ForumBgGimnazija 12 by forum gimnazija

Форум београдских гимназија > Број 12 > Година 6 > Март 2018. године

У овој држави све може да се изигра

Фото: Игор Павићевић/Недељник

Академик Душан Теодоровић:

РЕФОРМА ГИМНАЗИЈЕ Срећно нам било!

САДРЖАЈ Број 12

Дијалог Форумче и министар просвете

Како спречити корупцију Подигао глас, па сада хоће да му скину главу

Све најаве министра просвете Много буке ни око чега

ИНТЕРВЈУ Душан Теодоровић У Србији све може да се изигра

Реформа гимназије Срећно нам било!

ИНТЕРВЈУ Војислав Андрић Потребна нам је већа аутономија школа и наставника

Директори говоре На испитивачкој клупи ФБГ

ПОЗНАТИ ГОВОРЕ ЗА ФБГ Милован Данојлић, Сања Илић, Ђорђе Вукадиновић, Ана Бекута, Ева Рас, Ирена Јовановић...

Дневник једне учитељице „Шири, шири, весели пешкири!”

Исповест Смиље Јанковић Зар ријалити не подсећа на школу?

Godina 6. Март 2018. Издавач Форум београдских гимназија Цара Душана 61 11000 Београд, Србија Главни и одговорни уредник Миодраг Сокић Уредништво Наташа Анђелковић Natalija Giniћ Весна Живановић Ивана Бошњак Бошњак Лектура и коректура Споменка Трипковић Припрема за штампу Ненад Мијаљевић Контакт 069/1513-119 www.fbg.org.rs forumbggimnazija@gmail.com Штампа Службени гласник Штампани тираж 2000 CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 373.5(497.11) ФОРУМ београдских гимназија

ISSN 2334-9158 COBISS.SR-ID 202240524

Просветна бајка Народни гуслар гудало тражи, у зимској ноћи огњишта пламен – медијима опет владају лажи, притишћу душе кô хладан камен.

Ово нису изборне приче, него визија фискалног зналца... За годину коју, мој наставниче, с платом достижеш комуналца.

А када стекнеш искуства нека, посташен имун, провалиш фору – онда те нова реформа чека, треба зарадити хлеба кору.

Метропола српска плови на води, поново бирамо градског вођу – учење више није у моди, инвестиције нове треба да дођу.

А када поглавља отворимо нова, испунимо жеље великог брата, онда стижу кредити, лова – европска, друже, отвараш врата!

Разреди платни и коефицијенти, све је то игра мачке и миша – владавине сваке инструменти док се просветна побуна стиша.

Министри једни смењују друге, а иста бајка на јавној сцени – коридори спаса и брзе пруге воде у свет, благо мени...

Директор будно наставу прати, професор ђаке градивом смара – не сме им слабе оцене дати, за мотивацију он нема дара!

Само да сачувамо главу живу, до позног доба пешке се стиже – имаш јасну ретроспективу, пензија не мора ни да се диже!

Образовање тражи преко мере, као да немамо закон о раду? Треба имати стрпљења, вере, регионална сарадња доноси наду.

У школи спроводе надзор стални, екстерни приступ и контрола – тако нам теку сати радни, у томе пролази века пола.

Народни песник

4 ДИЈАЛОГ ФОРУМЧЕ И МИНИСТАР ПРОСВЕТЕ

ЗБОГОМ, БУЈА

 Господине министре, добар дан! Ја сам Ф...

Шта може Шарки да ти помогне?

— Здраво, Форумче! Знамо се, седи. Ко те је таквог пустио у Министарство? Необријан, очи ти упале, уши ти црвене, нос ти отекао. ’Оћеш кафу? Наочаре са пијаце, у патикама, шлиц ти откопчан, различите чарапе – изгледаш кô лопов у бекству! Ужас један!

 Одлична! Ево овако... не знам одакле да почнем...

 Може кафа. Извин’те што се нисам најавио. Био сам на састанку Радне... — Ма знам, Форумче. Био си на састанку Радне подгрупе. Како иде?  Знате? Ма никако, министре... — Шта ће ти те пиштаљке и беџеви? Какав ти је то транспарент? Је л’ ти имаш неки проблем?  Транспарент? Јао, стварно! — Шта то пише: „Доле министар”?  Ма неее, свашта! То је оно од пре три године кад смо били ту, испод Вашег прозора, нас 30.000, али Ви нисте били. Не знам ни откуд се нашло данас. Навика, увек кад кренем на ову страну... Видите, нисте то Ви, не личи на Вас, ћосав, ни налик! — Стварно ћосав! Ни налик на мене! Смири се мало, ево стигла кафица. Сркни!  Срррррк! — Је л’ добра? Кажи, мили мој Форумче, зашто си дошао?

— Чујем да је била нека фрка на Радној подгрупи?  Откуд знате? — Рекла ми птичица, Форумче. Певај!  Министре, право да Вам кажем – ја не волим неправду! Онај Јокса хтео да прогура неку из Бујановца за Београд, на кварно. И замислите, сви га подржаше, само ја... — За Обреновац, Форумче, за Обреновац!  Ви знате за тај случај? — Начуо сам нешто. Ипак, морам да знам шта се догађа у мојој омиљеној школској управи. Теби ћу рећи, мили мој Форумче, у поверењу, немој ником да си зуцнуо – Јокса је код мене завршио сезону, много ми је мутан. Јер, у мојој омиљеној школској управи треба да влада закон, а не... знаш већ шта хоћу да кажем...  Није само Вама омиљена. И другима је омиљена, сви би у њу, и то по сваку цену. Цела Србија би у њу! Као ова колегиница из Бујановца. У томе и јесте квака. — Е, не може то тако, ко како

хоће. Само по закону! Зато сам и формирао радне подгрупе. Да се поштује закон. Да се обрачунамо са корупцијом. Ко на то не пристаје, има да лети!  Само да ја не летим! Сад сам сигуран да ћете да ме

разумете! Знате, ови у подгрупи одмах, на почетку школске године, док има слободних радних места, па удри по закону! Мислим, удри мимо закона.

— Па ту сте ви, синдикати! Не дајте на себе! Браните достојанство професије! Не дозволите коруптивне елементе! И ја сам некада био председник синдиката. Нисам се дао!  Па и ја се нисам дао, министре. И браним професију. И рекао сам им да је то облик корупције.

АНОВЦУ! И гласао сам против. А они мени шут-карту! — Дали ти шут-карту? Ко? Радна подгрупа?  Па да! Траже од Брајка да пошаље неког другог уместо мене јер ја нисам за сарадњу, и стално зановетам, и клевећем их да су корумпирани, и куд ће ми душа да не разумем јадну колегиницу из Бујановца... — Чекај-чекај са тим, Форумче! Кажи ми да ли је поменута колегиница технолошки вишак.  Јесте, министре. На пола. — Шта на пола?  Тамо, у Бујановцу, има 50 одсто норме. Сада је и у Обреновцу добила 50 одсто. — А-ха! Па шта!? Извини, Форумче, још нисам свикао на те радне норме. Те пола, те 30 одсто, те 10 одсто. Код мене, у мојој школи, зна се ко је газда. Ја! Нема лабаво, Бато, овај, Форумче! Нема технолошких вишкова! Или радиш или не радиш! Једва сам научио ту вашу проблематику кад сам дошао овде! Ко ли само измисли те технолошке вишкове?  Ја, министре.

 Ја. Дошао код оног пре-пре министра, пре 9 година, и предложио му. И предложио да се заврне славина.

која хоће само да попуни своју норму, шта си навро на њу? Можда жена нема од чега да живи?

— Каква славина, Форумче?

 Има.

 Да се забране конкурси.

— Шта има?

— И он прихватио?

 Има од чега да живи.

 Он прихватио. Питајте Богија. Био је присутан.

— А откуд па ти знаш ко од чега има да живи, форумашу један?

— Ти?

— Хм... Добро, какве то сада има везе? А шта предаје та колегиница из Бујановца?  Географију. — Моја фах-колегиница? Што ми одмах не рече? Па дај да помогнемо жени ако икако може. Па ти си у Радној подгрупи, Форумче, ако имаш душе и ако за Бога знаш...  Е, неће да може, Шарки! Прво – избачен сам из Радне подгрупе, друго – немам душе, и треће – и за Бога не знам! То је противзаконито. — Шта рече, црни Форумче?!! Ти то свом министру??  Извини, Шарки, излетело ми. Хтео сам да кажем – да не може! Ууупс, немој да се љутиш, исто сам овако рекао и на састанку. Нећеш ваљда и ти сада да ме избациш, из канцеларије? — Форумче, вуцибатино једна, ако неко треба да те избаци, то могу само ја, а не неко тамо на неком састанку! Него, питам се, питам се, шта имаш толико против јадне жене

 Купила кућу, преселила се у Београд. — Ко си ти, Форумче једно, да забадаш нос у приватне ствари својих колегиница? Па има права да купи кућу у Београду. А да знаш, мили мој Форумчино, ти који купе кућу у Београду, такви немају ни динара! Све спискају на кућу, а онда немају од чега да живе. И треба им учинити! Знаш ли ти шта је кућа? То ти је велика мука и брига, буре без дна. Стално нешто мора да се поправља.  Нисам ја колегиници ништа нигде забадао, Шарки мој мили, него је тако на састанку рекао Јокса. Да је купила кућу и да најволе да добије 50 одсто у Београду. Па да ради и у Бујановцу и у Београду. — Хм, хм... чек-чек да размислим... Нешто ми ту није логично...  Шарки, молим те, дај једном пример поштовања закона, реагуј! Овај Јокса га стварно претера! — ... ма чекај, шта ту није ло-

гично... конјункција, дисјункција, не могу да се сетим, давно беше... ... Веруј ми, Јокса ту нешто муља... — ... како оно беше, јоој, на вр’ ми језика... ... а и ови моји синдикалци! И они гласаше за колегиницу. А у Београду географичара кô шаше... — Сетио сам се! Не може!  Шта не може, Шарки? — Па не може и једно и друго! Односно, потребан услов да та колегиница живи и ради у месту Б јесте да не живи и не ради у месту А!!!!! Према томе, она не може да живи и ради истовремено и у месту А и у месту Б!!!  Добро јутро, Шарки! Па сигурно да не може. — Како ће да ради и у Бујановцу и у Обреновцу истовремено? Ти си то знао, обешењаче један? И чекаш да се досетим?  Па сигурно да сам знао да не може! И све време чекам да се досетиш. А знам и како може, хи-хи! — Ааааааа?  То ће да буде тако само месец дана. После ће да јој нађу још 50 одсто у Београду. Збогом, Бујановцу!



ГОВОРИ СВЕТЛАНА ГОЛУБОВИЋ ШКУНДРИЋ, потпредседница ФБГ и чланица Управног одбора часописа ФБГ, професорка ликовне културе у Тринаестој београдској гимназији

екада су учитеље и наставнике звали – просветитељи. Данас погрдно – ПРОСВЕТАРИ!

И како нам у транзицији одузеше достојанство, срозаше друштвени статус, социјално нас омаловажише, одузеше нам право да будемо и просветитељи! Или то, заиста, више и нисмо. Зато се Форум београдских гимназија залаже за враћање достојанства и угледа школе, а у складу са својим Статутом. Такође, зацртани циљеви Статута јесу: залагање за бољи статус запослених, заштита права запослених у складу са законом, спречавање корупције у образовању и одговорност, стручност и квалитет у раду. ФБГ се неће одрећи своје идеологије и програмских циљева. Наставиће да се бори за интересе чланства и запослених. Залагаће се за побољшање материјалног положаја путем дијалога, преговора,

ФБГ се неће одрећи своје идеологије и програмских циљева. Наставиће да се бори за интересе чланства и запослених

али и другим легалним и легитимним средствима синдикалне борбе – протестима и штрајком. Као интересна и борбена организација, синдикат је важан чинилац реформи. Зато се ФБГ бори за друштвене алтернативе и за спречавање наметања неправедних социјалних односа. Неефикасност правног система утиче на слабу заштиту појединачних и колективних права запослених у образовању. У таквим околностима ФБГ је имао и има значајну улогу борећи се за заштиту и за владавину права. Неминовност коју прати транзиција јесте и незапосленост, што узрокује и смањење чланова синдиката. Тако се синдикати суочавају и са осипањем чланства због технолошких вишкова и због забране запошљавања која је још увек на снази. Запослени на одређено време или на замени не усуђују се да приступе синдикату плашећи се реакције послодавца. Зато – будимо јединствени и сложни. Морамо се наметнути као незаобилазан фактор у друштву. Нудимо заједничке иницијативе и концепте у корист запослених. Морамо водити што квалитетније преговоре кроз социјални дијалог. Само јак синдикат способан је за спровођење јасних циљева. ФБГ може донети резултате знањем, залагањем

и храброшћу. У ФБГ нема самољубља, сујете и лидерства. Отворени смо за сваку сарадњу и зато позивамо све синдикате да се ујединимо у борби за остварење заједничких циљева. Будимо опет просветитељи!

7 АЛЕКСАНДАР МАРКОВ,

председник ФБГ, професор историје у Осмој београдској гимназији

СПОМЕНКА ТРИПКОВИЋ, лекторка часописа ФБГ, библиотекарка у Филолошкој гимназији

ислим да је добро да синдикат има своје гласило. Неопходно је да запослени у школама буду информисани о томе шта се дешава у другим школама и које су активности синдиката који их заступа, као и осталих струковних синдиката. Гласило је и једна врста комуникације између запослених у школама који се не познају и који немају други начин да комуницирају. То је и прилика да се нешто научи из туђег искуства да не бисмо понављали своја лоша искуства. Добро је и да сазнамо каква су искуства колега из других земаља. Волела бих кад бих у гласилу свог синдиката могла да прочитам и текст Колективног уговора и остала законска акта која се тичу просвете а са

Људи треба да знају зашто је важно да постоје синдикати

којима би запослени требало да буду упознати (можда као подлистак). Такође мислим да не би било лоше да, можда као фељтон, прочитамо нешто о историјату синдикалног организовања и синдикалне борбе и о ономе што је таквом борбом постигнуто. Сматрам да људи треба да знају зашто је важно да постоје синдикати и зашто је важно бити синдикално организован, која је улога и која су овлашћења синдиката, као и то шта чланови могу да очекују од свог синдиката.

д оснивања, сада већ давне 1997. године, Форум београдских гимназија имао је истакнуту улогу у борби за остваривање права запослених у београдским гимназијама. Последњих година, сведоци смо континуираног смањења и кршења права запослених и све већих притисака којима смо изложени од стране послодаваца, а уместо „уживања у благодетима капитализма”, како нам је обећавано, остајемо изгубљени у квазикапиталистичком интерегнуму, који је однос послодаваца према запосленима свео на средњовековни однос феудалца и кмета. С друге стране, државне структуре синдикат све више гледају као противника против кога треба применити сва расположива средства уместо као равноправног партнера у дијалогу за побољшање права радника. У условима свеопштег опадања симптома цивилизованог друштва и

увођења орвеловског надзорa, Форум је у највећој мери успевао да се избори са онима који су покушавали да крше законe, те да заштити раднике и избори се са изазовима који су се нашли пред њим. Упркос чињеници да нас у наредном периоду очекује још неравноправнија борба, намера Форума је да не одустаје од свог препознатљивог стила и бескомпромисне борбе, те верујем да ћемо својим деловањем допринети побољшању материјалног и социјалног статуса запослених у гимназијама, као и побољшању општих услова рада. Као и досад, надамо се подршци свих запослених у београдским гимназијама и гимназијама уопште јер синдикат нису председници и чланови разних одбора, синдикат чинимо сви ми, запослени у просвети, те само заједно, удружени, можемо остварити циљеве за које се боримо.

Форум је у највећој мери успевао да се избори са онима који су покушавали да крше законe, те да заштити раднике и избори се са изазовима који су се нашли пред њим

Вести

АНА БРНАБИЋ ПОРУЧИЛА НАСТАВНИЦИМА

Хвала, али уравниловци одзвонило

КАКО СПРЕЧИТИ КОРУПЦИЈУ ПРИЛИКОМ Р

ПОДИГАО ГЛАС, ХОЋЕ ДА МУ СКИ Чланови Радне подгрупе покушали на силу да избаце Милорада Антића који је указао на њихов незаконит рад, СРПС га заштитио Пише: Радивоје Ристић

– Наставници су заслужили да им Влада Србије каже хвала – поручила је премијерка Србије Ана Брнабић истичући да они раде најважнији посао за дугорочно одржив раст и развој Србије и за стварање система у којем би знање постало основна вредност.

а самом почетку текуће школске године, на свом првом састанку, Радна подгрупа за Школску управу Београд решавала је прве захтеве за распоређивање технолошких вишкова.

У разговору са најуспешнијим наставницима основних и средњих школа она је желела да чује које све проблеме имају у пракси и како би они могли да се реше. Састанку с премијерком присуствовало је 22 од 200 наставника који су на конкурсу одабрани за саветнике школских управа, а министар просвете Младен Шарчевић најавио је да ће ове године бити изабрано још 100 наставника који ће се бавити проблемом насиља у школи.

Одмах је дошло до инцидента. Представник Синдиката радника у просвети Србије (СРПС) и председник Форума средњих стручних школа Београда Милорад Антић био је против тога да се колегиници С. Ј., наставници географије из Бујановца, одобри допуна норме од 50 одсто у Обреновцу. Позвао се на тада важећи Закон о образовању (ЗОСОВ), који није дозвољавао да наставници допуњују своју норму у другој школској управи. Милорад Антић је подсетио присутне чланове на то да је у питању кршење закона, да треба поштовати ПКУ, решавати случајеве који имају

А да је прича о уравниловци у систему образовања прошлост, министар је потврдио најавом примене новог закона којим ће се израдити критеријуми квалитета како би се најбоље установе и поједининци вредновали више од осталих.

Не може један наставник радити у Бујановцу и у Обреновцу, упозорио Антић

предност, и исказао је сумњу да је реч о корупцији. Питао их је и како ће колегиница у исто време радити и у Бујановцу и у Обреновцу. Међутим, сви остали чланови подгрупе били су за, укључујући и представнике осталих синдиката просвете. Тако је настао „случај Милорад Антић”.

Притисак на СРПС У децембру 2017, ШУ Београд упутила је допис СРПС-у у коме „сматра неистинитим, увредљивим и злонамерним оптужбе Милорада Антића да је он сведок корупције од стране других синдиката, директора и Школске управе”, захтева „да се СРПС одреди према Антићевим ставовима и да изврши његов опозив, јер ће у супротном сви чланови отказати учешће у раду Радне подгрупе”! СРПС је 10. марта 2018. донео одлуку да захтев за опозив Милорада Антића представља уцену и притисак на синдикално организовање и деловање, што је у супротности са законом, и да ће колега Антић и даље бити представник СРПС у Радној подгрупи ШУ Београд.

Мишљење ФБГ Нико и не зна да је, сада већ далеке 2009. године, предлог

за формирање листа вишкова управо потекао од ФБГ. Министарство просвете је тада то прихватило и спровело. Од тада, листе вишкова радника и радних места спречиле су неконтролисано примање нових радника на неодређено време. Да подсетимо наше читаоце, тада је у школском систему, који је имао 109.000 запослених у основним и средњим школама, било 30.000 радника са непуном нормом, а школе су и даље на конкурсима примале нове! Преузимањем са листе, у

РАСПОРЕЂИВАЊА НАСТАВНИКА

ПА САДА ИНУ ГЛАВУ

Вести

УВОДИ СЕ ПРОЈЕКТНА НАСТАВА

Критичком мишљењу ће се учити од првог разреда

Првачићи у Србији од јесени ће једном недељно имати потпуно нови час на којем ће се преплитати сви школски предмети. Са учитељима ће тематски повезивати садржаје различитих предмета и то уз обавезну употребу информационокомуникационих технологија. Реч је о пројектној настави која ће сукцесивно бити увођена и у други, трећи и четврти разред основне школе. Годишње ће бити 36 таквих обавезних часова на којима нема оцењивања.

деветогодишњем периоду је решено око 20.000 случајева радника који су остали без дела норме, а конкурси за примање нових радника су забрањени, изузев у случајевима када на листи нема радника који би преузели посао. Тако је листа вишкова радника и радних места значајно допринела да се школска мрежа данас не нађе у кадровском колапсу и да се значајно растерети школски буџет.

– Пројектна настава усмерена је на побољшање логичког и критичког мишљења, као и на припремање ученика за лако сналажење у свету технике, технологије и рачунарства – објаснила је Гордана Мијатовић, заменица директора Завода за унапређивање образовања и васпитања, истичући да ће се кроз овакав начин рада развијати међупредметне компетенције, попут тимског рада, решавања проблема, сарадње, предузетништва.

10 ОД УЦЕНЕ ДО УЦЕНЕ Продужена важност ПКУ

УЗМИ ИЛИ ОСТАВИ

Пише: Миодраг Сокић

индикати просвете и Министарство просвете, науке и технолошког развоја потписали су почетком марта, у последњем моменту, споразум о продужењу важности Посебног колективног уговора за основне и средње школе и домове ученика. Тиме је ПКУ продужен на годину дана и важност му престаје 5. марта 2019. године. Мирни смо годину дана. Међутим, поставља се питање зашто је све морало у последњем моменту. Да ли је била жестока зима? Да ли је било поплава? Да ли се догодио нови талас избеглица? Да ли... Не, ништа од тога. Једино се догађа стална уцена синдиката просвете од стране Владе

РС. Јер... ... иако су четири синдиката три протекла месеца стајала пред вратима надлежног министарства и Владе инсистирајући на новим преговорима, код друге стране није постојала жеља да се сачини нови ПКУ, чак није било жеље ни за састанчењем и преговарањем. Договор је постигнут у последњи час, када је већ претила опасност да запослени у школама остану и без уговора и без било какве заштите! У ствари, ово и није био договор, нити је постигнут.

Синдикати су једноставно, у последњем моменту пред истек постојећег ПКУ, доведени за сто да потпишу оно што им је Влада написала. Узми или остави. Пре три године (ко се сећа), четири синдиката просвете су штрајковала пуних пет ме-

Синдикати су, једноставно, у последњем моменту пред истек постојећег ПКУ доведени за сто да потпишу оно што им је Влада написала

сеци, добрим делом и због ПКУ који Влада није хтела да продужи на време. И тада је Влада уцењивала синдикате. Два синдиката су потписала ПКУ раније и изашла из штрајка (СОС и „Независност”), а два синдиката су наставила штрајк (Унија СПРС и СРПС). Њима Влада није хтела да дозволи да потпишу ПКУ све док и они нису изашли из штрајка! У свему лошем добра је вест што нам постојећи ПКУ одговара. Бољи је од свих претходних, али бојимо се да је и последњи који је добар. Можда ћемо га се радо сећати већ од идуће године. Јер, чека нас дејство новог Закона о запосленима у јавним делатностима, који ће битно умањити преговарачке позиције синдиката просвете. Али, то је следећа тема.

11 СВЕ НАЈАВЕ МИНИСТРА ПРОСВЕТЕ

Много буке ни око чега

Пише: Наташа Анђелковић

аставни план за општетехничко образовање некада је обавезно имао ставку „од идеје до реализације”. Како су нас учили, тај пут има неколико корака, али није предугачак

урађено много на реформи образовања и да су први велики кораци већ учињени, сам признаје да и даље нема много конкретних резултата. Најпоноснији је на три успеха – увођење информатике са елементима програмирања у Иако тврди да је током 2017. пети разред основне школе,

само ако се добро процене сопствени ресурси и потребе. Код министра просвете Младена Шарчевића пак тај пут траје већ годину и по, има неколико праваца, доста потеза и врло мало реализација.

измене закона и увођење дуалног образовања. Министар не хаје за мишљење ФБГ и других синдиката просвете да је увођење дуалног образовања дириговано од врха власти и да нема баш много везе са здравим разумом.

12 Уосталом, да је другачије, не би министар три месеца као дух шетао Србијом са караваном „Дух младости” како би Европљанима показао да је испунио договорени задатак, па да пошаљу још неку кинту за паралелно образовање у Србији, а за потребе Швајцарске, Аустрије и Немачке. „Настављамо да улажемо у модернизацију и дигитализацију школа. Оно што може да очекује ђаке у наредној години јесте редефинисан наставни план и програм за први разред основне школе и гимназије. Информатика ће постати обавезан предмет за ученике шестог разреда, али ће то бити и физичко и здравствено васпитање и компонента предузетништва. Очекујемо прве резултате великих и важних пилотпројеката попут е-дневника, предузетних школа и финансијске писмености”, најавио је министар у божићном обраћању порталу Пинк.рс. Током 2017. године усвојено је шест нових закона, који су донели неколико новина: проширење аутономије наставника, васпитача и стручних сарадника, стављање верификације именовања директора школа и предшколских установа у надлежност министра и оснивање националног тела за акредитацију и проверу квалитета у високом образовању. Бар тако је рекао

Дрога у школе, деца напоље Један од већих гафова које је направио министар Шарчевић био је поводом случајева деце која су на друштвеним мрежама објављивали слике са дрогом. Не улазећи у суштину сваког појединачног случаја, не проверавајући да ли су у питању прави наркотици или бахатост ученика, министар је изјавио: „Децу која то раде треба послати на лечење од дроге и избацити их из школе. Њихове родитеље такође треба најстроже казнити и то финансијски.” Срећом, ни ова најава није још заживела.

министар.

Неодговорна функција Опозиција је рекла другачије. Она је критиковала законе и то што ће министар именовати 1850 директора школа, што се не решава питање плагијата и што се развлашћују Национални просветни савет и Национални савет за високо образовање. Шарчевић је истакао и да је Законом о високом образовању очувана демократска процедура јер избор ректора не зависи од министра. Додао је да је у половини европских земаља на челу националних просветних савета сам министар и да је само у Србији то чудно јер се, како је навео, заборавља улога извршне власти.

„Не могу таква тела да одлучују јер, ако направе лоше стање, не сносе за то одговорност, коју сад први пут преузима министар. Министар је увек министарство. Није то један човек, увек је апарат”, казао је он. Коју то одговорност сноси

министар просвете, питамо се ми. Колико знамо, директор школе и декан факултета сносе одговорност пред законом, кривичну и материјалну. Узмимо само одредбу закона по којој директор школе материјално одговара за изгубљени судски спор. А министар? Министарство просвете углавном губи судске спорове, па ником ништа! Па неће ваљда министар да плати? Или, која је одговорност некадашњег министра Вуксановића који је разделио петнаест милиона евра на отпремнине па запослио нове наставнике? Примера као што је овај има довољно да ова министрова теза о властитој одговорности једноставно не стоји. И тако, министар је уподо-

Министар је три месеца као дух шетао Србијом са караваном „Дух младости” како би Европљанима показао да је испунио договорени задатак свете предвиђен за путовања у 2018. години износи две милијарде динара и представља готово половину новца који је предвиђен за сва путовања министара и Владиних службеника заједно. Међутим, Шарчевић се правда да највећи део новца одлази на превоз за 135.000 људи.

Идемо на Марс

био законе својој гвозденој логици и песници јер ће тако лакше моћи да ради. Међутим, није довољно само сакупити 126 посланика и изгласати законе. Да би они заживели у пракси, Министарство просвете у 2018. години треба да изради

стотине правилника. Тако да смо и ту при почетку. Шарчевић каже да су формирани и тимови који се баве новом мрежом школа, питањима ђачких екскурзија и исхране у школама. А ни они нису гадљиви на екскурзије... Буџет Министарства про-

„Када кажете да више од две милијарде динара имамо за путовања, испада да ми идемо на Марс са тим парама, а заправо Министарство користи само тридесет четири милиона за путовања, све остало се користи за превоз. Ту спада и превоз од Карабурме до Ресника и све што се превози по Србији и Косову и Метохији, сваки радник који иде од Ресника

до Звездаре, или из Лесковца у Врање”, каже први човек просвете, напомињући да његово министарство заправо најмање путује. Да будемо објективни, изборио се Шарчевић за још једну, значајнију цифру. Укупни буџет Министарства за 2018. за двадесет једну милијарду динара већи је него претходне године. Ипак, ни то није довољно за све министрове идеје, попут оне о увођењу ђачких униформи, о којима ће одлучивати родитељи, ђаци и наставници. Новац за ту модну егзибицију, према Шарчевићевим речима, може се обезбедити из (још неформираних) ђачких задруга или уштедом новца при набавци уџбеника. И поред ових практичних савета, тек неколико школа у Србији досад се униформисало. Али ни то није све. Министар има планове и са запосленима. „Директори на разне начине прикривају више од 2000 запослених у школама. Анализом 40 одсто школа открили смо 900 људи ангажованих уговорима на два месеца, који им се продужавају, а да у исто време имамо технолошке вишкове који седе код куће и

14 примају плату. И још кад тај који је на уговору оде на боловање, ангажују замену, па се за једно место из буџета плаћају три човека. Просветни систем је био труо до граница које не могу да се наслуте и зато је потребно да га потпуно реформишемо”, каже Шарчевић, додајући да је нова законска овлашћења користио највише у случајевима оних који нису желели да оду у пензију. „Већ током другог полугодишта, када ’почистимо’ све што је скривено, ослободиће се део радних места, а верујем да ће до септембра бити места за око 2000 нових кадрова”, у духу искусне теткице најављује Шарчевић. Реализацију и даље чекамо. Изјавио је и да ће до почетка примене Закона о платама у јавном сектору доћи бољи дани кад је реч о зарадама у просвети. „Закон о платама је усвојен, почеће да се примењује од наредне календарске године, а до тада ћемо разрадити критеријуме да људи који остварују боље резултате буду боље плаћени, тако да мотивација која долази изнутра може да буде појачана и споља”, рекао је министар, подсетивши да су плате током његовог мандата три пута повећане за четири, шест и десет одсто. Е, ово је већ стварно превише! Кад сабереш 4 + 6 + 10, добијеш 20. Насупрот томе, подаци кажу да наставник који је пре две године имао 38.000, данас има 43.000. По Шарчевићу и његовој матема-

тици, он треба данас да има 45.600, а он ипак има 43.000. Посебно увесељавају најављени министрови критеријуми по којима ће „неки људи бити боље плаћени” (ваљда мисли на наставнике!). Логика каже – чим је неко боље плаћен, онда је неко други лошије плаћен. Да ли то значи да ће бољима припасти део плате оних лошијих? Или значи да ће се повећати буџет за образовање? Ово друго свакако не – значи оно прво свакако да. То јест, смањиће нам плате. Дође нам да закукамо и да замолимо свог министра да не брине баш толико о нама.

Све се ради ад хок Бивша професорска ЕТФ-а Србијанка Турајлић каже за наш лист да све

Образовање не може бити ствар политике и заиста сам, кад је дошао Шарчевић, који је направио врло респектабилну школу, мислила да ће то његово имати и главу и реп. Сад већ сумњам. Србијанка Турајлић

ове најаве у великој мери делују популистички јер се Кад нешто нешто непа желиш „као, деси, се онда да решиш, формирај промптно интервенише, комисију без неког озбиљнијег промишљања”. је, због бројних -Министар Без јасног плана обећају се случајева насиља у школама, неке ствари, које не могу бити иницирао формирање министарског, испуњене, није ствар да ли а потом и оперативног тима који чине желите или не, једноставно представници седам ресора. „Они немате начина да тосастанака изведете.и су већ имали неколико Све то ми изгледа потпуно раде на успостављању механизма хаотично. припадам и процедураПошто реаговања на терену”, каже Шарчевић, међутимдаширој онима који сматрају ће јавности образовање није познат резултат рада дуално оставити овог стручног Делује веома да врло штетнескупа. последице, се радило начелу „кадтај нешто ми је жаопошто је баш део не желиш да решиш, формирај заживео и што се на њему комисију”. ради, а није остао на празним речима. И кад је реч о реформи гимназија или било којој другој реформи, морате припремити наставнике за то. У озбиљним земљама пет година се припрема

било која реформа, онда кад се примени, она заиста може да заживи. Увођење информатике је одлично, може да приближи деци како раде рачунари, али то захтева изузетно обучене наставнике, а не знам кад се спроводила та обука. Бојим се да ће се на крају то претворити у катастрофу и ноћну мору за ученике - објашњава професорка и додаје да је Србија требало да спроводи стратегију од 2012. без обзира на промену власти. - Кад су Словенци доносили просветну стратегију, обавезали су се да ће је се држати свако ко убудуће буде на власти. Само тако то има смисла. За све реформе у образовању потребно је да прође неко време, четири или осам година, да цела генерација прође и да се виде резултати. Образовање не може бити ствар политике и заиста сам, кад је дошао Шарчевић, који је направио врло респектабилну школу, мислила да ће то његово имати и главу и реп. Сад већ сумњам у то, а волела бих да знам шта га је спречило у намерама - закључује Србијанка Турајлић.

15 ОТВОРЕНО ПИСМО ФБГ-А ПРЕМИЈЕРКИ АНИ БРНАБИЋ

Је л’ могуће да премијерка мисли да наставници раде само три сата дневно? Пише: Александар Марков

Радно време утврђује Закон о раду, а не премијерка. Њено је само да повећа или не повећа плату

орум београдских гимназија сматра изјаву премијерке Ане Брнабић, дату медијима 20. децембра 2017. године, неодмереном и штетном по српску просвету. Својом неспретном изјавом премијерка Републике Србије гђица Ана Брнабић (у даљем тексту: премијерка) свесно или несвесно је увредила све просветне раднике, омаловажила њихов рад и поставила их на стуб срама. У изјави датој медијима, а у вези са усвајањем Закона о запосленима у јавним службама, премијерка је нагласила да у будућности плата неће бити једнако увећавана онима који проводе на радном месту по 12 сати, као онима који у учионици проводе по три сата дневно – алудирајући на радно време наставника. Форум београдских гимназија, пре свега, подсећа премијерку да наставник дневно држи 5,8 часова, а не три часа, са ђацима (норма је 24 часа недељно) и да се школским звоном не завршава његов радни дан, већ се наставља седницама и другим активностима у школи, као

Школско звоно је за ђаке, а не за наставнике

и код куће, и неретко траје много дуже од осам сати. Значи – школско звоно је за ђаке, а не за наставнике. Питамо нашу премијерку да ли радни дан глумца траје два сата (колико траје представа) и да ли радни дан хирурга траје два сата (колико траје операција). Да ли је могуће да наша премијерка мисли да глумац глуми „из главе”, без припреме? Да ли је могуће да наша премијерка мисли да хирург на операцију долази право са пијаце? Да ли је могуће да наша премијерка ненамерно прави овакве омашке, тврдећи два пута у два месеца да наставници читају новине на часу и да раде три сата дневно? Дозвољавамо да је наша премијерка, док је била ученица, могла имати ниподаштавајући став према

својим наставницима, што би могла бити последица младалачке незрелости, али како схватити да једна премијерка има овакво мишљење о онима који образују и васпитавају децу? Слободни смо и да премијерку питамо шта можемо да очекујемо од деце и родитеља ако она, која је на челу државе, по други пут у последња два месеца јавно види просветне раднике као нераднике који читају новине на часу, раде три сата дневно и који не заслужују повећање плата. Наглашавамо премијерки да њен посао није да одређује основ за повећање зараде („број радних сати проведених на раду” – како она каже) јер време проведено на раду утврђује Закон о раду, а не премијерка. Њено је само да повећа или да не повећа плату.

Ипак, уколико наша премијерка буде дошла до сазнања о томе да неки наставник чита новине на часу и ради три сата дневно, да неки глумац излази на сцену не знајући шта треба да глуми, или да неки хирург са пуним цегером улази у операциону салу, дакле – ако наша премијерка осети грађанску дужност да друштву скрене пажњу на неиспуњавање нечијих радних обавеза, слободна је да о томе информише надлежне инспекције. До тада, молимо премијерку да убудуће, у даљим својим иступима, не навлачи гнев јавности на узвишену наставничку професију, да не омаловажава труд свих часних наставника који поштено зарађују своју наставничку плату и да не урушава српску просвету.

Вести

ВЕШТАЧКИ УСПЕХ ШКОЛА

Поклањање оцена и снижен критеријум

АКАДЕМИК ДУШАН ТЕОДОРОВИЋ У ИНТЕРВЈУУ

У СРБИЈИ СВЕ МОЖЕ ДА СЕ ИЗИГРА

Наставници у Србији самоиницијативно снижавају критеријуме оцењивања како би вештачки подигли просек и тако заштитили и себе и школу у којој раде. Биљана Радовић, психолошкиња у Гимназији „20. октобар” у Бачкој Паланци, објашњава да су наставници већ изложени разним притисцима, па прибегавају ономе што је за све лакше – спуштају критеријум што омогућава бољи пролаз, па су ученици и родитељи задовољни, а ни наставник ни школа немају проблеме. Као један од разлога наводи правило оцењивања по којем се писмена провера на којој више од половине ученика добије слабу оцену мора поновити, па се дешава да ученици овим манипулишу и када нису довољно спремни, договоре се да је лоше ураде како би се поновила. „Правила су устројена тако да се, рецимо, приликом уписа у средњу школу више вреднује општи успех него завршни испит. Дакле, здравом логиком, ученику се још увек више исплати да има поклоњене оцене него знање на завршном испиту”, закључује Биљана Радовић.

Погледајте ученике петог разреда у српским основним школама. Поједини од њих преписују користећи „пушкице”, мобилне телефоне и сва друга средства. Они одрастају у атмосфери преваре. Тога нема у западноевропским земљама Пише: Наталија Гинић

кадемик бритког језика, светског угледа и завидне професорске биографије Душан Теодоровић усталасао је домаћу јавност отвореним критикама образовног и просветног система у Србији. Овај члан САНУ и стручњак за саобраћај, који је имао прилике да предаје на бројним светским универзитетима, па и на онима „преко баре”, у Америци, у интервјуу за Форум београдских гимназија говори о корумпираности друштва и

о урушавању система вредности у нашој земљи. Као сликовити пример посрнулости академске заједнице у Србији, Теодоровић је коментарисао и случај ректора Универзитета у Крагујевцу Небојше Арсенијевића, који је упркос позиву министра просвете да поднесе оставку због непотизма и бахатог понашања, реизабран на функцију. „Рекао сам да је ректор Универзитета у Крагујевцу метафора дна због симпатија за фашизам, кршења закона, примитивизма, бахатости, не-

Можда делује наивно, али дубоко верујем да васпитавање ученика у атмосфери честитости, а не у атмосфери преваре, мора да представља први корак у побољшању школског система и читавог друштва

потизма. Такав човек никада ни у једној развијеној земљи не би могао да буде не само ректор, него ни професор. Нажалост, у високошколском систему Србије има значајан број оних којима ту није место.”  Зашто се само око неких случајева подигне галама? — Мали број људи је спреман да се ангажује и да јавно укаже на проблеме. У таквој ситуацији, они малобројни, који се боре за боље факултете и универзитете, не могу да ’покрију’ све случајеве.  Ситуација није блистава ни када је реч о монтираним конкурсима за директоре јавних предузећа. Шта је решење за нашу државу, у којој су партократија и корупција у свим порама? — У Србији све може да се изигра. Провео сам више

17 Фото: Игор Павићевић/Недељник

ЗА ФОРУМ БЕОГРАДСКИХ ГИМНАЗИЈА

Вести

ПРЕДЛОГ МИНИСТРА ПРОСВЕТЕ СЛАБО ЗАЖИВЕО

Нема се пара за ђачке униформе

И поред најава надлежних да би униформе требало да заживе у свим основним школама до септембра 2019. године, на прсте једне руке могу се набројати образовне установе у којима су ђаци једнообразно обучени. – У почетку је било ентузијазма, али ми се чини да је прошао. Не подржавам ту идеју јер се униформама не прикрива ничији статус, ту је више реч о форми него о садржини – прича Радмила Додић из Форума београдских основних школа, додајући да би униформе родитељима биле велики издатак. И у Министарству просвете признају да увођење униформи иде веома споро. – Министарство је препоручило анкете почетком школске године, али то није била обавеза. Резултати показују да у већини родитељи и ученици нису прихватили идеју из финансијских разлога. Највећи број школа није у могућности да обезбеди донаторе који би плаћали униформе – каже Јасмина Ђелић, начелница Одељења за координацију рада школских управа. Надлежни се, ипак, надају да ово није крај идеје о униформисаним ђацима. („Блиц”)

година живећи и радећи ван земље. Поређењем Србије са многим другим државама могу да констатујем да су код нас морални постулати, на којима иначе почива свако друштво, озбиљно пољуљани.

Решење је свакако да дође до смене власти. У Србији постоје честити људи који не могу да се пробију кроз политички лавиринт и да преузму одговорне дужности у друштву.

 Где нас воде реформе образовања? — Знам да би реформа високог образовања била неопходна како би се високошколски систем Србије усагласио са сличним системи-

18 ма у најразвијенијим земљама света.  Шта по Вашем мишљењу шкрипи у просвети и од чега треба да кренемо, а где треба да стигнемо? — Погледајте ученике, рецимо петог разреда, у српским основним школама. Поједини од њих преписују користећи „пушкице”, мобилне телефоне и сва друга средства. Другим речима, они одрастају у атмосфери, тешка је реч али ћу да је употребим, преваре. Тога нема у западноевропским земљама, у Америци, Јапану и Аустралији. Можда делује наивно, али дубоко верујем да васпитавање ученика у атмосфери честитости, а не у атмосфери преваре, мора да представља први корак у побољшању школског система и читавог друштва.  Може ли се било који стра-

ни модел школства прекопирати и, ако мислите да нам је то неопходно, на који начин то треба урадити? — Преузимање неких елемената из иностраних школских система подразумевало би, по мом мишљењу, и одлазак већег броја наставника и професора на студијске боравке.  Наставници су затрпани бирократијом, мало плаћени, често понижени, па самим тим и незадовољни. Раније

су имали пристојне зараде и били уважени део друштва. Како системски решити све те проблеме, где је граница између модерног и традиционалног школства? — Основни предуслов за решавање свих проблема које сте поменули представља формирање руководећег тима Министарства просвете састављеног од врхунских професионалаца, а не од партијских кадрова. Не знам да постоји оштра граница између модерног и традиционалног школства.

 Неолиберални свет нас је пригрлио, довео стране инвеститоре, али и подстакао на увођење дуалног образовања. Како се одупрети томе ако долази „с врха”? — Решавање проблема у просвети Србије у функцији је решавања проблема у читавом друштву. На крају се све своди на политичку борбу и на освајање власти од стране политичких групација које искрено желе друкчију Србију.  Зашто држава улаже у школовање кадрова за иностранство? — То је проблем многих мање развијених земаља. Држава је инертна и често неспособна да се суочи са проблемима овог типа. Отпуштањем партијских кадрова који често имају проблематичне дипломе делимично би се отворио простор за запошљавање истинских младих стручњака.

 Министар просвете Младен Шарчевић најавио је бројне промене и реформе, али мало шта од тога је заживело. Како Вам делују његове најаве кецеља, избора директора, избацивања деце из школа, али и модернизације наставе? — Проблем избора директора не би постојао ако не би било партијске злоупотребе, што је у Србији често случај. Подржавам све различите облике модернизације наставе, посебно у складу са развојем

Ауторитет без страха  Какав сте професор? Да ли Вас студенти воле или Вас се плаше? — Чини ми се да ме се студенти ни у Србији, ни у Америци нису никада плашили. Увек смо остајали у пријатељским односима. Случајни сусрети са некима од мојих старијих студената често су дирљиви.

Најзначајнија школа ми је била гимназија, која је пружала опште образовање и захтевала критичко мишљење

Вести

Одрастање уз „Битлсе”  Шта памтите из школских дана? — Остала су ми у сећању такмичења из математике и физике, драмска секција и неколико дивних професора из Прве београдске гимназије. Дипломирао сам, магистрирао и докторирао на Саобраћајном факултету у Београду, а доцније сам се усавршавао у Данској и на америчким универзитетима. Најзначајнија школа у мом животу била је гимназија, која је пружала опште образовање и захтевала критичко мишљење. Одрастање уз „Битлсе” и побуна младих крајем шездесетих дали су посебан печат мојим животним ставовима.

информационо-комуникационих технологија.  Да ли је добро да нам министар просвете долази из приватног сектора? — Не. Мислим да никако није добро. Приватни сектор ипак увек прво води рачуна о својим интересима, што је и разумљиво. Постављење садашњег министра резултат је политичке одлуке, као и многе друге ствари у нашем друштву.  Под којим условима бисте

прихватили да будете министар просвете? — Мислим да би то требало да обавља неко млађи од мене. Увек бих био спреман да помогнем у случају да власт у Србији освоје стварне проевропске снаге.  Зашто на факултетима нема синдиката? Или их има, само што се не виде? — Факултети су свуда у свету засновани на академској хијерархији. Такође, факултети имају и сопствене изворе прихода и бољи материјални положај запослених тако да је и улога синдиката мање значајна на факултетима.  Каква је разлика између

СРПСКА ЗАСТАВА У ЈАПАНУ

Дан државности Србије обележен на далекој летачкој академији Дан државности Србије обележен је и у престижној ваздухопловној академији у Јаманашију у Јапану коју похађају две ученице Осме београдске гимназије, Лидија Мићовић и Миња Зељковић.

Проблем избора директора не би постојао ако не би било партијске злоупотребе, што је у нашој земљи често случај наших и страних универзитета? Да ли је уистину тамо боље? — Да. Много је боље и за студенте и за професоре. Мислим на универзитете у Европи, Америци, Канади и Аустралији. Бољи су услови студирања, систем изборних предмета, консултације, организација колоквијума и испита, услови за истраживачки рад и много тога другог. Посебно је битно истаћи веома селективан систем у избору професора и будућих студената.  Да ли сте за то да се матуранти убудуће уписују на факултете на основу опште матуре, без пријемног испита, и зашто? — Не. Ја сам присталица општег пријемног испита који постоји у највећем броју земаља.

 Много пута сте говорили о спорним дипломама функционера и о немоћи академске заједнице да се томе супротстави и да се јавно дистанцира. Како се излечити од те бољке? Где је храброст ако вам је сопствени интерес најважнији? — Велики број српских интелектуалаца није довољно храбар и понаша се опортунистички. Промена модела понашања и моралних постулата јесте дуготрајан процес. Србија се битно разликује од земаља Европске уније у погледу акција које предузима академска заједница.  САНУ је институција од националног значаја. Каква је улога Академије данас и колики је њен маневарски простор? — САНУ је највиша научна, културна и уметничка институција државе Србије. Чланови Академије се баве научним и уметничким радом. Истовремено, Академија је организатор великог броја научних скупова, изложби и концерата. САНУ се не бави политиком, али су њени чланови слободни да се индивидуално грађански и политички ангажују. Ја то и чиним.

Уз интонирање српске химне, наша застава је тог јутра високо подигнута пред постројеним ученицима и наставницима ове средње школе и колеџа са традицијом дугом 86 година. Лидија Мићовић је потом одржала говор на јапанском у којем је истакла да је јапански премијер посетио Србију после три деценије. Изразила је жељу да везе између Јапана и Србије ојачају и свима се захвалила што су заједно са њом прославили Дан државности Србије. Наше две ученице похађају другу годину, а стипендије за ову престижну школу добиле су на основу музичког ангажовања, као чланице дувачког оркестра, јер Лидија свира кларинет, а Миња флауту. За разлику од осталих јапанских школа, ова страним ученицима даје могућност да се упишу без претходног познавања језика.

20 РЕФОРМА ГИМНАЗИЈЕ – ИНФОРМАЦИЈЕ НА КАШИЧИЦУ

СРЕЋНО НАМ БИЛО! Протеклог јануара, Шарчевић је објавио да ће од наредне школске године гимназијалци прваци „морати да изаберу два изборна предмета, од понуђена четири са листе од шест предмета“. И од тада, ни речи више Пише: Миодраг Сокић

реформи гимназије прича се већ 15 година. Али, изузев увођења веронауке и грађанског васпитања 2003. (по декрету тадашњег премијера Зорана Ђинђића), није се даље одмакло. Пре осам година, МПНТР је хтело да крене у пројекат опште матуре. Притом, није имало дефинисане стандарде постигнућа ученика нити нове предмете и програме. Сећамо се, тачно пре 8 година, 20. марта 2010, у организацији Форума београдских гимназија, у Свечаној сали Прве београдске гимназије одржан је скуп чија је тема била реформа гимназије. Били су присутни представници МПНТР, НПС, ЗУОВ, Скупштинског одбора за просвету, Заједнице гимназија Србије и представници из 54 српске гимназије. Отворени дијалог и поруке са овог скупа приморали су МПНТР да одустане од брзе

Шта су кључне измене у првом разреду Ученик обавезно бира изборне предмете са следеће листе:  Језик, медији и култура  Појединац, група и друштво  Здравље и спорт  Примењене науке  Образовање за одрживи развој  Уметност и дизајн Измене наставног плана и програма:  Рачунарство и информатика за 1. разред – смернице за реализацију програма за две генерације ученика који нису изучавали овај предмет као факултативни у основној школи;  Физичко васпитање – елементи здравстеног васпитања – сходно наставном плану и програму за основну школу.

и кусе реформе гимназије. Наредних година, министри просвете Жарко Обрадовић и Срђан Вербић, сваки из својих разлога, свесни ризика реформе, потрудили су се да овај врућ гимназијски кромпир предају неком трећем – и он је доспео у руке актуелном министру Младену Шарчевићу. Протеклог јануара Шарчевић је објавио да ће од наредне школске године гимназијалци прваци „мо-

рати да изаберу два изборна предмета, од понуђена четири са листе од шест предмета”. И од тада – ни речи више. Распитивали смо се на све стране, али нисмо могли да добијемо никакве информације. Особе које смо питали или нису знале или нису хтеле ништа да нам кажу. Очигледно је да МПНТР овога пута не жели непредвиђена искакања или скандале (нпр. од стране синдиката).

Састанак у Министарству Тек на захтев репрезентативних синдиката просвете да им се објасне намере у вези с реформисањем гимназије, МПНТР је 8. марта 2018. позвало њихове представнике на разговор. Иако је на састанку преовладало мишљење да су промене неопходне и неодложне, синдикати су приметили да је пропуштена

прилика да, у интересу ђака, родитеља и запослених у гимназијама, реформски процес прође кроз ширу стручну и јавну расправу, уз могућност да се кроз пилот-пројекат испита остваривост предложеног плана и програма.Такође, велика матура изазива велике недоумице јер до данас није јасно да ли ће се приликом уписа на високошколске установе у потпуности вредновати резултати матурског испита или ће оне, приликом уписа, задржати право да додатно тестирају ученике. Стекли смо утисак да то није јасно ни представницима Министарства.

Шта је урађено у 2017. На захтев сва четири синдиката, представници МПНТР мало су открили карте. На првом месту, Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања хвали се да је прошле године спровео анкету на репрезентативном узорку од 84 гимназије, тј. 872 испитаника. Циљ анкете је био, како стручњаци из ЗВКОВ-а кажу, да стручна јавност добије прилику да искаже мишљење о томе шта и на који начин треба мењати у гимназији. „Недостаци у садашњем гимназијском образовању ипак не умањују специфичан идентитет гимназије као најбоље припреме ученика за даље школовање”, рекли су, наводно, испитаници.

