Преспавали су у ауту, на бензинској станици, са домаћином дон Велимиром Томићем, католичким мисионаром који је у Африци од 1988. Због бројних раз бојника, кроз овај дио Африке није без бједно кретати се ноћу. У наредних два дана трагају за најбољом понудом аген ција које организују пењање на Ухуру, највиши врх „црног континента“. По ред овог врха, популарно званог Кили, одлучили су да се попну и на Меру, по висини пети афрички врх, а дане одмо ра између два подухвата да проведу у је динственом сафарију. Трећег дана боравка започињу први пењачки поход ка Националном парку „Аруша“, како се зове и град у самом подножју планине Меру. Одлично пси хофизички припремљени, траже да се пењање скрати са уобичајених четири на три дана. – Пењање на врх Меру је одлична прилика за аклиматизацију прије Кили ја, мада се мало пењача на то одлучује, јер је подухват поприлично скуп – каже Мирослав Бундало. Један дан боравка у националном парку кошта 100 долара по особи, а по себно се наплаћују услуге агенције и остало. Без посредовања агенције, исти че Бундало, није могуће ни ући у парк. – Они вам обезбјеђују и носаче те рета, који такође долазе до утврђених кампова и постављају вам шаторе и спремају ручак. То јесте олакшавајућа околност, али овакав третман вам оду
зима понешто од правог планинарског У Националном духа, те се више осјећате као туриста. парку „Мањара“ Посебно их је изненадила брига ових људи за очување околине. Носачи чак и органско смеће узимају са собом, не допуштајући вам да га оставите у при роди. Кроз предјеле прашуме (до неких 3.000 метара надморске висине) прати их и наоружани ренџер, понајвише због леопарда и веома агресивних бафала. – Изнад појаса џунгле, долази предио који они називају „мјесечева шума“. Та метафора настала је због ниског расти ња које умјесто лишћа има нешто попут лишајева, врло специфичну маховину, свијетлозелене боје, која се пресијава. Појас необичне мјесечине широк је око 500 метара, након тога крајолик поприма обрисе површине Марса. Грбави облици покривени вулканском прашином би ли су надаље наши сапутници до самог освајања врха Меру – објашњава Тривић. У Националном Успјешно савладавши терен и мање парку „Серенгети“, тјелесне проблеме, попут вртоглавице и са кратером опште слабости, трећег дана у шест ују Нгоронгоро
Сафари – Послије освајања врха Меру били смо толико уморни да нам је чак и сафари представљао напор. Али, оно што смо видјели одагнало је мисли о умору – прича Бундало. За четири дана прошли су кроз три заштићена резервата природе са UNE SCO-ове листе свјетске баштине биосфере (национални пар кови „Мањара“ и „Серенгети“, са кратером Нгоронгоро), ста ништа великог броја јединствених а угрожених животињских и биљних врста.
SRPSK A No 1 2013
41