Двоструки светски првак у деевтој дец

Др Милан Матијевић

ДВОСТРУКИ СВЕТСКИ ПРВАК У ДЕВЕТОЈ ДЕЦЕНИЈИ

- На светском првенству атлетских ветерана др Милан Матијевић освојио прва места у трци на сто метара и скоку у даљ. - Озбиљан кандидат за спортисту године. - Од четрдесет пете године живота редовни учесник бројних такмичења ветерана у земљи и ностранству. - На такмичењима и поред два инфаркта, стента и три бај-паса. - Са концима после операције оба колена трећи на Балканском првенству у кросу. - Током ванредног стања тренинзи на импровизованој педесетметарској стази у дворишту породичне куће. - Вишеструки балкански шампион и рекордер у више дисциплина

Од времена кад је у локалној средини први пут одржано једно спортско такмичење Краљевчани су, појединачно или у оквиру екипа, остваривали значајне резултате на бројним борилиштима у земљи и иностранству. Иако сваки од њих представља значајан домет никада се до пре неколико дана није догодило да појединац постане светски шампион у две дисциплине. Потврда да је и то могуће стигла је првих дана августа, а да још више добија на значају то да светски шампион у две атлетске дисциплине др Милан Матијевић има осамдесет шест година. Резултат који је потврдила Светска атлетска федерација за ветеране представља круну вишедеце нијске каријере започете током школских и студентских дана, а обогаћене различитим волонтерским активностима на унапређењу атлетског спорта од 1965. кад се у потпуности посветио раду Атлетског клуба Металац. Био је у њему такмичар и председник, кад није било другог и тренер који је млађе водио ка остваривању мање или више значајних спортских резултата. Матијевић се сматра најзаслужнијим за изградњу, касније и реконструкцију, атлетског стадиона, прихватао је и друге најодговорније задатке, наилазио на бројне прпреке али никада није дозволио да и за кратко напусти атлетске воде. Љубав према атлетици учвршћива ну током студија, кад је био члан и активни такмичар скопског Работничког и загребачког Динама а током летњег распуста појачавао екипу Металца, није ослабила ни након четрдесет пете године живота од када редовно учествује на бројним такмичењима ветерана у земљи и ностранству.

Иако специјалиста за тркачке дисциплине Матијевић се окушао и у оним које се сматрају техничким, посебно скоковима у вис и даљ, а сем домаћих значајне резултате освајао је и на балканским првенствима, најчешће између првог и трећег места. Разлог да по који пут буду слабији најчешће су били здравствени разлози о чему најбоље сведочи податак да је, на повратку кући са балканског првенства у грчкој бањи Лагада 2005. године, доживео инфаркт због чега је у Скопљу подвргнут операцији током које му је уграђен стент. Ни то га није спречило да се након опоравка појављује на различитим стадионима све до 2015. кад је нови инфаркт био повод за уградњу три бај-паса. - Оперисао сам менискус и цисте испод оба колена, али нисам одустајао, и док сам још имао конце испод колена био трећи на Балканском првенству у кросу у Истамбулу. У Гетеборгу сам 1977. био трећи у полуфиналу на осам стотина метара, у Милану 1982. године трчао сто метара, а последњи пут на светском првентву 2015. у Лиону. Прошао сам квалификације за трку на четири стотине метара и био у финалу, а у скоку у даљ квалификовао се у првих дванаест и у финалу био седми са прескочених два метра и деведесет четири сантиметра.

Никад нисам одустајао, је се не претржем и идем колико могу. У последње време више се рекреирам него што тренирам, а због реконструк

ције атлетског стадиона два пута недељно због тренинга одлазим у Крушевац или Чачак, прича др Матијевић.

Кад је из националне ветеранске федерације стигло обавештење да ће, због пандемије корона вируса, светско првенство у атлетици бити организовано на неуобичајен начин др Матијевић се нашао у групи бројних заљубљеника из различитих делова света који није имао дилему о учешћу. Довољан разлог била је спремност за такмичење, јер на ритам тренинга није утицало ни стање проузроковано пандемијом корона вируса у шта су могли да се увере сви који су др Матијевића видели на неком од погодних места за вежбање. То су најчешће Борићи на Ратарском имању, или игралиште Фудбалског клуба Манохром, а да ни ванредно стање уведено половином марта није могло битније да утиче на промену ритма потврђује податак да су редовни тренинзи одржавани на импровизованој педесетметарској стази у дворишту породичне куће. У почетку су изазивали чуђење пролазника, а како је податак да није одустајао од редовних тренинга утицао на околину најбоље потврђује податак о све већем броју оних који су га подржавали и бодрили да истраје. Тренинзи нису прекидани све до периода ограниченог кретања током полицијског часа кад се најпогоднијом стазом показала слепа улица у близини куће.

Као и сваке године Светска атлетска федерација ветеране расписала је позив за учешће на званичном првенству света, а због ограничења путовања као последице пандемије корона вируса, на начин да национални савези организују такмичења у складу са прописима а доказе о томе, и резултатима, доставе до одређеног рока.

Савез атлетских ветерана Србије је организовао такмичење у Чачку 1. августа где се др Матијевић појавио на старту трке на сто метара и залетишту скока у даљ. Бројна ограничења која је донела епидемија корона вируса у значајној мери су утицала на опредељење знатног броја ветерана да одустану од учешћа, па др Матијевић није имао конкурената у категоријама за које се пријавио. Можда је и о утицало на одлуку да опрезно приступи учешћу у обе дисциплине понајвише због страха од повреде и немогућности да такмичење приведе крају. То је у знатној мери утицало на крајњи резултат, двадесет једну секунду и осамдесет две стотинке у трци на сто метара и два метра и шездесет девет сантиметара у скоку у даљ, што је знатно слабије од резултата које је постизао раније. У трци на сто метара додатна препрека био је јак ветар у прса, што је утицало на резултат који у овом тренутку, каже др Матијевић, није био приоритет. Најважније је било стићи до циља, а колико је у праву најбоље потврђује податак да неколико такмичара у истој старосној категорији то није успело. У истој конкуренцији наступили су амерички атлетичари Сид Дејвис, Кларенс Хамилтон, Чарлс Томас Милимен, Ал Реј и Фил Шип, а како су у ранијим наступима имали знатно боље резултате, што се очекивало и овом приликом, од старта су кренули снажно али се потврдило како су преценили сопствене могућности и нису завршили трку, па је у конкуренцији остао само др Матијевић. Слична ситуација поновила се и у скоку у даљ, па такмичење нису завршили Дејв Хостетлер, Милман, Реј и Шип. Иако су због пандемије корона вируса неке земље бојкотовале такмичење, а други изостали због повреда, о јакој конкуренцији сведочи учешће атлетичара из Швајцарске, Хрватске, Сједињених

Америчких Држава, Канаде, Ирске, Велике Британије, Панаме, Естоније, Јапана и других. - Многи су се уплашили, а ја сам отишао јер ми је било важно да сам на ногама и да се види да сам међу живима. Такмичења у свим дисциплинама су снимљена а наш савез са званичним записником проследио Светској атлетској федерацији ветерана која је утврдила прелиминарну ранг листу са овогодишњег такмичења. Она сведочи да сам првак света у трци на сто метара и скоку у даљ у категорији такмичара старих између осамдесет пет и осамдесет девет година, каже др Матијевић уз подсећање како ће Спортски савез Краљева имати велики проблем кад буде сумирао резултате једногодишњег рада и проглашавао спортисту године.

Да успех није случајан потврђује податак о учешћу на дворанском првенству Балкана у атлетици крајем фебруара ове године које је др Матијевић завршио као први у трци на шездесет метара и скоку у даљ. Учешће на светском првенству ветерана било је прилика да покаже како још није одустао од такмичења, али и да се на кратко дистанцира од озбиљног посла у сфери публицистике због завршетка две нове књиге, а тренутни резултати да форма још није на врхунском нивоу који се очекује пред нова такмичења почетком јесени. То је и време кад се очекује да му неко од званичника националног атлетског са-

веза уручи званично признање које потврђује несвакидашњи успех.

Вишеструки балкански шампион, и рекордер у више дисциплина, не крије планове за одлазак на наредно првенство Балкана за ветеране. Због пандемије корона вируса одржавање је још неизвесно, али се верује да би са попуштањем рстриктивних мера могло да буде у октобру или новембру у некој од земаља са југа полуострва, где је клима знатно повољнија. До тада др Матијевић не одустаје од редовних тренинга, најмање два пута недељно, подстакнут уверењем да ни после толико година и успеха није најбоља варијанта чекати судњи час у кревету, а вишедеценијски атлетичар прижељкује да то буде тек након што прође линију циља на неком од значајнијих такмичења. До тада следи још много рада у ишчекивању да услови за то буду испуњени завршетком радова на реконструкцији и доградњи Атлетског стадиона у Краљеву.

Да се радови приближавају крају сведочи податак о скором изливању тартана и обележавању атлетске стазе. Потврде да се касни са завршетком радова на изолацији трибина и уређењу подтрибинског простора, у коме се очекује постављање спуштеног плафона и постављње туш кабина, основни је разлог за стрепњу да би промена у редоследу могла негативно да се одрази на планиране рокове.

Атлетски радници сматрају да постављање атлетске стазе треба оставити за крај понајвише због страха да би тешки камиони ангажовани на преосталим радовима могли значајније да угрозе њен квалитет. Процењује се да до окончања радова и добијања употребне дозволе треба сачекати још три месеца, што је додатни повод за страх од политизације у настојању да се открију кривци за кашњење дуже од годину дана. Податак да је надзор над извођењем радова поверен Јавном предузећу за уређивање грађевинског земљишта Краљево разлог је што атлетски радници немају довољно података о тренутној ситуацији, па се и закључци о окончању послова доносе на основу недовољно утемељих

претпоставки. Једно је сигурно, Краљево је и други пут пропустило прилику да буде организатор Балканског првенства за јуниоре. Први пут је то било прошле године кад је Балканска атлетска федерација била принуђена да, због кашњења у извођењу радова, организацију повери другој земљи. Србија је поновила захтев и добила термин за одржавање такмичења у септембу ове године, али је извесно да у Краљеву ни тада неће бити организовано првенство.

Све што се последњих година дешавало у вези обимних радова на реконструкцији и доградњи стадиона оне који се сећају како је грађен враћа у период прве половине осме деценије двадесетог века кад је, према пројекту локалних стручњака, посао био поверен Грађевинском предузећу „Каблар“.

На то указује и др Матијевић подсећањем на 1974. годину кад је као завршни чин изградње стадиона требало поставити травнати покривач на терену у средишњем делу. - Тад сам отишао код владике жичког Стефана и замолио за парцелу са које можемо да скинемо нешто мало бусена. Поклопило се то са временом кад је планирао да једну ливаду поред пута претвори у њиву, па смо за скидање травнатог дела ангажовали машину која је допремљена из Новог Сада. Значајну помоћ пружили су нам командант ауто центра у Рибници Шиме Магић и његов помоћнник Алија Селмановић који су дали камионе и војску за утовар и превоз. Трава је одмах полагана тако да смо, захваљујући војсци, посао завршили за три дана, сећа се др Матијевић.

За разлику од тог времена пројектом најновије реконструкције стадиона предвиђено је сејање култивисане траве на подлогу од тиње. Трава је посејана али се очекује да никне у довољном обиму да би могла даље да се негује, а иако нико са сигурношћу не може да потврди кад би тај део терена могао да се користи не јењава оптимизам краљевачких атлетичара да ће до тога доћи, не тако брзо али ће доћи. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић