Kraljevski MagaZIN

МАГАЗИН Година VIII * Број 456 * 16. август 2020. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

МАГАЗИН

16.8.2020.

Градско веће проценило да ће о догађајима у Краљеву боље извештавати

2

РТВ ВРЊАЧКА БАЊА доо из Врњачке Бање 500.000,00 ПРЕДУЗЕЋЕ КОНЗУМ ЛАВ доо Ужице 1.030.000,00 ALO MEDIA SYSTEM doo Београд 300.000,00 УДРУЖЕЊЕ РЕФЛЕКТОР из Чачка 130.000,00 ПРЕДУЗЕЋЕ ЗА ИНФОРМИСАЊЕ И МАРКЕТИНГ МРЕЖА РАДИО СТАНИЦА ТЕЛЕВИЗИЈА ПОРТАЛ „GLOBAL MEDIA BROADCAST“ ДОО БЕОГРАД – СТАРИ ГРАД, из Београда 200.000,00 ПРЕДУЗЕЋЕ ЗА ИНФОРМИСАЊЕ ИНФО 24 МЕДИА доо Београд, из Београда 600.000,00 ADRIA MEDIA GROUP д.о.о. Београд 695.000,00 Привредно друштво „ГЗС“ ДОО, из Чачка 400.000,00

3.855.000,00

Град Краљево подржава реализацију пројекта „Краљево чине људи“ којим се остварује јавни интерес у области јавног информисања Садржаји изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства

Локална самоуправа помогла читање овог броја МагазИНа

са 2019,23 динара. Захвални читаоци

3

16.8.2020.

МАГАЗИН

4

Хвала што читате

Краљевски

МАГАЗИН

5

16.8.2020.

МАГАЗИН

6

У овом броју: Из дана у дан Будимо одговорни Ваздух и вода исправни Немар угрозио безбедност? Мост који живот значи Како заштитити грађане на локалу? Инспектори у акцији Сиротиња и масне гуске Друштво без младих Само најмлађи у клупама Поезија грча и напетости Двоструки светски првак у деевтој дец. Из Мињине кухињице Филмови које смо гледали Наличја сроског лица Раднички (П) - Слога Времепов

12 16 18 20 24 36 38 40 46 54 58 62 70 72 74 76 78

Фото: М. Радовановић

7

8

МАГАЗИН 16.8.2020.

9

10

МАГАЗИН 16.8.2020.

11

Промена епидемиолошке ситуације

МАГАЗИН

16.8.2020.

ИЗ ДАНА У ДАН

12

- Скоро две недеље без информација Градског штаба о стању епидемиолошке ситуације. - Закључно са последњим радним даном у недељи на територији града Краљева број укупно инфицираних достигао хиљаду триста двадесет шест, од којих је тридесет четири преминуло. - На одељењима Опште болнице „Студеница“ хоспитализована двадесет четири пацијента. - Од шест на интензивној нези два интубирана, а по један на неинвазивној и терапији кисеоником

13

рви пут од проглашења ванредне ситуације почетком јула прошло је више од десет дана а да се није огласио нико са новим информацијама о стању епидемиолошке ситуације. Од кад је пре непуне две недеље о томе говорио координатор Градског штаба за ванредне ситуације др Радован Чеканац о тренутној ситуацији може се закључивати једино на основу повремених штурих информација о броју тестираних и резултатима тестирања. Подаци Опште болнице „Студеница“ потврђују да је првог радног дана минуле недеље било хоспитализовано четрдесет четири пацијента, а да је све мање нових са тешком клиничком сликом сведочи податак да је са лечења отпуштен један, а није било новопримљених. Од раније хоспитализованих најтеже је стање седам пацијената којима је потребна интензивна нега, три су интубирана, три на неинвазивној вентилацији и један на терапији кисеоником. Према Извештају Завода за јавно здравље Краљево, епидемиолошка ситуација на територији града је промењена након што су стигли резултати тестирања у лабораторији Дирекције за националне референтне лабораторије Батајница у Београду. Узорци су узети у здравственим установама на подручју Краљева, а од деведесет два бриса особа са симптомима инфекције корона вирусом, или по другим индикацијама за тестирање, број новорегистрованих позитивних је достигао једанаест. Према истом извору укупан број регистрованих лица позитивних на вирус „SARSCoV-2“, који изазива заразну болест „Covid-19“, за триста четрнаест је премашио хиљаду. Oд последњег извештаја преминула је још једна особа, тако да је укупан број пацијената који нису успели да победе болест повећан на тридесет два. Са по четири новопримљена и отпуштена са лечења у Општој болници следећег дана број хоспитализованих особа је сведен на четрдесет три, а да нема значајнијих промена здравственог стања седам пацијената којима је неопходна интензивна нега сведочи податак да су и даље по три интубирана и на неинвазивној терапији, а један на терапији кисеоником. У болници је потврђен податак да је преминуо још један пацијент. О значајнијем побољшању здравствене ситуације сведочи податак да је у уторак са

МАГАЗИН

16.8.2020.

П

14

болничког лечења отпуштено једанаест пацијената, а пријемом једног новог укупан број хоспитализованих смањен на тридесет три. Да се здравствено стање седам пацијената на интензивној нези мења потврђује податак да су три интубирана, један је на инвазивној терапији а три на терапији кисеоником. Према Извештају Завода за јавно здравље епидемиолошка ситуација 12. августа још једном је промењена. Потврда је стигла из лабораторије Дирекције за националне референтне лабораторије где су, међу четрдесет четири узорка бриса са симптомима инфекције корона вирусом или по другим индикацијама за тестирање, позитивна два а да код је код четири друга потребна још једна провера. Истог дана је саопштено да је укупан број регистрованих лица позитивних на вирус повећан на хиљаду триста шеснаест, а смрћу још једне особе број преминулих на тридесет три. Ситуација је била слична и следећег дана кад је међу тридесет седам узорака брисева послатих на тестирање присуство корона вируса потврђено код три, а још толико чека још једну проверу. Дванаестог дана августа је са болничког лечења отпуштено пет пацијената, уз пријем три нова број хоспитализован смањен на тридесет један а није било значајније промене здравственог стања седам особа на интензивној нези. Тренд смањења броја хоспитализованих настављен је и следећег дана кад је са седам отпуштених и једним новопримљеним заустављен на двадесет четири. Смрћу једног смањен је број пацијената којима је потребна интензивна нега, међу којима су два интубирана а по један на неинвазивној и терапији кисеоником. Последњи радни дан у недељи донео је још једну промену епидемиолошке ситуације након што је у лабораторији Батајница међу четрдесет четири узорка бриса откривено седам особа позитивних на присуство корона вируса, чиме је број укупно инфицираних повећан на хиљаду триста двадесет шест. Да ли је то коначан број биће познато кад буду стигли резултати тестирања једног узорка које је потребно поновити. Oд последњег извештаја у Општој болници „Студеница“ је преминула још једна особа тако да је укупан број преминулих од почетка епидемије повећан на тридесет четири.

T. Радовановић

15

16

МАГАЗИН 16.8.2020.

Мере заштите од инфекције корона вирусом

БУДИМО ОДГОВОРНИ • Редовно перите руке сапуном и водом најмање 20 секунди.

• Кашљите и кијајте у марамицу или савијени лакат. Марамицу одмах баците и оперите руке.

• Избегавајте блиски контакт са особама које имају симптоме прехладе.

• Избегавајте руковање и љубљење, а са саговорницима одржавајте раздаљину од најмање jeдног метра.

• Избегавајте боравак у затвореном простору са већим бројем људи.

• Проветравајте просторије на свака два сата у трајању од пет минута.

• Уколико имате више од 60 година или сте хронични болесник, избегавајте гужве, а за лекове које редовно узимате контактирајте лекара телефоном.

• Уколико имате више од 60 година нека вам млађи чланови породице или комшије помогну око редовне набавке хране и лекова.

• Ако кашљете, имате повишену температуру или отежано дишете, позовите 064 8945 235 (24 сата дневно) или 011 2684 566 060/018-02-44 (активни од 8 до 22 сата). Више информација на COVID19.rs • Заједно можемо да смањимо ризик уколико се придржавамо ових мера.

17

Објављени резултати испитивања за јуни

МАГАЗИН

16.8.2020.

ВАЗДУХ И ВОД

18

ДА БЕЗБЕДНИ поред великих обавеза које је Заводу за јавно здравље Краљево наметнула епидемија корона вируса ова установа обавља и друге послове од којих се посебно значајном оцењује испитивање квалитета и исправности ваздуха и воде за пиће из мреже градског водовода. Последњи извештај Центра за хигијену и хуману екологију Завода за јавно здравље потврђује да је у току јуна провераван квалитет сто педесет узорака воде за пиће из мреже градског водовода и осамнаест узорака сирових вода са црпних станица. На основни микробиолошки и физичко-хемијски преглед анализирано је сто четрдесет осам узорака, и два на периодични, а резултати испитивања показују да су сви били бактериолошки и физичко-хемијски исправни. У истом периоду једном недељно је проверавана концентрација фенолних материја у реци Ибар и утврђено да у испитаним узорцима, анализираним пет пута спектро-фотометријском методом, њихова количина није прелазила максимално дозвољене вредности прописане Правилником о хигијенској исправности воде за пиће. На основу извршених анализа, и стручног разматрања, изведен је закључак да је вода за пиће из мреже градског водовода у току јуна била хигијенски

И

исправна. Оцењивање квалитета ваздуха врши се применом критеријума за одређивање концентрације сумпордиоксида и азотдиоксида, индекса црног дима, суспендованих честица ПМ10 и ПМ2,5, укупних таложних материја и тешких метала у њима, а подручја на којима се спроводи мониторинг су централна урбана зона и насеље Рибница. Извештај Завода за јавно здравље потврђују да су средње двадесетчетворочасовне вредности сумпордиоксида у току јуна биле испод граничних и толерантних вредности на свим мерним местима дефинисаним програмом мониторинга, а азотдиоксида на мерном месту Пљакин шанац. У истом периоду средње двадесетчетворочасовне вредности индекса црног дима биле су испод маскимално дозвољених на свим мерним местима дефинисаним програмом мониторинга. Испод граничних биле су и средње двадесетчетворочасовне вредности суспендованих честица ПМ10 и тешких метала из фракције ПМ10, олова, кадмијума, арсена и никла. На основу Уредбе о изменама и допунама Уредбе о условима за мониторинг и захтевима квалитета ваздуха, мониторинг параметара суспендованих честица ПМ2,5 врши се током нај-

мање једне календарске године при чему се из измерених вредности рачуна средња годишња вредност и пореди са граничном и толерантном. Тако добијени резултати користе се за израчунавање просечног индикатора изложености овим суспендованим честицама у урбаном подручју. Према истој уредби дефинисан је просечан индикатор изложености, изражен у микрограмима по кубном метру, који се оцењује као просечна годишња концентарција заснована на резултату мерења из три узастопне календарске године. За ову годину биће утврђен као просек утврђен за 2018, 2019. и 2020, а за последњу је потребно обезбедити да не прекорачи дозвољени ниво. Просечни индикатор служи за процену степена остваривости националног циља за смањење изложености популације суспендованим честицама ПМ2,5 а ради заштите здравља становништва. Обавеза Завода за јавно здравље је да месечне извештаје редовно доставља градоначелнику Краљева, Одсеку за заштиту животне средине, Републичкој инспекцији за заштиту животне средине, Министарству заштите животне средине и Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

- Вода за пиће из мреже градског водовода у току јуна била хигијенски исправна. - Вода Ибра без фенолних материја. - Извештај Завода за јавно здравље о хигијенској исправности воде за пиће, праћењу квалитета ваздуха и евалуацији резултата за јун достављен градоначелнику Краљева, Одсеку за заштиту животне средине, Републичкој инспекцији за заштиту животне средине, Министарству заштите животне средине и Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“

19

На истеку четврте деценије живота

МАГАЗИН

16.8.2020.

НЕМАР УГРОЗИО

20

О БЕЗБЕДНОСТ?

- Значајна оштећења два носећа стуба на мосту који повезује Опланиће са Грдицом. - Мост попустио под великом количином наноса после обилних киша почетком јула. - Мештани околних села недељама уназад упозоравали на опасност, али нико од надлежних није реаговао. - Бетонски мост изграђен 1980. године на месту дрвеног који је однела набујала река. - На пригодној свечаности цело село. - По пресецању црвене врпце мост први прешли председник Скупштине општине Зарија Мартиновић и представници Југословенске народне армије који су га градили

21

амо неколико дана код мештана Опланића и околних села била је присутна дилема да ли ће, после пуне четири деценије, поново бити одсечени од остатка света баш као и пред крај седамдесетих година прошлог века кад је набујала Морава однела дрвени мост изграђен тридесетак година раније. Разлог су значајна оштећења два носећа стуба моста који ово село повезује са Грдицом проузрокована великом количином наноса који су после обилних киша угрозили безбедност за мештане више села посебно важног инфраструктурног објекта. Да разочарање буде веће сведоче мештани околних села који су недељама уназад упозоравали на опасност, а нико од надлежних није реаговао. На-

МАГАЗИН

16.8.2020.

С

22

кон неуспелог покушаја да се урушавање заустави уследила је краткотрајна тотална обустава саобраћаја, а онда се неко сетио да ослободи једну саобраћајну траку и омогући пролаз лакшим возилима и тракторима. Да парадокс буде већи мост је озбиљно оштећен само неколико недеља пре навршетка четврте деценије од дана када се поред њега окупио највећи број мештана у историји овога краја. Повод је била свечаност пуштања у саобраћај моста названог по Радојку Терзићу, што је означило крај вишемесечних мука због којих је неколико поморавских села било одсечено од Краљева. У селу је све мање оних који се сећају да је до пред крај шездесетих година прошлог века који метар ниже

постојао висећи мост као једина веза за одлазак у град, првенствено на пијацу до које је ограничен број пољопривредних производа транспортован у корпама са обе стране обрмаче пребачене преко рамена. Индустријализација земље, и повећана потреба великог броја становника за одласком на посао, условила је неопходност градње чвршће комуникације, посебно након потврде да су шинске воловске запреге постепено потискивала кола са гуменим пнеуматицима које су вукли коњи јер је значајан број мештана прилику за зараду видео у експлоатацији шљунка и песка за којима је, због интензивније стамбене изградње, потреба расла из дана у дан. Ако се томе дода да се појавило све више путнич-

ких аутомобила онда је јаснија жеља мештана да се, уз подршку локалне самоуправе, приступи проналажењу трајнијег решења. Први корак била је изградња пута кроз моравску аду, а мештани насеља са обе стране реке крај свих мука видели су у новом дрвеном мосту. Да решење није трајно могло је да се наслути кад је под дејством метеоролошких прилика почео да попушта део коловозне траке због чега се приступило ојачању док се не пронађе трајније решење. Да се планирање интензивира потрудила се Морава која је додатно подривала носеће стубове све док коначно није однела мост. Месецима након тога до града и назад путовало се пешице преко Мораве скелом

која је посебно била оптерећена петком кад су мештани околних села више него другим данима одлазили на пијац, али и почетком августа сваке године на дан Светог Илије кад су гости са друге стране реке долазили у посету рођацима. Тих година готово да ништа значајније у овој области није могло да се заврши без помоћи припадника Југословенске народне армије, а на позив да монтирају бетонске елементе моста први су се одазвали припадници јединице стациониране у Обреновцу који су недељама привлачили пажњу чак и оних који нису имали посебну прилику да чешће пролазе овим делом пута. Готово цело село окупило се поред моста 19. септембра 1980. да

поздрави градитеље и представнике локалне самоуправе са председником Скупштине општине Краљево Заријом Мартиновићем на челу. Није изостало пресецање врпце којом је означено пуштање моста у саобраћај, што је забележила и камера Радио телевизије Београд, а ни додела пригодних признања свима који су допринели да мост буде изграђен. Са високим представницима војске и локалне самоуправе мост је прешао и координатор рада месних заједница Никола Богавац, кога мештани овог дела сматрају најзаслужнијим што су после толико времена могли да одахну и скрате пут до града и назад. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

23

Четири деценије трајања

МАГАЗИН

16.8.2020.

МОСТ КОЈИ ЖИВОТ ЗНАЧИ

24

25

26

МАГАЗИН 16.8.2020.

27

28

МАГАЗИН 16.8.2020.

29

30

МАГАЗИН 16.8.2020.

31

32

МАГАЗИН 16.8.2020.

33

34

МАГАЗИН 16.8.2020.

35

Хакери нападају на тридесет девет секунди

МАГАЗИН

16.8.2020.

КАКО ЗАШТИТИТИ ГР

36

- Према подацима Регулаторне агенције за електронске комуникације и поштанске услуге, на сваких тридесет девет секунди догоди се по један сајбер напад. - Педесет осам одсто локалних самоуправа није проверавало безбедност мреже, а ниједна од анкетираних у последњих годину дана није тестирала план опоравка у случају колапса система.

- Четрдесет седам одсто локалних самоуправа било мета сајбер напада, а четвртина није ни знала да ли су били хаковани астарела опрема, нелиценцирани софтвери, мањак информационих стручњака и пропусти попут недовољно честе пеомене приступних лозинки, само су неки од безбедносних недостатака рачунарских мрежа у локалним самоуправама. То је један од најзначајнијих разлога за уверење о могућности да у случају хакерских напада буду угрожени подаци грађана из њихове базе. Управо то показало је најновије истраживање Националне

З

алијансе за локални економски развој које потврђује да се у Србији, према подацима Регулаторне агенције за електронске комуникације и поштанске услуге, на сваких тридесет девет секунди догоди један сајбер напад. Опасност да значајно буде угрожена безбедност података повод је да Канцеларија за информационе технологије и еУправу са Националном алијансом за локални економски развој неколико година уназад с градовима и општинама интен-

зивно ради на унапређењу система. Овоме се приступило због потребе да би се боље заштитили подаци грађана, првенствено из матичних књига и бирачких спискова. Национална алијанса је, поред низа бесплатних обука за администраторе , заједно са својим чланицама из ИТ сектора у десет локалних самоуправа спровела пен-тестове безбедности, симулиране контролисане хакерске нападе, из којих су уследиле бројне кори-

РАЂАНЕ НА ЛОКАЛУ? сне препоруке за подизање нивоа заштите информационе безбедности. Истраживање о безбедности информационих система спроведено у шездесет девет градова и општина показује да педесет осам одсто локалних самоуправа није проверавало безбедност мреже, а ниједна од анкетираних у последњих годину дана није тестирала план опоравка у случају колапса система. Шеф Радне групе за клауд податке и информациону безбебдност Савеза за е-управу Националне алијансе за локални економски развој Иван Живковић потврђује да је четрдесет седам одсто локалних самоуправа било мета сајбер напада, а четвртина није ни знала да ли су били хаковани. Истраживање је потврдило да у петини локалних самоуправа не постоји запослени задужен за информационе технологије, а у осталима је тек на свака шездесет два службеника један специјализован за ову област. Приступне лозинке редов-

но не мења половина локалних самоуправа, а у великом броју су и службеници недовољно обучени, што може да доведе да шифру за приступ систему открију другоме и тако угрозе безбедност података. Иако највећи број од анкетираних, а истраживање је потврдило како је то деведесет три одсто, има антивирус софтвер проблем се огледа у податку да многи не користе програме са лиценцом, већ недовољно безбедне бесплатне верзије. Због тога се значајном оцењује потреба чувања података на рачунарима који нису старији од пет година, јер је познато да су они на којима су инсталирани старији оперативни системи лакша мета за хакере. Резултати истраживања повод су да се Савез за еУправу стави на располагање свим градовима и општинама којима је потребна подршка у овој области. Анализа информационих система локалних самоуправа је део пројекта „Јачање капацитета локалних самоу-

права у примени регулативе у области информационе безбедности“, који Национална алијанса за локални економски развој спроводи са Регулаторном агенцијом за електронске комуникације и поштанске услуге у сарадњи са Министарством трговине, туризма и телекомуникација, Канцеларијом за информационе технологије и еУправу и Министарством унутрашњих послова. У оквиру пројекта већ су одржана четири семинара о представљању Модела акта о безбедности ИКТ система и мерама заштите, за сто педесет три учесника из седамдесет девет локалних самоуправа, након тога и дводневне техничке обуке на систему за симулацију сајбер напада за педесет шест администратора система из четрдесет две локалне самоуправе, које је спровео Национални центар за превенцију безбедносних ризика у ИКТ системима Републике Србије. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

37

Највеће поверење у Тржишну инспекцију

МАГАЗИН

16.8.2020.

ИНСПЕКТОРИ

38

- Поред више од двадесет шест хиљада редовних и осам хиљада седамсто ванредних посета, инспектори обавили безмало хиљаду саветодавних. - Током прва три меседа рада јединственог Контакт центра републичких инспекција грађани и привреда упутили скоро четири и по хиљаде представки. - Поред подизања цена највише жалби на одбијене рекламације, нерегистроване малопродаје или неиздавање фискалних рачуна

бог сумњи у незаконито подизање цена Тржишна инспекција у последњих годину и по дана у просеку шездесет пута дневно излазила на терен и са триста педесет инспектора обавила рекордних тридесет шест хиљада надзора, а да је грађани виде као најзаслужнију за сузбијање сиве економије, више и од председника државе и Владе, потврђује осамнаест одсто испитаника у истраживању ставова о сивој економији које је извршила Национална

З

алијанса за локални економски развој. Истраживање потврђује да су, поред више од двадесет шест хиљада редовних и осам хиљада седамсто ванредних посета, инспектори обавили безмало хиљаду саветодавних, како би указали привредницима на пропусте чијим исправљањем могу да избегну подношење прекршајних пријава и казне. Током прва три меседа постојања јединственог Контакт центра републичких инспекција грађани и привреда су упу-

тили чак скоро четири и по хиљаде представки, од којих више од три и по хиљаде током ванредног стања, а највише посла имала је Тржишна инспекција на коју се односило више од трећине предмета. Разлог се огледа у податку да су се грађани током првог таласа пандемије, поред подизања цена, најчешће жалили на одбијене рекламације, нерегистроване малопродаје или неиздавање фискалних рачуна. У Европској банци за обнову и раз-

И У АКЦИЈИ вој за Западни Балкан, која подржава реформу инспекција у Србији, верују да би инспектори радили још ефикасније кад би се млађе генерације заинтересовале и више бирале овај позив, јер би се поправила старосна структура запослених која у просеку износи педесет седам година. Сем тога, каже директорка Жужана Харгитаи, испекторе би требало мотивисати у раду на начин да им се омогући редовно напредовање и адекватна награда за уложени рад. Према подацима из последње две године грађани су се највише обраћали инспекцији због незаконитог подизања цена у трговинским радњама, пријављивали су сектор услужних делатности, жалили се на неприхватање рекламација, нерегистроване радње и неиздавање рачуна. Поступајући по пријавама судови су изрекли пет стотина тридесет шест казни, четири пријаве су одбијене, а досуђене су по једна ослобађајућа пресуда и обустава. Истра-

живање потврђује да су се најчешће изрицане пресуде односиле на забрану обављања делатности за нерегистроване радње, привремено одузимање робе и отклањање недостатака по Закону о туризму. У сарадњи са Министарством државне управе и локалне самоуправе, и подршку Европска банка за обнову и развој, Национална алијанса је 2017. формирала Јединицу за подршку Координационој комисији за инспекцијски надзор, а током прошле године је успостављен транспарентнији надзор путем система еИнспектор. Банка је подржала увођење јединственог Контакт центра републичких инспекција за пријаву нерегуларности, чије је покретање убрзано услед кризне ситуације изазване појавом корона вируса. У Јединици за подршку Координационој комисији потврђују да инспектори често трпе вербалне и физичке нападе на радном месту, од озбиљних претњи до наноше-

ња лаких и тешких телесних повреда, због чега се кроз реформу ове службе ради на јачању њиховог статуса. Према подацима Републичког завода за статистику, број кривичних пријава за нападе на службена лица у последњих пет година се кретао између триста и четири стотине годишње, а у безмало две трећине случајева изречена је само условна осуда. Истраживање показује да најмање четвртина пријава буде одбачена док је трећини досуђивана затворска казна, најчешће на три до шест или шест до дванаест месеци. Због тога су Национална алијанса за локални економски развој, Министарство државне управе и Мрежа инспектора Србије упутили иницијативу Министарству правде да се повећа кривично-правна заштита инспектора, коју би пратила доследна тужилачка и судска пракса. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

39

40

МАГАЗИН 16.8.2020.

Погубне последице ванредне ситуације

СИРОТИЊА И МАСНЕ ГУСКЕ

За разлику од колега у другим градовима краљевачки музичари додатно погођени чињеницом да је време угоститељских објеката лимитирано на двадесет сати. - Музичари у једном од угоститељских објеката, уз поштовање социјалне дистанце и других препоручених мера заштите, организовали наступ под називом „Ковид 19 Краљеву“ посвећен грађанима и здравственим радницима ангажованим у спречавању ширења епидемије и лечењу оболелих. - У слављу већег обима учествује до хиљаду особа, међу њима до сто педест музичара.

