Issuu on Google+

EU 5 € ♦ GB 3,5 £ ♦ USA 7 $ ♦ CH 7 CHF ♦ 40 NOK ♦ 45 SEK ♦ 500 HUF ♦ HR 20 HRK ♦ MK 200 MKD ♦ CG 3 € ♦ SRB 290 RSD

година I  број 1, 2013.  цијена 5 KM www.nacionalnarevija.com

Ризнице и сјећања

NAJDUBQI DAMARI BALKANA


ПРИНЦИП ПРЕС СЕРБИя ◆

ГЕОПОЭТИЧЕ

СКИЙ АЛЬБОМ

СКИЙ АЛЬБОМ

Serbia

Руссk иЙ

english ◆

ГЕ­О­ПО­Е­ТИЧ­КИ АЛ­БУМ

SeRbia ◆ geo-poetical album

ГЕОПОЭТИЧЕ

Ср­би­ја

Сербия

м, ом, свидетельство назвать альбом андирует, не е в руках, можно ю вы держит ь. Она не пропаг прессКнигу, котору стремится убедит дение. Она не нтов. Она не ввести в заблуж турсобранием докуме , не старается вояжер. Она не ленное мнение продукцию комми навязывает опреде на старинное ирующий свою ипы. Она похожа адвокат, не реклам не стереот ки, арь, секрет описывающий раздвигаете занавес ыми фразами сь на поезд и ывайте журналист, рутинн когда вы садите видов. Разгляд ◆ geo-po сное путешествие, вающих за окном etical album долгое прекра глазами тех, нием проплы глазами, но и иться мелька только своими ится собираясь наслад , смотрите не The book before you could Что-то вам запомн любознательно путешествии. be called an album, testimony, может этом а , об их спокойно и ывать инаний anthology of documents. does not want to persuade. будете рассказ it кую нить воспом it does not propagate, does , который pR, кому вы потом not impose, does not spin. воссоздать тонень lawyer, blabby advertising портрет Сербии нужно будет it is not a agent. Neither is it a tourist й мозаичный сразу, для чего-то reporter, steeped into phrases в один большо the type of self-termina вас сольется and tion для called не routine. Just like on a long все люди быть, мелочные and beautiful old-fashione journey, when you sit in навсегда. туры: «Лишь d a train and open curtains останется в памяти on the window, numerous ка мировой литера глаз.» unraveling in front of you. е слова класси images will be а не скрыт от Watch them calmly and Только не забудьт мир очевиден, with curiosity, as an explorer, eyes and eyes of those to . Настоящий with взгляду your у whom you will be telling about верят первом the journey. Some of these you will remember right images away, the others you will occasionally retrieve and fine connection, and maybe restore your all of them will merge into one, into a large mosaic Serbia that you will carry portrait of forever. and do not forget the warning of one of the most ill-fortuned princes in world literature: “it is only shallow people who do not judge by appearances . The true mystery of the is the visible, not the invisible. world ”

Из­ван­ред­на мо­но­гра­фи­ја о Ср­би­ји, у одво­је­ним из­да­њи­ма на пет је­зи­ка! Срп­ски, ру­ски, ен­гле­ски, шпан­ски, фран­цу­ски!

Serbia

ALBUM GÉOPOÉTIQUE

ÁLBUM GEOPOÉTICO

Este libro que tiene delante podríamos denominar un álbum, un testimonio colección de documentos. o una No quiere persuadir. No propaga, no impone, no es un portavoz, un abogado, da vueltas. No un agente publicitario parlanchín. Tampoco es un periodista turístico, abismado en palabrería y en aquella forma de auto-apagam Como en algún antiguo iento llamado la rutina. viaje largo y lindo cuando se sienta en el tren y abre de la ventana, pasarán aquí las cortinas numerosas imágenes delante de sus ojos. Mírelos con curiosidad, de forma descubridora calma y , con sus propios y con los ojos de otros a los que contará sobre ese viaje. Algunas de estas imágenes recordará instantáneamente, a otras vez en cuando renovando volverá de sus vínculos finos, y tal vez todas ellas converjan en un retrato mosaico grande en una imagen, de Serbia que llevará consigo para siempre. Y no se olvide de la advertencia de uno de los príncipes más desafortunados de literatura mundial: „Sólo la gente superficial no juzga por la apariencia. El misterio del mundo es lo visible, verdadero no lo invisible.”

Franç ais

Español ◆

Il de documents. témoignage, recueil porteappelé album, e pas. Il n’est ni e pas, il n’exagèr par e pas, il n’impos touristique, infecté ni journaliste té bavard. Il n’est beau, long voyage Comme dans un nte nommé routine. sur la fenêtre, de et écartez les rideaux ment, curieuse ez dans un train et z-les tranquillement ez nt vous. Regarde à qui vous raconter les yeux de ceux opres yeux et aux autres vous ez tout de suite, e, elles images vous retiendr subtile, et peut-êtr votre relation pour renouvellerez vous emporterez e de la Serbie que ortrait mosaïqu la littérature de princes malheureux nt d’un des plus ces. Le vrai mystère juger sur les apparen égers pour ne pas nvisible.”

SERBIA ◆ ÁLBUM GEOPOÉTICO

SERBIE

O-POÉTIQUE

Serbia

GEO-POETICAL ALBUM Exceptional monograph on Serbia, in separate editions in five languages! Serbian, Russian, English, Spanish, French!

Ср­БИ­јА­◆­ГЕ­О­ПО­Е­ТИЧ­КИ­АЛ­БУМ

The most beautiful Serbia, on the palm of your hand! Anthology of photo-documents on beauty! Give it proudly, as a gift to yourself and others, here or anywhere else in the world!

СрпСки ◆

PRINCIP PRESS

Cetinjska 6, Belgrade; Phone: +381 (11) 322 70 34 www.nacionalnarevija.com, www.turistinfosrbija.com


П Р О Л О Г

Из­да­вач „Прин­цип Прес“ Це­тињ­ска 6, 11000 Бе­о­град Тел.: +381 (11) 322 70 34, 322 16 92 www.na­ci­o­nal­na­re­vi­ja.com prin­cip.press@gmail.com Ди­рек­тор и глав­ни уред­ник Ми­шо Ву­јо­вић Уред­ник Бра­ни­слав Ма­тић Тех­нич­ки уред­ник Алек­сан­дар Ћо­сић Уред­ник фо­то­гра­фи­је Дра­ган Бо­снић За­гла­вље и ди­зајн на­слов­не стра­не Јо­ван Жељ­ко Ра­ја­чић Са­рад­ни­ци Ми­ло­ван Ви­те­зо­вић, је­реј Јо­ван Пла­ме­нац, Не­бој­ша Је­врић, Дра­ган Ла­ки­ће­вић, Бо­јан Ман­дић, Јо­во Ба­јић, Де­јан Бу­ла­јић, Де­јан Ђо­рић, Ђор­ђе Ср­бу­ло­вић, Ми­ха­ил Ку­ла­чић, Зо­ран Пе­ја­ши­но­вић, Сло­бо­дан Кр­стић, Сан­дра Кља­јић, Бо­рис Чи­кић, Сен­ка Три­вић, Сан­дра Јо­со­вић, Ва­ња Те­пић, Љу­би­ша Три­вић, Да­ја­на Ко­ро­ли­ја, Рад­ми­ла Ђе­вић, Ве­сна Ка­пор, Алек­сан­дра Рај­ко­вић Мар­ке­тинг Мир­ко Ву­јо­вић, Ире­на Сто­лић Се­кре­та­ри­јат и пла­сман Је­ле­на Јо­вић, Дра­га­на Ди­ми­три­је­вић, Ми­лен­ко Ва­си­лић Штам­па „Пор­тал“, Бе­о­град Пред­став­ни­штво за Ре­пу­бли­ку Срп­ску „Прин­цип Прес РС“ Але­ја Све­тог Са­ве 7, 78000 Ба­ња­лу­ка Тел/Факс: +387 (51) 304 360 srp­ska­@na­ci­o­nal­na­re­vi­ja.com Ди­ја­на Пет­ко­вић, ди­рек­тор Пред­став­ни­штво за Аустра­ли­ју „Prin­cip Press Austra­lia PTY LTD“, 12/24 Loch Stre­et, 3182 St Kil­da West, VIC Је­ле­на Јан­ко­вић, ди­рек­тор

ПРЕД ОГЛЕ­ДА­ЛОМ, СА СВИ­ЈЕ­ШЋУ О СВО­ЈИМ ВРИ­ЈЕД­НО­С ТИ­МА

Иден­ти­тет. „П

о­сто­је два на­чи­на да чо­вје­ка учи­ни­те бес­кућ­ни­ком. Пр­ ви, да га ис­тје­ра­те из ње­го­ве ку­ће или му је уни­шти­те. Дру­ги, да га на­тје­ра­те да ње­го­ва ку­ћа бу­де иста као би­ло ко­ја дру­га.“ Та­ко пи­ше Но­ам Чом­ски. А у Срп­ској, сад кад се опет озбиљ­ но ску­ћи­ло, ва­ља увјек има­ти на уму ово дру­го. Од оства­ре­ног и раз­бо­ри­тог сви­је­та тре­ба мно­го то­га учи­ти и пре­у­зи­ма­ти, уз при­ла­го­ђа­ва­ње и сво­ју мје­ру. Стан­дар­де ра­да и ква­ли­те­та, ор­га­ ни­за­ци­ју, ефи­ка­сност, про­вје­ре­на за­кон­ска рје­ше­ња, си­гур­ност и пред­ви­дљи­вост. Али, при том, ни на трен се не сми­је за­бо­ра­ви­ти: у сви­је­т у ће­мо би­ти узе­ти за озбиљ­но и стран­ци­ма ће­мо би­ти за­ни­мљи­ви оно­ли­ко ко­ли­ко оста­не­мо сво­ји. Оно­ли­ко ко­ли­ко у на­шој ку­ћи и на­шем жи­во­т у бу­де нас. Ин­тер­на­ци­о­нал­но, да­бо­ме, тре­ба има­ти „у по­ну­ди“, као не­што што се под­ра­зу­мје­ва, али ни­по­што не за­по­ста­ви­ти на­ци­о­нал­но и ло­кал­но. Кро­а­са­не у Фо­чи, ма­ки­ја­то у При­је­до­ру или чи­збур­гер на Ро­ма­ни­ји мо­гу фа­сци­ни­ра­ти са­мо ма­ло­гра­ђа­не и про­сто­т у. То ни­ка­да не­ће би­ти раз­лог да се не­ко сје­ти тих мје­ста или их пре­ по­ру­чи сво­јим при­ја­те­љи­ма. Али пи­та са­ви­ја­ча, те­ле­ти­на ис­под са­ча, ско­руп из мје­ши­не, ви­но из По­по­ва по­ља, слат­ко од шљи­ва или до­ма­ћи сок од ри­би­зле би­ће при­влач­ни сва­ком пра­вом пут­ ни­ку из да­ле­ка. Про­вин­ци­јал­на пси­хо­ло­ги­ја и кул­т ур­но епи­гон­ство су до­сад­ ни бар ко­ли­ко и по­ли­ти­ка у про­тек­то­ра­ти­ма. Кроз њих се при­ зи­ва­ју свјет­ски грам­зив­ци и си­ле­џи­је, ко­ји нај­че­шће до­ла­зе под ма­ском ци­ви­ли­за­то­ра, с вре­ћа­ма пу­ним би­жу­те­ри­је. И да­нас као опо­ме­на од­зва­ња­ју ри­је­чи Џу­ли­ју­са Ње­ре­реа: „Од свих зло­чи­на ко­ло­ни­за­то­ра ни­је­дан ни­је го­ри од по­ку­ша­ја да нас увје­ре да не­ ма­мо соп­стве­ну кул­т у­ру, или, што је још го­ре, да је то не­што че­га би тре­ба­ло да се сти­ди­мо.“ 

Покровитељ издања:

На на­слов­ној стра­ни: Јована Раљић (Фо­то: Борис Чикић) CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 008(497.6 Република Српска) ISSN 2334-850X, COBISS.SR-ID 199401228

04

ПРЕДСЈЕДНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Партнери издања:

РТС - ЈАВНИ СЕРВИС СРБИЈЕ

SRPSK A  БРОЈ 1  2013

РАДИО-ТЕЛЕВИЗИЈА ВОЈВОДИНА

РТВ СРПСКЕ


САДРЖАЈ Витраж 04 ПРО­ЛОГ 06 ХРО­НИ­КА

Путоказ 10 АЛ­БУМ: МА­ЛА СВА­КО­ДНЕВ­НА ЧУ­ДЕ­СА 16 ПУ­С ТО­ЛО­ВИ­НЕ: РАФ­ТИНГ НА ДРИ­НИ 22 УПО­РИ­ШТА: ЗЕ­ЛЕН­КО­ВАЦ 30 СИМ­Б О­ЛИ: АР­С ЛА­НА­ГИ­ЋА МОСТ 36 ВР­ХО­ВИ: СРП­СКА НА КРО­ВУ АФРИ­КЕ 44 ОТ­КРИ­ЋА: ПОМ­ПЕ­ЈА НА ДРИ­НИ

Људи 88 НЕ­Б О: БА­ЊА­ЛУЧ­КИ ПА­ДО­БРАН­ЦИ 94 ПО­БЈЕД­НИК: ДРА­ГАН БА­ЈИЋ 100 ВР­ЛИ­НА И ВЈЕ­ШТИ­НА: УДРУ­ЖЕ­ЊЕ „ДУ­ГА“

Култура 50 СВЕ­ТИ­О­НИ­ЦИ: МИ­ЛАН БУ­ДИ­МИР 58 ПОД­СЈЕТ­НИК: СА­ВА МР­КАЉ 64 РИ­ЗНИ­ЦЕ: МУ­ЗЕЈ СРП­СКЕ 70 ПА­МЈАТ: „ГОЛ­ГО­ТА ЈА­СЕ­НО­ВАЧ­КА“ 74 ИЗА­ЗО­ВИ: БИ­ЈЕ­НА­ЛЕ У ВЕ­НЕ­ЦИ­ЈИ 80 ВИ­ШЕ ОД ИГРЕ: ВЛА­ДИ­МИР ПИ­ШТА­ЛО

Представљање 102 ПИ­СМО: МИ­С ЛИ­ТИ ЋИ­РИ­ЛИЧ­НО 104 ВЕ­ЗЕ: М:ТЕЛ 108 ЗДРА­ВЉЕ: „МЕР­КУР“ 112 СТУ­ДИ­ЈЕ: БЕ­О­ГРАД­СКА ПО­С ЛОВ­НА ШКО­ЛА 115 ЗНА­ЊЕ: ВИ­СО­КА ХО­ТЕ­ЛИ­ЈЕР­СКА ШКО­ЛА 116 ТРУ­БЕ: „ГУ­ЧА“, 2013. SRPSK A  No 1  2013

05


В И Т Р А Ж

Т РАК А >> „До­бро је што се по­сле 18. и 19. ве­ка, ка­да су на­у­ка и ре­ли­ги­ја по­ста­вља­не јед­на на­с у­прот дру­ге, са­да си­т у­а­ци­ја ме­ња и оне би­ва­ју јед­но, две стра­не исто­га, у слу­жби до­бра и ко­ри­сног“, ре­као је Ње­го­ва Све­тост па­три­јарх срп­ски Ири­неј 10. ју­на у Бе­о­гра­ду, на ве­ли­ком ме­ђу­на­род­ном на­уч­ном ску­пу „Ре­ли­ги­ја у дру­штву, кул­т у­ри и европ­ским ин­те­гра­ци­ја­ма“, ко­ји је ор­га­ни­зо­вао Уни­вер­зи­тет у Бе­ог­ ра­ ду, у са­рад­њи са Фон­да­ци­јом „Кон­ рад Аде­на­у­ер“. >> По­во­дом 70. го­ди­шњи­це од смр­ти срп­ског на­уч­ни­ка и ви­зи­о­на­ра Ни­ ко­ле Те­сле, у САД је одр­жа­но низ ску­по­ва и ма­ни­фе­ста­ци­ја, а Вол Стрит Жур­нал је то оби­ље­жио те­ ма­том под на­сло­вом „Нај­ве­ћи на­уч­ ник ко­ји је ика­да жи­вјео“, на­во­де­ћи да је „већ сам ње­гов лик мо­гао да осви­је­тли јед­ну про­сто­ри­ју“. >> Из­ло­жба „Мо­је Ја­дов­но“ одр­жа­на је не­дав­но у ви­ше гра­до­ва Ср­би­је и Срп­ске, ка�� под­сје­ћа­ње на звер­ства по­чи­ње­на у том хр­ват­ском кон­цен­ тра­ци­о­ном ло­го­ру то­ком Дру­гог свјет­ског ра­та, ка­да је „за са­мо 132 да­на, на нај­мон­стру­о­зни­ји на­чин, уби­ је­но нај­ма­ње 40.123 не­ду­жних љу­ди, ста­ра­ца, же­на, дје­це, срп­ске и је­вреј­ ске на­ци­о­нал­но­сти“. >> Че­ти­ри ка­пи­тал­на из­да­ња Ака­де­ ми­је на­у­ка и умјет­но­сти Ре­пу­бли­ке Срп­ске – збор­ник ра­до­ва Ре­пу­бли­ка Срп­ска, 20 го­ди­на раз­во­ја, мо­но­гра­ фи­ја Трак­та­ти о устав­но­прав­ном по­ло­жа­ју РС, збор­ник Иво Ан­дрић из­ме­ђу ис­то­ка и за­па­да и Дје­ла Ни­ ко­ле Ко­ље­ви­ћа – пред­ста­вље­на су 6. ју­на у На­род­ној би­бли­о­те­ци „Фи­лип Ви­шњић“ у Би­је­љи­ни. >> У так­ми­чар­ском про­гра­му ово­го­ ди­шњег Ме­ђу­на­род­ног филм­ског фе­сти­ва­ла „Крат­ко­фил Плус“, од 24.

06

SRPSK A  БРОЈ 1  2013

Ауто-пут На ауто­пу­т у Ба­ња­лу­ка–До­бој, 23. ма­ја све­ча­но су за­по­че­ти ра­до­ви на ди­о­ни­ци од Пр­ња­во­ра до До­бо­ја, укуп­не ду­жи­не 36 ки­ло­ме­та­ра. Ври­јед­ност про­јек­та, фи­нан­си­ра­ног кре­ди­том „Европ­ске бан­ке за об­но­ву и раз­вој“, из­но­си око 180 ми­ли­о­на евра. На овој ди­о­ни­ци пла­ни­ра­на су 64 објек­та, углав­ном над­во­жња­ци, под­во­ жња­ци, два ду­жа мо­ста и је­дан ту­нел у ду­жи­ни од 180 ме­та­ра, а рок за за­вр­ше­так ра­до­ва је но­вем­бар 2015. – Ауто-пут је не са­ мо гра­ђе­вин­ски већ и ци­ви­ли­за­циј­ски иза­ зов ко­ји бит­но ми­је­ ња ка­рак­тер дру­штва – ре­као је на све­ча­но­ сти у Јо­хов­цу пред­ сјед­ник Срп­ске Ми­ ло­рад До­дик. – Њи­ме по­ка­зу­је­мо да је Срп­ ска дио ин­те­гри­са­них ко­му­ни­ка­ци­ја на нај­ ви­шем ни­воу. Ства­ра­ње мре­же ауто-пу­те­ва и ја­ча­ње уну­тра­шње по­ве­за­но­сти Срп­ске, ко­је смо обе­ћа­ли 2006, ни­је ни јед­но­ста­ван ни лак по­сао. Али ми, ево, не од­у­ ста­је­мо. По­ли­ти­ча­ри се мје­ре по то­ме шта оста­ве иза се­бе, а не по то­ме шта при­ча­ју.

Наф­та „Ја­дран-Наф­та­гас“, за­јед­нич­ко пред­у­зе­ће „Нафт­не ин­ду­стри­је Ср­би­је“ и ру­ске ком­па­ни­је „Неф­те­га­зИн­ Кор“, за­по­че­ло је кра­јем ма­ја у по­сав­ском мје­сту Об­ у­до­вац ра­до­ве на пр­вој ис­тра­жи­вач­кој нафт­ној бу­шо­ ти­ни у Срп­ској, ду­бо­кој 2.800 ме­та­ра. По­том сли­је­ди бу­шо­ти­на на 3.500 ме­та­ра ду­би­не у око­ли­ни Би­је­љи­не. Про­шле го­ди­не спро­ве­де­на су ге­о­фи­зич­ка ис­пи­ти­ва­ња у оп­шти­на­ма Но­ви Град, Ко­зар­ска Ду­би­ца, Ко­стај­ни­ца, При­је­дор, Оштра Лу­ка, Ба­ња­лу­ка, Че­ли­нац, Лак­та­ши, До­бој, Пр­ња­вор, Ло­па­ре, Угље­вик, Би­је­љи­на и Звор­ник. Кон­це­си­о­ни уго­вор са ру­ским парт­не­ри­ма пот­пи­сан је на 28 го­ди­на. – Про­цје­не и све што смо до­сад ура­ди­ли да­је нам ре­ал­ну на­ду у успјех – на­гла­сио је Алек­сан­дар Во­ро­ њин, за­мје­ник ге­не­рал­ног ди­рек­то­ра за спољ­не ве­зе „За­ру­бе­жњеф­та“, ком­па­ ни­је мај­ке „Неф­те­га­зИн­ Кор“. – Ула­га­ња у ис­тра­ жи­ва­ње наф­те и га­са у Срп­ској до кра­ја 2014. би­ће 40,7 ми­ли­о­на до­ла­ ра. Уко­ли­ко се по­ка­же да по­сто­је до­вољ­не ре­зер­ ве, у са­му екс­пло­а­та­ци­ју би­ће уло­же­но 188 ми­ли­ о­на до­ла­ра.


Му­зеј Но­ва стал­на по­став­ка у ре­ кон­стру­и­са­ном Му­зе­ју Срп­ске пра­во­слав­не цр­кве у Ули­ци кне­ за Си­ме Мар­ко­ви­ћа у Бе­о­гра­ду не­дав­но је све­ча­но отво­ре­на у при­с у­ству нај­ви­ших зва­ни­ца. – Део из­ло­же­ног ве­ли­ког ду­хов­ног бла­га Ср­би­је до­сад је био у де­по­и­ма. Ово је при­ли­ ка да се ви­ди шта све по­се­ду­је Срп­ска пра­во­слав­на цр­ква и ко­ли­ко је ве­ли­ко кул­т ур­но и ду­хов­но на­сле­ђе Ср­би­је, са­ку­ пља­но још од 13. ве­ка – ка­зао је том при­ли­ком Ње­го­ва Све­тост па­три­јарх срп­ски Ири­неј. Му­зеј СПЦ, осно­ван 1954, ре­кон­стру­и­сан је уз по­моћ Ми­ни­стар­ства кул­т у­ре Ср­би­је. Ме­ђу 250 из­ло­же­них пред­ме­та, нај­ста­ри­је је Де­чан­ско апо­криф­но је­ван­ђе­ље из 13. ви­је­ка. Па­жњу пли­је­не ру­ко­пи­сне књи­ге, по­ве­ље, пла­шта­ни­ца кра­ља Ми­лу­ти­на (13. ви­јек), одо­ра све­тог кне­за Ла­за­ра, ми­тра Ка­та­ри­не Кан­та­ку­зи­не, Је­фи­ми­ји­ на По­хва­ла кне­зу Ла­за­ру, по­ве­ља ца­ра Ду­ша­на, ки­вот све­тог Сте­фа­на Де­чан­ског из 1343. го­ди­не, по­ве­ља Ву­ка Бран­ко­ви­ћа, ико­на Хри­ста Све­др­жи­те­ља из 15. ви­је­ка, руч­на ка­ди­о­ни­ца из 1654...

Едикт „Срп­ски на­род ба­шти­ни на­сли­је­ђе отаџ­би­не ца­ра Кон­стан­ти­на. Тај цар до­ка­зао је да има­мо пра­во да се бра­ни­мо, да се бо­ри­мо не­пре­ста­но и из­но­ва за сво­ја пра­ ва на опре­дје­ље­ње, сло­бо­ду жи­вље­ња и вје­ро­ва­ња, те да нам ни­ко не мо­же од­у­зе­ти оно што је на­ше ви­је­ко­ви­ма“, ре­као је Ње­го­во Пре­ о­све­штен­ство епи­ скоп звор­нич­ко-ту­ злан­ски Хри­зо­стом 9. ју­на на све­ча­но­сти у Не­ве­си­њу ко­јом је по­че­ло оби­ље­жа­ва­ ње 1700. го­ди­шњи­це Ми­лан­ског едик­та у Срп­ској. Уз све­т у ли­т ур­ги­ ју, све­ча­ност је про­те­кла у зна­ку ху­ма­ни­тар­не ма­ни­фе­ ста­ци­је у ка­сар­ни „Не­ве­сињ­ска пу­шка“, уз при­с у­ство нај­ви­ших др­жав­них, кул­т ур­них и вјер­ских зва­ни­ца. При­ку­пље­на сред­ства на­ми­је­ње­на су, по­ред оста­лог, Фон­да­ци­ји „Све­ти Ву­ка­шин“, не­ве­сињ­ском Удру­же­њу дје­це са по­себ­ним по­тре­ба­ма „Мо­ја на­да“ и за из­град­њу спо­мен-цр­кве Ваз­не­се­ња Хри­сто­вог у Пре­би­лов­ци­ма. Ју­би­леј Ми­лан­ског едик­та про­сла­ви­ће све епар­хи­је Срп­ске пра­во­слав­не цр­кве, а цен­трал­на ма­ни­фе­ста­ци­ја би­ће одр­жа­на по­чет­ком ок­то­бра у Ни­шу, род­ном гра­ду ца­ра Кон­стан­ти­на.

до 28. ју­ла у Ба­ња­лу­ци, би­ће при­ ка­за­но ви­ше од 40 оства­ре­ња из ци­је­лог сви­је­та и до­ди­је­љен „Гран При“, те на­гра­де за нај­бо­љи игра­ ни, екс­пе­ри­мен­тал­ни, до­ку­мен­ тар­ни, ани­ми­ра­ни и ре­ги­о­нал­ни филм, као и спе­ци­јал­на при­зна­ња жи­ри­ја и на­гра­да пу­бли­ке. >> С  уд­би­на као по­вод, из­ло­жба сли­ка и скулп­т у­ра ака­де­ми­ка Ми­ли­во­ ја Ун­ко­ви­ћа, срп­ског про­фе­со­ра и умјет­ни­ка свјет­ског ре­но­меа, по­ ста­вље­на је не­дав­но у Не­ве­си­њу, а на­дах­ну­том бе­сје­дом отво­рио ју је 6. ју­на Дра­ган Да­ви­до­вић, ге­не­ рал­ни ди­рек­тор Ра­дио-те­ле­ви­зи­је Ре­пу­бли­ке Срп­ске. >> И  ни­ци­ја­ти­ве Ми­ла­на Ко­њо­ви­ћа на рас­кр­шћи­ма срп­ске умјет­но­сти 20. ви­је­ка на­зив је из­ло­жбе из за­о­ став­шти­не чу­ве­ног срп­ског сли­ ка­ра (1898-1993) ко­ја ће од 20. ју­на до 20. ју­ла би­ти отво­ре­на у Му­зе­ју са­вре­ме­не умјет­но­сти Ре­пу­бли­ ке Срп­ске, а пред­ста­вља­ће пре­ сјек ци­је­лог умјет­ни­ко­вог опу­са, од ку­би­зма и соц­ре­а­ли­зма, пре­ко ап­страк­ци­је и екс­пре­си­о­ни­зма, до мо­дер­не. >> В  е­че опер­ске му­зи­ке на­зив је кон­ цер­та у Бан­ском дво­ру ко­јим су 6. ју­на при­је­сто­ни­цу Срп­ске да­ри­ва­ ли сту­ден­ти со­ло пје­ва­ња на Ака­ де­ми­ји умјет­но­сти Уни­вер­зи­те­та у Ба­ња­лу­ци (Ана Си­ма­нић, Ми­ља­на Бре­зи­ча­нин, Ал­би­на Смај­ло­вић, Ива­на Жи­ва­нић, Дра­га­на Ра­до­ ва­но­вић, Со­фи­ја Ан­тић, Стра­хи­ ња Бу­за­џи­ја, уз кла­вир­ску прат­њу Ду­ње Мар­ко­вић), а на про­гра­му су би­ле ари­је из по­зна­тих опе­ра Пу­чи­ни­ја, Би­зеа, Мо­цар­та, Глин­ке, Ви­вал­ди­ја... >> Ода­бра­ни ра­до­ви са тре­ћег Би­је­на­ ла аква­ре­ла ма­лог фор­ма­та из­ло­ же­ни су од 9. ју­на у Му­зе­ју Ко­за­ре,

SRPSK A  No 1  2013

07


В И Т Р А Ж

Т РАК А у окви­ру Кул­т ур­ног ље­та „При­је­дор 2013“, а на ово­го­ди­шњем кон­кур­с у уче­ство­ва­ло је 250 ауто­ра из Грч­ке, Бу­гар­ске, Ру­си­је, Пољ­ске, Ма­ке­до­ни­ је, Фран­цу­ске, Сло­ве­ни­је, Хр­ват­ске, Цр­не Го­ре, Ср­би­је и Срп­ске. >> „Не сми­је­мо да до­зво­ли­мо да нам од­ра­сту ге­не­ра­ци­је ко­је ни­с у сте­кле чи­та­лач­ке на­ви­ке, па је сто­га по­ треб­но да се и књи­жев­ност за дје­ цу при­ла­го­ди но­вим на­ра­шта­ји­ма и из­у­зет­но бр­зим тех­но­ло­шким про­ мје­на­ма у 21. ви­је­ку“, ка­же срп­ски пи­сац Урош Пе­тро­вић, чи­је су За­ го­нет­не при­че и Ми­сте­ри­ја Гин­ко­ве ули­це зва­нич­но нај­тра­же­ни­је књи­ге за дје­цу у ба­ња­луч­ким књи­жа­ра­ма 2013. >> Ћ  о­пи­ће­вим ста­за­ма дје­тињ­ства на­зив је кул­т ур­не ма­ни­фе­ста­ци­је ко­ ју су у До­њем Ду­бо­ви­ку за­јед­нич­ки ор­га­ни­зо­ва­ли оп­шти­на Кру­па на Уни и Фон­да­ци­ја „Бран­ко Ћо­пић“, у част слав­ног пи­сца, ко­ји је „пр­ви пут у срп­ску књи­жев­ност увео Гр­меч и под­гр­меч­ки крај“. >> Ли­ков­но-еко­ло­шка ко­ло­ни­ја „Бар­ да­ча-Ср­бац“, три­де­се­та по ре­ду, оку­ пи­ће од 22. до 30. ју­на еми­нент­не ака­дем­ске сли­ка­ре и гра­фи­ча­ре из Сло­ве­ни­је, Ср­би­је, Цр­не Го­ре, Срп­ ске, те на­уч­не рад­ни­ке из обла­сти еко­ло­ги­је и ар­хи­тек­т у­ре, ко­ји ће и ово­га пу­та бу­ди­ти сви­јест о по­тре­ би очу­ва­ња и уна­пре­ђе­ња чо­вје­ко­ве око­ли­не. >> Г  е­не­рал­на про­ба са­мо­у­би­ства, пред­ ста­ва Ду­ша­на Ко­ва­че­ви­ћа у из­во­ђе­ њу „Град по­зо­ри­шта“ (уло­ге Ад­мир Ме­шић, Дра­шко Ви­до­вић, Јо­ван­ка Бо­жо­вић Ми­ло­ва­но­вић, Ве­ли­мир Бла­нић, ре­ди­тељ Лу­ка Кец­ман), из­ ве­де­на је 8. ју­на по дру­ги пут у Кул­ тур­ном цен­тру у Гра­ди­шки, а при­с у­ ство­вао је и сам пи­сац.

08

SRPSK A  БРОЈ 1  2013

Аван­ту­ра те­��­тра На ше­сна­е­стом Те­а­тар фе­сту „Пе­тар Ко­чић“, у пр­вој де­ка­ди ју­на у Ба­ња­лу­ци, за нај­бо­љу пред­ста­ву у цје­ли­ ни про­гла­ше­на је Ели­ја­хо­ва сто­ли­ца бе­о­град­ског Ју­ го­сло­вен­ског драм­ског по­зо­ри­шта и са­ра­јев­ског МЕСС те­а­тра. На­гра­ду за нај­бо­љу ре­ жи­ју до­био је Егон Са­вин за Злу же­ну Јо­ва­на Сте­ри­ је По­по­ви­ћа, у из­во­ђе­њу по­зо­ри­шта „То­ша Јо­ва­ но­вић“ из Зре­ња­ни­на. „Ко­чи­ће­ву књи­гу“, на­ гра­ду за нај­бо­љу дра­му, до­би­ла је Ба­ња­лу­чан­ка Та­ња Шљи­вар за текст Гре­ба­ње, или ка­ко се уби­ла мо­ја ба­ка. Три рав­но­прав­не глу­мач­ке на­гра­де до­би­ли су Еди­та Ка­ра­ђо­ле за уло­гу мај­ке у пред­ста­ви Да­бог­да те мај­ка ро­ди­ла, Иван Ђу­рић за уло­гу До­ни­ја у пред­ста­ви Здра­ во, жи­во­те, као и Вла­сти­мир Ђу­за Сто­јиљ­ко­вић за уло­ гу Ја­ко­ба Шнај­де­ра у пред­ста­ви Ели­ја­хо­ва сто­ли­ца. Спе­ци­јал­на на­гра­да до­ди­је­ље­на је Ни­ко­ли За­ви­ши­ ћу за ре­жи­ју пред­ста­ве Са­ва Са­ва­но­вић – вам­пир­ска сим­фо­ни­ја На­род­ног по­зо­ри­шта из Ки­кин­де. Ова пред­ ста­ва до­би­ла је и при­зна­ње „Ко­рак у хра­брост“ жи­ри­ја Ра­дио-те­ле­ви­зи­је Ре­пу­бли­ке Срп­ске.

Ста­за, ви­ше­град­ска И три­де­сет че­твр­та „Ви­ше­град­ска ста­за“, кул­т ур­на ма­ни­фе­ста­ци­ја по­све­ће­на је­ди­ном срп­ском но­бе­лов­цу Иви Ан­дри­ћу, про­те­кла је у зна­ку број­них за­ни­мљи­вих про­гра­ма. Бе­сје­ди­ли су пи­сац Ми­ро Вук­са­но­вић и ми­ ни­стар кул­т у­ре Срп­ске Го­ран Му­таб­џи­ја. Пред­ста­вље­ на је књи­га Ми­ло­ва­на Мар­че­ти­ћа, лањ­ског до­бит­ни­ка „Ан­дри­ће­ве на­гра­де“. Кон­церт кла­сич­не му­зи­ке при­ре­ дио је „Ан­самбл Сте­фа­но­вић“ из Ужи­ца. На Ћу­при­ји су одр­жа­ни пе­снич­ко ве­че и пер­фор­манс, а у До­му кул­т у­ ре Су­сре­ти би­бли­ о­те­ка­ра Срп­ске. У Град­ској га­ле­ри­ји по­ста­вље­на из­ ло­жба уче­сни­ка про­шло­го­ди­шњег сли­кар­ског са­бо­ ро­ва­ња. Про­мо­ви­сан збор­ник Ан­дри­ће­вом ста­зом и ка­лен­дар Срп­ ског кул­т ур­ног дру­штва „Про­свје­та“ за 2013. Из­ве­де­на пред­ста­ва Обич­на љу­бав­на при­ча Драм­ског сту­ди­ја До­ма кул­т у­ре у Ви­ше­гра­ду. (...) „Ви­ше­град­ска ста­за“ се, на­рав­но, на­ста­вља до­го­ди­ не, прем­да ће­мо и у ме­ђу­вре­ме­ну њо­ме хо­ди­ти.


Кон­курс „Ли­је­по ли­це Срп­ске“ Про­мо­ви­шу­ћи ли­ је­по ли­це Отаџ­би­не, и же­ле­ћи да и дру­ге под­стак­не на пре­по­ зна­ва­ње та­квог ли­ ца соп­стве­не зе­мље, уред­ни­штво На­ци­о­ нал­не ре­ви­је рас­пи­ су­је Пр­ви кон­курс за се­ри­ју нај­леп­ших фо­то­гра­фи­ја „Ли­је­по ли­це Срп­ске“. Се­ри­ја мо­ра има­ти нај­ма­ње два­ де­сет ори­ги­нал­них аутор­ских фо­то­гра­фи­ја, без жан­ров­ ских или те­мат­ских огра­ни­че­ња (пор­тре­ти, пеј­за­жи, си­ ту­а­ци­је, де­та­љи, љу­ди, гра­до­ви, фе­но­ме­ни...). Фо­то­гра­фи­је тре­ба да бу­ду по­сла­те на CD-у или елек­трон­ском по­штом, у ре­зо­лу­ци­ји нај­ма­ње 300 dpi, на елек­трон­ску или кла­сич­ну адре­с у На­ци­о­нал­не ре­ви­је на­ зна­че­ну у им­пре­с у­му, нај­ка­сни­је до 1. сеп­тем­бра 2013. Фо­то­гра­фи­је ко­је тех­нич­ки бу­ду ис­под на­зна­че­ног стан­ дар­да не­ће би­ти жи­ри­ра­не. Сва­ка фо­то­гра­фи­ја у име­ну фај­ла мо­ра да има на­пи­са­но шта се на њој на­ла­зи, гдје је на­ста­ла. Уз фо­то­гра­фи­је, нео­п­ход­но је до­ста­ви­ти, у „вор­ ду“, би­о­гра­фи­ју ауто­ра. На­ци­о­нал­на ре­ви­ја на­гра­ди­ ће три нај­бо­ље се­ри­је (I – Злат­на пла­ке­та „Ли­је­по ли­це Срп­ске“, II – Сре­бр­на пла­ке­та „Ли­је­по ли­це Срп­ске“, III – Брон­за­на пла­ке­та „Ли­је­по ли­це Срп­ске“). Из­бор фо­то­гра­фи­ја шест нај­бо­ље пла­ си­ра­них ауто­ра и њи­хо­ва ства­ ра­лач­ка би­о­гра­фи­ја би­ће, по ре­до­сле­ду пла­сма­на, об­ја­ вље­ни у На­ци­о­нал­ној ре­ви­ји. На­ци­о­нал­на ре­ви­ја и њен из­да­вач за­др­жа­ва­ју пра­во об­ја­вљи­ва­ња без на­кна­де сва­ке од фо­то­гра­фи­ја при­спе­ лих на кон­курс, уз оба­ве­зу да аутор бу­де ко­рект­но пот­ пи­сан.

На­гра­де „Бран­ко Ћо­пић“ Ве­про­во ср­це, ро­ман Дра­га Ке­ка­но­ви­ћа у из­да­њу Срп­ ске књи­жев­не за­дру­ге, и Из­над обла­ка, збир­ка по­е­зи­је Ве­ро­љу­ба Ву­ка­ши­но­ви­ћа у из­да­њу „Про­све­те“, овен­ча­ни су ово­го­ди­шњом на­гра­дом За­ду­жби­не Бран­ка Ћо­пи­ћа. На не­дав­ној све­ча­ној до­дје­ли у Са­ло­ну СА­НУ у Бе­о­ гра­ду, о на­гра­ђе­ним књи­га­ма и Бран­ку Ћо­пи­ћу го­во­ри­ ли су ака­де­ми­ци Све­то­зар Ко­ље­вић и Ми­ло­сав Те­шић. У обра­зло­же­њу јед­но­гла­сне од­лу­ке жи­ри­ја, за Ке­ка­но­ ви­ћев ро­ман је ре­че­но да је „дра­ма­тич­на сли­ка не­до­у­ми­ца и за­блу­да не­ких ви­со­ко­о­бра­зо­ва­них љу­ди при­ли­ком уда­ ља­ва­ња Ср­ба са род­ног тла у Хр­ват­ској у ври­је­ме су­ко­ба осам­де­се­тих и де­ве­де­се­тих го­ди­на 20. ви­је­ка“. Ву­ка­ши­но­ ви­ће­ва збир­ка, „упе­ча­тљи­во ауто­по­е­тич­ко про­ми­шља­ ње“, та­ко­ђе је јед­но­ду­шно оци­је­ње­на нај­ви­шим оцје­на­ма. Оба на­гра­ђе­на књи­жев­ни­ка уз­вра­ти­ла су бе­сје­да­ма.

>> На ре­ви­ји ру­ског фил­ма у Хан Пи­ је­ску, од 5. до 7. ју­на, при­ка­за­ни су фил­мо­ви Во­зач за Ве­ру Па­ве­ла Чу­хра­ја, Та­рас Буљ­ба Вла­ди­ми­ ра Борт­ког, Ку­ка­ви­ца Алек­сан­дра Ро­гож­ки­на (...), што је сво­је­вр­сни увод у „Да­не ру­ске кул­т у­ре“ пла­ ни­ра­не за је­сен. >> Нај­бо­љи би­бли­о­те­кар у Срп­ској у 2013. је Жељ­ко Са­ва­но­вић из Фа­ кул­тет­ске би­бли­о­те­ке у Ба­ња­лу­ци, нај­бо­ља би­бли­о­те­ка је На­род­на из Мр­ко­њић Гра­да, нај­бо­љи ме­на­џер у би­бли­о­те­кар­ству је Јо­ван Цвјет­ко­ вић, ди­рек­тор би­је­љин­ске На­род­ не би­бли­о­те­ке „Фи­лип Ви­шњић“ – од­лу­че­но је 9. ју­на у Ви­ше­гра­ду, на се­дам­на­е­стим Су­сре­ти­ма би­бли­о­ те­ка­ра Ре­пу­бли­ке Срп­ске. >> Б  рак, у ства­ри љу­бав, по­зо­ри­шнока­ба­рет­ска пред­ста­ва Вла­да­на и Кри­сти­не Са­вић, из­ве­де­на је 2. ју­ на у Цен­тру за обра­зо­ва­ње и кул­ ту­ру у Лак­та­ши­ма. >> Пре­ми­је­ра пред­ста­ве Во­ље­ни ба­ ња­луч­ког Сту­дент­ског по­зо­ри­ шта, у ре­жи­ји Ба­хру­ди­на Ав­да­ги­ ћа, одр­жа­на је не­дав­но на ве­ли­кој сце­ни при­је­сто­нич­ког До­ма омла­ ди­не, а при­с у­ство­вао је и аутор на­гра­ђи­ва­ног тек­ста Кри­сто­фер Блинд­хајм Грон­скаг. >> На пи­та­ње под ко­јим усло­ви­ма би да­нас одр­жао кон­цер­те у Бе­о­гра­ду и За­гре­бу, ле­ген­да ју-ро­ка и фронт­ мен чу­ве­не „Азре“ Џо­ни Шту­лић не­дав­но је од­го­во­рио: „Не сви­рам на оку­пи­ра­ним те­ри­то­ри­ја­ма.“ >> Пре­ма пи­са­њу бе­о­град­ског пор­ та­ла „Њуз.нет“, слу­жбе­ни­ци Ха­ шког три­бу­на­ла за­тра­жи­ли су по­ чет­ком ју­на да им не­ко на бр­зи­ну об­ја­сни ка­ко се оно бе­ше рас­па­ла Ју­го­сла­ви­ја.

SRPSK A  No 1  2013

09


А Л Б У М

О ФО­ТО­ГРА­ФИ­ЈИ, СВЈЕ­ТЛО­С ТИ И СЛО­БО­ДИ

Ма­ла сва­ко­днев­на Б

чу­де­са

о­рис Чи­кић (Гра­ди­шка, 1977). Фо­то­граф и ди­зај­нер. Од тре­ће го­ди­не жи­ви у Ба­ња­лу­ци. Тај град оби­ље­жа­ва ве­ли­ки дио ње­го­ве лич­но­сти, о че­му го­во­ри и књи­га па­но­рам­ских раз­глед­ни­ца Ба­ња­лу­ка с љу­ба­вљу. Одрá­ стао је на че­тр­на­е­стом спра­т у, отуд ње­гов па­но­рам­ски по­глед на сви­јет и хро­ни­чар­ски осје­ћај за про­мје­не не­ба, при­ро­де и гра­да. Фо­то­гра­фи­ја за ње­га ни­је по­сао не­го об­лик љу­ба­ви. Оду­ше­вља­ва­ње чо­ вје­ка и сви­је­та. Са­слу­жи­ва­ње Твор­цу, свје­до­че­ње ге­ни­ју При­ро­де. Као ка­ кав пле­ме­ни­ти ло­вац, узи­ма би­цикл, пла­ни­нар­ски ра­нац и фо­то­а­па­рат, па од­ла­зи у При­ро­ду, у Сви­јет. У Сло­бо­ду. Ср­це је чи­сто, очи ши­ром отво­ре­не, као у сну. Ло­вац је и ло­ви­на. Он тра­жи фо­то­гра­фи­ју, фо­то­гра­фи­ја тра­жи ње­га. Оно што до­но­си пред нас, овје­ко­вје­че­но, за­пра­во су тре­ну­ци срећ­ног су­сре­та. Ма­ла чу­де­са ко­ја нам се де­ша­ва­ју сва­ко­днев­но и углав­ном про­ла­зе не­при­мје­ће­но. Фо­то­гра­фи­ја, тај за­го­нет­ни за­пис свје­тло­шћу, уви­јек од­зво­ни у ње­му. Оза­ру­је га, ми­је­ња и об­ли­ку­је. Он има по­тре­бу да нам о то­ме при­ча, да нам об­ја­сни шта се ту до­го­ди­ло. Не­ма дис­тан­це, не­ма (са­мо)кри­тич­но­сти. Уло­ жио је ср­це и од по­сма­тра­ча тра­жи исто то. Му­дрост ср­ца. По­вје­ре­ње у око до­ла­зи тек по­том. Та­ко сли­ка пре­дје­ле, љу­де, гра­до­ве. Пла­ни­не, во­де, не­бе­са. Хра­мо­ве, ули­ це, ка­т у­не. Ет­но се­ло и рок кон­церт. Ли­је­пу дје­вој­ку и жа­ло­сну вр­бу. Про­шао је Евро­пу уз­дуж и по­при­је­ко, би­ци­клом, све до­бро од­мје­рив­ши. Увје­рен је да је нај­љеп­ша зе­мља ста­рог кон­ти­нен­та баш ова у ко­јој је ро­ђен. И да има сми­сла жи­вје­ти жи­вот до­ка­зу­ју­ћи то. Жи­вје­ти жи­вот и до­ми­шља­ ти сви­јет. (Б. М.)

10

SRPSK A  БРОЈ 1  2013


SRPSK A  No 1  2013

11


А Л Б У М

12

SRPSK A  БРОЈ 1  2013


SRPSK A  No 1  2013

13


А Л Б У М

14

/

A L B U M

SRPSK A  БРОЈ 1  2013


SRPSK A  No 1  2013

15


П У­С Т О­Л О­В И­Н Е

/

A D V E N T U R E S

РАФ­ТИНГ НА ДРИ­НИ И ТА­РИ, ВА­ЖАН АДУТ ФО­ЧАН­СКОГ ТУ­РИ­ЗМА

Би­се­ри на

зе­ле­ној ни­ти

Пи­ше: Рад­ми­ла Ђе­вић

16

SRPSK A  БРОЈ 1  2013


Не­ка­да су триф­та­ри низ ри­је­ку на др­ве­ним спла­во­ви­ма пре­во­зи­ли гра­ђу, ро­бу и љу­де. Све до Бе­о­гра­да сти­за­ли. Да­нас је све друк­чи­је, са­мо су при­влач­ност зе­ле­не во­де и чар Ста­ре Хер­це­го­ви­не исте. Пет­на­ест раф­тинг клу­бо­ва, бу­ко­ви и пре­ли­је­пи пред­је­ли, уз­бу­ђе­ња и ра­до­сти, пла­нин­ски ту­ри­зам и са­фа­ри ту­ре, до­во­де ов­дје сва­ке го­ди­не ве­ли­ки број го­сти­ју

SRPSK A  No 1  2013

17


П У­С Т О­Л О­В И­Н Е  Један од рафтинг клубова у Бастасима Пред полазак на спуст Дрином

В

ећ три­на­ест го­ди­на раф­тинг цен­ тар у Ба­ста­си­ма код Фо­че бо­ га­том по­ну­дом осва­ја до­ма­ће и ино­стра­не ту­ри­сте. Овај ту­ри­стич­ки би­сер на Дри­ни сва­ке го­ди­не у ма­ју отва­ра свој ша­ре­ни днев­ник у ко­ји се упи­с у­ју број­ни љу­би­те­љи пла­нин­ског и рјеч­ног ту­ри­зма, аван­т у­ре и не­так­ну­те при­ро­де. Уз то иду и аутен­тич­на до­ма­ћа ку­хи­ња, уго­дан смје­штај, до­бри за­бав­ни и ре­кре­а­тив­ни са­др­жа­ји, као и од­лич­на ат­мос­фе­ра. Фо­чан­ски крај је од ра­ни­је по­знат по спла­ва­ре­њу. Пре­те­че да­на­шњих раф­те­ ра би­ли су триф­та­ри, ко­ји су на др­ве­ ним спла­во­ви­ма пре­во­зи­ли гра­ђу, ро­бу и љу­де. – Спа­ја­ли су Фо­чу са окол­ним гра­до­ ви­ма, па све до Бе­о­гра­да. Гра­ђа је пре­во­ же­на Дри­ном и Та­ром. Дав­не 1913. та­кав вид спла­ва­ре­ња био је у је­ку – при­ча Дра­ги­ца Ћур­чић, ку­стос Му­зе­ја „Ста­ ра Хер­це­го­ви­на“ у Фо­чи. – Вре­ме­ном су пре­ра­сли у ту­ри­стич­ку атрак­ци­ју. Го­ди­ не 1937. пр­ви ту­ри­стич­ки сплав про­шао је низ Дри­ну. Кра­јем 1970-их спла­ва­ре­ње по­ста­је озбиљ­на ту­ри­стич­ка дје­лат­ност. На­кон ра­та у ру­ше­ви­на­ма Ју­го­сла­ ви­је, за­љу­бље­ни­ци у при­ро­ду су кра­јем 1990-их по­че­ли да ожи­вља­ва­ју спуст низ ри­је­ку и да афир­ми­шу раф­тинг. Др­ве­ни спла­во­ви одав­но су пре­ва­зи­ђе­ни, на сце­ ну сту­па­ју гу­ме­ни чам­ци, об­у­че­ни ски­ пе­ри, бо­га­та по­ну­да, са­вре­ме­на опре­ма. Од 2000. го­ди­не на Дри­ни се ни­жу камп до кам­па, ни­чу но­ви клу­бо­ви, обо­га­ћу­је се по­ну­да, уво­де но­ви ту­ри­стич­ки са­др­ жа­ји. Да­нас Ба­ста­се кра­си се­дам раф­ тинг клу­бо­ва, а 2006. они су осно­ва­ли и сво­је Удру­же­ње. – У Удру­же­њу је два­на­ест раф­тинг клу­бо­ва (од пет­на­ест). Дуг је био пут од пи­о­ни­ра у раф­тин­гу до брен­да ко­ји смо ство­ри­ли. Све је то учи­ње­но тру­дом, же­ љом и уло­же­ним нов­цем. Да­нас има­мо ци­је­ли је­дан умре­же­ни си­стем, за­по­

Сто ки­ло­ме­та­ра раф­тин­га – Пра­ви­мо раф­тинг аран­жма­не у тра­ја­њу од јед­ног до се­дам да­на. Ра­ди­мо на ци­је­лој Та­ри и Дри­ни, ну­ди­мо сто­ти­ну ки­ло­ ме­та­ра раф­тин­га. По­ред то­га, ну­ди­мо оби­ла­зак свих при­род­ них ље­по­та овог кра­ја: пра­шу­ме Пе­ру­ћи­це, је­зе­ра Зе­лен­го­ре, дур­ми­тор­ски пр­стен, из­ла­зи­мо ком­би­ји­ма на 1.907 ме­та­ра над­мор­ске ви­си­не – при­ча Ми­ло­мир Ми­хај­ло­вић из кам­па „Ка­ли­ста“.

18

SRPSK A  БРОЈ 1  2013

шља­ва­мо мно­ге су­гра­ђа­не, от­ку­пљу­је­ мо по­љо­при­вред­не про­из­во­де од на­ших до­ма­ћи­на, афир­ми­ше­мо ци­је­ли крај – ис­ти­че Ми­ро­слав Да­ви­до­вић, пред­сјед­ ник Удру­же­ња фо­чан­ских раф­те­ра. – То је ак­тив­ност ко­ја ни­кад не пре­ста­је, а го­сти од нас тра­же да са­чу­ва­мо ви­сок ква­ли­тет. У по­ну­ди раф­те­ри да­нас об­је­ди­њу­ју све оно што се мо­же на­ћи у овом ди­је­лу Ста­ре Хер­це­го­ви­не. – Ну­ди­мо, при­је све­га, раф­тинг Та­ром и Дри­ном. За­тим пла­нин­ски ту­ри­зам на Зе­лен­го­ри, из­ле­те и са­фа­ри ту­ре. За ор­ га­ни­за­ци­ју свих ових аван­т у­ра има­мо камп, пан­си­он и пла­нин­ску ко­ли­бу на Зе­лен­го­ри. За­по­шља­ва­мо ли­цен­ци­ра­не во­ди­че и ски­пе­ре, рас­по­ла­же­мо но­вом опре­мом и чам­ци­ма. Го­сти­ју уви­јек има, не­ма ви­кен­да да камп ни­је пре­пун – ка­ же Мир­ко Да­ви­до­вић, ме­на­џер и ски­пер у раф­тинг кам­пу „Та­ра рафт“, јед­ном од нај­љеп­ших у Ба­ста­си­ма. ЛИ­ЈЕ­ПА ПИ­ТО­МА ДИ­ВЉИ­НА Бр­за ри­је­ка и бу­ко­ви, пре­ли­је­пи пред­ је­ли и адре­на­лин, уз­бу­ђе­ња и ра­до­сти... То оби­ље­жа­ва до­жи­вљај у Ба­ста­си­ма. Раф­тинг клу­бо­ви на Дри­ни су као би­се­ ри на­ни­за­ни на злат­ну нит. – Дри­на је по све­му ве­о­ма атрак­тив­ на – ве­ли Мир­ко Да­ви­до­вић. – Ре­ци­мо, ту су два ве­ћа ри­јеч­на бу­ка, та­ко­зва­ни Ма­за­лач­ки бу­ко­ви, али и сма­раг­дна бо­ја во­де, при­род­не пје­шча­не пла­же, број­на мје­ста за од­мор... Они жељ­ни же­шће аван­т у­ре хр­ле на раф­тинг Та­ром. Нај­а­трак­тив­ни­ја ту­ ра је од Бр­шта­но­ви­це до Шће­пан По­ља. Спуст низ Та­ру дје­лу­је као да сте ни на не­бу ни зе­мљи. – Та ри­је­ка је фан­та­стич­на за раф­ тинг, и пи­то­ма и ди­вља у исто ври­је­ме. Има два­де­се­так бу­ко­ва, од тре­ће и пе­ те ка­те­го­ри­је. Ка­да је во­до­стај из­ра­зи­то ви­сок, не­ки до­се­жу и ше­сту, нај­ви­шу ка­ те­го­ри­ју. Ри­је­ка је нај­то­пли­ја у ав­гу­сту, а спла­ва­ре­ње мо­же да тра­је три до че­ ти­ри да­на, за­ви­сно од аран­жма­на. Нај­ о­па­сни­ји бук на Та­ри је Бо­ро­ви и ње­га сви углав­ном из­бје­га­ва­ју, по­себ­но ка­да је во­до­стај ви­сок –по­ја­шња­ва­ју ски­пе­ри. И због Дри­не, и због Та­ре, бр­за­ка, бу­ ко­ва, пла­ни­на и шу­ма, пре­ли­је­пих пеј­за­ жа, на фо­чан­ски раф­тинг го­сти до­ла­зе го­сти из Ср­би­је, Хр­ват­ске, Сло­ве­ни­је,


SRPSK A  No 1  2013

19


П У­С Т О­Л О­В И­Н Е  Радости и узбуђења: Рафтинг на Дрини

али и да­ле­ких зе­ма­ља Евро­пе, Аме­ри­ке, Аустра­ли­је... Бе­о­гра­ђа­нин Зо­ран Си­ма­ нић сва­ке го­ди­не гост је раф­тин­га на Дри­ни: – Мој син и ја до­ла­зи­мо ов­дје већ де­ се­так го­ди­на. Ово што је при­ро­да по­да­ ри­ла ов­де, на до­ди­ру Ср­би­је, Срп­ске и Цр­не Го­ре, и ово што има­мо уз Дри­ну, то не­ма ни­ко у сви­је­т у. Про­пу­то­вао сам број­не зе­мље, од Аустри­је и Ње­мач­ке, пре­ко Ита­ли­је и Фран­цу­ске, до Шпа­ни­је и Пор­т у­га­ла, али ова­ко не­што ни­гдје ни­ сам ви­дио ни до­жи­вио. До­ла­зи­ћу сва­ке го­ди­не, јер ово се не сми­је про­пу­сти­ти. Ту­ри­сти, ег­зи­би­ци­о­ни­сти, ен­т у­зи­ја­ сти, лов­ци, ри­бо­лов­ци, пла­ни­на­ри, љу­ ди ши­ро­ка ср­ца и до­бре на­ра­ви, сви на раф­тин­гу про­на­ђу по­не­што за се­бе. – Ка­да оста­не­те без енер­ги­је и во­ље у гра­ду или рав­ни­ци, ов­дје крај Дри­не и Та­ре про­на­ћи ће­те све што вам је по­треб­ но – ка­же Ми­о­драг Јо­во­вић из Вр­ба­са, пла­ни­нар ко­ји је не­дав­но осво­јио Монт Еве­рест. – Већ три­де­сет го­ди­на до­ла­зим, а чи­ни ми се да ни­је про­шло то­ли­ко. Не­так­ну­та при­ро­да и са­вр­ше­на хар­ мо­ни­ја про­жи­ма­ју све у у Ба­ста­си­ма. То је ци­је­ли је­дан сви­јет, пун бо­ја и нео­бич­ них зву­ко­ва. – Одр­жа­ли смо кон­цер­т у у Фо­чи и у раз­го­во­ру са љу­ди­ма чуо сам мно­го о овом кра­ју – ка­же Пе­тар Је­лић, ги­та­ри­ ста „ЈУ гру­пе“. – Ка­да сам схва­тио ка­ква је при­ро­да ов­де, ко­ли­ко пла­ни­на и је­зе­ ра има, био сам оду­ше­вљен. Са­да пла­ни­ рам да до­ђем и на раф­тинг. При­че о фо­чан­ском раф­тин­гу об­и­ шле су сви­јет. Они ко­ји су га ис­ку­си­ли ути­ске су пре­но­си­ли при­ја­те­љи­ма, по­ зна­ни­ци­ма, стран­ци­ма… а стран­ци­ма је до­вољ­но са­мо да чу­ју. – Пр­ви пут сам на раф­тин­гу ов­дје и ли­је­по ми је – ка­же нам Мајкл Со­ло­мон из Сло­вач­ке. – Од при­ја­те­ља сам чуо за

Де­сном оба­лом Је­ди­на пре­пре­ка фо­чан­ским раф­те­ри­ма је не­по­сто­ја­ње при­ ступ­ног пу­та од Фо­че до ри­је­ке Та­ре. Сто­га, већ го­ди­на­ма, са го­сти­ма из ци­је­лог сви­је­та иду пре­ко цр­но­гор­ске те­ри­то­ри­је и пре­ла­зе два ме­ђу­др­жав­на гра­нич­на пре­ла­за. Има­ју обе­ћа­ ње вла­сти Срп­ске и оп­шти­не Фо­ча да ће про­блем би­ти ри­ је­шен из­град­њом шум­ског пу­та. Раф­те­ре, као и све Фо­ча­ке, охра­бру­је и то што је про­сла­вље­ни срп­ски ре­жи­сер Емир Ку­ сту­ри­ца по­ка­зао за­ин­те­ре­со­ва­ност да се из­гра­ди пут де­сном оба­лом Та­ре.

20

SRPSK A  БРОЈ 1  2013

ово, он­да се пре­ко ин­тер­не­та рас­пи­тао о де­та­љи­ма. От­крио сам оча­ра­ва­ју­ћи од­ мор и до­ћи ћу опет. ДО­БАР ГЛАС ДА­ЛЕ­КО СЕ ЧУ­ЈЕ За ту­ри­сте је ва­жно да не мо­ра­ју по­ зна­ва­ти ве­слач­ке вје­шти­не, али упут­ства и са­вје­те кор­ми­ла­ра мо­ра­ју сли­је­ди­ти. На рас­по­ла­га­њу има­ју сву нео­пх­ од­ну опре­му, та­ко да је спуст без­бје­дан. – Сва­ки гост до­би­је по­себ­на оди­је­ ла, ро­ни­лач­ке чи­зме, ка­ци­ге. Дри­на ни­је про­блем ни за ко­га, али Та­ра зна би­ти ди­вља, по­себ­но ка­да је ве­ли­ка. Ка­му­ фли­ра се од­лич­но, је­дан дан за­пам­ти­ те гдје је сти­је­на, дру­гог да­на је већ ту не­ма. Ако не­ко слу­чај­но ис­пад­не, што је вр­ло ри­јет­ко, уви­јек иза нас иде дру­ ги ча­мац ко­ји пру­жа по­моћ. Упут­ства


сви слу­ша­ју, а ат­мос­фе­ра на чам­ци­ма је уви­јек од­лич­на – при­ча ски­пер Мар­ко Ка­лај­џић. Аран­жма­ни тра­ју од јед­ног до пет или се­дам да­на. Не­ка­да су ово ужи­ва­ње мо­гли при­у­шти­ти са­мо ри­јет­ки, а да­нас су ци­је­не при­сту­пач­не. Дан раф­тин­га ко­шта 30 евра по осо­би. То је раф­тинг нај­у­збу­дљи­ви­јим ди­је­лом Та­ре, у ду­жи­ ни од 20 ки­ло­ме­та­ра, и пет ки­ло­ме­та­ра раф­тин­га Дри­ном. Пра­ви се по не­ко­ли­ ко па­у­за, за оби­ла­ске зна­ме­ни­то­сти, ку­ па­ња, фо­то­гра­фи­са­ња. Сва­ки камп пра­ ви од­лич­не жур­ке, са жи­вом свир­ком, ��о ду­бо­ко у ноћ. И хра­на је од­лич­на. – Пра­ве се аутен­тич­на је­ла из фо­чан­ ског кра­ја. Са­че­ви са јаг­ње­ти­ном, те­ле­ ти­ном, пи­ле­ти­ном, пе­че­ња са ра­жња, ко­тли­ћи, до­ма­ће пи­те, до­ма­ћи хљеб и ле­пи­ње, кај­мак, сир, му­са­ке, ки­се­ло мли­

је­ко – упу­ћу­је чи­та­о­це На­ци­о­нал­не ре­ ви­је ку­ва­ри­ца раф­тинг кам­па „Ка­ли­ста“ Ми­ле­на Ко­вач. Сва­ки раф­тинг клуб има и пла­нин­ ске ку­ћи­це за од­мор. Мо­же се и у ри­бо­ лов. Те­шко да је оста­ла и јед­на же­ља ко­ ју фо­чан­ски до­ма­ћи­ни ни­с у ис­пу­ни­ли сво­јим го­сти­ма. Отуд, го­ди­на­ма, и нај­ ви­ше оцје­не. По­ред На­ци­о­нал­ног пар­ка „Су­тје­ска“, раф­тинг је нај­тра­же­ни­ји у фо­чан­ском ту­ри­зму. – Раф­тинг оп­шти­ни до­но­си до­ста при­­­­хо­да и на­шу ту­ри­стич­ку по­ну­ду чи­ни пот­пу­ни­јом – ка­же Ље­по­са­ва Ђа­јић, ди­ рек­тор­ка ТО оп­шти­не Фо­ча. – Фо­чу сви пре­по­зна­ју по Дри­ни и Та­ри. Афир­ми­сан је и пла­нин­ски ту­ри­зам, ко­ји је у уској ве­зи са раф­тин­гом. Још ни­је све по­ве­за­ но са са­мим цен­тром гра­да, али ће се на то­ме ра­ди­ти у на­ред­ном пе­ри­о­ду.  SRPSK A  No 1  2013

21


У П О­Р И­Ш Т А

22

SRPSK A  БРОЈ 1  2013


ЕКО ЗО­НА „ЗЕ­ЛЕН­КО­ВАЦ“ КОД МР­КО­ЊИЋ ГРА­ДА

Шум­ски дво­рац

умјет­но­сти Пр­во је сли­кар Бо­ро Јан­ко­вић на­пу­стио град и вра­тио се у во­де­ни­цу сво­га оца. Он­да је дав­не 1988. шум­ску га­ле­ри­ју „За­што ни­је оти­шао Бо­ро“ све­ча­но отво­рио пје­сник Ду­шко Три­фу­но­вић, ста­ри мај­стор. Пре­ко ње­га се до­бар глас о овом мје­сту бр­зо про­ши­рио у кру­го­ви­ма умјет­ни­ка, кул­тур­них хај­ду­ка и по­све­ће­ни­ка у при­ро­ду. Да­нас та­мо до­ла­зе љу­ди из ци­је­лог сви­је­та. За­што?

Пи­ше: Рада Поповић

Фо­то­гра­фи­је: Бо­рис Чи­кић

SRPSK A  No 1  2013

23


У П О­Р И­Ш Т А

С

ли­ка и при­ли­ка Еко зо­не „Зе­лен­ ко­вац“ мо­гла је на­ста­ти у би­ло ко­јем углу Ре­пу­бли­ке Срп­ске, али ни­је, јер њен тво­рац и гра­ди­тељ Бо­ „Иванова корита“, ри­слав Бо­ро Јан­ко­вић ро­ђен је упра­во ов­дје, на мје­сту у ко­је ће утка­ти сво­је дио комплекса у сно­ве, ви­зи­је, не­и­мар­ске вје­шти­не, сли­ Зеленковцу кар­ски дух и су­жи­вот са при­ро­дом. Суд­ба или слу­чај­ност, тек, те пре­ крет­нич­ке 1988. го­ди­не де­си­ло се да је у истом да­ну ка­фе-га­ле­ри­ју „За­што ни­је оти­шао Бо­ро?“ отво­рио срп­ски пје­сник Ду­шко Три­фу­но­вић, а Бо­ри­на же­на Ве­ сна на сви­јет до­ни­је­ла њи­хо­вог си­на пр­ вен­ца Ја­на. Још од са­мог ње­го­вог дје­тињ­ства Бо­ри­на ве­за са Зе­лен­ков­цем је не­рас­ки­ди­ ва, по­том оја­ча­на вре­ме­ном ко­је је до­ ни­је­ло иза­зо­ве, али и мно­го ви­ше за­до­ вољ­ства и ра­до­сти. Ка­да је овај сли­кар при­је два­де­сет осам го­ди­на од­лу­чио да га­ле­ри­је и му­ зе­је гра­да за­ми­је­ни на­пу­ште­ном оче­ вом во­де­ни­цом, и да на оста­ци­ма ста­ рог мли­на са­гра­ди ате­ље, мно­ги су се чу­ди­ли. – Кад сам до­шао ов­дје да сам жи­вим, у шу­му, у млин, ни­је би­ло стру­је, те­ку­ ћа во­да за­пра­во је би­ла по­ток, ни­је би­ло ку­па­ти­ла, те­ле­фо­на... Без до­ди­ра са ци­ ви­ли­за­ци­јом, имао сам са­мо при­ро­ду, а од све тех­ни­ке са­мо млин. Све оста­ло

 Улаз у Галерију „Зашто није отишао Боро“

24

SRPSK A  БРОЈ 1  2013

је би­ло ти­ши­на, мир, пти­це, шум вје­тра, жу­бор во­де. Ме­ђу­тим, тре­ба­ло је од не­ че­га жи­вје­ти – при­ча нам Бо­ро. Нај­те­же је, ка­же, би­ло оп­ста­ти, а оп­ста­ло се јер су умјет­ни­ци и до­бро­ на­мјер­ни­ци пре­по­зна­ли иде­ју и во­љу умјет­ни­ка, еко­ло­га, хај­ду­ка, са но­га­ма на зе­мљи и гла­вом у обла­ци­ма. Књи­ жев­ни­ца Да­ра Се­ку­лић, при­ја­те­љи­ца, опо­ме­ну­ла га је да од сли­кар­ства не­ће мо­ћи жи­вје­ти, те му пред­ло­жи­ла да на­ пра­ви мје­сто гдје ће љу­ди мо­ћи да не­ што по­пи­ју и по­је­ду, исто­вре­ме­но и да ку­пе ње­го­ве сли­ке. Ни­је те­шко за­ми­ сли­ти ту ноћ у во­де­ни­ци, осви­је­тље­ну сви­је­ћом, про­же­т у жу­бо­ром по­то­ка и шу­мом вје­тра, ка­да је у раз­го­во­ру при­ ја­те­ља за­си­ја­но зр­но ко­је ће пре­ра­сти у из­ле­ти­ште, са­да на­ши­ро­ко по­зна­то, али и не­што мно­го ви­ше од то­га. ОД ПО­ЧЕТ­КА ДО БЕС­КРА­ЈА Све­ча­но и по­но­сно би­ло је то отва­ ра­ње. Ва­жни­ја од са­мог чи­на би­ла је по­ ру­ка по­сла­та сум­ња­ли­ма да је Бо­ро ту и да не пла­ни­ра да оде, на сре­ћу оних што су ов­дје на­шли свој ку­так ко­ји их вра­ ћа при­ро­ди и се­би са­ми­ма. Сце­на­рио жи­во­та је на­мје­стио та­ко да је ве­ли­ки Ду­шко про­ши­рио до­бру ри­јеч о нео­ бич­ном мје­сту, при­вла­че­ћи ре­дом по­


SRPSK A  No 1  2013

25


У П О­Р И­Ш Т А

/

S T R O N G H O L D

зна­те умјет­ни­ке, по­пут Јо­си­па Пе­ја­ко­ви­ћа, Зи­ја­ха Со­ко­ло­ви­ћа, Бо­ре Чор­бе... Оста­ла је за­би­ље­же­на по­ру­ка ко­ју је Три­фу­но­вић упу­тио оку­пље­ним мје­шта­ни­ма: „Бу­ди­те срећ­ни, јер мно­ги гра­до­ви не­ма­ју сво­ју га­ле­ ри­ју, а ви има­те га­ле­ри­ју у шу­ми!“ Та­ко се од уста до уста пле­ла мре­жа по­кло­ни­ка Зе­лен­ков­ца. Упо­ре­до, гра­ди­ло се бај­ко­ви­то мје­сто, од све­га оног што при­ро­да ну­ди, ута­па­ју­ћи се у зе­ле­ни­ло, баш као да је од­у­ви­јек и тре­ба­ло ту да бу­де, а да је Бо­ро по­слат да за­вр­ши не­ку не­до­вр­ше­ну сли­ку Ство­ ри­те­ља. Пр­во­бит­ни гра­ди­тељ­ски по­ду­хва­ ти при­вре­ме­но су за­у­ста­вље­ни ра­том. У том ме­ђу­вре­ме­ну, Бо­ро ра­ди као рат­ни ре­пор­тер на но­во­на­ста­лој Те­ле­

26

SRPSK A  БРОЈ 1  2013

ви­зи­ји Ре­пу­бли­ке Срп­ске, Сту­дио Ба­ ња­лу­ка, по­вре­ме­но и као из­вје­штач из Мо­скве. – У то­ку тог ра­та ми смо, на бр­зи­ ну, учи­ли но­ви­нар­ски за­нат. Тре­ба­ло је ство­ри­ти сту­дио, тре­ба­ло је мно­го ра­ди­ ти, и то ври­је­ме је би­ло дра­го­цје­но. Ово ов­дје је стаг­ни­ра­ло, али чим сам мо­гао вра­тио сам се – ка­же Бо­ро. Вра­тив­ши се у род­но мје­сто, на ула­ зу у во­де­ни­цу за­ти­че на­пис не­по­зна­тог вој­ни­ка: „Ов­дје се агре­си­ја сти­ша­ва.“ Нео­ште­ћен рат­ним деј­стви­ма, дво­рац за умјет­ни­ке на­ста­вља да ра­сте. У по­ рат­ним го­ди­на­ма, по­ну­да у Зе­лен­ков­цу се ши­ри, да би 1998. и зва­нич­но био ре­ ги­стро­ван као за­шти­ће­на еко зо­на, ка­ да је осно­ван и исто­им ­ е­ни еко­ло­шки по­крет. – Љу­ди су ов­дје од по­чет­ка би­ли сре­ ди­ште све­га. И са­да до­ла­зе из свих кра­ је­ва сви­је­та. Ни­је то да сам ја оти­шао


жи­вје­ти сам за се­бе. Ако си сам за се­бе, он­да си его­и­ста. Ако жи­виш са­мо за се­бе, ако сли­каш са­мо за се­бе, ти си не­ва­жан за дру­штво, ти си не­у­спје­ла је­дин­ка ко­ја ни­је дру­штве­ни чо­вјек. ВРЕ­ЛО НА­ДАХ­НУ­ЋА У Зе­лен­ков­цу ни­је на­пу­штен основ­ни по­сту­лат о рав­но­те­жи чо­вје­ка и при­ро­де. Са­чу­ва­на је пр­во­бит­на драж ко­ја умјет­ ни­ци­ма ну­ди онај нео­п­ход­ни про­стор да ис­тра­жу­ју се­бе и осло­ба­ђа­ју кре­а­тив­ ност. И Бо­ро сли­ка, али не да би жи­вио од умјет­но­сти, не­го за њу. – Сли­кар не сми­је да жу­ри. Нај­ве­ћи про­блем ма­лих сли­ка­ра је то што се кад упи­шу Ака­де­ми­ју већ осје­ћа­ју као сли­ ка­ри, и од­мах би да бу­ду слав­ни, да им сли­ке бу­ду ску­пе. Сли­кар не сми­је да ро­ бу­је не­ко­ме или не­че­му. Сли­ка на­ђе свог љу­би­те­ља и он њу. Кад не­ко ку­пи сли­ку

од ме­не, ни­је ме­ни нај­ва­ жни­ји но­вац ко­ји ћу до­би­ ти. Та сли­ка оде у не­чи­ји дом и она нас ве­же. Тај не­ко гле­да и зна да је она до­шла одав­де. Ље­по­т у овог мје­ста упо­зна­ла је ци­је­ла пле­ја­да умјет­ни­ка и по­што­ва­ла­ца при­ро­де, оста­вља­ју­ћи дио се­бе да би по­ни­је­ли дио Зе­лен­ ков­ца. При­ли­ком на­ше по­сје­те, у углу ка­фе-га­ле­ри­је сре­ли смо Зо­ра­на Су­вај­ ца Зо­гра­фа, јед­ног од нај­бо­љих аква­ре­ ли­ста у Срп­ској, ка­ко не­у­мор­но ства­ра но­ва дје­ла. – Зе­лен­ко­вац ми да­је мир и ин­спи­ра­ ци­ју да ства­рам. До­ла­зим не­ко­ли­ко пу­та го­ди­шње по пет­на­ест да­на. Са­да при­ пре­мам дје­ла за из­ло­жбу ко­ја би уско­ро тре­ба­ло да бу­де отво­ре­на у Кул­т ур­ном цен­тру „Бан­ски двор“ у Ба­ња­лу­ци – ка­же SRPSK A  No 1  2013

27


У П О­Р И­Ш Т А

28

/

S T R O N G H O L D

SRPSK A  БРОЈ 1  2013


Су­ва­јац. Бра­нио би то мје­сто под­но пла­ ни­не Ли­си­не и жи­во­том, ако би тре­ба­ло, ве­ли. А наш до­ма­ћин удо­во­ља­ва нам до­бро­ ду­шно и пред­у­сре­тљи­во, ча­сте­ћи нас па­ ла­чин­ка­ма ов­да­шњим. ХАР­МО­НИ­ЈА ЉУ­ДИ И ПРИ­РО­ДЕ Ка­ко је ра­стао број по­сје­ти­ла­ца, ја­ви­ ла се по­тре­ба за ве­ћим смје­штај­ним ка­ па­ци­те­ти­ма. Ни­за­ле су се јед­на за дру­гом ви­кен­ди­це, бун­га­ло­ви, сви са­зда­ни од др­ ве­та, по уку­с у Бо­ри­ном. – Хар­мо­ни­ја је не­што нај­ва­жни­је у при­ро­ди, сли­кар­ству, пје­сми. Ни­чим вас не ди­ра, пли­ва­те у њој, ужи­ва­те у њој. Хи­је­рар­хи­ја мо­ћи, ма­те­ри­јал­не, вој­ не, би­ло ка­кве, до­во­ди до не­чег дру­гог. А кад на­ђе­те хар­мо­ни­ју, већ сте у дру­ гом сви­је­т у – про­ми­шља на­глас Бо­ро. – Мо­ја же­ља је би­ла да ово ли­чи на бај­ ку. Љу­ди­ма је већ пре­ко гла­ве кла­си­ке и сте­га, они же­ле ов­дје што ви­ше бај­ко­ ви­тог, па и да ви­де ме­не као пе­ћин­ског чо­вје­ка, као ег­зо­ти­ку. И овим на­шим об­ли­ци­ма и град­њом, сви­ме, вра­ћа­мо чо­вје­ка из ушто­гље­но­сти, мер­ме­ра, ко­ же, сја­ја, нео­на, чи­ме је чо­вје­ков жи­ вот угро­жен то­ли­��о да мо­ра да бје­жи и тра­жи се­бе. Ни­че­га пре­тје­ра­ног ов­дје, па ни бро­ја исто­вре­ме­них го­сти­ју, јер и то на­ру­ша­ ва склад. Го­сти до­ла­зе из ци­је­лог сви­је­та. Из Мон­го­ли­је, Ки­не, Ита­ли­је, Фран­цу­ске, Чи­леа, Ар­ген­ти­не... На­рав­но, нај­ви­ше их је са про­сто­ра Ба­ња­лу­ке, уда­ље­не не­ких 70 ки­ло­ме­та­ра. Ис­тра­нин Адри­а­но Баф, из Па­зи­на, на Зе­лен­ко­вац је пр­ви пут до­шао при­ је осам го­ди­на. Ње­га је у овај крај при­ ву­кла „мр­ко­њић­ка ко­са“. Као бра­вар по за­ни­ма­њу, са стра­шћу и пре­ма исто­ри­ји, же­лио је да код ло­кал­ног ко­ва­ча про­ник­ не у тај­ну из­ра­де ове спе­ци­фич­не вр­сте ко­се. Он­да је тра­гао и за дру­гим за­ни­ мљи­во­сти­ма, па га је пут на­нео код Бо­ре. Од та­да сва­ке го­ди­не ви­ше пу­та по­сје­ћу­ је Зе­лен­ко­вац. – Мно­го љу­ди из сви­је­та и са Бал­ка­на сам ту упо­знао и ја­ко су ми дра­ги сви – ка­же нам Адри­а­но. – Оду­ше­вио сам при­ ро­дом и дру­гим ча­ри­ма. Ни­ко те ов­дје не пи­та ода­кле си, гдје си, шта си, при­ча­мо сви као да се зна­мо одав­но и то ме је оду­ ше­ви­ло, као и мо­је ко­ле­ге ко­ји су до­ла­зи­ ли и до­ла­зи­ће.

Би­стри­на и ра­зно­вр­сност Пла­нин­ски ва­здух на 840 ме­та­ра над­мор­ске ви­си­не би­стри и про­чи­шћа­ва љу­де, па бу­ди и апе­тит. Ов­дје је у по­ну­ди здра­ва до­ма­ћа хра­на при­пре­мље­на на ог­њи­шту. У Зе­лен­ков­цу се одр­жа­ва­ју и ра­зно­вр­сне ма­ни­фе­ста­ци­је, као што су ли­ков­не ко­ло­ни­је, рок кон­цер­ти, ве­че­ри по­е­зи­је, школ­ски ча­со­ви у при­ро­ди, по­зо­ри­шне пред­ста­ве, спорт­ска так­ми­че­ња...

ЗА­ШТО НИ­ЈЕ ОТИ­ШАО БО­РО Те че­ти­ри ри­је­чи као жи­ла ку­ца­ви­ца про­вла­че се кроз исто­ри­ју и дух Зе­лен­ ков­ца. Да­ле­ке 1984. Бо­ро је по­чео ства­ра­ ти књи­гу та­квог на­сло­ва. – То је по­кре­ну­ло јед­ну мо­ју фи­ло­зо­ фи­ју ка­ко оп­ста­ти на сво­јим ко­ри­је­ни­ма, та­мо гдје при­па­даш, гдје си ро­ђен. Ви­ ди­мо, љу­ди од­ла­зе, ми­гра­ци­је су сва­ко­ вр­сне... По тој ло­ги­ци, тре­ба­ло је да и ја одем та­мо гдје су му­зе­ји, из­ло­жбе, ме­ди­ји и мо­је циљ­не гру­пе. У тој сво­јој књи­зи по­те­гао сам пи­та­ње за­што ни­је оти­шао Бо­ро, па сам је та­ко и на­сло­вио. Ка­сни­је то по­ста­је и на­зив ка­фе-га­ ле­ри­је. На­слов се уцр­тао у жи­вот­ни пут свог твор­ца, ви­зи­о­на­ра. Јер, ка­ко у пје­сми ка­же Ду­шко Три­фу­но­вић: „Има не­ка тај­ на ве­за, за све љу­де за­кон крут, њо­ме чо­ вјек се­бе ве­же, ка­да би­ра не­ки пут...“ Сна­га те ве­зе из­ро­ди­ла је ову шум­ску при­чу, уокви­ре­ну при­род­ном ље­по­том, иско­ном, го­сто­прим­ством и умјет­но­шћу. 

SRPSK A  No 1  2013

 Сликар Зоран Сувајац Зограф, чест гост у Зеленковцу Унутрашњост галерије „Зашто није отишао Боро“

 Боро Јанковић, сликар који се вратио

29


С И М­Б О­Л И

Ка­мен

АР­СЛА­НА­ГИ­ЋА (ПЕ­РО­ВИ­ЋА) МОСТ У ТРЕ­БИ­ЊУ, НАД ВО­ДА­МА И ВРЕ­МЕ­НОМ

у оку не­и­ма­ра Арсланагића мост и поглед на Херцеговачку Грачаницу, на брду Црквина

30

SRPSK A  БРОЈ 1  2013


Сма­тра се да је кти­тор и ове ли­је­пе гра­ђе­ви­не онај ко­ји је од­ве­ден као дје­чак Ба­ји­ца а вра­тио се као моћ­ни Мех­мед-па­ша Со­ко­ло­вић. Гра­ди­тељ је по свој при­ли­ци био је­дан од уче­ни­ка Ми­ма­ра Си­на­на, про­јек­тан­та Ћу­при­је у Ви­ше­гра­ду. Ме­ња­ла су се цар­ства, епо­хе, дру­мо­ви, ме­ња­ло се чак и мје­сто гдје се на­ла­зи, али овај мост остао је пре­по­зна­тљи­ви зна­мен гра­да на Тре­би­шњи­ци

SRPSK A  No 1  2013

31


С И М­Б О­Л И

„О

д све­га што чо­век у жи­вот­ ном на­го­ну по­ди­же и гра­ди, ни­шта ни­је у мо­јим очи­ма бо­ ље и вред­ни­је од мо­сто­ва. Они су ва­жни­ји од ку­ћа, све­ти­ји од хра­мо­ва... Сви су они у су­шти­ни јед­но и под­јед­на­ко вред­ни на­ше па­жње јер по­ка­зу­ју ме­сто на ко­ме је чо­ век на­и­шао на за­пре­ку и ни­је за­стао пред њом, не­го је са­вла­дао и пре­мо­стио ка­ко је мо­гао, пре­ма свом схва­та­њу, уку­с у и при­ ли­ка­ма ко­ји­ма је био окру­жен. И кад ми­ слим на мо­сто­ве, у се­ћа­њу ми ис­кр­са­ва­ју не они пре­ко ко­јих сам нај­ви­ше пре­ла­зио, не­го они ко­ји су нај­ви­ше за­др­жа­ли и за­ не­ли мо­ју па­жњу и мој дух.“ То су ри­је­чи ве­ли­ког Иве Ан­дри­ћа. Ар­сла­на­ги­ћа мост ни­је имао сре­ћу да ве­ ли­ки но­бе­ло­вац за­пи­ше ње­гов ље­то­пис и про­не­се му сла­ву. Ме­ђу­тим, по сво­јим ар­ хи­тек­тон­ским, кул­т ур­ним, исто­риј­ским и умјет­нич­ким ври­јед­но­сти­ма, ова гра­ђе­ ви­на сто­ји ра­ме уз ра­ме са мо­сто­ви­ма ко­ ји фа­сци­ни­ра­ју чу­ве­ног књи­жев­ни­ка. Ма­ли брд­ски ко­њи су, у раз­ма­ку од све­га два­де­се­так го­ди­на, са ма­ло­а­зиј­ских пла­ни­на и са бо­сан­ских бр­да, од­ве­ли два хри­шћан­ска дје­ча­ка у ја­њи­ча­ре. Ја­у­ке њи­ хо­вих мај­ки раз­ни­је­ће вје­тар, а дје­ча­ци ће из­ра­сти у дви­је ме­ђу нај­у­ва­же­ни­јим лич­ но­сти­ма у исто­ри­ји ото­ман­ске им­пе­ри­је. Је­дан је Ко­џа Ми­мар Си­нан, Ми­ке­лан­ђе­ло ис­то­ка, нај­по­зна­ти­ји ото­ман­ски ар­хи­тек­

32

SRPSK A  БРОЈ 1  2013


та, а дру­ги је нај­ве­ћи од свих ве­ли­ких ве­ зи­ра Мех­мед-па­ша Со­ко­ло­вић, ро­ђен код Ру­дог, под име­ном Ба­ји­ца. Два ве­ли­ка­на ће ви­ше пу­та у жи­во­т у гра­ди­ти и опле­ме­ њи­ва­ти про­стор та­да­шње им­пе­ри­је. ОД МРА­МО­РА И СЈЕ­ЋА­ЊА На­сто­је­ћи да уна­при­је­ди пут­не ко­ му­ни­ка­ци­је, али и да раз­ви­је род­ни крај, Мех­мед-па­ша гра­ди мно­ге ва­жне објек­те у им­пе­ри­ји. По­ред Ћу­при­је на Дри­ни у Ви­ше­гра­ду, Ко­зи­је ћу­при­је у Са­ра­је­ву, Ве­ зи­ро­вог мо­ста у Под­го­ри­ци и Мо­ста на Же­пи, сма­тра се да је упра­во он кти­тор ве­ле­леп­ног мо­ста у Тре­би­њу. Тим мо­стом на­сто­ја­ло се да се Бо­сна по­ве­же са при­ мор­ским кра­је­ви­ма, при­је све­га са да­на­ шњим Хер­цег-Но­вим. Пре­ма до са­да про­у­че­ним исто­риј­ ским из­во­ри­ма, из­град­ња мо­ста ве­же се за

1573/1574. го­ди­ну. Не по­сто­ји по­у­здан по­ да­так о глав­ном гра­ди­те­љу, али по сти­лу град­ње мост се при­пи­с у­је не­ком од уче­ни­ ка Ми­мар Си­на­на, про­јек­тан­та Ћу­при­је у Ви­ше­гра­ду. Ври­је­ме ука­зу­је на мо­гућ­ност уче­шћа Ми­мар Хај­ру­ди­на у из­град­њи Ар­ сла­на­ги­ћа мо­ста, с об­зи­ром да је у том вре­мен­ском раз­до­бљу овај ар­хи­тек­та ра­ дио на Ста­ром мо­сту у Мо­ста­ру. Не­по­ бит­ни су, пак, до­ка­зи о уче­шћу чу­ве­них ду­бро­вач­ких мај­сто­ра у из­град­њи зда­ња. Сва­ка исто­риј­ски ва­жна и мо­ну­мен­тал­ на гра­ђе­ви­на но­си у при­чи о се­би и не­до­ у­ми­це. Та­ко, у исто­риј­ским кру­го­ви­ма по­ ја­ви­ле су се не­ке те­зе о пот­пу­но дру­га­чи­јој исто­ри­ји Ар­сла­на­ги­ћа мо­ста. По јед­ној од њих, твр­ди се да је гра­ђе­ви­на по­диг­ну­та сто­ти­нак го­ди­на ка­сни­је, те да је за­ду­жби­ на Хај­дар­бе­га Ку­сту­ри­це. Исто­ри­чар А. Беј­тић твр­ди да је Со­ко­ло­ви­ћев мост од­ ни­је­ла во­да не­по­сред­но на­кон град­ње, а SRPSK A  No 1  2013

33


С И М­Б О­Л И

да је да­на­шњи Ар­сла­на­ги­ћа мост пот­пу­но дру­ги обје­кат. Ово пи­та­ње у сва­ком слу­ча­ ју тре­ба оста­ви­ти исто­ри­ча­ри­ма. Од вре­ме­на из­град­ње, гра­ђе­ви­на див­ них лу­ко­ва у на­ро­ду се на­зи­ва Ве­ли­ки мост, Тре­бињ­ски мост или Мост код тре­ бињ­ског ма­на­сти­ра (ма­на­стир До­бри­ће­ во). Ка­да су 1687. Мле­ча­ни за­у­зе­ли Хер­ цег-Но­ви, ис­те­рав­ши Тур­ке, сма­њу­је се обим тр­го­ви­не пре­ко овог мо­ста, по­себ­но тр­го­ви­не со­љу. Бо­га­то му­сли­ман­ско ста­ нов­ни­штво се у том раз­до­бљу по­вла­чи ка уну­тра­шњо­сти и Тре­би­њу. Сма­тра се да је ме­ђу њи­ма био и Ар­слан-ага, ко­ји је од сул­та­на до­био до­пу­ште­ње да он и ње­го­ви на­сљед­ни­ци на­пла­ћу­ју мо­ста­ри­ну. Та­ко је мост до­био јед­но од сво­јих по­зна­ти­јих име­на а не­ду­го за­тим и стра­жар­ни­цу. Ар­ сла­на­ги­ћа мост на­зи­ва се још и Пе­ро­ви­ћа мост, због вје­ро­ва­ња да су Ар­сла­на­ги­ћи исла­ми­зо­ва­ни дио пле­ме­на Пе­ро­ви­ћа.

34

SRPSK A  БРОЈ 1  2013

ПО­ТОП И СЕ­О­БЕ Зна­ње гра­ди­те­ља и чвр­сти­на ма­те­ри­ја­ ла, на­да­ле­ко чу­ве­ног би­лећ­ког ка­ме­на, до­ при­не­ли су да мост пре­жи­ви бур­ну исто­ ри­ју. У Дру­гом свјет­ском ра­т у је ми­ни­ран и по­ру­шен је ње­гов ли­је­ви крај, у ду­жи­ни од осам ме­та­ра. Бе­тон­ском кон­струк­ци­ јом лук је за­ми­је­њен тек 1958. го­ди­не. Из­град­ња хи­дро­а­ку­му­ла­ци­је Го­ри­ца угро­зи­ла је мост и ма­на­стир До­бри­ће­во. При­ли­ком проб­ног пу­ње­ња аку­му­ла­ци­ је, 1965. го­ди­не, Ар­сла­на­ги­ћа мост би­ва по­то­пљен и оста­је под во­дом око го­ди­ну да­на. Струч­ња­ци из чи­та­ве та­да­шње Ју­го­ сла­ви­је оку­пи­ли су се у ми­си­ји спа­са­ва­ња мо­ста. Од­лу­че­но је да се мост пре­мје­сти пет ки­ло­ме­та­ра низ­вод­но, а де­мон­та­жа је из­вр­ше­на „ка­мен по ка­мен“. Сва­ки блок је оби­ље­жен и по­ре­ђан на обли­жњу ли­ва­ду. Та­ко раз­мон­ти­ран, мост је ста­јао на ли­


ва­ди не­ко­ли­ко го­ди­на. Из ино­стран­ства, ка­жу мје­шта­ни, до­ла­зи­ле су по­ну­де за ку­ по­ви­ну. У пе­ри­о­ду 1970-1972. го­ди­не Ар­ сла­на­ги­ћа мост је пот­пу­но ре­ста­у­ри­сан и у истом об­ли­ку уз­ди­гао се из­над ри­је­ке Тре­би­шњи­це. Да­нас спа­ја тре­бињ­ска на­ се­ља Гра­ди­ну и По­ли­це. На мје­сту гдје се пр­во­бит­но на­ла­зио Ар­сла­на­ги­ћа мост и да­нас по­сто­ји дио исто­и­ме­ног на­се­ља (на­ се­ље Ар­сла­на­ги­ћа / Пе­ро­ви­ћа мост) ко­ји ни­је по­то­пљен град­њом аку­му­ла­ци­је. Иако не­ма не­ка­да­шње функ­ци­је, Ар­ сла­на­ги­ћа мост је­дан је од укра­са Тре­би­ња. Ка­да се град по­сма­тра са Цр­кви­на, не­из­о­ ста­ван је по­глед на ста­ри мост. Мо­ну­мен­ тал­ност гра­ђе­ви­не ви­ди се у ду­жи­ни од 92 ме­тра, ши­ри­ни ко­ло­во­за од 3,6 ме­та­ра и ви­си­ни од 15 ме­та­ра за ври­је­ме нор­мал­ них во­до­ста­ја Тре­би­шњи­це. Ка­ме­ну кон­ струк­ци­ју чи­не три сту­ба, два ве­ли­ка и пет ма­лих сво­до­ва. Рас­по­ред сту­бо­ва и лу­ко­ва да­је Ар­сла­на­ги­ћа мо­сту је­дин­ствен из­глед и ље­по­т у, чи­не­ћи га сва­ка­ко јед­ним од нај­ ва­жни­јих кул­т ур­но-исто­риј­ских спо­ме­ни­ ка Тре­би­ња и Ре­пу­бли­ке Срп­ске. Ан­дрић о мо­сто­ви­ма на кра­ју све­га ка­ же: „... Све чим се овај наш жи­вот ка­зу­ је – ми­сли, на­по­ри, по­гле­ди, осме­си, ре­чи, уз­да­си – све то те­жи ка дру­гој оба­ли, ко­јој се упра­вља као ци­љу и на ко­јој тек до­би­ ја пра­ви сми­сао... Јер све је пре­лаз, мост чи­ји се кра­је­ви гу­бе у бес­ко­нач­но­сти...“ 

SRPSK A  No 1  2013

35


В Р­Х О­В И ДВА МИ­РО­СЛА­ВА, БА­ЊА­ЛУЧ­КИ АПЛИ­НИ­С ТИ БУН­ДА­ЛО И ТРИ­ВИЋ, ОСВО­ЈИ­ЛИ КИ­ЛИ­МАН­ЏА­РО

Срп­ска на кро­ву

Афри­ке

Прет­ход­но су се чла­но­ви Пла­ни­нар­ско-ал­пи­ни­стич­ког клу­ба „Са­мит“ ис­пе­ли на Гро­сглок­нер (3.798 ме­та­ра над­мор­ске ви­си­не), Гранд Па­ра­диз (4.061), Мон Блан (4.810), као и на Ел­брус на Кав­ка­зу, нај­ви­ши врх у Евро­пи (5.642). Али Уху­ру, Врх сло­бо­де (5.895), на Ки­ли­ман­џа­ру, кру­на је њи­хо­вих до­са­да­шњих под­ви­га. Ка­ко су то из­ве­ли и да ли ће се ту за­у­ста­ви­ти? Пи­ше: Сен­ка Три­вић

36

SRPSK A  БРОЈ 1  2013


Фо­то­гра­фи­је: Ар­хи­ва „Са­ми­та“

SRPSK A  No 1  2013

37


В Р­Х О­В И

 Бундало и Тривић на аеродрому

 Два погледа на врх Меру, пети по висини у Африци

Т

ај 2. фе­бру­ар 2013. оста­ће трај­ но у њи­хо­вим сје­ћа­њи­ма. По­глед на сви­јет са вр­ха Афри­ке. Кру­на ду­гог тру­да, сна и стра­сти, хра­бро­сти и сна­жне во­ље. Два Ми­ро­сла­ва, Бун­да­ло и Три­вић, чла­но­ви Пла­ни­нар­ско-ал­пи­ни­ стич­ког клу­ба „Са­мит“ из Ба­ња­лу­ке, на нај­ви­шој тач­ки Ки­ли­ман­џа­ра за­др­жа­ли су се по­ла са­та. Под­виг су, као и оне ра­ ни­је, овје­ко­вје­чи­ли фо­то­гра­фи­ја­ма. Од осни­ва­ња „Са­ми­та“, 26. ав­гу­ста 2010, ње­го­ви чла­но­ви ор­га­ни­зо­ва­ли су мно­ге пла­ни­нар­ске ак­ци­је у Срп­ској и ши­ре. Они спрем­ни­ји осво­ји­ли су не­ко­ ли­ко зна­чај­них вр­хо­ва у Евро­пи, по­пут Гро­сглок­не­ра (3.798 ме­та­ра над­мор­ске ви­си­не), Гранд Па­ра­ди­за (4.061) и Мон

По­др­шка Пут ба­ња­луч­ких ал­пи­ни­ста по­др­жа­ли су Ка­би­нет Пред­сјед­ ни­ка Ре­пу­бли­ке Срп­ске, Ми­ни­стар­ство по­ро­ди­це, омла­ди­не и спор­та, Град Ба­ња­лу­ка, не­ко­ли­ко спон­зо­ра и при­ја­те­љи. Без њих, овај по­ду­хват те­шко да би био оства­рен. А врх Уху­ру, Врх сло­бо­де, нај­ви­ши је на ко­ји су се до са­да ис­ пе­ли чла­но­ви Пла­ни­нар­ско-ал­пи­ни­стич­ког клу­ба „Са­мит“ из Ба­ња­лу­ке (5.895).

38

SRPSK A  БРОЈ 1  2013

Бла­на (4.810). По­себ­но мје­сто сва­ка­ко има Ел­брус на Кав­ка­зу, нај­ви­ши врх у Евро­пи (5.642), на ко­ји су се ис­пе­ли у ју­ну 2012. Тај успјех по­све­ти­ли су чла­ но­ви­ма Па­до­бран­ског клу­ба „Ба­ња­лу­ ка“ на­стра­да­лим у ма­ју те го­ди­не у ба­ ња­луч­ком на­се­љу За­лу­жа­ни, при­ли­ком па­да спорт­ског ави­о­на. Сли­је­де­ћи ма­пу оно­га што се у сви­је­ ту ал­пи­ни­зма зо­ве Са­мит 7 – осва­ја­ње нај­ви­ших вр­хо­ва на се­дам кон­ти­не­на­та – Ки­ли­ман­џа­ро је био ло­гич­но на­ред­но од­ре­ди­ште. КРОЗ МЈЕ­СЕ­ЧЕ­ВУ ШУ­МУ У Тан­за­ни­ју, зе­мљу мно­гих при­род­ них љепота и на­ци­о­нал­них пар­ко­ва, у ко­јој се на­ла­зи и Пла­ни­на де­мо­на (ка­ко ло­кал­но ста­нов­ни­штво ту­ма­чи зна­че­ње ри­је­чи Ки­ли­ман­џа­ро), сти­гли су ле­том пре­ко За­гре­ба и Ис­тан­бу­ла. Из зи­мом око­ва­не Ба­ња­лу­ке доспјели су на ме­ ђу­на­род­ни аеро­дром „Ки­ли­ман­џа­ро“, у африч­ку љет­њу ноћ. – Би­ла је ноћ, та­ко да смо Афри­ку пр­ во осје­ти­ли кроз ми­ри­се и зву­ке – ка­же нам Ми­ро­слав Три­вић.


SRPSK A  No 1  2013

39


В Р­Х О­В И

40

/

P E A K S

SRPSK A  БРОЈ 1  2013


Пре­спа­ва­ли су у ауту, на бен­зин­ској ста­ни­ци, са до­ма­ћи­ном дон Ве­ли­ми­ром То­ми­ћем, ка­то­лич­ким ми­си­о­на­ром ко­ји је у Афри­ци од 1988. Због број­них раз­ бој­ни­ка, кроз овај дио Афри­ке ни­је без­ бјед­но кре­та­ти се но­ћу. У на­ред­них два да­на тра­га­ју за нај­бо­љом по­ну­дом аген­ ци­ја ко­је ор­га­ни­зу­ју пе­ња­ње на Уху­ру, нај­ви­ши врх „цр­ног кон­ти­нен­та“. По­ ред овог вр­ха, по­пу­лар­но зва­ног Ки­ли, од­лу­чи­ли су да се поп­ну и на Ме­ру, по ви­си­ни пе­ти африч­ки врх, а да­не од­мо­ ра из­ме­ђу два по­ду­хва­та да про­ве­ду у је­ дин­стве­ном са­фа­ри­ју. Тре­ћег да­на бо­рав­ка за­по­чи­њу пр­ви пе­њач­ки по­ход ка На­ци­о­нал­ном пар­ку „Ару­ша“, ка­ко се зо­ве и град у са­мом под­нож­ју пла­ни­не Ме­ру. Од­лич­но пси­ хо­фи­зич­ки при­пре­мље­ни, тра­же да се пе­ња­ње скра­ти са уоби­ча­је­них че­ти­ри на три да­на. – Пе­ња­ње на врх Ме­ру је од­лич­на при­ли­ка за акли­ма­ти­за­ци­ју при­је Ки­ли­ ја, ма­да се ма­ло пе­ња­ча на то од­лу­чу­је, јер је по­ду­хват по­при­лич­но скуп – ка­же Ми­ро­слав Бун­да­ло. Је­дан дан бо­рав­ка у на­ци­о­нал­ном пар­ку кошта 100 до­ла­ра по осо­би, а по­ себ­но се на­пла­ћу­ју услу­ге аген­ци­је и оста­ло. Без по­сре­до­ва­ња аген­ци­је, ис­ти­ че Бун­да­ло, ни­је мо­гу­ће ни ући у парк. – Они вам обез­бје­ђу­ју и но­са­че те­ ре­та, ко­ји та­ко­ђе до­ла­зе до утвр­ђе­них кам­по­ва и по­ста­вља­ју вам ша­то­ре и спре­ма­ју ру­чак. То је­сте олак­ша­ва­ју­ћа окол­ност, али ова­кав трет­ман вам од­у­

зи­ма по­не­што од пра­вог пла­ни­нар­ског  У Националном ду­ха, те се ви­ше осје­ћа­те као ту­ри­ста. парку „Мањара“ По­себ­но их је из­не­на­ди­ла бри­га ових љу­ди за очу­ва­ње око­ли­не. Но­са­чи чак и ор­ган­ско сме­ће узи­ма­ју са со­бом, не до­пу­шта­ју­ћи вам да га оста­ви­те у при­ ро­ди. Кроз пре­дје­ле пра­шу­ме (до не­ких 3.000 метара надморске висине) пра­ти их и на­о­ру­жа­ни рен­џер, по­нај­ви­ше због ле­о­пар­да и ве­о­ма агре­сив­них ба­фа­ла. – Из­над по­ја­са џун­гле, до­ла­зи пре­дио ко­ји они на­зи­ва­ју „мје­се­че­ва шу­ма“. Та ме­та­фо­ра на­ста­ла је због ни­ског ра­сти­ ња ко­је умје­сто ли­шћа има не­што по­пут ли­ша­је­ва, вр­ло спе­ци­фич­ну ма­хо­ви­ну, сви­је­тло­зе­ле­не бо­је, ко­ја се пре­си­ја­ва. По­јас нео­бич­не мје­се­чи­не ши­рок је око 500 ме­та­ра, на­кон то­га кра­јо­лик по­при­ма обри­се по­вр­ши­не Мар­са. Гр­ба­ви об­ли­ци по­кри­ве­ни вул­кан­ском пра­ши­ном би­ ли су надаље на­ши са­пут­ни­ци до са­мог осва­ја­ња вр­ха Ме­ру – об­ја­шња­ва Три­вић.  У Националном Успје­шно са­вла­дав­ши те­рен и ма­ње парку „Серенгети“, тје­ле­сне про­бле­ме, по­пут вр­то­гла­ви­це и са кратером оп­ште сла­бо­сти, тре­ћег да­на у шест ују­ Нгоронгоро

Са­фа­ри – По­сли­је осва­ја­ња вр­ха Ме­ру би­ли смо то­ли­ко умор­ни да нам је чак и са­фа­ри пред­ста­вљао на­пор. Али, оно што смо ви­дје­ли ода­гна­ло је ми­сли о умо­ру – при­ча Бун­да­ло. За че­ти­ри да­на про­шли су кроз три за­шти­ће­на ре­зер­ва­та при­ро­де са UNE­ SCO-ове ли­сте свјет­ске ба­шти­не би­ос­фе­ре (на­ци­о­нал­ни пар­ ко­ви „Ма­ња­ра“ и „Се­рен­ге­ти“, са кра­те­ром Нго­рон­го­ро), ста­ ни­шта ве­ли­ког бро­ја је­дин­стве­них а угро­же­них жи­во­тињ­ских и биљ­них вр­ста.

SRPSK A  No 1  2013

41


В Р­Х О­В И

Ко­ри­сно и за­ни­мљи­во Ви­за се на­пла­ћу­је на аеро­дро­му, ко­шта 50 до­ла­ра, а оба­ве­зан је и „жу­ти кар­тон“ ко­јим до­ка­зу­је­те да сте вак­ци­ни­са­ни про­ тив за­ра­зних бо­ле­сти, по­пут ма­ла­ри­је. Ту­ри­сти­ма се пре­по­ру­чу­је да пи­ју са­мо фа­брич­ки фла­ши­ра­ ну во­ду. По­чет­ком фе­бру­а­ра ове го­ди­не у Тан­за­ни­ји је усво­јен за­кон по ко­јем су лич­не кар­те оба­ве­зне за све гра­ђа­не. Ако вас пи­та­ју хо­ће­те ли ку­мин, знај­те да је ријеч о за­чи­ну ко­ ји се ов­дје ста­вља у ско­ро сва­ко је­ло.

тру, по пла­ну, на­шли су се на вр­ху Ме­ру, на 4.566 ме­та­ра над­мор­ске ви­си­не. Свје­ до­чи­ли су за­ди­вљу­ју­ћем из­ла­ску сун­ца иза Ки­ли­ман­џа­ра, ко­ји се, са сво­јом сни­ је­жном ка­пом, по­но­сно пр­сио са су­прот­ не стра­не. СА ВР­ХА СЛО­БО­ДЕ Уху­ру (5.895), нај­ви­ши врх Ки­ли­ман­ џа­ра и Афри­ке, по­хо­де пла­ни­на­ри и пу­ сто­ло­ви из ци­је­лог сви­је­та. Не­ко­ли­ко ру­та во­ди до вр­ха. Дво­ји­ца Ба­ња­лу­ча­на од­лу­чи­ли су се за Ви­ски или Ма­ча­ме ру­ ту, нај­љеп­шу, нај­ду­жу, нај­за­хтјев­ни­ју и нај­ску­пљу. Го­то­во углас ка­жу да их је нај­ ви­ше из­не­на­ди­ла те­жи­на са­мог успо­на: – То­ком при­пре­ма раз­го­ва­ра­ли смо са ви­ше њих ко­ји су ра­ни­је осва­ја­ли  Град Аруша, овај врх и го­то­во сви су нам ре­кли да је у подножју то „ла­ка пла­ни­на“, да је све ма­ње-ви­ше планине Меру као ту­ри­стич­ки, има­те но­са­че и оста­ло.

42

SRPSK A  БРОЈ 1  2013

Ме­ђу­тим, то мо­жда је­сте та­ко до не­ких 3.000 ме­та­ра над­мор­ске ви­си­не, али да­ ље ства­ри за­и­ста не тре­ба узи­ма­ти ола­ ко. П��­њу­ћи се, сре­ли смо мно­го оних ко­ ји су од­у­ста­ли. Јед­на же­на је по­ред нас про­шла го­то­во из­об­ли­че­на. Ни­је то тек сла­ду­ња­ва ту­ри­стич­ка и ко­мер­ци­јал­на при­ча. Пред со­бом има­те Ки­ли­ман­џа­ ро и ви­си­ну на ко­јој се уми­ре. Ве­ли­ка је опа­сност од еде­ма плу­ћа или мо­зга. За­то, што год да сте чу­ли о то­ме, на Ки­ли­ман­ џа­ро се мо­ра па­мет­но пе­ња­ти. У пред­је­ли­ма пра­шу­ме, гдје по­чи­ње пут пре­ма Уху­ру (у пре­во­ду: Врх сло­бо­ де), обил­не ки­ше су сва­ко­днев­не и ве­ли­ ка су ис­па­ре­ња, па је стал­но те­шка спа­ ри­на. Но­са­чи пла­ни­ну зо­ву ка­ме­ле­он, због че­стих про­мје­на вре­мен­ских при­ли­ ка и тем­пе­ра­т у­ре. И баш пред са­вла­да­ва­ ње зад­њег ди­је­ла пу­та, и Ба­ња­лу­ча­не је до­че­ка­ло из­не­на­ђе­ње. Иако је у Афри­ци би­ло ље­то, те но­ћи све је из­не­на­дио сни­ јег. Изненадио би и Хемингвеја. По­ла­зак ка вр­ху по­мје­рен је са по­ла је­да­на­ест уве­ че на је­дан сат иза по­но­ћи. На тај дио пу­ та, нај­кри­тич­ни­ји, од зад­њег кам­па Ба­ра­ фу до тач­ке зва­не Сте­ла по­инт, кре­ћу уз прат­њу во­ди­ча и дво­ји­це но­са­ча. Обо­ји­ ца Ба­ња­лу­ча­на ту су ис­ку­си­ла про­бле­ме. – Ми­шо је имао про­бле­ма са хлад­ но­ћом, не­до­ста­јао му је још је­дан слој одје­ће. Ја сам на тре­ћи­ни пу­та до Сте­ла по­ин­та осје­тио ве­ли­ки на­пад по­спа­но­ сти. Сву сво­ју сна­гу сам у том тре­нут­ку усмје­рио на одр­жа­ва­ње кон­цен­тра­ци­је. У не­ко­ли­ко на­вра­та бу­ди­ло ме је про­ кли­за­ва­ње на сни­је­гу. Др­жа­ло ме је то не­ких по­ла са­та, а он­да је иза­шло сун­це, што нас је све оза­ри­ло и да­ло но­ву енер­ ги­ју – ка­же Три­вић. На Сте­ла по­ин­т у вје­тар је по­ка­зи­вао сву сво­ју сна­гу. Кри­ста­ли ле­да и сни­је­ га го­то­во да су им ки­да­ли ко­жу са ли­ ца. Не­при­пре­мље­ни за сни­јег у ово до­ба го­ди­не, схва­ти­ли су да је њи­хо­ва опре­ма знат­но оскуд­ни­ја но што је нео­пх­ од­но. Али, маг­не­ти­зам вр­ха ко­ји је та­да био уда­љен не­ких 45 ми­ну­та хо­да, и ра­дост пред мо­гућ­но­шћу оства­ре­ња ве­ли­ког ци­ља, по­мо­гли су им да над­вла­да­ју све про­бле­ме. Ко­рак по ко­рак, Ба­ња­лу­ка се при­бли­жа­ва­ла кро­ву Афри­ке. И сти­гла, успје­ла. Два Ми­ро­сла­ва, Три­вић и Бун­ да­ло, дир­ну­ти и по­но­сни, ка­жу да би све опет по­но­ви­ли. А че­ка их још мно­го нео­ сво­је­них вр­хо­ва и сва­ки је име за но­ви иза­зов и пу­сто­ло­ви­ну. 


SRPSK A  No 1  2013

43


О Т­К Р И­Ћ А

44

/

D I S C O V E R I E S

SRPSK A  БРОЈ 1  2013


MU­NI­CI­PI­UM MAL­VE­SI­A­TI­UM, АР­ХЕ­О­ЛО­ШКИ ЛО­КА­ЛИ­ТЕТ ИЗ РИМ­СКОГ ДО­БА У СКЕ­ЛА­НИ­МА

Пом­пе­ја

на Дри­ни

Осно­ван по свој при­ли­ци у ври­је­ме ца­ра Ха­дри­ја­на (117-138), био је то мо­ћан град, са ви­ше од 40.000 ста­нов­ни­ка. Имао је цар­ску па­ла­ту, рас­ко­шне ви­ле, све­ти­ли­шта и утвр­ђе­ње, фон­та­не и тр­го­ве, као и умјет­ност ви­со­ког ран­га. Бе­ја­ше от­кри­вен кра­јем 19. ви­је­ка, али се ми­сли­ло да је ње­го­ве тра­го­ве од­ни­је­ла ри­је­ка у стра­шној по­пла­ви 1896. Сто два­на­ест го­ди­на ка­сни­је срп­ски ар­хе­о­ло­зи до­ка­за­ли су да ни­је та­ко. Нај­ве­ћа от­кри­ћа, из­гле­да, тек пред­сто­је

Пи­ше: Дамир Кља­јић

С

ед­мо­чла­ни тим, под вођ­ством ар­ хе­о­ло­га и ди­рек­то­ра Му­зе­ја Сем­ бе­ри­је у Би­је­љи­ни Мир­ка Ба­би­ћа, уз по­моћ 32 рад­ни­ка и ме­ха­ни­за­ци­је, 1. сеп­тем­бра 2008. за­по­чео је ис­тра­жи­ва­ња на под­руч­ју сре­бре­нич­ког се­ла Ске­ла­ни, на ли­је­вој оба­ли Дри­не. Вје­ро­ва­ли су да се на го­то­во за­бо­ра­вље­ном ло­ка­ли­те­т у, ко­ји ни­је ис­тра­жи­ван ду­же од ви­је­ка и ко­ји је мно­го го­ди­на ра­ни­је за­хва­ти­ла стра­хо­ви­та по­пла­ва, ипак на­ла­зе оста­ци из рим­ског пе­ри­о­да. Ис­тра­жи­ва­ли су пет сед­ми­ца на че­ти­ ри ло­ка­ци­ја: За­дру­жни дом, Цр­кве­но дво­

ри­ште, Бран­ко­ва њи­ва и дво­ри­ште ба­ке Ан­ке. Ве­ли­ка из­не­на­ђу­ју­ћа от­кри­ћа иза­ зва­ла су ве­ли­ку па­жњу до­ма­ће и свјет­ске јав­но­сти. Про­на­ђе­ни су оста­ци рим­ског на­се­ља Mu­ni­ci­pi­um Mal­ve­si­a­ti­um, за ко­је се вје­ро­ва­ло да су за­у­ви­јек из­гу­бље­ни. ЦАР­СКА ПА­ЛА­ТА ПРЕД ЗА­ДРУ­ЖНИМ ДО­МОМ У ок­то­бру 2008. про­на­ђе­на су два фраг­мен­та мо­за­и­ка град­ске ви­јећ­ни­це. Зда­ње је има­ло под­но гри­ја­ње, што по­ ка­зу­је да се ра­ди­ло о раз­ви­је­ном цен­тру. SRPSK A  No 1  2013

Фо­то­гра­фи­је: Ар­хи­ва Музеја Семберије и Музеја „Рим­ски Му­ни­ци­пи­јум“

45


О Т­К Р И­Ћ А

 Жртвеник посвећен Јупитеру, пронађен у Скеланима

На­ђе­но је и 30 спо­ме­ни­ка са нат­пи­ си­ма по­све­ће­ним рим­ским бо­го­ви­ма Ју­пи­те­ру, Три­ја­ди, Мар­с у, Сил­ва­ну и Ми­тра­с у. Ис­пред и иза За­дру­жног до­ ма от­кри­ве­но је још оста­та­ка рим­ске ар­хи­тек­т у­ре – Цар­ска па­ла­та са 40 ква­ драт­них ме­та­ра под­них мо­за­и­ка, је­дин­ стве­них на Бал­ка­ну, вје­ро­ват­но из дру­ге по­ло­ви­не 4. ви­је­ка. Мо­за­и­ци су од­лич­не из­ра­де, ком­би­на­ци­ја ге­о­ме­триј­ских мо­ ти­ва и че­тво­ро­ли­сних ро­зе­та, уз пре­ци­ зно пре­пли­та­ње са ор­на­мен­ти­ма у там­ но­пла­вој и там­но­цр­ве­ној бо­ји, на би­је­лој под­ло­зи. На Бран­ко­вој њи­ви, про­на­ђе­ни су им­по­зант­ни оста­ци ве­ли­ке рим­ске ви­ле са ку­па­ти­ли­ма, по­пло­ча­ним ка­на­ли­ма, под­ним мо­за­и­ци­ма, уз до­ста по­крет­ног ар­хе­о­ло­шког ма­те­ри­ја­ла. Ис­под ба­ба Ан­ки­не ку­ће на­ла­зи­ла се рим­ска ба­зи­ли­ка са не­кро­по­лом. У тра­ га­њу за њом, про­на­ђен је мра­мор (сте­ ћак) из 14. ви­је­ка, од твр­дог зе­ле­ног ка­ ме­на шкриљ­ца, са при­ка­зом рат­нич­ког лу­ка и стри­је­ле, што упу­ћу­је на то да је по­диг­нут не­ком сред­њо­ви­је­ков­ном вој­во­ди. По­сли­је че­ти­ри го­ди­не па­у­зе, на­кон ри­је­ше­них имо­вин­ско-прав­них од­но­са, ис­ко­па­ва­ња су на­ста­вље­на 2012. Кра­ јем те го­ди­не про­на­ђе­ни су оста­ци пет ве­ли­ких рим­ских обје­ка­та, по­ре­ђа­них је­дан до дру­гог уз оба­лу Дри­не. По ми­ шље­њу струч­ња­ка, то ука­зу­је да се ов­ дје на­ла­зио град са ви­ше од 40.000 ста­ нов­ни­ка. Про­на­ђен је и је­дан за­вјет­ни спо­ме­ ник из пр­ве по­ло­ви­не 2. ви­је­ка. По­ди­гао га је Ју­ли­јус Вер, из ло­кал­ног пле­ме­на

Са­рад­ња Ар­хе­о­ло­шки му­зеј у Ске­ла­ни­ма са­ра­ђу­је са Ар­хе­ол ­ о­шким ин­сти­ту­том Срп­ске ака­де­ми­је на­у­ка и умјет­но­сти (СА­НУ) у Бе­о­гра­ду, Ар­хе­ол ­ о­шким му­зе­јом „Ви­ми­на­ци­јум“ у Ко­стол­ цу, Цен­тром за но­ве тех­но­ло­ги­је „Ви­ми­на­ци­јум“ у Бе­о­гра­ ду... Њи­хо­ва ис­ку­ства и по­зи­тив­на прак­са при­мје­њу­је се у Ске­ла­ни­ма и пре­ко на­уч­но-струч­ног ти­ма име­но­ва­ног од стра­не Ми­ни­стар­ства про­свје­те и кул­ту­ре Срп­ске, ко­је пру­ жа ве­ли­ку по­др­шку. Ми­ни­стар­ство на­у­ке тех­но­ло­ги­је по­мо­ гло је да се ор­га­ни­зу­је ме­ђу­на­род­на на­уч­на кон­фе­рен­ци­ја „Кул­тур­но-исто­риј­ско на­сље­ђе Сре­бре­ни­це кроз ви­је­ко­ве“ и об­ја­ви збор­ник ра­до­ва. Зна­чај­на са­рад­ња оства­ре­на је и са Ре­пу­блич­ким за­во­дом за за­шти­ту кул­тур­но-исто­риј­ског и при­род­ног на­сље­ђа Срп­ске и оп­шти­ном Сре­бре­ни­ца, као и са дру­гим ин­сти­ту­ци­ја­ма и по­је­дин­ци­ма из Срп­ске, Ср­би­је, Хр­ват­ске, Ита­ли­је, Бел­ги­је, Ен­гле­ске...

46

SRPSK A  БРОЈ 1  2013

Дин­да­ри, оби­ље­жа­ва­ју­ћи сво­је осло­ба­ ђа­ње и ула­зак у ред сло­бод­них гра­ђа­на Ри­ма. Као при­вре­ме­на му­зеј­ска по­став­ка, про­на­ђе­ни ар­те­фак­ти из­ло­же­ни су у не­ка­да­шњој школ­ској згра­ди у мје­сту Цр­ви­ца, по­ред ре­ги­о­нал­ног пу­та Ске­ла­ ни-Бра­т у­нац. До­ла­зе да их ви­де број­ни ар­хе­о­ло­зи и исто­ри­ча­ри, али и ра­до­ знал­ци ко­ји ни­с у из стру­ке. Ар­хе­о­ло­шки ком­плекс у Ске­ла­ни­ ма про­гла­шен је кул­тур­ним до­бром од из­у­зет­ног зна­ча­ја за Ре­пу­бли­ку Срп­ску, као и на­ци­о­нал­ним спо­ме­ни­ком БиХ. Осно­ва­на је и Ре­пу­блич­ка јав­на уста­но­ ва кул­т у­ре Ар­хе­о­ло­шки му­зеј „Рим­ски Му­ни­ци­пи­јум“ у Ске­ла­ни­ма. КАД ЈЕ ДРИ­НА ГРАД СА­КРИ­ЛА Ске­ла­ни су у Ар­хе­о­ло­шком лек­си­ко­ ну Бо­сне и Хер­це­го­ви­не из 1988. за­ве­де­ни као ло­ка­ли­тет на ко­јем са на­ла­зи рим­ ско на­се­ље, дви­је ста­ро­хри­шћан­ске јед­ но­брод­не цр­кве, не­кро­по­ла, сред­њо­вје­ ков­но гро­бље и по­крет­ни на­ла­зи. Би­ли су то ре­зул­та­ти ис­тра­жи­ва­ња са кра­ја 19. ви­је­ка. Нај­ста­ри­ја за­па­жа­ња о ви­дљи­вим оста­ци­ма рим­ских гра­ђе­ви­на у Ске­ла­ни­ ма об­ја­вио је Фе­ликс Ка­ниц у 19. ви­је­ку, опи­сав­ши рим­ске спо­ме­ни­ке, ди­је­ло­ве ста­рих ули­ца, пу­те­ва и дру­ге ма­те­ри­ јал­не остат­ке. Пр­ва ар­хе­о­ло­шка ис­тра­ жи­ва­ња ра­ђе­на су 1896. под вођ­ством Кар­ла Па­ча, ис­тра­жи­ва­ча из Бе­ча. Он је про­на­шао рим­ску не­кро­по­лу, дви­је ста­ ро­хри­шћан­ске ба­зи­ли­ке и са­ку­пио чак 80 рим­ских спо­ме­ни­ка. У јед­ну од ба­зи­ ли­ка смје­стио је све про­на­ђе­не ка­ме­не спо­ме­ни­ке, на­пра­вио над­стре­шни­цу и че­као сље­де­ће ље­то ка­ко би их пре­ве­зао у Са­ра­је­во или Беч. Али те го­ди­не до­шло је до стра­шне по­пла­ве Дри­не и окол­них при­то­ка. Бу­ји­це су на­ни­је­ле огром­не ко­ ли­чи­не зе­мље, ка­ме­ња и му­ља и пот­пу­ но за­тр­па­ле исто­риј­ско от­кри­ће. Пач је у Гла­сни­ку Зе­маљ­ског му­зе­ја у Са­ра­је­ву 1907. об­ја­вио цр­те­же и ту­ма­че­ња свих про­на­ђе­них спо­ме­ни­ка. По­чет­ком 1960-их про­фе­сор исто­ ри­је из Ба­ји­не Ба­ште Вла­ди­мир Ђу­рић про­на­шао је са сво­јим уче­ни­ци­ма три рим­ска спо­ме­ни­ка ко­ја да­нас кра­се ба­ шту хо­те­ла „Дри­на“ у Ба­ји­ној Ба­шти. Ипак, све до 2008. зна­чај­ни­јих ис­тра­жи­ ва­ња ни­је би­ло.


SRPSK A  No 1  2013

47


О Т­К Р И­Ћ А

 Археолошка ископавања у Скеланима и посјета Италијана музеју у Црвици

– Сва­ки ис­тра­жи­вач­ки про­је­кат у ар­ хе­ол ­ о­ги­ји пред­ста­вља по­се­бан иза­зов, на­ро­чи­то кад се ра­ди о ова­ко зна­чај­ним ло­ка­ли­те­ти­ма. Ло­ка­ли­тет у Ске­ла­ни­ма био је по­знат у на­у­ци ви­ше од сто­ти­ну го­ди­на. Али, по­сли­је ка­та­стро­фал­не по­ пла­ве Дри­не из 1896. го­ди­не и ло­кал­не по­пла­ве из 1898, сма­тра­ло се да је до та­да от­кри­ве­не ар­хе­ол ­ о­шке спо­ме­ни­ке од­ни­је­ла ри­је­ка и да су да­ља ис­тра­жи­ва­ ња не­свр­сис­ход­на. Сто два­на­ест го­ди­на ка­сни­је ме­ни се ука­за­ла при­ли­ка да ово про­вје­рим, па сам по­кре­нуо овај про­ је­кат – ка­же за На­ци­о­нал­ну ре­ви­ју ар­ хе­о­лог Мир­ко Ба­бић, ди­рек­тор Му­зе­ја Сем­бе­ри­је, и на­по­ми­ње да је та­да мо­жда је­ди­ни вје­ро­вао да ће про­на­ћи не­што од не­ста­лог ар­хе­ол ­ о­шког бла­га. ОД СКЕ­ЛА­НА ДО ВИ­ТЛЕ­ЈЕ­МА Ба­би­ћев тим ис­тра­жи­ва­ња је за­по­чео тра­га­ју­ћи за ор­на­мен­ти­ма из 2. и 3. ви­ је­ка но­ве ере, на ло­ка­ли­те­т у гдје се на­ ла­зи­ла рим­ска ца­ри­на за пре­воз ру­де из Гра­ди­не код Са­са. Пре­ма исто­риј­ским из­во­ри­ма, у том пе­ри­о­ду на под­руч­ју Ске­ла­на би­ла је ве­ли­ка рим­ска ко­ло­ни­ја. Сре­бре­нич­ки крај, на­ро­чи­то ње­гов дио

По­др­шка Вла­де – Вла­да Срп­ске осно­ва­ла је Му­зеј „Рим­ски Му­ни­ци­пи­јум“, јер је ар­хе­ол­ о­шки ком­плекс у Ске­ла­ни­ма од из­у­зет­ног зна­ча­ја, по­ред оста­лог и за раз­вој ту­ри­стич­ког по­тен­ци­ја­ла Сре­бре­ни­це и Ске­ ла­на – ка­же Ире­на Сол­дат-Ву­ја­но­вић, по­моћ­ник ми­ни­стра за кул­ту­ру Ре­пу­бли­ке Срп­ске. – Из Раз­вој­ног про­гра­ма Ре­пу­бли­ке Срп­ске при­је не­ко­ли­ко го­ди­на одо­бре­но је ми­ли­он ма­ра­ка за про­је­кат „Ар­хе­о­ло­шко ис­тра­жи­ва­ње Рим­ског Му­ни­ци­пи­ју­ма у Ске­ла­ни­ма, Сре­бре­ни­ца“. До са­да је утро­ше­но 323.520,00 ма­ра­ ка (23.520,00 КМ за ку­по­ви­ну зе­мљи­шта, а оста­ло за при­прем­не ра­до­ве, из­ра­ду про­јек­та, ис­тра­жи­ва­ња и оста­ло).

48

SRPSK A  БРОЈ 1  2013

не­по­сред­но уз Дри­ну, спа­дао је у рим­ ско до­ба у нај­на­се­ље­ни­је кра­је­ве да­на­ шње БиХ. Mu­ni­ci­pi­um Mal­ve­si­a­ti­um се на­ла­зио на сред­њој Дри­ни, са цен­тром у Ске­ла­ни­ма. Рим­ски град у Ске­ла­ни­ ма осно­ван је нај­вје­ро­ват­ни­је у ври­је­ме ца­ра Ха­дри­ја­на (117-138) или Ан­то­ни­на Пи­ја (138-161). Ме­ђу­тим, оста­ци про­на­ђе­ни по­сљед­ њих го­ди­на, ка­ко су утвр­ди­ли ар­хе­о­ло­ зи, по­ти­чу из не­што ка­сни­јег пе­ри­о­да, углав­ном из 4. ви­је­ка. Оста­ци из ра­ни­јег пе­ри­о­да, по свој при­ли­ци, на­ла­зе се на ве­ћој ду­би­ни, јер су мла­ђе гра­ђе­ви­не зи­ да­не на те­ме­ље ста­ри­јих. Ди­рек­тор Ар­хе­о­ло­шког му­зе­ја „Рим­ ски Му­ни­ци­пи­јум“ Дра­гић Гли­шић при­ ча да је то­ком пу­то­ва­ња у Ви­тле­јем, при­је не­ко­ли­ко го­ди­на, до­шао до за­ни­мљи­вог от­кри­ћа: ви­тле­јем­ску ба­зи­ли­ку из 4. ви­ је­ка кра­се ве­ле­љеп­ни сту­бо­ви слич­ни оним про­на­ђе­ним у Ске­ла­ни­ма. – Ге­о­ме­триј­ски мо­ти­ви под­них мо­за­ и­ка (Гор­ди­је­ви чво­ро­ви са пле­те­ни­ца­ ма), не­дво­сми­сле­но, исти су у ви­тле­јем­ ској ба­зи­ли­ци и Ске­ла­ни­ма. То го­во­ри да, ако их ни­с у ра­ди­ли исти мај­сто­ри, они су дје­ло при­пад­ни­ка исте умјет­ни­че шко­ле тог вре­ме­на – сма­тра Гли­шић. Ври­је­ме из­град­ње рим­ске Цар­ске па­ ла­те и ра­но­хри­шћан­ске ба­зи­ли­ке у Ске­ ла­ни­ма, на­гла­ша­ва са­го­вор­ник, по­кла­па се са вре­ме­ном из­град­ње ра­но­хри­шћан­ ске ба­зи­ли­ке у Ви­тле­је­му, мје­сту ро­ђе­ња Ису­са Хри­ста. – Ка­да је Рим­ско Цар­ство 313. го­ди­не да­ло сло­бо­ду вје­ро­и­спо­ви­је­сти хри­шћа­ ни­ма, цар Кон­стан­тин је с ца­ри­цом Је­ ле­ном 326. го­ди­не за­по­чео из­град­њу цр­ кве на мје­сту гдје се, по пре­да­њу, ро­дио Исус Хри­стос. Град­ња цр­кве у Ви­тле­је­му за­вр­ше­на је 333. го­ди­не, па је­ди­но оста­


је отво­ре­но пи­та­ње да ли је цр­ква у Ске­ ла­ни­ма не­што мла­ђа или ста­ри­ја од сво­је слав­не „се­стре“ у Изра­е­лу. Цр­ква Хри­ сто­вог ро­ђе­ња у Ви­тле­је­му и зва­нич­но је свр­ста­на ме­ђу три нај­ста­ри­ја хри­шћан­ ска хра­ма на сви­је­т у – при­ча Гли­шић. Ске­ла­ни­ма су по не­ко­ли­ко по­ка­за­те­ља пр­во­ра­зред­ни ар­хе­о­ло­шки ло­ка­ли­тет, на­ гла­ша­ва Мир­ко Ба­бић: – Ов­дје се на­ла­зи нај­ве­ћа по­вр­ши­на са­чу­ва­них мо­за­и­ка у уну­тра­шњо­сти за­ пад­ног Бал­ка­на, као и нај­ве­ћа ко­лек­ци­ја рим­ских спо­ме­ни­ка про­на­ђе­на на јед­ном мје­сту. То су раз­ло­зи што се овај ло­ка­ли­ тет из­два­ја као је­дан од нај­зна­чај­ни­јих у ши­рем ре­ги­он ­ у. Дра­ги­ћа Гли­ши­ћа ве­ли да не­ки струч­ ња­ци већ го­во­ре да от­кри­ће у Ске­ла­ни­ма „Пом­пе­ја на Дри­ни“. – Као што су вул­ка­ни Ве­зув и Ет­на за­ тр­па­ли Пом­пе­ју 79. го­ди­не ста­ре ере, та­ ко је и Дри­на по­пла­ви­ла рим­ске спо­ме­ ни­ке на овом про­сто­ру – ка­же Гли­шић. – Ри­јеч је о из­у­зет­ној кул­т ур­ној ври­јед­ но­сти, ве­ли­ком иза­зо­ву за ар­хе­о­ло­ге и на­ук ­ у уоп­ште. ЧЕ­КА­ЈУ НАС НО­ВА ИЗ­НЕ­НА­ЂЕ­ЊА – Рим­ски ло­ка­ли­тет про­сти­ре се на ве­ли­кој по­вр­ши­ни. До са­да је ис­тра­жен са­мо ма­њи дио. Оче­ку­је­мо још јед­ну ло­ ка­ци­ју са ан­тич­ким хра­мо­ви­ма, али имам осје­ћај да се нај­ва­жни­ји на­ла­зи кри­ју у не­по­сред­ној око­ли­ни овог ло­ка­ли­те­та и на са­мој ње­го­вој пе­ри­фе­ри­ји – на­ста­вља Ба­бић. Кад се за­хук­та ово­го­ди­шња гра­ђе­вин­ ска се­зо­на, на­по­ми­ње Гли­шић, ра­до­ви ће би­ти на­ста­вље­ни на ло­ка­ли­те­т у Бран­ко­ ва њи­ва, гдје су у пот­пу­но­сти ри­је­ше­ни имо­вин­ски од­но­си.

– Над ло­ка­ли­те­том За­дру­жни дом би­ће  Дио мозаика из Царске ура­ђе­на за­штит­на кон­струк­ци­ја, ка­ко би палате у се са­чу­ва­ли мо­за­и­ци. Ге­ом ­ аг­нет­ним ис­пи­ Скеланима ти­ва­њи­ма уста­но­вље­но је да се дуж ли­је­ ве оба­ле ри­је­ке Дри­не под зе­мљом на­ла­зи чи­тав ком­плекс рим­ских гра­ђе­ви­на – ка­же Римски систем Гли­шић. – У то­ку је и из­ра­да ур­ба­ни­стич­ гријања, детаљ ко-ре­гу­ла­ци­о­ног пла­на за овај ар­хе­о­ло­шки ком­плекс и ци­је­ле Ске­ла­не, ка­ко би се све Дио натписа ак­тив­но­сти ов­дје ускла­ди­ле и са бу­ду­ћим у камену из На­ци­о­нал­ним пар­ком при­ро­де „Дри­на“. Скелана Ба­бић и Гли­шић сма­тра­ју да овај ло­ка­ ли­тет тре­ба раз­ви­ја­ти кроз два сег­мен­та. – Пр­ви је ре­ги­о­нал­на по­ну­да кул­т ур­ ног ту­ри­зма, сво­је­вр­сни ту­ри­стич­ки пр­ стен ко­ји би, по­ред Ске­ла­на, укљу­чи­вао и На­ци­о­нал­ни парк „Та­ра“, Др­вен­град у Мо­крој Го­ри, во­жњу пру­гом уског ко­ло­ сје­ка, та­ко­зва­ну Шар­ган­ску осми­цу, по­ сје­т у Зла­ти­бо­ру и ет­но се­лу Си­ро­гој­но, ма­на­сти­ру До­брун, ви­ше­град­ској ћу­при­ ји на Дри­ни и Ка­мен­гра­ду... У пла­ну је и из­ра­да до­ку­мен­тар­но-исто­риј­ског фил­ма о ово­ме (у то­ку су пре­го­во­ри за ње­го­во еми­то­ва­ње на „На­ци­о­нал­ној ге­о­гра­фи­ ји“) – ка­же Ба­бић. Друг вид про­мо­ци­је је, ка­жу, увр­шћа­ ва­ње овог ло­ка­ли­те­та у Европ­ску ту­ри­ стич­ку ру­т у „Пу­те­ви­ма рим­ских им­пе­ра­ то­ра“. 

Пре­по­зна­ва­ње – Већ пет го­ди­на је про­шло од ових от­кри­ћа, а ту­ри­ста са Та­ ре или школ­ских екс­кур­зи­ја још не­ма ов­дје у ве­ћој мје­ри – ка­же Мир­ко Ба­бић. – Исто­вре­ме­но, Ске­ла­ни тр­пе еко­ном­ске и де­мо­граф­ске гу­бит­ке ко­ји као да ни­ко­га не ин­те­ре­су­ју. Као да не­ки љу­ди још уви­јек ни­су пре­по­зна­ли ову раз­вој­ну шан­ су. Про­бле­ми у ар­хе­о­ло­шком ис­тра­жи­вач­ком ра­ду су пр­вен­ стве­но фи­нан­сиј­ске при­ро­де, ди­је­лом ка­дров­ске и по­ли­тич­ ке. Дa би се ка­пи­та­ли­зо­вао је­дан ова­кав про­је­кат, по­треб­ни су је­дин­ство и са­рад­ња. SRPSK A  No 1  2013

49


С В Е­Т И­О­Н И­Ц И У Бе­о­гра­ду, на Бо­жић 1923: Ми­лан Бу­ди­мир

50

SRPSK A  БРОЈ 1  2013


Родна кућа Милана Будимира у Мркоњић Граду

МИ­ЛАН БУ­ДИ­МИР (1891-1975), ЗНА­МЕ­НИ­ТИ НА­УЧ­НИК И УЧИ­ТЕЉ У ТРА­ДИ­ЦИЈ­СКОМ СМИ­СЛУ

Нај­ду­бљи да­ма­ри

Бал­ка­на

Сти­гао је од Мр­ко­њић Гра­да до раз­рије­ше­ња нај­де­ли­кат­ни­јих пре­ан­тич­ких тај­ни По­лу­о­стр­ва. Док­то­ри­рао је у Бе­чу на ре­ли­ги­ји Ин­до­ев­ ро­пља­на. По­зна­вао Ан­дри­ћа и Ко­чи­ћа, Га­ври­лу Прин­ци­пу др­жао ча­со­ве, са Ну­ши­ћем пу­то­вао на ро­ђен­дан Ма­са­ри­ку. Ослије­пио је прије 30. го­ди­не, али је уте­ме­љио срп­ску бал­ка­но­ло­ги­ју и учвр­стио кла­сич­ну фи­ло­ло­ги­ју. Пре­зи­рао је „сва­ко лу­до трч­ка­ра­ње за Евро­пом“ и при­зи­вао „вас­крс бал­кан­ског ду­ха и бал­кан­ске Отаџ­би­не“ Пи­ше: Ђор­ђе М. Ср­бу­ло­вић SRPSK A  No 1  2013

51


С В Е­Т И­О­Н И­Ц И  Професор Милан Будимир у кабинету, са асистенткињом Љиљаном Црепајац и гостом Предавање на Фил��лошком факултету у Београду, март 1955.

И

стин­ско зна­ње, оно ко­је чо­вје­ка одва­ја вије­ко­ви­ма од са­вре­ме­ни­ ка, има ини­ци­ја­циј­ски ка­рак­тер. То под­ра­зу­мије­ва да Учи­тељ, ко­ји га по­ сје­ду­је, уса­вр­ша­ва и пре­но­си дру­ги­ма, мо­ ра да про­ђе кроз све што му је на­мије­ ње­но и да при том оста­не ус­пра­ван на свом Пу­ту. Ти­ме свје­до­чи Вр­ли­ну и ње­гов жи­вот до­би­ја ону ве­ли­чан­стве­ност ко­ја се не окон­ча­ва ово­зе­маљ­ским жи­во­том. Жи­во­ти Учи­те­ља тра­ју и умно­жа­ва­ју се, пре­но­се се и на­ста­вља­ју у дру­ги­ма, а да ови че­сто и не зна­ју чи­ји је то жи­вот, чи­ја су дје­ла, ми­сли и зна­ња ко­ји­ма су да­ ро­ва­ни. Њи­хо­во је да на­ста­ве Пут, они до­стој­ни Уче­ња то и чи­не. Све ово огле­да се у жи­во­т у и дје­лу Ми­ла­на Бу­ди­ми­ра. А ко би ре­као?! По­ че­ци су из­гле­да­ли та­ко нео­бе­ћа­ва­ју­ће, тог 2. но­вем­бра 1891, у Мр­ко­њић Гра­ду, у за­ви­ча­ју Вр­хо­ви­не, гдје су би­ли рим­ски и тур­ски дру­мо­ви, ка­ко је сам го­во­рио. „Бо­гу иза но­гу!“ Мај­ка Јо­ван­ка, не­пи­сме­ на, че­сти­та и па­три­јар­хал­на же­на, отац Ђор­ђе бер­бе­рин, тр­го­вац, ме­хан­џи­ја, про­да­вац на­род­них ка­лен­да­ра и дру­гих књи­га ко­је је из­да­ла „Књи­жа­ра Бра­ће М. По­по­ви­ћа“ у Но­вом Са­ду. То су пр­ви су­ сре­ти Ми­ла­на Бу­ди­ми­ра са књи­гом. Ка­ ко сам ка­же, отац је го­во­рио ије­ка­ви­цом, мај­ка ика­ви­цом, па се већ у ку­ћи су­срео са раз­ли­чи­тим рије­чи­ма, из­го­во­ри­ма и зна­че­њи­ма. Основ­ну шко­лу, срп­скопра­во­слав­ну, учио је у Мр­ко­њић Гра­ду, код Па­вла Уба­ви­ћа, ко­ји ће ка­сни­је би­ ти се­на­тор. Пред крај жи­во­та, по­чет­ком се­дам­де­се­тих го­ди­на про­шлог вије­ка, ис­по­вје­да­ју­ћи се пу­бли­ци­сти Ко­сти Ди­ ми­три­је­ви­ћу, Бу­ди­мир је ре­као да цр­кве­ не пје­сме ко­је је та­да на­у­чио још зна. Био је чо­вјек ен­ци­кло­пе­диј­ског зна­ ња, ве­ли­ки еру­ди­та, увијек пун енер­ги­

Учи­тељ Био је учи­тељ у тра­ди­циј­ском сми­слу те рије­чи. Од ве­ли­ког бро­ја ње­го­вих уче­ни­ка, из­дво­ји­ће­мо нај­по­зна­ти­је у свије­ту на­у­ке: ака­де­ми­ке Фра­њу Ба­ри­ши­ћа, Ми­лу­ти­на Га­ра­ша­ни­на, Сло­бо­да­на Ду­ша­ни­ћа, Фа­ну­лу Па­па­зо­глу, Во­ји­сла­ва Ђу­ри­ћа, Дра­го­сла­ва Сре­јо­ви­ћа, Ми­ро­на Фла­ша­ра, про­фе­со­ре уни­ вер­зи­те­та Мо­ми­ра Јо­ви­ћа, Бран­ка Га­ве­лу, Еми­ли­ју Јо­ва­но­вић Ма­сон, Ра­до­сла­ва Ка­ти­чи­ћа, Ксе­ни­ју Ма­риц­ки Га­ђан­ски, Ми­ ро­сла­ву Мир­ко­вић, Ми­ле­ну Ми­лин, Ми­о­дра­га Сто­ја­но­ви­ћа, Ни­но­сла­ву Ра­до­ше­вић, Рад­ми­лу Ша­ла­ба­лић, Бо­ја­ну Ши­јач­ки Ма­не­вић, ми­тро­по­ли­та др Ам­фи­ло­хи­ја Ра­до­ви­ћа, Љи­ља­ну Цре­па­јац, Ива­на Га­ђан­ског...

52

SRPSK A  БРОЈ 1  2013

је. (Nu­la di­se si­ne li­nea. Ни је­дан дан без рет­ка. Та рје­че­ни­ца би­ла му је сво­је­вр­ сно жи­вот­но пра­ви­ло и че­сто ју је по­на­ вљао.) Ве­дри­на је би­ла у осно­ви ње­го­вог би­ћа – оције­нио је ка­рак­тер свог про­фе­ со­ра Во­ји­слав Ђу­рић. ВИ­ДО­ВИ­ТОСТ СЛИЈЕ­ПИХ ПЈЕ­СНИ­КА По­слије че­ти­ри за­вр­ше­на раз­ре­да, за­хва­љу­ју­ћи оп­штин­ској сти­пен­ди­ји, од­ла­зи у Са­ра­је­во и на­ста­вља шко­ло­ва­ ње у кла­сич­ној гим­на­зи­ји. Је­зи­ци су му ишли, па је још у ни­жим раз­ре­ди­ма гим­ на­зи­је на­у­чио грч­ки и ла­тин­ски, а по­том хе­бреј­ски и не­ко­ли­ко жи­вих: не­мач­ки, ма­ђар­ски, ру­ски, ита­ли­јан­ски, фран­цу­ ски... „У врије­ме ка­да сам мо­гао са­мо­ стал­но да чи­там, чи­тао сам ли­те­ра­т у­ру на два­на­ест је­зи­ка.“ До 1910, ка­да је окон­чао гим­на­зиј­ ско шко­ло­ва­ње, по­стао је члан „јед­ног од мно­штва ђач­ких дру­шта­ва, ис­пр­ва срп­ских, ка­сни­је ју­го­сло­вен­ских“. Али, не би­ло ко­јег, већ оне ор­га­ни­за­ци­је ко­ју ће 1917. Бо­жи­дар Пу­рић у Крф­ском за­ бав­ни­ку на­зва­ти „Мла­да Бо­сна“! Бу­ди­ мир упо­зна­је и не­што мла­ђег Га­ври­ла Прин­ци­па, ко­ме је да­вао ча­со­ве, а сре­ће се и са Га­ћи­но­ви­ћем, за ко­га ка­же да је тек ње­го­вим до­ла­ском ор­га­ни­за­ци­ја по­ при­ми­ла озби­љан ка­рак­тер и чвр­сти­ну. Уоста­лом, Га­ћи­но­вић је био пра­ви, ро­ђе­ ни ре­во­лу­ци­о­нар; ни­је не­по­зна­то да се ви­ђао и са Троц­ким. Од 1910. до 1914. Бу­ди­мир је у Бе­ чу, на сту­ди­ја­ма кла­сич­не фи­ло­ло­ги­је и упо­ред­не лин­гви­сти­ке. И та­мо је ак­ти­ ван у сту­дент­ским ор­га­ни­за­ци­ја­ма „Зо­ ра“ и „Ака­де­мац“. Због уче­шћа у де­мон­ стра­ци­ја­ма про­тив „двој­не мо­нар­хи­је“, про­ћи ће кроз пет­на­ест за­тво­ра, што ће на­ру­ши­ти ње­го­во здра­вље, те ће без ви­ да оста­ти пре три­де­се­те го­ди­не. Бо­жи­ ја ру­ка: из­у­ча­ва­ју­ћи слије­пог пје­сни­ка Хо­ме­ра и ње­го­ву Или­ја­ду, Бу­ди­мир ће оста­ви­ти ви­ше од 200 на­уч­них ра­до­ва, нај­ве­ћи дио њих пи­шу­ћи и сам слијеп – отво­рив­ши очи ције­лом свије­т у, трагајући за но­вим пу­те­ви­ма зна­ња, као и за из­гу­бље­ним вре­ме­ном, ка­ко је го­во­ рио ака­де­мик Сре­јо­вић. И то, уз мно­го дру­го­га, свр­ста­ће га у сам врх срп­ског, европ­ског и свјет­ског зна­ња. Пред крај жи­во­та, рад ко­ји је на­пи­сао о тре­ћем слије­пом ве­ли­ка­ну – Фи­ли­пу Ви­шњи­ћу,


SRPSK A  No 1  2013

53


С В Е­Т И­О­Н И­Ц И

54

/

L I G H T H O U S E S

SRPSK A  БРОЈ 1  2013


би­ће по­вод за хај­ку бо­сан­ских и ју­го­сло­ вен­ских ко­му­ни­ста на Бу­ди­ми­ра. Иако му је хај­ком здра­вље би­ло до­ дат­но на­ру­ше­но, овај чо­вјек ве­дрог ду­ха оста­ће ус­пра­ван. По­слије ду­жег бо­ло­ва­ ња, уми­ре 17. ок­то­бра 1975, без ко­ме­мо­ ра­ци­је, без пра­ва на Але­ју ве­ли­ка­на, без иза­бра­них или са­бра­них дје­ла. Да­нас још ни­је до­био мје­сто ко­је му при­па­да у срп­ској кул­т у­ри. Исти­на, ре­ но­ми­ра­но Дру­штво за ан­тич­ке сту­ди­је у Бе­о­гра­ду до­дје­љу­је На­гра­ду за кла­сич­не на­у­ке „Ми­лан Бу­ди­мир“. Би­бли­о­те­ка Са­ ве­за слије­пих и јед­на шко­ла за сла­бо­ви­ де но­се ње­го­во име. У род­ном Мр­ко­њић Гра­ду у де­цем­бру 2012. про­гла­шен је за по­ча­сног гра­ђа­ни­на и јед­на ули­ца зо­ве се по ње­му. Али све то ни из­бли­за ни­је до­ вољ­но, ни у скла­ду са ствар­ним зна­ча­јем ко­ји је имао овај го­ро­стас на­у­ке. ОЛУЈ­НИ БО­ГО­ВИ И БАЛ­КАН­СКЕ СУД­БИ­НЕ Због сла­бог ви­да, Пр­ви свјет­ски рат про­вео је у по­за­дин­ским је­ди­ни­ца­ма, за кан­це­ла­риј­ским сто­лом. По окон­ча­њу ра­та, вра­ћа се у Бо­сну и по­чи­ње да ра­ди, нај­прије у Би­ха­ћу, а по­том у гим­на­зи­ји у Са­ра­је­ву. По­кре­ће ча­со­пи­се Но­во дје­ло, Око, Сло­вен­ски југ. Јед­на од нај­бли­жих са­ рад­ни­ца – Цви­је­та Ци­хлер, док­тор би­о­ло­ шких на­у­ка, тих го­ди­на по­ста­је му су­пру­ га. (Ка­да је про­фе­сор Бу­ди­мир ослије­пио, ње­го­ва су­пру­га пот­пу­но на­пу­шта сво­ју ка­ри­је­ру и по­све­ћу­је се ње­го­вом ра­ду и по­ро­ди­ци. Оста­ће та­ко и кад је из­гу­би­ла слух, све до ње­не смр­ти, 1970.) Го­ди­не 1920, Ми­лан Бу­ди­мир са Бра­ ни­сла­вом Ну­ши­ћем од­ла­зи на про­сла­ву 70. го­ди­шњи­це ро­ђе­ња То­ма­ша Ма­са­ри­ ка. У по­врат­ку иде у Беч, гдје код сво­јих про­фе­со­ра Ра­дер­ма­хе­ра и фон Ар­ни­ма док­то­ри­ра те­зом О олуј­ним бо­го­ви­ма код ин­до­е­вроп­ских на­ро­да. Од 1921. је на Бе­ о­град­ском уни­вер­зи­те­т у. Док је уче­ство­вао на ве­ћем бро­ју ме­ ђу­на­род­них ви­зан­то­ло­шких и фи­ло­ло­ шких на­уч­них ску­по­ва то­ком по­сто­ја­ња Кра­ље­ви­не Ју­го­сла­ви­је, код про­фе­со­ра Бу­ди­ми­ра са­зрије­ва свијест о по­тре­би на­уч­ног ис­тра­жи­ва­ња ције­лог бал­кан­ ског про­сто­ра. Кад га је о сво­јој иде­ји да се осну­је Бал­кан­ски ин­сти­т ут оба­ вије­стио Рат­ко Па­ре­жа­нин (ве­ли­ко и, на жа­лост, на­сил­но из­бри­са­но име срп­ске кул­т у­ре) – до ко­је је овај до­шао у раз­

го­во­ри­ма са сво­јим ку­мом Све­то­за­ром  Милан Спа­на­ће­ви­ћем – Бу­ди­мир се са про­фе­ Будимир, со­ром Пе­тром Ско­ком из За­гре­ба од­ фотографија из мах укљу­чу­је у те ак­тив­но­сти. Свје­стан личне карте зна­ча­ја за­по­че­тог ра­да, краљ Алек­сан­дар ор­га­ни­за­ци­о­но, фи­нан­сиј­ски и на сва­  Са супругом ки дру­ги на­чин по­ма­же рад ове зна­чај­не Цвијетом у ин­сти­т у­ци­је. Про­грам­ски текст Бал­кан­ свом дворишту ске суд­би­не, ко­ји је Бу­ди­мир на­пи­сао са у Београду, у про­фе­со­ром Ско­ком, на нај­бо­љи на­чин Цвијићевој улици го­во­ри о то­ме шта је за­да­так Бал­кан­ског ин­сти­т у­та: „... Да се чи­та­ва ци­ви­ли­за­ци­ја У Београду и ду­хов­на и ма­те­ри­јал­на, ко­ли­ко је има 1945, са унуком да је ство­ре­на на Бал­ка­ну, кри­ти­ку­је и Зораном фор­ми­ра не са гле­ди­шта За­пад­не Евро­ Плавшићем, пе, већ бал­кан­ске Отаџ­би­не. Сва­ко лу­до касније трч­ка­ра­ње за Евро­пом, сва­ко не­кри­тич­ познатим ко ими­ти­ра­ње Евро­пе, ка­ко се то че­сто београдским прак­ти­ко­ва­ло на Бал­ка­ну, ис­кљу­чу­је новинаром

Нај­бо­љи уче­ни­ци Сам про­фе­сор Бу­ди­мир је од свих сво­јих уче­ни­ка из­дво­јио Љи­ ља­ну Цре­па­јац и на­ро­чи­то Ми­ро­сла­ва Мар­ко­ви­ћа, ко­ји је био про­фе­сор на Кем­бри­џу, по­том шеф ка­те­дре у Или­но­и­су, САД. Иако је до сво­је 50. го­ди­не на­пи­сао пре­ко сто књи­га, Мар­ко­ вић је раз­оч ­ а­рао и из­не­ве­рио свог про­фе­со­ра – ка­ко је го­во­ рио сам Бу­ди­мир – је­ди­но при­стан­ком да пр��­ђе у ка­то­лич­ку ве­ру да би мо­гао да на­пре­ду­је на аме­рич­ком уни­вер­зи­те­ту.

SRPSK A  No 1  2013

55


С В Е­Т И­О­Н И­Ц И  Са Ивом Андрићем у Београду педесетих година XX вијека

пре­по­род бал­кан­ских на­ро­да и вас­крс бал­кан­ског ду­ха, јер се и јед­но и дру­го мо­же оства­ри­ти у пр­вом ре­ду са­вре­ме­ ном са­рад­њом бал­кан­ског чо­ве­ка, бал­ кан­ских на­ро­да и бал­кан­ских др­жа­ва.“ Бал­кан­ски ин­сти­т ут дао је на­уч­ни по­глед на исто­ри­ју по­лу­о­стр­ва, до та­да сла­бо при­мје­тан. Бал­кан ви­ше ни­је био по­јам за­о­ста­ло­сти и вар­вар­ства, већ Ис­ точ­ник, ко­лијев­ка Евро­пе и европ­ске ци­ви­ли­за­ци­је. Нај­зна­чај­ни­је дје­ло ко­ је је Ин­сти­т ут до ра­та об­ја­вио, иако је смр­ћу кра­ља Алек­сан­дра (са­мо не­ко­ли­ ко мје­се­ци од осни­ва­ња) пре­ста­ло фи­ нан­си­ра­ње, сва­ка­ко је дво­том­на Књи­га о Бал­ка­ну, за ко­ју су ра­до­ве пи­са­ли нај­ве­ ћи бал­кан­ски и европ­ски на­уч­ни­ци из обла­сти кла­сич­них је­зи­ка, ар­хе­о­ло­ги­је и исто­ри­је тог до­ба. По­ред то­га, об­ја­вље­на је и књи­га Бал­кан и Бал­кан­ци, а на ви­ ше је­зи­ка штам­па­на је мо­но­гра­фи­ја Бе­о­ град, ко­ја се по­ја­ви­ла на Сај­му 1940, али ни­је пу­ште­на у про­да­ју, јер се Ње­мач­ка про­ти­ви­ла то­ме. Сма­тра се и да­нас да је овај бе­де­кер о Бе­о­гра­ду мо­жда не­што нај­бо­ље што је о прије­сто­ни­ци Ср­би­ је ика­да на­пи­са­но и штам­па­но. Та­ко­ђе, Бал­кан­ски ин­сти­т ут је до 1939. об­ја­вио че­ти­ри све­ске Ме­ђу­на­род­ног ча­со­пи­са бал­кан­ских сту­ди­ја. И по­слије Дру­гог свјет­ског ра­та, у са­рад­њи са дру­гим фи­ ло­ло­зи­ма та­да­шње Ју­го­сла­ви­је, Бу­ди­ мир ће по­кре­ну­ти у Ско­пљу зна­ча­јан на­уч­ни ча­со­пис Жи­ва ан­ти­ка, ко­ме ће он да­ти име и ту­ма­че­ње име­на. КРИ­ВИ ЗБОГ АУТОХ­ТО­НО­С ТИ Та­ко је Ми­лан Бу­ди­мир, за­јед­но са Пе­тром Ско­ком, Рат­ком Па­ре­жа­ни­ном и дру­гим ве­ли­ка­ни­ма на­у­ке, уте­ме­љио бал­ка­но­ло­ги­ју код нас. Ка­да је по­чео Дру­ги свјет­ски рат и зе­мља би­ла оку­ пи­ра­на, Бал­кан­ски ин­сти­т ут пре­ста­је да ра­ди. Го­ди­не 1969. осно­ван је Бал­ка­

Ака­де­ми­је, ка­те­дре, при­зна­ња Ми­лан Бу­ди­мир био је ре­дов­ни члан Срп­ске ака­де­ми­је на­у­ка и умет­но­сти, а до­пи­сни члан Ју­го­сло­вен­ске ака­де­ми­је зна­но­сти и умјет­но­сти, као и Ака­де­ми­је на­у­ка и умјет­но­сти БиХ. Био је ре­дов­ни про­фе­сор и ду­го­го­ди­шњи шеф на Ка­те­дри за кла­сич­ ну фи­ло­ло­ги­ју Фи­ло­зоф­ског фа­кул­те­та у Бе­о­гра­ду, гдје је ра­ дио од 1921. до пен­зи­он ­ и­са­ња 1962. Го­ди­не 1964. до­био је „Ок­то­бар­ску на­гра­ду“ Бе­о­гра­да и Ор­ден ра­да са цр­ве­ном за­ста­вом, а 1967. „Сед­мо­јул­ску на­гра­ду“.

56

SRPSK A  БРОЈ 1  2013

но­ло­шки ин­сти­т ут СА­НУ, али то је већ би­ло не­што дру­го: Бал­кан­ски ин­сти­т ут је био ми­си­ја. Бо­љи по­зна­ва­о­ци дје­ла ака­де­ми­ка Ми­ла­на Бу­ди­ми­ра у сво­јим на­уч­ним ра­ до­ви­ма, па и док­тор­ским ди­сер­та­ци­ја­ма, ње­гов обим­ни на­уч­ни опус кла­си­фи­ку­ ју, бар оквир­но, у не­ко­ли­ко цје­ли­на: фи­ ло­ло­шко-лин­гви­стич­ка ис­тра­жи­ва­ња пре­дан­тич­ких пле­ме­на на Бал­ка­ну, сло­ вен­ска лек­си­ка (по­рије­кло и пра­по­стој­ би­на Сло­ве­на), књи­жев­на ис­тра­жи­ва­ња. По­себ­не цје­ли­не су ње­го­ва дје­ла: уџ­бе­ ни­ци, књи­ге и дру­ги ра­до­ви. А из­над све­га је књи­га-син­те­за, мо­жда нај­зна­чај­ ни­је дје­ло про­фе­со­ра Бу­ди­ми­ра: Са бал­ кан­ских ис­точ­ни­ка. Ми­лан Бу­ди­мир је пр­ви, мно­го прије не­го што ће ком­пју­те­ри до­ка­за­ти ње­го­ве тврд­ње, ис­ти­цао да је Или­ја­да дје­ло „јед­ ног чо­вје­ка“, по­зи­ва­ју­ћи се на по­сљед­ња два пје­ва­ња, ко­ја су дру­ги ис­тра­жи­ва­чи углав­ном за­не­ма­ри­ва­ли. Та­ко­ђе, тра­же­ ћи бал­кан­ске пра­по­чет­ке, Бу­ди­мир је до­шао до пре­хе­лен­ских ста­ро­сје­де­ла­ ца, ко­је је на­звао Пе­ла­сти­ма. „Европ­ска кул­т у­ра је ко­пи­ја рим­ске, рим­ска грч­ке, све је то чор­би­не чор­бе чор­ба“, го­во­рио је. Мје­ша­ви­на за­те­че­ног и до­није­тог од при­до­шлих. Је­ди­но су бал­кан­ски Сло­ ве­ни аутох­то­ни ба­шти­ни­ци те ве­ли­ке кул­т у­ре, јер су на ње­ном не­по­сред­ном из­во­ри­шту. „Наш је­зик раз­ви­јао се пре­ ма грч­ком ори­ги­на­лу, а не пре­ма ла­тин­ ској ко­пи­ји.“ Та­ко је го­во­рио, ства­рао, пи­сао, учио Ми­лан Бу­ди­мир. Чо­вјек ко­ји је по­сје­тио Ла­зу Ко­сти­ћа кад је овај био на са­мр­ти, чо­вјек ко­ји се дру­жио и ра­дио са „мла­ до­бо­сан­ци­ма“, ви­со­ко цје­нио Ан­дри­ћа, Ко­чи­ћа (обо­ји­цу и лич­но по­зна­вао) и Те­слу. По­зна­вао је сам врх бал­кан­ске и свјет­ске на­у­ке, а хва­лио се да по­зна­је и „два ца­ра – бу­гар­ског Бо­ри­са и на­шег Мар­ка Ца­ра“, књи­жев­ни­ка. Пред чи­та­оц ­ е На­ци­о­нал­не ре­ви­је из­ није­ли смо са­мо мр­ви­це при­че о Ми­ла­ну Бу­ди­ми­ру, же­ле­ћи да об­но­ви­мо сје­ћа­ње на овог ве­ли­ка­на на­у­ке и кул­т у­ре, али и да про­бу­ди­мо по­не­што ва­жно а за­ спа­ло у на­ма, „из­гу­бље­ним у вре­ме­ну и про­сто­ру“. Про­фе­со­ру Бу­ди­ми­ру то ви­ ше ни­је по­треб­но, на­ма је­сте. Осла­ња­ли смо се при том на док­тор­ску ди­сер­та­ ци­ју Ми­лан Бу­ди­мир као бал­ка­но­лог мр Не­бој­ше Ра­ден­ко­ви­ћа и књи­гу Жи­вот­ не ис­по­ве­сти Ко­сте Ди­ми­три­је­ви­ћа. 


SRPSK A  No 1  2013

57


П О Д­С Ј Е Т­Н И К

Сава Мркаљ, цртеж Предрага Драговића (Преузето из књиге „Антологија поезије српског романтизма“, СКЗ, Београд, 2012)

58

SRPSK A  БРОЈ 1  2013


ДВО­С ТРУ­КА ГО­ДИ­ШЊИ­ЦА СА­ВЕ МР­КА­ЉА (1783-1833), СКО­РО ЗА­БО­РА­ВЉЕ­НОГ СРП­СКОГ ГЕ­НИ­ЈА

По­чи­нио „гријех

нат­про­сjеч­но­сти“ Го­во­рио је бар се­дам је­зи­ка, ста­рих и са­вре­ме­них. На сту­ди­ја­ма фи­ло­зо­фи­је и ма­те­ма­ти­ке у Пе­шти имао нај­ви­ше оцjе­не. Књи­жи­цом од са­мо осам­на­ест стра­на унио епо­хал­ни по­трес у срп­ску на­у­ку и кул­ту­ру. На­сло­њен на Ло­ка и Аде­лун­га, до је­зич­ког си­сте­ма по­ди­гао је за­ла­га­ња Вен­цло­ви­ћа ста­ра сто го­ди­на и уте­ме­љио све бит­но што ће доц­ни­је за­о­кру­жи­ти Вук Ка­ра­џић. Та­на­ног ду­ха и пре­о­сје­тљи­ве при­ро­де, те­шко је под­нио три ве­ли­ка пре­ло­ма у свом жи­во­ту. Твр­ди се да је умро у пе­де­се­тој, у беч­кој „ду­шев­ној бол­ни­ци“, али се не зна ка­ко ни гдје му је гроб Пише: Урош Матић

Е

по­ха кул­т ур­них уз­бу­ђе­ња и рат­ них пре­ви­ра­ња у Евро­пи. Кант об­ ја­вљу­је Кри­ти­ку чи­сто­га ума, Ге­те пи­ше Фа­у­ста, Ши­лер ствара Die Räuber, Мо­царт сви­ра со­на­те пред Ма­ри­јом Ан­ то­а­не­том, Бе­то­вен је ор­гу­љаш у двор­ској ка­пе­ли у Бо­ну. Аустри­ја се опо­ра­вља од Сед­мо­го­ди­шњег ра­та, На­по­ле­он на­ја­ вљу­је но­ву европ­ску дра­му. На ис­то­ку, у Ср­би­ји, тур­ски зу­лу­ми убр­за­ва­ју кли­ ја­ње устан­ка у ср­цу на­ро­да. Баш та­да, прије тач­но двије­ста три­де­сет го­ди­на, у се­лу Ла­сињ­ском Сје­ни­ча­ку, на Кор­ду­ну, у си­ро­ма­шној гра­ни­чар­ској по­ро­ди­ци, у ку­ћи­ци од ке­сте­но­вог пру­ћа, ро­дио се Са­ва Мр­каљ, пр­ви но­во­вје­ков­ни ре­фор­ ма­тор срп­ске азбу­ке и пра­во­пи­са. Те­мељ­но про­у­чив­ши из­во­ре ко­ји ће доц­ни­је (до Дру­гог свјет­ског ра­та) би­ти пот­пу­но уни­ште­ни, књи­жев­ник Ђор­ђе Рај­ко­вић са­чу­вао је од за­бо­ра­ва по­дат­ке о Са­ви Мр­ка­љу. Био је, ве­ле, сла­ба­шан и блије­ду­њав дје­чак. Ни­је се мно­го играо са вр­шња­ци­ма, во­лио је са­мо­ћу и до­слух са при­ро­дом. Као да тра­жи не­што ве­ли­ ко, али још не до­ку­чу­је шта, и то га му­ чи. Имао је са­мо де­сет го­ди­на ка­да се, уче­ћи ка­ти­хи­зис у цр­кви, пр­ви пут за­ пи­тао: за­што ђа­ци не тра­же об­ја­шње­ње за не­ра­зу­мљи­ве рије­чи ко­је бу­ба­ју на­па­ мјет? ка­ква су уоп­ште то сло­ва? за­што у се­лу ни­ко та­ко не го­во­ри?

Те за­пи­та­но­сти, јед­но­став­не и ду­бо­ ке, и то раз­ли­ко­ва­ње од сре­ди­не у ко­јој је ра­стао, до­није­ће му ка­сни­је и сла­ву и пат­њу. По­чи­нио је „гријех нат­про­сеч­ но­сти“. ЖЕЂ ЗА ОБРА­ЗО­ВА­ЊЕМ Не мо­же се са си­гур­но­шћу ре­ћи ка­ да је Са­ва за­вр­шио Кли­ри­кал­ну шко­лу у Пла­шком, јер је она ви­ше пу­та га­ше­ на и об­на­вља­на. У би­о­граф­ско-књи­жев­ ној биље­шци о Мр­ка­љу у ли­сту Ја­вор из 1877, на осно­ву до­ку­ме­на­та из цр­кве­не ар­хи­ве у Пла­шком, Ђор­ђе Рај­ко­вић ис­ ти­че да је овај шко­лу за­вр­шио као од­ ли­каш са све­га ше­сна­ест го­ди­на, то јест 1799. Ве­ћи­на исто­ри­ча­ра сла­же се са

SRPSK A  No 1  2013

 Манастир Гомирје, у којем је замонашен Сава Мркаљ

59


П О Д­С Ј Е Т­Н И К

 Митрополит Стефан Стратимировић (1757-1836) Лукијан Мушицки (1777-1837) Патријарх Јосиф Рајачић (1786-1861)

тим. Због та­квог успје­ха, Са­ва се пра­во из ђач­ке клу­пе се­ли у Го­спић и по­ста­ је учи­тељ у та­мо­шњој Сла­ве­но-серб­ској шко­ли. Не­из­мјер­но се тру­дио на по­слу, али се не за­др­жа­ва ви­ше од го­ди­ну. Не­ ре­дов­на пла­та, власт ко­ја од­во­ди ђа­ке у вој­ну слу­жбу, не­по­што­ва­ње од стра­не не­ких уче­ни­ка (ме­ђу њи­ма је би­ло и ста­ ри­јих од учи­те­ља), ути­чу на Мр­ка­ље­ву осје­тљи­ву ду­шу. Од­ла­зи. У на­ред­них не­ко­ли­ко го­ди­на не зна­ мо пу­но о ње­му. Не­ма са­чу­ва­них за­пи­ са, са­мо прет­по­став­ке. Го­ди­не 1806, у сво­јој два­де­сет тре­ћој, сти­че ди­пло­му За­гре­бач­ке кра­љев­ске ака­де­ми­је, по­ло­ жив­ши јав­не ис­пи­те из ло­ги­ке, исто­ри­је фи­ло­зо­фи­је, ма­те­ма­ти­ке, ар­хи­тек­т у­ре, хи­дро­тех­ни­ке и ме­та­фи­зи­ке! Го­во­рио је ње­мач­ки, фран­цу­ски, ру­ско­сло­вен­ски, слу­жио се грч­ким, ла­тин­ским и хе­бреј­ ским је­зи­ком! Ме­ђу­тим, дра­стич­не со­ ци­јал­не раз­ли­ке, те­жак по­ло­жај гра­ни­ чар­ских мо­ма­ка у дру­штву кар­ло­вач­ких пур­ге­ра (што се, ве­ли др Гој­ко Ни­ко­лиш, ни­је про­мије­ни­ло ни сто го­ди­на ка­сни­ је), а и же­ља за да­љим шко­ло­ва­њем, ути­ чу да се Са­ва Мр­каљ за­пу­ти у Пе­шту. Мно­го зна­чај­ни­је од сту­ди­ја фи­ло­зо­ фи­је и ма­те­ма­ти­ке, на ко­ји­ма је по­ка­зао

Гла­со­ви при­зна­ња Са­ва Мр­каљ ни­је спа­дао у ред не­при­зна­тих ге­ни­ја. О то­ме свје­до­чи оцје­на Јер­не­ја Ко­пи­та­ра: „На ових осам­на­ест стра­ ни­ца има ви­ше је­зич­не фи­ло­зо­фи­је не­го у ка­квој де­бе­лој гра­ма­ти­ци.“ Вук Ка­ра­џић: „Ово рје­ше­ње Г. Мер­ка­и­ла је та­ко исти­ни­то и та­ко ја­сно да га сва­ки Сер­бљин, ко­ји здрав ра­зум има и бес­при­стра­сно су­ди­ти оће, мо­ра одо­бри­ти.“ Алек­сан­ дар Мла­де­но­вић: „Са­ва Мр­каљ је био тај ко­ји је сво­јом ре­ фор­мом ћи­ри­ли­це 1810. го­ди­не раш­чи­стио те­рен и при­пре­ мио прак­тич­но све оно што је би­ло нео­п­ход­но Ву­ку да ово на­ше пи­смо до­ве­де до пу­ног са­вр­шен­ства.“

60

SRPSK A  БРОЈ 1  2013

ве­ли­ко зна­ње и до­би­јао нај­ви­ше оцје­не, би­ло је Са­ви­но дру­же­ње са срп­ским ин­ те­лек­т у­ал­ци­ма ко­ји су та­да бо­ра­ви­ли у Пе­шти. Ту су сту­ден­ти ме­ди­ци­не Ди­ми­ три­је Да­ви­до­вић и Ди­ми­три­је Фру­шић, ко­ји ће у Бе­чу 1813. по­кре­ну­ти Но­ви­не серб­ске. Лу­ка Ми­ло­ва­нов Ге­ор­ги­је­вић је сту­дент пра­ва ко­ји ће, та­ко­ђе 1813, об­ ја­ви­ти чу­ве­ну рас­пра­ву Опит к слич­ но­ријеч­но­сти и сло­го­мер­ју. Али, нај­ве­ће и нај­ва­жни­је Са­ви­но пе­штан­ско при­ја­ тељ­ство би­ло је, сва­ка­ко, оно са Ву­ком Ка­ра­џи­ћем, ко­га је упо­знао у срп­ској по­сла­сти­чар­ни­ци 1810. Ије­кав­ски из­го­ вор, исти по­гле­ди на про­бле­ме азбу­ке, пра­во­пи­са и је­зи­ка, за­јед­нич­ко за­ни­ма­ ње за Па­вла Со­ла­ри­ћа и дру­ге лин­гви­ сте, пје­сни­ке и про­свје­ти­те­ље, бр­зо их је збли­жи­ло. Кроз то при­ја­тељ­ство Са­ва је убр­за­но ис­кри­ста­ли­сао и про­ве­рио иде­ је ко­је је ду­го већ но­сио, па је већ сеп­ тем­бра те 1810. об­ја­вио сво­је чу­ве­но дје­ло Са­ло де­бе­ло­га је­ра ли­бо азбу­ко­про­ трес, ко­је ће има­ти ве­ли­ки ути­цај у Ву­ ко­вој бор­би за срп­ски књи­жев­ни је­зик и пра­во­пис. НО­ВИ ОКВИ­РИ СРП­СКЕ ЛИН­ГВИ­С ТИ­КЕ У то врије­ме по­сто­ја­ла су че­ти­ри варијанте књи­жев­ног је­зи­ка: срп­ско­сло­ вен­ски, ру­ско­сло­вен­ски, сла­ве­но­срп­ски и народни. Сло­ва не­ма­ју гла­сов­ну под­ ло­гу. Не­функ­ци­о­нал­ност, не­је­дин­стве­ ност, про­из­вољ­ност и не­ста­бил­ност је­зи­ка као си­сте­ма из­вор су ве­ли­ких по­ те­шко­ћа. И ра­ни­је је би­ло по­ку­ша­ја да се ови про­бле­ми де­фи­ни­шу и рије­ше, али зна­чај­ни­је по­бољ­ша­ње је из­о­ста­ло. Ни љу­ди по­пут Вен­цло­ви­ћа, Ор­фе­ли­на, Те­ ке­ли­је, До­си­те­ја Об­ра­до­ви­ћа, Со­ла­ри­ћа, До­ше­но­ви­ћа, Ема­ну­и­ла Јан­ко­ви­ћа, Ата­


на­си­ја Стој­ко­ви­ћа, Лу­ки­ја­на Му­шиц­ког, ни­с у успоставили ста­би­лан си­стем ко­ ји ће би­ти „на пол­зу на­ро­ду серб­ском и ње­го­вој кул­т у­ри“. За­то књи­жи­ца Са­ве Мр­ка­ља, иако оби­мом ве­о­ма скром­на (све­га 18 стра­ ни­ца), има то­ли­ки зна­чај и до­би­ја та­кав од­јек ме­ђу уче­ним Ср­би­ма тог вре­ме­на. „У сво­јим прет­ход­ни­ци­ма Са­ва је на­ шао по­др­шку и под­сти­цај за овај ве­ли­ ки ко­рак. Же­лио је, не са­мо да про­свје­ти свој на­род, већ и да му овим дје­лом и успје­хом освје­тла образ“, биље­жи мно­го ка­сни­ји ко­мен­та­тор. Пи­шу­ћи Са­ло де­бе­ло­га је­ра, Са­ва Мр­каљ осла­њао се на фи­ло­зоф­ске ста­во­ ве Џо­на Ло­ка и ње­го­ву ем­пи­риј­ску те­ о­ри­ју спо­зна­је, ко­ја је зна­чај­но ути­ца­ла на раз­вој про­све­ти­тељ­ства у Евро­пи. Из­ри­чи­то је ис­та­као по­тре­бу за укљу­ чи­ва­њем пра­во­пи­сних на­че­ла Јо­ха­на Кри­сто­фа Аде­лун­га, ње­мач­ког фи­ло­ ло­га и лек­си­ко­гра­фа. Аде­лун­го­во Schre­ ib wie du sprichst са­др­жа­но је у на­че­лу Мр­ка­ље­вог пра­во­пи­сног пра­ви­ла Пи­ ши као што го­во­риш. Ја­сан је и ути­цај Га­ври­ла Сте­фа­но­ви­ћа Вен­цло­ви­ћа, ко­ ји се још по­чет­ком 18. вије­ка за­ла­гао за ства­ра­ње књи­жев­ног је­зи­ка на на­род­ ној осно­ви. Ми­ло­рад Па­вић је на­гла­ша­вао да је из­ба­ци­ва­њем два­де­сет зна­ко­ва из до­ та­да­шњег пи­сма, гдје се под глав­ним уда­ром на­шло де­бе­ло јер, Мр­каљ по­ ста­вио но­ве окви­ре у срп­ској лин­гви­ сти­ци, утро пут срп­ском ро­ман­ти­зму и ан­ти­ци­пи­рао бу­ду­ћу ре­фор­му Ву­ка Ка­ра­џи­ћа. По­хва­ле су до­ла­зи­ле са свих стра­на, из­у­зев цр­кве и ми­тро­по­ли­та Сте­ва­на Стра­ти­ми­ро­ви­ћа. Он га је оп­т у­жи­вао да уда­ра на на­ци­о­нал­ну и пра­во­слав­ну са­мо­стал­ност Ср­ба, да рас­ки­да­њем са

„тра­ди­ци­о­нал­ним је­зи­ком“ пре­ки­да ве­ зе са Ру­си­јом и при­бли­жа­ва Србе ка­то­ ли­чан­ству. БЕЗ ЈЕ­ДРА, КР­МЕ, СИ­ДРА Са­мо го­ди­ну да­на ка­сни­је, иако на вр­хун­цу сла­ве, по­слије од­лич­них кри­ти­ ка, Са­ва Мр­каљ од­ла­зи у ма­на­стир Го­ мир­је и по­ста­је ка­лу­ђер Ју­ли­јан. За­што? Опет не­ма са­свим по­у­зда­них по­да­та­ка, са­мо прет­по­став­ке. Зна­мо да ње­го­ве на­уч­не ам­би­ци­је нису окон­ча­не об­ја­вљи­ва­њем Са­ла и успје­ хом по­стиг­ну­тим на­ро­чи­то ме­ђу фи­ло­ ло­зи­ма. У тој књи­жи­ци на­го­вје­стио је да мо­ра на­пи­са­ти и Је­зи­ко­про­трес, то јест гра­ма­ти­ку. Гдје би мо­гао на­ћи бољи мир за та­ко не­што не­го у ма­на­стир­ској ке­ли­ји и би­бли­о­те­ци? Та­ко су већ чи­ ни­ли Лу­ки­јан Му­шиц­ки или Ру­ђер Бо­шко­вић... У ма­на­сти­ру га, ме­ђу­тим, не че­ка мир не­го но­ви из­во­ри пат­ње. Ста­ње је да­ле­ ко од онога за чим је чезнуо. Не­рев­но­ ва­ње и сплет­ке, па чак и ту­че. Мр­каљ, учен и по­све­ћен, са књи­жев­но-на­уч­ном сла­вом ко­ју је до­нио, из­два­ја се и иза­ зи­ва за­вист не­до­стој­них. Оп­т у­жу­ју га да је он ви­нов­ник ин­ци­де­на­та ка­квих је би­ло мно­го и прије ње­го­вог до­ла­ска. „Не до­зво­ља­ва­ју му да се по­ву­че у ће­ ли­ју, из­глад­њу­ју га, а не­ки се и фи­зич­ки об­ра­чу­на­ва­ју са њим.“ Те 1811, у де­цем­ бру, за ар­хи­ман­дри­та го­мир­ског про­из­ ве­ден је Јо­сиф Ра­ја­чић, бу­ду­ћи срп­ски па­три­јарх, али то не­ће до­није­ти сми­ ре­ње Са­ви Мр­ка­љу. Сум­њи­ве жал­бе на ње­га стал­но сти­жу до вла­ди­ке Мој­си­ја Ми­о­ко­ви­ћа ко­ји на­по­сљет­ку, из­гле­да, ни­је имао куд. По­слије ско­ро двије го­ ди­не, Мр­каљ на­пу­шта Го­мир­је, ту­жан и ра­стро­јен. SRPSK A  No 1  2013

 Сава Мркаљ (1783-1833) Вук Караџић (1787-1864) Милован Видаковић (1780-1841)

61


П О Д­С Ј Е Т­Н И К

Слије­ди „два­на­ест го­ди­на гла­до­ва­   Владичански двор и Богословија ња и ту­ма­ра­ња по ру­бу бо­ле­сти, очај­ нич­ког тра­га­ња за из­ба­вље­њем“. Мно­го у Сремским пу­т у­је. Тур­ска, Бо­вић, ма­на­сти­ри Све­ти Карловцима Ђу­рађ у Ба­на­т у и Ја­зак на Фру­шкој го­  Пијачни трг у ри, Вој­нић, Кар­ло­вац, Ду­бров­ник, Ши­ бе­ник, Зе­мун. Као До­си­теј или Вук, у старом Земуну по­тра­зи је за но­вим са­зна­њи­ма ко­ја ће ко­ри­сти­ти на­ро­ду. Ни­је пу­сто­лов, же­ дан тек но­вих до­жи­вља­ја. Пу­т у­је и кад не­ма но­ва­ца. Пе­ша­чи, уско­чи у по­не­ка коњ­ска ко­ла, по­не­кад је­де са­мо пло­до­ве убра­не ус­пут. Ни­је то ви­ше онај чо­вјек о ко­ме су се рас­пи­ти­ва­ли на беч­ком дво­ру. За­гле­дан у очи дру­гих као у огле­ да­ло, ви­ди се­бе као одр­пан­ца и скит­ни­ цу, ура­слог у бра­ду и обра­за уса­хлих од из­глад­ње­ло­сти. Спа­ва по шта­ла­ма, пар­ ко­ви­ма, гдје стиг­не. А он­да до­ла­зи та стра­шна го­ди­на. ЈАО, ТРИ­С ТА ПУ­ТА ЈАО

Фотографије: Архива „Националне ревије“

62

Са­ва Те­ке­ли­ја пи­ше: „Оту­да се ро­ди­ ла 1817. го­ди­не глад то­ли­ка да су љу­ди мље­ли чо­ка­ње од ку­ку­ру­за и мије­ша­ли у ле­бац, је­ли ко­ру од др­ва, осо­би­то Ер­ де­ља­ни, ко­ји су к на­ма до­ла­зи­ли да су из­не­мо­гли и по пу­т у да­же и на пи­ја­ци и ули­ца­ма мр­тви па­ли.“ Мр­каљ и да­ље лу­та. Ње­го­во пси­хич­ ко ста­ње се по­гор­ша­ва. Из Кар­ло­ва­ца, 20. ок­то­бра 1817, од­го­ва­ра Ву­ку Ка­ра­џи­ћу на пи­та­ње о ро­ма­ну Ми­ло­ва­на Ви­да­ко­ ви­ћа: „Нај­прије да­кле што ми­слим о Љу­ бо­ми­ру у Ели­зи­ју­му? Ми­слим да је из­род у књи­же­ству срб­ском.“ У сво­јој кри­ти­ци Од­пор, исте го­ди­не, за­је­дљи­вим и гњев­ ним то­ном кри­ти­ку­је Ви­да­ко­ви­ћа. Те го­ди­не је у Но­ви­на­ма серб­ским об­ја­вио текст „Па­ли­но­ди­ја ли­бо обра­ SRPSK A  БРОЈ 1  2013

на де­бе­ло­га је­ра“ у ко­ме убла­жа­ва и до­ не­кле по­ти­ре сво­је прет­ход­не ста­во­ве: „Ми оће­мо да на­ше де­бе­ло јер од не­ за­слу­же­ног на­па­ство­ва­ни­ја и про­го­на осло­бо­ди­мо, што си­ро­то мно­го пу­та и оно­га тр­пи ко­ји би му, да га за­пи­та што је скри­ви­ло, ис­по­вје­ди­ти мо­рао да га не по­зна.“ Ка­ра­џић, Гре­го­ри­је Гер­шић, Пла­тон Ата­нац­ко­вић и дру­ги кри­ти­ку­ју ове ста­во­ве, те­мељ­но по­��и­ја­ју­ћи Са­ви­не „но­ве ар­гу­мен­те“. За­што је Мр­каљ про­мије­нио ста­во­ве? Же­лио је да по­пра­ви по­ло­жај у цркве­ним кру­го­ви­ма и не­ка­ко пре­жи­ ви? Или је, ка­ко сум­ња Лу­ка Ми­ло­ва­нов, хтио да бу­де са­ти­ри­чан и ства­ри до­ве­де до ап­с ур­да, мо­жда по­у­ке ра­ди? Ши­ро­ко при­хва­ће­на те­за да је ова­квим по­ка­ја­ њем хтио да одо­бро­во­љи ми­тро­по­ли­та Стра­ти­ми­ро­ви­ћа лич­но и из­мо­ли до­ зво­лу за по­вра­так у ма­на­стир не чи­ни нам се не­спор­ном. У сва­ком слу­ча­ју, би­ ће од­би­јан до смр­ти. На­рав Са­ве Мр­ка­ља би­ла је пре­о­сје­ тљи­ва, из ње су се ла­ко ра­ђа­ли бол и пат­ ња. Ду­шев­но из­му­чен, по­чи­ње да ре­а­гу­је бур­но и на­пра­си­то. Го­ди­не 1822. у Зе­му­ ну сва­ђа се на ули­ци са јед­ним учи­те­љем. У дру­гој при­ли­ци, био је у 42. го­ди­ни, на мол­бу учи­те­ља цр­та­ња да му јед­ну кр­ ште­ни­цу пре­ве­де на ла­тин­ски, пра­снуо је коб­но и мо­ли­оц ­ а не­ур ­ а­чун­љи­во по­ врије­дио но­жем. За­тво­рен је, не­ду­го по­ том пре­ба­чен у беч­ку „ду­шев­ну бол­ни­ цу“ у ко­јој оста­је до смр­ти. Ни та­да, иако са пре­по­ру­ком ље­ка­ра, не до­би­ја до­зво­ лу да прије­ђе у не­ки ма­на­стир. Пред Са­ви­ну смрт по­сје­тио га је Вук Ка­ра­џић. Слу­ти­мо ко­ли­ко је то био по­ тре­сан су­срет. Са­ва му та­да да­је све­ шчи­цу са рукописима пје­сма­ма. Ту је и ње­го­ва нај­љеп­ша пје­сма „Јао, јао, јао три­сто пу­та“, ко­ју Ми­ло­рад Па­вић сма­ тра ма­ни­фе­стом пред­ро­ман­ти­зма. Јед­ на је од три пје­сме Са­ве Мр­ка­ља ко­ја је ушла у срп­ске ан­то­ло­ги­је. Да­кле, че­твр­ ти­на ције­лог пје­снич­ког опу­са Са­ве Мр­ ка­ља је ан­то­ло­гиј­ска, што је за­ди­вљу­ју­ће (ка­ко је оцје­нио Ду­шан Ива­нић). Пред­смрт­но увје­ре­ње из ове пје­сме да је чо­вјек чо­вје­ку нај­ве­ћа стра­ва оста­ ло је да леб­ди као упо­зо­ре­ње над ње­ го­вим не­срећ­ним жи­во­том и ње­го­вом смр­ћу. На­во­ди се да је умро у пе­де­се­тој, прије сто осам­де­сет го­ди­на, али у ар­ хи­ва­ма не­ма по­да­та­ка ка­ко, ни гдје му је гроб. 


SRPSK A  No 1  2013

63


Р И­З Н И­Ц Е

Дом ду­гог сје­ћа­ња на­ро­да МУ­ЗЕЈ СРП­СКЕ, ЧУ­ВАР БА­ШТИ­НЕ И ИДЕН­ТИ­ТЕ­ТА

Про­ми­је­нио је пет дру­штве­них си­сте­ма, че­ти­ри др­жа­ве, шест име­на, се­дам адре­са, пре­жи­вјео два ра­та, три ми­ра и је­дан раз­о­ран зе­мљо­трес, али је, упр­кос све­му, успио да са­чу­ва на­род­но бла­го. Да­нас има ви­ше од 30.000 екс­по­на­та и пр­во­ра­зре­дан кул­тур­ни зна­чај. На­да се но­вој згра­ди у ур­ба­ном је­згру Ба­ња­лу­ке, мо­дер­ној и на­мјен­ској, ка­ко и до­ли­ку­је

Пи­ше: Сан­дра Кља­јић

Фо­то­гра­фи­је: Сан­дра Кља­јић и Ар­хи­ва Му­зе­ја Срп­ске

64

У

свим зе­мља­ма му­зе­ји су лич­на кар­та др­жав­не исто­ри­је, кул­т у­ре и умјет­но­сти, је­дан од нај­и­зра­зи­ ти­јих атри­бу­та др­жав­но­сти. Кад ка­же­те Лу­вр, Ме­тро­по­ли­тен, Ер­ми­таж, не мо­ра­ те до­да­ти да је то Фран­цу­ска, Аме­ри­ка и Ру­си­ја. Му­зеј Ре­пу­бли­ке Срп­ске је на кул­т ур­ној сце­ни ис­ко­ра­чио у пр­во­ра­ зред­ну кул­т ур­ну ин­сти­т у­ци­ју За­пад­ног Бал­ка­на – ка­же На­да Пу­ва­чић, ди­рек­тор Му­зе­ја Срп­ске. SRPSK A  БРОЈ 1  2013

Од свог осни­ва­ња, при­је го­то­во 83 го­ди­не, ова ин­сти­т у­ци­ја кул­т у­ре про­ ми­је­ни­ла је пет дру­штве­них си­сте­ма, се­дам адре­са, пре­жи­вје­ла два ра­та и зе­ мљо­трес. Упр­кос све­му, успје­ла да са­чу­ ва за­јед­нич­ко на­род­но бла­го. У за­јед­нич­ком објек­т у не­ко­ли­ко ин­ сти­т у­ци­ја, Му­зеј да­нас рас­по­ла­же са 3.700 ме­та­ра ква­драт­них вла­сти­тог про­ сто­ра. На 1.500 ме­та­ра ква­драт­них је стал­на из­ло­жбе­на по­став­ка, оста­ло су


де­пои и слу­жбе­не про­сто­ри­је. Адап­та­ ци­јом, до­би­јен је про­стор за аутор­ске, те­мат­ске и го­сту­ју­ће из­ло­жбе. У збир­ка­ма Му­зе­ја да­нас се чу­ва ви­ ше од 30.000 екс­по­на­та. Пра­и­сто­риј­ска, ан­тич­ка, сред­њо­вје­ков­на и ну­ми­зма­тич­ ка збир­ка, три збир­ке сред­њо­вје­ков­ног оруж­ја и вој­не опре­ме, ме­ла­не­зиј­ска збир­ка, збир­ке на­ки­та, му­зич­ких ин­ стру­ме­на­та, за­на­та, пред­ме­та од тек­ сти­ла, ко­же и др­ве­та... У бо­га­тим збир­ ка­ма Одје­ље­ња за исто­ри­ју умјет­но­сти су и ра­до­ви умјет­ни­ка ко­ји су жи­вје­ли и ства­ра­ли у Ба­ња­лу­ци, по­ред оста­лих 57 ра­до­ва Шпи­ре Бо­ца­ри­ћа и 16 Бо­же Ни­ко­ли­ћа. – Стал­на из­ло­жбе­на по­став­ка, ср­ це сва­ког му­зе­ја, oгледало је му­зеј­ских збир­ки и хро­ни­ка вре­ме­на. У на­шој стал­ној по­став­ци при­ча се од­ви­ја од ка­ме­ног до­ба, гдје се ис­ти­чу ко­сти ма­ му­та, пре­ко ар­хе­о­ло­шког на­ки­та ме­тал­ ног до­ба, ан­тич­ког до­ба са ам­фо­ра­ма и ка­ме­ном пла­сти­ком, а ту је и нај­ста­ри­ји сред­њо­вје­ков­ни нат­пис гла­го­љи­цом, из Ки­је­ва­ца – на­ста­вља На­да Пу­ва­чић. Сли­је­де Ја­јач­ка ба­но­ви­на и ну­ми­ зма­тич­ка збир­ка, оруж­је осман­лиј­ског рат­ни­ка, али и одо­ра и оруж­је срп­ ског уста­ни­ка из 1878, за­тим екс­по­на­ти пре­лом­них го­ди­на уочи ра­та и су­да­ра Осман­ског Цар­ства и Аустро­у­гар­ске,

екс­по­на­ти из Кра­ље­ви­не Ју­го­сла­ви­је и Вр­ба­ске ба­но­ви­не, злат­ног до­ба раз­во­ја Ба­ња­лу­ке. – У исто­риј­ском ди­је­лу до­ми­ни­ра по­себ­на мул­ти­ме­ди­јал­на по­став­ка о Ја­ се­нов­цу, ко­ја до­ча­ра­ва ужас стра­да­ња на­ро­да у овом мон­стру­о­зном хр­ват­ ском кон­цен­тра­ци­он ­ ом ло­го­ру то­ком Дру­гог свјет­ског ра­та. У по­себ­ним одје­ ли­ма пред­ста­вља­мо ет­но­ло­шко бла­ го тек­сти­ла, тра­ди­ци­о­нал­них за­на­та и ам­би­јен­тал­них цје­ли­на. У При­род­њач­ ком одје­ље­њу су, по­ред оста­лог, Пти­це ре­зер­ва­та Бар­да­че и збир­ке Ри­бе, во­до­ зем­ци и гми­зав­ци. Пли­је­не и екс­по­на­ти Гра­ђан­ске Ба­ња­лу­ке и умјет­нич­ке сли­ке – до­да­је Пу­ва­чи­ће­ва.

 Здање Музеја Српске, директор Нада Пувачић и неке од изложбених поставки

ДА БЛА­ГО НЕ ПРО­ПАД­НЕ Му­зеј Срп­ске осно­ван је 26. сеп­тем­ бра 1930, та­да под на­зи­вом Му­зеј Вр­ба­

Струк­ту­ра У окви­ру Му­зе­ја Срп­ске дје­лу­је Цен­тар за ма­те­ри­јал­ну кул­ ту­ру и умјет­ност, са одје­ље­њи­ма за ар­хе­о­ло­ги­ју, исто­ри­ју, ет­но­ло­ги­ју, исто­ри­ју умјет­но­сти и при­род­њач­ким од­сје­ком. До­ку­мен­та­ци­о­ни цен­тар Му­зе­ја чи­не би­бли­о­те­ка и фо­то­ла­бо­ ра­то­ри­ја. Ту су и Цен­тар за кон­зер­ва­ци­ју и ре­ста­у­ра­ци­ју, Цен­ тар за обра­зов­но-пе­да­го­шки рад и Одје­ље­ње за не­ма­те­ри­јал­ ну кул­тур­ну ба­шти­ну.

SRPSK A  No 1  2013

65


Р И­З Н И­Ц Е

 Колектив Музеја Српске у Бањалуци

ске ба­но­ви­не. Осни­вач је био пр­ви бан Вр­ба­ске ба­но­ви­не Све­ти­слав Ти­са Ми­ ло­са­вље­вић, по на­ло­гу кра­ља Алек­сан­ дра Ка­ра­ђор­ђе­ви­ћа. За пр­вог управ­ни­ка Му­зе­ја Вр­ба­ске ба­но­ви­не по­ста­вљен је Спи­ри­дон Шпи­ро Бо­ца­рић, ака­дем­ски сли­кар из Бу­две. „... Ови ста­ри на­род­ни пред­ме­ти, ко­ ји за нас пред­ста­вља­ју исто­ри­ју, ет­но­ граф­ску и умет­нич­ку вред­ност, све се ви­ше гу­бе и не­ста­ју, а да за не­ко­ли­ко де­це­ни­ја про­пад­не оно што је на­род ве­ ко­ви­ма ства­рао, би­ло би ве­ли­ка ште­та“, на­во­ди бан Ми­ло­са­вље­вић у уво­ду од­ лу­ке о осни­ва­њу Му­зе­ја. Мно­го љу­ди по­мо­гло је Му­зе­ју, па је већ у пр­вих де­сет го­ди­на по­сто­ја­ња при­ку­пљен ве­ли­ки број ет­но­граф­ских

Ста­ри фил­мо­ви и ри­јет­ке књи­ге У филм­ској гра­ђи по­хра­ње­ној у Му­зе­ју Срп­ске из­два­ја се не­ ко­ли­ко ста­рих фил­мо­ва, по­пут Пу­то­ва­ња Вр­ба­ском ба­но­ви­ ном Шпи­ре Бо­ца­ри­ћа из 1939. Збир­ка фо­то­гра­фи­ја има чак 24.000 је­ди­ни­ца. У Би­бли­о­те­ци Му­зе­ја је око 14.300 књи­га, ме­ ђу ко­ји­ма су мно­ге ста­ре и ри­јет­ке, као што су из­бор од се­дам Ци­це­ро­но­вих го­во­ра из 1623. и пр­во из­да­ње Со­вје­та здра­ва­ го ра­зу­ма До­си­те­ја Об­ра­до­ви­ћа из 1789.

66

SRPSK A  БРОЈ 1  2013

пред­ме­та не­про­цје­њи­ве исто­риј­ске, на­ ци­о­нал­не и кул­т ур­не ври­јед­но­сти. – То је сја­јан пе­ри­од уте­ме­ље­ња ет­ но­граф­ске збир­ке, ври­је­ме ви­со­ке на­ ци­о­нал­не сви­је­сти ко­ја је уте­ме­љи­ла не­по­гре­шив си­стем ври­јед­но­сти – ка­же Пу­ва­чи­ће­ва. По осни­ва­њу, Му­зеј је нај­при­је смје­ штен у ку­ћи по­зна­тог ба­ња­луч­ког тр­ гов­ца Бра­це Ба­би­ћа, а на про­ље­ће 1931. пре­се­љен је на Кра­љев друм. Исте го­ди­ не по­но­во се се­ли, ово­га пу­та у про­сто­ ри­је не­ка­да­шње згра­де Ви­ше дје­во­јач­ке шко­ле, а по­том, 1934, у Дом кра­ља Пе­тра Пр­вог Осло­бо­ди­о­ца (да­на­шња згра­да На­род­ног по­зо­ри­шта Срп­ске). Био је то, ко­нач­но, од­го­ва­ра­ју­ћи про­стор за рад и на­пра­вље­на је пр­ва из­ло­жбе­на по­став­ ка. Али, убр­зо је усли­је­дио ужас Дру­гог свјет­ског ра­та. Ње­мач­ке прет­ход­ни­це ушле су у Ба­ ња­лу­ку 13. апри­ла 1941, а власт убр­зо пре­у­зи­ма­ју хр­ват­ске уста­ше. Та­да је му­ че­нич­ком смр­ћу стра­дао Шпи­ро Бо­ца­ рић. На че­ло Му­зе­ја до­ла­зе по­вје­ре­ни­ци уста­шке вла­сти и већ 19. апри­ла Ет­но­ граф­ски му­зеј Вр­ба­ске ба­но­ви­не ми­је­ња име у На­род­ни му­зеј Хр­ват­ске Кра­ји­не. За управ­ни­ка је пр­во по­ста­вље­на Ол­


га Ме­и­снер, по­том фра Ве­ли­мир-Ми­ле Ило­ва­ча. То­ком оку­па­ци­је 735 пред­ме­та из му­зе­ја је упро­па­шће­но или укра­де­но. Укло­ње­ни су сви они ко­ји су под­сје­ћа­ли на Ср­бе и Ср­би­ју. По осло­бо­ђе­њу, 1945, упра­ву пре­у­зи­ ма сли­кар Бо­жи­дар Ни­ко­лић. На ње­гов при­је­длог усво­је­но је име Др­жав­ни ет­ но­граф­ски му­зеј Бо­сан­ска Кра­ји­на. Сли­ је­ди ре­но­ви­ра­ње и пре­у­ре­ђе­ње стал­не по­став­ке, ко­ја је отво­ре­на 27. ју­ла 1946. У јед­ној су са­ли би­ли из­ло­же­ни ет­но­ граф­ски пред­ме­ти, а у дру­гој ар­хе­о­ло­ шки, ми­не­ра­ло­шки и сред­њо­вје­ков­но оруж­је, чи­ме му­зеј од ет­но­граф­ског по­ ста­је му­зеј ком­плек­сног ти­па. Зва­нич­ но је отво­рен 3. но­вем­бра 1946. У овом су пе­ри­о­ду при­ку­пља­ни пред­ме­ти из НОБ-а, а у мар­т у 1947. Му­зеј је пре­у­зео ет­но­граф­ску збир­ку из са­мо­ста­на Тра­ пи­сти. Ни­ко­лић од­ла­зи из му­зе­ја 1951. го­ди­не, а ње­го­во мје­сто пре­у­зи­ма Ми­ ле­на Ра­дић. У ју­лу 1953. Др­жав­ни ет­но­граф­ски му­зеј Бо­сан­ска Кра­ји­на и Му­зеј на­род­ ног осло­бо­ђе­ња об­је­ди­ње­ни су у је­дан под на­зи­вом На­род­ни му­зеј у Ба­ња­лу­ ци, ко­ји је исте го­ди­не пре­се­љен у Дом кул­т у­ре.

ПРО­ЗОР У ПРО­ШЛОСТ, ДВЕ­РИ БУ­ДУЋ­НО­С ТИ Пред оби­ље­жа­ва­ње 40. го­ди­шњи­це ра­да Му­зе­ја, Ба­ња­лу­ку је 26. и 27. ок­то­ бра 1969. за­де­сио ра­зор­ни зе­мљо­трес и му­зеј­ско бла­го на­шло се у ру­ше­ви­ на­ма. Спа­се­не су ет­но­граф­ска, кул­т ур­ но-исто­риј­ска, при­род­њач­ка и збир­ка НОБ-а. На жа­лост, уни­штен је дио ар­ хе­о­ло­шких на­ла­за из Ра­до­сав­ске и До­ње до­ли­не, ко­ји су при­па­да­ли брон­за­ном и гво­зде­ном до­бу. У кру­гу Ка­сте­ла по­диг­ну­та је ба­ра­ка за при­вре­ме­ни смје­штај Му­зе­ја, а по­том је пре­се­љен у згра­ду Ар­хи­ва Бо­сан­ске

Кул­тур­на ди­пло­ма­ти­ја Му­зеј ре­дов­но по­сје­ћу­ју чла­но­ви ди­пло­мат­ског ко­ра и стра­ ни го­сти, па је то и ва­жно мје­сто кул­тур­не ди­пло­ма­ти­је, ка­же На­да Пу­ва­чић. – Сво­је из­ло­жбе ну­де нам Ма­ђар­ска, Бу­гар­ска, Сло­ве­ни­ја, Че­ шка, Грч­ка... Све на­ци­он ­ ал­не ма­њи­не до­би­ле су про­стор у на­шем из­ло­жбе­ном са­ло­ну. Уче­ству­је­мо у ра­ду Фо­ру­ма сло­ вен­ских кул­ту­ра, ра­ди­мо за­јед­нич­ку из­ло­жбу „За­ми­шље­ни Бал­кан“ са му­зе­ји­ма из осам зе­ма­ља, уче­ству­је­мо у при­пре­ми из­ло­жбе у „Аушви­цу“, у ве­ли­ком ме­ђу­на­род­ном ар­хе­о­ло­шком про­јек­ту „Еуро­фарм“...

SRPSK A  No 1  2013

67


Р И­З Н И­Ц Е

Нај­ве­ћа по­сје­та Му­зеј је отво­рен то­ком ци­је­лог да­на. Сва­ке го­ди­не по­ве­ћа­ ван је број по­сје­ти­ла­ца. Са­да, по­го­то­во у про­ље­ће, по­сје­ ти га 2.000 уче­ни­ка мје­сеч­но. Нај­ве­ће по­сје­те су на ве­ли­ким аутор­ским из­ло­жба­ма ку­сто­са, као што су „Ја­се­но­вац“, „Тра­пи­ сти“, „Ли­ба­да“, „Ет­но на­кит“, „Пре­га­ча“, „Гљи­ве“, „Срп­ски уста­нак 1878“, „Бо­жо Ни­ко­лић“, „Ли­вањ­ске ико­не“, „Ки­ће­ње“, „Ар­хе­о­ло­ шки на­кит“, „Бан и Ба­ња Лу­ка“, „Со­лун­ци“, „Вр­ба­ска ба­но­ви­на“...

 Атеље за конзервацију у Музеју Српске и „Недјеља дјетета“ испред здања Музеја

 Поштанска марка поводом 80. годишњице Музеја Српске

68

кра­ји­не. По­сје­ти­о­це ни­је мо­гао да при­ ми пу­них три­на­ест го­ди­на. У Ар­хи­ву Му­зеј оста­је све до град­ње на­мјен­ског про­сто­ра, у До­му со­ли­дар­но­сти, 1983. По­но­во је отво­рен 2. ју­ла 1983. Ор­га­ни­ зо­ва­не су број­не из­ло­жбе, обо­га­ће­не ну­ ми­зма­тич­ка и при­род­њач­ка збир­ка, до­ пу­ња­ва­на стал­на по­став­ка... Од­лу­ком Вла­де Ре­пу­бли­ке Срп­ске од 14. но­вем­бра 1992, Му­зеј Бо­сан­ске кра­ ји­не пре­и­ме­но­ван је у Му­зеј Ре­пу­бли­ке Срп­ске и про­гла­шен цен­трал­ном му­зеј­ ском ин­сти­т у­ци­јом. За рат­ног ди­рек­то­ ра Му­зе­ја име­но­ван је Ва­со По­по­вић, ко­ји на том мје­сту оста­је до 1996. Не­ до­ста­ја­ло је стру­је, про­сто­ра, ка­дро­ва... Ипак, и у рат­ном пе­ри­о­ду ор­га­ни­зо­ва­не су мно­ге из­ло­жбе („Ба­ња­лу­ка – Цен­тар Вр­ба­ске ба­но­ви­не“, „На­кит“, „На­род­ни

SRPSK A  БРОЈ 1  2013

му­зич­ки ин­стру­мен­ти“...), на­уч­ни ску­ по­ви, из­да­вач­ка дје­лат­ност. По­сли­је ра­ та, 1996, на че­ло Му­зе­ја до­ла­зи Ми­ли­ца Ра­дој­чић, а 2006. На­да Пу­ва­чић. – Огро­ман је зна­чај Му­зе­ја за Ре­пу­ бли­ку Срп­ску, као цен­трал­не уста­но­ве за­шти­те по­крет­них кул­т ур­них до­ба­ра. Он је и те­мељ сви­је­сти о по­сто­ја­њу, кон­ ти­ну­и­те­т у и на­ци­о­нал­ном иден­ти­те­т у, сје­ћа­ње на­ро­да, про­зор у про­шлост и по­глед у бу­дућ­ност – на­гла­ша­ва На­да Пу­ва­чић. – По­сли­је Отаџ­бин­ског ра­та (1992-1995) Му­зеј бе­ше мар­ги­на­ли­зо­ ван и за­стао у раз­во­ју, али је да­нас из­ра­ стао у јед­ну од нај­зна­чај­ни­јих му­зеј­ских уста­но­ва на Бал­ка­ну. У по­сљед­њих шест го­ди­на ре­а­ли­зо­ва­ли смо ви­ше од 150 из­ ло­жби и ма­ни­фе­ста­ци­ја, укљу­че­ни смо и у не­ко­ли­ко европ­ских про­је­ка­та. Уз по­моћ швед­ске ор­га­ни­за­ци­је „Кул­ тур­на ба­шти­на без гра­ни­ца“ про­пу­то­ ва­ли су Евро­пом и ре­ал ­ и­зо­ва­ли ве­ли­ки про­је­кат „Грн­чар­ско ко­ло“. За Срп­ску пра­во­слав­ну цр­кву ре­ал ­ и­зо­ва­на је из­ло­ жба „Кон­зер­ва­тор­ски до­си­је“, ко­ја пред­ ста­вља про­цес кон­зер­ва­ци­је и ре­ста­у­ра­ ци­је че­ти­ри ве­ли­ке је­ру­са­лим­ске ико­не из Цр­кве Ус­пе­ња Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це у Лив­ну. – Тре­нут­но нај­зна­чај­ни­је про­јек­те ра­ди но­во­фор­ми­ра­но Одје­ље­ње за не­ ма­те­ри­јал­ну кул­т ур­ну ба­шти­ну, ко­је при­пре­ма но­ми­на­ци­ју ет­но-еле­ме­на­та из на­ци­о­нал­не кул­т у­ре за UNE­SCO-ову ли­сту не­ма­те­ри­јал­ног кул­т ур­ног на­сље­ ђа. У при­пре­ми су дви­је ар­хе­о­ло­шке из­ ло­жбе и исто­риј­ска из­ло­жба „Оруж­је и опре­ма тур­ског рат­ни­ка“. Као и сва­ке го­ди­не за Дан Гра­да, Ба­ња­лу­ци по­кла­ ња­мо из­ло­жбу. Овог пу­та би­ла је ет­но­ ло­шка из­ло­жба „Дје­во­јач­ка ко­шу­ља“ из Ко­лек­ци­је тек­сти­ла Ет­но­ло­шког одје­ ље­ња. При­пре­ма­мо и тра­ди­ци­о­нал­не ма­ни­фе­ста­ци­је „Ноћ му­зе­ја“, „Не­дје­ља дје­те­та“, „Про­ље­ће у му­зе­ју“, ре­ви­ју ар­ хе­о­ло­шког и ет­но­ло­шког фил­ма... Му­зеј Срп­ске да­нас је смје­штен у за­ јед­нич­ком објек­т у До­ма рад­нич­ке со­ли­ дар­но­сти, у усло­ви­ма ко­ји угро­жа­ва­ју рад и ума­њу­ју зна­чај ове уста­но­ве. – Му­зеј мо­ра да до­би­је но­ву згра­ду, у ур­ба­ном је­згру гра­да, и да Ба­ња­лу­ка, по­сли­је 80 го­ди­на, ко­нач­но до­би­је и јед­ но зда­ње за кул­т у­ру. О по­ди­за­њу јед­не та­кве но­ве згра­де, мо­дер­не и на­мјен­ске, уса­гла­си­ли су се нај­ви­ши ру­ко­во­ди­о­ци Срп­ске – ка­же На­да Пу­ва­чић. 


SRPSK A  No 1  2013

69


П А ­М Ј А Т

ОРА­ТО­РИ­ЈУМ „ГОЛ­ГО­ТА ЈА­СЕ­НО­ВАЧ­КА“ У ИЗ­ВО­ЂЕ­ЊУ БА­ЊА­ЛУЧ­КЕ ФИЛ­ХАР­МО­НИ­ЈЕ И ГО­С ТИ­ЈУ

Умјет­нич­ка ли­тур­ги­ја

над стра­ти­штем По­е­ма „Да­ма­ри ја­се­но­вач­ки“ би­ла је ни­је­ми ора­то­ри­јум док је ни­је про­чи­тао про­фе­сор Алек­сан­дар Ву­јић, ком­по­зи­тор. По­том је, пр­во у ње­го­вој има­ги­на­ци­ји а по­том на сце­ни, моћ­но од­јек­ну­ла. По­тре­сно, ис­цје­ли­тељ­ски. У сва­ком из­во­ђе­њу овог дје­ла зло ће из­но­ва би­ти по­бје­ђи­ва­но, а стра­шни зло­чин ста­вљан на оно мје­сто ко­је му при­па­да у суд­би­ни сви­је­та Пи­ше: Ва­ња Те­пић

Фо­то­гра­фи­је: Ар­хи­ва „На­ци­о­нал­не ре­ви­је“ и „Гла­са Срп­ске“

70

О

ра­то­ри­јум  Гол­го­та ја­се­но­вач­ка, под ди­ри­гент­ском па­ли­цом ком­по­зи­то­ра Алек­сан­дра С. Ву­ји­ ћа, пре­ми­јер­но је из­ве­ден 8. ма­ја у пре­ пу­ној све­ча­ној дво­ра­ни Кул­т ур­ног цен­ тра „Бан­ски двор“. Из­ве­ли су га чла­но­ви Ба­ња­луч­ке фил­хар­мо­ни­је, оја­ча­ни ко­ле­ га­ма из Но­вог Са­да, као и ода­бра­ни чла­но­ви хо­ро­ва из не­ко­ли­ко гра­до­ва Ре­пу­ бли­ке Срп­ске („Је­дин­ство“ и „Ба­ња­­лу­ чан­ке“ из Ба­ња­лу­ке, „Ви­ла“ из При­­је­до­ ра, Мје­шо­ви­ти хор Му­зич­ке ака­де­ми­је у Ис­точ­ном Са­ра­је­ву), те  со­ли­сти  Ду­ SRPSK A  БРОЈ 1  2013

ња Си­мић, Ана Си­ма­нић, Ми­ља­на Бре­ зи­ча­нин и Све­то­зар Ву­јић. Ово им­пре­сив­но во­кал­но-ин­стру­мен­­тал­но и му­зич­ко-сцен­ско  дје­ло, на­ста­ло на осно­ву по­е­ме Да­ма­ри ја­се­но­вач­ки Ран­ ка Па­вло­ви­ћа, под­сје­ћа на стра­да­ле у хр­ ват­ском  кон­цен­тра­ци­о­ном ло­го­ру  у  Ја­ се­нов­цу то­ком  Дру­гог свјет­ског ра­та. При­пре­ма­но је ско­ро го­ди­ну да­на, уз ве­ли­ки труд и ен­т у­зи­ја­зам мно­гих ства­ ра­ла­ца. Ри­јеч је о нај­ве­ћем му­зич­ком про­јек­т у те вр­сте у Срп­ској. По­ред Гол­ го­те ја­се­но­вач­ке, по­сто­ји још са­мо јед­на


тро­хор­ска ком­по­зи­ци­ја, Гор­чин Во­ји­на Ко­ма­ди­не, мно­го ма­њег оби­ма. ГРОМ­КА ТИ­ШИ­НА НАД ПО­ЉЕМ УЖА­СА По­е­ма Да­ма­ри ја­се­но­вач­ки, на осно­ву ко­је је на­стао ора­то­ри­јум, пје­ва о стра­ да­њу. О мај­ци ко­јој оти­ма­ју ди­је­те, дје­те­ ту ко­ме од­во­де мај­ку, о уби­ја­њу још не­ ро­ђе­ног дје­те­та, о дје­вој­ци чи­ју чед­ност ки­да­ју ди­вљач­ки и срам­ни ко­ња­ни­ци, о бро­да­ри­ма ко­ји су по­ста­ли бро­до­вље, ко­сци­ма ко­ји су бро­је­ви у от­ко­си­ма, о на­ди ко­ја уви­јек по­сто­ји и за ко­јом мо­ ра­мо тра­га­ти. – Од­ла­зио сам у Спо­мен-под­руч­је „Ја­ се­но­вац“. Та­мо је ра­ни­је по­сто­ја­ла увјер­ љи­ви­ја му­��еј­ска по­став­ка, ко­ја је свје­до­ чи­ла о са­тан­ском уби­ја­њу и му­че­њи­ма ка­ква исто­ри­ја до та­да ни­је би­ље­жи­ла – ка­же Ран­ко Па­вло­вић, аутор по­е­ме. – Че­сто сам по­сје­ћи­вао До­њу Гра­ди­ну, нај­ ве­ће гу­би­ли­ште. И ту ме је фа­сци­ни­ра­ла ти­ши­на у ко­јој сам пре­по­зна­вао ни­је­ме ја­у­ке не­ви­но стра­да­лих. Ути­сци су се јед­но­став­но та­ло­жи­ли и са­ми се уоб­ли­ ча­ва­ли у ве­ћу пје­снич­ку цје­ли­ну. Та­ко је у ме­ни ду­го на­ста­ја­ла по­ем ­ а Да­ма­ри ја­ се­но­вач­ки, а за­пи­сао сам је осам­де­се­тих го­ди­на про­шлог ви­је­ка. Учи­ни­ло ми се да се та­кво стра­да­ње би­блиј­ских раз­ мје­ра, стра­да­ње дру­штве­ног би­ћа, па и ци­је­лих на­ро­да ко­је же­ле за­тр­ти, мо­же ис­ка­за­ти са­мо кроз пат­њу и стра­да­ње по­је­дин­ца. По­е­ма Да­ма­ри ја­се­но­вач­ки би­ла је ни­ је­ми  ора­то­ри­јум док је ни­је про­чи­тао про­фе­сор Алек­сан­дар Ву­јић, ком­по­зи­ тор свјет­ског гла­са. По­том је, пр­во у ње­ го­вој има­ги­на­ци­ји а он­да и на по­зор­ни­ ци, моћ­но од­јек­ну­ла. Ран­ко Па­вло­вић је Ми­ни­стар­ству про­свје­те и кул­т у­ре Срп­ ске по­ну­дио по­е­му да се, уз од­го­ва­ра­ју­ћу

Иза­зов – По­себ­но  за­хтје­ван био је зад­њи став са хо­ро­ви­ма, гдје је сва­ки по­је­ди­нац чи­ нио глас јед­ног хо­ра. До са­да ни­сам имао при­ли­ку да се срет­нем са та­квим на­чи­ ном из­вед­бе. Био је то ве­ли­ки иза­зов и за ме­не  и  за хо­ри­сте.  Уви­јек  сам на рас­по­ ла­га­њу за ства­ри ко­је под­сти­чу на­пре­дак на­шег на­ро­да и др­жа­ве – ка­же Аљо­ша Но­ва­ко­вић, ди­ри­гент хо­ра „Ви­ла“.

SRPSK A  No 1  2013

71


П А ­М Ј А Т

Ис­ку­ство – Ве­ом ­ а сам за­хвал­на на ука­за­ном по­вје­ре­њу са­мог ком­по­ зи­то­ра, јер је за ме­не ово дра­го­ци­је­но ис­ку­ство, по­го­то­во са­рад­ња са ор­ке­стром Фил­хар­мо­ни­је. Ври­јед­но смо ра­ди­ли ка­ко би из­вед­ба би­ла успје­шна. Би­ло ми је ве­ли­ко за­до­вољ­ ство на­сту­пи­ти пред пу­бли­ком ко­ја во­ли и ци­је­ни умјет­ност – ка­за­ла је Ми­ља­на Бре­зи­ча­нин, со­ло со­пран.

му­зич­ку прат­њу, из­ве­де као ре­ци­тал у До­њој Гра­ди­ни, на ко­ме­мо­ра­тив­ној све­ ча­но­сти ко­јом се оби­ље­жа­ва дан про­бо­ ја ма­ло­број­них пре­жи­вје­лих ло­го­ра­ша из ја­се­но­вач­ке „ор­ги­је зла“. Ка­да је по­е­ ма до­спје­ла у ру­ке ре­ди­те­љу Алек­сан­дру Пе­ја­ко­ви­ћу, он је у њој пре­по­знао не­што што мо­ра би­ти ви­ше од ре­ци­та­ла, а за­ тим је про­фе­сор Ву­јић ви­дио ли­бре­то за ора­то­ри­јум. – На ме­не је пре­ми­јер­но из­во­ђе­ње оста­ви­ло сна­жан ути­сак, тим при­је што сам вр­ло ја­сно пре­по­знао и оне ди­је­ло­ве по­е­ме ко­је ни­с у пје­ва­ли хор и со­ли­сти или их ни­је из­го­ва­рао на­ра­тор, већ су ис­ка­зи­ва­ни са­мо ор­ке­стар­ским из­во­ђе­ њем. С ком­по­зи­то­ром сам се ла­ко до­го­ во­рио о при­ла­го­ђа­ва­њу по­ет­ског тек­ста ли­бре­т у, тим при­је што је умјет­нич­ки на­дах­ну­то сли­је­дио основ­ну за­ми­сао из мо­јих сти­хо­ва. На­кон пре­ми­је­ре пу­ бли­ка се спо­ро ра­зи­ла­зи­ла из Бан­ског дво­ра. Љу­ди су жи­во раз­го­ва­ра­ли о из­ у­зет­ном му­зич­ком до­га­ђа­ју и до­жи­вља­ ју. Ме­ни је то нај­бо­љи по­ка­за­тељ ка­ко је пу­бли­ка при­хва­ти­ла ора­то­ри­јум – ис­ти­ че Па­вло­вић. ОД ПРА­ЗНОГ ГНИ­ЈЕ­ЗДА ДО ЧВР­С ТЕ ВЈЕ­РЕ

 Премијера ораторијума „Голгота јасеновачка“ Бањалучке филхармоније у Банском двору, 8. маја 2013.

72

Ора­то­ри­јум Гол­го­та ја­се­но­вач­ка за­ по­чи­ње про­ло­гом као у ан­тич­кој дра­ми. На­кон увод­ног пје­ва­ња, по­чи­ње дра­ма­ ти­чан го­вор­ни текст по­е­ме ко­ји, на вр­ хун­цу емо­ци­је, пре­ра­ста опет у пје­ва­ње. По­сле про­ло­га је „Пра­зно гни­је­здо“, гдје се по­ја­вљу­је мо­тив пат­ње и стра­да­ња ко­ји про­жи­ма пр­вих де­сет ста­во­ва. Чу­ве­на ком­по­зи­то­ро­ва пје­сма за хор а ка­пе­ла „Оче наш“, пре­ра­ђе­на у во­кал­ноин­стру­мен­тал­ни об­лик и угра­ђе­на у ора­ то­ри­јум као „Срп­ска мо­ли­тва“, ор­ке­стар­ ском на­ја­вом спа­ја сва­ки на­ред­ни од­сјек ка­ко би се до­би­ла ком­пакт­на цје­ли­на. Сли­је­ди став „Зри на­да“, гдје ви­ше­ слој­ност до­ла­зи до из­ра­жа­ја. Док со­ло SRPSK A  БРОЈ 1  2013

со­пран Ду­ња Си­мић до­но­си јед­ну ве­о­ма ли­је­пу ари­ју, али без тек­ста, хор у по­за­ ди­ни пје­ва ве­о­ма ин­спи­ра­ти­ван текст по­е­ме. Дру­ги со­ло со­пран Ми­ља­на Бре­ зи­ча­нин се у по­чет­ку рас­пје­ва­ва, да би ка­сни­је у ка­но­ну при­хва­ти­ла исту див­ну ме­ло­ди­ју. Сва­ки од ових ста­во­ва по­је­ ди­нач­но мо­жда ни­је те­жак за из­во­ђа­че, али у ком­би­на­ци­ји пје­ва­ча са хо­ром, на дру­гом ни­воу, пред­ста­вља из­у­зет­но сло­ же­ну цје­ли­ну. По­сљед­њи став, „Вје­ру­ју“, та­ко­ђе по­­сто­ји као а ка­пе­ла ком­по­зи­ци­ја и по­ све­ће­на је Ње­го­вој Све­то­сти па­три­јар­ ху срп­ском Ири­не­ју. У бо­гат­ству ор­


ке­стар­ских ком­би­на­ци­ја, ко­ри­шћен је пр­ви мо­тив „Вје­ру­ју во је­ди­на­го Бо­га“ и уба­чен у сва­ки вр­х у­нац, па се про­вла­чи кроз ци­је­ли став као лајт­мо­тив. Тим мо­ ти­вом, но­ше­ним моћ­ним тром­бо­ни­ма и ту­ба­ма као је­ри­хон­ским тру­ба­ма, док хор пе­ва „Амин“, ора­то­ри­јум го­во­ри о чвр­сти­ни вје­ре и за­вр­ша­ва се. – Глав­ни про­блем при ком­по­но­ва­ њу био је дра­ма­т ур­ги­ја – ка­же ком­по­ зи­тор Алек­сан­дар С. Ву­јић. – По­треб­но је на­пра­ви­ти је­дан ве­ли­ки лук, му­зи­ку у тра­ја­њу од јед­ног са­та, са ло­гич­ним раз­во­јем, вр­х ун­ци­ма, сми­ра­ји­ма, то­ ком, јед­но­ми­сли­јем ко­је ће по­ве­за­ти

дје­ло у чвр­сту цје­ли­ну. Та­ко­ђе, тре­ба­ ло је оми­сли­ти ко­ли­ко ду­го ће тра­ја­ти опис стра­да­ња, ка­да да се по­ја­ви на­да, ка­да и кроз ко­ју по­ру­ку да по­ку­ља но­ ви жи­вот. 

Го­сто­ва­ња Из Ми­ни­стар­ства кул­ту­ре Срп­ске на­ја­ви­ли су мо­гућ­ност из­ во­ђе­ња „Гол­го­те ја­се­но­вач­ке“ у Бе­о­гра­ду и Ни­шу. Раз­ма­тра се и мо­гућ­ност да се ора­то­ри­јум из­во­ди у ве­ћим кул­тур­ним цен­три­ма у Срп­ској, уко­ли­ко се успје­шно при­ла­го­ди за ма­ ње ор­ке­стре и хо­ро­ве, те уко­ли­ко фи­нан­сиј­ске мо­гућ­но­сти то до­зво­ле.

SRPSK A  No 1  2013

73


И З А­З О­В И

74

/

C H A L L E N G E S

SRPSK A  БРОЈ 1  2013


МУ­ЗЕЈ СА­ВРЕ­МЕ­НЕ УМЈЕТ­НО­С ТИ СРП­СКЕ НА БИ­ЈЕ­НА­ЛУ У ВЕ­НЕ­ЦИ­ЈИ

Врт ужи­ва­ња, за про­мје­ну

Из­ло­жба ба­ња­луч­ког умјет­ни­ка Мла­де­на Ми­ља­но­ви­ћа, ко­ја пред­ста­вља Бо­сну ­ и Хер­це­го­ви­ну на пе­де­сет пе­тој смо­три у при­је­сто­ни­ци мо­дер­не умјет­но­сти, до­би­ла ­ ви­со­ке оцје­не и ве­о­ма по­сје­ће­на. До кра­ја но­вем­бра пу­бли­ка ће ви­дје­ти по­став­ке ­ у осам­де­сет осам на­ци­о­нал­них па­ви­љо­на. На цен­трал­ној из­ло­жби „Ен­ци­к ло­пе­диј­ска ­ па­ла­та“ би­ће ра­до­ви ви­ше од сто пе­де­сет умјет­ни­ка из че­тр­де­се­так зе­ма­ља Пи­ше: Алек­сан­дра Рај­ко­вић

У

ске ули­чи­це ис­пу­ње­не љу­ди­ма свих ге­не­ра­ци­ја, на­ци­ја и бо­ја ко­ же, ко­ји на ра­ме­ни­ма но­се плат­ не­не тор­бе пу­не ка­та­ло­га из­ло­жби. То је, у нај­кра­ћем, опис Ве­не­ци­је у ври­је­ме одр­жа­ва­ња ово­го­ди­шњег Би­је­на­ла са­ вре­ме­не умјет­но­сти, пе­де­сет пе­тог по ре­ду, ка­да је овај град не­при­ко­сно­ве­на при­је­сто­ни­ца са­вре­ме­не умјет­но­сти.

Пра­ва аван­т у­ра по­чи­ње на Ар­се­на­ ли­ма и Ђар­ди­ни­ма, гдје је ве­ћи­на па­ ви­љо­на. На са­мом ула­зу је им­по­зант­на ма­ке­та Му­зе­ја уни­вер­зал­ног зна­ња, рад Ма­у­ри­на Аури­ти­ја из 1950. (Тај са­мо­у­ки умјет­ник са­њао је о ве­ли­кој па­ла­ти у ко­ју би био смје­штен му­зеј свих зна­ња сви­је­ та.) И већ ту у тре­нут­ку схва­ти­те за­што је глав­ни ку­стос Би­је­на­ла Ма­си­ми­ли­ја­но SRPSK A  No 1  2013

 Отварање изложбе Музеја савремене умјетности­ Српске у Венецији

75


И З А­З О­В И

Ни­че­га из­ме­ђу нас На Ђар­ди­ни­ма је и Па­ви­љон Ср­би­је, је­ди­не зе­мље са про­сто­ ра не­ка­да­шње Ју­го­сла­ви­је ко­ја ов­дје има соп­стве­ни мо­ну­ мен­тал­ни из­ло­жбе­ни про­стор, чи­ју из­град­њу је 1937. го­ди­не фи­нан­си­рао кнез Па­вле Ка­ра­ђор­ђе­вић. У Па­ви­љо­ну Ср­би­је из­ла­жу умјет­ни­ци Вла­ди­мир Пе­рић и Ми­лош То­мић. Ка­ко ка­же и на­зив њи­хо­ве из­ло­жбе („Не­ма ни­че­га из­ме­ђу нас“), умјет­ни­ци ну­де дру­га­чи­је при­сту­пе сред­стви­ма ре­а­ли­за­ци­је и ли­ков­ним ма­те­ри­ја­ли­ма.

Ђо­ни ово­го­ди­шњу те­му де­фи­ни­сао на­ зи­вом „Ен­ци­кло­пе­диј­ска па­ла­та“. На­кон про­ла­ска кроз ка­пи­је ова два сво­је­вр­сна остр­ва умјет­но­сти, отва­ра­ју се пра­ве па­ла­те зна­ња и та­лен­та. Про­ла­ зе­ћи ту­да, дан уочи отва­ра­ња Па­ви­љо­ на БиХ, од­но­сно из­ло­жбе Врт ужи­ва­ња Мла­де­на Ми­ља­но­ви­ћа, са­зна­је­мо по­но­ сни да су за ба­ња­луч­ког умјет­ни­ка и ње­ го­ву по­став­ку сви већ чу­ли. Ита­ли­јан­ски ма­га­зин Кул­ту­ра Па­но­ра­ма у свој из­бор  Отварање де­сет па­ви­љо­на ко­је оба­ве­зно тре­ба павиљона БиХ ви­дје­ти увр­стио је и Па­ви­љон БиХ! Уз на Бијеналу и та­кву пре­по­ру­ку, но­ви­на­ри и нај­у­пу­ дио делегације: ће­ни­ји по­зна­ва­о­ци са­вре­ме­не умјет­но­ директорка сти сти­жу до Па­ла­те „Ма­ли­пи­ер ­ о“, гдје Музеја савремене их до­че­ку­је ве­ли­ки нат­пис The Gar­den умјетности of De­lights. С па­жњом раз­гле­да­ју, пи­та­ Српске Љиљана ју Ми­ља­но­ви­ћа ка­ко је до­шао на иде­ју Лабовић о из­ло­жби, смјер­но ула­зе у про­сто­ри­ју Маринковић, у ко­јој се пу­шта ви­део рад на­стао у са­ умјетник Младен рад­њи са Ба­ња­луч­ком фил­хар­мо­ни­јом. Јед­на же­на, по­што је ви­дје­ла из­ло­жбу, Миљановић, не мо­же да са­кри­је су­зе. Ма­ги­ја Хи­је­ро­ министар ни­му­са Бо­ша, чи­јим је трип­ти­хом Врт Средоје Новић зе­маљ­ских ужи­та­ка из 1500. го­ди­не био и комесарка изложбе Сарита ин­спи­ри­сан Ми­ља­но­вић, осје­ћа се у ци­ је­лом па­ви­љо­ну. Вујковић  Са изложбе „Врт уживања“ Младена Миљановића на педесет петом Бијеналу у Венецији

76

SRPSK A  БРОЈ 1  2013

КРОЗ НЕО­БИЧ­НЕ ЕНЕР­ГИ­ЈЕ Сви ко­ји ни­с у успје­ли да ра­ни­је уђу у Врт ужи­ва­ња сти­гли су на све­ча­но отва­ра­ње 30. ма­ја. По­став­ку је зва­нич­но отво­рио ми­ни­стар ци­вил­них по­сло­ва БиХ Сре­до­је Но­вић, ис­ти­чу­ћи да Ми­ ља­но­ви­ће­ва из­ло­жба са­мим сво­јим на­ зи­вом ша­ље сна­жну по­ру­ку о ље­по­ти и сна­зи раз­ли­чи­то­сти. Љи­ља­на Ла­бо­вић Ма­рин­ко­вић, ди­ рек­тор Му­зе­ја са­вре­ме­не умјет­но­сти Срп­ске, ко­ји је ор­га­ни­за­тор пред­ста­ вља­ња БиХ на Би­је­на­лу у Ве­не­ци­ји, на­ гла­ша­ва да је ова ин­сти­т у­ци­ја ис­пу­ни­ ла нај­ве­ћу ми­си­ју у сво­јој до­са­да­шњој исто­ри­ји. Ко­ме­са­ри и ку­сто­си из­ло­жбе Са­ри­та Вуј­ко­вић и Ир­фан Хо­шић не сти­жу да од­го­во­ре на сва но­ви­нар­ска пи­та­ња, док при­ма­ју че­стит­ке сво­јих ко­ ле­га из Бе­о­гра­да, За­гре­ба, Тр­ста, Љу­бља­ не, Њу­јор­ка, Бер­ли­на... Сви че­ка­ју у ре­ду да по­сје­те Врт ужи­ва­ња. Иако све вр­ви од по­сје­ти­ла­ ца, из­ло­жбе­ни про­стор оди­ше нео­бич­ ним спо­ко­јем и ти­ши­ном. Ову ре­корд­ну по­сје­ће­ност, ме­ђу­тим, Мла­ден Ми­ља­но­ вић не ви­ди. Он је иза мер­мер­не пло­че те­шке 35 ки­ло­гра­ма, ко­ју др­жи на ру­ка­ ма, из­во­де­ћи им­пре­сив­ни дво­ча­сов­ни пер­фор­манс „При­ти­сак же­ља“. Пред­став­ни­ци јав­ног и кул­т ур­ног жи­во­та Срп­ске и БиХ, као и стра­стве­ни за­љу­бље­ни­ци у умјет­ност, ис­пу­ни­ли су про­стор Вр­та ужи­ва­ња и пла­то ис­пред па­ла­те „Ма­ли­пи­ер ­ о“. Ни­ко­ме ни­је сме­ та­ло ни ло­ше ври­је­ме, ки­ша ко­ја је час по­чи­ња­ла, час пре­ста­ја­ла. Јед­на ве­ли­ка умјет­нич­ка при­ча до­би­ла је са­вр­шен


SRPSK A  No 1  2013

77


И З А­З О­В И

/

C H A L L E N G E S

„Енциклопедијска палата“, дио главне овогодишње теме у Венецији, кустоса Масимилијана Ђонија

78

SRPSK A  БРОЈ 1  2013


епи­лог. И сље­де­ћих да­на пу­бли­ка оп­ сје­да Па­ви­љон БиХ, де­таљ­но ис­тра­жу­је сва­ки пе­даљ из­ло­жбе. По­сје­та Ве­не­ци­ји у ври­је­ме Би­је­на­ ла, оби­ла­зак свих на­ци­о­нал­них па­ви­ љо­на, и је­сте пу­то­ва­ње кроз нео­бич­не енер­ги­је ко­је су умјет­ни­ци уси­дри­ли у сво­је из­ло­жбе. Хр­ват­ска умјет­ни­ца Ка­ та Ми­ја­то­вић је из­ло­жбом Из­ме­ђу не­ ба и зе­мље омо­гу­ћи­ла сви­ма да за­пи­шу и сво­је сно­ве. У Па­ви­љо­ну Цр­не Го­ре Ире­на Ла­га­тор Пе­јо­вић ре­а­ли­зо­ва­ла је из­ло­жбу Ми­сли­ти сли­ком, са три фан­ та­зма­го­рич­не ин­ста­ла­ци­је. Ма­ло да­ље од Па­ви­љо­на Ср­би­је на Ђар­ди­ни­ма, Фин­ци из­во­де пер­фор­манс, Бра­зил­ски па­ви­љон је по­пут па­пир­ног цар­ства, скулп­т у­ре од књи­га као нео­ бич­не пи­са­не гра­ђе­ви­не. Па­ви­љо­ни по­ пут ње­мач­ког, фран­цу­ског, бри­тан­ског, уви­јек су нај­тра­же­ни­ји, пред њи­ма су и нај­ду­жи ре­до­ви. Не­вје­ро­ва­тан естет­ски при­зор до­че­ као је све по­сје­ти­о­це Па­ви­љо­на Ла­тин­ ске Аме­ри­ке: без­број ке­ра­мич­ких ку­па

Слат­ко од ру­жа На отва­ра­њу Па­ви­љо­на Азер­беј­џа­на, на­сло­вље­ног Or­na­men­ tion, је­два се про­би­ја­мо кроз гу­жву. У ма­лим др­ве­ним по­су­да­ ма слу­же на­ци­о­нал­ну по­сла­сти­цу, слат­ко од ру­жа. У Па­ви­љон Пор­ту­га­ли­је, ко­ји је ове го­ди­не на во­ди, на бро­ду, мо­гли су да уђу ма­ло­број­ни, са­мо уз по­зив­ни­це.

ис­пу­ње­них са без­број за­чи­на у без­број фа­сци­нант­них бо­ја. Ли­тва­ни­ја и Ле­то­ ни­ја, та­ко­ђе на Ар­се­на­ли­ма, ну­де са­свим дру­га­чи­ју сли­ку – огром­но ста­бло ко­је се њи­ше са стро­па, уз ко­је сто­је цр­ноби­је­ле фо­то­гра­фи­је ле­тон­ских зим­ских при­зо­ра. Фо­то­а­па­ра­ти. Ка­ме­ре. Љу­ди. Им­пре­ си­је. До кра­ја но­вем­бра 2013. пу­бли­ка ће мо­ћи да по­гле­да из­ло­жбе у 88 на­ци­о­ нал­них па­ви­љо­на, као и цен­трал­ну по­ став­ку „Ен­ци­кло­пе­диј­ска па­ла­та“ са ра­до­ви­ма ви­ше од 150 умјет­ни­ка из че­ тр­де­се­так зе­ма­ља. Ча­ро­ли­ја, у чи­јем сре­ди­шту је и Врт ужи­ва­ња Мла­де­на Ми­ља­но­ви­ћа. 

SRPSK A  No 1  2013

Фотографије:­ Музеј савремене умјетности РС

 Италијански павиљон

79


В И ­Ш Е

80

О Д

И Г Р Е

/

M O R E

SRPSK A  БРОЈ 1  2013

T H A N

A

G A M E


СРП­СКИ ПИ­САЦ ВЛА­ДИ­МИР ПИ­ШТА­ЛО, ЕКС­КЛУ­ЗИВ­НО ЗА „НА­ЦИ­О­НАЛ­НУ РЕ­ВИ­ЈУ“

Са­мо нас љу­бав

чи­ни ствар­ним Поријеклом из Рисна, рођен у Сарајеву, везан за Мостар, Београд, Бостон, као да у сваком том граду има по једног себе. Мисли у сликама. Ме­та­фо­ра је за ње­га алат­ка ко­ју је Тво­рац на­мјер­но за­бо­ра­вио у свије­ту. У де­та­љи­ма је вјеч­ност на­ших жи­во­та. Као у бај­ка­ма, тре­ба пре­по­зна­ти се­бе ме­ђу ма­ска­ма дру­гих. Без љубави, људи једни за друге остају маске, као на неком тужном карневалу. Осам го­ди­на пи­сао је ро­ман о Те­сли, са­да пи­ше „Књи­гу о Ан­дри­ћу“, а по­слије же­ли да се по­све­ти Вла­да­ну Де­сни­ци

Пи­ше: Ве­сна Ка­пор

О

сло­нац ње­го­вих свије­то­ва су из­ у­зет­ни де­та­љи, од ко­јих је, су­ штин­ски, са­чи­ње­на ва­жност на­ших жи­во­та, ко­нач­но и ци­ви­ли­за­ци­ је. Чи­та­о­ци не­по­гре­ши­во осје­те ко­ли­ ко је сам пи­сац за­и­ста на­се­љен у сво­је ре­до­ве, ко­ли­ка је сна­га ње­го­ве емо­ци­је.

Код Вла­ди­ми­ра Пи­шта­ла је си­гу­ран да је улог нај­ве­ћи: по­вје­ре­ње у чи­та­о­ца и свијет, уз пот­пу­ну по­све­ће­ност по­тра­зи за са­мим со­бом. Од пр­вих по­ет­ских про­за до ка­сни­ јих ро­ма­на, Пи­шта­ло сво­јим на­ра­ти­вом раз­би­ја сте­ре­о­ти­пе. По­е­ти­чан је до­вољ­ SRPSK A  No 1  2013

 Пиштало на Ћуприји у Вишеграду и у посјети Венецији

81


В И ­Ш Е

О Д

И Г Р Е

У не­ко­ли­ко ре­че­ни­ца Ро­ђен је у Са­ра­је­ву 1960. За­вр­шио Прав­ни фа­кул­тет у Бе­о­гра­ ду, док­то­ри­рао на Уни­вер­зи­те­ту Њу Хемп­шир у САД. На Бе­ кер ко­ле­џу у Ву­сте­ру, Ма­са­чу­сетс, пре­да­је свјет­ску и аме­рич­ку исто­ри­ју. Об­ја­вио је књи­ге по­ет­ске про­зе: Сли­ков­ни­ца, Но­ћи, Ма­ни­фе­сти, Крај ве­ка, но­ве­ле Кор­то Мал­те­зе и Алек­сан­дри­ ду, збир­ке при­ча Ви­траж у се­ћа­њу, При­че из це­лог све­та, ро­ ма­не Ми­ле­ни­јум у Бе­о­гра­ду, Те­с ла, пор­трет ме­ђу ма­ска­ма и Ве­не­ци­ја. До­био је НИН-ову на­гра­ду, На­гра­ду На­род­не би­бли­о­те­ке Ср­ би­је за нај­чи­та­ни­ју књи­гу, на­гра­де „Иси­до­ра Се­ку­лић“, „Мо­ма Ди­мић“, „Ко­чи­ће­во пе­ро“, као и пре­во­ди­лач­ку на­гра­ду „Ми­ лош Ђу­рић“ (за пре­вод по­е­зи­је Чар­лса Си­ми­ћа са ен­гле­ског је­зи­ка). Пре­во­ђен на ви­ше од де­сет је­зи­ка.

 Из ста­рих ал­бу­ма: Вла­ди­мир са оцем, мај­ком, при­ја­те­љи­цом и де­дом Спа­сом

но да вас за­не­се из­ван ствар­ног, бли­ зак и ди­на­ми­чан, ин­три­ган­тан то­ли­ко да по­слије чи­та­ња још ду­го пли­ва­те у свије­т у ко­ји је остао да леб­ди као траг. Од но­ве­ла Кор­то Мал­те­зе и Алек­сан­ дри­да, пре­ко збир­ки при­ча до ро­ма­на Те­сла, пор­трет ме­ђу ма­ска­ма, окре­ну­ти сте ве­ли­ким би­о­гра­фи­ја­ма. Кроз све те при­че осје­ћа се страст за от­кри­ва­њем свије­та у се­би кроз дру­ге. Да ли је то умјет­ нич­ки усуд или ствар од­лу­ке? Ма­ло је ту шта ствар од­лу­ ке. Иво Ан­дрић је пи­сао да је онај део ње­га ко­ји је он сам иза­ брао ма­ње ва­жан. А љу­ди не ми­ сле та­ко о Ан­дри­ћу. Хај­де да ма­ ло бу­дем ђа­во­лов адво­кат, па да ка­жем да то ни­с у ве­ли­ке не­го ма­ле те­ме и да то за­ви­си од ока по­сма­тра­ча. Мно­ги ми­сле да је Кор­то Мал­те­зе ве­ли­ки стрип. И је­сте. Али пи­тао сам де­цу у Зе­мун­ској гим­на­зи­ји о Кор­т у. Тро­је од три­де­се­то­ ро у раз­ре­ду је зна­ло за ње­га. Мо­ја Алек­сан­дри­да је при­ча о Алек­сан­дру Ве­ли­ком, али и вер­зи­ја срп­ске Алек­сан­дри­ де, сред­њо­ве­ков­ног ро­ма­на у ком су Алек­сан­дра пред­ ста­вља­ли као хри­шћан­ ског хе­ро­ја. Ко­ли­ко љу­ди зна да су по­сто­ја­ли та­ кви ро­ма­ни? Ма­ло сам не­по­вер­љив пре­ма скло­но­сти ка ве­ ли­ком ко­ја се не­кад ја­вља у мо­јим књи­га­

82

SRPSK A  БРОЈ 1  2013

ма. И ве­ли­ким те­ма­ма на­сто­јим да при­ сту­пим, да та­ко ка­жем, на ма­њин­ски или нео­че­ки­ван на­чин. И Ве­не­ци­ји сам при­ сту­пио из сло­вен­ског угла. Пра­ви свет је ма­ли свет, ре­као је је­дан пе­сник. Исти­ ни­тост књи­ге се или от­кри­ва у де­та­љу или се не от­кри­ва ни­ка­ко. Па­ра­док­сал­ но, у де­та­љи­ма је веч­ност на­ших жи­во­та. У Ве­не­ци­ји се на­с та­вља тра­га­ње кроз свијет и сим­бо­ли­ку кар­не­ва­ла, а књи­га је озна­че­на и као бил­дунгс ро­ман или ро­ман ме­та­мор­фо­зе? Глав­на ме­та­фо­ра у Ве­не­ци­ји је­сте Ме­та­мор­фо­за, про­мен­љи­вост ви­дљи­вог све­та. Ве­ћи­на фи­ло­зо­фа го­во­ри о Би­ћу као ста­тич­ној ка­те­го­ри­ји. Ма­њи број го­ во­ри о На­ста­ја­њу као стал­ном про­це­с у. Кроз На­ста­ја­ње по­ста­је али и по­сто­ји свет. Та­кав фи­ло­зоф је био Хе­ра­клит. Ни­ка­да у исту ре­ку. Та­ко је о све­т у ми­ слио Ови­ди­је у сво­јим Ме­та­мор­фо­за­ма. Та­кав је и мој ро­ман Ве­не­ци­ја. Кад се бо­ље по­гле­да, Ве­не­ци­ја је за­пра­ во низ ми­ни­ја­т у­ра, низ сли­ка-раз­глед­ ни­ца уком­по­но­ва­них као ро­ман. Да ли сте у по­чет­ку има­ли ви­зи­ју о ро­ма­ну, или сте бе­ле­же­ћи сен­за­ци­је на­кнад­но ком­по­но­ва­ли ро­ман? Ни­с у са­мо сен­за­ци­је. Имао сам иде­ ју шта ту хо­ћу да ка­жем, не са­мо у ви­ ду сли­ка не­го и на по­љу иде­ја. (Сли­ке и иде­је се, у уз­бу­дљи­вом про­це­с у, не­ка­ко укла­па­ју јед­не у дру­ге.) На­рав­но да ни­ сам знао ка­ко ће се то све укло­пи­ти. Да сам знао, он­да ту не би би­ло ни­ка­квог от­кри­ћа, ни­ка­кве до­дат­не вред­но­сти. Ако ме­не не­што у ства­ра­њу не из­не­на­ ди, ка­ко ће из­не­на­ди­ти чи­та­о­ца? Ако је ме­ни по­зна­то све оно што ра­дим, би­ће по­зна­то и дру­ги­ма. И обр­ну­то. ШЕ­ТА­ЈУ­ЋИ, ДЈЕ­ДОВИМ КО­РА­КОМ У Ве­не­ци­ји, као и у Те­сли и ни­зу при­ча, ријеч је не са­мо о ин­тро­спек­ци­ји већ и о ма­ска­ма. Вје­чи­то пи­та­ње: шта је ма­ ска а шта сам ја? И при­ча о то­ме да се чо­вјек мо­же спу­с ти­ти у ни­жи об­лик, жи­во­тињ­ски, и по­ди­ћи у ви­ше сфе­ре, не­бе­ске, и да су кар­не­ва­ли мје­с та та­ квих ме­та­мор­фо­за. Да ли је ве­не­ци­јан­ ски кар­не­вал за­пра­во па­ра­бо­ла за кон­ стант­но ста­ње ци­ви­ли­за­ци­је? Као у бај­ка­ма. Тре­ба пре­по­зна­ти се­бе ме­ђу ма­ска­ма. Тре­ба пре­по­зна­ти ма­ски­


SRPSK A  No 1  2013

83


В И ­Ш Е

84

О Д

И Г Р Е

/

M O R E

SRPSK A  БРОЈ 1  2013

T H A N

A

G A M E


ра­не дру­ге. Исти­не се ма­ски­ра­ју у за­ блу­де! И за­блу­де се ма­ски­ра­ју у исти­не! Тре­ба их пре­по­зна­ти. Не ми­слим да је то баш она кар­не­ва­ли­за­ци­ја о ко­јој је пи­ сао Бах­тин. У иде­о­ло­шким бај­ка­ма, кли­ ца за­блу­де у исти­ни по­ра­сте вре­ме­ном у ком­плет­ну за­блу­ду. Тре­ба је под но­вом ма­ском увек на­но­во пре­по­зна­ти. И сам на­слов Те­сла, пор­трет ме­ђу ма­ска­ма са јед­не стра­не су­ге­ри­ше да је Те­сла го­во­рио јед­но­став­ну исти­ну, ка­ко ју је он ви­део, ме­ђу љу­ди­ма ко­ји се ма­ ски­ра­ју и при­ла­го­ђа­ва­ју. Са дру­ге стра­ не, на­слов про­бле­ма­ти­зу­је уло­гу љу­ба­ви (не пре­ма чо­ве­чан­ству већ пре­ма кон­ крет­ним људ­ским би­ћи­ма) у Те­сли­ном жи­во­т у. Са­мо љу­бав дру­гу осо­бу чи­ ни ствар­ном. Без љу­ба­ви љу­ди јед­ни за дру­ге оста­ју ма­ске. „А где сам ту ја?“ Та ре­че­ни­ца из Ве­ не­ци­је мо­же отво­ри­ти сло­је­ве при­че о пре­ци­ма у на­ма, о „ко­фе­ру на­сле­ђа“ ко­ ји но­си­мо свије­том, о ли­ци­ма и ко­ра­ци­ ма чи­ји смо тра­го­ви...? Увек су ми го­во­ри­ли да ли­чим на оца. Ме­ђу­тим, кад год кре­нем да се бри­ јем ја у огле­да­лу ви­дим твр­до­гла­ву ви­ ли­цу мог де­де Спа­се Пи­шта­ла. Био је же­ле­зни­чар и оста­вио ми љу­бав пре­ма во­зо­ви­ма. Мо­гу да за­ми­слим ко­ли­ко се ди­ма на­ди­мио во­зе­ћи на пру­зи Са­ра­је­ во–Ду­бров­ник. По­ред то­га, у мла­до­сти је ли­чио на Ча­пли­на. Ја не ли­чим. Мо­ гао је да хо­да на ру­ка­ма. Ја не мо­гу. Имао је на­ви­ку ко­ја је у вре­ме мог де­тињ­ства сма­тра­на чуд­ном: сва­ког да­на је од­ла­зио у шет­њу. Укруг би об­и­шао цео град Мо­ стар. Ме­ни се то до­па­ло, па сам и сам ра­но по­чео да од­ла­зим у шет­њу. И тај

Сан пи­сца и сан чи­та­о­ца Ка­кав је Ваш од­нос пре­ма оно­ме што сте на­пи­са­ли? Мој од­нос је та­кав да сам у јед­ном тре­нут­ку од­лу­чио да је би­ло до­вољ­но вер­зи­ја те при­че (пет­на­ест у слу­ча­ју Те­ сле), да се у тек­сту ви­ше не кри­ју не­ке су­ ви­шне ре­чи или да ја ни­сам у ста­њу да их ви­дим. Ту је мој део сна до­вр­шен. Од тог тре­нут­ка је ва­жно шта чи­та­лац са­ња по­ во­дом књи­ге. Мо­же­мо то на­зва­ти не­ка­ квим лоп­та­њем сном. Ми­слим да је сан, у сми­слу на­да и оче­ки­ва­ња, са­став­ни део на­шег ли­ка, ва­жни­ји од све­га што пи­ше у лич­ној кар­ти.

По­што­ва­ње за по­што­ва­ње У бу­ци и бије­су ко­ји су об­у­зе­ли на­шу књи­жев­ну сце­ну, сто­ји­те по стра­ни, при­па­да­ју­ћи и сви­ма и ни­ко­ме. Да ли је тај­на у са­зна­њу да „без на­ше ду­ше не би би­ло ни­шта“ (Веб­стер, Ве­не­ци­ја)? Мо­жда се то ти­че ду­ше а мо­жда се ра­ди о оном ула­га­њу у текст ко­је сте по­ме­ну­ли у уво­ду. Чо­век до­би­ја по­што­ва­ње ако ула­же по­што­ва­ње. То се од­но­си и на по­што­ва­ње пре­ма чи­та­о­цу. Мо­раш тре­ти­ра­ти чи­та­о­ца као да је он оно­ли­ко до­ бар ко­ли­ко си ти у нај­бо­љим тре­ну­ци­ма. А ни то не би би­ло ни­шта без емо­ци­је. Ни­је ло­ше во­ле­ти оно о че­му пи­шеш. Ула­ жеш емо­ци­ју да би до­био емо­ци­ју.

од­ла­зак у ду­ге шет­ње остао ми је као по­лу-на­сле­ђе­на, по­лу-иза­бра­на на­ви­ка. По­што сва­ко­днев­но ше­там, би­ло да сам у Ву­сте­ру, би­ло у Бо­сто­ну, ја по тим гра­ до­ви­ма „ко­ра­чам де­ди­ним ко­ра­ком“. У ПО­ТРА­ЗИ ЗА ВРИЈЕД­НО­С ТИ­МА „Мо­же се про­на­ћи дру­ги свет не на­пу­ шта­ју­ћи овај у ко­ме жи­ви­мо.“ (Ве­не­ци­ ја) О пу­то­ва­њи­ма, гра­до­ви­ма, под­не­ бљи­ма...? Пи­шу­ћи о Иви Ан­дри­ћу, уви­део сам да су упра­во пу­то­ва­ња, би­ло да се ра­ ди о опи­је­но­сти њи­ма или сум­њи у њих, јед­на од нај­ва­жни­јих те­ма на­шег но­бе­ лов­ца. По Ан­дри­ће­вој про­зи раз­ба­ца­ни су за­пи­си из Ри­ма, Син­тре, Бур­се, Ис­ тан­бу­ла, Ма­дри­да, Бе­ча, Кра­ко­ва, Сток­ хол­ма, Пе­кин­га. По­сле Књи­ге о Ан­дри­ћу, ко­ју пи­шем, на­пи­са­ћу, на­и­ме са­бра­ћу, збир­ку пу­то­ пи­са. Ве­ћи­на тих пу­то­пи­са су по­хра­ње­ ни у бе­ле­жни­ца­ма ода­кле их сад тре­ба по­ва­ди­ти. Ту че­ка­ју за­пи­си из Бо­цва­не, Ју­жне Афри­ке, Ја­па­на, Ар­ген­ти­не, Бра­ зи­ла, Ку­бе, Егип­та. И још број­ни дру­ги. Да, и из Мон­те­ви­деа... „Ме­ди­те­ран, то су очи мо­јих пре­да­ка на фју­мен­ским фре­ска­ма.“ (Ве­не­ци­ја) Ко­ ли­ко нас од­ре­ђу­је ба­шти­на на­ро­да ко­ме при­па­да­мо? Мај­ка ми је пре­да­ва­ла књи­жев­ност, па сам по­зна­вао це­лу исто­ри­ју на­ше књи­жев­но­сти, на­ро­чи­то пе­сни­штва, пре не­го што сам их учио у шко­ли. Као де­чак сам знао ве­ли­ки број еп­ских на­ род­них пе­са­ма на­па­мет. Зна­тан део то­га сам за­бо­ра­вио, али оста­ла је су­шти­на. И знам где да на­ђем оно што ми за­тре­ба. А тре­ба­ло ми је кад сам пи­сао ро­ман о Те­сли. Ни­ко­ла Те­сла је чи­тао ју­нач­ке на­ SRPSK A  No 1  2013

85


В И ­Ш Е

О Д

И Г Р Е пи­ро­гра­фу: тра­жи се! Ми­слим да се та ли­ца и њи­хо­ве вред­но­сти и да­ље тра­же. Уло­жио сам го­ди­не у не­ке од тих вред­ но­сти и тих ли­ца. Две го­ди­не сам по­све­ тио сим­бо­лу ка­кав је град Бе­о­град, пи­ шу­ћи свој ро­ман Ми­ле­ни­јум у Бе­о­гра­ду. Осам го­ди­на сам по­све­тио ра­ду на осве­ тља­ва­њу и илу­стро­ва­њу при­че о Ни­ко­ли Те­сли. По­све­ти­ћу још не­ко­ли­ко го­ди­на ожи­вља­ва­њу из­ми­чу­ћих ре­ал­но­сти (у плу­ра­лу а не у син­гу­ла­ру) Иве Ан­дри­ћа. По­сле то­га бих во­лео да на­пи­шем књи­гу или ду­ги есеј о ве­ли­ком пи­сцу Вла­да­ну Де­сни­ци. НО­ВА ИСТО­РИ­ЈА НА­ШЕ ДУ­ШЕ

 „Ме­ди­те­ран по­чи­ње не­ко­ли­ко сто­ти­на ме­та­ра из­над ку­ћа фа­ми­ли­је Пи­шта­ло у Мо­ста­ру“: Вла­ди­мир и са­свим но­ви Ста­ри мост на Не­ре­тви

род­не пе­сме јед­ном не­дељ­но. У Њу­јор­ку га је по­се­ћи­вао на­род­ни гу­слар Пе­тар Пе­ру­но­вић. Пи­шу­ћи Те­слин пор­трет, ме­ђу ма­ска­ма, иза­брао сам две еп­ске пе­ сме ко­је се од­но­се на мог ју­на­ка: „Же­ нид­ба Ми­ли­ћа Бар­јак­та­ра“ и „Же­нид­ба Ду­ша­но­ва“. По­мо­ћу сен­зи­би­ли­те­та тих пе­са­ма опи­сао сам Те­слин до­жи­вљај Дру­гог свет­ског ра­та. Мој пре­во­ди­лац на ен­гле­ ски је за­то при­ме­тио да Те­сла об­је­ди­њу­ је књи­жев­не по­ступ­ке од нај­древ­ни­јих до нај­но­ви­јих, од на­род­не епи­ке до сим­ бо­ли­зма, фу­т у­ри­зма, екс­пре­си­о­ни­зма, над­ре­а­ли­зма. И ре­а­ли­зма и пост­мо­дер­ ни­зма. Пра­те­ћи Те­слин жи­вот од пре­ дин­ду­стриј­ског до атом­ског до­ба, ро­ман при­ла­го­ђа­ва свој је­зик, од­ра­жа­ва­ју­ћи и књи­жев­не тех­ни­ке ко­је су се ме­ња­ле. „Тво­ја ду­ша је про­вин­ци­ја или пре­с то­ ни­ца, не­за­ви­сно од ме­ста на ко­ме жи­ виш.“ (Те­сла) Ко­је лич­но­с ти, ис­ку­ства и па­ра­диг­ме из срп­ског кул­т ур­ног на­ слије­ђа би да­нас нај­прије врије­де­ло ре­ ви­та­ли­зо­ва­ти и из­но­ва афир­ми­са­ти? Ско­ро све. Све оне лич­но­сти ко­је су с пра­вом би­ле на срп­ском нов­цу, па су за­јед­но са тим нов­цем де­вал­ви­ра­не, она­ ко ка­ко је но­вац до­би­јао све ви­ше ну­ ла. Ка­сни­је је ко­ва­че ла­жног нов­ца би­ло сра­мо­та да на нов­цу штам­па­ју пра­ва ли­ ца сво­јих ве­ли­ка­на и по­че­ли су да пра­ве не­ке ге­не­рич­ке фа­це, као са фо­то ро­бо­ та. Ни­с у то на де­вал­ви­ра­ном нов­цу ви­ ше би­ли Ан­дрић, Ње­гош и Вук, ка­кве их зна­мо са фо­то­гра­фи­ја, већ ли­ца ко­ја као да је не­ко опи­сао па их суд­ски цр­тач по опи­с у на­цр­тао а по­сле их из­ву­кли на ша­

86

SRPSK A  БРОЈ 1  2013

Ваш Те­сла? Чо­век цр­не ко­се, ви­жљаст као хрт, ви­сок, леп. Стал­но бо­ле­стан, стал­но на иви­ци ка­та­стро­фе, а не­у­ни­штив. Спре­ ман да пре­у­зме ри­зи­ке про­тив оп­штег ми­шље­ња, чак не­спо­со­бан да их не пре­у­зме. Не­појм­љи­во твр­до­глав. Ин­ ту­и­тив­но на­да­рен ства­ра­лац, ду­бо­ких очи­ју, ко­ји глу­ми по­зи­ти­ви­сту по мо­ди сво­га вре­ме­на. Ка­жу да је био спо­со­бан да оце­ни ду­би­ну чо­ве­ка пр­вим по­гле­ дом и да на осно­ву то­га од­лу­чи ко­ли­ ко ће му вре­ме­на по­све­ти­ти. Ка­жу да је мо­гао да ми­сли о на­уч­ним про­бле­ми­ма док гле­да фил­мо­ве, гле­да­ју­ћи у из­ве­сном сми­слу кроз фил­мо­ве. Ка­жу да је осе­ћао кон­ти­ну­и­тет кроз зу­ја­ње вре­ме­на или чак кроз бу­ку гра­да. Ваш Ан­дрић? Иво Ан­дрић је осе­ћао од­го­вор­ност пре­ма чи­та­о­цу, ко­ја у на­ше вре­ме не­ ма па­ра­ле­ле. Ве­ро­вао да је књи­жев­ност пру­же­на при­ја­тељ­ска ру­ка, ко­ја мо­жда мо­же да рас­т у­жи чо­ве­ка али не сме да га увре­ди или обес­хра­бри. Прет­по­ста­вљао је да он као књи­жев­ник мо­же при­вре­ме­ но би­ти не­чи­ји је­ди­ни при­ја­тељ и са­ве­ то­да­вац и да не сме да из­не­ве­ри ту уло­гу. У на­шој под­сме­шљи­вој кул­т у­ри упо­зо­ ра­вао је да су „под­сме­ва­чи рет­ко у пра­

Су­штин­ско пи­та­ње „Шта је овај сви­јет? Шта је раз­лог по­ сто­ја­њу?“ (Те­сла) То је су­штин­ско пи­та­ње. Ко про­жи­ви жи­вот а не по­ста­ви то пи­та­ње, не­ка­ко као да се ни­је ни ро­дио.


ву.“ На­сто­јао је да љу­де ви­ди из­ну­тра, као што они ви­де се­бе. Ни­је се ли­био да те­ши свог чи­та­о­ца, по­на­вља­ју­ћи му да ни у че­му ни­је ни сам ни пр­ви ни је­ди­ни. Ваш Цр­њан­ски? Чи­тао сам ле­тос по­но­во есе­је Цр­ њан­ског. Па­жњу ми је при­ву­кло то да је он био ве­ли­ки про­тив­ник ку­ка­ња, вај­ ка­ња и мрач­них те­ма ко­ји­ма је би­ла и је­сте скло­на на­ша књи­жев­ност. Во­лео је Бран­ка Ра­ди­че­ви­ћа упра­во за­то што је у на­ше пе­сни­штво увео но­ве, ве­се­ли­је, ерот­ске те­ме. Дир­ну­ла ме је та скло­ност све­тлу и ра­до­сти код пе­сни­ка ко­ји је и сам умео да ла­мен­ти­ра. Цр­њан­ски је на­ пи­сао за Ан­дри­ћев Ex Pon­to, от­при­ли­ке, да са њим мо­жда по­чи­ње но­ва исто­ри­ја на­ше ду­ше. Ра­дост и ди­рект­ност су ту ви­ше би­ле у фор­ми не­го у те­ма­ма. Цр­ њан­ски је био бо­рац за ту но­ву исто­ри­ју на­ше ду­ше. ОД­ЈЕ­ЦИ ЈЕ­ЗИ­КА У ТКИ­ВУ ЧО­ВЈЕ­КА „Ви­ђен спо­ља, срп­ски је ма­ли је­зик, али је про­с тран из­ну­тра.“ (Те­сла) Жи­ви­те у Аме­ри­ци, али пи­ше­те на срп­ском је­зи­ ку; јед­ном сте ре­кли да је то је­ди­ни мо­ гу­ћи на­чин из­ра­жа­ва­ња за Вас? Је­зик ко­јим сте про­го­во­ри­ли и го­ во­ри­ли у де­тињ­ству по­ста­не у то­ли­кој ме­ри део вас да сме­ста иза­зи­ва од­је­ке у тки­ву. Ре­чи се очас по­сла пре­тво­ре у на­ де, не­ми­ре, не­ла­год­но­сти, обе­ћа­ња. Оне по­ста­ју ва­ша фи­зич­ка ста­ња. По­ста­ју ви. Реч ма­тер­њег је­зи­ка се за­час оте­ло­ тво­ри. На то­ме је ба­зи­ра­на пре све­га по­е­зи­ја, али и про­за. На је­зи­ку ко­ји сте ка­сни­је на­у­чи­ли реч је ин­фор­ма­ци­ја а не фи­зич­ки од­јек у ва­шем би­ћу. Све то оста­је ру­ко­ва­ње у гу­ме­ним ру­ка­ви­ца­ма и по­љу­бац на­кон ин­јек­ци­је но­во­ка­и­на.

О ста­ро­сти „Кар­не­вал ми је по­ка­зао шта ће све би­ти кад не бу­дем ја. Кад по­ста­нем ве­тар, кад по­ста­нем ре­ка, кад по­ста­нем кро­шње. То ће би­ти крај по­хле­пе. Кад по­ста­нем: све.” (Ве­ не­ци­ја) Ви­ди­те ли кат­кад се­бе у пер­спек­ти­ви од два­де­сет го­ди­на и ка­кву би­сте ста­рост же­ље­ли? Кад бих био бо­гат, ја бих опет ра­дио исто ово што сад ра­ дим. Кад бих био вр­ло стар (бо­гат го­ди­на­ма), ја бих опет ра­ дио ово што са­да ра­дим. То би он­да би­ла до­бра ста­рост.

али их ни­кад не ко­ри­сти­те, јер у ва­ма бу­де не­га­тив­ну фи­зич­ку ре­ак­ци­ју. То је нај­те­жи део по­сла. На­кон то­га пи­сац осво­ји сво­је ини­ци­јал­не те­ме, обич­но у ве­зи са де­фи­ни­са­њем соп­стве­ног би­ћа. А за­тим, по­ступ­но, ши­ри круг те­ма. И ту ис­ку­ство по­ма­же. Не­где сам за­пи­сао да се млад пи­сац мо­ра, а ста­ри­ји не сме пла­ши­ти ба­нал­но­сти. Ка­же­те: Са­ра­је­во, Мо­стар, Бе­о­град, то су мо­ји гра­до­ви. Већ ду­го сте у Бо­с то­ну. Као да се ваш жи­вот сло­жио кроз раз­ глед­ни­це и при­че о гра­до­ви­ма? Ми­слим у сли­ка­ма, па та­ко и о гра­ до­ви­ма. О Мо­ста­ру сам на­пи­сао при­чу ко­ја је ме­ни нај­дра­жа и ко­ја се, ин­вен­ тив­но, зо­ве „Мо­стар“. О Са­ра­је­ву и Бо­ сто­ну сам пи­сао „раз­глед­ни­це“. О Бе­о­ гра­ду сам на­пи­сао ро­ман Ми­ле­ни­јум у Бе­о­гра­ду, и не­ка­ко на­ста­вим да пи­шем о ње­му сва­ки пут кад до­ђем, по­ву­че ме не­ки улич­ни раз­го­вор или не­ки гра­фит. Мо­жда чо­век са ви­ше гра­до­ва има у сва­ ком од њих по јед­ног се­бе ко­ји га до­че­ка на ста­ни­ци или аеро­дро­му и нео­сет­но се сто­пи с њим кад по­ђе у шет­њу. 

Фо­то­гра­фи­је: Ар­хи­ва са­го­вор­ни­ка

Је­зич­ка ар­ха­ич­ност, они­рич­ност и згу­ сну­тост до­жи­вља­ја с јед­не стра­не, а са дру­ге не­вје­ро­ват­на ла­ко­ћа кре­та­ња кроз про­с тор и врије­ме, кроз са­др­жај чи­та­ног, код Вас су од по­чет­ка до кра­ја ујед­на­че­ни. Ка­ко сте одр­жа­ва­ли ту ди­ на­ми­ку и лир­ски ис­каз то­ком го­ди­на пи­са­ња? Па­жњом! Не за­ле­ћу­ћи се, ни је­зич­ки ни те­мат­ски. Пи­сац пр­во мо­ра да осво­ји од­ре­ђе­ну је­зич­ку чи­сто­ћу и да из­гра­ди је­зик ко­ји ни­је оп­шти не­го ње­гов лич­ни. Не­ке ре­чи из­ра­зи­то во­ли­те, не­ке зна­те SRPSK A  No 1  2013

87


Н Е­Б О

88

/

T H E

S K Y

SRPSK A  БРОЈ 1  2013


ШЕ­ЗДЕ­СЕТ ПЕТ ГО­ДИ­НА ПА­ДО­БРАН­С ТВА У БА­ЊА­ЛУ­ЦИ

Исто­ри­ја пи­са­на ско­ко­ви­ма Те 1948, када је имала само шеснаест година, Не­вен­ка Ли­чи­на Мајц из­ве­ла је пр­ви па­до­бран­ски скок над да­на­шњом прије­сто­ни­цом Срп­ске. И да­нас се сје­ћа сва­ког де­та­ља. Пр­ви Аеро-клуб ов­дје осно­ван је 1932. и звао се „Ко­за­ра“, по­том „Ру­ди Ча­ја­вец“, па „Све­ти Или­ја“... Јед­на од три ње­го­ве сек­ци­је је Па­до­бран­ски клуб „Ба­ња­лу­ка“. Кру­на те до­са­да­шње по­вје­сни­це је Европ­ско пр­вен­ство у Ба­ња­лу­ци у ав­гу­сту и Свјет­ско до­го­ди­не

Пи­ше: Ол­га Ву­ка­ди­но­вић

Б

а­ња­лу­ка је је­дан од ријет­ких гра­ до­ва у сви­је­т у у ко­јем се, на ко­рак од цен­тра, ну­де пра­ве ту­ри­стич­ке по­сла­сти­це, по­себ­но они­ма ко­ји ужи­ва­ ју у адре­на­лин­ским спор­то­ви­ма. У тој чи­ње­ни­ци, чу­ли смо од Осто­је Ба­ра­ша­ ни­на, до не­дав­но ди­рек­то­ра Ту­ри­стич­ ке ор­га­ни­за­ци­је Ба­ња­лу­ке, са­гле­да­на је ве­ли­ка шан­са за раз­вој „аван­т у­ри­стич­ ког ту­ри­зма“. Во­да, зе­мља и ва­здух ов­ дје пру­жа­ју из­ван­ред­не мо­гућ­но­сти. Ба­ња­лу­ча­ни су то ис­ко­ри­сти­ли да по­ ну­де атрак­тив­не ту­ри­стич­ке про­из­во­де (па­до­бран­ство, па­ра­глај­динг, раф­тинг, хи­дро­спид, ка­њо­нинг, ал­пи­ни­зам, брд­ ски би­ци­кли­зам...), али и да ор­га­ни­зу­ју ве­ли­ка ме­ђу­на­род­на так­ми­че­ња, укљу­ чу­ју­ћи и свјет­ска пр­вен­ства. Да овог пу­та по­ме­не­мо са­мо два, оба ве­за­на за па­до­бран­ство, адре­на­лин­ски спорт ко­ ји ов­дје има ду­гу тра­ди­ци­ју: у ав­гу­сту пред­сто­ји Европ­ско, а иду­ће го­ди­не и Свјет­ско пр­вен­ство. За­слу­ге за до­ би­ја­ње ор­га­ни­за­ци­је ових так­ми­че­ња при­па­да­ју Па­до­бран­ском клу­бу „Ба­ња­ лу­ка“, по­себ­но мла­дом ин­струк­то­ру па­ до­бран­ства Не­ма­њи Го­ро­њи, тра­гич­но на­стра­да­лом у ави­он­ској не­сре­ћи у ма­ју 2012, као и не­ка­да­шњем пред­сјед­ни­ку клу­ба Ду­ша­ну Гр­му­ши.

осно­ван Аеро-клуб „Ко­за­ра“. По за­вр­ шет­ку Дру­гог свјет­ског ра­та, име је про­ ми­је­ње­но у Аеро-клуб „Ру­ди Ча­ја­вец“. Упра­во тих пр­вих по­сли­је­рат­них го­ди­ на ушао је у ва­зду­хо­плов­не ана­ле за­ хва­љу­ју­ћи јед­ном свом чла­ну, од­но­сно чла­ни­ци, де­вој­чи­ци од не­пу­них 16 го­ди­ на ко­ја је 15. ја­ну­а­ра 1948. из­ве­ла пр­ви скок па­до­бра­ном у Ба­ња­лу­ци. Тај скок је Не­вен­ки Ли­чи­ни Мајц, да­нас на­т у­ра­ли­ зо­ва­ној Бе­о­гра­ђан­ки, у ду­ши заувјек Ба­ ња­лу­чан­ки, још у ве­о­ма жи­вом сје­ћа­њу. Упр­кос го­ди­на­ма, осам­де­сет пр­ва јој је, пре­при­ча­ва га с то­ли­ко де­та­ља, стра­сти и емо­ци­ја да са­го­вор­ник не мо­же а да не оста­не задивљен. Ро­ђе­на 18. ок­то­бра 1932. у Ба­ња­лу­ци, Не­вен­ка је члан клу­ба по­ста­ла 1946. – Ка­да смо се по за­вр­шет­ку ра­та вра­ ти­ли из из­бје­гли­штва у Ба­ња­лу­ку и ка­да

 Скокови Немање Гороње и Душана Грмуше

 Невенка Личина Мајц са члановима клуба, почетком 1950-их

„ВРА­БАЦ“ ЗА РА­ДОСТ По­че­ци да­на­шњег клу­ба ве­зу­ју се за са­да већ да­ле­ку 1932. го­ди­ну, ка­да је SRPSK A  No 1  2013

89


Н Е­Б О  Бањалучки падобранци на Међународном купу на Јахорини Припадници специјалне јединице МУП-а Српске на обуци за падобранце

је тре­ба­ло да се упи­шем у сред­њу шко­лу, мје­ста је би­ло још са­мо на ма­шин­ском смје­ру Тех­нич­ке шко­ле. Би­ла сам је­ди­ на дје­вој­чи­ца у одје­ље­њу са 37 де­ча­ка. Убр­зо ме је за­ин­те­ре­со­ва­ло мо­де­лар­ство ко­јим су се ба­ви­ли уче­ни­ци ви­ших раз­ ре­да. При­кљу­чи­ла сам им се, нај­при­је им по­ма­жу­ћи у из­ра­ди ма­ке­та. Бр­зо сам на­ пре­до­ва­ла, па ни­је про­шло мно­го кад сам и са­ма по­че­ла да об­у­ча­вам мла­ђе. Мо­де­ лар­ство ми је баш ишло од ру­ке и би­ло је при­род­но да се учла­ним у Аеро-клуб. Мој за­нос, али и ре­зул­та­ти, очи­глед­но ни­с у оста­ли не­при­мје­ће­ни, јер ми је ру­ ко­вод­ство клу­ба по­ну­ди­ло да за љет­њи рас­пуст, за­јед­но са још јед­ним де­ча­ком, мо­де­ла­ром, одем на курс је­дри­ли­чар­ства у Сло­ве­ни­ју. По­сла­ли су нас у Риб­ни­цу у До­лен­ској, али се та­мо ни­смо ду­го за­ др­жа­ли. Курс на ко­ји су нас сла­ли био је за­пра­во у Ком­по­љу. Ме­ни је у том мје­сту би­ло ве­о­ма ли­је­по. Још ва­жни­је, упр­кос то­ме што ни­сам има­ла ни пу­них 15 го­ ди­на, схва­ти­ла сам ко­ли­ка је озбиљ­ност нео­п­ход­на да би се ба­ви­ло је­дри­ли­чар­ ством. Об­у­зе­ла ме је не­вје­ро­ват­на страст за тај спорт. Ни­је ми сме­та­ло што смо је­ дри­ли­цу мо­ра­ли да ву­че­мо уз­бр­до, др­же­ ћи је за не­ку ра­чва­сту гу­му. Сва­ки крај гу­ме ву­кло је по че­тво­ро-пе­то­ро нас, ин­ струк­тор је да­вао тем­по. Кад би сти­гли до од­ре­ђе­не ви­си­не и за­у­ста­ви­ли се, онај на ре­пу је­дри­ли­це за­др­жа­вао би је док се је­дри­ли­чар не смје­сти у сје­ди­ште. Он­да би­смо ми, оста­ли, по­тр­ча­ли низ­бр­до да би, кад се је­дри­ли­ца при­зе­мљи, опет кре­ ну­ли да је ву­че­мо уз­бр­до. По цио дан смо ишли го­ре-до­ље и ни­ком то ни­је па­да­ло те­шко. „Вра­бац“, ка­ко се зва­ла та је­дри­ ли­ца, ни­је имао ка­би­ну не­го са­мо кри­ла, сје­ди­ште, но­жну ко­ман­ду и па­ли­цу. Сје­ де­ло се баш као на обич­ној сто­ли­ци. Упр­ кос то­ме, не мо­гу да опи­шем тај осје­ћај сре­ће кад бих се на­шла у њој и по­ле­тје­ла. ПО СКРИП­ТА­МА ЦВИЈЕТ­КЕ МА­ЈЕР У Ком­по­љу је за­вр­ши­ла „А“ курс а он­да су их вра­ти­ли у Риб­ни­цу на курс

Ско­ко­ви у тан­де­му Па­до­бран­ски клуб „Ба­ња­лу­ка“ осно­вао је и по­се­бан „Тан­дем цен­тар“, за скокове удвоје. Нај­ви­ше за­ин­те­ре­со­ва­них је из Фе­ де­ра­ци­је БиХ, на­ро­чи­то из Са­ра­је­ва, али до­ла­зе и из Ср­би­је, Цр­не Го­ре, па и уда­ље­них зе­ма­ља, као што су Нор­ве­шка, Ли­ тва­ни­ја, Ка­на­да, Ве­не­цу­е­ла.

90

SRPSK A  БРОЈ 1  2013

„Б“. Та­мо је упо­зна­ла Сло­вен­ку Цвијет­ ку Ма­јер и Цр­но­гор­ку Рад­ми­лу Ра­ко­че­ вић, из­у­зет­но ли­је­пу дје­вој­ку, до­ста ста­ ри­ју, али са ко­јом се до­бро сла­га­ла. – Јед­ног да­на при­мје­ти­ле смо да Цвијет­ка пом­но про­у­ча­ва не­ке па­пи­ре. „Ја ћу би­ти пр­ва па­до­бран­ка у ФНРЈ, а ово су скрип­та из ко­јих учим ка­ко се ска­че“, ре­кла нам је. Ма­ло је ре­ћи да сам би­ла за­ди­вље­на том иде­јом. Од­мах сам по­ че­ла да раз­ми­шљам ка­ко бих и ја мо­гла да до­би­јем мо­гућ­ност да ска­чем. Кад је Цвијет­ка од­ло­жи­ла скрип­те, за­ви­ри­ла сам у њих и не слу­те­ћи да ће ми се вр­ло бр­зо ука­за­ти при­ли­ка да при­мје­ним оно што сам мо­гла да про­чи­там у њи­ма. Не­ко­ли­ко да­на ка­сни­је у Риб­ни­цу су до­шли пи­лот Ра­ди­во­је Ми­шко­вић и Иван Го­руп, „та­ко­ђе пи­лот и ин­струк­ тор па­до­бран­ства, је­дан ствар­но из­у­зе­ тан чо­вјек“. Цвијет­ка је би­ла на пу­т у ра­ ди по­прав­ке не­ких је­дри­ли­ца, а Не­вен­ка и Рад­ми­ла су по­че­ле да мо­ле ин­струк­ то­ре за до­зво­лу да ско­че с па­до­бра­ном. – Од­би­ја­ли су нас, с обра­зло­же­њем да ни­смо про­шле обу­ку и да би то мо­гло би­ти опа­сно. Али, по­ред шар­ма и ље­по­ те, Рад­ми­ла је по­ка­за­ла и не­вје­ро­ват­ну упор­ност. А ја сам мо­ли­ла да нас бар пу­ сте да у хан­га­ру ма­ло ви­си­мо на па­до­ бра­ни­ма, тек да ви­ди­мо ка­ко то из­гле­да. То су нам до­зво­ли­ли. Са­ли­је­та­ле смо их пи­та­њи­ма ка­ко се окре­ће пре­ма вје­тру, ка­ко се др­же но­ге, ка­ко се по­вла­чи ру­чи­ ца па­до­бра­на, ка­ко се тре­ба при­зе­мљи­ ти. Об­ја­шња­ва­ли су нам и ка­ко се одва­ја из ави­о­на, да се из ПО-2 (ко­ји смо та­да има­ли на аеро­дро­му) не ска­че та­ко што се ба­ца у пра­зно. Мо­ра да се иде дуж кри­ла и на знак пи­ло­та за­га­зи кроз вра­ та као на сте­пе­ник, али у пра­зно, и он­да бро­ји „хи­ља­ду је­дан, хи­ља­ду два, хи­ља­ ду три“, па тек он­да по­ву­че ру­чи­ца. У пр­вих два да­на та­ко из­деј­ство­ва­не обу­ке ни­је би­ло ни го­во­ра да ће их пу­ сти­ти да ска­чу. Тре­ћег да­на Рад­ми­ла је не­ка­ко успје­ла да уби­је­ди ин­струк­то­ре. Не­вен­кин до­дат­ни про­блем био је што је у Риб­ни­цу до­шла не­спрем­на за та­кву аван­т у­ру, у сук­њи­ци, без оба­ве­зних гој­ зе­ри­ца. Схва­ти­ла је и да због ње­не мла­ до­сти по­ку­ша­ва­ју да је за­о­би­ђу. – Тог да­на од­лу­че­но је да Рад­ми­ла ска­че пр­ва, че­му се ја, на­рав­но, ни­сам про­ти­ви­ла јер је би­ла ста­ри­ја и при­род­ но има­ла „пра­во пр­вен­ства“. И да сам се бу­ни­ла, не би ми мно­го вре­дје­ло. Ко је


SRPSK A  No 1  2013

91


Н Е­Б О

92

/

T H E

S K Y

SRPSK A  БРОЈ 1  2013


ме­не, д­је­те, пи­тао? И док су ин­струк­то­ри при­пре­ма­ли Рад­ми­лу, ме­ни је ре­че­но да идем у хан­гар и об­у­чем ком­би­не­зон. ЗА­ГА­ЗИ­ТИ У ПРА­ЗНО, БРО­ЈА­ТИ Док се Не­вен­ка обла­чи­ла, Рад­ми­ла је већ би­ла у ва­зду­ху. Кад је ско­чи­ла и при­ зе­мљи­ла се, Не­вен­ки су ре­кли да не­ће мо­ ћи да ска­че јер се у ме­ђу­вре­ме­ну по­ја­чао вје­тар. Очај­на, с осје­ћа­њем нај­ве­ће ту­ге, сје­ла је с па­до­бра­ном на ле­ђи­ма и че­ка­ла да вје­тар ста­не. Ми­сли­ла је, ка­ко је по­чео да ду­ва, та­ко ће и пре­ста­ти. – Че­ка­ла сам до пет по­под­не, све док вје­тар ни­је по­чео да је­ња­ва. Та­да ми је Иван Го­руп још јед­ном по­но­вио сва упут­ства, на­гла­сив­ши да на пи­ло­тов знак тре­ба да за­га­зим у пра­зно и да ни­по­што не за­бо­ра­вим од­бро­ја­ва­ње. Ни­сам мо­гла да до­че­кам да по­ле­ти­мо. Кад се то ко­нач­ но до­го­ди­ло, па­жљи­во сам пра­ти­ла ка­ко ви­си­на ра­сте на 200, 300, 500, 800, 1.000 ме­та­ра. И све ври­је­ме док се ави­он пео, ми­сли­ла сам са­мо о то­ме ка­ко да пи­ло­т у по­ка­жем да се не бо­јим. Је­ди­но што ми је па­ло на па­мет би­ло је да не­што за­пје­вам. Са­мо шта? Ни­ка­ко ни­сам мо­гла да се сје­тим. И кад сам до­шла до пи­ло­та а он сма­њио гас да бих ско­чи­ла, сје­ти­ла сам се и за­пје­ва­ла из свег гла­са: „На­ша бор­ ба зах­т­је­ва, да се ги­не док се пје­ва“. Да ли је пи­лот то чуо и раз­у­мео, не­мам пој­ ма, тек, на ње­гов знак сам, пје­ва­ју­ћи, за­га­зи­ла у пра­зно. Не уме да об­ја­сни ту сре­ћу ко­ја ју је об­у­зе­ла кад је полетjела ка зе­мљи, ка­же. На бро­ја­ње је за­бо­ра­ви­ла, пје­сма јој би­ла на усна­ма, а пр­во што је осје­ти­ла био је јак тр­зај кад је по­ву­кла ру­чи­цу и кад је ку­по­ла па­до­бра­на по­че­ла да се пу­ни. – Има ли ичег див­ни­јег од овог? ми­ сли­ла сам ле­те­ћи из­ме­ђу не­ба и зе­мље, ру­ку ра­ши­ре­них као кри­ла, пре­срећ­на. Да ли је мо­гу­ће да се све ово ствар­но ме­ни де­ша­ва? ша­пу­та­ла сам. Он­да сам схва­ти­ла да се тле при­бли­жа­ва ве­ли­ком бр­зи­ном и да тре­ба да се усред­срије­дим на при­зе­мље­ње. По­сту­пи­ла сам тач­но она­ко ка­ко су ме учи­ли, при­зе­мљи­ла се ка­ко тре­ба, али вје­тар, ко­ји је по­но­во по­ чео да ду­ва, ра­ши­рио је ку­по­лу и повукао ме по тлу. Чу­ла сам по­ви­ке да тре­ба да уга­сим ку­по­лу, али ни­сам има­ла пој­ ма ка­ко се то ра­ди. Сре­ћом, слу­ша­ла сам упут­ства и, на­рав­но, по­шло ми је за ру­ ком да се за­у­ста­вим.

Па­до­бран­ски школ­ски цен­тар Не­ма­ња Го­ро­ња, за­јед­но са Ду­ша­ном Гр­му­шом, био је и је­дан од ини­ци­ја­то­ра отва­ра­ња Па­до­бран­ског школ­ског цен­тра кроз ко­ји је про­шло пре­ко 700 по­ла­зни­ка. У ње­му се, по­ред мла­дих Ба­ња­лу­ча­на, об­у­ча­ва­ју и Спе­ци­јал­не је­ди­ни­це по­ли­ ци­је Срп­ске, при­пад­ни­ци Вој­ске, Гор­ске слу­жбе спа­са­ва­ња, при­пад­ни­ци НА­ТО, Је­ди­ни­це за спе­ци­јал­ну по­др­шку, Жан­ дар­ме­ри­је, Фа­кул­те­та за фи­зич­ко вас­пи­та­ње и спорт у Ба­ња­ лу­ци, Фа­кул­те­та без­бед­но­сти у Бе­о­гра­ду.

СКОК СВИХ СКО­КО­ВА Сље­де­ћи скок, њен дру­ги, онај ко­јим је за­по­че­та исто­ри­ја ба­ња­луч­ког па­до­ бран­ства, Не­вен­ка је из­ве­ла на аеро­дро­ му у За­лу­жа­ни­ма. Њен при­мјер сли­је­ ди­ли су мно­ги вр­шња­ци, али и ста­ри­ји. Вре­ме­ном, број чла­но­ва клу­ба је по­чео да ра­сте а њи­хов ен­т у­зи­ја­зам је до­вео до зна­чај­них успје­ха. По ри­је­чи­ма не­ка­ да­шњег пред­сјед­ни­ка Ду­ша­на Гр­му­ше, звје­зда­ни тре­ну­ци ба­ња­луч­ког клу­ба би­ли су се­дам­де­се­тих и осам­де­се­тих го­ ди­на про­шлог ви­је­ка, ка­да је на­став­ник па­до­бран­ства био Вик­тор Ку­пље­ник. Он је по­сти­гао и нај­зна­чај­ни­ји по­је­ди­нач­ни успјех клу­ба, по­став­ши ви­це­шам­пи­он сви­је­та у ди­сци­пли­ни скок на циљ, 1972. У но­ви­је ври­је­ме, је­дан од нај­у­спје­ шни­јих и нај­ак­тив­ни­јих чла­но­ва био је тра­гич­но пре­ми­ну­ли Не­ма­ња Го­ро­ња. На ше­зде­се­ти ро­ђен­дан клу­ба, 18. ав­гу­ста 2008, он је из­вео ше­зде­сет ско­ко­ва с па­ до­бра­ном, за шта је од­ли­ко­ван Ор­де­ном Ње­го­ша III ре­да. Не­вен­ка Ли­чи­на ће оста­ ти упам­ће­на као је­ди­ни спор­ти­ста ко­јем је, истим по­во­дом, за жи­во­та упри­ли­чен је­дан куп. Куп Не­вен­ке Ли­чи­не Мајц. Ли­ста ак­тив­но­сти Па­до­бран­ског клу­ ба „Ба­ња­лу­ка“, јед­не од три сек­ци­је не­ ка­да­шњег Аеро-клу­ба „Ру­ди Ча­је­вец“ а од 1993. Аеро-клу­ба „Св. Или­ја“, за­и­ста је ве­ли­ка. Сва­ка­ко не би тре­ба­ло из­о­ста­ ви­ти про­сла­ву Но­ве го­ди­не за дје­цу, ка­да су Де­да Мра­зе­ви долетали с не­ба, или ак­ ци­ју „Адре­на­ли­ном про­тив дро­ге“ у ко­ јој је 22 за­ви­сни­ка од­лу­чи­ло да се окре­не спор­т у, или ор­га­ни­за­ци­ју „Па­ра­ски­ја“ на Ја­хо­ри­ни. Сва па­жња ��лу­ба, на чи­јем је че­лу Зла­тан Цр­на­лић, да­нас је усмје­ре­на на пред­сто­је­ће Европ­ско и Свјет­ско пр­ вен­ство. За ор­га­ни­зо­ва­ње тих ве­ли­ких спорт­ских до­га­ђа­ја Ба­ња­лу­ча­ни су се бо­ ри­ли пу­не че­ти­ри го­ди­не. Ни­је ни чу­до што су за по­ка­за­ни ен­т у­зи­ја­зам и ре­зул­ та­те пет пу­та би­ли од­ли­ко­ва­ни.  SRPSK A  No 1  2013

 Невенка Личина Мајц на прослави 60. годишњице клуба, обиљежене купом под њеним именом Невенка са Немањом Гороњом и у свом београдском дому

93


П О­Б Ј Е Д­Н И К

94

/

W I N N E R

SRPSK A  БРОЈ 1  2013


Да­вид из ДРА­ГАН БА­ЈИЋ, ТРЕ­НЕР КО­ШАР­КА­ША „ИГО­КЕЕ“

Алек­сан­дров­ца Мно­ги су Го­ли­ја­ти пред њи­ма па­ли, у не­вје­ри­ци. И ду­го им је тре­ба­ло да схва­те да то ни­је ствар са­мо тре­нут­ног на­дах­ну­ћа про­тив­ни­ка. А је­дан од сту­бо­ва алек­сан­дро­вач­ког ко­шар­ка­шког чу­да, тре­нер Ба­јић, ди­је­те је „Иго­кее“. Сво­је­вре­ме­но ве­ли­ки та­ле­нат, про­шао је дуг пут, и рат, и ра­ња­ва­ње, и мно­га спорт­ска ка­ље­ња, до са­да­шњег ста­ту­са јед­ног од нај­бо­ љих тре­не­ра у овом ди­је­лу Евро­пе. Ко зна ку­да ће га су­тра од­ве­сти пу­те­ви ка­ри­је­ре, али нај­ве­ћи до­са­да­шњи успјех алек­сан­дро­вач­ког спор­та за­у­вјек ће оста­ти ве­зан за ње­го­во име Пи­ше: Де­јан Бу­ла­јић

Н

а по­чет­ку тек ми­ну­ле се­зо­не у ре­ги­о­нал­ној АБА ли­ги уло­ге фа­ во­ри­та би­ле су до­дје­ље­не еки­па­ ма ко­је су и ина­че стал­ни пре­тен­ден­ти за врх та­бе­ле. По­ка­за­ло се, ме­ђу­тим, да је­дан тим из њи­хо­ве сјен­ке има сна­ге не са­мо да им се су­прот­ста­ви, већ и да им бит­но по­ква­ри пла­но­ве. „Иго­кеа“ из Алек­сан­дров­ца ни­је са­мо нај­при­јат­ни­је из­не­на­ђе­ње АБА ли­ге, ни тим ко­ји по­ не­кад фа­во­ри­ти­ма оте­жа пут ка вр­х у. Нај­бо­љи у ли­га­шком ди­је­лу и по­лу­фи­ на­ли­ста плеј-офа, пр­вак Срп­ске и БиХ, по­ка­зао је да има ква­ли­тет за сам врх. По­ред од­лич­ног ра­да упра­ве, оп­шти је ути­сак, нај­ве­ће за­слу­ге за сјај­не ре­зул­ та­те при­па­да­ју тре­не­ру Дра­га­ну Ба­ји­ћу, ко­ји и сам при­зна­је да ни­је мо­гао на­слу­ ти­ти да ће ње­гов тим дје­ло­ва­ти то­ли­ко убје­дљи­во у ре­ги­о­нал­ној ли­ги. – Ства­ра­ју­ћи тим за но­ву се­зо­ну имао сам у пла­ну да за­др­жим осам­де­сет по­ сто играч­ког ка­дра из прет­ход­не го­ди­не, што баш и ни­је на­и­шло на јед­но­гла­сну по­др­шку. Ме­ђу­тим, ве­ћи дио упра­ве је стао уз ме­не, вје­ру­ју­ћи да то је­сте на­чин да из­ра­сте­мо у ста­бил­ног чла­на ре­ги­о­ нал­не ли­ге. Оно што нам је не­до­ста­ја­ло по­пу­ни­ли смо то­ком пре­ла­зног ро­ка. Мо­рам при­зна­ти да сам у из­бо­ру но­вих игра­ча имао сре­ће. До­ступ­ни по­да­ци су

свје­до­чи­ли о њи­хо­вим играч­ким ква­ли­ те­ти­ма, али ни­смо мо­гли зна­ти о ка­квим се лич­но­сти­ма ра­ди. Баш то је оно што се по­ка­за­ло као нај­ве­ћи по­го­дак, јер су упра­во њи­хо­ви ка­рак­те­ри до­није­ли сна­ гу и ква­ли­тет на­шем ти­му. Ни­је мо­ра­ло да про­ђе мно­го вре­ме­на да би се увје­рио да је на­пра­вио пра­ви из­бор. – Већ на при­пре­ма­ма је би­ло очи­ глед­но да има­мо до­бар играч­ки ма­те­ри­ јал. Мом­ци су сјај­но ра­ди­ли на тре­нин­ зи­ма, ис­пу­ња­ва­ли сва­ку оба­ве­зу и при то­ме ства­ра­ли од­лич­ну ат­мос­фе­ру. На пр­вим кон­трол­ним утак­ми­ца­ма, по­ста­ ло ми је ја­сно да смо на до­бром пу­т у да ство­ри­мо јак тим. У том тре­нут­ку, вје­ ро­вао сам да мо­же­мо оства­ри­ти основ­ ни циљ: пла­сман у сре­ди­ни та­бе­ле АБА ли­ге. Сма­трао сам да би то био ве­ли­ки успјех и за ме­не као тре­не­ра. При­зна­ јем да о ре­зул­та­ти­ма ко­је смо до са­да по­сти­гли ни­сам раз­ми­шљао. Пра­во на та­кав оп­ти­ми­зам ни­смо има­ли на по­ чет­ку се­зо­не. Ме­ђу­тим... – На по­чет­ку ли­ге оства­ри­ли смо не­ ко­ли­ко до­брих ре­зул­та­та, што нам је да­ ло кри­ла. Чи­ни се да су и са­ми игра­чи би­ли свје­сни да има­мо до­бар тим и са­мо им је тре­ба­ло да се на дје­лу у то увје­ре, па да он­да још од­луч­ни­је за­и­гра­ју ме­ђу SRPSK A  No 1  2013

Фо­то­гра­фи­је: Ар­хи­ва са­го­вор­ни­ка

95


П О­Б Ј Е Д­Н И К еки­па­ма ко­ји­ма је би­ла на­мије­ње­на уло­ га фа­во­ри­та. Ка­ко је врије­ме про­ла­зи­ло, ни­смо по­пу­шта­ли, иако су сви, од спорт­ ске јав­но­сти до ана­ли­ти­ча­ра и тре­не­ра оста­лих ти­мо­ва, пред­ви­ђа­ли да не­ће­мо у истом рит­му мо­ћи да из­др­жи­мо ду­го. И ја сам се то­га при­бо­ја­вао, свје­стан да пред со­бом имам са­став ко­ји у при­лич­ ној мје­ри чи­не ко­шар­ка­ши у зре­лим, па и по­зним играч­ким го­ди­на­ма. Ме­ђу­тим, јак тре­нинг, пот­пу­на по­све­ће­ност и до­ бра хе­ми­ја у ти­му мо­гу да по­мје­ре гра­ ни­це оче­ки­ва­ња. Игра­чи су ме на­тје­ра­ли да по­вје­ру­јем да ће у сва­ком тре­нут­ку да­ти све од се­бе. То ме вра­ћа на при­чу о њи­хо­вим ка­рак­те­ри­ма, ко­ја је мо­жда и зна­чај­ни­ја од ста­ва о њи­хо­вим играч­ ким ква­ли­те­ти­ма. КА­КО СЕ КА­ЛИО БА­ШЧЕ­ЛИК До­бри ре­зул­та­ти у се­зо­ни за нама скре­ну­ли су па­жњу не са­мо на клуб из Алек­сан­дров­ца, већ и на Дра­га­на као тре­не­ра, јер је био не­по­знат ве­ћем дје­лу спорт­ске јав­ но­сти на ју­жно­сло­вен­ским про­сто­ри­ма. – Ро­ђен сам у Аустри­ји, гдје су жи­ вје­ли и ра­ди­ли мо­ји ро­ди­те­љи, али ни­ сам мно­го вре­ме­на про­вео у тој зе­мљи. Од­ра­стао сам у Алек­сан­дров­цу, у ње­му про­вео мла­дост и сте­као пр­ва жи­вот­на ис­ку­ства. За ово мје­сто се ве­зу­ју и мо­ је ра­не ко­шар­ка­шке лек­ци­је. Би­ло је то у под­млат­ку клу­ба ко­ји се звао „Пот­ко­ зар­је“. По­ка­зи­вао сам ве­ли­ки та­ле­нат, у ге­не­ра­ци­ји ко­ја је 1988. би­ла, у свом уз­ра­сту, пр­вак Бо­сне и Хер­це­го­ви­не (у кон­ку­рен­ци­ји јед­не „Бо­сне“, „Че­ли­ка“ и

Бог у на­ма – Мно­го то­га ста­не у дан, у го­ди­ну. Тре­ ба пам­ти­ти лије­пе ства­ри, али не за­бо­ ра­вља­ти ни ло­ше, да нам се не би по­ но­ви­ле. Мо­жда нај­вријед­ни­ја те­ко­ви­на мог жи­во­та је то што сам от­крио Бо­га у се­би и око се­бе. Ре­ли­ги­о­зан сам чо­вјек и то ми пру­жа сна­гу да бо­ље раз­у­мијем и љу­де и врије­ме у ко­јем жи­вим и да им не су­дим стро­го. Бо­гу се мо­лим за сна­ гу ко­ју ми је и до са­да да­вао, да се бо­ рим и да не од­сту­пам. Же­лим да сво­јој по­ро­ди­ци, ћер­ки и си­ну, и по­себ­но мом ма­лом уну­ку, олак­шам жи­вот ко­ли­ко год то мо­гу, јер знам ка­ко је то бо­ри­ти се за го­ли оп­ста­нак.

96

SRPSK A  БРОЈ 1  2013

дру­гих та­да афир­ми­са­них клу­бо­ва, то ни­је би­ло ма­ла ствар). По­слије сред­ње ма­шин­ске шко­ле оти­шао сам на од­слу­ же­ње вој­ног ро­ка. Три мје­се­ца сам био у бе­о­град­ској ка­сар­ни „4. ју­ли“, да бих по­слије то­га пет го­ди­на про­вео у рат­ ним усло­ви­ма, пр­во као вој­ник ЈНА, а по­том у Вој­сци Ре­пу­бли­ке Срп­ске. Био сам и ра­њен, али, на сву сре­ћу, без те­ жих по­сље­ди­ца. По­слије ра­та је тре­ба­ло по­ве­за­ти по­ки­да­не ни­ти јед­ног жи­во­та, вра­ти­ти се у нор­ма­лан ко­ло­сек. Врије­ ме пу­но кон­тра­ста до­но­си­ло је мно­ге те­шко­ће. Већ сам имао по­ро­ди­цу, па се ни­сам ли­био да ра­дим раз­не по­сло­ве. Ко­шар­ка, ипак, ни­је иза­шла из ње­го­ вог жи­во­та. – У исто врије­ме „Иго­кеа“ је по­ста­ ја­ла озби­љан клуб, са свим обиљеж­ји­ма про­фе­си­он ­ а­ли­зма, па сам ис­ко­ри­стио при­ли­ку да се вра­тим као играч. Већ пр­ ве го­ди­не смо по­ка­за­ли да смо су­пер­и­ ор­ни, по­бе­див­ши у ли­ги Срп­ске. Био сам у ге­не­ра­ци­ји ко­ја је игра­ла Куп Ра­ди­во­ја Ко­ра­ћа, Куп Рај­мун­да Са­пор­те, Евро­че­ ленџ куп... „Иго­кеа“, да­кле, има тра­ди­ци­ ју, ис­ти­ца­ла се и на европ­ској сце­ни. Тре­нер­ски по­че­ци... – Мо­ја играч­ка ка­ри­је­ра тра­ја­ла је до 2003. По­слије шест мје­се­ци услије­ дио је по­зив про­фе­со­ра Си­мо­ви­ћа, та­ да­шњег тре­не­ра у „Иго­кеи“, да му бу­дем аси­стент. Да­нас мо­гу ре­ћи да сам упра­во за­хва­љу­ју­ћи ње­му кре­нуо тре­нер­ским пу­тем. Убр­зо сам упи­сао и успје­шно за­ вр­шио Ви­шу тре­нер­ску шко­лу у Ба­ња­ лу­ци. Ис­ку­ство сам пе­као са­мо на клу­пи „Иго­кее“, као по­моћ­ник на­ших ис­так­ ну­тих тре­не­ра Рај­ка То­ро­ма­на, Жељ­ка Лу­ка­ји­ћа, Зо­ра­на Сре­те­но­ви­ћа, Дра­га Ка­ра­ли­ћа. Пр­ви пут сам при­ли­ку да са­ мо­стал­но во­дим еки­пу до­био у се­зо­ни 2007/2008, ка­да смо у ни­зу оства­ри­ли 21 по­бје­ду, али сам се по­ву­као по­чет­ком Су­пер­ли­ге. У клуб сам се ка­сни­је вра­ тио, опет на мје­сто по­моћ­ног тре­не­ра, да бих про­шле го­ди­не пре­у­зео мје­сто ше­фа струч­ног шта­ба. Би­ла је то из­у­ зет­но успје­шна се­зо­на, за­о­кру­же­на ве­ ли­ком бор­бом у фи­на­лу са „Ши­ро­ким“. Оства­ре­но у овој се­зо­ни са­мо је на­ста­ вак до­брог ра­да и ре­зул­та­та. Као и код сва­ког дру­гог струч­ња­ка, ам­ би­ци­је Дра­га­на Ба­ји­ћа отва­ра­ју ши­ро­ке хо­ри­зон­те јед­не ду­ге тре­нер­ске ка­ри­је­ре. – Тре­нут­но ме све ве­же за „Иго­кеу“. Ве­о­ма сам за­до­во­љан ка­ко функ­ци­о­ни­


SRPSK A  No 1  2013

97


П О­Б Ј Е Д­Н И К

98

/

W I N N E R

SRPSK A  БРОЈ 1  2013


Оста­ће за­би­ље­же­но - Дје­те сам „Иго­кее“. У овом клу­бу сам от­ крио ча­ри ко­шар­ке, ста­са­вао као играч, по­чео тре­нер­ску ка­ри­је­ру. Ко зна гдје ће ме пу­те­ви од­ве­сти, на ко­ју ћу стра­ну оти­ ћи. Мо­жда не­гдје оства­рим и в��­ше не­го што сам у Алек­сан­дров­цу. Али, за­у­вјек ће мо­је ср­це оста­ти ов­дје. Во­лио бих да бу­де убиље­же­но да је је­дан од нај­ве­ћих успје­ха клу­ба ве­зан за мо­је име. Та­да бих знао да сам на нај­бо­љи на­чин уз­вра­тио клу­бу ко­ји ми је то­ли­ко лије­пог дао.

ше и ка­кву ми афир­ма­ци­ју ну­ди. Уоста­ лом, сви ко­ји су на би­ло ко­ји на­чин до­ ла­зи­ли у до­дир са на­шим клу­бом има­ли су са­мо рије­чи хва­ле. Го­сти, слу­жбе­на ли­ца, чла­но­ви про­тив­нич­ких ти­мо­ва, сви су од­ла­зи­ли са од­лич­ним ути­сци­ма, по­чев од дво­ра­не у Лак­та­ши­ма до са­ме ор­га­ни­за­ци­је клу­ба. За­то, ве­ли­ко је мо­ је за­до­вољ­ство што сам ту гдје је­сам. Уоста­лом, ово је и мо­ја жи­вот­на сре­ди­ на. Ме­ђу­тим, уко­ли­ко се ука­же при­ли­ка да одем у не­ки ве­ћи клуб, не­ћу је про­ пу­сти­ти. Иза­зо­ва се не бо­јим, си­гу­ран сам у сво­је зна­ње, иако знам да ме мно­ге лек­ци­је и уса­вр­ша­ва­ње тек че­ка­ју. Нај­ зад, то је ло­гич­на пу­та­ња за јед­ног ам­би­ ци­о­зног тре­не­ра. Хо­ћу да се до­ка­зу­јем и са­зрије­вам, и као чо­вјек и као спорт­ски струч­њак. МИ­СЛИ­ТИ НА ДУ­ГЕ СТА­ЗЕ „Иго­кеа“ успје­шно функ­ци­о­ни­ше ви­ ше од пет­на­ест го­ди­на. По­ста­вља се пи­та­ње да ли ће ус­пје­ти да одо­ли све из­ра­же­ни­јим за­ко­ни­ма тр­жи­шта, ко­ји по­ста­вља­ју стро­ге усло­ве и у спор­ту. – Ја­сно је да су ду­го­роч­ни пла­но­ви усло­вље­ни фи­нан­си­ја­ма и да од њих у нај­ве­ћој мје­ри за­ви­си бу­дућ­ност клу­ба. За са­да све на том пла­ну функ­ци­о­ни­ше ка­ко тре­ба. Са за­до­вољ­ством ис­ти­чем да је „Иго­кеа“ је­дан од ријет­ких клу­бо­ ва на про­сто­ри­ма не­ка­да­шње ју­го­сло­ вен­ске др­жа­ве ко­ји ни јед­ном свом бив­ шем или са­да­шњем игра­чу не ду­гу­је ни фе­нинг. Оку­пља углав­ном љу­де ко­ји су за клуб ве­за­ни не са­мо уго­во­ри­ма, већ и ве­ли­ком љу­ба­вљу, јер и ина­че жи­ве у овом кра­ју. Тај ен­т у­зи­ја­зам се осје­ћа и он нас по­кре­ће. Зна­мо, ме­ђу­тим, да у свије­т у стро­гог про­фе­си­о­на­ли­зма по­

сто­је за­ко­ни ко­ји на­ме­ћу дру­га­чи­ја пра­ ви­ла. Но­вац је тај ко­ји у спор­т у утвр­ђу­је ре­зул­та­те и тра­ја­ње. „Иго­кеа“ не­ће би­ти из­у­зе­так. На овим по­зи­ци­ја­ма не мо­же нас за­др­жа­ти са­мо на­ша по­све­ће­ност, уко­ли­ко то не бу­де пот­кре­пље­но и нео­ п­ход­ним сред­стви­ма. „Иго­кеа“ је већ го­ди­на­ма нај­бо­љи клуб у Срп­ској. Ка­ко са­да ства­ри сто­је, ма­ли су из­гле­ди да се у до­глед­но врије­ме та­ко на­мет­не још не­ки. И про­дук­ци­ја та­лен­ то­ва­них игра­ча на овом про­сто­ру, већ ду­го, ни­је на ви­со­ком ни­воу. – На жа­лост, ов­дје не по­сто­ји ши­ро­ка ба­за ква­ли­тет­них игра­ча. Они ко­ји ис­ по­ље та­ле­нат углав­ном се не за­др­жа­ва­ју ов­дје, већ од­ла­зе у раз­ви­је­ни­је ко­шар­ка­ шке цен­тре у Ср­би­ји, јер је то ва­жно за на­пре­дак и гра­ђе­ње ка­ри­је­ре. За­то и ми, уз не­ко­ли­ко из­уз­ е­та­ка, углав­ном тра­га­ мо за игра­чи­ма са стра­не. Алек­сан­дро­ вац је ма­ли да би та­ко ла­ко про­ду­ко­вао но­ве ге­не­ра­ци­је та­лен­то­ва­них игра­ча, иако смо кроз шко­лу ко­шар­ке оку­пи­ ли око 300 дје­ча­ка и дје­вој­чи­ца. По­ку­ ша­ва­мо да ис­ко­ри­сти­мо са­да­шње до­бре ре­зул­та­те и при­ву­че­мо њи­хо­ву па­жњу, пред­ста­вља­ју­ћи им спорт као не­што ка че­му тре­ба стре­ми­ти у жи­во­т у. Пи­та­ње је, ме­ђу­тим, ко­ли­ко је њих спрем­но да се то­ме озбиљ­но по­све­ти. Ако ка­жем да Ба­ња­лу­ка већ го­ди­на­ма ни­је по­ну­ди­ла ни јед­ног па­жње вријед­ног ко­шар­ка­ша, шта он­да оче­ки­ва­ти од ма­њих мје­ста? Са ве­ћим бро­јем до­ма­ћих игра­ча и тим би де­ло­вао атрак­ тив­ни­је, а ра­сло би и ин­те­ре­со­ва­ње јав­но­сти. Али, то је ду­бок и ду­го­ тра­јан про­блем, бо­јим се да у ско­ри­је врије­ ме не­ће би­ти са­вла­дан. Фи­нан­сиј­ски мо­ме­нат у спор­т у Ре­пу­бли­ке Срп­ ске, као и у мно­гим дру­ гим зе­мља­ма, ве­о­ма је лош. Мно­ги клу­бо­ви су на гра­ни­ци из­др­жљи­во­ сти и оп­стан­ка. То чи­ ни ре­ал­ном опа­сност да ће­мо та­лен­то­ва­ну дје­цу све ја­че ве­за­ти за те­ле­ ви­зиј­ске пре­но­се, а све ма­ње за те­ре­не и дво­ ра­не, за лич­но ба­вље­ње спор­том. SRPSK A  No 1  2013

 Драган Бајић са прослављеним тренером Светиславом Пешићем и на конференцији за штампу у Лакташима

99


В Р­Л И­Н А

И

В Ј Е­Ш Т И­Н А

ХУ­МА­НИ­ТАР­НО УДРУ­ЖЕ­ЊЕ ЖЕ­НА „ДУ­ГА“ ИЗ БА­ЊА­ЛУ­КЕ

По­вје­ре­ње у сво­је ври­јед­но­сти По­че­ло је усред ра­та, у љу­тој не­во­љи, ка­да су ве­ли­ком бро­ју рас­ку­ће­них и прог­на­них би­ли по­треб­ни по­моћ и на­да. Оку­пље­не же­не-из­бје­гли­це су сво­јим ру­ко­тво­ри­на­ма обез­бје­ђи­ва­ле при­ход ко­ји је усмје­ра­ван нај­у­гро­же­ни­ји­ма. Да­нас је то пра­ви ма­ли ет­но­у­мјет­нич­ки по­крет ко­ји је до­при­нео очу­ва­њу ва­жних еле­ме­на­та ба­шти­не и иден­ти­те­та, али и по­ста­вио ви­со­ке есте­тич­ке и за­нат­ске стан­дар­де НР Прес

Г

о­ди­на је 1992, рат уве­ли­ко тра­је, ри­је­ке из­бје­гли­ца сли­је­ва­ју се у Ба­ња­лу­ку. Про­тје­ра­ним, уне­сре­ ће­ним, без до­ма, без по­сла, би­ли су им по­треб­ни по­моћ и на­да. Ху­ма­ни­тар­но удру­же­ње „Ду­га“ из Ба­ња­лу­ке, пр­ва не­ вла­ди­на ор­га­ни­за­ци­ја у Ре­пу­бли­ци Срп­ ској, осно­ва­но је упра­во с том на­мје­ром: да се по­мог­не и са­чу­ва на­да. Ба­ња­луч­ке

Да­вид и Зми­јањ­ка Кон­фе­рен­ци­ја же­на сви­је­та, одр­жа­на у Бе­чу 1997, под­ста­кла је чла­ни­це „Ду­ге“ да на­пра­ве аутен­тич­не ет­но су­ве­ни­ре из Срп­ске. Та­ко су на­ста­ле по­зна­те лут­ки­це Да­вид Штр­бац и Зми­ јањ­ка, ко­је су доц­ни­је по­ста­ле за­штит­ни знак овог Удру­же­ња.

100

SRPSK A  БРОЈ 1  2013

же­не, ху­ма­ни­тар­ке и во­лон­тер­ке, ор­га­ ни­зо­ва­ле су из­ра­ду тра­ди­ци­о­нал­них срп­ских на­род­них ру­ко­тво­ри­на, то ли­ је­по уми­је­ће пре­но­ше­но с ко­ље­на на ко­ље­но, би­тан еле­мент на­род­ног иден­ ти­те­та, а при­ход од про­да­је и по­др­шке усмје­ра­ван је за по­моћ из­бје­гли­ма и про­тје­ра­ним. По­моћ ни­је би­ла са­мо ма­те­ри­јал­на не­го и ду­шев­на и пси­хо­со­ци­јал­на. Же­не из­бје­гли­це су у окри­љу овог Удру­же­ња има­ле бри­гу и ра­зу­ми­је­ва­ње. По­кре­ну­ те су и ра­ди­о­ни­це за об­у­ча­ва­ње у из­ра­ ди ру­ко­тво­ри­на и овла­да­ва­њу ста­рим вје­шти­на­ма, у на­мје­ри да угро­же­не же­не еко­ном­ски и ду­хов­но осна­же, те да се оја­ ча њи­хо­ва уло­га у по­ро­ди­ци и дру­штву.


– При­ку­пља­ле смо ву­ну и ма­те­ри­ја­ ле ко­ји­ма су угро­же­не же­не ве­зле и пле­ ле у из­бје­глич­ким цен­три­ма. Био је то и на­чин да им се скре­ну ми­сли са ужа­са ко­је су пре­жи­вје­ле – ка­же Га­ли­на Мар­ ја­но­вић, пред­сјед­ни­ца Удру­же­ња „Ду­га“. – Же­ље­ле смо им вра­ти­ти са­мо­по­у­зда­ ње и вје­ру у љу­де, не за­бо­ра­вља­ју­ћи ко смо и ода­кле. У оно што су ве­зле, при­ мје­ти­ла сам, сва­ка је уно­си­ла ли­је­пе ша­ ре ка­рак­те­ри­стич­не за мје­сто из ког је из­бје­гла. При­ку­пља­ле смо њи­хо­ве ра­ до­ве и пра­ви­ле ма­ле из­ло­жбе. „Свјет­ски про­грам за хра­ну“ нам је да­вао па­ке­те као на­гра­ду за њи­хов рад, па смо и то дје­ли­ле угро­же­ни­ма... И мно­ги на­род­ни ве­зо­ви су та­ко са­чу­ва­ни. МИ­СИ­ЈА ИС­КА­ЉЕ­НА У НЕ­ВО­ЉИ Ко­рак да­ље: Удру­же­ње је ан­га­жо­ва­ ло струч­ња­ке ко­ји су да­ли смјер­ни­це за уса­вр­ша­ва­ње ру­ко­тво­ри­на. Ме­ђу пр­ ви­ма им се при­дру­жио ко­ре­о­граф Ва­са По­по­вић. Мно­го је по­мо­гао Лу­ка Ме­ дар, се­кре­тар Kултурно-умјет­нич­ког дру­штва „Ве­се­лин Ма­сле­ша“, струч­њак ко­ји је чла­ни­ца­ма да­вао нај­бо­ље са­вје­ те, обез­бје­дио фун­дус и узор­ке ори­ги­ нал­них на­род­них но­шњи. Ет­но­граф­ски му­зеј из Бе­о­гра­да пре­по­знао је ва­жност ра­да ових же­на из­бје­гли­ца, па су сво­је ру­ко­тво­ри­не пред­ста­ви­ле на из­ло­жба­ма 1999. и 2000. Би­ли су из­ло­же­ни ра­до­ви са ори­ги­нал­ним тка­ним и ве­же­ним мо­ти­ ви­ма из Гла­мо­ча, Гра­хо­ва, Лив­на... Из­ло­ жбе је по­др­жа­ло ви­ше по­сле­ни­ка кул­т у­ ре, по­пут пи­сца и сли­ка­ра Мо­ме Ка­по­ра.

И ба­ња­луч­ки му­зеј отво­рио је вра­та чла­ни­ца­ма Удру­же­ња. Уз по­моћ ет­но­ло­ га и осла­ња­ње на ли­те­ра­т у­ру, сти­ца­ле су но­ва зна­ња о на­род­ној ба­шти­ни. Усво­ји­ ле су и при­мје­њи­ва­ле око 120 раз­ли­чи­ тих тех­ни­ка ве­за, мо­ти­ва и бо­ја. Од та­да „Ду­га“ бар јед­ном го­ди­шње у Ба­ња­лу­ци при­ка­зу­је сво­је ра­до­ве. Да­нас ру­ко­тво­ри­не ових ет­но-умјет­ ни­ца об­у ­хва­та­ју из­ра­ду су­ве­ни­ра, де­ко­ ра­тив­них пред­ме­та и одје­ће. И све то је оби­ље­же­но мо­ти­ви­ма и ор­на­мен­ти­ма са ори­ги­нал­них на­род­них но­шњи ди­нар­ ског ти­па. До го­ди­не 2000, ка­да је „Ду­га“ отво­ ри­ла сво­ју про­дај­ну га­ле­ри­ју, пре­ђен је дуг пут. Но­вац од про­да­је ра­до­ва усмје­ ра­ва се за по­моћ њи­хо­вим ко­ри­сни­ца­ ма, али и за ак­ци­је дру­гих ху­ма­ни­тар­ них удру­же­ња. „Ду­га“ је до­сад по­мо­гла ви­ше од 135.000 ли­ца, нај­ви­ше же­на и дје­це жр­та­ва ра­та, из­бје­гли­ца и до­ми­ цил­них ста­рих осо­ба. А о до­стиг­ну­том за­нат­ском и умјет­нич­ком ни­воу го­во­ри и по­да­так да су „Ду­ги­не“ ха­љи­не са зла­ то­ве­зом но­си­ле Њи­хо­ва Кра­љев­ска Ви­ со­чан­ства кне­ги­ње Је­ли­са­ве­та и Ка­та­ ри­на Ка­ра­ђор­ђе­вић, као и опер­ска ди­ва Рад­ми­ла Сми­ља­нић. 

Фо­то­гра­фи­је: „Ду­га“

Зми­јањ­ски вез Је­дан од ва­жних до­при­но­са чла­ни­ца Удру­же­ња „Ду­га“ је и у ис­трај­ном чу­ва­њу уме­ћа зва­ног зми­јањ­ски вез. Тим ни­ти­ма не са­мо да се ње­гу­је тра­ди­ци­ја, не­го и ду­бо­ка ве­за љу­ди и овог под­не­бља. Већ осам­на­ест го­ди­на чла­ни­це „Ду­ге“ сво­је бо­га­то зна­ње и вје­шти­ну пре­но­се и на мла­де.

SRPSK A  No 1  2013

101


П И С М О

НА МЕ­ЂУ­НА­РОД­НОМ КОН­КУР­СУ „СЛО­ВЕН­СКА ПИ­СМЕ­НОСТ“ ОД­ЛИЧ­НИ РЕ­ЗУЛ­ТА­ТИ ДЈЕ­ЦЕ ИЗ СРП­СКЕ

Ми­сли­ти и осје­ћа­ти

ћи­ри­лич­но

„У јав­ном жи­во­ту у Ср­би­ји на­ци­о­нал­но пи­смо за­сту­пље­но је са­мо 12 од­сто! Про­ла­зи­мо кроз пра­ви дрил ла­ти­ни­за­ци­је, што је сми­шље­ни удар на ду­бо­ке ко­до­ве иден­ти­те­та. Не­ка­да је укла­ња­ње ћи­ри­ли­це би­ло јед­на од пр­вих мје­ра сва­ког оку­па­то­ра, да­нас те оку­па­ци­о­не по­сло­ве као да из­во­ди­мо са­ми над со­бом. Ако не­ће­мо се­би, ду­жни смо да по­мог­не­мо сво­јој дје­ци“, ка­же Ми­лан Ми­лу­ти­но­вић, пред­сјед­ник Удру­же­ња сло­вен­ске пи­сме­но­сти и за­шти­те ћи­ри­лич­ног пи­сма Пише: Милица Деспот

102

О

Све­том Са­ви зи­мус, Удру­же­ње сло­вен­ске пи­сме­но­сти и за­шти­ те ћи­ри­лич­ног пи­сма рас­пи­са­ло је тре­ћи Ме­ђу­на­род­ни кон­курс „Сло­вен­ ска пи­сме­ност“, у че­ти­ри ка­те­го­ри­је, за уче­ни­ке основ­них и сред­њих шко­ла, те за сту­ден­те уни­вер­зи­те­та. За два мје­се­ ца при­сти­гло је 11.500 ра­до­ва из Ср­би­је, Срп­ске, Бје­ло­ру­си­је, Ру­си­је... Са­мо у пр­вој ка­те­го­ри­ји, за уче­ни­ке од пр­вог до че­твр­ SRPSK A  БРОЈ 1  2013

тог раз­ре­да основ­не шко­ле, пре­да­ва­ни су ли­ков­ни ра­до­ви, у свим оста­лим пи­са­ни. – Ћи­ри­ли­ца је да­нас у Ср­би­ји си­сте­ мат­ски дис­кри­ми­ни­са­на, угро­же­на и по­ ти­сну­та. У јав­ном жи­во­т у срп­ско на­ци­ о­нал­но пи­смо за­сту­пље­но је са са­мо 12 од­сто! Од нај­ра­ни­јих да­на де­ца су из­ло­же­ на при­ти­ску ла­ти­ни­за­ци­је. Играч­ке, цр­та­ ни фил­мо­ви, сли­ков­ни­це, ра­до­сни­це, уре­ ђа­ји, школ­ски при­бор... Све је ла­ти­нич­но!


Ес-ем-ес по­ру­ке су ску­пље од пет до 50 пу­та ако их ша­ље­те ћи­ри­ли­цом. Про­ ла­зи­мо кроз пра­ви дрил ла­ти­ни­за­ци­је. Не­ка­да је укла­ња­ње ћи­ри­ли­це из на­ших гра­до­ва и јав­них про­сто­ра би­ло јед­на од пр­вих ме­ра сва­ког оку­па­то­ра. Да­нас те оку­па­ци­о­не по­сло­ве из­во­ди­мо са­ми над со­бом, са­вла­да­ни ме­ха­ни­зми­ма иден­ ти­фи­ка­ци­је са агре­со­ром – ка­же Ми­лан Ми­лу­ти­но­вић, пред­сед­ник Удру­же­ња сло­вен­ске пи­сме­но­сти и за­шти­те ћи­ри­ ли­це, об­ја­шња­ва­ју­ћи не­ке од раз­ло­га за ор­га­ни­за­ци­ју овог кон­кур­са. За­вр­шна ма­ни­фе­ста­ци­ја и до­дје­ла на­гра­да би­ла је и ово­га пу­та 24. ма­ја, на дан по­све­ћен све­тим Ћи­ри­лу и Ме­то­ди­ ју, Дан сло­вен­ске пи­сме­но­сти. При­с у­ ство­ва­ли су пред­став­ни­ци др­жав­них ин­ сти­т у­ци­ја Ср­би­је, ам­ба­са­да сло­вен­ских зе­ма­ља, Удру­же­ња књи­жев­ни­ка Ср­би­је, углед­ни кул­т ур­ни и јав­ни рад­ни­ци. На­ гра­де су ове го­ди­не до­дје­љи­ва­ли Пред­ став­ни­штво Срп­ске у Ср­би­ји, Ам­ба­са­да Бје­ло­ру­си­је и Кан­це­ла­ри­је Вла­де Ср­би­је за Ко­со­во и Ме­то­хи­ју. Ма­ни­фе­ста­ци­ју је при­год­ним про­гра­мом отво­ри­ло Кул­ тур­но-умјет­нич­ко дру­штво из Ла­по­ва, ко­лек­тив­ни члан Удру­же­ња сло­вен­ске пи­сме­но­сти. БЛИ­С ТА­ВА ДЈЕ­ЦА СРП­СКЕ У пр­вој ка­те­го­ри­ји, уче­сни­ци ни­жих раз­ре­да основ­них шко­ла сла­ли су сво­ је ли­ков­не ра­до­ве. Пр­во мје­сто осво­ји­ла је Ми­ли­ца Ја­њић, ОШ „Јо­ван Јо­ва­но­вић Змај“, Зма­је­во, Ср­би­ја, дру­го Да­ри­ја Си­ до­ро­ва из Бје­ло­ру­си­је, тре­ће Ива­на Са­ мар­џић, ОШ „Вук Ка­ра­џић“, Вла­се­ни­ца, Срп­ска. У дру­гој ка­те­го­ри­ји, уче­ни­ци ви­ших раз­ре­да основ­них шко­ла при­ло­жи­ли су сво­је ли­те­рар­не ра­до­ве. Пр­во мје­сто

На­гра­ђе­не шко­ле У ка­те­го­ри­ји шко­ла, пр­ву на­гра­ду осво­ји­ла је ОШ „Вук Ка­ра­ џић“ из Ви­ше­гра­да, Срп­ска, дру­гу ОШ „Ђу­ра Јак­шић“ из Бе­ о­гра­да, Ср­би­ја, тре­ћу ОШ „Пе­тар Ко­чић“ из Ши­бов­ске, оп­ шти­на Пр­ња­вор, Срп­ска. За по­се­бан до­при­нос и за­ла­га­ње у ор­га­ни­зо­ва­њу Да­на Ћи­ри­ли­це у сво­јој шко­ли, на­гра­ђе­ни су сви уче­ни­ци ОШ „Ђу­ра Јак­шић“ из Бeограда.

осво­ји­ла је Те­о­до­ра Ду­бље­вић, пе­ти раз­ ред, ОШ „Ђу­ра Јак­шић“, Бе­о­град, дру­го мје­сто Ма­ри­ја На­ско­вић, сед­ми раз­ред, ОШ „Трај­ко Пе­рић“, Ве­ли­ко Ро­по­то­во, оп­шти­на Ко­сов­ска Ка­ме­ни­ца, Ср­би­ја, тре­ће мје­сто Де­ја­на Ма­рин­ко­вић, ше­сти раз­ред, ОШ „Франц Пре­шерн“, Бе­о­град. У тре­ћој ка­те­го­ри­ји, пр­во мје­сто осво­ји­ла је Ми­ли­ца Ше­ва­ри­ка из шко­ле „До­си­теј Об­ра­до­вић“ у Кне­же­ву, Срп­ ска, дру­го мје­сто Ан­дреа Му­ра­то­вић из шко­ле „Јо­ван Јо­ва­но­вић Змај“ у Тре­би­ њу, Срп­ска, тре­ће Ка­та­ри­на Мар­ко­вић из шко­ле „Вук Ка­ра­џић“ у Ро­ће­ви­ћу, Срп­ска. У че­твр­тој ка­те­го­ри­ји, так­ми­чи­ли су се сту­ден­ти, та­ко­ђе пи­са­ним ра­до­ви­ма. Пр­во мје­сто осво­ји­ла је Ма­ја Ко­ро­ли­ја, сту­дент Но­во­сад­ског уни­вер­зи­те­та, Ср­ би­ја, дру­го мје­сто Мар­ко Јо­ва­но­вић из Ши­ло­ва, Гњи­ла­не, сту­дент Фи­ло­зоф­ског фа­кул­те­та у Ко­сов­ској Ми­тр­о­ви­ци, Ср­ би­ја, тре­ће мје­сто Ми­ли­ца Осто­јић, сту­ дент из Ста­ре Па­зо­ве, Ср­би­ја. Спе­ци­јал­не на­гра­де до­би­ли су Дра­ган Бог­да­но­вић из ОШ „Све­ти Са­ва“ у Љу­ би­њу, Срп­ска, Ра­де Син­ђе­лић из Шко­ле за умјет­нич­ке за­на­те у Шап­цу, Ср­би­ја, Те­о­до­ра Са­рић из ОШ „Вук Ка­ра­џић“ у Ви­ше­гра­ду, Срп­ска, као и ту­ри­стич­ ки тех­ни­ча­ри Јо­ва­на Авли­јаш, Дра­га­на Мар­ко­вић, На­та­ша Ми­чић и Жељ­ка Бла­ го­је­вић из Сред­ње шко­ле „28. јун“ у Ис­ точ­ном Са­ра­је­ву. 

SRPSK A  No 1  2013

103


П Р Е Д С Т А В Љ А Њ Е КОМ­ПА­НИ­ЈА М:ТЕЛ – ПО­КРЕ­ТАЧ ДРУ­ШТВЕ­НОГ ЖИ­ВО­ТА, ЧУ­ВАР ТРА­ДИ­ЦИ­ЈЕ И КУЛ­ТУ­РЕ

Же­ли­мо да по­слу­је­мо

друш­твенo од­го­вор­но До­бром ко­му­ни­ка­ци­јом за­по­чи­ње све што је ври­јед­но. А од­но­си за­сно­ва­ни на ква­ли­тет­ној ко­му­ни­ка­ци­ји су прет­по­став­ка за здра­во и срећ­но дру­штво. За­то смо ми иза­бра­ли на­чин по­сло­ва­ња ко­ји укљу­чу­је стал­ну ко­му­ни­ка­ци­ју са на­шим при­ја­те­љи­ма, при­су­ство у жи­во­ти­ма на­ших су­гра­ђа­на на на­чин да по­кре­ће­мо по­зи­тив­не про­мје­не, те по­др­жа­ва­мо до­бре иде­је

К

ао је­дан од на­ци­о­нал­них те­ле­ком опе­ра­то­ра у БиХ, кон­стант­ним ула­га­њем у раз­вој те­ле­ко­му­ни­ ка­ци­ја и нај­са­вре­ме­ни­јих ин­фор­ма­ци­о­ них тех­но­ло­ги­ја, ком­па­ни­ја м:тел ства­ ра пред­у­сло­ве за раз­вој ин­фор­ма­тич­ког дру­штва, уна­пре­ђе­ње по­сло­ва­ња, ди­ги­ тал­ну ин­те­гра­ци­ју и ства­ра­ње јед­на­ких мо­гућ­но­сти за све гра­ђа­не Бо­сне и Хер­ це­го­ви­не за при­ступ ин­фор­ма­ци­ја­ма и зна­њу ци­је­лог сви­је­та. Наш раз­вој исто­вре­ме­но под­ра­зу­ ми­је­ва и ства­ра­ње усло­ва за раз­вој дру­ гих при­вред­них су­бје­ка­та, по­је­ди­на­ца и дру­штва у цје­ли­ни и за­то не за­не­ма­ру­ је­мо дру­штве­ну ди­мен­зи­ју по­сло­ва­ња, те смо у том сми­слу при­ја­те­љи мно­гих ху­ма­ни­тар­них, кул­т ур­них, обра­зов­них и спорт­ских до­га­ђа­ја, а ула­же­мо у љу­де, на­у­ку, умјет­ност, му­зи­ку... По­себ­на па­ жња се по­све­ћу­је дје­ци и мла­ди­ма, као и по­др­шци зна­њу, омла­дин­ском пред­ у­зет­ни­штву и умјет­нич­ком ства­ра­ла­ штву мла­дих. На­гра­де и при­зна­ња ко­ја смо до­би­ли за свој дру­штве­но од­го­вор­ни од­нос пре­ма за­јед­ни­ци до­каз су по­зи­тив­не и зна­ чај­не ин­тер­ак­ци­је из­ме­ђу ком­па­ни­је м:тел и дру­штва у ко­јем по­слу­је­мо. На­ ша ори­јен­та­ци­ја ка дру­штве­но од­го­вор­

Брига о најближима На­ма бри­га о нај­бли­жи­ма уви­јек до­но­си ра­дост, ни­ка­да нам не пред­ста­вља те­рет. Јер је љу­бав уви­јек ра­дост... Јер је на­ше, у ства­ри, са­мо оно што да­ру­је­мо дру­ги­ма.

104

SRPSK A  БРОЈ 1  2013

ном по­сло­ва­њу има ду­гу тра­ди­ци­ју у про­шло­сти, али смо и чвр­сто опре­ди­ је­ље­ни да бу­дућ­ност гра­ди­мо на истим прин­ци­пи­ма. При­ја­те­љи на ко­је се мо­же­те осло­ ни­ти. Дру­штве­на од­го­вор­ност је на­чин по­сло­ва­ња ко­ји је ком­па­ни­ја м:тел угра­ди­ла у сам те­мељ свог кор­по­ра­тив­ ног жи­во­та, као основ ква­ли­тет­ног по­ сло­ва­ња и бо­гат­ства ду­ха ко­ји се раз­ви­ ја ње­гу­ју­ћи кул­т у­ру под­сти­ца­ња пра­вих ври­јед­но­сти. Ка­ко би­смо ути­ца­ли на по­зи­тив­не про­мје­не и уни­је­ли што ви­ше бо­ја у сва­ко­дне­ви­цу, тру­ди­мо се да ула­же­мо у дру­штве­но од­го­вор­не про­јек­те. Сва­ка­ ко, по­но­си­мо се сво­јим за­по­сле­ни­ма, као при­мар­ним бо­гат­ством ком­па­ни­је. Сма­тра­мо да ула­жу­ћи у њи­хо­во мо­ти­ ви­са­ње, зна­ње и за­до­вољ­ство ства­ра­мо за­јед­нич­ку дру­штве­но од­го­вор­ну по­ кре­тач­ку сна­гу. И ка­ко при­ча о при­ја­тељ­ству не би оста­ла са­мо фор­ма са мно­го ли­је­по рас­по­ре­ђе­них сло­ва на па­пи­ру, тру­ди­ мо се да сво­јим при­мје­ром под­стак­ не­мо и дру­ге да по­ста­ну дио пле­ме­ни­тих при­ча, да би­смо сви за­јед­но има­ли до­бар раз­лог да вје­ру­је­мо у бо­љу бу­дућ­ност. Ху­ма­ност зна­чи... да­ти дио се­бе! Број­не ху­ма­ни­тар­не ак­ци­је ши­ром БиХ има­ ле су на­шу по­др­шку. Би­ло да је ри­јеч о омо­гу­ћа­ва­њу ин­фра­струк­т у­ре за до­дје­ лу крат­ких ху­ма­ни­тар­них бро­је­ва или о нов­ча­ним до­на­ци­ја­ма. Сва­ко из­ли­је­


SRPSK A  No 1  2013

105


П Р Е Д С Т А В Љ А Њ Е

че­но ди­је­те, ку­пљен ме­ди­цин­ски апа­рат, из­гра­ђе­на бол­ни­ца или уста­но­ва, за нас пред­ста­вља ко­рак ка бо­љој бу­дућ­но­сти. До­бро­вољ­ни да­ва­о­ци кр­ви из ком­па­ни­је м:тел, оку­пље­ни у ак­тив, већ ду­ги низ го­ ди­на да­ру­ју оно што је не­про­цјен­љи­во – дра­го­цје­ну теч­ност ко­ја спа­са­ва жи­во­те. За дје­чи­ји осми­јех... ври­је­ди учи­ни­ ти све. Па и ви­ше од то­га! Го­ди­на­ма већ, ком­па­ни­ја м:тел да­је не­се­бич­ну по­др­ шку дје­ци и њи­хо­вим по­тре­ба­ма. Стал­ но парт­нер­ство са Уни­це­фом БиХ нај­бо­ љи је при­мјер на­ше же­ље да нај­мла­ђи­ма учи­ни­мо дје­тињ­ство љеп­шим, а они­ма ко­ји­ма је то по­треб­но, олак­ша­мо бор­бу са бо­ле­шћу и си­ро­ма­штвом. Отво­ри­ли смо вра­та мно­гим ху­ма­ни­тар­ним ор­га­ ни­за­ци­ја­ма и про­јек­ти­ма, а свој до­при­ нос смо да­ли и еду­ка­ци­ји о без­бјед­но­сти дје­це на ин­тер­не­т у. Зна­ње је бла­го... а ула­га­ње у зна­ње је ми­си­ја за бо­љу бу­дућ­ност! Ком­па­ни­ ја м:тел већ тра­ди­ци­о­нал­но уче­ству­ је у про­мо­ци­ји зна­ња и обра­зо­ва­ња као ври­јед­но­сти од зна­ча­ја за оп­шти раз­вој и на­пре­дак дру­штва. Већ три го­ди­не уна­ „При­ја­тељ­ство зад, ком­па­ни­ја м:тел се бри­не за сво­је ни­је ве­ли­ка ствар, сти­пен­ди­сте – нај­бо­ље сту­ден­те елек­тро­ не­го ми­ли­он тех­нич­ких фа­кул­те­та у БиХ. Про­јек­ти­ ма­лих ства­ри.“ ма и кон­кур­си­ма за мла­де та­лен­то­ва­не Ел­берт Ха­берт струч­ња­ке из обла­сти ин­фор­ма­ти­ке, по­

106

SRPSK A  БРОЈ 1  2013

пут про­јек­та „Ан­дро­ид ли­га“, ком­па­ни­ја м:тел пру­жа по­др­шку зна­њу и но­вим иде­ ја­ма. Во­лон­те­ри, та­лент-ко­ло­ни­је, пред­у­зет­ни­штво за мла­де и мно­го, мно­го дру­гих... све су то про­јек­ти ко­је смо по­ др­жа­ли у ми­си­ји за бо­љу бу­дућ­ност. Кул­т у­ра је украс... све­га оно­га што се зо­ве жи­вот! По­но­сни смо ка­да у ка­ лен­дар де­ша­ва­ња упи­ше­мо не­ки кул­т ур­ ни до­га­ђај ко­јем смо би­ли у при­ли­ци да бу­де­мо по­др­шка и чи­ји смо би­ли дио. Тра­ди­ци­о­нал­но смо при­ја­те­љи по­зо­ри­ шне и филм­ске умјет­но­сти, фе­сти­ва­ла, те дру­гих кул­т ур­них ма­ни­фе­ста­ци­ја у БиХ, а по­себ­но смо по­но­сни на про­јек­ те ко­је са­ми осми­сли­мо. Је­дан од та­квих про­је­ка­та је „Умјет­ност по­ве­зи­ва­ња” ко­ јим смо же­ље­ли по­ка­за­ти пре­да­ност у на­сто­ја­њи­ма да се по­ве­жу и про­мо­ви­шу умјет­ност, та­ле­нат и зна­ње. Му­зи­ка је по­клон... за ду­шу! Му­зи­ ком се бри­шу гра­ни­це и по­кла­ња­ју нај­ љеп­ше емо­ци­је дру­ги­ма. Сто­га је м:тел и у го­ди­на­ма иза нас на­ста­вио да по­др­ жа­ва му­зич­ке до­га­ђа­је у БиХ. Број­ним кон­цер­ти­ма и фе­сти­ва­ли­ма да­ли смо свој до­при­нос овој вр­сти умјет­но­сти – за сва­ко­га по­не­што. Спорт је при­ча... о по­зи­тив­ним ври­ јед­но­сти­ма! Ре­дов­но охра­бру­је­мо мла­де


љу­де да се ба­ве спор­том, што до­ка­зу­је и на­ше опре­дје­ље­ње да бу­де­мо по­др­шка мно­гим спорт­ским до­га­ђа­ји­ма у на­шој зе­мљи. Дио смо мно­гих спорт­ских ма­ ни­фе­ста­ци­ја и нај­мла­ђи­ма по­кла­ња­мо ква­ли­тет­не тре­нут­ке ба­вље­ња спор­том, по­др­жа­ва­ју­ћи спорт­ске кам­по­ве и так­ ми­че­ња. Наш ло­го­тип се на­ла­зи на мно­ гим спорт­ским ср­ци­ма на дре­со­ви­ма на­ших спор­ти­ста. Еко­ло­ги­ја... на­шој дје­ци за бу­дућ­ност! Сво­јим ак­ци­ја­ма по­ка­зу­је­мо спрем­ност да еко­ло­шки са­вје­сно по­слу­је­мо. При­ мјер то­га је кон­ти­ну­и­ра­но спро­во­ђе­ње ак­ци­је ре­ци­кли­ра­ња ко­ри­шће­них мо­ бил­них уре­ђа­ја. Та­ко­ђе, спро­во­ди­мо и ак­­ци­ју пре­ла­ска на елек­трон­ски на­чин до­ста­ве ра­чу­на или ин­фор­ми­са­ња, у ци­ љу уште­де па­пи­ра. Стал­ном са­рад­њом са Ми­ни­стар­ством здра­вља и со­ци­јал­не за­ шти­те РС, Ми­ни­стар­ством за про­стор­ но уре­ђе­ње, гра­ђе­ви­нар­ство и еко­ло­ги­ју РС, Ре­гу­ла­тор­ном аген­ци­јом за ко­му­ни­ ка­ци­је, Ре­пу­блич­ком здрав­стве­но-са­ни­ тар­ном ин­спек­ци­јом, те оп­штин­ским ко­му­нал­ним по­ли­ци­ја­ма, обез­бје­ђу­је­мо до­сљед­но из­вр­ша­ва­ње оба­ве­за на пла­ну за­шти­те жи­вот­не сре­ди­не.

Пра­те­ћи раз­вој но­вих тех­но­ло­ги­ја, на­ста­ви­ће­мо обез­бе­ђи­ва­ње нај­са­вре­ме­ни­ јих тех­но­ло­шких рје­ше­ња, при­ла­го­ђе­ них ва­же­ћим еко­ло­шким стан­дар­ди­ма, с ци­љем по­ди­за­ња еко­ло­шке сви­је­сти на нај­ви­ши ни­во. За­по­сле­ни и њи­хо­во за­до­вољ­с тво... су мје­ри­ло на­шег успје­ха! За­до­вољ­ни за­ по­сле­ни су основ­на прет­по­став­ка и по­ла­зна тач­ка ква­ли­тет­ног по­сло­ва­ња комп ­ а­ни­је. Ор­га­ни­зу­ју­ћи ин­тер­не еду­ка­ци­је, кур­се­ве стра­них је­зи­ка, се­ми­на­ре, кон­гре­се и са­вје­то­ва­ња, ком­па­ни­ја м:тел же­ли уло­жи­ти у сво­је за­по­сле­не, мо­ти­ ви­са­ти их и обез­би­је­ди­ти им све мо­гућ­ но­сти за сти­ца­ње но­вих зна­ња. Та­ко­ђе, у овој ком­па­ни­ји се во­ди ра­чу­на и о здра­ вљу и си­гур­но­сти за­по­сле­них, а осно­ва­ на су и рад­но-прав­на и пси­хо­ло­шка са­ вје­то­ва­ли­шта. Спрем­ни да уло­же свој у из­град­њу тим­ског ду­ха, спрем­ни на по­моћ они­ма ко­ји­ма је то нај­по­треб­ни­је и на уче­шће у дру­штве­но од­го­вор­ним ак­ци­ја­ма ком­ па­ни­је, на­ши за­по­сле­ни су ак­тив­ни по­ кре­та­чи дру­штве­но од­го­вор­них ак­тив­ но­сти ком­па­ни­је м:тел и ва­жан фак­тор ње­ног по­слов­ног успје­ха. 

SRPSK A  No 1  2013

107


З Д Р А­В Љ Е

/

H E A L T H

СПЕЦИЈАЛНА БОЛНИЦА, ВРЊАЧКА БАЊА Тел.: (+381 36) 611 625, 618 860 marketing@vrnjcispa.rs, www.vrnjcispa.com

108

SRPSK A  БРОЈ 1  2013


СПЕ­ЦИ­ЈАЛ­НА БОЛ­НИ­ЦА „МЕР­КУР“ У ВР­ЊАЧ­КОЈ БА­ЊИ

Ли­дер срп­ског бањ­ског ту­ри­зма Об­је­ди­нив­ши ли­је­че­ње и ужи­ва­ње, тра­ди­ци­о­нал­но ко­ри­шће­ње ље­ко­ви­тих во­да и нај­мо­дер­ни­је ме­ди­цин­ске ме­то­де, вр­хун­ску струч­ност и ви­со­ку тех­но­ло­ги­ју, ова уста­но­ва из­ра­сла је у је­дин­стве­но сре­ди­ште здрав­стве­ног ту­ри­зма у ре­ги­о­ну. Ве­ли­ки број го­сти­ју и из Срп­ске

В

ећ по­сли­је пр­ве ана­ли­зе, још по­ло­ ви­ном 19. ви­је­ка, вој­ни ле­кар Еме­ рих Лин­дер­ма­јер по­твр­дио је да је вр­њач­ка ми­не­рал­на во­да до­бра за пи­ће и ку­па­ње, те јој „про­ре­као ли­је­пу бу­дућ­ ност“. А та­ква је би­ла и дав­на про­шлост те кра­љев­ске ба­ње Ср­би­је, оазе здра­вља и до­бре енер­ги­је, о че­му свје­до­чи ми­ле­ ни­јум­ска тра­ди­ци­ја. У но­во­вје­ков­ној Ср­би­ји, Вр­њач­ка Ба­ ња већ го­то­во 150 го­ди­на до­че­ку­је и ис­ пра­ћа сво­је го­сте, а Спе­ци­јал­на бол­ни­ца „Мер­кур“ не­што ви­ше од по­ла ви­је­ка. Упра­во то­ли­ко јој је тре­ба­ло да из­ра­ сте у је­дин­стве­но ље­чи­ли­ште, сре­ди­ште здрав­стве­ног ту­ри­зма и wel­lnes­sa, са мно­штвом са­др­жа­ја, за­у­зев­ши ли­дер­ску по­зи­ци­ју ме­ђу ба­ња­ма Ср­би­је. Спе­ци­јал­на бол­ни­ца „Мер­кур“ об­је­ди­ ни­ла је тра­ди­ци­о­нал­но ко­ри­шће­ње ље­ко­ ви­тих ми­не­рал­них во­да, ље­ко­ви­тог ми­ не­рал­ног бла­та, ду­го­го­ди­шње ис­ку­ство

ме­ди­цин­ског осо­бља, са­вре­ме­не трен­до­ве у ли­је­че­њу, ди­јаг­но­сти­ку, као и ком­фо­ран смје­штај, го­сто­прим­ство и про­фе­си­о­нал­ ност за­по­сле­них ко­ји ће вам по­мо­ћи да уна­при­је­ди­те сво­је здра­вље и ви­тал­ност, да се опу­сти­те и од­мо­ри­те. Има нај­са­вре­ме­ни­ју ме­ди­цин­ску слу­ жбу за пре­вен­ци­ју, ди­јаг­но­сти­ку, ли­је­че­ ње и ре­ха­би­ли­та­ци­ју бо­ле­сти ор­га­на за ва­ре­ње, ше­ћер­не бо­ле­сти и бо­ле­сти ко­ шта­но-зглоб­ног си­сте­ма. Ка­дров­ски по­ тен­ци­јал „Мер­ку­ра“ чи­ни 300 за­по­сле­ них, од то­га 40 ље­ка­ра-спе­ци­ја­ли­ста и суп­спе­ци­ја­ли­ста (уро­лог, фи­зи­ја­тар, не­ у­роп­си­хи­ја­тар, ги­не­ко­лог, оф­тал­мо­лог,

Ви­ше од тре­ћи­не Ба­ње Вр­њач­ку Ба­њу го­ди­шње по­сје­ти ви­ше од 146.000 го­сти­ју, ко­ји оства­ре пре­ко 560.000 но­ће­ња. Од то­га, у „Мер­ку­ру“ је 210.000 но­ ће­ња, што је ви­ше од тре­ћи­не укуп­ног бро­ја у Вр­њач­кој Ба­њи.

SRPSK A  No 1  2013

109


З Д Р А­В Љ Е

ин­тер­ни­ста, га­стро­ен­те­ро­лог, ен­до­кри­ но­лог, кар­ди­о­лог, пе­ди­ја­тар, спе­ци­ја­ли­ста за ис­хра­ну, ме­ди­ци­ну спор­та и ме­ди­ци­ну ра­да), пре­ко 100 ме­ди­цин­ских се­ста­ра и фи­зи­о­те­ра­пе­у ­та и пре­ко 150 за­по­сле­них рад­ни­ка у не­ме­ди­цин­ском сек­то­ру. За­хва­љу­ју­ћи струч­но­сти и ду­го­го­ди­ шњем успје­шном тим­ском ра­ду у ли­је­че­ њу ди­ја­бе­те­са, Спе­ци­јал­на бол­ни­ца „Мер­ кур“ је по­ста­ла зва­нич­ни На­ци­о­нал­ни цен­тар за пре­вен­ци­ју и еду­ка­ци­ју ди­ја­бе­ ти­ча­ра, по­твр­див­ши да је у том до­ме­ну уста­но­ва број 1 у Ср­би­ји и ре­ги­о­ну. Нај­ве­ће до­стиг­ну­ће Спе­ци­јал­не бол­ ни­це „Мер­кур“ у про­те­клом пе­ри­о­ду су сва­ка­ко – за­до­вољ­ни го­сти! Ве­ћи­на њих ве­ли да у „Мер­кур“ ра­до до­ла­зи и због љу­ба­зног осо­бља и до­брих ље­ка­ра, али кључ­ни раз­лог су, при­је све­га, од­лич­но осми­шље­ни про­гра­ми здра­вља, у ду­ху са­вре­ме­ног здрав­стве­ног ту­ри­зма, и wel­ lness про­гра­ми, мо­дер­ни и ма­што­ви­ти, ко­ји мо­гу да за­до­во­ље и нај­за­хтјев­ни­је кли­јен­те. Мо­гућ­ност ко­ри­шће­ња Аква цен­тра „Wa­ter­fall“, Пе­ло­ид цен­тра „Li­mus Ro­ma­nus“ и хи­пер­ба­рич­не ко­мо­ре, као и раз­ли­чи­тих са­др­жа­ја атрак­тив­ног Вел­нес цен­тра „Fons Ro­ma­nus“ – до­дат­но по­ја­ча­ ва по­ну­ду ове спе­ци­јал­не бол­ни­це, отва­ ра­ју­ћи го­сти­ма мно­штво но­вих на­чи­на за ква­ли­тет­ну ре­лак­са­ци­ју. Од ве­ли­ког

Ције­не ме­ди­цин­ских пан­си­о­на За се­зо­ну I: од 2.565 до 3.940 ди­на­ра За се­зо­ну II: од 2.825 до 4.340 ди­на­ра

110

SRPSK A  БРОЈ 1  2013

зна­ча­ја за за­до­вољ­ство го­сти­ју је и све ви­ши стан­дард ква­ли­те­та уго­сти­тељ­ских услу­га, иза ко­јег сто­је огром­на ула­га­ња у ку­хињ­ски блок и ре­сто­ран, и ус­по­ста­ вља­ње HACCP стан­дар­да хи­ги­је­не, као и у ре­но­ви­ра­ње со­ба ко­је са­да го­сти­ма мо­ гу да пру­же пот­пу­ни ком­фор. СПЕ­ЦИ­ЈАЛ­НИ ПА­КЕ­ТИ И ВАН­ПАН­СИ­ОН­СКА ПО­НУ­ДА По­ред ли­је­че­ња и ужи­ва­ња, го­сти­ма Спе­ци­јал­не бол­ни­це „Мер­кур“ на рас­ по­ла­га­њу је и ра­зно­ли­ка ван­пан­си­он­ска по­ну­да Вр­њач­ке Ба­ње: кул­т ур­на де­ша­ва­ ња (филм­ски и му­зич­ки фе­сти­ва­ли, кон­ цер­ти, књи­жев­не ве­че­ри, кар­не­вал...), лов и ри­бо­лов, вин­ске ту­ре, сред­њо­вје­ ков­ни ма­на­сти­ри у окру­же­њу (Жи­ча, Сту­де­ни­ца и Љу­бо­сти­ња), пла­ни­не Гоч и Ко­па­о­ник. У ци­љу по­јед­но­ста­вље­ња по­ну­де, флек­си­бил­но­сти и лак­шег пред­ста­вља­ња мно­штва са­др­жа­ја, осми­шље­ни су ме­ди­ цин­ски, wel­lness и кла­си­чан пан­си­он. У окви­ру ме­ди­цин­ских пан­си­о­на, го­сти­ма су на рас­по­ла­га­њу: • Оп­шти ме­ди­цин­ски па­кет • Жи­вје­ти са ди­ја­бе­те­сом – за пре­вен­ ци­ју и ли­је­че­ње ди­ја­бе­те­са • Га­стро па­кет – ли­је­че­ње бо­ле­сти ор­ га­на за ва­ре­ње • По­крет без бо­ла – за бо­ло­ве у кич­ме­ ном сту­бу и згло­бо­ви­ма • Li­nea li­fe – па­кет за мр­ша­вље­ње • Lady li­fe – ги­не­ко­ло­шки па­кет за пре­ вен­ци­ју и ли­је­че­ње. 


„G

uinot Institut Paris“ је више од 35 година водећа свјетска кућа у области професионалне козметике. Заједничким радом и сарадњом врхунских свјетских научника и козметичара, те сталним праћењем потреба и жеља клијената, развила је сигуран начин за успјешно бављење љепотом. Кључ тог успијеха је у врхунским третманима, уз коришћење производа који су резултат највише технологије, као и у искључивој посвећености салонској њези, високим стандардима при школовању и тренингу терапеута, те стеченом имиџу кроз рекламне кампање и спонзорисање врхунских спортских догађаја. У веома јакој конкуренцији „Guinot“ успијева да очува мјесто лидера кроз сталне иновације, од којих се издваја уношење „ћелијског медијума“ у препарате са чак 56 активних састојака за регенерацију ћелија: 21 амино киселина, 17 витамина и 16 минерала. „Guinot“ је освојио повјерење клијената широм свијета брзо видљивим и дуготрајним резултатима примјењених третмана. Зато су међу корисницима ове козметике и „вјечно младе“ свјетске звијезде, попут Хали Бери, Кајли Миног, Шарлиз Терон, Шерон Стоун, Кетрин Данев, Изабеле Ађани, а од мушкараца Мела Гибсона, Џорџа Клунија и Ричарда Гира. Ипак, ову козметику на врху држи прије свега вјерност клијента као што је енглеска краљица Елизабета. Данас сваки познатији центар који се бави љепотом има и „Guinot“ кабинет као гаранцију квалитета за захтјевну клијентелу. Више од 11.000 ауторизованих „Guinot beauty“ салона, клиника и спа-центара широм свијета, са професионалним beauty терапеутима, гаранција су квалитета и постојаности бренда. Добродошли!

Најтраженији третмани  ХИДРАДЕРМИЈА

 AROMATIC

 ХИДРАДЕРМИЈА ЛИФТ

 BEAUTE NEUVE

 TECHNI SPA

 LIFTOSOME

ЦЕНТАР ЗА ЊЕГУ И ОБЛИКОВАЊЕ ЛИЦА И ТИЈЕЛА Николе Пашића 1, 78000 Бањалука Тел.: 051 347 940; Факс: 051 347 942; Моб.: 065 593 569 glocon@teol.net, www.guinot.rs

Велепродаја и малопродаја козметичких препарата и шминке. Увозник за БиХ: GLOCON d.o.o, Бањалука


С Т У­Д И­Ј Е

Зна­ње увијек у мо­ди ВИ­ШЕ ОД ПЕТ И ПО ДЕ­ЦЕ­НИ­ЈА БЕ­ОГ ­ РАД­СКЕ ПО­СЛОВ­НЕ ШКО­ЛЕ

Ова ви­со­ко­школ­ска уста­но­ва, осно­ва­на дав­не 1956, ме­ђу пр­ви­ма у Ср­би­ји кре­ну­ла је у су­срет но­вим обра­зов­ним стра­те­ги­ја­ма и но­вим тех­но­ло­ги­ја­ма ин­фор­ма­тич­ке ере. Све ври­је­ме биље­жи успо­не и раст. Да­нас је то мо­дер­на и акре­ди­то­ва­на уста­но­ва – јед­на од нај­ве­ћих ви­со­ких шко­ла стру­ков­них сту­ди­ја у Евро­пи

Д

о­бри по­зна­ва­о­ци „пи­ћа бо­го­ва“ ка­жу за ви­но да је бо­ље што је ста­ри­је. Слич­но би се мо­гло ре­ћи и за Бе­о­град­ску по­слов­ну шко­лу: ве­ће ис­ку­ство – ве­ћи ква­ли­тет. Ка­да се за не­ ку шко­лу ка­же да је у нај­бо­љим го­ди­на­ ма, то зна­чи да има тра­ди­ци­ју и струч­ни ка­дар ко­ји нај­ви­ше мо­же да пру­жи сту­ ден­ти­ма. Зре­лост и ис­ку­ство, а опет до­ вољ­но мла­до­сти да успје­шно пра­ти нај­

112

SRPSK A  БРОЈ 1  2013

мо­дер­ни­је то­ко­ве у сво­јој обла­сти. Баш та­ква је Бе­о­град­ска по­слов­на шко­ла, ви­со­ка шко­ла стру­ков­них сту­ди­ја ко­ја ових да­на про­сла­вља 57 го­ди­на ра­да. Осно­ва­на од­лу­ком Скуп­шти­не Ср­би­ је 29. ју­на 1956. као Ви­ша еко­ном­ско-ко­ мер­ци­јал­на шко­ла, го­ди­не 1988. пре­ра­ сла је у Ви­шу по­слов­ну шко­лу, а од 2002. но­си да­на­шњи на­зив: Бе­о­град­ска по­ слов­на шко­ла. Ни­је та­да про­ми­је­њен са­


мо на­зив, не­го је шко­ла тран­сфор­ми­са­на пре­ма ствар­ним са­вре­ме­ним по­тре­ба­ма дру­штва. Про­цес је успје­шно окон­чан, акре­ди­то­ва­ни су сту­диј­ски про­гра­ми, про­ми­је­ње­ни кон­цепт и ду­жи­на сту­ди­ја (са­да тра­ју три, умје­сто ра­ни­јих дви­је го­ ди­не). По усва­ја­њу но­вог За­ко­на о ви­со­ ком обра­зо­ва­њу, ова обра­зов­на уста­но­ ва го­ди­не 2007. пре­ла­зи у ста­т ус ви­со­ке шко­ле стру­ков­них сту­ди­ја. – Оп­ти­мал­но ко­ри­шће­ње свих рас­ по­ло­жи­вих ре­с ур­са и ис­ку­ства ду­гог ви­ше од пет и по де­це­ни­ја, за­тим ис­ку­ ства пре­сти­жних свјет­ских по­слов­них ин­сти­т у­ци­ја, као и по­сту­ла­та „Бо­лоњ­ ског про­це­са“, за­кон­ских нор­ма­ти­ва и стан­дар­да, по­ка­за­ло је да су дав­но по­ста­вље­ни стра­те­шки ци­ље­ви на­ше шко­ле би­ли не са­мо ре­ал­ни, већ и ан­ти­ ци­па­тор­ски – ка­же за На­ци­о­нал­ну ре­ви­ ју проф. др Или­ја Са­мар­џић, ди­рек­тор Бе­о­град­ске по­слов­не шко­ле. – Без об­зи­ ра ко­ли­ко има­мо ви­со­ких шко­ла и фа­ кул­те­та, не­до­ста­је нам ви­со­ко­об ­ ра­зо­ва­ них ка­дро­ва. Та­ко смо још 1996. го­ди­не, на зах­тјев Ми­ни­стар­ства фи­нан­си­ја, осно­ва­ли од­сјек за обра­зо­ва­ње ка­дро­ ва за упра­ве при­хо­да и фи­нан­сиј­ску по­ли­ци­ју. Пре­ма та­да­шњим струч­ним ана­ли­за­ма, би­ло је по­треб­но 5.000 та­ко обра­зо­ва­них ка­дро­ва. Да­нас их је оста­ ло са­мо око 2.000, јер су мно­ги оти­шли у пен­зи­ју. Прак­тич­но, ни­ка­да ни­смо до­ сти­гли ци­фре ко­је су по­треб­не на­шој при­вре­ди. Бе­о­град­ска по­слов­на шко­ла је ме­ ђу пр­ви­ма по­че­ла да при­мје­њу­је но­ве тех­но­ло­ги­је у про­це­с у обра­зо­ва­ња и оцје­њи­ва­ња. Елек­трон­ско по­ла­га­ње ис­ пи­та, уоби­ча­је­но у ве­ћи­ни европ­ских зе­ма­ља, омо­гу­ће­но је и ов­де од школ­ске 2009/2010. У скло­пу тог про­јек­та, шко­ ла је соп­стве­ним сред­стви­ма опре­ми­ла

Пра­ви при­мер успје­шно­сти – Ср­би­ја је део европ­ског обра­зов­ног про­сто­ра – ре­као је ми­ни­стар про­свје­те и на­у­ке Ср­би­је проф. др Жар­ко Об­ра­до­ вић на све­ча­ној ака­де­ми­ји по­во­дом про­сла­ве ју­би­ле­ја Бе­о­ град­ске по­слов­не шко­ле, на­ја­вљу­ју­ћи на слије­де­ћем сте­пе­ ни­ку евро­ин­те­гра­ци­ја до­но­ше­ње но­вог За­ко­на о ви­со­ком обра­зо­ва­њу. – Тре­нут­но у Ср­би­ји сту­ди­ра 65.000 сту­де­на­та. На­дам се да ће ре­ше­ња у бу­ду­ћем за­ко­ну би­ти у ин­те­ре­су ви­со­ког обра­зо­ва­ња, по­ве­ћа­ња бро­ја ви­со­ко­о­бра­зо­ва­них љу­ди и раз­вој­них пер­спек­ти­ва на­ше зе­мље. Бе­о­град­ска по­ слов­на шко­ла је пра­ви при­мјер успе­шне ор­га­ни­за­ци­је и на­ шег на­сто­ја­ња да уна­прије­ди­мо си­стем обра­зо­ва­ња по мо­ дер­ним европ­ским стан­дар­ди­ма и раз­вој­ним по­тре­ба­ма у на­шем дру­штву.

че­ти­ри но­ве слу­ша­о­ни­це са пре­ко 160 ра­чу­на­ра и нај­мо­дер­ни­јом сер­вер­ском си­стем-са­лом. Опре­мље­на су и два мо­ дер­на мул­ти­функ­ци­о­нал­на ам­фи­те­ат­ ра са по 125 мје­ста, уз мо­гућ­ност спа­ја­ња у је­дан од 250 мје­ста, по­мје­ра­њем по­крет­ ног пре­град­ног зи­да. Тре­нут­но рас­по­ ла­же, укуп­но, са ви­ше од 500 ра­чу­на­ра. По­ред на­ве­де­них, по­сто­је још че­ти­ри ам­фи­те­а­тра, ви­ше од 20 слу­ша­о­ни­ ца, де­вет ин­тер­нет учи­о­ни­ца, би­бли­ о­те­ка (са ви­ше од 10.000 на­сло­ва), чи­та­он ­ и­ца... Пре­ма свим па­ра­ме­три­ма, Бе­о­град­ ска по­слов­на шко­ла је у сво­јој обла­сти јед­на од нај­а­трак­тив­ни­јих на Бал­ка­ну.

 Проф. др Илија Самарџић, директор Београдске пословне школе

Обра­зо­ва­ње за жи­вот Све­ча­ној ака­де­ми­ји по­во­дом про­сла­ ве ју­би­ле­ја Бе­о­град­ске по­слов­не шко­ле при­су­ство­ва­ла је и проф. др Сла­ви­ца ��у­ кић Де­ја­но­вић, да­нас ми­ни­стар­ка здра­ вља Ср­би­је. Искре­но че­сти­та­ју­ћи до­са­ да­шње успје­хе, она је ис­та­кла: – Ова шко­ла не про­из­во­ди ка­дро­ве за ди­ пло­ме, не­го за при­вре­ду. Учи сту­ден­те ка­ ко у жи­во­ту да рје­ша­ва­ју по­слов­не про­ бле­ме, еду­ку­је оне ко­ји то мо­гу да учи­не.

SRPSK A  No 1  2013

113


С Т У­Д И­Ј Е

ПРЕД­НО­С ТИ Проф. др Милан МЕ­ Ђ У­ Н А­РОД­НИХ ВИ­ДИ­КА Бјелић, генерални секретар – Број ино­стра­них сту­де­на­та, из околБеоградске ­ н их али и дру­гих зе­ма­ља Евро­пе, сва­ пословне школе ке го­ди­не је све ве­ћи. Тре­нут­но смо по бро­ју сту­де­на­та ме­ђу нај­ве­ћим ви­со­ким шко­ла­ма у Евро­пи – ка­же ди­рек­тор Са­ мар­џић. – Има­мо иде­ју да се осну­је ака­ де­ми­ја стру­ков­них сту­ди­ја, што наш за­кон омо­гу­ћа­ва. Са не­мач­ким уни­вер­ зи­те­ти­ма на­пра­ви­ли смо идеј­ни про­је­ кат, ко­ји се дје­ли­мич­но већ ре­а­ли­зу­је. Има­мо од­лич­ну са­рад­њу са Уни­вер­зи­те­ том у Штут­гар­т у. То­ком ра­да у Не­мач­кој на­ши сту­ден­ти су по­ка­за­ли из­ван­ред­но зна­ње, ани­ми­ра­ли су та­мо­шње сту­ден­те и они са­да до­ла­зе да код нас уче. Та­ко­ ђе, има­мо до­бру са­рад­њу са Ми­ни­стар­ ством про­свје­те Ср­би­је. На­дам се да ће

Спрем­на за бу­дућ­ност Проф. др Јо­а­ким Ве­бер, рек­тор Уни­вер­зи­те­та ко­о­пе­ра­тив­них сту­ди­ја у Штут­гар­ту, при­су­ству­ју­ћи све­ча­ној ака­де­ми­ји по­во­ дом 55. го­ди­шњи­це БПШ, ис­та­као је: – За­до­вољ­ство нам је би­ло да вам пре­не­се­мо не­ка на­ша ис­ ку­ства ко­ја смо сте­кли у по­сљед­ње че­ти­ри де­це­ни­је спро­во­ ђе­ња тро­го­ди­шњих прак­тич­но ин­те­гри­са­них ко­о­пе­ра­тив­них уни­вер­зи­тет­ских про­гра­ма. Имао сам мо­гућ­ност да ис­пра­тим про­цес акре­ди­та­ци­је Бе­о­град­ске по­слов­не шко­ле и за­до­вољ­ ство да уго­стим гру­пе сту­де­на­та и про­фе­со­ра из Ср­би­је. Они већ го­ди­на­ма по­сје­ћу­ју наш уни­вер­зи­тет, а уско­ро ће и гру­па на­ших сту­де­на­та до­ћи код вас. За­ди­вљен сам ино­ва­тив­ним ака­дем­ским раз­во­јем у Ср­би­ји и сма­трам да је Бе­о­град­ска по­ слов­на шко­ла спрем­на за бу­дућ­ност.

114

SRPSK A  БРОЈ 1  2013

уско­ро би­ти ре­а­ли­зо­ва­ни сви на­ши пла­ но­ви и да ће стру­ков­ни уни­вер­зи­тет код нас по­ста­ти ствар­ност. У окви­ру ме­ђу­на­род­не са­рад­ње БПШ, по ме­мо­ран­ду­му о ко­о­пе­ра­ци­ји са ка­ над­ским др­жав­ним ко­ле­џом „Al­gon­qu­ in“ из Ота­ве, од­ви­ја се успје­шна раз­мје­на сту­де­на­та и про­фе­со­ра. Слич­на је и са­ рад­ња са уни­вер­зи­те­том „Јо­хан Ке­плер“ из Лин­ца (Аустри­ја), са Ста­ван­џер уни­ вер­зи­те­том из Нор­ве­шке, са Уни­вер­зи­те­ том „Ари­сто­тел“ из Со­лу­на (Грч­ка), Уни­ вер­зи­те­том „Ва­си­ли­је Гол­диш“ из Ара­да и срп­ском гим­на­зи­јом „До­си­теј Об­ра­до­ вић“ из Те­ми­шва­ра (Ру­му­ни­ја)... По­сто­је пла­но­ви и за Ре­пу­бли­ку Срп­ску. – Бе­о­град­ска по­слов­на шко­ла би­ла је при­с ут­на на под­руч­ју Срп­ске и у нај­ те­жим вре­ме­ни­ма, ка­да је на­ста­ја­ла та Ре­пу­бли­ка – ка­же проф. др Ми­лан Бје­ лић, ге­не­рал­ни се­кре­тар Бе­о­град­ске по­слов­не шко­ле. – Хра­брост и по­жр­тво­ ва­ње на­став­ни­ка и осо­бља Бе­о­град­ске по­слов­не шко­ле до­ла­зи­ли су до из­ра­жа­ ја у тим те­шким вре­ме­ни­ма, ка­да се на­ сто­ја­ло, по­ред свих не­да­ћа, да се одр­жи ви­со­ко­о­бра­зов­на дје­лат­ност. По­ред та­ да­шњег при­с у­ства у Но­вом Гра­ду, обра­ зов­на де­лат­ност ре­а­ли­зо­ва­на је ка­сни­је и у оп­шти­на­ма Гац­ко и Со­ко­лац. Број­не не­рас­ки­ди­ве ве­зе и при­ја­тељ­ства из тих вре­ме­на гра­ђа­на Срп­ске и осо­бља Бе­ о­град­ске по­слов­не оста­ли су до да­нас. На­сто­ја­ће­мо, са­гла­сно по­зи­тив­ним про­ пи­си­ма Ре­пу­бли­ке Ср­би­је и Ре­пу­бли­ке Срп­ске, а у ду­х у Спо­ра­зу­ма о спе­ци­јал­ ним и па­ра­лел­ним ве­за­ма, да об­но­ви­мо на­ше при­с у­ство на под­руч­ју Срп­ске, са убје­ђе­њем да ће нас на­ши при­ја­те­љи то­ пло до­че­ка­ти. Струч­ња­ци ко­ји му­дро упра­вља­ју Бе­ о­­град­ском по­слов­ном шко­лом ис­ти­чу у раз­го­во­ру за На­ци­о­нал­ну ре­ви­ју да су пот­пи­сни­ци Гло­бал­ног до­го­во­ра Ује­ди­ ње­них на­ци­ја, нај­ма­сов­ни­јег до­бро­вољ­ ног удру­же­ња ком­па­ни­ја по­све­ће­них уса­гла­ша­ва­њу са де­сет уни­вер­зал­них прин­ци­па дру­штве­но од­го­вор­ног по­сло­ ва­ња. По­но­сни су и на број­не на­гра­де и при­зна­ња, ме­ђу ко­ји­ма је Ор­ден Ву­ ка Ка­ра­џи­ћа II сте­пе­на ко­јим је шко­лу 2006. од­ли­ко­вао пред­сјед­ник СЦГ Све­ то­зар Ма­ро­вић за по­стиг­ну­те ре­зул­та­те у обра­зо­ва­њу струч­них ка­дро­ва, као и пре­сти­жна на­гра­да Дис­ко­бо­лос за про­је­ кат „По­слов­на ин­те­ли­ген­ци­ја као алат за мје­ре­ње про­це­са“. 


Република Србија

ВИСОКА ХОТЕЛИЈЕРСКА ШКОЛА струковних студија

ТЕРСТВО • ГАСТРОНОМИЈА А Р О Т • РЕС О В Т С ИЈЕР Л Е Т ХО ВИСОКА ХОТЕЛИЈЕРСКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА, најбоља школа на Балкану у 2011, „Регионални бизнис партнер 2012“, у школској 2013/2014. уписује у прву годину основних струковних студија 360 студената, за стицање високог образовања и 180 ЕСПБ бодова, на акредитоване студијске програме:

• Хотелијерство (струковни менаџер хотелијерства, bachelor.appl) – 150 студената (35 буџетских + 115 са плаћањем школарине) • Ресторатерство (струковни менаџер ресторатерства, bachelor.appl) – 60 студената (20 буџетских + 40 са плаћањем школарине)

Кнеза Вишеслава 70, 11000 Београд Тел.: +381 11 25 45 787 Факс: +381 11 2547 884 E-mail: info@vhs.edu.rs Сајт: www.vhs.edu.rs

• Гастрономија (струковни менаџер гастрономије, bachelor.appl) – 150 студената (35 буџетских + 115 са плаћањем школарине) > Предаја докумената за први уписни рок: 26-28. јуна 2013. > Пријемни испит: 1. и 2. јула 2013. > Резултати: 3. јула 2013. > Упис: 8. и 9. јула 2013. Детаљније информације, уписни водич, корисни савети: www.vhs.edu.rs



Srpska - broj 1