__MAIN_TEXT__

Page 1

Година XIII • специјално издање, 2019. • бесплатан примерак www.nacionalnarevija.com

МИНИСТАРСТВО КУЛТУРЕ И ИНФОРМИСАЊА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ


П Р О Л О Г

Из­да­вач­ „Прин­цип Прес“­ Це­тињ­ска 6, 11000 Бе­о­град­ Тел.: +381 (11) 322 70 34, 32 30 447­ www.na­ci­o­nal­na­re­vi­ja.com­ prin­cip.press@gmail.com Ди­рек­тор и глав­ни уред­ник­ Ми­шо Ву­јо­вић Уред­ник­ Бра­ни­слав Ма­тић Тех­нич­ки уред­ник­ Алек­сан­дар Ћо­сић Уред­ник фо­то­гра­фи­је­ Дра­ган Бо­снић За­гла­вље и ди­зајн на­слов­не стра­не­ Јо­ван Жељ­ко Ра­ја­чић

У СУ­СРЕТ САЈ­МУ КЊИ­ГА У ПЕ­КИН­ГУ

При­сне да­љи­не

М

е­ђу­на­род­ни са­јам књи­га у пре­сто­ни­ци Ки­не јед­но је од свет­ских оку­пља­ња те вр­сте на ко­ји­ма ће и у 2019. би­ти пред­ста­вље­ни срп­ска књи­жев­ност, из­да­ва­штво и кул­т у­ра. И то из Ср­би­је и Срп­ске. Пред­ста­вља­ње, као и ова го­ди­на у срп­ској кул­т у­ри, би­ће у зна­ку ни­за зна­чај­них го­ди­шњи­ца. „На­вр­ша­ва се 90 го­ди­на од ро­ђе­ња и 10 го­ди­на од смр­ти Ми­ло­ра­да Па­ви­ћа (1929–2009), 90 го­ди­на од ро­ђе­ња Алек­сан­дра По­по­ви­ћа (1929– 1996), 30 го­ди­на од смр­ти Да­ни­ла Ки­ша (1935–1989), 70 го­ди­на од смр­ти Раст­ка Пе­тро­ви­ћа (1898–1949), 120 го­ди­на од ро­ђе­ња Ра­ де­та Дра­ин­ца (1899–1943)... Сто­та је го­ди­шњи­ца од об­ја­вљи­ва­ња пре­крет­нич­ке збир­ке пе­са­ма Ли­ри­ка Ита­ке (1919–2019) Ми­ло­ ша Цр­њан­ског.“ На­ро­чи­то ме­сто има­ће 800. го­ди­шњи­ца од сти­ца­ња са­мо­стал­ но­сти Срп­ске пра­во­слав­не цр­кве, као и 810. го­ди­шњи­ца од на­ стан­ка Сту­де­нич­ког ти­пи­ка. Тај зна­ме­ни­ти спис Све­тог Са­ве, пр­вог срп­ског ар­хи­е­пи­ско­па, угра­ђен је у те­ме­ље Срп­ске цр­кве, али је и „де­ло под­јед­на­ко зна­чај­но за раз­вој срп­ског је­зи­ка, пи­ сма и пра­ва“. И На­ци­о­нал­на ре­ви­ја, још јед­ном сво­јом по­себ­ном све­ском, као и ни­зом дру­гих ре­пре­зен­та­тив­них из­да­ња, би­ће у Пе­кин­гу. На штан­ду сво­је зе­мље. При­пре­ми­ли смо те­мат о од­зво­ни­ма ви­ со­ке ки­не­ске кул­т у­ре и ци­ви­ли­за­ци­је у де­ли­ма ве­ли­ких срп­ских пе­сни­ка и пи­са­ца, по­пут Ми­ло­ша Цр­њан­ског, Ми­о­дра­га Па­вло­ ви­ћа, Сте­ва­на Ра­ич­ко­ви­ћа, Вас­ка По­пе, Дра­го­сла­ва Ан­дри­ћа... Ба­ви­мо се жи­во­ти­ма и де­ли­ма пи­са­ца чи­је се го­ди­шњи­це обе­ле­ жа­ва­ју. Об­ја­вљу­је­мо и интервјуе са писцима Љу­би­во­јем Ршу­мо­ ви­ћем и Татјаном Ступар Трифуновић... По­што су при­ја­те­љи увек бли­зу, ни Пе­кинг нам не мо­же би­ти да­ле­ко. 

Са­рад­ни­ци­ Ми­ло­ван Ви­те­зо­вић, је­реј Јо­ван Пла­ме­нац, Бо­јан Ман­дић, Дра­ган Ла­ки­ће­вић,­ Не­бој­ша Је­врић, Ол­га Ву­ка­ди­но­вић, Јо­во Ба­јић, Де­јан Бу­ла­јић, Пе­тар Ми­ла­то­вић, Де­јан Ђо­рић, Ђор­ђе Ср­бу­ло­вић, Ми­ха­ил Ку­ла­чић, Ми­ле­на З. Бо­га­вац, Во­ји­слав­ Фи­ли­по­вић, Са­ша Шар­ко­вић, Зо­ран­ Плав­шић, Христина Пламенац, Дра­га­на Бар­јак­та­ре­вић, Душица Милановић Мар­ке­тинг­ Мир­ко Ву­јо­вић Се­кре­та­ри­јат и пла­сман­ Дра­га­на Ди­ми­три­је­вић,­ Ми­лен­ко Ва­си­лић Пред­став­ни­штво за Срп­ску­ „Прин­цип Прес РС“­ Николе Пашића 1, 78000 Ба­ња­лу­ка­ Тел/Факс: +387 (51) 304 360 Пред­став­ни­штво за Аустра­ли­ју­ „Prin­cip Press Austra­lia PTY LTD“,­ 5 Germain Crt, Keilor Downs, 3038 VIC Штам­па­ „Пор­тал“, Бе­о­град

На­слов­на­ стра­на:­ Го­ди­шњи­це­ срп­ске кул­ту­ре­ у 2019.­ (Ди­зајн:­ Ј. Ж. Ра­ја­чић) Часопис уписан у Регистар медија Републике Србије, бр. NV000385

ISSN 1452-6905 = Национална ревија Србија COBISS.SR-ID 139088140

03


М О­С Т О­В И

Свет у ка­пи ро­се КИ­НА У ВИ­ДО­КРУ­ГУ СРП­СКЕ КЊИ­ЖЕВ­НО­С ТИ XX ВЕ­КА

04


Од „Ан­то­ло­ги­је ки­не­ске ли­ри­ке“ Ми­ло­ша Цр­њан­ског из 1923, па све до кра­ја ми­ну­лог ми­ле­ни­ју­ма, Ки­ном су се у срп­ској књи­жев­но­сти ба­ви­ли нај­бо­љи. Ми­о­драг Па­вло­вић, Сте­ван Ра­ич­ко­вић, Вас­ко По­па, Дра­го­слав Ан­дрић... Маг­не­ти­зам и ду­би­на Ки­не, ­ ње­на древ­ност и му­дра ма­ло­ре­кост, је­зик ар­хе­ти­па и при­сност све­ко­ли­ке ва­се­ље­не, ­ на­и­шли су код Ср­ба на ви­со­ке од­зи­ве. Сва­ко ће би­ра­ти по сво­јој ме­ри, али, у сва­ком ­ слу­ча­ју, чвр­ста је осно­ва за срп­ско-ки­не­ске кул­тур­не мо­сто­ве „у бу­дућ­но­сти ­ ко­ју смо упо­зна­ли, у про­шло­сти ко­ја ће тек до­ћи“ Пи­ше: Бра­ни­слав Ма­тић

Ве­ли­ки ки­не­ски зид

05


М О­С Т О­В И  Бу­ди­стич­ки храм

 Јед­на од ­ пред­ста­ва ­ Бу­де у Ки­ни

М

и­ну­ли су ми­ле­ни­ју­ми ти­ши­не и да­љи­не, без­и­ме­ни и те­шко са­гле­ди­ви. У ви­до­круг срп­ске кул­т у­ре, пре све­га књи­жев­но­сти, Ки­на ула­зи у XX ве­ку. Ни­је мно­го дру­га­чи­ је ни у оста­лим европ­ским кул­т у­ра­ма. По­не­ки ра­ни­ји слу­чај вре­дан је по­ме­ на са­мо као за­ни­мљи­вост. (Дра­го­слав Ан­дрић: „Мар­ко По­ло? То ни­је кон­такт Ки­не са За­па­дом, не­го За­па­да са њом, про­ма­шен, уоста­лом, јер је Ве­не­ци­ја на­ ста­ви­ла да у том прав­цу др­жи дур­бин окре­нут на­о­па­ко.“) Ка­да је јед­ном сту­пи­ла „у пр­стен ви­ ди­ка“ срп­ске књи­жев­но­сти, Ки­ном су се ов­де ба­ви­ли нај­бо­љи. Њен маг­не­ти­зам и ду­би­на, ње­на древ­ност, што ће ре­ћи са­крал­ност, та по­све­ће­ност у сва­ком по­кре­т у и рад­њи, му­дра ма­ло­ре­кост, је­ зик ми­та и ар­хе­ти­па, зра­че­ње моћ­них сим­бо­ла, при­сност све­ко­ли­ке ва­се­ље­не, то ње­но све у све­му, тај свет у ка­пи ро­се, бр­зо су у срп­ској књи­жев­но­сти на­шли сво­је ви­со­ке од­зи­ве. То је не­с ум­њи­во те­ ма за ве­ли­ку сту­ди­ју и ин­сти­т ут­ски рад. За ову при­ли­ку, спре­ма­ју­ћи се за на­ступ Ср­би­је на Ме­ђу­на­род­ном сај­му књи­ га у Пе­кин­гу 2019, по­ме­ну­ће­мо не­што од то­га. Оно што у пр­ви мах сма­тра­мо нај­пре­чим. Узми­мо то као шла­гворт за раз­го­во­ре ко­ји ће би­ти на­ста­вље­ни у се­вер­ној пре­сто­ни­ци Ки­не. НА ВР­ХУ СРЕ­БР­НЕ ТР­СКЕ „Вр­х у­нац све­га про­зрач­ног, мир­ног, веч­ног, ете­рич­ног, до че­ га дух и осе­ћа­ји мо­гу до­ћи.“ Та­ко два­де­сет­де­ве­то­го­ди­ шњи Ми­лош Цр­њан­ски до­ жи­вља­ва ки­не­ску и ја­пан­ску по­е­зи­ју, ко­ју пре­во­ди у Па­ ри­зу, не­ду­го по­сле Ве­ли­ког ра­та, и пра­ви ње­ну пр­ву ан­то­ло­ги­ју на срп­ском. „Ова мо­ја ан­то­ло­ги­ја је, сва­ ка­ко, пр­ви рад ове вр­сте код нас. (...) Нај­те­жи део мо­га ра­да

06

био је, по то­ме, ода­би­ра­ње тек­ста. И, у Па­ри­зу, ја сам, утвр­див­ши текст, про­во­ дио у му­зе­ји­ма ду­ге и све­тле но­ћи, ко­ је се из ви­ди­ка ни­с у спу­сти­ле на зе­мљу, не­го са­мо на врх сре­бр­не не­ке тр­ске, на ста­рим сви­ла­ма. До­во­ди­ле су ме до мир­ ног осме­ха, ко­јим се је­ди­но мо­же раз­у­ ме­ти текст Лао-цеа. По­сле­по­дне­ва у по­ лу­мрач­ном му­зе­ју Ги­ме, пре не­го што је про­ле­ће до­шло, са ка­ме­ним гла­ва­ма око чи­јих уса­на леб­ди благ му­тан осмех, по­ ма­га­ла су ми бо­ље не­го сви реч­ни­ци и лек­си­ко­ни лон­дон­ских си­но­ло­га.“ У ан­то­ло­ги­ју Цр­њан­ског упле­те­не су све нај­ва­жни­је ни­ти ве­ли­ке ки­не­ске по­ е­зи­је. Књи­га про­ме­на, Лао Це, Кон­фу­чи­ је, Ли Таи По, Ту Фу, Ванг Веи. „Тре­шње у Ки­ни“ во­ди­ле су ка су­ма­тра­и­зму и ка оној не­над­ма­шној „суп­стан­ци чи­сте ли­ ри­ке“ ко­ју пре­по­зна­је­мо у ср­жи сти­хо­ва са­мог Цр­њан­ског, на­ро­чи­то та­мо где он до­се­же соп­стве­не вр­хун­це. Цр­њан­ски свом бе­о­град­ском из­да­ ва­чу Све­ти­сла­ву Б. Цви­ја­но­ви­ћу пи­ше из Па­ри­за 30. ја­ну­а­ра 1921: „... Имам две ства­ри и јед­ну бих вр­ло ра­до дао Ва­ма, због тог ду­га. Јед­но су пе­сме ки­не­ске и ја­пан­ске, око 60 њих, из ен­гле­ских и фран­цу­ских збир­ки. Ов­де их свет гу­та. Упо­знао сам се са два Ки­не­за на Уни­вер­ зи­те­т у, они ми по­ма­жу и пре­гле­да­ју и са­ве­т у­ју. Уз то бих на­пи­сао ве­ћи чла­нак о ки­не­ској и ја­пан­ској ли­ри­ци и фи­ло­ зо­фи­ји. То би ишло. Хо­ће­те?“ Цви­ја­но­вић, из сво­јих раз­ло­га, ни­је хтео. Али је­сте Из­да­вач­ка књи­жар­ни­ца „На­пре­дак“. Ан­то­ло­ги­ја ки­не­ске ли­ри­ ке из­ла­зи у Бе­о­гра­ду 1923. и од та­да је, баш као и Пе­сме ста­рог Ја­па­на из 1928, до­жи­ве­ла мно­штво из­да­ња. Оба та на­ сло­ва оста­ви­ла су ва­жан траг у срп­ској књи­жев­но­сти и би­ла за­ме­так за ка­сни­је ан­то­ло­ги­је ки­не­ске по­е­зи­је на срп­ском, знат­но ути­цав­ши на до­жи­вља­ва­ње Да­ ле­ког Ис­то­ка у срп­ској кул­т у­ри. КА УНУ­ТРА­ШЊИМ ­ ПРО­С ТРАН­С ТВИ­МА У по­след­њој че­твр­ти XX ве­ка, у вре­ ме со­ци­ја­ли­стич­ке Ју­го­сла­ви­је и по­сле Кул­т ур­не ре­во­лу­ци­је у Ки­ни, ни­зу ве­ ли­ких срп­ских пе­сни­ка и пи­са­ца би­ла су омо­гу­ће­на сту­диј­ска пу­то­ва­ња у нај­ мно­го­људ­ни­ју зе­мљу на све­т у. Би­ле су то осми­шље­не по­се­те, уз пре­во­ди­о­це и ода­бра­не са­го­вор­ни­ке, као и од­ла­ске


07


М О­С Т О­В И

 Ки­не­ски пре­део на ва­жна ме­ста ки­не­ског дру­штве­ног жи­во­та, кул­т у­ре и са­крал­не ге­о­гра­фи­ је. Без мно­го ди­ле­ме, мо­гло би се ре­ћи да је јед­ним та­квим пу­то­ва­њем у Ки­ну нај­да­ље до­про Ми­о­драг Па­вло­вић, ве­ ли­ки пе­сник, есе­ји­ста, ан­то­ло­ги­чар. У сеп­тем­бру 1979. он та­мо сти­же ду­гим ноћ­ним ле­том пре­ко Ана­до­ли­је, Цр­ног мо­ра, Те­хе­ра­на. Све­до­чи­ће о то­ме у пу­ то­пи­с у об­ја­вље­ном три го­ди­не ка­сни­је у ни­шком ча­со­пи­с у Гра­ди­на („Ки­на – око на пу­т у“, 1982), по­том и у књи­зи Ки­на из 1995. „Ни рад мо­то­ра, ни ко­ра­ча­ње ави­о­на кроз ноћ, ни кре­та­ње ки­не­ских стју­ар­де­са не мо­гу да ути­чу на чи­ње­ни­ цу ко­ју сам осе­тио у ду­би­ни се­бе: вре­ме је ста­ло, и мој до­слух са ње­го­вим за­сто­ јем са­вр­шен је.“ Ве­ли­ки пе­сник у Ака­де­ми­ји за дру­ штве­не на­у­ке у Пе­кин­гу раз­го­ва­ра о ки­не­ском пе­сни­штву, сим­бо­ло­ги­ји, фол­кло­ру. По­се­ћу­је цар­ски За­бра­ње­ни град. На ду­гим обе­ди­ма, го­то­во об­ред­ ним, из­ну­тра упо­зна­је фи­ло­зо­фи­ју ки­ не­ске ку­хи­ње. Кроз ар­хе­о­ло­шке на­ла­зе за­ви­ру­је у уну­тра­шња про­стран­ства ки­не­ског ми­та. Ноћ­ним во­зом пу­т у­је ка Јун-Кан­гу, јед­ној од три ве­ли­ке ску­ пи­не бу­ди­стич­ких пе­ћи­на, 380 ки­ло­ме­  Скулп­ту­ра ­ та­ра се­ве­ро­за­пад­но од Пе­кин­га. У Дакод гроб­ни­це ­ Тун­гу, ско­ро ми­ли­он­ском гра­ду за ко­ји ца­ре­ва из ­ ни­ка­да ра­ни­је ни­је чуо, упи­ја сли­ке из ди­на­сти­је Минг

08

сва­ко­днев­ног жи­во­та, пун ра­до­зна­ло­ сти и за­чу­ђе­но­сти. Са­зна­је ва­жне ства­ ри о ки­не­ском раз­у­ме­ва­њу смр­ти и са­ хра­њи­ва­њу. Оду­ше­вљен је за­ди­мље­ном „опе­ром у Шен­си сти­лу“, тим су­сре­том „пра­вог, не­па­тво­ре­ног на­ро­да и ви­со­ке пле­ме­ни­те умет­но­сти, ко­ја је исто­вре­ ме­но и ње­го­ва и но­ва, и еле­гант­на и ду­ бо­ко људ­ска“. Пред гро­бо­ви­ма ца­ре­ва из ди­на­сти­је Минг за­пи­с у­је: „Та­кво је кон­ фу­чи­јан­ство, у име ко­јег је ова умет­ност по­но­во на­ста­ја­ла. Со­лид­но, чвр­сто, по­ не­где на­стра­но, без ве­ће ма­ште и сми­ сла за из­не­на­ђе­ње, бу­квал­но и не са­свим при­вик­ну­то на ство­ре­не про­сто­ре при­ ро­де. Као да гле­дам по­вор­ке двор­ских би­ћа за вре­ме не­ког пик­ни­ка.“ За раз­ли­ ку од Езре Па­ун­да, ве­ли­ког по­што­ва­о­ ца кон­фу­чи­јан­ства, Па­вло­ви­ћу је мно­го бли­жа бу­ди­стич­ка са­крал­ност. О ХУМ­ЦИ И ПЛА­НИ­НИ „... И Ки­не­ски зид је тво­ре­ви­на та­ квог ду­ха, ко­ји хо­ће да чу­ва сре­ди­ште и зна да има шта да чу­ва“, пи­ше срп­ски пе­сник то­ком по­се­те овој за­ди­вљу­ју­ ћој гра­ђе­ви­ни. „Вој­на ефи­ка­сност зи­да, схва­тио сам кад сам га ви­део, ни­је ни­ка­ да мо­гла би­ти на­ро­чи­то ве­ли­ка. Ефи­ка­ сност је би­ла у ду­ши и у све­сти, у зна­њу да се мо­же по­ву­ћи јед­на ја­сна цр­та пре­


ма ха­о­тич­ном, не­по­зна­том и из­не­на­ђу­ ју­ћем. (...) Де­ло­ви зи­да ко­је сам ви­део би­ли су од фи­но те­са­ног ка­ме­на, са еле­ гант­ним за­ви­ју­ци­ма, естет­ски из­ра­чу­на­ тим на­ги­би­ма, и бри­жљи­во укло­пље­ни у бр­до­ви­т у син­так­с у око­ли­не.“ Сти­же Ми­о­драг Па­вло­вић и до про­ вин­ци­је Се­чу­ан, на ју­гу цен­трал­ног де­ла Ки­не, ис­точ­но од Тибетанског пла­тоа, у гор­њем то­ку Јанг­цеа. На пу­т у од гра­да Ченг-Ду до бра­не Ар­ван-Мио пи­ше пе­ сму ко­ја по­чи­ње ова­ко: „Сви ви ко­је сам срео да иде­те би­ци­кли­ма у град на не­ дељ­ни про­вод...“ Опет има на­дах­њу­ју­ ће су­сре­те и раз­го­во­ре, ре­ци­мо о ми­то­ ло­ги­ји и ми­сти­ци Ји-пле­ме­на, про­ла­зи кроз но­ве скро­ви­те ода­је та­на­не ки­не­ ске ку­хи­ње. Иде у по­ход Ли Боу и Ту Фуу, мо­жда нај­ве­ћим ки­не­ским пе­сни­ ци­ма, из VI­II ве­ка на­ше ере; обо­ји­ца су жи­ве­ла у Се­чу­а­ну. При­ча са сли­ка­ри­ма ко­ји ту ства­ра­ју тра­ди­ци­о­нал­ним ки­не­ ским тех­ни­ка­ма. Све што су пред њим ура­ди­ли, у ту­шу и аква­ре­лу, да­ру­ју му. За но­вац ни да чу­ју. „Пти­ца но­ћу пре­но­си Ме­сец пре­ко не­ба. Ве­ли­ка Мај­ка се­ди на пре­сто­лу на­сло­ње­на на ти­гра и зма­ја. Чу­ва је пас са де­ве­то­стру­ким ре­пом. Чо­век из вре­ ме­на Ис­точ­не Хан ди­на­сти­је пред­ста­ вио је се­бе ка­ко се кла­ња сво­јим пре­ ци­ма. (...)“

Се­дам са­ти пу­то­ва­ња ка Нан­кин­гу. Па Шан­гај. Но­ви све­то­ви, но­ва „огром­на по­гла­вља ки­не­ске тај­не“. Му­зе­ји, пар­ко­ ви, ан­ти­квар­ни­це, из­у­кр­шта­ни мо­сто­ви над во­да­ма пу­ним ру­жи­них ла­ти­ца, ка­ ли­граф­ске пе­снич­ке ра­ди­о­ни­це, сли­кар­ ство у рол­на­ма па­пи­ру­са или на сви­ли, бо­жан­ства од жа­да. „Не­ве­ро­ват­но, пре­о­ста­ла су још три да­на у Шан­га­ју и дан и по у Пе­ кин­гу. Вре­ме је по­че­ло за­у­ста­ вља­њем, а на­ста­ви­ло да те­че све бр­же. Хтео бих не­ка­ко да га успо­рим. (...) По­сле јед­ ног пу­то­ва­ња оста­ну чо­ве­ку мно­ги ду­го­ви ко­је не мо­же уз­вра­ти­ти, се­ћа­ња ко­ја се вра­ћа­ју у не­пред­ви­ђе­ним тре­ну­ци­ма, по­тре­ба да пре­ ли­ста­ва днев­нич­ке стра­не и да у ми­сли­ма го­во­ри са љу­ди­ ма ко­ји­ма ни­је на­пи­сао пи­сма за­хвал­но­сти... Оста­ну дра­ге ства­ри ко­је у при­ча­ма не из­ ре­ко­смо до кра­ја. И сам крај пу­то­ва­ња оста­је не­до­ре­чен и не­у ­хва­ћен. (...) Је­дан траг оста­је за мном, од ових сно­ ва, ли­чи на ме­ша­ви­ну ди­ма и уси­ре­не кр­ви. По­вре­ме­но се пре­си­ја­ва и ја му се ра­ду­јем.“

09


М О­С Т О­В И

 Рат­ни­ци ­ од те­ра­ко­те ­ у Му­зе­ју пр­вог ­ ца­ра из ­ ди­на­сти­је Ћин

10

Не­ке одломке из овог пу­то­пи­са Ми­ о­дра­га Па­вло­ви­ћа мо­же­те чи­та­ти на стра­ни­ца­ма ко­је сле­де. Уз те из­ван­ред­не пу­то­пи­се (ко­је у књи­зи из 1995. пот­пи­ су­је иста уред­нич­ка ру­ка као и ово из­ да­ње пред ва­ма), Па­вло­вић је при­до­дао и свој из­бор из ста­рих ки­не­ских ми­то­ ва, из­бор из чу­ве­не ки­не­ске ан­то­ло­ги­је Из­во­ри­ште ста­рих пе­са­ма (Гу ши ју­ен), из Књи­ге пе­са­ма (Ши ђин), из Чу цуа. Ње­гов из­бор из та­о­и­стич­ке по­е­зи­је за­ сно­ван је на че­ти­ри ве­ли­ка пе­сни­ка (Ли По, Ван Веи, Ли Шин Јин, Ху­ан Тан). Из Кон­фу­чи­је­вог Ана­лек­та ода­брао је јед­ ну пе­сму, као и из Ба­о­ци­на о Пу Ми­ну. Из књи­ге На­у­ка и ци­ви­ли­за­ци­ја у Ки­ни се­ра Џо­зе­фа Ни­да­ма пре­ве­де­на су три одељ­ка: „О ал­хе­ми­ји и хе­ми­ји“, „О ду­ша­

ма хун и фо“, „Лу­та­ју­ћи ко­смо­сом“. Као за­вр­шни такт и за­чин до­ла­зи кра­ћи из­ бор из ки­не­ске књи­жев­но­сти XX ве­ка, где су Ху Ше, Занг Ке Ђиа, Даи Ванг Шу, Лао Ше... Све ово пре­ве­ли су или пре­пе­ва­ли Зо­ра­на Је­ре­мић, Љи­ља­на Ђу­ро­вић, На­ да Са­ра­тлић и сам Ми­о­драг Па­вло­вић. С пу­ном са­мо­све­шћу: „Дрх­тим и стре­ пим, / Дан је од да­на те­жи. / Љу­ди се не спо­так­ну о пла­ни­ну, / А спо­ти­чу се о хум­ку.“ У ЧУД­НОМ ДО­СЛУ­ХУ Ме­ђу срп­ским пе­сни­ци­ма ко­ји су у по­след­њој че­твр­ти XX ве­ка пи­са­ли о Ки­ни по­себ­но ме­сто има, сва­ка­ко, и Сте­


Цве­то­ви бор­бе Вас­ко По­па, још је­дан од кључ­них пе­сни­ка срп­ске мо­дер­ не по­сле Дру­гог свет­ског ра­та, та­ко­ђе је имао сво­је ва­жно пу­то­ва­ње у Ки­ну. Он та­мо би­ва 1980, тач­но из­ме­ђу Ми­о­дра­га Па­вло­ви­ћа (1979) и Сте­ва­на Ра­ич­ко­ви­ћа (1982). У Ки­ни су на­ ста­ле, и са том зе­мљом не­по­сред­но по­ве­за­не, По­пи­не пе­сме „Ча­нак хран­љи­вог сне­га“ и „Пло­до­ви бор­бе“, об­ја­вље­не го­ди­ ну да­на ка­сни­је у књи­зи Рез (1981). Пе­сма „Ноћ­но так­ми­че­ње“, на­пи­са­на у Пе­кин­гу 1980, увр­шће­на је у на­кнад­на из­да­ња Ку­ ће на­сред дру­ма (круг пе­са­ма под на­сло­вом „Ве­тро­каз“).

ван Ра­ич­ко­вић. И он је тим од­зво­ни­ма Ки­не у се­би, и од­ра­зи­ма се­бе у ки­не­ском огле­да­лу, по­све­тио це­лу по­ет­ску књи­гу. Ки­не­ска при­ча об­ја­вље­на је у БИГЗ-у 1995, пре­ко два­на­ест го­ди­на на­кон пе­ сни­ко­вог пу­то­ва­ња у Ки­ну. Под­сти­цај за ту „бер­бу од­је­ка“, за „днев­ник уна­зад“, би­ла су два ру­ко­пи­са до­спе­ла на ње­гов сто. Збир­ка ста­рих ки­не­ских крат­ких при­ча, доц­ни­је и ве­ли­ки збор­ник ки­не­ ске по­е­зи­је, оба у пре­во­ду Аде Зе­че­вић и Мир­ја­не Ђур­ђе­вић. Те­шко је ре­ћи ко­ја сли­ка је бук­ну­ла у гла­ви пе­сни­ка, шта је тач­но ру­ку по­кре­ну­ло ка ста­рој фа­сци­ кли. Ње­гов увод и из­вод за Ки­не­ску при­ чу, она­ко ка­ко их је спа­ко­вао уред­ник Ми­ро­слав Мак­си­мо­вић, мо­же­те чи­та­ти на стра­ни­ца­ма ко­је сле­де.

Са­мо­оп­те­ре­ћен из­ну­тра је­зич­ким ба­ри­је­ра­ма, Ра­ич­ко­вић је Ки­ном про­ шао из се­бе са­ма, а не кроз ту­ђе очи и ре­чи, ма­кар и зна­лач­ке. Ви­ди­мо га (и он ви­ди се­бе) у Пе­кин­гу јед­не ве­че­ри ка­ко ослу­шку­је огром­ни рој фуд­бал­ских на­ ви­ја­ча ко­ји се ра­зу­јао са не­ког ста­ди­о­ на по­сле утак­ми­це. Са Цр­њан­ским, на има­ги­нар­ној ве­че­ри у Јанг Џоу, пре­би­ра по тре­шња­ма у Ки­ни и успо­ме­на­ма на мр­тве дру­го­ве. Ис­тра­жу­је мал­тер од пи­ рин­ча на ста­рој ка­ме­ној па­ла­ти у Нан­ кин­гу. На је­зер­це­т у зва­ном Цр­ни змај, у пар­ку ки­не­ске ју­жне пре­сто­ни­це, на­ ла­зи бе­ло-цр­не мла­дун­це пан­де и јед­ну ку­ћи­цу нео­до­љи­во сра­слу са ње­го­вим соп­стве­ним жи­во­том. У Су Џоу раш­чи­ та­ва је­зик пр­сти­ју рад­ни­ца у ра­ди­о­ни­ ци за вез на сви­ли. У раз­го­во­ру са бу­ди­ стич­ким ка­лу­ђе­ром, нај­кра­ћег мо­гу­ћег име­на, из­не­на­да спо­зна­је кроз ка­кву ко­пре­ну по­сма­тра свет. У Шан­га­ју, за­ба­ сав­ши у не­ку из­гу­бље­ну че­тврт, от­кри­ва Храм Бу­де од жа­да и по­ми­шља да је сав ње­гов до­та­да­шњи жи­вот био са­мо сан. Код гра­ди­ћа Ји Џи при­с у­ству­је са­хра­ни: ста­рог се­ља­ка пре­да­ли су њи­ви ко­ју је об­ра­ђи­вао. У Па­ла­ти за ослу­шки­ва­ње ве­тра ко­ји про­ла­зи кроз бо­ро­ве упо­зна­је пе­сни­ка ко­ји је че­ти­ри го­ди­не, у вре­ме Кул­т ур­не ре­во­лу­ци­је, био стра­ши­ло за

11


М О­С Т О­В И

Злат­ни прах Ме­ђу срп­ским пи­сци­ма и пе­сни­ци­ма ко­ји су се ла­ти­ли пре­ во­ђе­ња зах­тев­них тек­сто­ва из древ­них ки­не­ских ри­зни­ца, углав­ном по­сре­до­ва­но европ­ским је­зи­ци­ма, ду­би­ном раз­ у­ме­ва­ња ис­ти­че се Да­вид Ал­ба­ха­ри. По­гле­дај­те, на при­мер, ње­гов пре­вод Ји ђин­га (Књи­ге про­ме­на), чи­је је осмо из­да­ње у Гор­њем Ми­ла­нов­цу иза­шло 1990, или Тај­ну злат­ног цве­та (Ки­не­ску књи­гу жи­во­та) у из­да­њу ни­шке „Гра­ди­не“. Не­што од пра­ха са тог злат­ног цве­та мо­же се пре­по­зна­ти, по­не­кад, и у Ал­ба­ха­ри­је­вој про­зи.

 У уну­тра­шњо­ пти­це у по­љи­ма. У пе­кин­шком ду­ћа­ну, ку­пу­ју­ћи сви­лу за мно­ге же­не, би­ра као сти ки­не­ског ­ то чи­ни са­мо за ону јед­ну. Је­ди­ну. да бу­ди­стич­ког ­ И од то­га се са­зда Ки­не­ска при­ча Сте­ хра­ма ва­но­ва, та­ко бли­ска на­ма, ро­ђе­ним у про­шлом ми­ле­ни­ју­му. ВИ­ДИК ИЗА СКЛО­ПЉЕ­НИХ ОЧИ­ЈУ Уз по­ме­ну­т у Ан­то­ло­ги­ју ки­не­ске ли­ри­ ке Ми­ло­ша Цр­њан­ског (1923), Ан­то­ло­ги­ ју ста­ре ки­не­ске по­е­зи­је Мир­ја­не Ђур­ ђе­вић и Аде Зе­че­вић (1995), Ан­то­ло­ги­ју са­вре­ме­не ки­не­ске по­е­зи­је Чанг Сјанг­хуа (у пре­во­ду Ра­до­са­ва Пу­ши­ћа, 1994), ме­ ђу из­бо­ри­ма из ки­не­ске књи­жев­но­сти из­два­ја се Свет у ка­пи ро­се. Ан­то­ло­ги­ја кла­сич­не ки­не­ске по­е­зи­је Дра­го­сла­ва Ан­ дри­ћа. Ње­но нај­пот­пу­ни­је и нај­леп­ше из­да­ње је оно но­во­сад­ско из 2004. Ан­ дрић је на­чи­нио из­бор, упо­ред­не пре­во­ де са фран­цу­ског, ен­гле­ског, не­мач­ког и ру­ског, на­пра­вио про­прат­не тек­сто­ве. „Од свих ки­не­ских ди­мен­зи­ја, вре­ мен­ску као да је нај­те­же при­ла­го­ди­ти европ­ској ви­зу­ри“, пи­ше он. „Она је и нај­од­го­вор­ни­ја за то­ли­ке раз­ли­ке у пси­ хо­ло­шкој пер­спек­ти­ви.“ Огром­ну гра­ђу и ве­ли­ки вре­мен­ски ра­спон рас­по­ре­дио је у је­да­на­ест за­ни­ мљи­вих це­ли­на, ко­је већ со­бом и сво­јим на­сло­ви­ма мно­го го­во­ре: Вре­ме за­че­то реч­ју (Пе­сма­ри­ца, XI–VI век ста­ре ере). Очи у очи са дав­

12

ни­ном (До­ба за­ра­ће­них кра­љев­ста­ва, IV–III век ста­ре ере). Тра­гом раз­ве­ја­них по­ру­ка (До­ба ло­зе Хан, 206. го­ди­на ста­ ре – 219. но­ве ере). Од­је­ци с кра­ја све­та (До­ба ло­зе Беј, 220–265. Из ло­зе Цин, 265–419). Ви­дик иза скло­пље­них очи­ју (До­ба ју­жних и се­вер­них ло­за, 420–581. Из ло­зе Су­еј, 581–617). Свет у ка­пи ро­ се (До­ба ло­зе Т’анг, 618–907). Па­ви­љон жу­тог ждра­ла (До­ба пет ло­за, 907–959). Иза би­сер­ног за­сто­ра (До­ба ло­зе Сонг, 960–1279). По­ко­ше­ни осме­си (До­ба ло­


зе Кин, 1115–1234. И ло­зе Ју­ан, 1260– 1367). Кру­го­ви на мир­ној во­ди (До­ба ло­ зе Минг, 1368–1643). Ушан­че­но се­ћа­ње (Пр­ви век и по ло­зе Ц’инг, 1644. до пред­ крај XVI­II ве­ка). Уз уоби­ча­је­ну апа­ра­т у­ру, ан­то­ло­ги­ја је опре­мље­на ва­жним до­да­ци­ма: „Ле­ген­ де, ди­на­сти­је, да­т у­ми“ и „Пе­сни­ци, жи­ во­ти, пе­сме“. А ту су и збир­ке ода­бра­них ре­про­дук­ци­ја. Пред на­ма је и ов­де, да­кле, мно­го то­га „што је пе­сма до­ка­за­ла, не­где да­ле­ко и

дав­но, у сво­јој ве­ков­ној по­тра­зи за чо­ ве­ком“. Оке­ан на ко­ји се мо­ра оти­сну­ ти да би се бар у обри­с у раз­у­мео ње­гов бес­крај. Ре­ко­смо, мо­гли смо по­ме­ну­ти тек део, оно што нам се у на­шем ви­до­кру­гу са­да учи­ни­ло нај­ва­жни­јим. Не­ко дру­ги мо­гао би то сро­чи­ти и дру­га­чи­је. У сва­ ком слу­ча­ју, ши­ро­ка је и чвр­ста осно­ва за срп­ско-ки­не­ске кул­т ур­не мо­сто­ве „у бу­дућ­но­сти ко­ју смо упо­зна­ли, у про­ шло­сти ко­ја ће тек до­ћи“. 

13


О К О

14


МИ­О­ДРАГ ПА­ВЛО­ВИЋ: ЗА­ПИ­СИ ИЗ КИ­НЕ

Се­ћа­ње од жа­да

Та­на­ни по­сма­трач, зна­лац об­ре­да, све­тих и про­фа­них, ви­дљи­вих и ­ не­ви­дљи­вих, ве­ли­ки срп­ски пе­сник у Ки­ну је 1979. пу­то­вао као у праву пу­сто­ло­ви­ну. Ис­тра­жи­вао жи­вот у ки­не­ском уну­тра­шњем кру­гу, од­нос пре­ма смр­ти и оно­стра­ном, за­ви­ри­вао у бу­ди­стич­ке пе­ћи­не и кра­љев­ске гроб­ни­це, у ра­ди­о­ни­це за­на­тли­ја ­ и умет­ни­ка. Уз дру­ге да­ро­ве ко­је је отуд до­нео, ту су ње­го­ве пе­сме, ан­то­ло­ги­ја ­ ки­не­ске по­е­зи­је, као и овај пу­то­пис чи­је ће­мо од­лом­ке по­де­ли­ти са ва­ма 6. сеп­тем­бар 1979, по под­не. (...) Пи­сте на аеро­дро­му су пре­ши­ро­ке, пре­ду­гач­ке. По­ред њих са­зре­ва ку­ку­руз. При­ста­ни­шна згра­да је ома­ња, под­се­ћа на бе­о­град­ске ку­ће са­зи­да­не из­ме­ђу два ра­та. Го­ре, с бал­ко­на, пре­ма по­по­днев­ном сун­цу, на­ги­њу се мно­ге гла­ве. Са­че­ки­ва­ње ро­ђа­ка и ов­де је по­пу­лар­но. Жа­мор зву­чи ве­се­ло, као и жа­гор кад се уђе у ход­ни­ке, где пут­ни­ке про­пу­шта­ју, пре­гле­да­ју, гле­ да­ју, пра­те. Имам ути­сак да ме са­че­ку­ју у

ета­па­ма, не­ко­ли­ко гру­па. Од­мах се ви­ди да им је уч­ти­вост јед­на од основ­них бри­ га и за­ни­ма­ња, – па­зе на сва­ки гест, по­ крет гла­ве, не­пре­кид­но се рас­по­ре­ђу­ју ко ће ићи ле­во од ме­не, ко де­сно, ко ис­пред, ко иза. То ни­је па­жња ко­ја се од­но­си са­ мо на ме­не, ве­о­ма па­зе је­дан на дру­гог, и тра­же на ли­ци­ма, уза­јам­но, да ли је све у ре­ду или је не­ко не­за­до­во­љан. Се­дам на јед­ну клу­пу, зби­је­но, док не­ко тра­жи мој ко­фер. Раз­го­во­ри од­мах по­чи­њу. Осе­ћам се као пр­вог да­на у основ­ној шко­ли.

 Пе­кинг

 На­слов­на стра­на књи­ге „Ки­на“­ Ми­о­дра­га­ Па­вло­ви­ћа­ из 1995.

15


О К О 7. сеп­тем­бар. По­сле су­сре­та у Ака­де­ми­ји за дру­ штве­не на­у­ке, под ко­ју спа­да фол­клор, умет­нич­ка књи­жев­ност и пе­сни­ци, и по­сле уса­мље­ног руч­ка у хо­те­лу, од­ла­зак у та­ко­зва­ни За­бра­ње­ни град, за­пра­во у до­бро очу­ва­не цар­ске па­ла­те у са­мом цен­тру гра­да. Њи­хо­ве кро­во­ве сам већ ви­део са про­зо­ра хо­тел­ске со­бе, и пи­тао се си­ноћ, с не­ве­ри­цом, да ли је мо­гу­ће да је цео Пе­кинг до те ме­ре у тра­ди­ци­о­нал­ ној ки­не­ској ар­хи­тек­т у­ри? Не, град има ар­хи­тек­т у­ру овог ве­ка, ње­го­вих ра­зних раз­до­бља и мо­да. Основ­ни бу­ле­ва­ри су то­ли­ко ши­ро­ки да се чи­ни ка­ко би ми­ ли­он би­ци­кли­ста мо­гли да во­зе од­јед­ ном. Чо­век мо­ра да го­во­ри ов­де у ми­ли­ о­ни­ма, као Мар­ко По­ло. Го­то­во у сва­кој ку­ћи-па­ви­љо­ну у За­ бра­ње­ном гра­ду по је­дан цар­ски пре­сто. У пре­сто­лу, под се­ди­штем, по је­дан цар­ ски нож. Цар је сам био сво­ја по­след­ња од­бра­на од евен­т у­ал­них и оче­ки­ва­них атен­та­то­ра. Уз сву све­тлост кра­љев­ског до­сто­јан­ства – нож. Во­лео бих да знам да ли се не­ки цар од­бра­нио тим но­жем, не­ким пра­вим „цар­ским ре­зом“, али ни­ сам био си­гу­ран да се та­ква вр­ста пи­ та­ња мо­же ов­де по­ста­вља­ти. Пра­ти ме шеф про­то­ко­ла Ака­де­ми­је, два пре­во­ ди­о­ца, од ко­јих је­дан зна ве­о­ма до­бро ен­гле­ски, и ле­по се, ле­жер­но, по­на­ша, и жен­ски во­дич За­бра­ње­ног гра­да. У стал­ној из­ло­жби ви­де се дра­го­це­но­сти од огром­них и пом­но из­ре­зба­ре­них ко­ ма­да жа­да, од зла­та и сло­но­ва­че, али нај­ ви­ше ме ус­хи­ћу­је је­дан слон, ви­сок око по­ла ме­тра, сав од ла­пис ла­зу­ли­ја. Тај „фи­ло­соф­ски ка­мен“ за­и­ста оп­чи­ња­ва, ка­ко сво­јом нео­бич­ном мо­дри­ном, та­ко и не­ком чуд­ном твр­ди­ ном. Де­лу­је као ко­мад стврд­ну­тог не­ба. Ца­ри­це су у по­след­ њој ки­не­ској ди­на­сти­ји (ман­џур­ског по­ре­кла) Чинг, игра­ле ве­ли­ку уло­гу, а то се у За­бра­ње­ ном гра­ду до­бро ви­ди: сву­да кре­ве­ти ца­ри­ца, њи­хо­ве лу­до ис­ки­ће­не и на­пир­ли­та­не кру­не, пу­не пер­ја и про­вид­ног дра­гог ка­ме­ња, европ­ ски ро­ко­ко-ча­сов­ни­ци, до­ма­ће лут­ке и играч­

16

ке. Ту су и ма­ли пре­сто­ли на ко­ји­ма су се­де­ли ца­ре­ви-де­ца, а пре­ко њих су вла­ да­ле мај­ке, ма­ће­хе, тет­ке и стри­не. По то­ме што се ов­де ви­ди, ца­ре­ви и ца­ри­це ни­с у ште­де­ли на се­би. Из­ве­сно је че­жња за рас­ко­шним и пре­фи­ње­ним жи­во­том би­ла ја­ча но во­ља да се вла­ да по објек­тив­ним ме­ри­ли­ма прав­де и по још та­да ва­же­ћим фи­ло­соф­ским, „не­бе­ским“ пра­ви­ли­ма ре­да. Кон­фу­чи­ јан­ска на­у­ка о оба­ве­за­ма, од­го­вор­но­сти и до­бро­хот­но­сти вла­да­ра, ис­то­пи­ла се не­где пре на­стан­ка овог За­бра­ње­ног гра­да. Прав­да је већ би­ла пре­шла на стра­ну оних ко­ји су свр­га­ва­ли кра­ље­ве и ца­ри­це. Ипак, ке­ра­ми­ка ових кро­во­ ва у фан­та­стич­ном сти­лу уста­но­вље­ ном под прет­ход­ном ди­на­сти­јом Минг, оду­ше­вља­ва, – пре­пле­ти луч­них кров­ них ли­ни­ја да­ју ути­сак га­ли­ја укот­вље­ них ме­ђу обла­ци­ма, ре­шет­ка­сте сен­ке у ма­лим ба­шта­ма као да тро­стру­ко омо­ та­ва­ју сва­ког ко хо­ће да се уса­ми, или да се­ди удво­је, у ин­тим­но­сти сам се­би­ по­ве­рен. Не­ве­ро­ват­на је пот­пу­на очу­ва­ност ових крх­ких гра­ђе­ви­на. За вре­ме осва­ја­ ња Пе­кин­га од стра­не ре­во­лу­ци­о­нар­не ар­ми­је, ни­с у ис­па­љи­ва­ни то­по­ви да се не би оште­ти­ли ови ар­хи­тек­тон­ски дра­ гу­љи. Ни ја­пан­ски оку­па­то­ри ов­де ни­с у пљач­ка­ли, при­ча се, осим што су три­де­ се­так брон­за­них чи­ни­ја из ве­ли­ких дво­ ри­шта, пре­ли­ли у то­по­ве. (...) Ве­че. Бан­кет у Пе­кин­гу. Вред­ност ки­не­ске ку­хи­ње от­крио сам на пу­то­ва­њи­ма по Аме­ри­ци, тра­жио да је по­твр­дим од Вар­ша­ве до Па­ри­за, обе­ ћа­вао сам се­би да је овом при­ли­ком бо­ ље упо­знам и ви­дим има ли ча­ри ко­је се у ки­не­ском ре­сто­ра­ну ван Ки­не не мо­ гу про­на­ћи. У хо­те­лу се мо­гла до­би­ти европ­ска и ки­не­ска хра­на, и јед­на и дру­ га су би­ле до­бре. Бан­кет је био за­ка­зан у јед­ној но­вој згра­ди, ко­ја се сва са­сто­ја­ла од ве­ћих и ма­њих одво­је­них са­ла. Око де­се­так зва­ни­ца већ је пи­ло чај од ја­ сми­на у фо­те­ља­ма. На­ви­ка пи­је­ња ча­ја, без ше­ће­ра и у сва­кој при­ли­ци, чи­ни­ла је већ да се осе­ћам као код ку­ће, па и да одр­жа­вам по­тре­бан то­нус, ко­ји је стал­ но пре­тио да пад­не, ка­ко због не­и­спа­ва­ но­сти (ни­сам се мо­гао испа­ва­ти кад ноћ по­чи­ње осам ча­со­ва ра­ни­је но што мој би­о­ло­шки ча­сов­ник от­ку­ца­ва, а са­стан­


ци по­чи­њу око осам из­ју­тра) та­ко и због мно­гих но­вих ути­са­ка, и по­тре­бе да све пра­тим са по­ви­ше­ном па­жњом. Кли­ма је би­ла слич­на на­шој. Се­да се за окру­гао сто. Ви­ше ко­но­ ба­ра уно­си пред­је­ла, дру­ги на­ли­ва­ју ки­ не­ску ра­ки­ју, слат­ко ви­но и оран­жа­ду. Пред­је­ла се бр­зо рас­по­ре­ђу­ју, до­да­ју, су­ сед су­се­ду ста­вља по­не­што од оног што је пред њим у ма­ле чи­ни­је од тан­ког пор­ це­ла­на. И чи­ни­је се за­ме­њу­ју на де­се­так ми­ну­та, да се скло­не на­та­ло­же­ни уку­си. Дру­га пред­је­ла сти­жу (ве­ћим де­лом не знам шта је­дем). По­сто­ји по­ред ме­не кар­та, спи­сак је­ла на ки­не­ском, по­не­што за­пи­там, али као од­го­вор до­би­јам име­на је­ла на ки­не­ском. На ен­гле­ском њи­хо­ва име­на ве­ро­ват­но и не по­сто­је. По­не­што и рас­по­знам; ту је гу­шчи­ја џи­ге­ри­ца, тан­ко се­че­ни ко­ма­ди ди­мље­не гу­ске, ку­ ва­ни све­жи пло­до­ви на­лик на ки­ки­ри­ ки, влак­на­сте са­ла­те, за­тим не­што што на пр­ви по­глед ли­чи на шкољ­ке у свом аспи­ку, а у ства­ри су ја­ја ко­ја су бо­ра­ви­ ла у пе­пе­лу, под зе­мљом, док са­ма се­бе ни­с у пре­о­бра­зи­ла у не­ку вр­сту ди­мље­ них остри­га. Ви­ше ства­ри та­ко из­гле­да­ју као да ни­с у ни пре­сне, ни ку­ва­не (за­и­ нат ан­тро­по­ло­зи­ма ко­ји твр­де да су то

основ­не ка­те­го­ри­је ци­ви­ли­зо­ва­но­сти). У ви­со­ким ци­ви­ли­за­ци­ја­ма, као што је ки­не­ска, гру­бе по­ла­ри­за­ци­је се из­гле­да бри­шу и пре­тва­ра­ју у ни­јан­се и пре­ли­ве, и за­пра­во ту чо­век на­ла­зи и де­фи­ни­ше се­бе: у мно­штву мо­гућ­но­сти са ко­ји­ма у исти мах при­ста­је и успе­ва да жи­ви. Де­се­так љу­ди се­ди око сто­ла, раз­го­ вор стал­но те­че, ни­ко ни­ком не упа­да у реч. Сва­ки го­вор­ник че­ка па­у­зу да би по­чео да го­во­ри. Ни­ко не го­во­ри ду­го. До­ла­зи то­пла ри­ба у со­с у са оби­љем цр­них пе­чу­ра­ка, сјај­них и про­вид­них, као да су угље­ни­са­ни кри­ста­ли. Ве­ћи­ на са­го­вор­ни­ка пи­је оран­жа­ду, по­сле схва­там да се та­ко при­пре­ма­ју за пат­ ку ко­ја ће до­ћи, и са чи­јим уку­сом на­ ран­џа до­бро иде. По­сле ри­бе на­ста­вља се се­ри­ја то­плих је­ла (или пред­је­ла, ту се ра­чун већ гу­би): пач­ја је­тра са ли­сто­ ви­ма не­ког бе­лог по­вр­ћа, про­вид­ним и ла­ким као да су их ста­кла­ри на­ду­ва­ли. Мо­жда је оби­чан кром­пир. Он­да ове­ће коц­ке не­ког ве­о­ма не­жног ме­са, у со­ су, ми­слим да је го­ве­ди­на. У је­дан мах вра­та иза ме­не, на ко­ја су по­слу­жи­те­љи ина­че ула­зи­ли, отва­ра­ју се; сви Ки­не­зи ди­жу гла­ве и па­жљи­во гле­да­ју. Ја по­ла­ ко схва­там да тре­ба да се окре­нем. На

 Храм не­ба­ у Пе­кин­гу

17


О К О

  Бу­ди­стич­ке пе­ћи­не

18

ве­ли­кој теп­си­ји, око­ми­то др­жа­ној, ку­ вар по­ка­зу­је ис­пе­че­ну пат­ку, сјај­ну као не­ка ри­ђо­сме­ђе ла­ки­ра­на ку­ти­ја, обла и за­тег­ну­та као да је до са­да би­ла бру­ше­ на, а не пе­че­на. Он­да пат­ка не­ста­је и ми на­ста­вља­мо да је­де­мо оно што је на сто­ лу. Оче­ку­је­мо да се уне­с у не­ки ве­ћи та­ њи­ри, али уно­се но­ви круг ма­лих чи­ни­ ја, са њи­ма тан­ки ли­сто­ви те­ста, тан­ко се­че­не пе­ру­шке лу­ка, со­јин сос густ као што је код нас гор­чи­ца. Пи­рин­ча не­ма на сто­лу. Усред­сре­ђе­ност на то што се по сто­лу ре­ђа, на­до­да­је, скла­ња, из­ме­њу­је, по­ста­ је па­рок­си­змал­на. Чи­ни ми се да ша­ке по­чи­њу да ми по­дрх­та­ва­ју. Уз­гред при­ ме­ћу­јем да на зи­до­ви­ма не­ма ни­ка­квих де­ко­ра­ци­ја, ни сли­ка. На сто­лу је за вре­ ме обе­да све: и очи ду­шма­ни­на, и ле­по­ та кур­ти­за­не, из­не­на­ђе­ње на пу­то­ва­њу, цвет­не ба­ште и за­ла­сци сун­ца, ју­жни ве­тро­ви и пр­ве па­х у­ље сне­га. По­сте­пе­ ном сме­њи­ва­њу при­зо­ра на сто­лу тре­ба по­све­ти­ти сву па­жњу. На ве­ли­ким та­њи­ри­ма уно­се тан­ке ре­жње­ве пат­ке. Сјај ње­не ис­пе­че­не ко­ре оста­је са­чу­ван, као да су не­ви­дљи­ви но­ же­ви про­шли кроз ње­но тки­во да га по­ де­ле. Схва­там сми­сао шта­пи­ћа ко­ји­ма се хра­на узи­ма: ни­шта не тре­ба да се се­че на сто­лу, при­зор се­че­ња и рас­пар­ча­ва­ња пот­пу­но је ис­кљу­чен са ки­не­ске тр­пе­зе. Ни­от­ку­да не до­пи­ре зло­коб­ни сјај ме­та­ ла. Као да је на­чин го­шће­ња и по­на­ша­ња за сто­лом не­што што је би­ло до­ве­де­но до

са­вр­шен­ства и за­у­век утвр­ђе­но пре про­ на­ла­ска ме­та­ла и ме­тал­них ору­ђа. (...) Ар­хе­о­ло­ги­ја. У Евро­пи се у вре­ме ро­ман­ти­зма ве­ ро­ва­ло да је­ди­ни од ве­ли­ких кул­т ур­них на­ро­да Ки­не­зи не­ма­ју ми­то­ло­ги­ју. Зна­ чај­ни фи­ло­зоф ми­то­ло­ги­је Ше­линг то је и на­пи­сао. Из­гле­да­ло је да су Ки­не­зи та­ ко ра­но жи­ве­ли ци­ви­ли­зо­ва­ним жи­во­ том и у др­жав­ној ор­га­ни­за­ци­ји, да је соп­ стве­на мит­ска тра­ди­ци­ја би­ла збри­са­на, ка­сни­је се на­са­ди­ла бу­ди­стич­ка ми­то­ло­ ги­ја са хин­ду­и­стич­ким или ти­бе­тан­ским при­ме­са­ма. Ме­ђу­тим, пре­с уд­не до­ка­зе за по­сто­ја­ње аутен­тич­не ми­то­ло­ги­је Ки­не­ за до­но­си баш ар­хе­о­ло­ги­ја. Ки­не­за, као на­ци­о­нал­но­сти, об­ја­шња­ва­ју ми, за­пра­ во и не­ма. Ки­на, то је озна­ка др­жа­ве и др­жав­но­сти. На­ци­о­нал­ност, исто­риј­скоет­нич­ку це­ли­ну, тре­ба на­зи­ва­ти као што се и зо­ве: Хан, пре­ма ди­на­сти­ји ко­ја је оства­ри­ла др­жав­но и на­ци­о­нал­но је­дин­ ство по­пу­ла­ци­ја ко­је су има­ле за­јед­нич­ ко пи­смо и кул­т ур­ну тра­ди­ци­ју, али не и је­зик. То се зби­ва­ло на кра­ју ста­рог ве­ка, од III сто­ле­ћа пре но­ве ере. Мо­ти­ве са ста­рих опе­ка и сви­ле­них тка­ни­на мо­гу­ће је до­ве­сти у ве­зу са дав­ ним за­пи­си­ма. Ки­не­ска азбу­ка у ва­ри­ јан­та­ма по­сто­ји не­пре­кид­но већ че­ти­ри хи­ља­де го­ди­на, иста у свом основ­ном иде­о­грам­ском ка­рак­те­ру. Пр­ва сло­ва су би­ла ис­пи­си­ва­на на го­ве­ђим плећ­ка­ма,


по свој при­ли­ци ра­ди га­та­ња. Али, га­та­ло се и на осно­ву исто­риј­ског пам­ће­ња. (...) Ви­ше од ра­не азбу­ке, чи­ни ми се, вре­ де са­чу­ва­ни цр­те­жи људ­ског ли­ка на ке­ ра­ми­ци од пре 6000 го­ди­на. Тај ви­сок сте­пен сти­ли­за­ци­је и ње­на про­ми­шље­ ност мо­гли су на­ста­ти са­мо као плод ве­ о­ма ди­фе­рен­ци­ра­ног ми­шље­ња, у ко­је се ме­ђу­тим не мо­же про­ник­ну­ти са­мо на осно­ву ти­па те сти­ли­за­ци­је. Си­гур­но је да је сим­бо­ли­ка ри­ба би­ла бли­ска том дав­ном чо­ве­ку, но да ли му је ри­ба би­ла бли­ска као хра­на, као за­го­нет­но бо­жан­ ство, или као во­ди­тељ до смр­ти и по­сле ње, ко ће то уме­ти ре­ћи? Ноћ у во­зу. На мо­ју же­љу да по­се­тим јед­ну од три ве­ли­ке ску­пи­не бу­ди­стич­ких пе­ ћи­на, до­ма­ћи­ни су пред­ло­жи­ли пе­ћи­не Јун-Кан­га, на се­ве­ро­за­па­ду од Пе­кин­ га. До њих се пу­т у­је во­зом чи­та­ву ноћ, иако је раз­да­љи­на све­га 380 ки­ло­ме­та­ра. Пе­ћи­не се на­ла­зе у про­вин­ци­ји Шен­си, чу­ве­ној по до­бром угљу. Дон­де још до­ пи­ре Ки­не­ски зид, и та­мо по­чи­ње Мон­ го­ли­ја. Област тре­ба да је пра­шња­ва и по­лу­пу­стињ­ска, а њен глав­ни град, у ко­ ји пу­т у­је­мо, зо­ве се Да-Тунг. (...) Јун-Канг. У ли­ти­ци од креч­ња­ка, жу­то­ру­ме­ног, уре­за­не су пе­де­сет три пе­ћи­не. Нај­ра­ни­

ја од њих има за со­бом хи­ља­ду пет­сто го­ди­на по­сто­ја­ња. Око не­ко­ли­ко њих по­диг­ну­те су сте­пе­ни­це, нат­кри­ље­не ки­ не­ским кро­во­ви­ма и са те­ра­са­ма, – до­ле је про­стран и до­бро очу­ван бу­ди­стич­ки ма­на­стир у ко­јем не­ма ни­јед­ног мо­на­ха. Али у про­сто­ри­ја­ма не­ко одр­жа­ва ред и има ко да по­слу­жи чај. Ве­ћи део пе­ћи­ на је окре­нут ка сло­бод­ном про­сто­ру и сва­ко мо­же да им при­ђе, са по­ља или са пу­та. Са­мо не­ке су у ма­на­стир­ском ком­ плек­с у, или да­ље иза огра­де, под кљу­ чем. Кад сам их пре­гле­дао све, ви­део сам да ова по­де­ла не­ма ве­зе ни са хро­но­ло­ ги­јом пе­ћи­на, ни­ти са ле­по­том скулп­т у­ ра ко­је су у њи­ма или на њи­хо­вом ула­зу. Је­ди­но би се мо­гло за­кљу­чи­ти да су они ки­по­ви ко­ји су нај­ви­ше бо­је­ни нај­ви­ше и за­шти­ће­ни те­ра­са­ма. Ма­да би се мо­гло за­кљу­чи­ти и обр­ну­то: да се бо­ја нај­ду­же за­ др­жа­ла на скулп­т у­ра­ ма ко­је су би­ле нај­бо­ље за­шти­ће­не. Не знам тач­но шта сам оче­ки­вао од ових пе­ћин­ских скулп­т у­ра. Ве­ли­ку до­зу бу­ди­стич­ ке умет­но­сти, ко­ја је и ина­че згу­сну­та, по­ не­кад уз­ви­ше­на, че­сто пре­д и­м ен­з и­о ­н и­р а­н а. Ипак је нео­бич­но би­ ло ви­де­ти те огром­не се­де­ће Бу­де уну­тра у

19


О К О  У гор­њем ­ то­ку Јанг­цеа

 Ми­о­драг ­ Па­вло­вић

пе­ћи­на­ма, је­два осве­тље­не ма­лим про­ пу­сти­ма за све­тлост у пе­ћин­ском зи­ду, по­не­где под елек­трич­ном све­тло­шћу, ко­ ја је от­кри­ва­ла ка­ко мно­штво ма­лих Бу­да на сва­ком де­лу по­вр­ши­не уну­тра­шњег зи­да и та­ва­ни­ца, та­ко и до­ста упор­но бо­је­ње тих скулп­т у­ра ко­је би тре­ба­ло да им по­ве­ћа хип­но­тич­ку сна­гу. Због њи­ хо­ве ве­ли­чи­не те­шко је би­ло са­гле­да­ти их у це­ли­ни. Пе­њу­ћи се го­ре, ви­ђао сам им гла­ву. Ула­зе­ћи у пе­ћи­не по­глед ми је об­у ­хва­тао ко­ле­на, бо­ко­ве, обле сто­ма­ке и пу­пак. За­ла­зе­ћи им за ле­ђа, ви­део сам бо­ље ло­то­сов цвет на ко­јем су се­де­ли, ма­ла ство­ре­ња ко­ја су бде­ла над њи­ма, зми­је, и ус­пра­вље­ну кич­му што је но­си­ ла на се­би ве­ли­ку гла­ву, ме­сна­та ра­ме­на, и за­ма­шне сно­по­ве леђ­них ми­ши­ћа. Ве­ћи­на тих скулп­т у­ра, ве­ли­ких и ма­ лих, па и бу­ди­стич­ких сце­на у ка­ме­ном ре­ље­фу, бо­је­ном или не, би­ле су на­ив­не, и у тој на­ив­но­сти – без дра­жи, па и без пра­ве по­бо­жно­сти. Умет­нич­ки ефе­кат сра­чу­нат да де­лу­је на бе­за­зле­ног гле­да­ о­ца, да му се на­мет­не по сва­ку це­ну, а це­на је би­ла: од­с у­ство ствар­ног до­жи­ вља­ја, или ду­бљег пси­хо­ло­шког мо­де­ли­ ра­ња Бу­ди­них ли­ца. Стил­ску за­ми­сао и до­след­ност имао је је­дан ве­ли­ ки Бу­да из оних пе­ћи­на под кљу­чем, из VI­II ве­ка, за вре­ме­на Т’анг ди­на­сти­је, чи­ја је уде­бља­ по­себ­но лост ве­што ис­так­ну­ та плит­ким ре­ ље­фом, го­то­ во ли­не­ар­ним уре­зи­ма. При то­ме, – си­гур­

ност у рас­по­ре­ђи­ва­њу ма­са ко­је, упр­кос свој обли­ни и те­жи­ни, крат­ким пр­сти­ма на ша­ци, обра­зи­ма ко­ји­ма је нај­ва­жни­ је да се еле­гант­но пре­то­че у под­ва­љак, оди­шу от­ме­но­шћу, чак и из­ве­сном одво­ је­но­шћу од зе­мље. Ру­пи­це ко­је су се са­ме ства­ра­ле у ка­ме­ну да­ју овим двор­ским обли­на­ма при­звук па­ће­ни­штва. (...) Али ствар­ном ле­по­том по­го­дио ме је­ дан склоп скулп­т у­ра на­лик на не­ки ико­ но­ста­зис, окре­нут спо­ља, на ула­зу у пе­ ћи­ну 15А. Прин­чев­ско зра­че­ње Бу­де на пре­сто­лу, би­ло је ис­кле­са­но ру­ком ко­ја је во­ди­ла ра­чу­на о до­сто­јан­ству умет­но­ сти, и но­си­ла у се­би успо­ме­ну на не­ки на­пор ка све ве­ћој не­го­ва­но­сти. Бу­ди­ла је осе­ћај да­ле­ког се­ћа­ња, уто­ли­ко дра­ го­це­ни­јег што се по­но­во сре­ће. Осмех оза­ре­ња про­жи­мао је ли­це, док је те­ло у кра­љев­ској опу­ште­но­сти би­ло спрем­ но да при­хва­ти над­зе­маљ­ске ве­сти што су сти­за­ле из гла­ве. Лик је имао ин­диј­ ску из­о­штре­ност, цр­те но­са, за­тим уста и оч­них ка­па­ка, док је об­у ­хват­ност ја­ го­ди­ца и обра­за би­ла ки­не­ска. Био је то скуп скулп­т у­ра ва­ја­них око 500. го­ди­не на­ше ере, под ин­диј­ским ути­ца­јем и ве­ ро­ват­но од ин­диј­ских мај­сто­ра. Још три ме­ста по­ред овог прин­чев­ског Бу­де би­ла су пра­зна, ис­пра­жње­на, из­ре­за­ на. Јед­ног су из­ре­за­ли Аме­ри­кан­ци и од­ не­ли у Ме­тро­по­ли­тен му­зеј. Мо­жда сам га и ви­део при­ли­ком не­ког про­ла­ска, ма­ да сам та­да ви­ше гле­дао сли­кар­ство. Али не­дав­но сам, осам ме­се­ци по­сле по­се­те Ки­ни, имао тре­ну­так рет­ког за­до­вољ­ ства: лу­та­ју­ћи у Па­ри­зу кроз ори­јен­тал­ну при­ват­ну збир­ку Чер­ну­ски (Сер­ну­ши), у пре­двор­ју пре сте­пе­ни­шта што во­ди на гор­њи спрат, по­знао сам скулп­т у­ру Бу­ де ко­ји је био брат овог нај­леп­шег Бу­де из Јан-Кан­га, та­ко­ђе одав­де од­стра­ње­ног, ка­ко се по­твр­ди­ло, и ко­ји, ма­ње сла­ван од по­ме­ну­те дво­ји­це, ни­је био ма­ње леп, ни ма­ње уз­ви­шен, мо­жда још чо­веч­ни­ји у свом жму­ре­ћем осме­хи­ва­њу. Смрт у Ки­ни. Из­ла­зе­ћи из гра­да ка ру­дар­ским на­ се­љи­ма и ма­ну­фак­т у­ра­ма, гле­дао сам у ве­дри­ну сеп­тем­бар­ског не­ба, у об­ра­ђе­ на по­ља, све­же зе­ле­ни­ло усе­ва, ре­ку ко­ ја те­че. Но за­же­лех да ви­дим не­ко гро­ бље. На гро­бљи­ма се че­сто ви­де и схва­те ства­ри до ко­јих се ина­че мо­ра спо­ро до­ла­зи­ти, или ко­је чо­ве­ку ни­ка­да не

20


21


О К О

пад­ну на ум. За­мо­лих до­ма­ћи­не да ста­ не­мо крат­ко кад бу­де­мо про­ла­зи­ли по­ ред не­ког гро­бља. Они ми ре­ко­ше да у бли­зи­ни не­ма ни­ка­квог гро­бља. На­ста­де ме­ђу њи­ма по­ду­жи раз­го­вор; хтео сам да ви­дим шта ни­сам раз­у­мео, о че­му се

Кроз жи­вот не­тре­ми­це Ми­о­драг Па­вло­вић (1928–2014), ре­дов­ни члан СА­НУ и Европ­ске ака­де­ми­је за по­е­зи­ју, ве­ли­ки срп­ски пе­сник, есе­ ји­ста, про­зни и драм­ски пи­сац, пре­во­ди­лац и ан­то­ло­ги­чар... У Бе­о­гра­ду је 1954. ди­пло­ми­рао на Ме­ди­цин­ском фа­кул­те­ту. Ње­го­ва збир­ка 87 пе­са­ма из 1952. сма­тра се јед­ном од три пре­врат­нич­ке књи­ге ко­је на сце­ну уво­де срп­ски по­сле­рат­ни мо­дер­ни­зам. Од­ли­чан зна­лац срп­ске и европ­ске по­е­зи­је, ми­ то­ло­ги­је, „ду­хов­них ди­сци­пли­на“. Ње­го­ва Ан­то­ло­ги­ја срп­ског пе­сни­штва од XI­II до XX ве­ка (пр­во из­да­ње 1964) јед­на је од нај­у­ти­цај­ни­јих срп­ских књи­га те вр­сте у XX ве­ку. Ме­ђу Па­вло­ви­ће­ва нај­зна­чај­ни­ја де­ла спа­да­ју и Стуб се­ ћа­ња (1953), Хо­до­дар­је (1971), Ула­зак у Кре­мо­ну (1989), Ко­смо­ ло­ги­ја про­фа­на­та (1990), Но­во име кле­тве (1996), С Хри­стом не­тре­ми­це (2001)... До­бит­ник је свих зна­чај­ни­јих срп­ских на­гра­да за књи­жев­ ност, као и Европ­ске на­гра­де за по­е­зи­ју (2003) и „Пе­трар­ки­не на­гра­де“ (2012)... Од­ли­ко­ван је Ор­де­ном Све­тог Са­ве (2008). Пре­ми­нуо је и са­хра­њен 2014. у Ту­тлин­ге­ну, Не­мач­ка, где је про­вео по­след­ње го­ди­не свог жи­во­та крај су­пру­ге Мар­ле­не и кће­ри Кри­сти­не и Ја­сми­не.

22

за­пра­во ра­ди, да ли се из­бе­га­ва по­се­та гро­бљи­ма, или слу­чај­но на овом пу­т у гро­бља не­ма? Ка­да сам сре­дио од­го­во­ре они су се сво­ди­ли на ово: у гра­до­ви­ма се љу­ди не са­хра­њу­ју у зе­мљу, не­го се кре­ ми­ра­ју. Али не­ма ни­ка­квог гро­бља ни за пе­пео по­кој­ни­ка. Кре­ми­ра­не остат­ке до­би­ја по­ро­ди­ца. И шта ра­де са њи­ма?... То је њи­хо­ва ствар. Но­се их ку­ћи?... Ве­ ро­ват­но. Ако има­ју до­ста про­сто­ра за др­жа­ње ур­ни с пе­пе­лом. Се­ља­ци се са­ хра­њу­ју у зе­мљу, али се зе­мља од­мах пре­ор ­ е. Не мо­гу се жр­тво­ва­ти пар­це­ле плод­не зе­мље за гро­бља. Са­мо у уда­ље­ ним пла­нин­ским кра­је­ви­ма мо­гу се још на­ћи се­о­ска гро­бља. Ме­ђу ка­ме­њем и сте­на­ма. Ина­че те­гла са пе­пе­лом пре­тка сто­ји по свој при­ли­ци у куј­ни, на кре­ ден­цу, из­ме­ђу со­ли, со­је и ча­ја. (...) У про­це­с у се­ку­ла­ри­за­ци­је оби­ча­ја да­на­шња Ки­на је да­ле­ко од­ма­кла. Опе­ра у Шен­си сти­лу. Ус­пе­ли смо да до­би­је­мо кар­те за опе­ ру, исте ве­че­ри кад је тре­ба­ло се­сти у воз и вра­ти­ти се у Пе­кинг. Да­кле са пут­нич­ ким ко­фе­ром у опе­ру, и стал­но гле­да­ње


на сат. Мно­го све­та је би­ло око опер­ске згра­де, све је то био рад­ни на­род, ве­ћи­ ном ру­да­ри, у рад­ним оде­ли­ма или сво­ јим ци­вил­ним уни­фор­ма­ма. Чи­та­ве по­ ро­ди­це, же­не и де­ца, сви са ула­зни­ца­ма. У са­ли се је­два мо­гло гле­да­ти, све је већ би­ ло за­ди­мље­но, сви су пу­ши­ли. Да­кле опе­ ра с пу­ше­њем. Пу­бли­ка је већ се­де­ла, ве­ ћи­ном под ка­па­ма, али на­ша ме­ста су нас че­ка­ла. Иако су не­ки гле­да­о­ци ула­зи­ли и из­ла­зи­ли, опе­ра се мо­гла ле­по слу­ша­ти. Му­зи­ка ми ни­је би­ла са­свим не­по­зна­та, но ње­но од­ви­ја­ње сам пра­тио са пом­но­ шћу и ужи­ва­њем. Си­же ми се до­пао, био је ме­ша­ви­на не­ког исто­риј­ског ре­а­ли­зма и бај­ке, би­ло је мно­го не­прав­де, стр­пље­ ња, тр­пље­ња, под­ва­ла, и до сре­ће се при кра­ју те­шко и спо­ро до­ла­зи­ло. Сви су све гле­да­ли, чи­ни­ло се са раз­у­ме­ва­њем и пра­вим од­но­сом. Ко­ли­ко је у то­ме би­ло и емо­ци­ја, ни­је се мо­гло тач­но ре­ћи. Ме­ђу­ тим, у се­би сам ви­део ка­ко емо­ци­је ра­сту, и по­чео сам све да пре­жи­вља­вам, као да се ра­ди­ло о не­ким ис­ку­стви­ма из соп­ стве­ног жи­во­та. На кра­ју сам ви­део да су ми жив­ци би­ли при­лич­но на­пе­ти, ко­ ли­ко због до­бро из­во­ђе­не, пе­ва­не и глу­ мље­не опер­ске пред­ста­ве, то­ли­ко и због

те пу­бли­ке. Ни­ка­да ни­шта слич­но ни­сам ви­део, ма­да сам у мла­до­сти о то­ме са­њао, као и не­ки мо­ји ста­ри­ји при­ја­те­љи. Пра­ ви, не­па­тво­ре­ни на­род ко­ји на­ла­зи при­ ступ ка ви­со­кој и пле­ме­ни­тој умет­но­сти, ко­ја је исто­вре­ме­но и ње­го­ва и но­ва, и еле­гант­на и ду­бо­ко људ­ска. Већ ду­го ни­ сам ве­ро­вао да је та­ко не­што мо­гу­ће. Мо­ је ин­те­ре­со­ва­ње за опе­ру је одав­но осла­ би­ло, и био сам скеп­ти­чан пре­ма овом што ме је ов­де че­ка­ло. Ме­ђу­тим, био сам жа­ло­стан што ћу мо­ра­ти на­пу­сти­ти опе­ ру пре кра­ја, не­што што сам ина­че ра­ ни­је мно­го пу­та чи­нио од сво­је во­ље и из до­са­де. По­стао сам од­мах при­ста­ли­ца ки­не­ске опе­ре, и је­два сам че­као да ви­ дим још ко­ју пред­ста­ву, да бо­ље упо­знам ње­не осно­ве, естет­ски про­фил, па и да се из­ло­жим за­ба­ви ко­ју успе­ва да ми пру­ жи. Му­зи­ка и пе­ва­ње су би­ли при­јат­ни, исто та­ко и ре­чи­та­ти­ви и глу­ма. Ко­сти­ ми та­кви да су их ца­ре­ви мо­гли мир­но по­зајм­љи­ва­ти из по­зо­ри­шне гар­де­ро­бе и но­си­ти на сво­јим при­је­ми­ма. (...) 

  У про­вин­-­ ци­ји Ху­нан

(Из књи­ге: Ми­о­драг Па­вло­вић,­ „Ки­на“, уред­ник Бра­ни­слав Ма­тић, СКЦ, Бе­о­град, 1996)

23


Т Р А­Г О­В И

СТЕ­ВАН РА­ИЧ­КО­ВИЋ И ЊЕ­ГО­ВИ КИ­НЕ­СКИ ХО­РИ­ЗОН­ТИ

Пу­туј, си­не, ви­де­ћеш дру­ги свет Би­ло је то нај­ду­же и нај­у­збу­дљи­ви­је пу­то­ва­ње у до­та­да­шњој по­ве­сти ње­го­ве ­ по­ро­ди­це. Кроз да­љи­не, кроз је­зич­ке и дру­ге ба­ри­је­ре, кроз од­су­ство на­ви­ке и ла­ко­ће. Ми­слио је, по­чет­ком тих осам­де­се­тих, да ће га та­мо ма­ло то­га окр­зну­ти, да је ­ оскуд­но оно што ће до­не­ти под сво­до­ви­ма сво­јих ка­па­ка. А он­да су ру­ко­пи­си ­ две књи­ге, ан­то­ло­ги­ја ста­ре ки­не­ске при­че (1992) и ки­не­ске по­е­зи­је (1994), ­ на срп­ском, из­не­на­ди­ли и ње­га са­мог  На­ци­о­нал­ни му­зеј у Пе­кин­гу

 На­слов­на ­ стра­на књи­ге „Ки­не­ска при­ча“ Сте­ва­на ­ Ра­ич­ко­ви­ћа ­ (1995)

24

Н

а не­ким од мо­јих пу­то­ва­ња по ту­ђи­ни (док је око ме­не као у ша­ре­ним па­х у­ља­ма ле­пр­шао жи­вот) осе­ћао сам се – због не­по­зна­ва­ ња стра­них је­зи­ка – то­ли­ко уса­мље­ним као да сам се на­ла­зио у не­ка­квој по­крет­ ној са­ми­ци огра­ђе­ној не­про­бој­ним а не­ ви­дљи­вим зи­дом. Али, још ви­ше: бо­ра­ ве­ћи у са­вре­ме­ној Ки­ни – на­рав­но, тек та­мо без ика­кво­га уви­да у не­про­зир­ни ки­не­ски је­зик – имао сам, као ни­ка­да у жи­во­т у, и је­дан до­дат­ни осе­ћај ка­ко ап­

со­лут­но бес­по­моћ­но лу­там не са­мо од гра­да до гра­да и од ку­ће до ку­ће, не­го и од јед­но­га људ­ско­га ли­ца до дру­го­га. Исти­на: зми­јо­ли­ки обри­си Ки­не­ског зи­ да, по­не­ки де­та­љи из гроб­ни­ца цар­ских ди­на­сти­ја, кро­во­ви па­го­да и број­но са­ чу­ва­ни (и још увек уред­но одр­жа­ва­ни) об­ли­ци древ­ног не­и­мар­ства, на ко­је сам по­гдег­де на­и­ла­зио... до­че­ки­ва­ли су ме као да­ле­ки знан­ци ко­је сам не­где и не­ ка­да већ ви­део, овла­шно упо­знао или по опи­си­ма дру­гих бар пре­по­знао... Али:


25


Т Р А­Г О­В И Све је при­ча „Као пред­ња и зад­ња ко­ри­ца, ова два тек­ста, уко­ри­чи­ли су ову књи­гу...“ пи­ше Ра­ич­ко­вић у по­го­во­ру Ки­не­ске при­че 1994. „Иако се у хар­ти­ја­ма, ме­ђу ко­ри­ца­ма ове књи­жи­це, ра­ ди углав­ном о пе­снич­ким тек­сто­ви­ма, њен ко­нач­ни на­слов је ипак иза­бран по на­сло­ву пр­во­га за­пи­са, ма­да овај са­др­жи, на­ о­ко не­а­де­кват­ну, реч при­ча. Ова­кав на­слов је пре­ваг­нуо код ауто­ра, из јед­но­став­но­га раз­ло­га, што са­мо име, па и асо­ци­ја­ тив­ни по­јам ко­ји је са­др­жан у ње­му, Ки­не­ска при­ча, по­нај­бо­ље го­во­ри и о то­ме на ко­ји на­чин је оства­ри­ва­на, па и на­ста­ла, са­ма књи­га. Да: све је при­ча... гла­си и је­дан од нај­ра­ни­је ис­пе­ва­них сти­ хо­ва у овом ру­ко­пи­су...

без­број­на људ­ска ли­ца у ко­ја сам да­ни­ ма упит­но гле­дао оста­ја­ла су при сва­ ком су­сре­т у као за­го­нет­ке из ко­јих се ни­је мо­гао из­мр­си­ти ни­ка­кав по­чет­ни кон­чић за ко­ји би се мо­је око за­ка­чи­ло у оном уза­луд­ном на­сто­ја­њу да се ова за­ мр­ше­на, ко­со­о­ка људ­ска клу­бад, поч­ну, пре­да мном, да од­мо­та­ва­ју... Још и та­да, у са­мом тра­ја­њу пу­то­ ва­ња, док сам се кре­тао по бес­крај­ним про­сто­ри­ма Ки­не, мој не­за­вид­ни по­ло­ жај, бар што се ти­че оне жи­ве (људ­ске) ко­му­ни­ка­ци­је, умно­го­ме ми је до­ча­ра­ вао још јед­ну (ауто­пор­трет­ску) сли­ку: при­чи­ња­ва­ло ми се као да сам био на­ про­сто гур­нут у не­ку мно­го­људ­ну пан­ то­ми­му у ко­јој сам сти­ца­јем окол­но­сти мо­рао и сам да уче­ству­јем, на­рав­но, у уло­зи не­при­мет­ног, го­то­во не­ви­дљи­ вог, ста­ти­сте... ме­ђу ми­ли­јар­дом рав­ но­прав­них, уигра­них ак­те­ра, ко­ји су око ме­не из­во­ди­ли свој сва­ко­днев­ни­ ри­т у­ал... Је­ди­на уте­шна ствар у чи­та­вом овом по­крет­ном по­зор­ју би­ла је до­не­кле она већ по­ме­ну­та окол­ност што сам по не­ ким ра­ни­јим са­зна­њи­ма, ма­кар и оскуд­ ним, пре­по­зна­вао бар по­не­ки спо­ља­шњи

26

де­таљ у огром­ном де­ко­ру у ко­јем се од­ ви­ја­ла ова, за ме­не, глу­во­не­ма пред­ста­ва. У мо­јим са­зна­њи­ма, на­жа­лост, би­ ло је ису­ви­ше ма­ло тра­го­ва, пре све­га, ки­не­ске ли­те­ра­т у­ре... ко­ји би ме ма­кар и сим­бо­лич­но при­бли­жи­ли оним уну­ тра­шњим де­та­љи­ма што су она­ко за­го­ нет­но и не­ре­ши­во, по ме­не, зра­чи­ли из без­број­них ли­ца у ко­ја сам на пу­то­ва­њу по Ки­ни та­ко уза­луд­но (тра­же­ћи би­ло ка­кво­га ду­хов­ног ослон­ца) гле­дао. КИ­НЕ­СКА ПРИ­ЧА Ова ин­тим­на, раз­гра­на­та сли­ка, скрај­ну­та не­где у по­лу­та­ми успо­ме­на, бу­ди се у ме­ни на­кон јед­не де­це­ни­је, а иза­зва­на је пу­ком слу­чај­но­шћу: у мо­ јим ру­ка­ма об­ре­ла се не­на­да­но јед­на та­ну­шна (до­сад не­так­ну­та) ру­ко­пи­сна збир­ка пре­во­да ста­рих ки­не­ских при­чи­ ца. За раз­ли­ку од оно ма­ло тек­сто­ва из ове древ­не ли­те­ра­т у­ре ко­ји су на срп­ски је­зик би­ли пре­во­ђе­ни углав­ном са не­ мач­ког, фран­цу­ског, ен­гле­ског и ру­ског је­зи­ка – (укљу­чу­ју­ћи ту и не­за­бо­рав­не по­ку­ша­је Ми­ло­ша Цр­њан­ског да нам од­шкри­не две­ри не­над­ма­шне ки­не­ске ли­ри­ке) – тек­сто­ви ових при­ча, ко­ји су са­да би­ли пре­да мном, за­пљу­сну­ли су ме пра­во са свог из­во­ра, свог ис­точ­ни­ ка: из оног не­про­зир­ног ки­не­ског је­зи­ка у ко­јем су и на­ста­ли. Мо­жда је и са­ма та чи­ње­ни­ца (на­рав­но, по­ред оне уоби­ ча­је­не зна­ти­же­ље за сва­ко ли­те­рар­но сло­во) про­бу­ди­ла у ме­ни и је­дан по­вер­ љи­ви­ји од­нос пре­ма оно­ме што сам чи­ тао: имао сам не­па­тво­ре­ни осе­ћај-илу­ зи­ју ка­ко ми је­дан од оних без­број­них ки­не­ских ли­ко­ва (ко­је сам пре де­це­ни­ју сре­тао на свом не­му­штом пу­то­ва­њу по Ки­ни) пре­при­ча­ва, у нај­са­же­ти­јем об­ли­ ку, ис­ку­ства из про­ху­ја­лих ве­ко­ва сво­је ци­ви­ли­за­ци­је. И то: на мом, срп­ском је­ зи­ку, ко­јег је та­ко из­да­шно на­у­чио баш за­рад ме­не... и оних слич­них, сва­ка­ко број­них, да не ка­жем и не­из­мер­них, ко­ји се по све­му су­де­ћи не­ће ни­ка­да до­ко­па­ ти зна­ња ње­го­вог, за нас, те­шког је­зи­ка... (Још од ра­ни­је, на­вик­нут да о све­му што је у ве­зи са Ки­ном – по­пут не­ког ужи­ ва­о­ца опи­ју­ма – раз­ми­шљам ис­кљу­чи­во у оним нај­лич­ни­јим и нај­скри­ве­ни­јим, што ће ре­ћи и нај­по­ме­ре­ни­јим, сли­ка­ ма... го­то­во да сам и у овом при­се­ћа­њу био са­свим за­ба­та­лио јед­ну од нај­ре­ал­ ни­јих чи­ње­ни­ца ве­за­ну за слу­чај ко­ји


опи­с у­јем: пре­вод овог из­не­над­ног ру­ ко­пи­са ни­је, на­рав­но, ни­ка­ко мо­гао да по­тек­не из гла­ве не­ког од оних број­них и ано­ним­них Ки­не­за ко­ји­ма сам био окру­жен на свом одав­ном пу­то­ва­њу по њи­хо­вој без­мер­ној зе­мљи... већ је по­ти­ цао из крх­ког и ко­ле­бљи­вог пе­ра две­ју мо­јих слу­чај­них али са­свим исти­ни­тих бе­о­град­ских по­зна­ни­ца... по име­ни­ма Аде Зе­че­вић и Мир­ја­не Ђур­ђе­вић...) Још јед­на, а мо­жда и нај­пре­с уд­ни­ја ком­по­нен­та, ко­ја је у овом мом до­ди­ру са по­ме­ну­тим ру­ко­пи­сом ду­бо­ко ус­та­ ла­са­ла и мо­је емо­ци­је, би­ла је та што су сви тек­сто­ви у ње­му, по мно­гим сво­јим из­ра­зи­то сен­зи­бил­ним (го­то­во и флу­ ид­ним) на­зна­ка­ма, при­па­да­ли и све­т у чи­сте по­е­зи­је... ко­ја је и у овом слу­ча­ ју – са­мо ра­ди сво­је при­род­ни­је и јед­ но­став­ни­је комуникације – огр­ну­ла на сво­ја пре­о­се­тљи­ва пле­ћа (ми­ми­криј­ско) при­по­ве­дач­ко ру­хо... Овај ту­ђи ру­ко­пис о јед­ној да­ле­кој и ме­ни го­то­во не­по­зна­тој ли­те­ра­т у­ри, уз број­не асо­ци­ја­ци­је ко­је је спон­та­но иза­звао, био је исто­вре­ме­но и по­вод да се по­сле по­до­ста го­ди­на обра­тим и не­ ким за­бе­ле­шка­ма на срод­ну те­му, ко­је су – одав­но већ уоб­ли­че­не или тек са­ мо за­по­че­те – про­сто ча­ми­ле у јед­ној од фа­сци­кли на мом сто­лу, бу­квал­но – на до­хва­т у ру­ке: та­ко је не­ка­ко кре­нуо и овај мој ру­ко­пис о Ки­ни... ко­ји се од тих

тре­ну­та­ка нео­сет­но уоб­ли­ча­вао до она­ кве сво­је вер­зи­је ка­ква ће усле­ди­ти и на стра­ни­ца­ма ко­је до­ла­зе... (1992)

 У Пе­кин­гу

КИ­НЕ­СКА ПЕ­СМА „Пу­т уј, си­не, ви­де­ћеш дру­ги свет.“ Ову јед­но­став­ну ре­че­ни­цу, за­бе­ле­же­ну ов­де као мо­то, из­го­во­ри­ла ми је (пре­ко те­ле­фо­на) мај­ка, ка­да је од мог бра­та – у гра­ду где су за­јед­но жи­ве­ли – са­зна­ ла да се спре­мам на пу­то­ва­ње у Ки­ну... Био је то нај­ду­жи и нај­не­и­зве­сни­ји пут не са­мо у мом жи­во­т у, не­го и у скром­ ној (пре­скром­ној) по­ве­сти чи­та­ве на­ше по­ро­ди­це... ко­ја је у то вре­ме (већ уве­ ли­ко и про­ре­ђе­на) жи­ве­ла ра­с у­та по сво­јим уда­ље­ним на­се­об ­ и­на­ма и раз­ли­ чи­тим ста­ни­шти­ма... До та­да, ова бри­ жна и не­за­мен­љи­ва осо­ба – (не умем за њу још увек да из­го­во­рим реч ста­ри­ца) – иако је по мно­го че­му, го­то­во са­у­че­ снич­ки, би­ла отво­ре­на и пре­ма са­свим дру­га­чи­јим на­ви­ка­ма сво­је де­це, па чак и уну­ча­ди... стре­пи­ла је (на је­дан ста­ро­

По­све­та У ма­лом све­ту / Диг­ну се бу­ра и ве­тар / На пре­ко 10.000 ки­ ло­ме­та­ра // Кап ср­ца / Упе­ре­на је пре­ма ју­тар­њем сун­цу / На да­ле­ком хо­ри­зон­ту (Дру­гу Сте­ва­ну Ра­ич­ко­ви­ћу ср­дач­но, за успо­ме­ну, Цу­ан Јун Ју­ан, у Ака­де­ми­ји за умет­ност у Нан­кин­гу, но­вем­бра 1981)

27


Т Р А­Г О­В И

вре­мен­ски на­чин) над сва­ким на­шим оти­ски­ва­њем из гра­до­ва по ко­ји­ма смо по­на­о­соб бо­ра­ви­ли... Али... пут у да­ле­ку и та­јан­стве­ну Ки­ ну, осе­ти­ла је чак и она – ма­да за­ро­бље­ на у ова­кву сво­ју ви­ше­де­це­ниј­ску ста­ тич­ност – као не­ки ве­ли­ки и мал­те­не бо­гом­да­ни иза­зов... ко­ји се не би мо­гао ни по це­ну стреп­њи и стра­хо­ва од са­ о­бра­ћај­них уде­са („ко­ји вре­ба­ју сва­ког пут­ни­ка“) та­ко јед­но­став­но од­би­ти... Оти­снуо сам се на нај­вра­то­лом­ни­ ји пут у жи­во­т у, зна­чи, чак и са не­ком вр­стом до­дат­ног, нео­че­ки­ва­ног бла­го­-­ сло­ва... И леб­део сам та­ко... (по­ пут луфт­ба­ло­на на не­ кој не­ви­дљи­вој узи­ ци)... по том дру­го­ме све­ту три пре­ду­гепре­крат­ке сед­ми­

це: ви­сио у ави­о­ну над Хи­ма­ла­ји­ма и кр­ста­рио џун­ком дуж Јанг Це Кјан­га... оби­ла­зио ис­ко­пи­не цар­ских гроб­ни­ца, стро­ге бу­ди­стич­ке хра­мо­ве и кит­ња­сте па­го­де... ту­ма­рао са­ти­ма (на оштром се­ вер­цу ко­ји ми је рас­т у­рао ко­с у) по из­ ли­за­ним ка­ме­ним ви­ја­дук­ти­ма Ки­не­ ског зи­да... про­вла­чио се (не­хај­но) ме­ђу ми­ли­јар­дом јед­но­ли­ко оде­ве­них пе­ша­ка и би­ци­кли­ста и (опре­зно) кроз пор­це­ лан­ску шу­му хи­ља­да и хи­ља­да ра­зно­ бој­них ва­за, ћу­по­ва и чи­ни­ја... блу­део пред бес­крај­ним хо­ри­зон­ти­ма пи­рин­ча и па­му­ка... ми­лео око џи­нов­ских сак­си­ ја под уцве­та­лим гра­на­ма ми­о­ми­ри­сних ча­је­ва и гу­био се по ла­ви­рин­ти­ма хри­ зан­те­ма... од­ма­рао се над са­мим ру­бо­ви­ ма глат­ких је­зе­ра и за­му­ће­них ка­на­ла... и зу­рио у (жућ­ка­сте) пр­сте ко­ји су са­ти­ ма рас­кла­па­ли (блат­ња­ве) шкољ­ке пре­ пу­не (све­тлу­ца­вих) зр­на­ца би­се­ра...

Сте­ван Сте­ван Ра­ич­ко­вић (1928– 2007), срп­ски пе­сник и ака­де­мик. Гим­ на­зи­ју учио у Сен­ти, Кру­шев­цу, Сме­де­ре­ву и Су­бо­ти­ци. Сту­ди­рао на Фи­ло­зоф­ском фа­кул­те­ту у Бе­о­гра­ду. Већ са се­дам­на­ест го­ди­на по­чео да об­ја­вљу­је пе­сме. Од 1949. до 1959. ра­дио у Ли­те­рар­ној ре­дак­ци­ји Ра­дио Бе­о­гра­да, па он­да до 1980. уред­ник је у из­да­вач­ком пред­у­зе­ћу „Про­све­та“. До­пи­сни члан СА­НУ од 1972, ре­дов­ни од 1981. На­пи­сао ви­ше од два­де­сет збир­ки пе­са­ма, се­дам књи­га за де­ цу, не­ко­ли­ко књи­га есе­ја. Пре­во­дио је ру­ске пе­сни­ке (Ах­ма­то­ ву,  Цве­та­је­ву,  Брод­ског, Па­стер­на­ка), Шек­спи­ра, Пе­трар­ку. Ра­ич­ко­ви­ће­ва са­бра­на де­ла иза­шла су 1998. По­е­зи­ја му је об­ја­вље­на на ру­ском, пољ­ском, че­шком, сло­вач­ком, ма­ђар­ ском, бу­гар­ском, ру­син­ском, ал­бан­ском, сло­ве­нач­ком и ма­ке­дон­ском је­зи­ку. До­бит­ник на­гра­да „Зма­је­ве“, „Не­вен“, „Ње­го­ше­ве“, „Ду­чи­ће­ве“, „Бран­ко Миљ­ко­вић“, „Де­сан­ка Мак­си­мо­вић“, „Вас­ко По­па“, „Ду­шан Ва­си­љев“, „Ми­лош Н. Ђу­рић“, „Бо­го­ро­ди­ца Тро­је­ру­чи­ца“, „Ме­ша Се­ли­мо­вић“...

28


Али... све по­ред че­га сам про­ла­зио и у шта год да сам упи­јао сво­је ра­до­зна­ ле по­гле­де – не би ли се ово мо­је крат­ ко­трај­но пу­то­ва­ње до оних нај­сит­ни­јих че­сти­ца уре­за­ло за­на­век и у мо­је пам­ће­ ње – нео­сет­но је бле­де­ло то­ком го­ди­на, гу­би­ло иви­це сво­јих об­ли­ка и раз­ме­ра, ни­јан­се бо­ја, па­хо­ве ми­ри­са и ска­ле зву­ ко­ва и шу­мо­ва... Све се то ме­ша­ло или ста­па­ло... или кр­њи­ло и от­па­да­ло... по­ лу­бри­са­ло ... или са­свим не­ста­ја­ло... Мо­ја Ки­на... већ уве­ли­ко се пре­тва­ ра­ла у не­ки све не­ра­за­зна­тљи­ви­ји тор­ зо... и по­чи­ња­ла је све ви­ше да на­ли­ку­је на оно­га ко­ји ју је и но­сио у се­би... НА­КНАД­НА ОТ­КРО­ВЕ­ЊА И та­ко... све до јед­но­га ча­са... На опу­сте­лој та­бли мог пи­са­ћег сто­ ла – на ко­ју се већ ме­се­ци­ма ни­сам до­ бра­но чак ни на­лак­тио – на­шле су се (по­ре­ђа­не јед­на на дру­гу као по­че­так не­ког ша­ре­ног зи­да) три ра­зно­бој­не де­ бе­ле фа­сци­кле... ба­ну­ле у мо­ју (оса­мље­ нич­ку) со­бу, јед­но­га ча­са, на сли­чан онај на­чин на ко­ји је пре са­мо ко­ју го­ди­ну до­ле­пр­шао и та­ну­шни ру­ко­пис пре­во­да ста­рих ки­не­ских при­чи­ца: Био је то – са­да по оби­му по­ма­ло и за­стра­шу­ју­ћи – огром­ни збор­ник ки­ не­ске по­е­зи­је... у ра­спо­ну од го­то­во три ми­ле­ни­ју­ма... на срп­ском језику... и ово­ га пу­та у већ пре­по­зна­тљи­вом (пре­во­ ди­лач­ком) ру­ко­пи­с у мо­јих ра­ни­јих бе­о­ град­ских по­зна­ни­ца... Чи­та­ва без­мер­на Ки­на, ко­ју сам на мо­ме одав­ном пу­то­ва­њу тек фраг­мен­ тар­но и убо­го, са­мо ви­зу­ел­но, на­слу­тио... (и уве­ли­ко већ по­чео да за­бо­ра­вљам)...

кре­ну­ла је пре­да мном – из стра­ни­це у  ­ стра­ни­цу – да раз­гр­ће и сво­је нај­не­жни­ Сва­ко­днев­ни­ је (го­то­во спи­ри­т у­ал­не) сло­је­ве... ко­ји су жи­вот у ки­не­ској се на­ла­зи­ли и у не­ви­дљи­вим те­ме­љи­ма пре­сто­ни­ци свих оних (не­из­бро­ји­вих) љу­ди „у чи­ја сам ли­ца да­ни­ма она­ко упит­но и бес­по­ моћ­но гле­дао“... Не­ма ви­ше на ово­ме све­т у ни оне ко­ја ми је по­да­ри­ла благослов, ни мо­га бра­та... ко­ји­ма бих тек са­да мо­гао да ис­ ка­жем ко­ју пра­ву реч о овом сво­ме по­ нов­ном хо­до­ча­шћу, ово­га пу­та – кроз ми­ле­ни­јум­ска про­стран­ства и ду­би­ну Ки­не: са­мо мо­ја је­два смла­че­на ја­ну­ар­ ско-фе­бру­ар­ска со­ба на бе­о­град­ском Вра­ча­ру у ули­ци Све­то­га Са­ве... и одав­ но већ из­у­мр­ли и без ика­кво­га зе­маљ­ ско­га ли­ка ки­не­ски ли­ри­ча­ри у њој... ко­ ји ми то­пло­га да­ха шу­шка­ју на срп­ско­ме је­зи­ку са ис­ку­ца­них хар­ти­ја што их по­ ла­ко ли­стам из ра­зно­бој­них фа­сци­кла на мо­ме по­но­во ожи­ве­ло­ме сто­лу... Ово­га пу­та, ни­шта ни­је као за мо­ га ра­ни­јег бо­рав­ка у Ки­ни: не­ма више ни­јед­не на­пр­сле, па за­ле­пље­не, ша­ре­не но­вем­бар­ске ва­зе... не­ма ни­јед­ног по­ло­ мље­ног си­вог ка­ме­на у ве­тро­ви­том Ки­ не­ском зи­ду... ни­ти оног без­у­вог ки­па у по­лу­мрач­ној ка­та­ком­би јед­не од гроб­ ни­ца Мин­га... ни за­кр­пље­не цр­не ка­тар­ ке на је­зе­ру Таи Ху... Са­мо го­ла, це­ла цел­ ца­та, раз­не­же­на или очај­нич­ка, го­то­во ка­пи­лар­но обо­је­на... ки­не­ска пе­сма... ко­ ја као ка­кво још увек жи­во ср­це (тек из­ ва­ђе­но из фа­сци­кла на сто­лу) дрх­т у­ри у мо­јим зим­ским ру­ка­ма... (1994)  (Из књи­ге: Сте­ван Ра­ич­ко­вић,­ „Ки­не­ска при­ча“, уред­ник Ми­ро­слав Мак­си­мо­вић, БИГЗ, Бе­о­град, 1995)

29


Г О­Д И­Ш Њ И­Ц Е

За­ста­ти и се­ти­ти се НЕ­КИ ВА­ЖНИ ДА­ТУ­МИ У СРП­СКОЈ КЊИ­ЖЕВ­НО­С ТИ 2019.

На­вр­ша­ва се тач­но век од об­ја­вљи­ва­ња „Ли­ри­ке Ита­ке“, пре­крет­нич­ке збир­ке ­ пе­са­ма Ми­ло­ша Цр­њан­ског. Се­дам­де­сет је го­ди­на од скон­ча­ња Раст­ка Пе­тро­ви­ћа, три­де­сет од од­ла­ска Да­ни­ла Ки­ша. Пре сто два­де­сет го­ди­на ро­ђен је Ра­де Дра­ина­ц, пре де­ве­де­сет Алек­сан­дар По­по­вић. Кроз њи­хо­ве књи­жев­но­сти и суд­би­не за­зја­пе пред ­ на­ма ду­би­не ве­ко­ва, на­ро­чи­то XX, пу­не ларме и ја­у­ка. И ми по­но­во схва­ти­мо за­што ­ ће баш под­виг, ле­по­та и стид спа­сти свет Пи­ше:­ Ве­сна Ка­пор

30

П

о­сле Пр­вог свет­ског ра­та у срп­ ској књи­жев­но­сти, као и ши­ром Евро­пе, учвр­шћу­ју се но­ве те­ жње и по­е­ти­ке. Нов на­ра­штај пи­са­ца об­ја­вљу­је се на­с у­прот све­му што је до­

тад би­ло при­хва­тљи­во. Тра­жи­ли су про­ ме­ну све­га, ме­ша­ли и при­ла­го­ђа­ва­ли жан­ро­ве, екс­пе­ри­мен­ти­са­ли у је­зи­ку и те­ма­ма, уне­ли по­е­ти­ку гру­бог и ру­жног, гр­ме­ли, пе­ва­ли, пи­ли.


Срп­ски пи­сци, ско­ро сви, има­ли су и стра­шно ис­ку­ство ра­та. Мно­ги од њих пре­шли су Ал­ба­ни­ју, би­ли у Грч­ кој, по­том се кре­та­ли ши­ром Евро­пе, што вој­ним, што при­ват­ним по­сло­ви­ ма. Про­ме­не у књи­жев­но­сти ко­је су би­ ле већ на­го­ве­ште­не пре, на­ста­ви­ће се по­сле ра­та. (На­жа­лост, мно­ги од пи­са­ ца но­си­ла­ца но­вог ду­ха и мо­дер­но­сти стра­да­ли су: Бо­јић, Дис, Уско­ко­вић...). По­рат­на енер­ги­ја и бор­бе­ност, осе­ћај да про­жи­вље­но не мо­же би­ти из­ре­че­ но до­та­да­шњим је­зи­ком и фор­ма­ма, пре­ра­ста у не­што ви­ше од књи­жев­ног по­сла. Они по­ста­ју сто­же­ри но­вог вре­ ме­на. Ми­лош Цр­њан­ски, Раст­ко Пе­тро­ вић, Иво Ан­дрић, Ста­ни­слав Кра­ков, Ста­ни­слав Ви­на­вер, Дра­ги­ша Ва­сић, Ра­де Дра­и­нац... Бе­о­град је у цен­тру свих де­ша­ва­ња. У ње­га се сли­ва­ју и по­врат­ни­ци из ра­ та, и сту­ден­ти из Па­ри­за, и они из кра­ је­ва ко­ји су при­па­да­ли Аустро-Угар­ској. Ка­фа­на „Мо­сква“, на Те­ра­зи­ја­ма, по­ста­је сре­ди­ште бур­ног умет­нич­ког жи­во­та. Ни­је то био не­ки је­дин­ствен по­крет. По­ред мно­штва већ об­зна­ње­них европ­ ских иза­ма, срп­ски и ју­го­сло­вен­ски

пи­сци до­да­ју сво­је: су­ма­тра­и­зам, хип­  Бе­о­град­ски ни­зам, зе­ни­ти­зам... Та­да­шња кри­ти­ка фо­то­ре­пор­те­ри, ко­ри­сти­ла је на­зив ме­ђу­рат­ни мо­дер­ни­ око 1932.­ зам, ма­да се ово раз­до­бље, по ми­шље­њу (Фо­то:­ мно­гих те­о­ре­ти­ча­ра, ства­ра­лач­ки мо­же Алек­сан­дар­ под­ве­сти под екс­пре­си­о­ни­зам и над­ре­ Си­мић. Из књи­ге а­ли­зам. „Град­ски но­мад“ Би­ло је то ве­ли­ко и сјај­но вре­ме у Дар­ка Ћи­ри­ћа, срп­ској кул­т у­ри. Му­зеј гра­да­ У тој кли­ми ста­са­ва­ју и об­ја­вљу­ју се Бе­о­гра­да, 2011) Ми­лош Цр­њан­ски, Раст­ко Пе­тро­вић и Ра­де Дра­и­нац. „Пе­ва­мо сло­бод­ним сти­  Трг Те­ра­зи­је и хом, што је по­сле­ди­ца на­ших садржаja“, хо­тел „Мо­сква“ у ка­же Цр­њан­ски. Бе­ог­ра­ду, 1920-их На­жа­лост, мно­ги од њих би­ће на ме­ти ка­сни­јег ко­му­ни­стич­ког ре­жи­ма. Мар­ко Ри­стић 1954. об­ја­вљу­је есеј „Три мр­тва пе­сни­ка“, у ко­ме Ми­ло­ша Цр­њан­ ског и Раст­ка Пе­тро­ви­ћа про­гла­ша­ва мр­твим. Мно­ги од њих умре­ће у еми­ гра­ци­ји, а њи­хо­ва де­ла би­ће скрај­ну­та ве­о­ма ду­го (Р. Пе­тро­вић, С. Кра­ков, Д. Ва­сић...). Са­мо Цр­њан­ски до­жи­ве­ће по­ вра­так у Ју­го­сла­ви­ју, и кли­ца­ће му ма­се чи­та­ла­ца у пу­ним са­ла­ма ши­ром Ср­би­ је. „Свет је био гла­дан Цр­њан­ског“, за­ пи­са­ће пе­сник Рај­ко Пе­тров Но­го, као уред­ник јед­не од тих три­би­на.

31


Г О­Д И­Ш Њ И­Ц Е

32


МИ­ЛОШ ЦР­ЊАН­СКИ (1893–1977) „Ис­пу­нио сам сво­ју суд­би­ну“, го­во­ рио је Цр­њан­ски. Јед­на од нај­ин­три­гант­ни­јих и нај­ве­ ћих фи­гу­ра срп­ске књи­жев­но­сти. Од са­мог ја­вља­ња у књи­жев­ном жи­во­т у, пре­ко из­гна­нич­ких да­на за вре­ме ко­му­ ни­зма, до по­врат­ка у зе­мљу, та­да Ју­го­ сла­ви­ју, ње­го­ва ха­ри­зма не је­ња­ва. Књи­ га­ма је до­се­гао ста­т ус мо­дер­ног кла­си­ка, али ни ње­гов жи­вот ни­је ма­ње ва­жан за из­у­ча­ва­ње ње­го­ве по­е­ти­ке. Ове го­ди­не на­вр­ша­ва се тач­но век од об­ја­вљи­ва­ња Ли­ри­ке Ита­ке (1919), ње­ го­ве пр­ве и пре­крет­нич­ке збир­ке по­е­ зи­је. Та збир­ка, хра­бра, др­ска, иза­зов­на, пу­на жу­чи, у свом ду­бо­ком те­мат­ском сло­ју окре­ну­та рат­ним до­жи­вља­ји­ма, с дру­ге стра­не ис­пе­ва­на је­зи­ком ме­ким, еле­гич­ним, во­ди чи­та­о­ца на је­дин­стве­ но пу­то­ва­ње од ужа­са до че­жње. Ипак, чу­ве­ни бе­о­град­ски из­да­вач Цви­ја­но­вић три пу­та је од­у­ста­јао од штам­па­ња те збир­ке рат­не ро­до­љу­би­ве ли­ри­ке, ка­ко ју је сам аутор на­звао. Пе­сник ту бе­ле­жи да је Оди­се­ја нај­ве­ћа по­е­ма чо­ве­чан­ства и да је по­вра­так из ра­та нај­т у­жни­ји осе­ ћај чо­ве­ков. Мла­да­лач­ка рат­на ис­ку­ства, ис­ка­ за­на у Ли­ри­ци Ита­ке и Об­ја­шње­њу Су­ ма­тре (1920), обе­ле­жи­ла су књи­жев­ни опус Цр­њан­ског; то вје­ру­ју исто­вре­ме­но је и је­дан од нај­ва­жни­јих ма­ни­фе­ста но­ ве ге­не­ра­ци­је и но­вог умет­нич­ког опре­ де­ље­ња. У тој по­е­зи­ји до­ди­ру­ју се де­фе­ ти­зам и не­жност. Тек 1959. сам пи­сац ће при­ре­ди­ти а „Про­све­та“ об­ја­ви­ти књи­гу Ита­ка и ко­ мен­та­ри. По­ред ода­бра­них пе­са­ма, у њој су и про­зни тек­сто­ви, као ко­мен­та­ри. Та про­за та­ко­ђе је ван­ред­на по­ет­ска це­ли­на. Кроз сва сво­ја де­ла Цр­њан­ски ће ме­ша­ти жан­ров­ске од­ли­ке, у све уно­се­ћи сна­гу, ка­рак­тер и не­мер­љи­вост свог та­лен­та. И ње­гов ро­ман Днев­ник о Чар­но­је­ви­ ћу (1921) пре­врат је у срп­ској књи­жев­ но­сти. Ро­ман у ко­ме је пот­пу­но раз­би­је­ на кла­сич­на фор­ма. У сво­јим доц­ни­јим ро­ма­ни­ма (Се­о­бе, Дру­га књи­га Се­о­ба и Ро­ман о Лон­до­ну) тра­ди­ци­о­нал­не еле­ мен­те ко­ри­сти на са­мо­сво­јан на­чин. У то­ме је и су­шти­на ње­го­ве по­е­ти­ке: оне­ о­би­ча­ва­ти тра­ди­ци­ју, чи­ни­ти је веч­но са­вре­ме­ном. Ми­лош Цр­њан­ски је ме­та­фо­ра срп­ ске кул­т у­ре у XX ве­ку. Ње­гов опус и

жи­вот све­до­че о нај­зна­чај­ни­јим књи­ жев­ним, по­е­тич­ким и исто­риј­ским про­ме­на­ма у про­шлом сто­ле­ћу. У ро­ ма­ни­ма ис­пи­с у­је по­вест мо­дер­ног до­ба, од вре­ме­на про­све­ти­тељ­ства до обри­са пост­мо­дер­не, од се­о­бе Ср­ба до лу­та­ња по­је­дин­ца у са­вре­ме­ном ме­га­ло­по­ли­ су. У по­е­зи­ји се вра­ћа лир­ском ис­ку­ ству ро­ман­ти­зма, пре­о­бра­жа­ва­ју­ћи га у аван­гард­ну по­е­ти­ку су­ма­тра­и­зма. Кроз ње­гов опус са­ме­ра­ва се и раз­у­ме свет. У Хи­пер­бо­ре­ји се мо­же жи­ве­ти, кроз Ем­ба­ха­де из­у­ча­ва­ти исто­ри­ја и фи­ло­ со­фи­ја. Са кне­зом Рјеп­ни­ном и На­ђом (Ро­ман о Лон­до­ну) раз­у­ме­ти очај, по­ што­ва­ње, жр­тва и љу­бав. Са Иса­ко­ ви­чи­ма (Се­о­бе) де­ли­ти нај­ду­бља стра­ да­ња, за­блу­де и на­де на­ци­о­на. Ли­ри­ка Ита­ке и Днев­ник о Чар­но­је­ви­ћу чи­сто су ср­це чо­ве­ко­во. Раз­у­мео је, од­мах по за­вр­шет­ку Ве­ ли­ког ра­та, да се по­ја­вљу­је јед­на но­ва и јед­на­ко кр­ва­ва Евро­па. Озна­ча­ва­ју га као анар­хи­сту, ни­хи­ли­сту, де­сни­ча­ра... Не­вољ­ни вој­ник аустро­у­гар­ског цар­ ства, но­ви­нар, по­ле­ми­чар, за­љу­бље­ник у фуд­бал, нео­до­љи­ви шар­мер, пут­ник, из­гна­ник, чо­век о ко­ме је за­бе­ле­же­но мно­го анег­до­та. Цр­њан­ски је веч­но жи­ва и за­мр­ше­ на срп­ска при­ча. Ве­ку­је та­ко. На ни­воу екс­це­са, суб­вер­зив­но за све по­ли­тич­ке си­сте­ме. Опре­де­љи­ва­ње за Цр­њан­ског, ка­ко ка­же Ми­ло Лом­пар, има сми­сао опре­де­љи­ва­ња за сло­бо­ду у јед­ном уна­ пред за­да­том си­сте­му вред­но­сти.

 Ми­лош­ Цр­њан­ски,­ па­стел, рад­ Ми­ха­и­ла­ Ку­ла­чи­ћа, 2013.

Фо­то:­ Ар­хи­ва НР и при­ват­не збир­ке

Днев­ник о Цр­њан­ском Ми­лош Цр­њан­ски (1893–1997). Ро­ђен у Чон­гра­ду, умро у Бе­о­гра­ду. Пр­ву пе­сму об­ја­вљу­је у ча­со­пи­су Го­луб, 1908. Из­ ме­ђу два свет­ска ра­та ра­дио је као про­фе­сор, па у но­ви­нар­ ству, у ди­пло­ма­ти­ји. Го­во­рио не­ко­ли­ко је­зи­ка, че­сто пу­то­вао и ме­њао ме­ста бо­рав­ка. Пи­сао за „Вре­ме“, „По­ли­ти­ку“, „На­ша кри­ла“, „Ја­дран­ску стра­жу“... По­кре­нуо ча­со­пис „Иде­је“ (1934). У вре­ме из­би­ја­ња Дру­гог свет­ског ра­та за­те­као се на ди­пло­ мат­ској слу­жби у Ита­ли­ји. У то­ку ра­та бо­ра­ви у Лон­до­ну, где оста­је и по­сле. Жи­ви те­шко, на иви­ци оп­стан­ка; не­ко вре­ме ра­ди у обу­ћар­ској рад­њи и као но­сач књи­га, а ње­го­ва же­на Ви­да пра­ви лут­ке. Иако про­тив­ник ко­му­ни­зма, 1965. вра­ћа се у Ју­го­сла­ви­ју. Нај­ва­жни­ја де­ла: „Ма­ска“ (1918), „Ли­ри­ка Ита­ ке“ (1919), „При­че о му­шком“ (1920), „Днев­ник о Чар­но­је­ви­ћу“ (1921), „Се­о­бе“ (1929), „Љу­бав у То­ска­ни“ (1930), „Књи­га о Не­ мач­кој“ (1931), „Ко­нак“ (1958), „Ла­мент над Бе­о­гра­дом” (1962), „Дру­га књи­га Се­о­ба“ (1962), „Код Хи­пер­бо­ре­ја­ца“ (1966), „Ни­ ко­ла Те­сла“ (1967), „Ро­ман о Лон­до­ну“  (1971), „Стра­жи­ло­во“ (1973). Пост­хум­но из­ла­зе „Књи­га о Ми­ке­лан­ђе­лу“ (1981) и „Ем­ ба­ха­де“ (1983).

33


Г О­Д И­Ш Њ И­Ц Е

 Раст­ко ­ Пе­тро­вић

34

РАСТ­КО ПЕ­ТРО­ВИЋ (1898–1949) „Бе­жао је кроз Ал­ба­ни­ју, где је јео хлеб од бу­ђи и гре­јао се о ту­ђе пле­ћи... Мо­гао си уби­ти чо­ве­ка а да не од­го­ва­раш, мо­ гао си умре­ти а да се ни­ко на те­бе не оба­зре... Ви­део је љу­де ко­ји су од гла­ди, му­че­ња, оча­ја­ња, пре­ста­ли при­па­да­ти људ­ском ро­ду, оне ко­је су ба­ци­ли у ре­ку и оне ко­ји су већ тру­ли­ли. Ви­део је хи­ља­де сво­јих вр­шња­ка ка­ко бес­циљ­но про­ми­чу

кроз ма­глу, и ка­ко сва­ки час оста­вља­ју за со­бом из­ну­ре­не дру­го­ве да уми­ру на дру­ му...“ (Раст­ко Пе­тро­вић, 1942) Та­ко су они из­ра­сли за­јед­но, он и ње­ го­ва Отаџ­би­на; он и ње­гов та­ле­нат. То се ни­је мо­гло одво­ји­ти јед­но од дру­гог, за­пи­сао је Зо­ран Ми­шић о Раст­ку Пе­ тро­ви­ћу. Се­дам­на­е­сто­го­ди­шњи Раст­ко Пе­тро­ вић био је ме­ђу они­ма ко­ји су у Ве­ли­ком ра­т у од­сту­пи­ли пре­ко Ал­ба­ни­је. Као и


Љу­ди пам­те Раст­ко Пе­тро­вић (1898–1949). Пе­ сник, при­по­ве­дач, ро­ман­си­јер, есе­ји­ста, пу­то­пи­сац, сли­кар, ли­ков­ни и књи­жев­ни кри­ти­чар. За жи­во­та об­ја­вље­не књи­ге: „Ко­сов­ски со­не­ти“ (Крф, 1917), „Бур­ле­ска го­спо­ди­на Пе­ру­на бо­га гро­ма“ (1921), „От­кро­ве­ње“ (1922), „Са си­ла­ма не­мер­ љи­вим“ (1927), „Афри­ка“ (1930) „Љу­ди го­во­ре“ (1931), „Дан ше­сти“ (1961). У ча­ со­пи­си­ма је об­ја­вљи­вао и ли­ков­ну кри­ ти­ку. Ути­цао на раз­вој срп­ске мо­дер­не умет­но­сти.

дру­ге, и по­ред пат­њи и ужа­са, но­си­ло га је и гре­ја­ло ср­це за­јед­ни­штва, ср­це Отаџ­би­не. На том пу­т у спри­ја­те­љио се са мла­дим Ми­лу­ти­ном Бо­ји­ћем. Ка­жу да су њих дво­ји­ца, у пре­да­си­ма, ра­до­ сно дру­го­ва­ли и го­во­ри­ли сти­хо­ве на­ глас. Уз те хи­ља­де стра­дал­ни­ка Раст­ко ће осе­ти­ти ду­бо­ку ве­за­ност за чо­ве­ка, за ње­го­ву пат­њу и усуд. Ти бе­ле­зи ви­ђе­ног и до­жи­вље­ног ни­кад не­ће иш­че­зну­ти у ње­му. Ње­го­ве ре­чи су бу­ра, ко­смич­ки ха­ос и исто­вре­ме­но нај­вред­ни­ји зве­зда­ ни прах; све је не­пре­ста­но у ко­ви­тла­цу, у по­кре­т у, ис­тра­жи­ва­њу, не­ми­ру. Љу­бав пре­ма за­ви­ча­ју, на­ро­ду, отаџ­ би­ни, ду­бо­ку страст пре­ма исто­ри­ ји, као и же­љу за но­вим са­зна­њи­ма, за дру­гим кул­т у­ра­ма, пу­то­ва­њи­ма, Раст­ко је по­нео из ро­ди­тељ­ске ку­ће. Ста­ри­ја се­стра, по­зна­та сли­кар­ка На­де­жда Пе­ тро­вић, би­ла је ње­гов узор. Раст­ко је по­ сле ра­та на­ста­вио шко­ло­ва­ње у Па­ри­зу, дру­го­вао са по­зна­ти­ма из фран­цу­ске мо­дер­не (кре­ће се у кру­гу у ком су Пи­ ка­со, Бре­тон, Ели­јар...). Он је, ве­ли Све­ тла­на Вел­мар Јан­ко­вић, до­нео ту ва­тру но­вог из Па­ри­за, оста­ли су са­ку­пља­ли ње­гов жар. За­ни­ма га све: умет­ност и књи­жев­ност сред­њег ве­ка (оп­чи­њен је фре­ска­ма из срп­ских ма­на­сти­ра), ре­ не­сан­са, ет­но­гра­фи­ја, исто­ри­ја ста­рих Сло­ве­на, сли­кар­ство, филм као иза­зов но­вог вре­ме­на. Не­спу­тан, ра­до­знао, ин­т у­и­ти­ван, рас­ко­шан у та­лен­ти­ма, ек­ста­ти­чан, са ду­бо­ким осе­ћа­јем за па­ган­ско и ата­ви­ стич­ко, пре­пун ви­зи­ја, же­љан да све осе­ ти, про­жи­ви, Раст­ко пи­ше нај­чу­де­сни­је стра­ни­це срп­ске књи­жев­но­сти. Те­шка лич­на ис­ку­ства не ис­ка­зу­је у бе­с у и пре­ зи­ру пре­ма тра­ди­ци­о­нал­ном из­ра­зу, као ве­ћи­на мо­дер­ни­ста, не­го у јед­ној ве­ли­

чан­стве­ној ди­мен­зи­ји сло­вен­ске ми­то­ ло­ги­је, као и би­блиј­ских и апо­криф­них мо­ти­ва. „У ге­не­ра­ци­ји мла­дих био је нај­ек­ стра­ва­гант­ни­ји“, ка­же про­фе­сор Јо­ван Де­ре­тић. Ње­гов ро­ман Бур­ле­ска го­спо­ ди­на Пе­ру­на бо­га гро­ма (1920) и збир­ка пе­са­ма От­кро­ве­ње (1921) иза­зи­ва­ју ве­ ли­ку по­ле­ми­ку. Иси­до­ра Се­ку­лић и Ми­ лош Цр­њан­ски по­др­жа­ва­ју га и хва­ле. „Раст­ков ро­ман је не са­мо из­ра­зит при­ мер аван­гард­ног ме­ша­ња жан­ро­ва, не­ го је за­пра­во па­ро­ди­ја свих по­сто­је­ћих жан­ро­ва“, бе­ле­жи про­фе­сор Пре­драг Пе­тро­вић. „Раст­ко је се­бе нај­ви­ше осе­ћао као пут­ни­ка. Тај му је сим­бол био нај­дра­ жи“, пи­ше Ста­ни­слав Ви­на­вер. „Пут­ник јед­на­ко не­што от­кри­ва. Пут­ник ни­ка­да ни­је сти­гао, ни ишта уста­лио: по­сле пу­ та, опет пред­сто­ји пут.“ У пу­то­пи­с у Афри­ка (1930) и крат­ком ро­ма­ну Љу­ди го­во­ре (1931) об­ја­вљу­је се је­дан сти­ша­ни­ји сен­зи­би­ли­тет. Афри­ка је не са­мо по­ет­ско-лир­ска сли­ка ег­зо­ тич­них пре­де­ла и на­ро­да, већ до­ку­мен­ та­ри­стич­ки при­лог. Раст­ко та­мо сни­ма и не­ко­ли­ко крат­ких филм­ских за­пи­са. Књи­га Љу­ди го­во­ре, ока­рак­те­ри­са­на и као крат­ка лир­ска про­за и као ро­ман, ду­бо­ка је ме­та­фи­зич­ка по­тра­га за сми­ слом. Бе­ле­же­ћи јед­но­став­не ре­че­ни­це и по­ступ­ке љу­ди на јед­ном остр­ву, пи­сац  На­де­жда­ као лајт­мо­тив про­вла­чи ми­сао да је жи­ Пе­тро­вић, се­стра вот „јед­на оди­ста не­по­но­вљи­ва ствар“. и узор Раст­ка Дан ше­сти, пи­сан ду­го а об­ја­вљен Пе­тро­ви­ћа пост­хум­но, мо­ну­мен­та­лан у сво­јој ви­зу­ри, ис­при­по­ве­дан у тре­ћем ли­цу, са од­ма­ком, јед­на је од нај­тра­гич­ни­јих и нај­с у­ге­ стив­ни­јих сли­ка срп­ског стра­да­ ња у Пр­вом свет­ском ра­т у. Дру­ги свет­ски рат за­ ти­че Раст­ка Пе­тро­ви­ћа у ди­пло­мат­ској слу­жби, у Аме­ри­ци. По­сле ра­ та и про­ме­не ре­жи­ма у Ју­го­сла­ви­ји, оста­је да жи­ви у Ва­шинг­ то­ну. Ту и уми­ре, 1949, пре тач­но се­ дам­де­сет го­ди­на. Ње­го­ви по­смрт­ни оста­ци пре­не­се­ни су у Бе­о­град, у по­ ро­дич­ну гроб­ни­ цу, тек 1986.

35


Г О­Д И­Ш Њ И­Ц Е

 Ра­де Дра­и­нац са при­ја­те­љи­ма, кра­јем 1920-их На но­ви­нар­ском за­дат­ку, 1935.

РА­ДЕ ДРА­И­НАЦ (1899–1943) „Глад ми је бес­крај­на, а ру­ке веч­но пра­ зне.“ На­с у­прот пе­сни­ко­вог бун­тов­ног, пре­­врат­нич­ког, ек­ста­тич­ног тра­же­ња и осе­ћа­ња но­вог, упра­во овај стих, све­де­но­ шћу и јед­но­став­но­шћу, оцр­та­ва ње­гов жи­ вот. У ову на­о­ко јед­но­став­ну сли­ку веч­не

Пе­сник или бан­дит Ра­де Дра­и­нац / Ра­дој­ко Јо­ва­но­вић (1899–1943). Ро­ђен је у Тр­бу­њу, у То­пли­ци, а умро у Бе­о­гра­ду рат­не 1943. Оп­чи­њен Па­ри­зом, по­но­во је у ње­му 1926. Жи­ви бо­ем­ски, али се због бо­ле­сти вра­ћа у Бе­о­град. По­ред по­ез­ и­је, пи­сао је и фељ­то­не, пу­то­пи­се, ли­ков­не и књи­жев­не кри­ти­ке, по­ле­ми­ке и пам­фле­ те. Но­ви­нар­ство му је би­ло глав­ни из­вор при­хо­да и мо­гућ­ност да пу­ту­је. Нај­ва­жни­је књи­ге: „Мо­дри смех“ (1920), „Афро­ди­тин врт“ (1921), „Воз од­ла­зи“ (1923), „Ср­це на па­за­ру“ (1929), „Бан­ дит или пе­сник“ (1928), „Бан­кет“ (1930), „Дух зе­мље“ (1940).

36

и уза­луд­не жуд­ње за бес­кра­јем мо­же се сме­сти­ти све оно што је пе­сник био из­ме­ ђу. Сви пра­шта­ви сти­хо­ви пре­пу­ни бу­ке, је­зе, шкри­пе, ди­со­нант­ни и ди­вљи. Ра­де Дра­и­нац (Ра­дој­ко Јо­ва­но­вић), по­пут ве­ћи­не срп­ских пе­сни­ка ње­го­ве ге­не­ра­ци­је, као сред­њо­шко­лац је са срп­ ском вој­ском од­сту­пио пре­ко Ал­ба­ни­ је, по­том на­ста­вио шко­ло­ва­ње у Фран­ цу­ској. Не­мир­ног ду­ха, 1918. пре­ки­да шко­ло­ва­ње и вра­ћа се у Бе­о­град. Као и ве­ћи­на умет­ни­ка по­врат­ни­ка из ра­та, нај­ве­ћи део вре­ме­на про­во­ди у ка­фа­ни „Мо­сква“. Под ути­ца­јем ду­ха но­ве епо­ хе, го­ди­не 1922. из­да­је ча­со­пис Хип­нос у ком про­кла­му­је но­ви пра­вац: хип­ни­зам. Дај­те нам ма­ло гро­зе – ма­ло све­ми­ра – ужа­са – ма­ло ва­ше кр­ви, да се ви­ди бар је­дан ко­нац го­ле ду­ше... Дај­те нам ете­ рич­но­сти: у че­му је Ва­се­ље­на.


Имао је по­тре­бу да гро­зни­ча­во тра­ га из­ван гра­ни­ца соп­ства, за­ви­чај­но­сти или иден­ти­те­та. Ро­ђен у се­лу, пре тач­но сто два­де­сет го­ди­на, с јед­не стра­не но­ си не­рас­ки­ди­ву ве­за­ност за искон­ско, не­мир, осе­ћај ар­хе­тип­ске сло­бо­де, а по­ ста­је пе­сник гра­да, бу­ке, ха­о­са на­до­ла­зе­ ћег све­та. Иро­ни­чан, др­зак, анар­хи­чан. У ње­го­вим сти­хо­ви­ма све је стал­но у по­кре­т у, у до­га­ђа­ју. Си­ро­ви жи­вот, го­ла ствар­ност, ми­ри­си ка­фа­на, при­ста­ни­ шта, ку­пеа, бу­ка ве­ли­ких гра­до­ва. Он, де­те се­ла, ду­бо­ко раз­у­ме ри­там ко­смо­са, и из те пер­спек­ти­ве сви зем­ ни по­сло­ви, исто­ри­ја, по­ли­ти­ка не­ва­ жни су. Град о ко­ме пе­ва ни­је ни је­дан то­по­ним кон­крет­но, он је пе­снич­ка ви­ зи­ја, а глав­ни ју­нак свих тих ду­бо­ких и стра­сних ка­зи­ва­ња, чак и кад се ја­вља из при­крај­ка: Ра­ка Дра­и­нац. Не­сми­ре­ник,

о чи­јем жи­во­т у кру­же мно­ге анег­до­те. По­знат не са­мо по књи­жев­ним рас­пра­ ва­ма, не­го и по фи­зич­ком раз­ра­чу­на­ва­ њу са гру­пом над­ре­а­ли­ста, за ко­је ка­же, из­ме­ђу оста­лог: „Сви они ли­че је­дан на дру­гог, са­мо на се­бе не ли­че.“ „Сви ти раз­ли­чи­ти еле­мен­ти, мо­ дер­ност и при­ми­ти­ви­зам, ко­сми­зам и ег­зо­ти­ка, хва­ли­са­во раз­ме­та­ње и сен­ ти­мен­тал­ност, ста­па­ју се у је­дин­стве­но и бо­га­то лир­ско тка­ње овог пе­сни­ка...“ пи­ше проф. Јо­ван Де­ре­тић. Кад је умро Ра­де Дра­и­нац, ка­жу, у ру­бри­ци „ме­сто пре­би­ва­ли­шта“ пи­са­ло је: без ули­це и бро­ја ста­на. Тај срод­ник Је­се­њи­на и Апо­ли­не­ра, ка­ко је сам се­бе сма­трао, ко­ји је за­пи­сао стих О, мно­го сам бо­ло­вао, а још ви­ше гла­до­вао, са­да на­по­кон има си­гур­ну адре­с у у срп­ској књи­жев­но­сти и на­шем се­ћа­њу.

 Ра­де Дра­и­нац, 1927.

37


38


АЛЕК­САН­ДАР ПО­ПО­ВИЋ ­ (1929–1996) „По­по­ви­ће­ви ко­ма­ди, ка­ко се ви­ди, не под­но­се би­ло ка­кву нор­ма­ти­ви­за­ ци­ју...“ пи­ше Ра­до­мир Пут­ник. „Ње­го­ ва есте­ти­ка је сам жи­вот, бо­гат, су­ров и благ исто­вре­ме­но, му­дар, лу­кав, при­ глуп и про­му­ћу­ран, чу­де­сно леп и тра­ ги­чан, ис­пу­њен мно­штвом опреч­них на­сто­ја­ња, је­дин­ством су­прот­но­сти и ин­те­ре­са... Жи­вот то­ли­ко про­стран и све­о­бу­хва­тан да му се не мо­гу од­ре­ди­ти гра­ни­це.“ Жи­вот Алек­сан­дра По­по­ви­ћа обе­ле­ жен је дра­ма­ма епо­хе. Ро­ђен пре тач­но де­ве­де­сет го­ди­на (1929) у бо­га­тој тр­го­ вач­кој по­ро­ди­ци у ме­сту Уб, по­сле Дру­ гог свет­ског ра­та опи­јен иде­јом јед­на­ ко­сти по­ста­је ко­му­ни­ста. По­том је као ибе­о­вац за­то­чен на Го­ли оток. Ка­да се вра­тио са ро­би­је, ра­ди сва­ко­ја­ке за­нат­ ске и фи­зич­ке по­сло­ве да би пре­хра­нио по­ро­ди­цу (оже­нио се ве­о­ма млад). У срп­ској књи­жев­но­сти по­ја­вљу­је се кра­ јем пе­де­се­тих го­ди­на. Ка­жу да је ско­ро не­мо­гу­ће тач­но утвр­ди­ти број ње­го­вих де­ла за де­цу и за од­ра­сле (по­зо­ри­шних тек­сто­ва, ТВ и ра­дио дра­ма, књи­га, тек­ сто­ва за но­ви­не). Го­ло­о­точ­ки пе­ри­од, и пе­ри­од по­сле то­га ко­ји про­во­ди ме­ђу обич­ним све­том, обе­ле­жи­ће га и као чо­ве­ка и као драм­ ског пи­сца. По­зо­ри­ште је за ње­га цен­тар и сми­сао жи­во­та. Ве­ру­је да је кул­т у­ра је­ди­ни на­чин од­бра­не од по­ша­сти исто­ ри­је. До­та­као је и врх и дно. Пред­ста­ве су му игра­не ши­ром све­та, до­бит­ник је мно­гих на­гра­да, али исто­вре­ме­но био и под стал­ном при­смо­тром ре­жи­ма. У по­зо­ри­шни жи­вот ула­зи дра­мом Љу­бин­ко и Де­сан­ка (1965). Од та­да се ни­жу ко­ме­ди­је и фар­се. Ње­го­ва по­ја­ва

сма­тра се кључ­ном тач­ком „пре­вра­та и пре­по­ро­да“ на срп­ској и ју­го­сло­вен­ској по­зо­ри­шној сце­ни. Струк­т у­ра ње­го­вих дра­ма је не­ко­хе­рент­на, ди­на­мич­на, ју­ на­ци су аутен­тич­ни љу­ди со­ци­ја­ли­зма, ни­ка­ко иде­ал­ни. Пе­ри­фе­риј­ски ми­ље, нео­б­у­зда­ни ка­рак­те­ри, жи­во­пи­сан је­ зик, нео­че­ки­ва­ни обр­ти, све­жи­на и из­ не­на­ђу­ју­ћа оштри­на ис­ка­за. По­ка­зао је сме­лост да кроз умет­ност, у по­ли­тич­ки кон­тро­ли­са­ном си­сте­му, про­го­во­ри из­ ван нор­ми. Ју­на­ци ко­је је ство­рио, ре­ пли­ке ко­је из­го­ва­ра­ју, ван­вре­ме­ни су и про­роч­ки. До­та­да­шњи по­зо­ри­шни из­ раз, ко­ји је кри­тич­ки дух цр­пео из ан­ти­ ке и сред­њо­ве­ков­них ми­то­ва, сад до­би­ја дух до­ма­ћег и пре­по­зна­тљи­вог. Ко­ма­ди су му за­бра­њи­ва­ни и ски­да­ ни са ре­пер­то­а­ра (на­ро­чи­то ве­ли­ка гу­ жва пра­ти­ла је Мре­шће­ње ша­ра­на 1984), али то га ни­је спре­чи­ло да и да­ље стра­ стве­но пи­ше. „Чо­век је ве­ли­ки са­мо кад за­бо­ра­ви ко­ли­ко је ма­ли и бе­дан“, го­во­рио је. И: „Не бу­ди­те звер у чо­ве­ку.“ Го­во­рио је да све ма­не свог на­ро­да по­ку­ша­ва да об­ја­ сни, раз­у­ме и по­ка­же, кроз дра­ме, тра­же­ ћи бо­љи пут. До кра­ја, ипак, одан иде­ји ко­му­ни­зма, али са ду­бо­ком ве­за­но­шћу за ду­хов­ност, ре­ћи ће у јед­ном раз­го­во­ ру: „Ја сам и за Све­тог Са­ву и за Марк­са.“ Скон­чао је 1996. у Бе­о­гра­ду, где је и про­вео нај­ве­ћи део жи­во­та.

 Пла­кат­ Кру­ше­вач­ког­ по­зо­ри­шта за пред­ста­ву „Свињ­ски отац“ Алек­сан­дар­ По­по­вић,­ пор­трет из­ 1970-их Са тет­ком­ у Бе­о­гра­ду

 Алек­сан­дар­ По­по­вић

Мре­шће­ње пред­ста­ва Алек­сан­дар По­по­вић (1929–1996). Ро­ђен у Убу, нај­ве­ћи део жи­во­та про­вео у Бе­о­гра­ду. На­пи­сао ве­ли­ки број по­зо­ри­ шних ко­ма­да, ТВ и ра­дио дра­ма, пи­сао по­е­зи­ју, је­дан ро­ман. Нај­по­зна­ти­је дра­ме: „Ча­ра­па од сто пе­тљи“ (1965), „Раз­вој­ни пут Бо­ре Шнајдерa“ (1967), „Мре­шће­ње шаранa“ (1984), „Бе­ла ка­фа“ (1990), „Там­на је ноћ“ (1993) „Чар­ла­ма, збо­гом“ (1995), „Баш бу­нар“ (1996), „Ноћ­на фрај­ла“ (1999)...

39


Г О­Д И­Ш Њ И­Ц Е  Да­ни­ло Киш, Бе­о­град, ­ Пал­мо­ти­ће­ва ­ 21, 1965.

 Да­ни­ло Киш на Ка­ле­мег­да­ну,­ у Бе­о­гра­ду, 1957. (Фо­то­гра­фи­је ­ из књи­ге: ­ Да­ни­ло Киш, „Скла­ди­ште“, при­ре­ди­ла ­ Мир­ја­на ­ Ми­о­чи­но­вић, БИГЗ, Бе­о­град, 1995)

40

ДА­НИ­ЛО КИШ (1935–1989) „Ре­ци да ли сам све то из­ми­слио?“ То јед­но­став­но пи­та­ње, из Ра­них ја­да, за­и­ ста оп­се­да и пи­сца и чи­та­о­ца. Где је гра­ ни­ца из­ме­ђу се­ћа­ња и ствар­но­сти и да ли она за пи­сца уоп­ште по­сто­ји? Не жи­ ви ли пи­сац не­по­пра­вљи­во за­не­сен, за­ ро­бљен из­ме­ђу ствар­ног и до­ми­шље­ног? „Да ни­је би­ло мог рат­ног ис­ку­ства, у ра­ном де­тињ­ству, ни­ка­да не бих по­ стао пи­сац.“ Та ре­че­ни­ца од­ре­ђу­је ду­ би­ну Ки­шо­ве ства­ра­лач­ке ве­за­но­сти за стра­да­ње. По­ти­сну­та и не­из­ре­ци­ва спо­ зна­ја смр­ти, ње­но стал­но при­с у­ство у ва­зду­х у, у ми­ри­си­ма, бо­ја­ма, об­ли­ци­ма, јед­ном до­жи­вље­на, увек се вра­ћа. Или, бо­ље ре­че­но, ни­кад не из­ла­зи из чо­ве­ка. Ре­чи ко­је се мо­ра­ју ка­зи­ва­ти, ко­је мо­ра­ ју про­на­ћи пут оспо­ља­ва­ња, по­ка­зу­ју се као сли­ке-ви­зи­је. Над њи­ма леб­ди по­ чет­на ми­сао: да ли сам све то из­ми­слио? Ова су­ге­стив­на ре­че­ни­ца сва­ка­ко не зна­чи пот­пу­но до­во­ђе­ње у пи­та­ње ства­ ри о ко­ји­ма се пи­ше; она их, тек, ва­ри­ра. До­жи­вљај ра­та ду­бок је и за­у­век при­ су­тан у сви­ма ко­ји су га про­жи­ве­ли, а осе­тљи­ва умет­нич­ка при­ро­да тра­жи на­ чин да овла­да тим те­ре­том. По­ро­дич­на три­ло­ги­ја (Ра­ни ја­ди, Ба­шта, пе­пео и Пе­шча­ник), ко­ју сам пи­сац на­зи­ва По­ ро­дич­ним цир­ку­сом, но­си гу­сте ре­ми­ни­ сцен­ци­је на ду­бо­ка и по­ти­сну­та се­ћа­ња. О тра­же­њу на­чи­на ка­ко да се без па­то­ са ис­пи­шу тра­у­ма­тич­не го­ди­не рат­ног де­тињ­ства и те­шке по­ро­дич­не суд­би­ не Киш ка­же: „Украт­ко, у тој ме­ша­ви­ни мо­рао сам да ме­рим со, би­бер и ше­ћер. По­ку­шао сам ра­зо­ри­ти лир­ ску ча­ро­ли­ју ти­ме што сам у ба­шту сме­стио ве­ли­ке ко­ма­ де ме­тал­них от­па­да­ка, ка­ква је и та ши­ва­ћа ма­ши­на. Или тај ду­га­чак спи­сак име­ни­ца из лек­си­ко­на, ко­ји тре­ба да уни­шти ми­рис би­ља у јед­ном де­лу књи­ге.“ Кроз укуп­но тра­га­ње за со­бом у овој три­ ло­ги­ји, де­чак Ан­дре­ас Сам оп­сед­нут је фи­гу­ром оца ко­ји не­ста­је у на­ци­стич­ком ло­го­ру (па­ра­ле­ла из­ме­ђу Ан­дре­а­са Са­ма и пи­шче­ве би­о­гра­фи­је не­ми­нов­на је). Лир­ско и до­ку­мен­тар­но­ пре­пли­ћу се и про­жи­ма­ју кроз­ цео Ки­шов опус.

До ка­сних ја­да Да­ни­ло Киш (1935–1989). Ро­ђен у Су­ бо­ти­ци, пре­ми­нуо у Па­ри­зу, са­хра­њен у Бе­о­гра­ду. Ро­ман­си­јер, при­по­ве­дач, есе­ји­ста, драм­ски пи­сац, пре­во­ди­лац са фран­цу­ског, ру­ског и ма­ђар­ског. Нај­ва­ жни­ја де­ла: „Ман­сар­да“ (1962), „Пса­лам 44“ (1962), „Ба­шта, пе­пео“ (1965), „Ноћ и ма­гла“ (1968), „Ра­ни ја­ди“ (1969), „Пе­шча­ ник“ (1972), „Гроб­ни­ца за Бо­ри­са Да­ви­до­ ви­ча“ (1976), „Час ана­то­ми­је“ (1978), „Ен­ ци­кло­пе­ди­ја мр­твих“ (1983). Пост­хум­но: „Гор­ки та­лог ис­ку­ства“ (1990), „Ла­у­та и ожиљ­ци“ (1994), „Скла­ди­ште“ (1995).

По­ро­дич­на три­ло­ги­ја, ка­ко пи­сац ка­ же, јед­на је при­ча ис­при­ча­на из раз­ли­ чи­тих угло­ва. Ки­шо­ва про­за ду­бо­ко је ме­та­фи­зич­ка, ду­бо­ко ин­т у­и­тив­на. Оп­ сед­ну­тост про­ла­зно­шћу и не­ста­ја­њем ти­шти га, не­пре­ста­но. У при­чи Ен­ци­ кло­пе­ди­ја мр­твих, кроз глав­ног ју­на­ка, ка­ко доц­ни­је сам ка­же, пи­сац пред­о­се­ћа (за­пра­во за­зи­ва) бо­лест и смрт. Та­квим ства­ри­ма се не игра, ре­ћи ће ка­сни­је, у бо­ле­сти. Да­ни­ло Киш је још је­дан из ре­да срп­ ских пи­са­ца чи­ји жи­вот и де­ло су обе­ ле­жи­ле по­ле­ми­ке. Књи­га Гроб­ни­ца за Бо­ри­са Да­ви­до­ви­ча (1976) иза­зи­ва бур­ ну по­ле­ми­ку, по­сле че­га Киш од­ла­зи у Па­риз, у не­ку вр­сту до­бро­вољ­ног из­ гнан­ства. На до­де­ли „Ан­дри­ће­ве на­гра­де“, не слу­чај­но, ци­ти­рао је Ан­дри­ће­ве ре­чи: „Ипак ниг­де ни­је као у сво­јој зе­мљи, а ја, ето, ни­ти мо­гу да жи­вим с њом, ни­ти без ње.“ Као лек­тор и пре­во­ди­лац жи­вео је, са пре­ки­ди­ма, у Фран­цу­ској. Го­во­рио је не­ко­ли­ко је­зи­ка, али: „Чо­век са­мо је­дан је­зик мо­же по­зна­ва­ти истин­ски, онај на ко­јем пи­ше... Мо­гу ре­ћи да истин­ски до­ бро знам са­мо је­дан је­зик: срп­ски. И на том је­зи­ку пи­шем и у Па­ри­зу.“ Да­ни­ло Киш, пи­сац ве­ли­ког за­ма­ха и ма­гич­но­сти, из­вр­стан сти­ли­ста, је­дан је од кључ­них срп­ских и европ­ских пи­са­ ца дру­ге по­ло­ви­не XX ве­ка. Де­ми­сти­фи­ ку­ју­ћи свет кроз ме­та­фи­зич­ко тра­га­ње, тај нео­бич­ни раз­ба­ру­ше­ни мај­стор, ле­ во ори­јен­ти­сан, сум­њу у Бо­га ис­ка­зу­је још као де­чак, по­сле мај­чи­не бо­ле­сти и смр­ти. Али, пред спо­зна­јом бли­ског кра­ ја, у те­ста­мен­т у из­ри­чи­то тра­жи да бу­де са­хра­њен у Бе­о­гра­ду, по пра­во­слав­ном об­ре­ду, без го­во­ра. 


41


Ж И­В О Т ,

42

Р О­М А­Н И


ПЕ­СНИК ЉУ­БИ­ВО­ЈЕ РШУ­МО­ВИЋ (1939), ЕКС­КЛУ­ЗИВ­НО ЗА „НА­ЦИ­ОН ­ АЛ­НУ РЕ­ВИ­ЈУ”, СА СЛО­БОД­НЕ ТЕ­РИ­ТО­РИ­ЈЕ

Сви ршу­ми ста­рог Ршу­ма

Љу­би­во­је из Љу­би­ша, Зла­ти­бо­рац, по­де­лио је са на­ма све фо­ре и фа­зо­не, све уј­дур­ме ­ и зврч­ке још од ан­тич­ке Грч­ке. Ја­вљао нам ве­сти из не­све­сти, ве­зи­вао три чво­ра ­ на тре­па­ви­ци, сун­чао се на ме­се­чи­ни, и по­ру­чи­вао: „Још нам са­мо але фа­ле!” ­ Ослу­шки­вао зов те­тре­ба и при­но­сио нам пе­сме ули­чар­ке. Учио нас да се до­мо­ви­на ­ бра­ни ле­по­том. И да­нас, два­де­се­так го­ди­на по­сле смр­ти Ду­шка Ра­до­ви­ћа, ­ он пр­ви про­чи­та све што Љу­би­во­је на­пи­ше Пи­ше: Бра­ни­слав Ма­тић

Г

е­не­ра­ци­је су од­ра­ста­ле уз ње­го­ве пе­сме, он је зрио уз све те ге­не­ра­ ци­је. Био је нај­бо­љи дру­гар из чи­ тан­ке свој на­шој де­ци. И у овом „мон­ ти­ра­ном раз­го­во­ру” уче­ство­вао је као пра­ви дру­гар. Пре­ли­ста­вао са на­ма ал­ бум ко­ји увек но­си иза уну­тра­шњег џе­ па свог са­коа (не­ки то зо­ву ср­цем). Што ре­че Љу­би­во­је, мо­гао бих ту још фра­за да на­ци­фрам, али не­ма по­тре­бе. Де­тињ­ство, за­ви­чај. Сад ми је де­фи­ ни­тив­но ја­сно: кад се чо­век ро­ди и од­ ра­сте на Зла­ти­бо­ру, он­да му Зла­ти­бор по­ста­не ме­ра за све у жи­во­т у: за љу­бав

и ле­по­т у, при­ја­тељ­ство и не­жност, за до­ бро­т у и успех! Мо­ја лич­ност се, из­ме­ђу оста­лог, фор­ми­ра­ла уз оп­ти­ми­стич­ку пе­сму „Зла­ти­бо­ре, мој ви­со­ки бо­ре, ја се пе­њем те­би у вр­хо­ве!” Она ме ву­кла за уши, из хо­ри­зон­та­ле у вер­ти­ка­лу. Пе­ти се, осва­ја­ти вр­хо­ве, то је вре­ме­ном по­ ста­ло мо­ја оп­се­си­ја и свр­ха жи­вље­ња. Љу­биш, у ко­ме сам се ро­дио и про­ вео де­тињ­ство, и Зла­ти­бор о ко­ме сам на­пи­сао сво­је пр­ве сти­хо­ве („Зла­ти­бо­ре, ти си зла­то, ја те во­лим за­то!”), по­ста­ли су за­ви­чај све­га што сам у жи­во­т у на­пи­ сао и све­га што сам ура­дио. Учи­те­љи­ца Ми­ли­ца Во­ђе­вић је у ме­ни пре­по­зна­ла

 Са бра­том Ми­ли­во­јем на ва­ша­ру 1949.

Фо­то: Ар­хи­ва са­го­вор­ни­ка и Дра­ган Бо­снић

43


Ж И­В О Т ,

 Са пе­сни­ци­ма Бран­ком ­ Ћо­пи­ћем и ­ Ма­ти­јом ­ Бећ­ко­ви­ћем

Р О­М А­Н И

не­што раз­ли­чи­то од оста­ле де­це. Ја сам се оду­ше­вља­вао књи­гом као пред­ме­том, и као ков­че­гом тај­ни ко­је тре­ба од­го­ нет­ну­ти чи­та­њем. Да­ва­ла ми је књи­ге да чи­там, не­ке по­кла­ња­ла. А он­да ми по­че­ ла на­ба­ци­ва­ти иде­је о че­му да пи­шем и ка­ко да пи­шем. Ни­је би­ла пе­сник, али је во­ле­ла по­е­зи­ју, као сва­ка осам­на­е­сто­го­ ди­шња де­вој­ка у то по­сле­рат­но вре­ме. Ми­ха­и­ло и Ми­ле­са. Мо­ји ро­ди­те­ љи су би­ли си­ро­ма­шни зе­мљо­рад­ни­ци, бо­га­ти ду­шом. Мај­ка, из имућ­ни­је ку­ће

Из ал­бу­ма у уну­тра­шњем џе­пу „Нај­не­жни­је успо­ме­не” су, ваљ­да увек, оне из де­тињ­ства. Љу­биш је био цео свет, ту су по­чи­ња­ле мо­је ра­до­зна­ло­сти, ту су би­ли од­го­во­ри на сва пи­та­ња. По­ро­ди­ца, отац Ми­ха­и­ло, мај­ка Ми­ле­са и брат Ми­ли­во­је. Де­да Сте­ван и ба­ка Јо­ван­ка. Ма­чак Шер­вуд. Пас Чо­ек. Ко­њи Цвет­ко и Цу­ра. Во­ло­ви Ру­шко и Бо­шко. Ро­ђа­ци Мар­ко и Ја­ни­ћи­је, дру­га­ри Ве­ли­зар, Са­во, Не­ђо, Гво­зден, Ве­ра, Стој­ка, Љи­ља. Пла­ни­на Зла­ти­бор. Бр­да Бор­ко­вац, Стра­жа, Чи­го­та, Не­во­ља. Тре­шње Гр­ка­ља и Тре­ шњи­ца, Гу­сто ли­је­шће, Гу­ји­на сте­на, Пе­ћи­на, Му­мла­ва. Учи­те­ љи Ка­ри­ман, Ђор­ђе и Ми­ли­ца, Ми­ли­ца, Ми­ли­ца, нај­бо­ља на све­ту, ко­ја ме упу­ти­ла у по­е­зи­ју. То је ал­бум ко­ји но­сим у уну­ тра­шњем џе­пу, а ко­ји не­ки на­зи­ва­ју ср­цем.

44

Си­мо­ви­ћа из Го­сти­ља, уда­ла се из љу­ ба­ви за Ми­ха­и­ла, си­ро­та­на (мај­ка му је умр­ла при ро­ђе­њу, отац три да­на ка­сни­ је од шпан­ске гро­зни­це, 1918), а мо­гла се уда­ти за учи­те­ља или де­ло­во­ђу. Ро­ђен сам и бла­го­сло­вљен том љу­ба­вљу! Оца је од­га­ји­ла ње­го­ва ба­ба, а мо­ја пра­ба­ба Ани­ка, вред­на и ра­ди­на удо­ви­ца, ко­ја је и мо­ју лич­ност об­ли­ко­ва­ла сво­јом ста­ ме­ном отре­си­то­шћу. Вас­пи­та­ла ме оску­ ди­ца у ко­јој смо жи­ве­ли, а шко­ло­вао је­ зик срп­ских на­род­них ју­нач­ких пе­са­ма и гу­сле де­де Сте­ва­на. Мај­ка је, као нај­ ве­ћу дра­го­це­ност, чу­ва­ла у се­ћа­њу јед­ ну пе­сму Зма­ја Јо­ве, ко­ју је бра­т у и ме­ни не­пре­ста­но ре­ци­то­ва­ла. Пе­сма се зо­ве „Кад је Бо­же зе­мљу ства­ро”, и та пе­сма је у те­ме­љу мо­је ства­ра­лач­ке лич­но­сти. Књи­га. Пе­сме ко­је су де­да Сте­ван и де­да Бо­жо пе­ва­ли уз гу­сле ја ни­сам сма­трао књи­жев­но­шћу. Чак ни Змај Јо­ ви­ну пе­сму ко­ју ми је мај­ка ре­ци­то­ва­ ла. Они су то чи­та­ли из сво­јих гла­ва, а не из књи­га. Ни­сам уоп­ште знао шта је то ли­те­ра­т у­ра, али сам на­слу­ћи­вао да је књи­жев­ност сва­ка­ко оно што пи­ше у књи­га­ма. Чи­тао сам мај­чи­ну чи­тан­ку


из основ­не шко­ле, ко­ја је би­ла пу­на при­ ча о бор­ба­ма срп­ских ко­ми­та про­тив Ар­на­у ­та. То је за ме­не би­ла за­ни­мљи­ва књи­жев­ност. До­био сам од не­ко­га књи­ жи­цу Ве­ли­ка тр­ка ек­се­ра и пот­ко­ви­це. Знао сам шта је ек­сер, и шта је пот­ко­ви­ ца, па ми је би­ло за­ни­мљи­во ка­ко они по­ста­ју од гво­зде­не ру­де ко­ја се ко­па у руд­ни­ку. А он­да је отац до­нео из Ча­је­ ти­не јед­ну све­шчи­цу са цр­те­жи­ма, ка­ сни­је сам до­знао да се то зо­ве стрип, под на­сло­вом Три угур­су­за. Сме­шни ли­ко­ви, ду­хо­вит текст и цр­теж као бо­жан­ски ру­ко­пис, учи­ни­ли су да поч­нем и сам да цр­там стри­по­ве и ка­ри­ка­т у­ре. Ка­сни­је се ис­по­ста­ви­ло да ми је то по­мо­гло да се шко­лу­јем у Ужи­цу, јер су Ве­сти ле­по пла­ћа­ле мо­је ка­ри­ка­т у­ре. Пе­сник у ви­со­гор­ју. Тре­ба ве­ро­ва­ти они­ма ко­ји ка­жу да до­бар пи­сац „мо­ра да се ро­ди”, јер је до­ка­за­но да се ге­ни мо­гу пре­но­си­ти с ко­ле­на на ко­ле­но. А ге­ни су, прет­по­ста­вљам, но­си­о­ци и не­ког та­лен­ та за од­ре­ђе­ну умет­ност, или ве­шти­ну дру­ге вр­сте. Ипак сам си­гу­ран да фа­сци­ на­ци­ја у де­тињ­ству има пре­с уд­ну уло­гу у ства­ра­њу пи­сца. Да је мо­ја учи­те­љи­ца

у тре­ћем раз­ре­ду основ­не шко­ле, Ми­ли­ ца Во­ђе­вић, по­це­па­ла пе­сму­љак ко­ји је за­пле­ни­ла док сам га до­т у­рао свом дру­ га­ру Са­ву Јок­си­мо­ви­ћу, и да ме ка­зни­ла, ја бих да­нас био ле­кар ин­тер­ни­ста у пен­ зи­ји, а не пе­сник. Тај пе­сму­љак је гла­сио: „Има је­дан Са­во, / крај ба­бе је спа­во, / па се ба­ба мрд­ну­ла, / па је Са­ву прд­ну­ ла! / Ба­ба, ба­ба, баш си гру­ба, / сад наш Са­во не­ма зу­ба!” Мно­ги учи­те­љи би то сма­тра­ли без­о­бра­злу­ком ко­ји за­лу­жу­ је ка­зну, али Ми­ли­ца ни­је та­ко ми­сли­ла. По­зва­ла ме на стра­ну и по­хва­ли­ла, „јер је пе­сми­ца сме­шна”, али ме пи­та­ла да ли сам ви­део не­где да Бран­ко Ћо­пић упо­ тре­бља­ва реч „прд­ну­ла”. Ре­као сам да ни­ сам ви­део. Он­да ми је одр­жа­ла лек­ци­ју о књи­жев­ном је­зи­ку, ко­јим се пи­шу књи­ жев­на де­ла, и за­да­ла ми да за су­тра на­

 Са дру­штвом на Са­ви­ у Бе­о­гра­ду,­ на бро­ду пи­сца Мо­ме Ка­по­ра

По­е­зи­ја за де­цу да­нас За­хва­љу­ју­ћи Зма­ју и Ду­шку Ра­до­ви­ћу, ту по­е­зи­ју и да­нас, као и увек, во­ле да чи­та­ју и од­ра­сли. То је до­бро, јер та­ко тра­је и пре­но­си се с ко­ле­на на ко­ле­но та злат­на по­ру­ка дру­гар­ства и ма­ште. Ја се­бе сма­трам од­ра­слим, а во­лим да чи­там мла­ђе са­вре­ме­не ко­ле­ге Бран­ка Сте­ва­но­ви­ћа, Де­ја­на Алек­си­ћа, Уро­ ша Пе­тро­ви­ћа, Иго­ра Ко­ла­ро­ва...

45


Ж И­В О Т ,

Р О­М А­Н И

Пр­ви филм Био је то филм Ви­ва За­па­та, ко­ји сам гле­дао три­де­сет пу­ та, јер је три­де­сет да­на играо у ча­је­тин­ском би­о­ско­пу. Филм је при­ка­зи­ван у фи­скул­тур­ној са­ли шко­ле, у ко­јој су би­ли ин­ тер­нат­ски кре­ве­ти за нас, де­цу са се­ла, ко­ји смо ту ста­но­ва­ли. Ве­ро­ват­но је по­не­што од дра­ма­тур­ги­је тог фил­ма оста­ло у ме­ ни, а по­не­што ми се ни­је до­па­ло, ре­ци­мо што За­па­та ги­не на кра­ју. То ми је, ре­ци­мо, по­мо­гло да пред­ло­жим Кр­вав­цу, ко­ји је сни­мао филм о мом шу­ра­ку Вла­ди­ми­ру Пе­ри­ћу Вал­те­ру, да глав­ни ју­нак не по­ги­не на кра­ју, што је Ши­ба при­хва­тио, као же­љу Вал­те­ро­ве по­ро­ди­це.

 На Тај­лан­ду, ­ на мо­сту ко­ји је сру­шен ка­да је сни­ман филм „Мост на ре­ци Квај“

 Мла­ди ­ Љу­би­во­је ­ у Ужи­цу 1956. ­ и доц­ни­је ­ у Бе­о­гра­ду са ­ пе­сни­ци­ма ­ Бра­ном ­ Црн­че­ви­ћем ­ и Ми­ло­ва­ном ­ Ви­те­зо­ви­ћем

46

пи­шем јед­ну пе­сму о нај­леп­шој пла­ни­ни на ко­јој жи­вим, о Зла­ти­бо­ру. На­пи­сао сам „Зла­ти­бо­ре, ти си зла­то, ја те во­лим за­то”, он­да је она ре­кла да пе­сма мо­ра би­ти ду­жа, да је на­ста­вим у том сти­лу, па сам до­пи­сао још не­ко­ли­ко сти­хо­ва: „Зла­ ти­бо­ре, о пла­ни­но, / на те­би се жи­ви фи­ но. / Не сме ни­ко да те дир­не, / ни по­то­ке тво­је мир­не. / Ту ми жи­ве отац, мај­ка, / Зла­ти­бо­ре, ти си бај­ка.” Она је ту пе­сму по­сла­ла у Пи­о­нир­ске но­ви­не и ја сам до­био на­гра­ду, гра­фит­ну олов­ку са гу­ми­цом за бри­са­ње на вр­ху. То је од­лу­чи­ло да се по­све­тим пи­са­њу. Та вр­ста по­др­шке у де­тињ­ству од учи­те­ља, а по­нај­пре од ро­ди­те­ља, нео­п­ход­на је. Пр­во пу­то­ва­ње. Од­ла­зак. Мој пр­ви од­ла­зак „у сви­јет” био је од­ла­зак из Љу­ би­ша у „град”, Ча­је­ти­ну, у Ни­жу гим­на­зи­ ју. Из­не­на­дио сам се ко­ли­ко др­ве­ћа има у „гра­ду”. У се­лу сам за­ми­шљао да је град око­ван бе­тон­ским ули­ца­ма, при­ти­снут ку­ћа­ма, со­ли­те­ри­ма, не­бо­де­ри­ма, без

ика­квог зе­ле­ни­ла. Ча­је­ти­на ми се сви­де­ ла, јер је би­ла пу­на др­ве­ћа. Тај од­ла­зак у Ча­је­ти­ну био је пр­ви ко­рак мог по­сте­пе­ ног, али де­фи­ни­тив­ног, на­пу­шта­ња се­ла. Уза­луд је у ме­ни до да­на да­на­шњег ти­ ња­ла свест да ћу се „јед­ног да­на вра­ти­ти и би­ти учи­тељ у Љу­би­шу”, ка­ко сам тих да­на за­пи­сао у свој днев­ник. У не­ким мо­ јим пе­сма­ма су тра­го­ви те све­сти. „Услед про­ле­ћа у Па­ри­зу / са­да се но­си ја­пан­ска сви­ла, / а у Љу­би­шу ко­ји је бли­зу / но­ си се цве­ће из апри­ла” („Услед про­ле­ћа”, 1973.) Или јед­на, још ста­ри­ја: „Ту па­ло је не­бо на гру­ди ка­ме­на / Баш као нео­че­ ки­ва­на ки­ша / Ту где се до­ти­че мо­га ра­ ме­на / Дах ле­та из Љу­би­ша” („Ве­чер­ња”, 1966.) Об­и­грао сам цео свет као но­ви­нар Ра­дио-те­ле­ви­зи­је Бе­о­град, ви­део мно­го чу­да, сни­мао их и пи­сао о њи­ма, али ни јед­но свет­ско чу­до ни­је мо­гло да над­чу­ди мој Љу­биш и мој Зла­ти­бор. Ве­ли­ке ста­ни­це на мом пу­т у. Из Љу­ би­ша сам по­нео ту фа­сци­на­ци­ју сти­хо­ ви­ма и ам­би­ци­ју да пи­шем. Из Ча­је­ти­ не – пр­во озбиљ­но љу­бав­но ис­ку­ство, и пр­ви на­пи­са­ни со­нет­ни ве­нац, по­све­ћен Се­ку­лић Оли­ве­ри, ко­ји по­чи­ње: „Со­нет­ ни ве­нац за те­бе ства­рам / Ти ко­ја ни­ си да­ле­ко / Ја ко­ји се­бе за­ва­ра­вам / Да мо­же да ме во­ли не­ко!” Из Ужи­ца и дан да­нас но­сим сум­њу у све што ра­дим, здра­ву сум­њу ко­ја не обес­хра­бру­је не­ го под­сти­че, те­ра да ра­дим бо­ље, да пи­ шем ду­хо­ви­ти­је, да жи­вим при­род­ни­је, да во­лим убе­дљи­ви­је. У Ужи­цу сам сте­ као пр­ве пра­ве дру­га­ре из умет­нич­ког


47


Ж И­В О Т ,

48

Р О­М А­Н И


ми­љеа, пр­ве ис­кре­не при­ја­те­ље. Је­дан од њих је Ми­лој­ко Ђо­ко­вић, но­ви­нар и пу­бли­ци­ста, ко­јег сам оку­мио. Из Ужи­ ца сам оти­шао на пр­ву рад­ну ак­ци­ју у Ма­ке­до­ни­ју. Та­мо, у Пе­ла­го­ни­ји, на об­ рон­ци­ма Кај­мак­ча­ла­на учвр­сти­ла се у ме­ни од­лу­ка да свој рад угра­ђу­јем у оп­ ште до­бро. По­сле Пе­ла­го­ни­је био сам на још пет-шест рад­них ак­ци­ја, и сву­да сам, по­ред удар­нич­ког ра­да на гра­ди­ли­ шти­ма, оста­вљао траг свог умет­нич­ког ра­да. Во­дио сам днев­ни­ке, пра­вио зид­ не но­ви­не, цр­тао ка­ри­ка­т у­ре, за­ба­вљао бри­га­ди­сте! Кад су 1986. за­ва­пи­ли из град­ског Се­кре­та­ри­ја­та за кул­т у­ру да до­ђем на че­ло По­зо­ри­шта „Бо­шко Бу­ ха”, од­мах сам при­хва­тио. Оти­шао сам на пла­т у ма­њу за тре­ћи­ну од оне ко­ју сам имао као уред­ник у из­да­вач­кој ку­ћи „Књи­жев­не но­ви­не”. Би­ла је то још јед­на мо­ја рад­на ак­ци­ја! И да­нас, у се­дам­де­сет тре­ћој, ја во­лон­ти­рам у Кул­т ур­но-про­ свет­ној за­јед­ни­ци Ср­би­је и „При­ја­те­љи­ ма де­це Ср­би­је”. Ак­ци­ја­шим! Е, сад раз­ ми­шљам о по­след­њој ста­ни­ци, на ко­јој ћу се срећ­но ис­кр­ца­ти из жи­во­та. Би­ће то, за­си­гур­но, јед­на од мо­јих Сло­бод­них те­ри­то­ри­ја, она у Ба­ћев­цу на­до­мак Бе­о­гра­да, или она у Љу­би­шу! Мој Бе­о­град. Као бру­цош из уну­ тра­шњо­сти до­био сам сту­дент­ски дом на Во­ждов­цу, чу­ве­не „Бри­о­не”, у ко­ји­ ма је ста­но­ва­ла Гро­зда­на Олу­јић и ту на­пи­са­ла Из­лет у не­бо. Да­шча­ре, ко­је су не­ка­да би­ле спа­ва­о­ни­це за уче­сни­ке не­ке рад­не ак­ци­је, са­да су би­ле ра­с у­ ше­не, та­ко да је ду­ва­ло са свих стра­на. Чим је за­зи­ми­ло и пао снег, бу­ди­ли смо се са пет сан­ти­ме­та­ра бе­ле хлад­но­ће по на­ма. До­био сам упа­лу фа­ци­јал­них не­ ра­ва, обо­стра­ни фа­ци­ја­лис, тра­ги­чан и кад се гле­да, и не­под­но­шљив кад се има. И смр­то­но­сан, ка­ко ми је од­ма­хи­ва­њем гла­ве не­дво­сми­сле­но по­ру­чи­вао при­ма­ ри­јус др Пе­ри­шић на Ин­фек­тив­ној кли­ ни­ци. Пет ме­се­ци у бол­ни­ци, ин­фу­зи­је, јер је гу­та­ње су­спен­до­ва­но па­ра­ли­зом, па из­гу­бље­на го­ди­на на фа­кул­те­т у. Али, по­бе­дио сам. Ка­жу да ни­је тра­гич­но па­ сти, тра­гич­но је не уста­ти по­сле па­да! У сва­кој не­сре­ћи по­сто­ји кли­ца сре­ће, то је ваљ­да суд­бин­ски оквир чо­ве­ко­вог оп­стан­ка. Да ни­сам са­че­као ту го­ди­ну да­на, мо­жда не бих срео На­та­шу, мај­ку на­ших си­но­ва, ба­ку на­ших уну­ка, Пе­не­ ло­пу ко­ја ме че­ка­ла да се вра­тим са мно­

го­број­них пу­то­ва­ња по свет­ским пу­те­ ви­ма и књи­жев­ним бес­пу­ћи­ма. Док сам био у Ужи­цу мој бе­о­град­ски пе­сник био је Ми­ћа Да­ној­лић, а кад сам до­шао у Бе­ о­град упо­знао сам Ду­шка Ра­до­ви­ћа. Од Ми­ће сам се учио вер­си­фи­ка­ци­ји, а од Ду­шка му­дро­сти. Код Ми­ће сам ди­пло­ ми­рао, а код Ду­шка још ни­сам: и да­нас, два­де­се­так го­ди­на по­сле ње­го­ве смр­ти, он пр­ви про­чи­та све што на­пи­шем.

 Са си­но­ви­ма­ и уну­ци­ма

Дру­мо­ви че­ка­ју. Док су ме „свр­бе­ ле пе­те”, као Је­се­њи­но­вог Пу­га­чо­ва, сви дру­мо­ви су би­ли мо­ји. Од оних ко­је сам пре­та­ба­нао из­два­ја­ју се два, пут на Норд­кап, нај­се­вер­ни­ју тач­ку Евро­пе, и пут на Сри Лан­ку, Зе­ле­ни Рај. Ових да­на се спре­мам да још јед­ном, али на овај на­ чин, пу­то­пи­сно, пре­ђем та два пу­та. Од­ ре­дио сам упо­ри­шне тач­ке, че­кам меч­ку да ми сед­не у гла­ву и кре­ћем. Се­вер­на аван­т у­ра, ка­ко сам на­звао пут на Норд­ кап, по­чи­ње у Ко­пен­ха­ге­ну и Мин­хе­ну, где ку­пу­је­мо опре­му и фор­ми­ра­мо еки­ пу. У Ослу сни­ма­мо Ви­ге­лан­до­ву По­е­му о жи­во­ту у Фрог­нер пар­ку. Наш ам­ба­са­ дор нас иг­но­ри­ше, од­би­ја да нас при­ми. Кре­ће­мо ка Ло­фот­ским остр­ви­ма, на ри­ ба­ре­ње. Сле­де­ћа ста­ни­ца је Ха­мер­фест, где упо­зна­је­мо ма­јо­ра Скан­се­на, Нор­ ве­жа­ни­на, ко­ји нам да­је вој­но во­зи­ло за пут. Ус­пут спа­са­ва­мо јед­ног „Креј­зи Џе­ме­на”, ка­ко га је Скан­сен на­звао, Нем­ ца ко­ји је на Норд­кап кре­нуо „фол­ксва­ ге­ном бу­бом”, и ко­ји би умро за­ве­јан да га ни­смо спа­си­ли. Сти­же­мо на Норд­кап, ис­ти­че­мо ју­го­сло­вен­ску за­ста­ву на јар­ бол, упи­с у­је­мо се у књи­гу оних ко­ји су ус­пе­ли да се до­мог­ну те тач­ке, ме­ђу ко­ ји­ма је и фран­цу­ски цар Фи­лип Ор­ле­ ан­ски. У по­врат­ку свра­ћа­мо у Ка­раш­јок, глав­ни град Фин­мар­ка, Ла­по­ни­је. Ло­ ви­мо ир­ва­се у пла­ни­ни, пе­ва­мо пе­сму о ле­пој пе­то­го­ди­шњој Елен Ма­ри. Уче­ ству­је­мо у тр­ци ир­ва­са на за­ле­ђе­ној ре­ ци и по­бе­ђу­је­мо. Оста­је­мо не­по­вре­ђе­ни у ла­пон­ској дис­ко­те­ци, у ко­ју смо ушли оде­ве­ни у швед­ске јаг­ње­ће бун­де. Вра­ ћа­мо се у Осло, сни­ма­мо ма­јо­ра Ан­ге­ ла, пи­о­ни­ра европ­ског сму­ча­ња, ис­пред

Бран­ко, Ми­ха­и­ло, Вук Ја сам, ма­хом, би­вао „отац на слу­жбе­ном пу­ту”, па их је, сре­ ћом, од­га­ји­ла На­та­ша. Та­ко су ис­па­ли до­бро, ве­ро­ват­но бо­ље не­го да сам им и ја био стал­но над гла­вом и над сло­бод­ним вре­ме­ном.

49


Ж И­В О Т ,

 Ис­пред род­не ку­ће пе­сни­ка ­ Ду­шка Ра­до­ви­ћа, са ње­го­вим ­ бра­том и си­ном Ис­пред ку­ће ко­ју сам гра­ди у свом зла­ти­бор­ском ­ за­ви­ча­ју

 На пра­гу сво­је род­не ку­ће

Р О­М А­Н И

ска­ка­о­ни­це Хол­мен­ко­лен. Чи­та­мо од­ лом­ке из ње­го­ве књи­ге о Цр­но­гор­ци­ма, ко­ји­ма је до­шао да по­мог­не у бор­би про­ тив Осман­ли­ја. Раз­го­ва­рам са Кну­том Ха­у­глен­дом, уче­сни­ком екс­пе­ди­ци­је Кон Ти­ки. Ам­ба­са­дор ша­ље еми­са­ре да нас при­ве­ду у ам­ба­са­ду, јер је на на­слов­ној стра­ни Даг­бла­де­та иза­шла фо­то­гра­фи­ја Рат­ка Или­ћа, ре­ди­те­ља, и мо­ја, са пот­ пи­сом „Пр­ви Ју­го­сло­ве­ни на Норд­ка­пу”. Иг­но­ри­ше­мо га и од­ла­зи­мо да при­ми­мо вак­ци­ну про­тив ве­ли­ких бо­ги­ња, ко­је су за­вла­да­ле Бе­о­гра­дом. По­вра­так ку­ћи је увек, па и ово­га пу­та, био нај­ра­до­сни­ји тре­ну­так пу­то­ва­ња. Шта је за ме­не пу­ то­ва­ње? Аку­му­ли­ра­ње ис­ку­ства. Отва­ ра­ње увек но­вих про­зо­ра у свет љу­ди и за­ум­ни свет тај­ни. Од­го­не­та­ње вре­ме­на и про­сто­ра. И мо­гао бих још не­ко­ли­ко фра­за да на­ци­фрам, али не­ма по­тре­бе. Ја, кла­сик. Још не умем да при­хва­тим и раз­у­мем тај на­зив ве­зан за мо­је име и

Узо­ри Пре свих Ни­ко­ла Те­сла, о ко­ме ми је у де­тињ­ству при­чао де­да Сте­ван, а мај­ка Ми­ле­са ме, чак, зва­ла Те­слом, јер сам не­пре­ста­но но­сио књи­гу у ру­ка­ма. За њу је „књи­га у ру­ка­ма” би­ла сим­бол те­слин­ске фа­сцин­ци­је, да­кле ра­ди­но­сти и ства­ ра­ла­штва. Он­да „Ба­но­вић Стра­хи­ња” и дру­ге срп­ске ју­нач­ке пе­сме, ко­је су уз гу­сле пе­ва­ли де­да Сте­ван и де­да Бо­жо. Па Бран­ко Ћо­пић, чи­је сам ри­ме у по­чет­ку ко­ри­стио за сво­је пе­ смуљ­ке, и чи­ји сам ху­мор од­мах раз­у­мео и при­хва­тао. За­тим Змај Јо­ва, чи­ју ми је пе­сму „Кад је Бо­же зе­мљу ства­ро” мај­ка пе­ва­ла као успа­ван­ку. Нај­зад, Ду­шко Ра­до­вић чи­је ме дру­гар­ ство по­др­жа­ло и одр­жа­ло у пи­са­њу за де­цу.

50

пре­зи­ме. Прет­по­ста­вљам да то „кла­сик” под­ра­зу­ме­ва не­ке по­год­но­сти, а ја их не­ мам. У Љу­би­шу, чак, ми­сле да сам пот­пу­ ни гу­бит­ник, јер не мо­гу да из­деј­ству­јем да ми се на­пра­ви ки­ло­ме­тар и по пу­та, да бих мо­гао ауто­мо­би­лом да стиг­нем до род­не ку­ће. У Ба­ћев­цу, на Сло­бод­ној те­ ри­то­ри­ји, где имам бе­о­град­ско ста­ни­ште, ми­сле да сам у не­кој по­ли­тич­кој не­ми­ло­ сти, јер не мо­гу да убе­дим ко­му­нал­но у Ба­ра­је­ву да по­пра­ви 300 ме­та­ра пу­та, да бих мо­гао и кад је ки­ша да стиг­нем ауто­ мо­би­лом до ка­пи­је. Ти ре­ал­ни пу­те­ви, ко­ји­ма ја сва­ко­днев­но та­ба­нам, као што ви­ди­те, те­шко су про­ход­ни и хва­ла Бо­гу да је та­ко. Ина­че бих се по­гор­дио и пао у је­дан од те­жих гре­хо­ва. Сре­ћом, на оним дру­гим пу­те­ви­ма, ду­хов­ним и ду­шев­ ним, за ме­не не­ма пре­пре­ка. Сло­бод­на те­ри­то­ри­ја. Не мо­же чо­век на сва­ку те­ри­то­ри­ју да иза­ђе чи­ста ср­ца и без те­ре­та сва­ко­дне­ви­це на ду­ши. По­сто­ је две мо­је Сло­бод­не те­ри­то­ри­је, јед­на у Љу­би­шу, та­мо где гра­дим јед­ну ко­ли­бу у ко­ју ћу мо­ћи увек да се скло­ним и за­шти­ тим, а дру­га је у Ба­ћев­цу, на­до­мак Бе­о­ гра­да, где сам на­пра­вио ку­ћу се­би и сво­ јим си­но­ви­ма и уну­ци­ма, где сви бе­жи­мо кад нам Бе­о­град сво­јом ве­ле­град­ском ба­ ха­то­шћу за­ку­ца на вра­та. Да­кле, то су те­ ри­то­ри­је осло­бо­ђе­не стре­са, без­бри­жне, осло­ње­не ле­вим ра­ме­ном на умет­ност а де­сним на по­ро­дич­ни за­гр­љај. Не во­лим ову на­шу по­ли­ти­ку, али ви­дим да све ма­ ње раз­ми­шља­ју „су чим ће” пред Ми­ло­ ше­ви­ћа, а не пред Ми­ло­ша. s


51


В И ­Ш Е

52

О Д

И Г Р Е


ТА­ЊА СТУ­ПАР ТРИ­ФУ­НО­ВИЋ, КЊИ­ЖЕВ­НИ­ЦА СА „УНУ­ТРА­ШЊИМ ­ ИЗ­БЈЕ­ГЛИЧ­КИМ ЗА­ВЕ­ЖЉА­ЈЕМ“

ства­ра­ње сви­је­та

По­нов­но из­гу­бље­ног

Нај­ве­ћи успјех је про­на­ћи ону искру ко­ја по­кре­ће да се жи­ви и ства­ра. Ко­ли­ко чо­вјек ­ об­ли­ку­је пи­са­ње, то­ли­ко је и обр­ну­то. При­је су­сре­та са сво­јим сла­бо­сти­ма, чо­вјек ­ бу­да­ла­сто ми­сли да је јак и не­ра­њив. Тра­ди­ци­ја ни­је мр­тва ствар у де­поу му­зе­ја, ­ не­го се ства­ра и са­да. Је­за из пут­них тор­би, и од успо­ме­на ра­су­тих по ор­ма­ри­ма ­ на­пу­ште­них ку­ћа, уви­јек ки­ди­ше на из­бје­гли­це. Мо­же ли се са­гра­ди­ти дом на ­ те­ме­љи­ма не­ви­дљи­вих сви­је­то­ва?

Пи­ше: Сан­дра Јо­со­вић

Ј

ош дје­вој­чи­ца, тек што је на­у­чи­ла да чи­та, од­лу­чи­ла је да по­ста­не пи­сац. Од­лу­ку је до­ни­је­ла у по­дру­му сво­је ку­ће у Дал­ма­ци­ји и од­мах на­пи­са­ла пје­ сму про­ље­ћу. Те дав­не сти­хо­ве је за­бо­ ра­ви­ла, дал­ма­тин­ски ка­ме­њар за­ми­је­ ни­ла ба­ња­луч­ким але­ја­ма, али од­лу­ку је спро­ве­ла у дје­ло. Та­ња Сту­пар Три­фу­но­вић пре­по­зна­ тљи­во је име на срп­ској и ју­жно­сло­вен­ ској књи­жев­ној сце­ни. Пре­во­ђе­на, на­ гра­ђи­ва­на. Њен пр­ви ро­ман, Са­то­ви у мај­чи­ној утро­би, на­шао се зи­мус у ужем из­бо­ру за НИН-ову на­гра­ду. Глав­на је уред­ни­ца Пу­те­ва, ба­ња­луч­ког ча­со­пи­ са за књи­жев­ност, умјет­ност и кул­т у­ ру. Жи­ви и ра­ди у Ба­ња­лу­ци, стал­но за­по­сле­на у На­род­ној уни­вер­зи­тет­ској би­бли­о­те­ци Ре­пу­бли­ке Срп­ске. Сва­ко­ днев­но ужи­ва у ми­ри­с у књи­га ко­је су је оп­чи­ни­ле још у ра­ном дје­тињ­ству. При­зна­та сте и на­гра­ђи­ва­на књи­жев­ ни­ца. Шта ви сма­тра­те сво­јим нај­ве­ћим успје­хом? Успјех ра­ду­је и при­зна­ња су уви­јек охра­бру­ју­ћа, али не тре­ба упа­сти у њи­ хо­ву зам­ку. Њи­хо­ва усмје­ра­вач­ка функ­ ци­ја ла­ко се по­бр­ка са ци­љем. Циљ се из­гу­би у да­љи­ни, а ви се др­жи­те крај пу­ та за не­ки знак ко­ји по­ка­зу­је куд је тре­ ба­ло да оде­те. Ми­слим да је за чо­вје­ка нај­ве­ћи успјех она жи­вот­на искра што нас на­го­ни да ства­ра­мо и жи­ви­мо, ње­но

при­с у­ство и при­с у­ство љу­ди с ко­ји­ма мо­же­мо да је дје­ли­мо. Из За­дра сте из­бје­гли у Ба­ња­лу­ку ка­да сте има­ли три­на­ест го­ди­на. Ко­ли­ко Вас ва­ше по­ри­је­кло од­ре­ђу­је као књи­жев­ ни­цу и гдје је за Вас за­ви­чај да­нас? У јед­ном ин­тер­вјуу Грас је ре­као да „ни­шта та­ко не тје­ра на оп­се­сив­но пи­ са­ње као што то чи­ни гу­би­так – у мом слу­ча­ју гу­би­так за­ви­ча­ја“. Као пи­сац је по­ку­шао, ка­же, да не­што што је из­гу­ бље­но опет при­зо­ве уз по­моћ књи­жев­ но­сти. И у том ње­го­вом ис­ка­зу про­на­ шла сам до­бар дио соп­стве­не исти­не. Гу­би­так је по­кре­тач­ки фак­тор. Гу­би­ так за­ви­ча­ја вје­ро­ват­но ни­је пре­с у­дан, не­го је је­дан у ни­зу гу­би­та­ка ко­је чо­вјек до­жи­ви у жи­во­т у. Ме­ђу­тим, тај до­га­ђај за­си­гур­но је по­ја­чао осје­ћај не­при­па­

Фо­то­гра­фи­је: Ар­хи­ва­ са­го­вор­ни­це­ и А. Чавић

Књи­жев­ност, див­на и за­стра­шу­ју­ћа – Књи­жев­ност је има­ла ту моћ да до­да­је и од­у­зи­ма од ствар­но­сти, да ме за­ве­де и из­мје­сти, да вла­да мно­ме, бо­ље не­ го ја њо­ме. Би­ла је скли­зак те­рен. То је за­ни­ма­ње ко­је ни­је за­ ни­ма­ње, а не да ти да ода­бе­реш ни јед­но дру­го. Пи­са­ње чо­вје­ ку из­би­је тло под но­га­ма, мје­сто на ко­јем сто­ји, дно су­да ко­ји је он сам. На­пра­ви од ње­га суд у ко­ји сви­јет ни­је ули­вен, не­го про­ла­зи кроз ње­га. За пи­са­ње чо­вјек мо­ра да бу­де про­то­чан, отво­рен, да до­пу­шта се­би не да гле­да не­го да ви­ди сви­јет, не обла­че­ћи га при том у соп­стве­не пред­ста­ве сви­је­та. То је див­ на и за­стра­шу­ју­ћа ствар са пи­са­њем. То је ку­ћа чи­ји те­мељ ни­је ко­мад чвр­стог бе­то­на, не­го сав ви­дљи­ви и не­ви­дљи­ви сви­јет.

53


В И ­Ш Е

О Д

И Г Р Е

да­ња и по­тре­бе за по­нов­ним ства­ра­њем из­гу­бље­ног сви­је­та. Пи­та­ње дру­гог или ре­зер­вног за­ви­ча­ја је ве­о­ма за­ни­мљи­во. Чи­ни ми се да сам се у се­би уви­јек ви­ше ба­ви­ла оним из­гу­бље­ним за­ви­ча­јем, не­го овим но­во­сте­че­ним. РА­ДОСТ И ТУ­ГА НО­ВОГ ДО­МА А ка­ко је из­гле­дао Ваш су­срет са Ба­ња­ лу­ком? Сје­ћам се фа­сци­на­ци­је др­ве­ћем. Брат и ја смо сје­ди­ли у пар­ку, у цен­тру гра­да, и гле­да­ли у не­бо, за­чу­ђе­ни што је др­ве­ће ов­дје ве­ли­ко. Ули­це и др­ве­ће. И не­ка ра­ дост због от­кри­ва­ња но­вог гра­да. И ту­га, јер је пу­но др­ве­ћа и ку­ћа има­ло по­смрт­ ни­це на­ка­че­не по се­би. По то­ме знаш да је рат, иако на пр­ви по­глед све ли­чи на мир, с тим др­во­ре­ди­ма и ти­ши­ном. Ути­ сци су ме ша­ма­ра­ли и об­у­зи­ма­ли. Би­ла сам мла­да, упла­ше­на и опи­је­на но­вом сре­ди­ном. Би­ло ми је хлад­но те мо­је пр­ве ба­ња­луч­ке је­се­ни ви­ше не­го икад при­је или по­сли­је у жи­во­т у. По­не­кад сам на се­

Тра­ди­ци­ја бу­дућ­но­сти – Тра­ди­ци­ја се чу­ва, али и гра­ди. Ако да­нас не ство­ри­мо ни­шта, шта ће би­ти на­ша тра­ди­ци­ја за сто го­ди­на? За­то, јед­ на­ко су ва­жни и чу­ва­ри и ства­ра­о­ци. Ако хо­ће­мо да има­мо жи­ву књи­жев­ну сце­ну, ако хо­ће­мо пи­сце и у бу­дућ­но­сти, мо­ ра­мо на­у­чи­ти да се су­сре­ће­мо и са те­ку­ћом књи­жев­но­шћу. Она је про­мје­њи­ва, не­из­вје­сна, не­ће баш све од ње оста­ти упам­ће­но, али ми мо­ра­мо би­ти отво­ре­ни за ово што се де­ ша­ва са­да, баш као што смо отво­ре­ни за про­шло. Са­мо та­ко ће­мо има­ти тра­ди­ци­ју ко­ја жи­ви, тра­ди­ци­ју бу­дућ­но­сти. Не за­бо­ра­ви­мо да се тра­ди­ци­ја ства­ра и са­да.

54

би има­ла и по че­ти­ри-пет ма­ји­ца ду­гих ру­ка­ва, јед­ну пре­ко дру­ге. Во­да у со­би је ле­ди­ла зи­ми. Ни­кад до тад ни­сам ви­дје­ла то­ли­ко сни­је­га. Но­ви дом је био раз­ли­чит од ста­рог. Ку­ћа је би­ла ли­је­па и ста­ра, са др­ве­ним по­дом ко­ји шкри­пи кад хо­даш. Та­та је био не­сре­ћан и стал­но при­чао о оној на­ шој ку­ћи ко­ју су он и ње­гов отац гра­ди­ли по сво­јим за­ми­сли­ма, о не­у­ни­шти­во­сти те ку­ће ко­ја је у ра­т у оста­ла „с ону стра­ ну“. У ње­го­вој при­чи та на­ша ку­ћа је на­ ра­ста­ла у Но­је­ву бар­ку у ко­јој је мо­гао све нас да др­жи на јед­ном мје­сту и спа­си од све­га. У но­вој ку­ћи и но­вом ба­ња­луч­ком жи­во­т у су­сре­ли смо се с не­мо­ћи соп­стве­ ног оца. Ни­је се сна­шао, иако се тру­дио да то при­кри­је. Сје­дио је на истом мје­сту за сто­лом. Ишао на по­сао. Али ни­кад ни­је пре­стао да се у гла­ви вра­ћа у Дал­ма­ци­ју. Ми, дје­ца, тад још ни­смо има­ли вре­ме­на да мно­го ми­сли­мо о то­ме и да ро­ман­ти­ зу­је­мо дал­ма­тин­ски ка­ме­њар. Од­ра­ста­ ли смо не­свје­сни те рас­по­лу­ће­но­сти ко­ја нас је су­сти­гла на­кнад­но. Са­да, ка­да смо од­ра­сли љу­ди (или бар по­ку­ша­ва­мо да бу­де­мо), у на­ма ја­сно ви­дим ту по­ди­је­ље­ ност и из­мје­ште­ност ко­ју но­си­мо. Ка­ко? Ваљ­да је то тај трај­ни, уну­тар­њи из­ бје­глич­ки за­ве­жљај. Ни јед­но од нас ни­ је са­свим си­гур­но гдје же­ли да жи­ви, ни шта же­ли од жи­во­та. Отац ко­ји се ни­кад ни­је на­ви­као и мај­ка ко­ја ни­кад ни­је би­ ла си­гур­на да ли тре­ба да се на­вик­не на но­ву жи­вот­ну сре­ди­ну. Ро­ди­те­љи су се на кра­ју ипак вра­ти­ли у Дал­ма­ци­ју.


55


В И ­Ш Е

56

О Д

И Г Р Е


Што се ме­не ти­че, Ба­ња­лу­ка је нај­зад мје­сто гдје жи­вим, мој „при­вре­ме­ни стал­ ни дом“. Ту сам ро­ди­ла кћер и та­ко је не­ што ње­жно и лич­но ни­кло у овом гра­ду. Он ми је по­стао бли­жи, ње­го­во др­ве­ће и ри­је­ка и све оно што ну­ди за­шу­ми­ли су у ме­ни дру­га­чи­је. Ипак, ми­слим да ни­кад не­ћу има­ти онај и она­кав осје­ћај ку­ће и за­ви­чај­но­сти ка­кав сам има­ла. И, за­пра­ во, то ви­ше и не же­лим. По­ма­ло ми је жао љу­ди ко­ји су пре­ви­ше за­ви­чај­ни. Ужас из­бје­гли­штва пре­о­бра­зио се у при­ја­тан осје­ћај осло­бо­ђе­но­сти од ло­кал­ног ду­ ха ко­ји, хтје­ли не хтје­ли, уви­јек по­при­ми при­мје­се уста­ја­ло­сти и не­ке вр­сте уни­ со­ног ми­шље­ња да су јед­ни, за­то што су ро­ђе­ни ту, са­мим тим и бо­љи, ци­ви­ли­зо­ ва­ни­ји, кул­т ур­ни­ји од оних дру­гих. То је, на­рав­но, ужа­сна и не­пра­вед­на и глу­па те­ за, али вр­ло ра­ши­ре­на у сва­ком гра­ду у ко­ји као гост или као из­бје­гли­ца стиг­не­те.

Пу­те­ви Уред­ни­ца сте „Пу­те­ва“, ча­со­пи­са за књи­жев­ност, умјет­ ност и кул­ту­ру. Ко­ли­ко су пу­бли­ка и струч­на јав­ност пре­ по­зна­ли је­дан та­кав ча­со­пис? Нај­љеп­ше у ве­зи са „Пу­те­ви­ма“ је то што их љу­ди чи­та­ју, за­ин­те­ре­со­ва­ни су за њих. Ча­со­пис има фан­та­стич­ну моћ да на­мр­шти и на­љу­ти оне ко­ји ми­сле да са­мо они зна­ју ка­ко би „Пу­те­ви“ тре­ба­ло да из­гле­да­ју. Уви­јек по­сто­је љу­ди ко­ји ми­ сле да су они је­ди­ни кри­те­ри­јум. По­сли­је пе­де­сет-сто го­ди­ на те су­ди­је пот­пу­но не­ста­ну, а тра­ди­ци­јом по­ста­не оно што су они зду­шно про­го­ни­ли, про­гла­ша­ва­ли по­мод­ним, ло­шим но­во­та­ри­ја­ма...

се­бе“, да би би­ла са­мо мај­ка. На­кон мај­ чи­не смр­ти, ју­на­ки­ња од­ла­зи да по­тра­жи ствар­ну мај­ку, ње­ну лич­ност. Же­ли да је упо­зна и са­ста­ви од кр­хо­ти­на, јер по­зна­ је са­мо мај­чин­ски дио мај­ке, све дру­го је у сје­ни. За­ни­ма­ју је ње­на осје­ћа­ња, по­је­ ди­но­сти из ње­ног ин­тим­ног жи­во­та при­ је не­го што је по­ста­ла мај­ка. Кроз сво­је пу­то­ва­ње и бо­ра­вак у ро­ди­тељ­ској ку­ћи У ВИ­ШКО­ВИ­МА ЖИ­ВО­ТА она пре­и­спи­т у­је и сва дру­га мје­ста у ко­ Ва­ша по­е­зи­ја и про­за су не­по­сред­не, по­ ји­ма се ску­ћи­ла у жи­во­т у, од оних ствар­ ­ и­на, по­пут не­кад бру­тал­но ис­кре­не. Шта Вас во­ди них мје­ста до ду­хов­них на­се­об ка Ва­шим те­ма­ма и ко­ли­ко Вас пи­са­ње књи­жев­но­сти, фан­та­зи­ја и сно­ва. Иако је мај­ка по­ла­зи­ште при­че, ро­ман је у ис­тој осло­ба­ђа? Те­ме и мо­ти­ви у пи­са­њу су као љу­ди. мје­ри и при­ча о кћер­ка­ма, по­све­та кћер­ При­вла­че вас или не. Али ако на не­ком ка­ма ко­је тек тре­ба да при­хва­те или од­ба­ од­но­с у ра­ди­те, он ну­жно по­ста­је бо­љи. це по­је­ди­не жи­вот­не уло­ге на пу­т у же­не Та­ко је и са пи­са­њем. Не­ма ло­ше те­ме, и да при том не­гдје ус­пут не за­т у­ре се­бе. оне се пре­мре­жу­ју, на­до­пу­њу­ју, ву­ку јед­ на ка дру­гој. Ко­ли­ко чо­вјек об­ли­ку­је пи­ Да ли сте не­ка­да те­жи­ли да оде­те да­ле­ко са­ње, то­ли­ко и оно об­ли­ку­је ње­га. Про­цес од ових на­ших гра­ни­ца? Мно­го пу­та сам то по­ми­сли­ла, као и је уза­ја­ман. И да би он во­дио ка ре­зул­ ве­ л и­ка ве­ћи­на љу­ди ко­ји ов­дје жи­ве или та­ти­ма, по­треб­но го­ри­во је пр­вен­стве­но спрем­ност на искре­ност, по­ред ра­да, чи­ су се у ме­ђу­вре­ме­ну и од­се­ли­ли, али ни­ та­ња, ду­гог гле­да­ња у пра­зан екран, утр­ кад ни­сам ду­бо­ко и ја­ко. Ни­је до­шло до оне чвр­сте не­по­врат­не од­лу­ке, јер се у ну­то­сти на сто­ли­ци... ства­ри пла­шим и пу­то­ва­ња и се­о­ба због Шта је би­ло ин­спи­ра­ци­ја за Ваш пр­ви тих по­ме­ну­тих из­бје­глич­ких успо­ме­на. Је­за из пут­них тор­би и оста­вља­ња успо­ ро­ман (Са­то­ви у мај­чи­ној утро­би)? Ин­спи­ра­ци­ја и по­ла­зна тач­ка ви­дљи­ ме­на по ор­ма­ри­ма и ра­ни­јим ку­ћа­ма још ва је већ у на­сло­ву ро­ма­на, али не она­ко ки­ди­ше на ме­не. ка­ко смо на­ви­кли да се го­во­ри о мај­ка­ма у дје­ти­њем и иде­а­ли­стич­ном ма­ни­ру, не Сма­тра­те ли се­бе ја­ком же­ном? Сма­трам се­бе же­ном ко­ја је, за­хва­љу­ до­пу­шта­ју­ћи им да ствар­но ожи­ве пред на­ма као људ­ска би­ћа пу­на ма­на и вр­ли­ ју­ћи крај­њим гра­ни­ца­ма сво­је сла­бо­сти, на. Ме­не су мај­ке за­ни­ма­ле као осо­бе ко­ мо­ра­ла про­на­ћи у се­би сна­гу да по­ста­не је има­ју свој жи­вот и у јед­ном тре­нут­ку, и ја­ка. И ко­ја је, за­хва­љу­ју­ћи сла­бо­сти, а то је нај­че­шће до­ла­зак дје­те­та, по­чи­њу на­у­чи­ла да су сла­бост и сна­га два ли­ца га при­кри­ва­ти, под­мо­та­ва­ти као не­ка­кав истог нов­чи­ћа, те да не тре­ба ин­си­сти­ра­ реп, стид­ни ви­шак. Ју­на­ки­њи­на мај­ка са­ ти ни на јед­ном ни на дру­гом, не­го би­ти кри­ва те „ви­шко­ве соп­стве­ног жи­во­та“ свје­стан сла­бо­сти да би умио на­ћи сна­гу. и сво­га би­ћа од уку­ћа­на да би их у сво­ При­је су­сре­та са сла­бо­шћу, као и сви бу­ јој уобра­зи­љи и увје­ре­њу „за­шти­ти­ла од да­ла­сти љу­ди, ми­сли­ла сам да сам ја­ка. 

57


Вишеград, на Дрини ћуприја­ (Фото: Слободан Крстић)


Profile for Aleksandar Ćosić

Peking - srpski  

Peking - srpski  

Profile for sasa011
Advertisement