- Није необично да у истом дану на више весеља буде ангажовано до десет хиљада особа. - Министри не могу да свирају и певају, јер им то није дао бог, а музичари могу да буду и министри и заменици и директори, можда и бољи од актуелних

41

а први знак о проглашењу ванредне ситуације почев од 5. јула ујутру прво су реаговали угоститељи, а протестно окупљање испред зграде Градске управе мотивисано је жељом да се у разговору са представницима локалне самоуправе дође до решења које би колико толико побољшало незавидан положај у коме су се нашли. Који дан касније уследили су масовнији протести, и шетње улицама града, а за организацију осумњичени неки од оних којима је, ограничењем радног времена до двадесет сати, потпуно онемогућен рад. Месец дана касније представници угоститеља, музичара, фотографа и продаваца венчаница поново су се обрели у зграду Градске управе, овога пута уз присуство градоначелника Краљева од кога су очекивали да их, релаксирањем рестриктивних мера, стави у положај у коме су њихове колеге у само тридесетак километара удаљеној Врњачкој Бањи. На позив да

МАГАЗИН

16.8.2020.

Н

42

присуствује скупу одазвао се и координатор Удружења сценско-музичких извођача, и супервизор за контролу проширеног дејства колективног уговора, Александар Матић који подсећа да је један од разлога уверење о неједнаком положају великог броја оних који се, под различитим условима, баве овим делатностима. Потврду оваквог става налази у допису упућеном републичким органима у коме Самостални синдикат естрадних уметника и извођача Србије тражи да у пакет мера за финансијску помоћ привреди за ублажавање негативних последица кризе услед епидемије Ковид 19, буду уврштени самостални естрадни уметници и естрадно-музички извођачи и сарадници. Захтев је поткрепљен податком да су првим пакетом мера, у виду три минималне зараде, били обухваћени самостални естрадни уметници, али не и естрадномузички извођачи и сарадници који се налазе у знатно тежем материјалном

положају од многих којима је пружена помоћ. Податак да сами уплаћују доприносе за социјално осигурање, а не остварују никакве приходе, довољан је разлог да потраже помоћ која би значајно олакшала да превазиђу вишемесечну кризу изазвану немогућношћу да наступају и остварују приходе. Поводом информација објављених у појединим писаним и електронским медијима, у којима су представници естрадно-музичке делатности представљени у негативном контексту, саопштењем за јавност огласио се синдикат који штити професионалне, економске и друге интересе бројних естрадних личности, међу њима и најпознатијих. Синдикат је раније издејствовао од Владе Србије да у оквиру мера за подршку привреди и грађанима, помоћ добију самостално есрадно музички уметници као појединци, а залаже се да помоћ добију и они који су неправедно скинути са списка.

- Никако не треба у јавности пои-

стовећивати помоћ коју је држава дала микро, малим и средњим предузећима, односно запосленима у тим предузећима, а власници, сувласници или менаџери су личности које се баве естрадом. Ако је држава, сходно критеријумима које је одредила, одобрила помоћ за запослене у тим предузећима, неприхватљиво је за наш Синдикат и његове чланове да зарад сензационализма, можда повећања тиража, поједини наши истакнути чланови буду представљени у негативном контексту као неко ко у овим кризним временима не заслужују солидарну помоћ. Замену теза које поједини уредници медија покушавају да протуре у јавност и морално дискредитују наше истакнуте чланове за сваку је осуду, јер не доприноси објективном сагледавању, с једне стране, изузетно тешког материјалног и економског положаја у коме су се нашли многи који искључиво живе од свог рада, али нису у могућности да због ко-

Александар Матић

роне наступају и приходују, а с друге стране, само из разлога сензационализма осуђују естрадне звезде што су искористиле помоћ државе за њихове запослене, иако су ту помоћ добиле на стотине хиљада предузећа и предузетника и преко милион запослених. Самостални синдикат естрадних уметника и извођача Србије биће увек на страни истине и правде, биће увек Синдикат који ће штитити права и положај својих чланова без обзира да ли су најпознатије естрадно име или, частан и добар, а мање познат извођач и музичар, бориће се за истину о њима, али и третман и положај који имају и остали грађани Србије - нећемо да дозволимо да због тога што се бавимо естрадно-музичком делатношћу будемо изостављени са списка оних који су реално угрожени и којима држава и друштво не треба да помогну. Аргументовано смо тражили и тражимо да сви наши чланови у овим кризним временима добију помоћ као и сви други.

43

16.8.2020.

МАГАЗИН

44

Ми нисмо грађани другог реда, треба да буде свима јасно! - стоји у саопштењу. За разлику од колега у другим градовима краљевачки музичари су додатно погођени чињеницом да је време угоститељских објеката лимитирано на двадесет сати а то што је градоначелник, као командант Градског штаба за ванредне ситуације, потписник документа којим се то потврђује било је довољно за жељу да се у директном разговору сагледају могућности за било какво попуштање. На положај у коме се налазе, музичари су покушали да укажу само неколико дана раније кад су у једном од угоститељских објеката, уз поштовање социјалне дистанце и других препоручених мера заштите, организовали наступ под називом „Ковид 19 Краљеву“ посвећен грађанима и здравственим радницима ангажованим у спречавању ширења епидемије корона вируса и лечењу оболелих од болести коју изазива. Сагласност је добијена од син-

диката, а скуп редовно пријављен надлежним органима, али су по пријави грађана којима је засметала бука реаговали припадници Комуналне полиције.

- Градоначелник није ништа чврсто обећао, јер не може. Не може нико да обећа, јер ће ово да потраје много дуже него што мислимо. Ја сам тога свестан, јер знам да у нашем послу треба да се мисли двадесет година унапред, али има људи који нису. Градоначелник се оградио и затражио мишљење струке која се одмах огласила потврдом да још дуго неће бити услова за нормалан рад угоститељских објеката, са њима и музичара. Разговор је био непотребан јер градоначелник о томе не одлучује, а да одлучује дозволио би. Имам дојаву о малом попуштању половином месеца дозволом окупљања до двеста људи, али то није решење јер се са толико не покрива нико. Са друге стране плаше се и они који праве весеље, а паника је направљена без разлога, каже Матић.

Да забраном организације весеља нису погођени само угоститељи и музичари, а последице трпи и велики број чланова њихових породица, сведочи податак да је за то у озбиљним ресторанима неопходно обезбедити довољну количину хране и пића, додатно ангажовати потребан број конобара, купити поклоне... У таквим околностима процењује се да у слављу већег обима, директно или индиректно, учествује и до хиљаду особа, од којих и до сто педесет музичара, а није необично да их у истом дану на више места буде и десет хиљада. У ситуацији кад нема тако великих весеља значајним се оцењује продужетак радног времена угоститељских објеката за бар неколико сати, а разочарање краљевачких угоститеља, и свих који се повезују са њима, додатно је појачано чињеницом да њихове колеге у Врњачкој Бањи немају проблеме ове врсте. Мала је утеха, каже Матић, обећање да би се након петнаестак дана могло очекивати релаксирање огра-

дуже, бар до двадесет три. Кад погледаш салу од осамсто квадрата која, уз стриктну примену заштитних мера, може да прими само двеста људи а у Врњачкој Бањи двеста педесет њих седе један поред другог без маски и рукавица онда је јасно зашто људи из других градова одлазе тамо на провод. Мислим да људи још уопште нису свесни ситуације, јер ће ово мало дуже да потраје а то значи до идуће године у ово доба. Зато мора да се тражи помоћ од државе јер, ако дајемо новац за ово или оно, не знам за кога и не знам где, мораће и за нас. У супротном Самостални синдикат ће организовати протесте у Београду, а онда ћемо позвати целу Србију да изађе, па нека нас похапсе све. Нешто мора да се промени, јер ако има пара за фудбалске и кошаркаке клубове, и оне који енормне зарађују, шатро звезде које сада можда певају у купатилу а ухватиле су се за министре, мора и за нас. Дали паре су људима који се хвале ролексима, скупим аутомобилима и

џиповима, погрешним људима који су пуни као брод и имају кучиће од хиљаду евра, иако прво треба да се помогне сиротиња и онима који немају, каже Матић. Део критике упућен је на адресу председника државе, коме се замера што је обећао да ће бити обештећени сви који трпе последице пандемије корона вируса. Колегама је поручено да добро прочитају закон који се односи на делатност којом се баве, а председнику државе и министру финансија да музичари нису неко ко може да се занемари. Став се заснива на уверењу како они не могу да свирају и певају, јер им то није дао бог, а музичари могу да буду и министри и заменици и директори, можда и бољи од актуелних. Једно је сигурно, и поред великих проблема проузрокованих ограничењем рада не јењава оптимизам да долазе бољи дани, а до тада треба сачувати здравље. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

ничења јер је хладан туш уследио већ следећег кад је наговештено да на то треба причекати неколико месеци. У делу који се односи на доделу финансијске помоћи очекује се да након конституисања новог сазива владе ресор културе преузме неко ко има више слуха за проблеме музичара. Посебно боли податак да су право на једнократну помоћ у висини минималца остварили и поједини који зарађују више хиљада евра по једном наступу, што појачава уверење о привилегованим „масним гускама“. Као добар познавалац дешавања у области музике, са искуством дугим скоро пола века, Матић посебно истиче чињеницу да у Краљеву ради три до четири стотине музичара од којих је бар половини то једини извор прихода.

- Само су дали паре масним гускама, у које улазе елитни певачи, остали музичари су гурнути у страну па је много оних који су дошли до дна, а много би им значило да локали раде који сат

45

Поразни резултати истраживања

МАГАЗИН

16.8.2020.

ДРУШТВО БЕЗ МЛАДИХ?

46

- Положај младих у Србији у најмању руку забрињавајући. - Више од трећине локалних самоуправа у земљи не издваја новац за младе. - Од приче како је препознат њихов положај младима сигурно неће бити боље. - Из године у годину пада поверење у институције о чему сведочи податак да ниједна није добила прелазну оцену. - Најслабије оцењене политичке странке, председници владе, Народне скупштине и државе.

- На скали од један до пет патријарх Иринеј једини успео да добије просечну оцену од 2,4 док су сви остали испод двојке. - Најважнијим вредностима оцењени активно учешће грађана, солидарност, људска права, социјална, економска, правна и родна равноправност, заштита животне средине, породица и породичне вредности. - Наставља се раст евроскептицизма. - Педесет три одсто младих жели да се одсели из земље

47

16.8.2020.

МАГАЗИН

48

еђународни дан младих, који се обележава 12. августа, сваке године је нова прилика да се скрене пажња на проблеме, културна и правна питања омладине, ученика и студената. Да то не би било само још једна у низу произвољних претпоставки потрудила се да покаже Кровна организација младих Србије која је, у оквиру активности поводом овог датума, представила Алтернативни извештај о положају и потребама младих у Србији у току ове године. Извештај као производ истраживања спроведеног у периоду од маја до јула у оквиру пројекта Глас младих у демократским процесима потврђује да је положај младих у најмању руку забрињавајући и поред тога што постоји солидан законодавни и институционални оквир оличен у Министарству омладине и спорта, Закону о младима, Националној стратегији за младе и различитим планским документима.

М

Податак да више од трећине локалних самоуправа у земљи не издваја новац за младе, а у тридесет одсто оних које су се одлучиле на овај корак износ не премашује 0,1 посто буџета, довољно је за закључак да је институционални оквир нефункционалан. Због тога је потребно више ресурса, капацитета, људи и политичке воље доносиоца одлука, да ови механизми функционишу јер само од приче како је препознат њихов положај младима сигурно неће бити боље. Позитивним помаком оцењује се податак да се, након последњих парламентарних избора, за место у Народној скупштини изборило двадесет осам младих што чини добру основу за веровање у могућност доприноса бољем положају генерације којој припадају. Анализа порука које су младима послате током предизборне кампање сведочи да обећања знатно надмашују конкретне мере, али и да су млади

већински заинтересовани за политичка дешавања, знатно више у односу на претходну годину. Истраживање сведочи да се о њима знатно више информишу преко интернет портала и друштвених мрежа него путем телевизије, а међу темама за које показују већи интерес пре свега су оне које се односе на економска кретања, инвестиције, запошљавање, Косово и ситуацију региону, па тек онда спољну политику и нефункционисање демократије. Више од четири петине анкетираних потврдило је како им политички систем не омогућава да утичу на процес доношења одлука, што је један од разлога за искљученост и жељу за одласком из земље. Више до половине младих редовно гласа на изборима, значајније више у београдском и региону Војводине него у другим, а број се повећава у односу на оне који не гласају а разлог за такву одлуку налазе у уверењу како немају

за кога јер су сви политичари исти и не раде у интересу грађана, него у личном интересу. За разлику од ранијих иустраживања видљив је пораст броја оних који верују политичарима, али је и даље драстично више оних који не верују. Интересантним се чини и податак да је степен поверења значајно већи међу мушкарцима него међу женама. Забрињава што из године у годину пада поверење у институције о чему сведочи податак да ниједна није добила прелазну оцену. Најбоље су оцењене војска, Црква, канцеларије за младе и Министарство омладине и спорта, а значајан пад у односу на претходне године доживела је полиција. Резултати истраживања показују да су најслабије оцењене политичке странке, председници владе, Народне скупштине и државе. Нешто веће поверење у институције имају млади од петнаест до деветнаест година, а осврт на ин-

ституције потврђује степен поверења у личности које их воде. У таквим околностима на скали од један до пет једини је патријарх Иринеј успео да добије просечну оцену од 2,4 док су сви остали испод двојке, а најслабије рангиран министар одбране Александар Вулин. Тек нешто мање од половине анкетираних верује да је демократија најбољи облик владавине, двадесет одсто се не слаже са тим а, и поред малог повећања поверења, и даље забрињава проценат скептичних. У том контексту треба посматрати уверење нешто више од половине анкетираних да је Србији потребан јак вођа и лидер кога ће народ следити, што је контадикторно у односу на ставове о демократији. Млади од петнаест до деветнаест година већински сматрају да је Србији потребан јак лидер или вођа, а они са вишим степеном образовања драстично мање. У демократију више верују жене, млади из

београдског и региона Војводине много мање у то него њихови вршњаци из осталих делова земље, а најважнијим вредностима оцењени су активно учешће грађана, солидарност, људска права, социјална, економска, правна и родна равноправност, заштита животне средине, породица и породичне вредности. Различити погледи приметни су у области положаја жена у друштву, и док се оне осећају дискриминисаним мушкарци то нису препознали као проблем. Индикативним се оцењује податак да на појам Европске уније негативно реагује чак четрдесет један одсто анкетираних између петнаест и тридесет година, али и податак да се наставља раст евроскептицизма. Безмало половина младих не подржава улазак Србије у Европску унију, трећина подржава, а све је више оних који верује да јој није место у овој асоцијацији. Подршка чланству нешто је

49

16.8.2020.

МАГАЗИН

50

израженија у Београду, док су млади у другим крајевима земље знатно скептичнији по овом питању. У том контексту треба посматрати уверење четвртине младих о бољем животу кад би Србија била део Европске уније, исто толико који сматра да би било горе и десетак процената оних који сматрају да се ништа не би променило. Разлог што Србија још није постала чланица Европске уније посматра се у светлу недовољне спремности да призна Косово као самосталну државу, и да се одрекне добрих односа са Русијом, али и због тога што није спровела неопходне реформе а не испуњава ни критеријуме демократије и владавине права. И док један део младих сматра да је Европска унија творевина која се распада, и неће дуго опстати, њеним вредностима оцењују се могућности путовања, боље могућности за посао, веће зараде, квалитетније образовање

и боља заштита људских права. Број младих који сматрају да се у креирању политике треба ослонити на Русију приближава се трећини, петина даје предност Европској унији, тринаест одсто Кини а само два Сједињеним Америчким Државама. Аналитичари указују на став тридесет шест одсто младих како Србија треба да настави рад на повлачењу признања Косова, док двадесет одсто предност даје раду на помирењу Срба и Албанаца као услов за касније решавање питања статуса. Незнатно више од петнаест процената сматра да Косово треба признати након испуњења услова да изменом територије српско становништво живи у оквиру Србије, а само 5,6 да треба признати Косово као независну државу. Млади су већински противе уласку земље у НАТО, безмало три петине није ни за то ни за било какву сарадњу,

који проценат више од петине не оспорава могућност сарадње а само шест одсто подржава улазак. Истраживање сведочи да је телефон доминантни уређај за информисање, а следе лап топ рачунари и телевизија. Мање од четвртине анкетираних је признало да се информише ређе од једном недељно, а тридесет одсто да то чини тек неколико пута. Највише младих гледа програме Радио телевизије Србије, Н1 и Прве, а предност дају филмским каналима и документарним програмима. Незапосленост је један од највећих проблема младих а иако се од 2014. број незапослених из ове категорије становника смањује, што би се могло оценити као добар резултат, нема много разлога за радовање због промене начина на који се закључује о стању у овој области. Најбоља потврда је то што се назапосленима не сматрају

особе које имају било какав уговорни однос, ма колико он трајао. Иатраживачи указују на велики број незапослених из редова младих који нису обухваћени статистиком Националне службе за запошљавање, али и значајан број оних који сваке године одлазе у иностранство. Све указује да незапосленост остаје примарни проблем младих без обзира што званична статистика показује да се број незапослених смањује. Позитивним у односу на претходна истраживања оцењен је податак да се у годинама кад излазе из процеса образовања смањује разлика између запослених мушкараца и жена. Анализом одговора на постављена питање долази се до закључка да најмање незапослених има у београдском и региону Војводине, али и да се ставови младих из ових средина по овом питању знатно разликују од вршњака из

других делова земље. Пословима које обавља задовољно је тек петина анкетираних, а нешто мање од половине признаје да су углавном задовољни. Преовладава уверење да је приликом запошљавања на првом месту зарада, а тек након тога могућност напредовања у служби. Довољном платом за нормалан живот оцењен је износ између шездесет пет и осамдесет хиљада динара, а да се разликује од региона до региона сведочи податак да је у онима где се лакше долази до посла граница подигнута на осамдесет до сто хиљада. Иако највећи број младих зарађује мање од педесет хиљада динара месечно није занемарљив број оних који су задовољни да уопште раде, јер виде како је тешко доћи до посла иако не омогућава примања довољна за пристојан живот. Велики број анкетираних сведочи да су за проналажење посла важнија

лична и продична познанства, чланство и активизам у политичким партијама него образовање. Поражавајућим се оцењује уверење да књижица политичке странке значи много више од онога шта знају, па није чудо што педесет три одсто младих жели да се одсели из земље, а податак да је број нешто мањи у односу на претходну годину резултат је тренутне ситуације изазване пандемијом корона вируса, затвореним границама и повратком великог броја људи у земљу. Примарним разлогом за одлазак оцењена је могућност достојанственог живота, вишег стандарда и већих шанси за запошљавање, док преостале на останак у земљи мотивишу патриотизам, породица и пријатељи. Најпримамљивијом дестинацијом за одлазак оцењене су земље западне Европе, што је у супротности са ставом који подстиче евроскептицизам, па се узрок таквом

51

МАГАЗИН

16.8.2020.

стању тражи у начину представљања европских интеграција, његовој политичкој злоупотреби и манипулацији процесом на дневнополитчком нивоу зарад стицања политичких поена. Иако је за нијансу порасло задовољство младих образовним системом већина је и даље незадовољна, јер нескладу у односу на тржиште рада сведочи податак да шездесет два одсто младих није запослено на позицијама за које су се школовали, нешто више од трећине верује да ће се запослити брзо након завршетка студија, а највећи број да им неће много користити знање које су стекли. Због тога је деведесет три одсто спремно да, док не нађе адекватан у струци, ради друге послове што руши стереотип о томе како млади не желе да раде и да нису спремни да се преквалификују како би дошли до по-

52

сла. Шездесет три одсто је потврдило спремност да се преквалификује уколико на тржишту рада не постоји потреба за њиховим профилом, што се оцењује забрињавајућим за младе људе у процесу образовања. Међу анкетиранима доминирају ставови да је систем високог образовања дискредитован лажним дипломама и фантомским приватним факултетима, па немају подстицај да уче због система вредности у коме се више добија новцем и политичким познанствима него знањем. Додатни разлог за одлазак из земље је уверење да се њихово знање знатно више цени у иностранству. Уз подсећање на драстичан пораст броја младих који верују у мали утицај на процесе доношење одлука, анкетирани потврђују како нерадо желе да бу-

ду активисти у протестима политичких партија, јер немају поверење у њих. Упркос томе седамдесет одсто је спремно да потписује петиције и чешће учествује на политичким трибинама. Већина младих из категорије анкетираних не зна да постоје закони о младима и волонтирању што сведочи да нису довољно упознати са правима и могућностима које су им на располагању. Тридесет осам одсто младих признаје да је било изложено дигиталном, шездесет четири одсто физичком или вербалном насиљу, осамдесет два посто је било сведок неке врсте насиља а седамдесет посто то није спремно да пријави. Дискриминацији је било изложено три петине учесника анкете, а који проценат више од трећине било жртва насиља мотивисаног неким личним интересом. Најчешћим узроцима

за настанак насиља оцењени су породични односи, друштвени односи који га промовишу, свеопшта ситуацију у друштву, лоша казнена политика према насилницима, одсуство и пад друштвених вредности, национализам и национална нетрпељивост. У исто време приметно је повећање броја оних који сматрају да употреба насиља може бити оправдана, а тридесет одсто таквих представља број који може да забрине. Уз тридесет шест одсто оних који су се исказали као пушачи, и четрнаест одсто који тек по који пут запале цигарету, деведесет четири је бар једном конзумирало психоактивне супстанце међу којима предњаче кафа и алкохол, следе марихуана и канабис а забрињавају проценти оних који су пробали друге дроге.

Истраживаче је посебно интересовао однос младих према пандемији корона вируса, а подаци из периода од марта до маја сведоче да је изолација на њих утицала различито, подједнако и добро и лоше. И док се доминантном оцењује забринутост за породицу и будућност, посебно лошим је оцењен однос државе према ситуацији у којој се нашло становништво. Док значајан број младих сматра да су мере током ванредног стања биле строге колико је потребно, лошим је оцењена комуникација државних органа са грађанима. Уз потврду да је више од половине мера било јако лоше највеће поверење уживали су лекари укључени у борбу против пандемије, нешто мање они из Кризног штаба а озбиљно неповерење изражено је према медијима, председницима државе и владе.

Истраживање још једном потврђује тезу о лошем положају младих у земљи што је повод за педесет три препоруке доносиоцима одлука и субјектима омладинске политике. Од младих се очекује да прочитају извештај, а од новог мандатара да у експозе укључи конкретна решења за побољшање положаја ове категорије становништва који у овом тренутку није адекватан. Општи закључак наводи на потребу да, уместо флоскуле да су млади садашњост или будућност, буду дефинисане конкретне мере и јавне политике које реагују на овакво стање. Изостанак повећава страх да ће Србија, уколико за њих нема ништа конкретније од општих места и приче како ће некад бити боље, постати друштво без младих. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

53

16.8.2020.

МАГАЗИН

54

Пред почетак нове школске године

САМО НАЈМЛАЂ - Најмлађи ђаци ће од почетка нове школске године похађати наставу у школи, док ће за старије узрасте она бити организована комбиновано.

- У једној учионици ће моћи да буде до петнаест ђака распоређених на начин који обезбеђује седење на удаљености од најмање једног и по метра. - Часови скраћени на пола сата. - Мерама превенције у свим школама биће посвећен први школски дан. - План едукације у последњој недељи августа. - Више визуелног садржаја који указује на потребу поштовања превентивних мера. - Ђаци од првог до четвртог имаће по четири часа, од шестог до седмог по пет а мали матуранти шест.

- Часови музике без певања у хору

ЂИ У КЛУПАМА ако је од поремећаја у раду основних и средњих школа половином марта одвијање образовног процеса пресељено у дигиталну сферу није јењавало уверење да ће се ситуација знатно поправити до почетка нове школске године, а настава вратити у дотадашње токове. Да оптимизам буде пољуљан утицало је нагло погоршање епидемиолошке ситуације након укидања ванредног стања, што је било повод за размишљање о могућим моделима организације наставе од септембра. На значај образовања ових дана подсећа и Светска здравствена организација уз пре-

И

поруку земљама чланицама да га организују на начин који ће обезбедити довољан степен сигурности за ученике и запослене у школама. У настојању да дође до најбољег решења Министарство просвете, науке и технолошког развоја је предложило неколико модела Кризном штабу за борбу против корона вируса који је, другог дана минуле недеље, донео одлуку да најмлађи ђаци похађају наставу у школи, док ће за старије узрасте она бити организована комбиновано. После седнице Кризног штаба у уторак потврђено је да ће најмлађи ђаци похађати наставу уз поштовање свих ме-

ра заштите и принципа за смањење физичке могућности преношења коронавируса, што значи максимално разређење броја ђака. Тако ће у једној учионици моћи да буде до петнаест ђака распоређених на начин који обезбеђује седење на удаљености од најмање једног и по метра, а и часови ће бити скраћени на трајање од пола сата. До решења се дошло након разматрања различитих аспеката о броју ђака у школама и узрасти деце, а посебно ће се водити рачуна и континуирано пратити актуелна епидемиолошка ситуација. Одлуке о начину организовања на-

55

56

МАГАЗИН 16.8.2020.

ставе током наредне школске године уследиле су након уверења да мере превенције дају ефекте, а најбоља потврда је податак о побољшању епидемиолошке ситуације. Опредељење да се најмлађима омогући похађање наставе у школи мотивисано је значајем за будуће школовање, а податак да су старији већ успоставили довољну везу са њим прилика да се при одлучивању о даљем школовању примене неке од различитих комбинација. Смањење ризика за преношење инфекције на најмању могућу меру пред ђаке и све запослене ставља обавезу поштовања свих мера превенције којима ће у свим школама бити посвећен први школски дан. То би требало да буде прилика да се сви упознају са начином спровођења и значајем превентивних мера као новом облику понашања који ће ђацима створити услове за безбедан боравак у школама. Заштитна маска је оцењена превентивном мером са којом ће морати да се живи у дужем периоду због чега је, сем обавезе да се носи током целог боравка у школи, посебан нагласак стављен на правилно коришћење па, без обзира о којој је врсти реч, мора да покрива и уста и нос. У школској средини

и наставници ће све време морати да носе маску, а за децу ће бити дефинисане посебне процедуре о томе када је обавезно ношење а када се препоручује, уз могућност да се одложи на одређено место. Ђаци треба да носе маске од уласка у школу до своје клупе, али је због довољне удаљености од других могуће да је одложе док седе. План едукације у вези коронавируса разрађен је протеклих недеља, а планирано је да се објави у последњој недељи августа, а колико се озбиљно приступило свим активностима потврђује податак да су припремљени одговарајући филмови, као начин који је оцењен најприхватљивијим за децу. Уз све то очекује се да на местима на којима су ђаци буде што више визуелног садржаја који указује на потребу поштовања превентивних мера док траје епидемија корона вируса. Министар Младен Шарчевић је појаснио како је модел изабран на основу податка да петина родитеља има децу млађу од дванаест година, и очекивања да неће бити другог таласа епидемије, што је довољан разлог да млађи основци крену на наставу. Од хиљаду сто деведесет две основне школе скоро половина неће морати да се дели, а дужина часа од пола сата до-

У школи Од родитеља се очекује да у школу не шаљу децу која имају температуру, респираторне и сличне проблеме. Пре него што уђе у учионицу ђак треба да опере руке, а маску носи све док не дође до клупе. Иако се препоручује да се маска носи непрекидно, јер је то најбезбедније, када дође до клупе, ђак може да је одложи. Уколико ученик почне да одговара одмах мора да стави маску што важи и када излази из учионице, било да је у холу, тоалету или другом месту, уз препоруку да, до погоршања метеоролошких прилика, сви прозори буду отворени. Податак да колективни спортови представљају ризик све активности током наставе физичког васпитање организоваће се на начин који обезбеђује потребну дистанцу између ученика. Како и певање може да повећа излучивање вируса на часовима музичког васпитања неће бити дозвољено певања у хору, као ни скандирања и навијања у неком од спортских надметања. Са свим што је планирано наставници ће пре почетка наставе бити подробно обавештени на посебан начин, а од родитеља се очекује да припреме децу за нове услове у школама.

вољан је разлог да ђаци од првог до четвртог разреда имају по четири часа, између којих су планирани петоминутни одмори и један петнаесто минутни после другог. Планирано је да између блокова наставе све учионице буду дезинфиковане према препорукама епидемиолога. Иако је током ванредног стања потврђено како се настава на даљину потврдила као добар метод министар га је оценио најлошијим јер нема контаката, па су сва прелазна решења боља од овог. У школе су већ стигла упутства о организацији наставе од почетка школске године која сведоче да ће од четрнаест сати наставу похађати старији основци по редоследу који одреде саме школе. Ученици петог, шестог и седмог разреда од септембра ће имати по пет, а мали матуранти шест часова уз могућност да се, на основи недељних извештаја, распоред модификује. Родитељима је остављена могућност да се током септембра определе да ли ће деца пратити наставу искључиво онлајн, док ће за оцењивање бити обавезан долазак у школу. До нормализације стања неће бити кабинетске наставе, јер ће ђаци бити стационирани у одређеним учионицама, а настава физичког васпитања ће бити прилагођена условима у школама. Планирано је да се комуникација са разредним старешинама одвија путем интернета а обавеза родитеља ученика првих и петих разреда, као и првог средње школе, је да се у поподневним часовима 31. августа на кратко појаве у школи, како би се упознали са учитељима и разредним старешинама. За рад средњих школа предложено је више модела, основни подразумева рад у групама, у зависности од програма, а деца која похађају медицинску школу неће морати да иду на праксу.Онлајн настава за ученике од петог до осмог разреда одвијаће се током преподнева, а за средњошколце у поподневним часовима. Сви садржаји моћи ће да се прате путем платформе РТС планета, а биће доступан и скраћени час који ће родитељи моћи да премотају и погледају са децом. Т. Радовановић

57

Пред двадесет девети Жички духовни сабор Преображење

МАГАЗИН

16.8.2020.

ПОЕЗИЈА ГРЧА

58

- На путу ка обележавању тродеценијског јубилеја испречила се пандемија корона вируса. - Двадесет девето издање Жичког духовног сабора Преображење пред новим искушењем принуђено да се прилагођава тренутним околностима. - Организатори пронашли решење у одустајању од једних и одлагању других програма за време кад епидемиолошка ситуација буде стабилнија. - Почетком октобра ће бити приређен сусрет са овогодишњим добитником Жичке хрисовуље песником Миланом Ненадићем и округли сто посвећен његовом обимном, и за српску поезију важном, књижевном делу.

- После много година свечани чин доделе Жичке хрисовуље, уместо у трпезарији, у порти Манастира Жиче

Фото: М. Радовановић

И НАПЕТОСТИ

59

рви дан друге половине августа годинама уназад је био време кад Народна библиотека „Стефан Првовенчани“, Народни музеј Краљево и Књижевни клуб, пригодном свечаношћу најављују почетак Жичког духовног сабора Преображење као једне од најзначајнијих песничких манифестација у земљи. Тако је било више путс током претходне три деценије сем у неколико наврата када су ванредне околности запретиле да угрозе континуитет манифестације. Први пут је било приметно далеке 1992. године кад је мало ко, сем књижевних ентузијаста, веровао да ће током наредних деценија Жички духовни сабор постати најважнија и најугледнија културна књижевна манифестација у Србији. У великим искушењима Сабор је био током година рата у бившој Југославији деведесетих година двадесетог века и поново ове године кад се на путу ка обележавању тродеценијског јубилеја испречила пандемија корона

МАГАЗИН

16.8.2020.

П

60

вируса. Ванредна ситуација на територији Краљева проглашена првих дана јула још траје због чега је двадесет девето издање Жичког духовног сабора пред новим искушењем принуђено да се још једном прилагођава тренутним околностима. Организатори су решење пронашли у одустајању од једних и одлагању других програма за време кад епидемиолошка ситуација буде стабилнија. У организационом одбору верују да би то могло да се догоди почетком октобра када ће, ако околности буду дозвољавале, бити приређен сусрет са овогодишњим добитником Жичке хрисовуље песником Миланом Ненадићем и округли сто посвећен његовом обимном, и за српску поезију важном, књижевном делу. Уместо свечаног отварања, и ограничења на окупљање највише десет особа у затвореном простору, вечерас

ће у Галерији Народног музеја бити отворена изложба посвећена раду и животу Благоја Срдића, познатијег под псеудонимом Браца Бонифације, српског уметника који готово пола века живи и ради у Канади. Повод је податак да се донацијом двадесет четири репрезентативна платна, која представљају пресек његовог уметничког рада и деловања, сврстава на чело листе највећих дародаваца Народног музеја. Реализацију изложбе помогла је канадска амбасада у Србији која је, у циљу промовисања међународне сарадње и уметничких вредности, финансирала израду каталога и пратећег материјала. Два дана касније ће у дворишту Француске куће бити представљен зборник о прошлогодишњем добитнику Жичке хрисовуље, песнику Владимиру Јагличићу, а 19. августа на дан Преображења ће, као централни догађај Жичког духовног сабора, песнику Милану Ненадићу из Петроварадина

бити уручена Жичка хрисовуља за поезију дубоког поистовећивања са матичним тлом и предање. После много година свечани чин ће у подне тог дана, уместо у трпезарији, бити обављен у порти Манастира Жиче уз нешто сажетији програм него раније. Кључна реченица у образложењу одлуке о додели значајног признања Милану Ненадићу сведочи о покушају да се одреди права мера за заслуге песника и његово место у српској књижевности. Потврда да се Жичка хрисовуља додељује за дубоко поистовећење са матичним тлом и предањем сведочи да га баш то одређује као песника колективног и личног удеса, јер из његове поезије проговарају дубински слојеви колективног искуства и суочење са унутарњим дубинским нихилизмом. Најава овогодишњег Жичког духовног сабора прилика је да се укаже да то код Ненадића производи песничке гласове и глашења веома ши-

роког поетичког дијапазона и по сензибилитету и по одређеним поетичким карактеристикама. За песника се тврди да његову поезију чине стихови оплемењени трагичко песничким глашењем које иде од ропца и вапаја до благослова и похвала. То је поезија грча, сталне напетости и напора у трагању за истинама дубљег реда. Према речима професора Ранка Поповића, изговореним на додели Дучићеве награде Милану Ненадићу прошле године у Требињу, песник је окарактерисан као стваралац који лако проналази ране на човечанству и човеку, јер се судбина света и сваког појединачног човека најлакше и најтачније чита из рана и укрштаја бола. Ненадићево лирско стваралаштво је окарактерисано као поезија која је дала изузетну стваралачку индивидуалност, препознала и превазишла изазове књижевно историјског, естетичког, културолошког и социо-политичког карактера чиме га

је кандидовала и и сврстала у ред изабраника за високо признање какво је годинама Жичка хрисовуља. У оквиру овогодишњег Жичког духовног сабора у Народној библиотеци „Стефан Првовенчани“ биће постављена изложба посвећена делу Милана Ненадића, коју су припремили библиотекари ове установе. Из локалне самоуправе стиже потврда да, упркос свим искушењима, Жички духовни сабор наставља да живи, а пандемија корона вируса је разлог трагања за начинима да се организује уз поштовање препоручених епидемиолошких мера. Као манифестације по којој су краљевачки књижевници, песници и култура постали признати и познати и ван граница земље, Жички духовни сабор Преображење наставља да живи захваљујући активностима књижевних ентузијаста и подршци локалне самоуправе. Т. Радовановић

61

16.8.2020.

МАГАЗИН

62

Др Милан Матијевић

Најуспешнији краљевачки атлетски ветеран

ДВОСТРУКИ СВЕТСКИ ПРВАК У ДЕВЕТОЈ ДЕЦЕНИЈИ

- На светском првенству атлетских ветерана др Милан Матијевић освојио прва места у трци на сто метара и скоку у даљ. - Озбиљан кандидат за спортисту године. - Од четрдесет пете године живота редовни учесник бројних такмичења ветерана у земљи и ностранству.

- На такмичењима и поред два инфаркта, стента и три бај-паса. - Са концима после операције оба колена трећи на Балканском првенству у кросу. - Током ванредног стања тренинзи на импровизованој педесетметарској стази у дворишту породичне куће. - Вишеструки балкански шампион и рекордер у више дисциплина

63

д времена кад је у локалној средини први пут одржано једно спортско такмичење Краљевчани су, појединачно или у оквиру екипа, остваривали значајне резултате на бројним борилиштима у земљи и иностранству. Иако сваки од њих представља значајан домет никада се до пре неколико дана није догодило да појединац постане светски шампион у две дисциплине. Потврда да је и то могуће стигла је првих дана августа, а да још више добија на значају то да светски шампион у две атлетске дисциплине др Милан Матијевић има осамдесет шест година. Резултат који је потврдила Светска атлетска федерација за ветеране представља круну вишедеце нијске каријере започете током школских и студентских дана, а обогаћене различитим волонтерским активностима на унапређењу атлетског спорта од 1965. кад се у потпуности посветио раду Атлетског клуба Металац. Био је у њему такмичар и председник, кад није било другог и тренер који је млађе водио ка остваривању мање или више

МАГАЗИН

16.8.2020.

О

64

значајних спортских резултата. Матијевић се сматра најзаслужнијим за изградњу, касније и реконструкцију, атлетског стадиона, прихватао је и друге најодговорније задатке, наилазио на бројне прпреке али никада није дозволио да и за кратко напусти атлетске воде. Љубав према атлетици учвршћива ну током студија, кад је био члан и активни такмичар скопског Работничког и загребачког Динама а током летњег распуста појачавао екипу Металца, није ослабила ни након четрдесет пете године живота од када редовно учествује на бројним такмичењима ветерана у земљи и ностранству. Иако специјалиста за тркачке дисциплине Матијевић се окушао и у оним које се сматрају техничким, посебно скоковима у вис и даљ, а сем домаћих значајне резултате освајао је и на балканским првенствима, најчешће између првог и трећег места. Разлог да по који пут буду слабији најчешће су били здравствени разлози о чему најбоље сведочи податак да је, на повратку кући са балканског првенства у

грчкој бањи Лагада 2005. године, доживео инфаркт због чега је у Скопљу подвргнут операцији током које му је уграђен стент. Ни то га није спречило да се након опоравка појављује на различитим стадионима све до 2015. кад је нови инфаркт био повод за уградњу три бај-паса.

- Оперисао сам менискус и цисте испод оба колена, али нисам одустајао, и док сам још имао конце испод колена био трећи на Балканском првенству у кросу у Истамбулу. У Гетеборгу сам 1977. био трећи у полуфиналу на осам стотина метара, у Милану 1982. године трчао сто метара, а последњи пут на светском првентву 2015. у Лиону. Прошао сам квалификације за трку на четири стотине метара и био у финалу, а у скоку у даљ квалификовао се у првих дванаест и у финалу био седми са прескочених два метра и деведесет четири сантиметра. Никад нисам одустајао, је се не претржем и идем колико могу. У последње време више се рекреирам него што тренирам, а због реконструк

65

16.8.2020.

МАГАЗИН

66

ције атлетског стадиона два пута недељно због тренинга одлазим у Крушевац или Чачак, прича др Матијевић. Кад је из националне ветеранске федерације стигло обавештење да ће, због пандемије корона вируса, светско првенство у атлетици бити организовано на неуобичајен начин др Матијевић се нашао у групи бројних заљубљеника из различитих делова света који није имао дилему о учешћу. Довољан разлог била је спремност за такмичење, јер на ритам тренинга није утицало ни стање проузроковано пандемијом корона вируса у шта су могли да се увере сви који су др Матијевића видели на неком од погодних места за вежбање. То су најчешће Борићи на Ратарском имању, или игралиште Фудбалског клуба Манохром, а да ни ванредно стање уведено половином марта није могло битније да утиче на промену ритма потврђује податак да су редовни тренинзи одржавани на импровизованој педесетметарској стази у дворишту породичне куће. У почетку су изазивали чуђење пролазника, а како је податак да није одустајао од редовних тренинга утицао на околину најбоље потврђује податак о све већем броју оних који су га подржавали и бодрили да истраје. Тренинзи нису прекидани све до периода ограниченог кретања током полицијског часа кад се најпогоднијом стазом показала слепа улица у близини куће. Као и сваке године Светска атлетска федерација ветеране расписала је позив за учешће на званичном првенству света, а због ограничења путовања као последице пандемије корона вируса, на начин да национални савези организују такмичења у складу са прописима а доказе о томе, и резултатима, доставе до одређеног рока. Савез атлетских ветерана Србије је организовао такмичење у Чачку 1. августа где се др Матијевић појавио на старту трке на сто метара и залетишту скока у даљ. Бројна ограничења која је донела епидемија корона вируса у значајној мери су утицала на опредељење знатног броја ветерана да одустану од учешћа, па др Матијевић није имао конкурената у категоријама за

које се пријавио. Можда је и о утицало на одлуку да опрезно приступи учешћу у обе дисциплине понајвише због страха од повреде и немогућности да такмичење приведе крају. То је у знатној мери утицало на крајњи резултат, двадесет једну секунду и осамдесет две стотинке у трци на сто метара и два метра и шездесет девет сантиметара у скоку у даљ, што је знатно слабије од резултата које је постизао раније. У трци на сто метара додатна препрека био је јак ветар у прса, што је утицало на резултат који у овом тренутку, каже др Матијевић, није био приоритет. Најважније је било стићи до циља, а колико је у праву најбоље потврђује податак да неколико такмичара у истој старосној категорији то није успело. У истој конкуренцији наступили су амерички атлетичари Сид Дејвис, Кларенс Хамилтон, Чарлс Томас Милимен, Ал Реј и Фил Шип, а како су у ранијим наступима имали знатно боље резултате, што се очекивало и овом приликом, од старта су кренули снажно али се потврдило како су преценили сопствене могућности и нису завршили трку, па је у конкуренцији остао само др Матијевић. Слична ситуација поновила се и у скоку у даљ, па такмичење нису завршили Дејв Хостетлер, Милман, Реј и Шип. Иако су због пандемије корона вируса неке земље бојкотовале такмичење, а други изостали због повреда, о јакој конкуренцији сведочи учешће атлетичара из Швајцарске, Хрватске, Сједињених

Америчких Држава, Канаде, Ирске, Велике Британије, Панаме, Естоније, Јапана и других.

- Многи су се уплашили, а ја сам отишао јер ми је било важно да сам на ногама и да се види да сам међу живима. Такмичења у свим дисциплинама су снимљена а наш савез са званичним записником проследио Светској атлетској федерацији ветерана која је утврдила прелиминарну ранг листу са овогодишњег такмичења. Она сведочи да сам првак света у трци на сто метара и скоку у даљ у категорији такмичара старих између осамдесет пет и осамдесет девет година, каже др Матијевић уз подсећање како ће Спортски савез Краљева имати велики проблем кад буде сумирао резултате једногодишњег рада и проглашавао спортисту године. Да успех није случајан потврђује податак о учешћу на дворанском првенству Балкана у атлетици крајем фебруара ове године које је др Матијевић завршио као први у трци на шездесет метара и скоку у даљ. Учешће на светском првенству ветерана било је прилика да покаже како још није одустао од такмичења, али и да се на кратко дистанцира од озбиљног посла у сфери публицистике због завршетка две нове књиге, а тренутни резултати да форма још није на врхунском нивоу који се очекује пред нова такмичења почетком јесени. То је и време кад се очекује да му неко од званичника националног атлетског са-

67

16.8.2020.

МАГАЗИН

68

веза уручи званично признање које потврђује несвакидашњи успех. Вишеструки балкански шампион, и рекордер у више дисциплина, не крије планове за одлазак на наредно првенство Балкана за ветеране. Због пандемије корона вируса одржавање је још неизвесно, али се верује да би са попуштањем рстриктивних мера могло да буде у октобру или новембру у некој од земаља са југа полуострва, где је клима знатно повољнија. До тада др Матијевић не одустаје од редовних тренинга, најмање два пута недељно, подстакнут уверењем да ни после толико година и успеха није најбоља варијанта чекати судњи час у кревету, а вишедеценијски атлетичар прижељкује да то буде тек након што прође линију циља на неком од значајнијих такмичења. До тада следи још много рада у ишчекивању да услови за то буду испуњени завршетком радова на реконструкцији и доградњи Атлетског стадиона у Краљеву. Да се радови приближавају крају сведочи податак о скором изливању тартана и обележавању атлетске стазе. Потврде да се касни са завршетком радова на изолацији трибина и уређењу подтрибинског простора, у коме се очекује постављање спуштеног плафона и постављње туш кабина, основни је разлог за стрепњу да би промена у редоследу могла негативно да се одрази на планиране рокове. Атлетски радници сматрају да постављање атлетске стазе треба оставити за крај понајвише због страха да би тешки камиони ангажовани на преосталим радовима могли значајније да угрозе њен квалитет. Процењује се да до окончања радова и добијања употребне дозволе треба сачекати још три месеца, што је додатни повод за страх од политизације у настојању да се открију кривци за кашњење дуже од годину дана. Податак да је надзор над извођењем радова поверен Јавном предузећу за уређивање грађевинског земљишта Краљево разлог је што атлетски радници немају довољно података о тренутној ситуацији, па се и закључци о окончању послова доносе на основу недовољно утемељих

претпоставки. Једно је сигурно, Краљево је и други пут пропустило прилику да буде организатор Балканског првенства за јуниоре. Први пут је то било прошле године кад је Балканска атлетска федерација била принуђена да, због кашњења у извођењу радова, организацију повери другој земљи. Србија је поновила захтев и добила термин за одржавање такмичења у септембу ове године, али је извесно да у Краљеву ни тада неће бити организовано првенство. Све што се последњих година дешавало у вези обимних радова на реконструкцији и доградњи стадиона оне који се сећају како је грађен враћа у период прве половине осме деценије двадесетог века кад је, према пројекту локалних стручњака, посао био поверен Грађевинском предузећу „Каблар“. На то указује и др Матијевић подсећањем на 1974. годину кад је као завршни чин изградње стадиона требало поставити травнати покривач на терену у средишњем делу.

- Тад сам отишао код владике жичког Стефана и замолио за парцелу са које можемо да скинемо нешто мало бусена. Поклопило се то са временом кад је планирао да једну ливаду поред пута претвори у њиву, па смо за скидање травнатог дела ангажовали машину која је допремљена из Новог Сада. Значајну помоћ пружили су нам командант ауто центра у Рибници Шиме Магић и његов помоћнник Алија Селмановић који су дали камионе и војску за утовар и превоз. Трава је одмах полагана тако да смо, захваљујући војсци, посао завршили за три дана, сећа се др Матијевић. За разлику од тог времена пројектом најновије реконструкције стадиона предвиђено је сејање култивисане траве на подлогу од тиње. Трава је посејана али се очекује да никне у довољном обиму да би могла даље да се негује, а иако нико са сигурношћу не може да потврди кад би тај део терена могао да се користи не јењава оптимизам краљевачких атлетичара да ће до тога доћи, не тако брзо али ће доћи. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

69

Из Мињине кухињице www.minjina-kuhinjica.com

ЧОКОЛАДНИ НУТЕЛА /СНИКЕРС КОЛАЧ БЕЗ ЈАЈА, МЛЕКА, МАРГАРИНА & МИКСЕРА Потребно:

МАГАЗИН

16.8.2020.

За колач:

70

250 г брашна 20 г какао праха 120 г шећера 1/4 кашичице соли 1 кашичица бикарбоне соде 80 г Нутеле 50 мл уља 1 кашика јабуковог сирћета 2 кашичице ароме ванила 250 мл воде За прелив: 150 г чоколаде 90 г Нутеле 100 мл слатке павлаке 2 Сникерс чоколадице У чинију сипајте брашно, какао прах, шећер, со, бикарбону соду, 80 г

Нутеле, уље, сирће, арому ваниле и воду. Жицом или шпатулом промешајте и сипајте у тепсију величине 20 x 30 цм обложену папиром за печење. Пеците на 200 °Ц око 18 минута. У други суд сједините изломљену чоколаду и преосталу Нутелу. Прелијте врелом слатком павлаком и оставите 5 минута. За то време исецкајте Сникерс чоколадице. Промешајте да се смеса уједначи, па додајте исецкану чоколаду. Сипјте преко колача и оставите да се охлади, а онда исеците на жељену парчад. Напомена: Колач може да буде без Нутеле (повећајте мало шећер) и Сникерс чоколадица, тако да је то на вама, погото ако желите посну/веган варијанту.

71

МАГАЗИН

16.8.2020.

Филмови које смо гледали - 1970.

72

73

МАГАЗИН

16.8.2020.

Имамо у Европи, највеће – судни И, највеће „политичке луднице

74

Донет је Закон о заштити животиња!? У примени је Закон о „одстрелу“ Срба!

Добрица Кобрица

ЧАКАНОВИЋ

це! “! Ако ли затреба за „главу спасење“ опет, од „печења, зависи решење“!

Шта су ови бројни – едукатори? Разноврсни страни – локатори!

75

МАГАЗИН

16.8.2020.

Почело фудбалско првенство: Прва лига Србије

76

Раднички (П) - Слога

(данас у 17)

77

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 16. И 22. АВГУСТА

МАГАЗИН

16.8.2020.

16. август

78

1717 — У бици код Београда у аустријско-турском рату, у којој се на страни Аустријанаца борило и 6.000 Срба из Војводине, принц Еуген Савојски потукао је турску војску и заузео Београд. Пожаревачким миром, који је уследио 1718. Аустрији је припала северна Србија, Банат и северна Босна. Београд је остао под аустријском влашћу до 1739, када су га поново преузели Турци.

1777 — Америчке снаге предвођене генералом Џоном Старком су поразили британску и брунсвичку војску под командом Фридриха Баума у бици код Бенингтона.

1780 — Британска војска предвођена генералом Чарлсом Корнволисом је нанела тежак пораз америчкој војсци под командом Хорејшија Гејтса у бици код Камдена у Америчком рату за независност.

1812 — Амерички генерал Вилијам Хал је предао Британцима Форт Детроит без борбе.

1819 — У таласу протеста енглеских радника и припадника средње класе, који су тражили парламентарне и друге реформе, у Манчестеру убијено више људи, а неколико стотина рањено када су владине трупе послате да растуре протестни митинг.

1858 — Председник САД Џејмс Бјукенан и британска краљица Викторија разменили су телеграфом честитке поводом пуштања у рад прекоокеанског телеграфског кабла. То су биле прве поруке послате телеграфом преко океана.

1914 — Почела је Церска битка између Аустроугарске и Србије током Првог светског рата.

1919 — Образована је влада Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца под

председништвом Љубе Давидовића, састављена од представика Демократске странке и Социјалдемократске партије.

1953 — У Ирану је покушан државни удар, а шах Мохамед Реза Пахлави је побегао из земље. После три дана, премијер Мохамед Мосадик је срушен, а шах се вратио на престо уз англоамеричку помоћ.

1960 — Кипар стекао независност, а архиепископ Макариос III постао је први председник Републике.

1960 — Џозеф Китинџер је скочио падобраном из балона са висине од 31,8 km, поставивши рекорде који су оборени тек 2012.

1974 — Ступио на снагу прекид ватре, постигнут посредством УН, између кипарских Грка и турских снага које су 20. јула извршиле десант на северни део острва. Једна трећина Кипра остала је под турском влашћу.

1994 — Упркос оптужби за тешке изборне преваре, Хоакин Балагер седми пут ступио на дужност председника Доминиканске Републике.

1995 — Ступио на снагу мировни споразум у Чеченији, након што су мање групе чеченских побуњеника предале оружје, а руске трупе почеле повлачење са линије фронта. Становници Бермуда су на референдуму гласали да остану британска колонија.

1997 — Немачка полиција ухапсила око 220 људи, учесника демонстрација које су широм Немачке организовали неонацисти поводом 10-годишњице смрти нацистичког лидера Рудолфа Хеса.

1999 — САД отвориле конзулат у бившем Сајгону, 25 година након драматичне евакуације њене амбасаде у том граду на завршетку Вијетнамског рата.

2000 — Радикални Талибани су у Авганистану затворили пекаре сиромашних удовица, објашњавјући тај потез доследном применом ислама који забрањује женама да раде.

2002 — Монсунске поплаве у јужној Азији однеле су животе више од 900 људи, а преко 25 милиона људи је расељено, јер су остали без кућа.

2003 — У писму Савету безбедности УН, Либија званично признала одговорност за терористички напад изнад шкотског места Локерби 1998. у коме је погинуло 270 људи. То признање је било услов да се Либији укину санкције које је СБ увео након тог напада.

17. август 986 — У бици код Трајанових врата,

византијска војска под царем Василијем II је доживела тешку пораз од Самуилове војске.

1552 — У Београду штампана прва књига ћирилицом, позната као „Београдско четворојеванђеље“. Књигу, која представља драгоцен извор за упознавање прилика у Београду средином XVI века, штампао је Тројан Гундулић, припадник дубровачке колоније у Београду.

1743 — Миром у Абоу, којим је Русији припао јужни део Финске, окончан руско-шведски рат (1741—43).

1786 — У Потсдаму умро пруски краљ Фридрих II Велики, који је током владавине од 1740. до смрти створио од Пруске европску силу. Наследио га је Фридрих Вилхелм II. 1850 — Данска продала Великој Британији сва утврђења и власничка права над Златном обалом у Африци.

1863 — Министар унутрашњих дела Србије, наредио је да се при Одељењима Управитељства вароши Београда наместе (поштански) сандучићи 1879 — Основана Француска компанија за изградњу Панамског канала на челу са Фердинандом де Лесепсом. Компанија је банкротирала 1889. изазвавши велики политички скандал у

Француској, а градњу канала наставиле су САД, након што су 1902. откупиле француску концесију, дотад извршене радове и знатан део опреме за 40 милиона долара и основале Зону Панамског канала.

1892 — Потписан Француско-руски савез, један од уговора који је водио настанку Антанте.

1896 — Џорџ Кармак открио је злато у притоци реке Клондајк у Канади, изазвавши једну од најмасовнијих „златних грозница“.

1941 — Немци су у Другом светском рату обесили на Теразијама у центру Београда тела петорице српских родољуба.

1943 — Америчка 7. армија под генералом Џорџом Патоном је стигла у Месину, а неколико часова касније и британска 8. армија Бернарда Монтгомерија, чиме је окончана савезничка инвазија Сицилије.

1945 — Вођа индонежанске борбе за независност Ахмед Сукарно прогласио независност Индонезије од Холандије и оснивање јединствене Републике Индонезије. Холандија је признала суверенитет Индонезије тек 1949, након четворогодишњег Индонезијског рата за независност.

1960 — Афричка држава Габон стекла независност од Француске.

1962 — Чувари Берлинског зида ранили 18-годишњег Петера Фехтера када је покушао да побегне преко Берлинског зида и пустили га да умре од губитка крви. Тај случај постао је симбол трагедије до које је довело подизање зида између Источне и Западне Немачке, а двојица чувара оптужени су у јулу 1996. за убиство без предумишљаја.

1976 — У земљотресу који је изазвао огромне таласе, на филипинском острву Минданао погинуло је око 8.000 људи.

1985 — У експлозији аутомобилабомбе у хришћанском делу Бејрута погинуло је 60 и повређено сто људи.

1987 — Немачки ратни злочинац Рудолф Хес, заменик Адолфа Хитлера, извршио самоубиство у 93. години у берлинском затвору Шпандау, у коме је издржавао казну доживотне робије на коју је осуђен у Нирнбершком процесу

1946.

1988 — Од експлозије бомбе подметнуте у војни авион погинуо је пакистански диктатор, генерал Мохамед Зија ул Хак. С председником Пакистана погинуо је и амбасадор САД у Исламабаду Арнолд Рафел.

1990 — Након најаве Српског националног већа да ће расписати референдум о аутономији Срба у Хрватској, специјалне снаге хрватске полиције напале су полицијске станице у српским општинама Обровац и Бенковац. Срби су одговорили подизањем барикада на саобраћајницама, чиме је почела побуна Срба у Книнској крајини.

1996 — Са космодрома у Бајконуру у васиону је полетела прва Францускиња, Клаудија Андре Дешај, која је потом провела 16 дана у научној мисији на руској свемирској орбиталној станици „Мир“.

1999 — У најтежој природној катастрофи у историји Турске, у земљотресу са епицентром код града Измит, 150 km западно од Истанбула, погинуло је више од 30.000 људи.

2001 — Незадовољна радом владе Србије, Демократска странка Србије донела је одлуку да повуче своје представнике из владе. Био је то почетак озбиљне кризе у Демократској опозицији Србије (ДОС) која је изборном победом у септембру 2000. срушила десетогодишњи режим Слободана Милошевића.

18. август 1201 — Основан је летонски град Рига.

1156 — Француски краљ Франсоа I и папа Лав X су потписали Болоњски конкордат, уредивши односе између цркве и државе у Француској.

1648 — Турски султан Ибрахим I је смењен и убијен. Наследио га је Мухамед IV. 1708 — Британци су заузели Сардинију.

1805 — Српски устаници су први пут поразили редовну турску војску у бици на брду Иванковац код Ћуприје.

1812 — Наполеон Бонапарта је у бици код Смоленска поразио руску војску

79

16.8.2020.

МАГАЗИН

80

и наставио да напредује према Москви.

1870 — У бици код Гравелота, највећој бици у Француско-пруском рату Пруси су победили Французе и нанели им тешке губитке (више од 30.000 погинулих).

1877 — Асаф Хал је открио Марсов сателит Фобос.

1896 — Француска је окупирала Мадагаскар и прогласила га колонијом. Мадагаскар је независност стекао 1960.

1914 — Немачка је објавила рат Русији; председник САД Вудро Вилсон је прогласио неутралност САД у Првом светском рату.

1948 — У Београду је потписана Дунавска конвенција, којом је договорено да у управљању Дунавом и његовом пловидбом учествују само приобалне земље. Основана је и Дунавска комисија са седиштем у Будимпешти.

1954 — Џејмс Вилкинс је постао први црнац у америчкој историји који је учествовао у заседању владе САД. Седници је присуствовао као помоћник министра рада, јер су министар и његов заменик били одсутни.

1960 — У Илиноису у САД пласирана је на тржиште прва орална пилула за контрацепцију „Еновид 10“.

1964 — Спортистима Јужне Африке забрањено је да учествују на Олимпијским играма због политике апартхејда у тој земљи.

1964 — Аустралија и Нови Зеланд су одлучиле да повуку своје војнике из Вијетнамског рата.

1990 — Југославија је трећи пут постала светски првак у кошарци на 11. светском шампионату у Аргентини. Први пут је освојила титулу 1970. у Љубљани, а други пут 1978. у Манили.

1993 — САД су оптужиле Судан да подржава међународни тероризам и искључиле ту земљу из највећег броја програма америчке помоћи.

2000 — Индијанско племе за које се веровало да је нестало пре 80 година, лоцирано је у џунглама амазонске државе Акре у Бразилу.

2001 — У великим пожарима, после вишенедељне суше у држави Вашингтон, изгорило је више од 37.200 хектара широм источног дела земље.

2001 — Председник Пакистана Пер-

вез Мушараф је поднео оставку услед могућности опозива.

19. август 636 — Арапи су у бици код Јармука у Сирији победили византијску војску и потом освојили све персијске области које је држала Византија.

1587 — Сигисмунд III, син шведског краља Јуана III и Катарине Јагело, постао је краљ Пољске. Након очеве смрти (1592) припала му је и шведска круна. Његово настојање да створи унију Пољске и Шведске изазвало је рат између две државе, а после пораза Сигисмундове војске 1598. био је приморан да се одрекне наследства на шведски престо.

1691 — Аустријанци под командом Лудвига Баденског потукли су Турке код Сланкамена и нанели им тешке губитке. У бици је погинуо и велики везир Мустафа Ћуприлић.

1839 — На свечаној седници Француске академије наука објављен свету проналазак фотографије.

1878 — После жестоких уличних борби аустроугарске трупе ушле су у Сарајево и успоставиле своју управу. Одлуком Берлинског конгреса 13. јула, Аустроугарска је добила право да на 30 година окупира Босну и Херцеговину, а 1908. ју је анектирала.

1910 — У Цетињу је пуштена у рад прва електрична централа у Црној Гори. Свечано пуштање у рад централе уприличено је поводом крунисања краља Николе, а служила је за осветљење Двора, Зетског дома, главне цетињске улице и неколико кућа виђенијих Црногораца.

1934 — Гласачи су у на референдуму у Немачкој одобрили спајања функција канцелара и председника, чиме је одобрено Хитлерово преузимање врховне власти.

1942 — Британске и канадске трупе извеле су десант на француску луку Дјеп, где су, уз велике губитке, разорили немачке војне објекте. Од око 6.000 савезничких војника, више од 4.000 је погинуло, рањено или заробљено.

1944 — Париз се ослободио од немачке окупације у Другом светском рату.

1960 — Совјети су лансирали Спут-

њик 5 у ком су били пси Белка и Стрелка, 40-ак више мишева, 2 пацова и различите врсте биљака.

1945 — У Вијетнаму је под руководством Хо Ши Мина и ослободилачког покрета „Вијетмин“ почела „августовска револуција“ против француских колонијалних трупа.

1953 — У војном удару, уз подршку САД, збачен је ирански премијер Мохамед Мосадик, а шах Мохамад Реза Пахлави вратио се из егзила у Италији да преузме власт.

1960 — Пилот америчког шпијунског авиона „U-2“, који је оборен изнад совјетске територије, Гери Пауерс осуђен је на 10 година заточеништва. Пауерс се спасио искакањем из авиона, али је потом ухапшен и осуђен, а 1962. је размењен за једног совјетског шпијуна.

1979 — Руски космонаути Владимир Љахов и Валериј Рјумин вратили су се на Земљу васионским бродом „Сојуз 34“ после рекордних 175 дана проведених у свемиру.

1981 — Два америчка F-14 су обори-

ла два либијска авиона Су-22 док је Америчка морнарица вршила војне вежбе у заливу Сидра.

1991 — У Совјетском Савезу је покушан државни удар којим су присталице тврде линије покушале да збаце са власти Михаила Горбачова, творца совјетске „гласности“ и „перестројке“. Кључну улогу у сузбијању удара одиграо је тадашњи председник Русије Борис Јељцин, који је потом постао Горбачовљев главни политички ривал.

1995 — У саобраћајној несрећи на Игману, близу Сарајева, погинули су изасланик САД за бившу Југославију Роберт Фрејжер и тројица његових сапутника.

1996 — Шест руских, француских и америчких космонаута сусрело се на руској свемирској станици „Мир“, укључујући Клаудију Андре Дешај, прву Францускињу у космосу, која је тог дана на руску космичку станицу стигла руском ракетом „Сојуз-У“.

1999 — Испред зграде Скупштине СР Југославије у Београду одржан је један

од највећих опозиционих митинга на којем су затражене демократске промене у Србији и смењивање председника СР Југославије Слободана Милошевића.

2000 — Посмртни остаци, за које се верује да потичу од 14 Американаца који су проглашени несталим у Корејском рату, враћени су америчким војним властима.

2001 — Најмање 50 људи погинуло од подземне експлозије метана и угљене прашине у Украјини.

2003 — У бомбашком нападу на седиште Уједињених нација у Багдаду (Ирак) 23 особе су погинуле, међу којима и изасланик УН за Ирак Сержо Вјеиро де Мело. Одговорност за напад преузела је терористичка организација Осаме бин Ладена Ал Каида.

2005 — Започела је прва икада одржана заједничка руско-кинеска војна вежба.

20. август 1741 — Руски морепловац данског порекла Витус Јонас Беринг открио је Аљаску.

1872 — Престао је да излази лист „Даница“, најзначајнији књижевни часопис српског романтизма, који је од фебруара 1860. три пута месечно штампан у Новом Саду. Лист, који је окупљао младе српске песнике романтичаре, Јакова Игњатовића, Ђуру Јакшића, Јована Јовановића Змаја, Лазу Костића, покренуо је и уређивао писац и правник Ђорђе Поповић.

1884 — Након четири године градње, свечано је отворена зграда Београдске железничке станице са које је у наредним данима кренуо први воз тек изграђеном пругом Београд-Ниш.

1907 — Почео шаховски турнир у Карлсбаду (Карлове Вари), Чешка.

1940 — У граду Мексику смртно је рањен руски револуционар јеврејског порекла Лав Давидович Бронштајн, познат као Лав Троцки, један од вођа Октобарске револуције. Убиство је планинарским пијуком извршио шпански комуниста Рамон Меркадер, по Стаљиновом налогу. Троцки, који је по доласку Стаљина на власт био његов близак сарадник, а потом жесток про-

тивник, подлегао је ранама наредног дана.

1944 — Црвена армија је покренула Јаши-Кишињевску операцију против немачко-румунских снага, после које је Румунија објавила рат Немачкој.

1945 — Индонезија је добила независност.

1949 — Мађарска скупштина прихватила је совјетски модел државног уређења и променила назив државе у Народна Република Мађарска.

1950 — У Дубровнику (ФНРЈ) је отворена 9. шаховска олимпијада. То је прва шаховска олимпијада која је организована после 11 година паузе, настале првенствено због Другог светског рата, али и каснијих неспоразума у Међународној шаховској организацији (ФИДЕ) насталих углавном из политичких разлога, као манифестација блоковске поделе и последица Хладног рата.

1960 — Слетањем Спутњика V у ком су летеле керуше Белка и Стрелка, 40 мишева и два пацова је извршено прво успешно враћање живих бића из орбите на Земљу.

1968 — Трупе СССР и других чланица Варшавског пакта ушле су у Чехословачку да би онемогућиле спровођење реформи Александра Дубчека („Прашко пролеће“).

1975 — САД су лансирале из Кејп Канаверала свемирски брод „Викинг I“ на Марс, где је стигао у јулу 1976.

1980 — Италијански алпиниста немачког порекла Рајнхолд Меснер је први успео да се сам попне на највиши врх света Монт Еверест без употребе кисеоника. Меснер је један од ретких алпиниста који је освојио свих 14 врхова виших од 8.000 m - колико их укупно има на свету.

1988 — У Титограду (Подгорици) и Колашину почели су масовни митинзи против тадашњег комунистичког руководства Црне Горе. Наредних месеци масовни протести захватили су целу републику, партијско и републичко руководство поднело је оставке у јануару 1989, а на власт су дошли Момир Булатовић, Мило Ђукановић и Светозар Маровић. Ступио је на снагу споразум о престанку осмогодишњег рата између Ира-

81

16.8.2020.

МАГАЗИН

82

на и Ирака, који су посредници УН постигли са зараћеним странама 8. августа.

1991 — Више од 100.000 људи се окупило испред зграде Врховног совјета СССР у знак протеста против државног удара чији је циљ био да се збаци председник Михаил Горбачов. У Москви је уведен полицијски час, Борис Јељцин указом је преузео команду над оружаним снагама СССР лоцираним у Русији.

1991 — Естонија је прогласила независност од Совјетског Савеза.

1994 — На Палама, Република Српска и Република Српска Крајина прогласиле су уједињење и усвојиле документ о присаједињењу СР Југославији.

1996 — Руске трупе опколиле су Грозни, хиљаде избеглица напустиле су главни град Чеченије. Рат у Чеченији почео је у децембру 1994. када је Борис Јељцин послао трупе да угуше покрет за независност републике у саставу Руске Федерације. У удесу транспортног авиона „Иљушин 76“ руске компаније „Спер ерлајнс“ близу писте београдског аеродрома у Сурчину, погинуло је свих 12 људи у летелици. Претходно је авион, који је из Београда полетео ка Малти, због отказивања навигационе опреме и система радио веза, кружио над градом око три сата, покушавајући да се ослободи горива, али је приликом принудног слетања промашио писту.

1998 — САД су бомбардовале једну фабрику у Судану и неколико полигона за војну обуку у Авганистану, тврдећи да су мете повезане са терористичким нападима на амбасаде САД у Кенији и Танзанији 13 дана раније у којима је погинуло најмање 226 људи.

2000 — Лидер покрета за независност Источног Тимора, Хосе Александар Гусмао предао је команду над герилском армијом, након чега ће своју моћ јачати са позиције цивилног политичара.

2001 — Џиновска панда у истраживачком центру у Сечуану у Кини, родила је близанце, што је други пар близанаца у овој години у оквиру кинеског државног програма за очување и узгајање панди.

21. август 1690 — Аустријски цар Леополд I донео указ, познат као „Привилегиј“, којим су Срби на територији Аустрије добили одређене повластице. „Привилегиј“ гарантовао слободу вере, употребу јулијанског календара и право избора архиепископа и других свештеника.

1897 — Енглески лекар Роналд Рос открио врсту комараца који преносе маларију, што је било пресудно за сузбијање болести која је узроковала смрт милиона људи. Један од првих добитника Нобелове награде за медицину, 1902.

1911 — Италијански конобар Вићенцо Перуђа украо из париског музеја „Лувр“ слику „Мона Лиза“ Леонарда да Винчија. Слика нађена и враћена у музеј 1913.

1944 — У Дамбартон Оуксу код Вашингтона почела конференција представника СССР, САД, Уједињеног Краљевства и Кине о оснивању четири главна органа УН, а то су Савет безбедности, Генерална скупштина, Међународни суд правде и стални секретаријати.

1945 — Физичар Хари К. Даглијан, млађи смртоносно озрачен током експеримента са „демонским језгром“ у Националној лабораторији Лос Аламос.

1947- Желимир Алтарац Чичак, сарајевски промотер рок музике, DJ, и новинар.

1959 — Хаваји су постали 50. савезна држава у саставу Сједињених Држава.

1959 — Багдадски пакт, војно-политички савез Турска, Велике Британије, Ирана и Пакистана, под водством САД, који је ступио на снагу 1995, променио назив у CENTO пошто се Ирак повукао из Савеза.

1961 — Џомо Кенијата, национални лидер Кеније, пуштен из затвора после девет година робије на коју су га осудиле британске власти под оптужбом да је вођа националистичке организације Мау Мау. По повратку у Најроби постао председник Кенијске афричке националне уније, а по проглашењу независне Републике Кеније постао председник и премијер.

1968 — Трупе чланица Варшавског пакта, изузев Румуније, окупирале Чехо-

словачку. Око 200.000 војника заузело све значајне пунктове у земљи. Тиме угушено „Прашко пролеће“, покушај Комунистичке партије ЧехословачкаСР са Александром Дубчеком на челу да реформише систем. Том окупацијом устоличен принцип „ограниченог суверенитета“ источноевропских комунистичких земаља.

1975 — САД укинуле 12-годишњу забрану извоза на Кубу, али је ембарго на директну трговину Кубе и САД остао на снази.

1983 — Вођа филипинске опозиције Бењино Акино убијен по изласку из авиона на аеродрому у Манили приликом повратка из трогодишњег избеглиштва у САД. Убиство организовао филипински диктатор Фердинанд Маркос, уклонивши тако најозбиљнијег противкандидата на изборима 1984.

1990 — На централном градском тргу у Прагу 100.000 људи први пут слободно обележило годишњицу инвазије Варшавског пакта на Чехословачку 1968.

1991 — Маса демонстраната сукобила се у Москви са специјалним јединицама које су напале зграду руског парламента. Демонстранти разбијали

прозоре на згради КГБ, Лубјанки и срушили споменик Феликсу Дзержинском. После 60 сати проведених у кућном притвору на Криму, совјетски председник Михаил Горбачов вратио се у Москву и преузео контролу над државом после неуспелог државног удара присталица „тврде струје“ совјетских комуниста. Хрватске власти почеле блокаду касарни ЈНА у Хрватској и ускратиле им снабдевање струјом, храном и водом. У наредним данима ескалирали сукоби ЈНА и хрватске војске у многим деловима Хрватске.

1991 — Летонија је прогласила независност од Совјетског Савеза.

1993 — Мировне снаге УН ушле, први пут после два месеца, у муслимански део Мостара у Босни и Херцеговини, где су затекле 55.000 људи на ивици глади. Борбе хрватских и муслиманских снага у Мостару почеле у мају 1993.

1999 — Начелник Генералштаба Војске Југославије, генерал армије Драгољуб Ојданић, изјавио да су у агресији НАТО на Југославију животе изгубила 524 припадника ВЈ, а да се 37 воде као нестало.

2000 — Словеначки пливач Мартин

Стрел, који је под мотом „За мир, пријатељство и чисте воде“ пливао Дунавом од изворишта у Немачкој до ушћа у Црно море, оборио рекорд и ушао у Гинисову књигу с више од 2.900 препливаних километара. Стрел у поход кренуо 25. јуна. Председник Демократске Републике Конго Лоран Кабила прогласио привремену скупштину, прво законодавно тело откад је преузео власт у мају 1997.

2001 — Архива Националне безбедности, истраживачке организације са седиштем у САД, објавила документ који показује да су званичници САД знали за умешаност Владе Руанде у геноцид 1994, када су Хути убили око 800.000 Тутсија, а када су многе западне земље одбиле да интервенишу.

2003 — Основан Војни музички центар копнене војске Оружаних снага Украјине.

22. август 1138 — Енглези су поразили шкотског краља Давида I у бици застава у Јоркширу.

1485 — Енглески краљ Ричард III је погинуо у бици код Босворта, чиме је окончан Рат ружа и на престо дошао Хенри VII из нове династије Тјудор.

1567 — Шпански војвода од Албе Фернандо Алварес де Толедо почео, као војни намесник Низоземске, владавину познату као „Албин терор“, чиме је распламсао ослободилачки рат, окончан ослобађањем од Шпаније и оснивањем Низоземске републике.

1642 — У Енглеској почео грађански рат присталица круне и Парламента после изјаве краља Чарлса I Стјуарта да су чланови Парламента издајници.

1777 — Бенедикт Арнолд је искористио варку да убеди Британце да пристиже много веће америчка војска, што их је приморало да напусте опсаду Форт Стенвикса.

1791 — Избила је побуна робова у француској колонији Сан Доминго, чиме је почела Хаићанска револуција.

1859 — Због ратних неуспеха, финансијског слома и полицијског насиља у свим крајевима Аустријског царства

цар Франц Јозеф сменио министра унутрашњих послова Александра Баха, познатог по спровођењу апсолутистичке и централистичке политике, „Баховог апсолутизма“.

1864 — Представници 22 државе потписали су у Прву женевску конвенцију.

1910 — Јапан је потписивањем Јапанско-корејског споразума из 1910. анектирао Кореју после пет година протектората над том земљом.

1914 — Аустроугарска је у Првом светском рату објавила рат Белгији.

1941 — Немачке трупе у Другом светском рату почеле опсаду Лењинграда. Битка за град окончана у фебруару 1944. победом Црвене армије. Током опсаде погинуло или умрло од глади 620.000 становника Лењинграда.

1941 — Из затвора у Сремској Митровици побегла су 32 политичка затвореника, већином чланова КПЈ.

1942 — Бразил је објавио рат силама Осовине.

1964 — Црнци су добили право гласа у Јужноафричкој Републици.

1971 — Председника Боливије, генерала Хуана Хосеа Тореса Гонзалеза, у војном удару оборио пуковник Уго Бансер Суарес.

1991 — Председник Совјетског Савеза Михаил Горбачов укинуо ванредно стање и сменио чланове пучистичког комитета. Министар унутрашњих послова Борис Пуго извршио самоубиство. Председник Русије Борис Јељцин добио допунска пуномоћја од Врховног Совјета Руске Федерације. Пошто је 25. јуна Хрватска прогласила независност од југословенске федерације, председник Хрватске Фрањо Туђман упутио писмени захтев Председништву СФРЈ да се ЈНА повуче у касарне најкасније до 31. августа.

1995 — Парламент Етиопије изабрао Негаса Гидаду за шефа државе под новим именом Савезна Демократска Република Етиопија.

1996 — Конференција 61 државе у Женеви о разоружању окончана неуспешно пошто је Индија блокирала споразум о свеобухватној забрани нуклеарних проба.

83

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs