Немар угрозио безбедност?

НЕМАР УГРОЗИО

О БЕЗБЕДНОСТ?

- Значајна оштећења два носећа стуба на мосту који повезује Опланиће са Грдицом. - Мост попустио под великом количином наноса после обилних киша почетком јула. - Мештани околних села недељама уназад упозоравали на опасност, али нико од надлежних није реаговао. - Бетонски мост изграђен 1980. године на месту дрвеног који је однела набујала река. - На пригодној свечаности цело село. - По пресецању црвене врпце мост први прешли председник Скупштине општине Зарија Мартиновић и представници Југословенске народне армије који су га градили

Само неколико дана код мештана Опланића и околних села била је присутна дилема да ли ће, после пуне четири деценије, поново бити одсечени од остатка света баш као и пред крај седамдесетих година прошлог века кад је набујала Морава однела дрвени мост изграђен тридесетак година раније. Разлог су значајна оштећења два носећа стуба моста који ово село повезује са Грдицом проузрокована великом количином наноса који су после обилних киша угрозили безбедност за мештане више села посебно важног инфраструктурног објекта.

Да разочарање буде веће сведоче мештани околних села који су недељама уназад упозоравали на опасност, а нико од надлежних није реаговао. Након неуспелог покушаја да се урушавање заустави уследила је краткотрајна тотална обустава саобраћаја, а онда се неко сетио да ослободи једну саобраћајну траку и омогући пролаз лакшим возилима и тракторима. Да парадокс буде већи мост је озбиљно оштећен само неколико недеља пре навршетка четврте деценије од дана када се поред њега окупио највећи број мештана у историји овога краја. Повод је била свечаност пуштања у саобраћај моста названог по Радојку Терзићу, што је означило крај вишемесечних мука због којих је неколико поморавских села било одсечено од Краљева. У селу је све мање оних који се сећају да је до пред крај шездесетих година прошлог века који метар ниже постојао висећи мост као једина веза за одлазак у град, првенствено на пијацу до које је ограничен број пољопривредних производа транспортован у корпама са обе стране обрмаче пребачене преко рамена. Индустријализација земље, и повећана потреба великог броја становника за одласком на посао, условила је неопходност градње чвршће комуникације, посебно након потврде да су шинске воловске запреге постепено потискивала кола са гуменим пнеуматицима које су вукли коњи јер је значајан број мештана прилику за зараду видео у експлоатацији шљунка и песка за којима је, због интензивније стамбене изградње, потреба расла из дана у дан. Ако се томе дода да се појавило све више путнич-

ких аутомобила онда је јаснија жеља мештана да се, уз подршку локалне самоуправе, приступи проналажењу трајнијег решења. Први корак била је изградња пута кроз моравску аду, а мештани насеља са обе стране реке крај свих мука видели су у новом дрвеном мосту.

Да решење није трајно могло је да се наслути кад је под дејством метеоролошких прилика почео да попушта део коловозне траке због чега се приступило ојачању док се не пронађе трајније решење. Да се планирање интензивира потрудила се Морава која је додатно подривала носеће стубове све док коначно није однела мост. Месецима након тога до града и назад путовало се пешице преко Мораве скелом

која је посебно била оптерећена петком кад су мештани околних села више него другим данима одлазили на пијац, али и почетком августа сваке године на дан Светог Илије кад су гости са друге стране реке долазили у посету рођацима.

Тих година готово да ништа значајније у овој области није могло да се заврши без помоћи припадника Југословенске народне армије, а на позив да монтирају бетонске елементе моста први су се одазвали припадници јединице стациониране у Обреновцу који су недељама привлачили пажњу чак и оних који нису имали посебну прилику да чешће пролазе овим делом пута. Готово цело село окупило се поред моста 19. септембра 1980. да поздрави градитеље и представнике локалне самоуправе са председником Скупштине општине Краљево Заријом Мартиновићем на челу. Није изостало пресецање врпце којом је означено пуштање моста у саобраћај, што је забележила и камера Радио телевизије Београд, а ни додела пригодних признања свима који су допринели да мост буде изграђен.

Са високим представницима војске и локалне самоуправе мост је прешао и координатор рада месних заједница Никола Богавац, кога мештани овог дела сматрају најзаслужнијим што су после толико времена могли да одахну и скрате пут до града и назад. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић