3.744.394 КМ гу­бит­ка. Си­т у­а­ци­ја се ла­ни не­што по­пра­ви­ла, па смо има­ли 169.984 КМ до­би­ти.

„Бо­чац 2“ тре­нут­но je нај­ве­ћи и нај­зна­ чај­ни­ји про­је­кат ко­ји ре­а­ли­зу­ју „Хи­ дро­е­лек­тра­не на Вр­ба­с у“? Пла­ни­ра­но је да про­је­кат „Бо­чац 2“ бу­де ре­а­ли­зо­ван про­ши­ре­њем по­сто­је­ће

Рад­ни­ци на­ро­чит ква­ли­тет У ко­јој ме­ри на про­из­вод­не ре­зул­та­те и по­гон­ску спрем­ ност хи­дро­е­лек­тра­не ути­чу об­уч ­ е­ност и ис­ку­ство за­по­ сле­них? Има­мо ре­дов­но струч­но оспо­со­бља­ва­ње и уса­вр­ша­ва­ње по­сто­је­ћег рад­ног ка­дра. Одр­жа­ва­мо струч­ност на ви­со­ком ни­воу. Има­мо и мла­ди ка­дар ко­ји за­јед­но са ис­ку­сни­јим ула­зи у спе­ци­фич­ност од­ре­ђе­них по­сло­ва. По­сло­ви у ХЕ зах­ти­је­ва­ју стал­ну об­у­че­ност, а за нај­ва­жни­ја пи­та­ња ве­о­ма че­сто ан­га­жу­ је­мо и кон­сул­тан­те.

SRPSK A  No 4  2013

113


Е Н Е Р­Г И­Ј А

 Бра­на Хи­дро­е­лек­тра­не „Бо­чац“

114

бра­не ком­пен­за­ци­о­ног ба­зе­на ХЕ „Бо­ чац“. Основ­на иде­ја је да се енер­гет­ски ис­ко­ри­сти рас­по­ло­жи­ва де­ни­ве­ла­ци­ја, ко­ја је на­ста­ла фор­ми­ра­њем ком­пен­за­ ци­о­ног ба­зе­на, од­но­сно во­да ко­ја се у по­ сто­је­ћим усло­ви­ма спро­во­ди пре­ко пре­ ли­ва. Има­ју­ћи у ви­ду чи­ње­ни­цу да ба­зен са пра­те­ћим објек­ти­ма већ по­сто­ји, да се њи­хо­ве ка­рак­те­ри­сти­ке не­ће мје­ња­ ти (про­ши­ре­ња, над­ви­ше­ња и слич­но), не­с ум­њи­ви су еко­ном­ски бе­не­фи­ти од ова­квог за­хва­та, уз ми­ни­мал­не ин­ве­сти­ ци­је и ми­ни­мал­ни по­тен­ци­јал­ни ути­цај на окру­же­ње и жи­вот­ну сре­ди­ну. ХЕ „Бо­чац 2“ тре­ба­ло би да бу­де из­ гра­ђе­на на по­сто­је­ћој бра­ни „Бо­чац 2“. Ин­ста­ли­са­на сна­га из­но­си­ла би 8,76 МW, а про­сјеч­на го­ди­шња про­из­вод­ ња 41,603 GWh. Ово хи­дро­ен ­ ер­гет­ско по­стро­је­ње је атрак­тив­но и за­то што се укла­па у по­сто­је­ће во­до­при­вред­не и еко­ло­шке за­хтје­ве, а до­при­но­си по­ве­ ћа­ном оби­му про­из­вод­ње стру­је. Из­ град­ња ма­ле ХЕ „Бо­чац 2“, као и оста­лих хи­дро­е­лек­тра­на у Ре­пу­бли­ци Срп­ској, пред­ста­вља раз­вој­ни про­је­кат ко­ји има ви­ше­стру­ке по­зи­тив­не еко­ном­ске ефек­ те. Ула­га­ње у енер­гет­ски си­стем при­мар­ ног про­из­вод­ног сек­то­ра ства­ра усло­ве

SRPSK A  БРОЈ 4  2013

за раз­вој пра­те­ћих при­вред­них гра­на. У то­ку су из­ра­да глав­ног про­јек­та за из­ град­њу „Боч­ца 2“ и тен­дер за на­бав­ку елек­тро­ма­шин­ске и хи­дро ме­ха­нич­ке опре­ме. У ка­квом ста­њу су по­стро­је­ња „Хи­дро­ е­лек­тра­на на Вр­ба­с у“? Хи­дро­е­лек­тра­на је из­гра­ђе­на 1981, што зна­чи да је пу­ште­на у рад при­је пу­ не 32 го­ди­не. Гра­ђе­на је се­дам го­ди­на и је­дан је од по­сљед­њих обје­ка­та та­кве вр­сте ко­ји су из­гра­ђе­ни у Ју­го­сла­ви­ји. Опре­ма ко­ја је та­да угра­ђе­на је нај­са­вре­ ме­ни­ја и ма­ши­не, чи­ји је жи­вот­ни ви­ јек 70 го­ди­на, да­нас су у ве­о­ма до­бром ста­њу. Сва­ке го­ди­не има­мо го­ди­шњи ре­монт, ко­ји под­ра­зу­ми­је­ва и кон­тро­лу по­стро­је­ња и пра­те­ће опре­ме, та­ко да су ма­ши­не у сва­ком тре­ну у сто­по­стот­ној спрем­но­сти, па не­ма­мо ни­ка­квих про­ бле­ма што се ти­че по­стро­је­ња. У ком прав­цу се пла­ни­ра раз­вој ва­шег пред­у­з��­ћа? Хи­дро­по­тен­ци­јал Вр­ба­са је ве­о­ма сла­бо ис­ко­ри­шћен. Ура­ди­ли смо сту­ди­ ју ко­ја је по­ка­за­ла да низ­вод­но мо­же­мо да из­гра­ди­мо још не­ко­ли­ко ма­њих хи­ дро­е­лек­тра­на. По­ред „Боч­ца 2“, има­мо у пла­ну из­град­њу још три ма­ле хи­дро­е­лек­тра­ не. Од­лу­ка је ме­наџ­мен­та пред­у­зе­ћа и над­ле­жних ор­ га­на, од­но­сно Вла­де Срп­ске и ре­сор­ног ми­ни­стар­ства, да на сли­ву ри­је­ке Вр­бас бу­ ду из­гра­ђе­ни ти ка­па­ци­те­ти. Циљ нам је да кроз из­град­ њу за­по­сли­мо што ве­ћи број љу­ди и оства­ри­мо што ве­ћи при­ход и пред­у­зе­ћа, али и оп­шти­не (кроз од­го­ва­ра­ју­ ће по­ре­ске оба­ве­зе). Дру­гим ри­је­чи­ма, би­ће до­бро сви­ма. Јед­на хи­дро­е­лек­тра­на ће би­ ти од 10, дру­га од 19, тре­ћа од 27 ме­га­ва­та. На­по­ми­њем да је у за­пад­ном ди­је­лу Срп­ ске је­ди­на хи­дро­е­лек­тра­на ова на Вр­ба­с у. Про­из­во­ди­мо око пет од­сто укуп­не елек­ трич­не енер­ги­је на ни­воу Срп­ске, а за­пад­ни дио тро­ ши 52 од­сто, та­ко да су но­ви ка­па­ци­те­ти јед­но од кључ­ них пи­та­ња. 


М Р Е­Ж А

„ЕЛЕК­ТРО­КРА­ЈИ­НА“ У БА­ЊА­ЛУ­ЦИ ВА­ЖАН ЕЛЕ­МЕНТ „ЕЛЕК­ТРО­ПРИ­ВРЕ­ДЕ РС“

Од­го­вор­но­сти нај­ве­ћег ди­стри­бу­те­ра

Ово за­ви­сно пред­у­зе­ће пре­у­зи­ма 49 од­сто укуп­не елек­трич­не енер­ги­је за по­тре­бе ку­па­ца и по­кри­ва ви­ше од 36 од­сто по­вр­ши­не Срп­ске, што га чи­ни глав­ним ди­стри­бу­те­ром и снаб­дје­ва­чем на овом тр­жи­шту. Би­ље­жи по­бољ­ша­ње фи­нан­сиј­ских ре­зул­та­та. Мо­дер­ни­за­ци­ја по­слов­ног си­сте­ма и за­до­вољ­ни куп­ци оста­ју при­о­ри­тет „Елек­тро­кра­ји­не“ и у на­ред­ном пе­ри­о­ду

„Е

лек­тро­кра­ји­на“ је да­нас успје­ шно и мо­дер­но пред­у­зе­ће ко­је за­по­шља­ва 1.639 рад­ни­ка (од ко­јих је 179 ви­со­ко­о­бра­зо­ва­них) и има 251.745 по­тро­ша­ча. Об­у ­хва­та 16 оп­штин­ ских под­руч­ја. – Основ­не дје­лат­но­сти пред­у­зе­ћа су ди­стри­бу­ци­ја и снаб­дје­ва­ње елек­трич­ ном енер­ги­јом, а оба­вља и по­сло­ве про­ јек­то­ва­ња, из­град­ње и одр­жа­ва­ња елек­ тро­ен ­ ер­гет­ских обје­ка­та. У прет­ход­ном пе­ри­о­ду ци­ље­ви по­слов­не по­ли­ти­ке пред­у­зе­ћа углав­ном су би­ли усмје­ре­ни на ста­бил­но и ква­ли­тет­но снаб­дје­ва­ње

ку­па­ца, обез­бје­ђе­ње елек­трич­не енер­ги­је за но­ве по­тро­ша­че (сто­га је „Елек­тро­кра­ ји­на“ око­сни­ца раз­во­ја при­вре­де на на­ шем ди­стри­бу­тив­ном под­руч­ју). Те­жи­ло се и сма­ње­њу ди­стри­бу­тив­них гу­би­та­ка и по­ве­ћа­њу про­цен­та на­пла­те утро­ше­не елек­трич­не енер­ги­је – ка­же ди­рек­тор­ка ЗП „Елек­тро­кра­ји­на“ Се­ка Ку­зма­но­вић. Пред­у­зе­ћем упра­вља­ју вла­сни­ци ак­ ци­ја ор­га­ни­зо­ва­ни у Скуп­шти­ну ак­ци­о­ на­ра. „Елек­тро­кра­ји­на“ је ор­га­ни­зо­ва­на у 10 рад­них је­ди­ни­ца, а све функ­ци­је пред­ у­зе­ћа об­је­ди­ње­не су на ни­воу Ди­рек­ци­је ко­ја се на­ла­зи у Ба­ња­лу­ци. SRPSK A  No 4  2013

115


М Р Е­Ж А  Се­ка Ку­зма­но­вић, ди­рек­тор­ка „Елек­тро­кра­ ји­не“

РАЗ­ВОЈ За­ви­сно др­жав­но пред­у­зе­ће „Елек­тро­ кра­ји­на“ осно­ва­но је Од­лу­ком „Елек­тро­ при­вре­де РС“ 17. ав­гу­ста 1992, а доц­ни­је се, на осно­ву од­лу­ке о про­мје­ни об­ли­ка ор­га­ни­зо­ва­ња, тран­сфор­ми­са­ло у ЗП „Елек­тро­кра­ји­на“. Ипак, исто­ри­ја „Елек­тро­кра­ји­не“ тра­је мно­го ду­же – 66 го­ди­на, јер по­слу­је од 1947. под ра­зним на­зи­ви­ма и уз про­мје­не под­руч­ја дје­ло­ва­ња. На­кон Дру­гог свјет­ ског ра­та до­ни­је­та је уред­ба о осни­ва­њу елек­трич­ног пред­у­зе­ћа „Елек­тро­бих“ у Са­ ра­је­ву, са ви­ше по­слов­ни­ца и екс­по­зи­т у­ра. У Ба­ња­лу­ци је за под­руч­је тог сре­за фор­ ми­ра­на екс­по­зи­т у­ра, са ви­ше по­слов­ни­ца. Убр­зо је до­шло до ре­ор­га­ни­за­ци­је пред­у­ зе­ћа у Са­ра­је­ву, оса­мо­ста­ље­ња по­слов­ни­ца и пре­но­ше­ња у над­ле­жност мје­сним од­бо­ ри­ма. Та­ко у апри­лу 1947, рје­ше­њем Вла­ де БиХ, до­та­да­шња по­слов­ни­ца пре­ра­ста у ба­ња­луч­ко „Елек­трич­но пред­у­зе­ће“. МО­ДЕР­НИ­ЗА­ЦИ­ЈА Је­дан од за­да­та­ка ко­је су у „Елек­тро­ кра­ји­ни“ се­би по­ста­ви­ли је­сте стал­на мо­дер­ни­за­ци­ја и уво­ђе­ње но­вих тех­но­ ло­ги­ја, ра­ди ква­ли­тет­ни­јег снаб­ди­је­ва­ња по­тро­ша­ча елек­трич­ном енер­ги­јом. – Но­ва тех­но­ло­шка до­стиг­ну­ћа омо­ гу­ћи­ла су уво­ђе­ње ауто­ма­ти­за­ци­је и над­ зо­ра над ди­стри­бу­тив­ном мре­жом по­мо­ ћу SCA­DA, DMS (ди­на­мич­ке си­ноп­тич­ке пло­че) и AMM (Auto­ma­ted Me­ter Ma­na­ge­ ment) си­сте­ма. Ко­ри­шће­њем ових ала­та и си­сте­ма би­ће по­диг­ну­та по­у­зда­ност ди­ стри­бу­тив­не мре­же и сма­ње­ни ди­стри­ бу­тив­ни гу­би­ци – ис­ти­че ди­рек­тор­ка Ку­ зма­но­вић. „Елек­тро­кра­ји­на“ је 2011. у си­стем по­ сло­ва­ња уве­ла ISO стан­дар­де 9001:2008, 14001:2004 и OH­SAS 18001:2007, чи­ме су ство­ре­не мо­гућ­но­сти за бо­ље по­сло­ва­ње, за­шти­т у жи­вот­не сре­ди­не и без­бјед­ност рад­ни­ка. – Ме­ђу нај­зна­чај­ни­јим ин­ве­сти­ци­ја­ма у про­те­клих пет го­ди­на су из­мје­шта­ње мјер­них мје­ста, уво­ђе­ње си­сте­ма да­љин­

До­бри трен­до­ви Од 2006. до да­нас зна­чај­но су сма­ње­ни ди­стри­бу­тив­ни гу­ би­ци и за­у­ста­вљен тренд ра­ста ду­го­ва­ња ку­па­ца, те по­ве­ћа­ на ин­ве­сти­ци­о­на ула­га­ња. Уку­пан при­ход 2004. из­но­сио је 151.662.000 КМ, а ла­ни 207.238.000 КМ.

116

SRPSK A  БРОЈ 4  2013

ског очи­та­ва­ња, ре­кон­струк­ци­ја и из­ град­ња ТС, СНМ, ННМ у свим рад­ним је­ди­ни­ца­ма, из­град­ња РТС Тре­бо­вља­ни, Брон­за­ни Мај­дан и дру­ге – ка­же Се­ка Ку­ зма­но­вић. ПЛА­НО­ВИ Циљ „Елек­тро­кра­ји­не“ је да по­бољ­ша ре­зул­та­те фи­нан­сиј­ског по­сло­ва­ња, пр­ вен­стве­но кроз сма­ње­ње ди­стри­бу­тив­ них гу­би­та­ка и ак­тив­но­сти на по­ве­ћа­њу на­пла­те елек­трич­не енер­ги­је. Да се на то­ме успје­шно ра­ди већ го­ди­ на­ма, по­ка­зу­је и то да је „Елек­тро­кра­ји­ на“ у пр­вих де­вет мје­се­ци ове го­ди­не по­ ве­ћа­ла при­хо­де од елек­трич­не енер­ги­је за 2 од­сто. По­слов­ни при­хо­ди у пе­ри­од од ја­ну­а­ра до сеп­тем­бра 2013. из­но­си­ли су 134,8 ми­ли­о­на ма­ра­ка, што је по­ве­ћа­ње за три ми­ли­о­на у по­ре­ђе­њу са истим пе­ри­ о­дом 2012. – Укуп­но пре­у­зе­та енер­ги­ја у 2012. из­ но­си­ла је 1.460.816,766 kWh, а за­кључ­но са 31. но­вем­бром 2013. го­ди­не 1.630.370,621 kWh, та­ко да се и ту би­ље­жи по­ве­ћа­ње на­гла­ша­ва Ку­зма­но­вић­ка. Пре­ма ње­ним ри­је­чи­ма, „Елек­тро­кра­ ји­на“ ће се и у на­ред­ном пе­ри­о­ду усред­ сре­ди­ти на ове ли­ни­је раз­во­ја и по­ди­за­ ња ква­ли­те­та. У пла­ну су, из­ме­ђу оста­лог, ре­кон­струк­ци­ја и из­град­ња ТС, СНМ, ННМ по рад­ним је­ди­ни­ца­ма те из­град­ња ка­блов­ске ка­на­ли­за­ци­је у ур­ба­ним под­ руч­ји­ма рад­них је­ди­ни­ца. На­по­ми­ње да ће осло­нац за све ово би­ти у ква­ли­тет­ним људ­ским ре­с ур­си­ма, те да по­сто­ји опре­дје­ље­ност ме­наџ­мен­та за под­мла­ђи­ва­ње и струч­но уса­вр­ша­ва­ње ка­дро­ва, као и за по­све­ћи­ва­ње по­себ­не па­жње по­бољ­ша­њу усло­ва ра­да. – Наш ко­лек­тив је свих ових го­ди­на био ак­ти­ван и на дру­штве­ном пла­ну, да­ ју­ћи до­при­нос раз­во­ју ло­кал­них сре­ди­на, у че­му су уче­ство­ва­ли сви за­по­сле­ни рад­ ни­ци и ме­наџ­мент пред­у­зе­ћа. Кроз Ак­ тив до­бро­вољ­них да­ва­ла­ца кр­ви уну­тар пред­у­зе­ћа, два пу­та го­ди­шње ре­дов­но се да­је крв, као и у не­ким хит­ним при­ли­ка­ ма – ка­же Ку­зма­но­вић­ка. – Сва­ке го­ди­не одр­жа­ва­ју се рад­нич­ке спорт­ске игре на ни­воу „Елек­тро­при­вре­де РС“ на ко­ји­ма по­сти­же­мо до­бре ре­зул­та­те. По­мо­гли смо и раз­ли­чи­те кул­т ур­не и спорт­ске ак­тив­ но­сти од ши­рег дру­штве­ног ин­те­ре­са, на ба­зи спон­зор­ства, мар­ке­тин­шке про­мо­ ци­је и ко­мер­ци­јал­не ре­кла­ме. 


SRPSK A  No 4  2013

117


МЈЕШОВИТИ ХОЛДИНГ „ЕЛЕКТРОПРИВРЕДА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ“ МАТИЧНО ПРЕДУЗЕЋЕ а. д. ТРЕБИЊЕ

ЗП „ЕЛЕКТРО ДОБОЈ“ а. д. ДОБОЈ Николе Пашића 77, 74000 Добој, Република Српска, Босна и Херцеговина Тел.: +387 53 209 700; Факс: +387 53 241 344; www.elektrodoboj.net, info@elektrodoboj.net


Srpska - broj 4