М ОС Т ОВ И
Ратници од теракоте у Музеју првог цара из династије Ћин
10
Неке одломке из овог путописа Ми одрага Павловића можете читати на страницама које следе. Уз те изванредне путописе (које у књизи из 1995. потпи сује иста уредничка рука као и ово из дање пред вама), Павловић је придодао и свој избор из старих кинеских мито ва, избор из чувене кинеске антологије Извориште старих песама (Гу ши јуен), из Књиге песама (Ши ђин), из Чу цуа. Његов избор из таоистичке поезије за снован је на четири велика песника (Ли По, Ван Веи, Ли Шин Јин, Хуан Тан). Из Конфучијевог Аналекта одабрао је јед ну песму, као и из Баоцина о Пу Мину. Из књиге Наука и цивилизација у Кини сера Џозефа Нидама преведена су три одељка: „О алхемији и хемији“, „О душа
ма хун и фо“, „Лутајући космосом“. Као завршни такт и зачин долази краћи из бор из кинеске књижевности XX века, где су Ху Ше, Занг Ке Ђиа, Даи Ванг Шу, Лао Ше... Све ово превели су или препевали Зорана Јеремић, Љиљана Ђуровић, На да Саратлић и сам Миодраг Павловић. С пуном самосвешћу: „Дрхтим и стре пим, / Дан је од дана тежи. / Људи се не спотакну о планину, / А спотичу се о хумку.“ У ЧУДНОМ ДОСЛУХУ Међу српским песницима који су у последњој четврти XX века писали о Кини посебно место има, свакако, и Сте