После управо одржаног састанка са представницима МПНТР, сигурни смо да ни њима ни нама није познато шта ће се конкретно у наредне четири године променити у погледу наставних програма, изборних предмета и матуре Оштроумно. Никако не желимо да обезвредимо овај труд, али имамо две озбиљне замерке.

Трајање анкете и аналитике Драгоцено време је изгубљено или из тог или из неког другог разлога. Како год, тај период је свакако морао бити краћи. Дошло се у ситуацију да ће имплементација првих промена бити у априлу, када у школама има највише редовног посла, а примена следи већ од наредне школске године.

Сврсисходност анкете ... јер, анкета је изнедрила следеће закључке: „недовољна ефикасност, мали обухват ученика, неодговарајући облици и методе наставе, преобимни и неприлагођени наставни програми”. Да ли је могло на неки бржи начин да се дође до ових „закључака” будући да је скоро сваки наставник који ради

у гимназији све те „закључке” знао и раније, и то да га пробудиш и питаш у пола ноћи?

Шта ће се променити у гимназији После управо одржаног састанка са представницима

Кључне тачке реформе Како сада стоје ствари, предстојеће промене у гимназији подразумевају: редефинисање наставног плана који подразумева увођење изборних програма/ изборних „пакета”; редефинисање наставних програма – програми засновани на исходима; редефинисање концепције изборности – увођење изборних програма/ „пакета” који омогућавају ученицима стицање и развијање знања из области које нису дефинисане наставним планом и програмом; припрему наставника/ школа за реализацију нових наставних програма.

2. 3. 4.

МПНТР, сада смо сигурни да ни њима ни нама није познато шта ће се конкретно у наредне четири године променити у погледу наставних програма, изборних предмета и матуре. Али, кренуће се од првог разреда, па докле се стигне. Остаје нејасно где се затурише она четири смера гимназије, најављивана годинама уназад. Да ли смо ми постали незналице, а смеју нам се стручњаци у заводима за образовање који мудро крију ту тајну, само за себе? Још је нејаснија општа матура. О њој засад нема ни слова. Шалу на страну: маме и тате ће у јулу 2018. уписивати своју децу у гимназију и притом неће знати како ће се звати њихова матура, шта ће садржати и које правно дејство ће имати. Да ли ће полагати пријемни на факултету? Да ли је то у складу са законима? Ми бисмо волели да се то превазиђе.

И, на крају, наставници Да би се на јесен кренуло са реформом, школе су дужне да, пре времена (у априлу), одреде наставнике (и то најбоље – каже министар!) који ће у наредној школској години предавати предмете у првим разредима, као и изборне предмете. Затим ће ти наставници похађати тродневни се-

Изборни програми/ изборни „пакети” у првом и у трећем разреду:  Савремене технологије и предузетништво  Примењене науке  Образовање за одрживи развој  Здравље и спорт  Основи геополитике  Економија и бизнис  Методологија научног истраживања (укључује и статистику)  Језик, медији и култура  Религије и цивилизације  Појединац, група и друштво  Уметност и дизајн

минар како би се оспособили за извођење наставе будућим првацима. Мало претешко за пред крај текуће школске године, али... знате како, ми наставници смо ентузијасти. У школској 2018/2019. години ниједан наставник неће изгубити норму будући да ће наставу изборних предмета држати постојећи наставници. На пример, у гимназији са осам одељења првог разреда фонд часова ће се повећати за 16, а те часове ће држати постојећи наставници, у складу са правилником који ће донети МПНТР. Одрадићемо ми то, само да почне реформа. Срећно нам било!

ИНТЕРВЈУ ФБГ ВОЈИСЛАВ АНДРИЋ, ДИРЕКТОР ВАЉЕВСК

Потребна нам је већа аутономија школа и наставника Ако будемо 2021. године у пролеће имали пријемне испите на сваком атрактивнијем факултету, онда смо „џаба кречили” и општа матура ће доживети крах јер ће полагање и опште матуре и пријемног испита изазвати оправдано незадовољство и ученика и њихових родитеља Пише: Наташа Анђелковић

азвој образовања у Србији већ 17 година je тема у којој сви желе да учествују. Министри, политичари, наставници, родитељи, стручна друштва, синдикати, психолози, невладине организације – сви се једноставно утркују да дају своја решења и да критикују туђа. И сви мисле да су у праву. При томе, у мањој или у већој мери,

већини се може замерити недостатак стручности за ту материју. Зато смо пронашли саговорника који има већину такозваних компетенција да дâ тренутну оцену нашег образовања, без личног, политичког и струковног оптерећења. Та личност је доктор Војислав Андрић, за пријатеље Воја Мађар. Андрић је доктор методике математике, некадашњи

спортиста и више од 50 година заљубљеник у рукометну игру. Отац троје успешне деце и деда две девојчице и два дечака. Живот и професионалну каријеру везао је за Ваљевску гимназију, чији је био ученик, професор и у три наврата директор. Учинио је прилично да ова школа буде препознатљива као школа веома добрих васпитнообразовних резултата, снажан центар културе и науке у свом

Математичари су нас задужили, а ми им не дамо шансу  Друштво математичара недавно је прославило јубилеј – 70 година постојања. Где је математика данас у Србији? Могу ли се и како најбољи млади математичари сачувати овде и треба ли то да (им) радимо? — Друштво математичара је током тих седам деценија много учинило за развој математичких наука, за унапређивање наставе математике и за популаризацију математике у Србији. Математичари у Србији могу више, али им се, пропорционално њиховим способностима и креативним могућностима, не пружа одговарајућа шанса, ваљда зато што наша наука упућује на систематичност, консеквентност, на доказе и аргументацију, а коме све то треба – данас у општој галами и врло често неаргументованим изјавама и потезима. Математичари раде у школама и у ИТ сектору који данас доживљава одређену експанзију. Прилично организовано школујемо младе и талентоване људе у овој области. Нажалост, они одлазе, али ми смо најмање криви за то. Мислим да пример некадашњег математичког шампиона – младог научника др Луке Милићевића, освајача 12 медаља (од којих је шест златних) са математичких, информатичких и астрономских међународних олимпијада, најбољег докторанда у својој генерацији на Кембриџу и садашњег истраживача у Математичком институту, показује да је повратак могућ. Али то мора постати пракса и морамо обезбедити све услове да ти млади људи имају где да се врате и да имају све услове за научни рад и развој као и у другим срединама у Европи и у свету.

крају и школа у којој се много пажње посвећује традицији и обезбеђивању стручног кадра, наставне опреме и просторних услова за усмеравање ученика према исказаним или откривеним склоностима. Радио је и као просветни саветник, министар, професор универзитета... Обављао је многе значајне функције: у два наврата председник Заједнице гимназије Србије, народни посланик, један од утемељивача и председник УО Истраживачке станице „Петница”, члан Националног просветног савета, председник Скупштине Рукометног савеза Србије, директор Супер рукометне лиге... У образовним круговима у Србији познат и као ентузијаста и велики популаризатор математике, један од најпознатијих и најангажованијих у областима рада са обдареним ученицима и стручно-педагошког усавршавања наставника. Међу својим многобројним некадашњим и садашњим

КЕ ГИМНАЗИЈЕ ученицима, омиљен и познат као човек који је увек разумео генерацијске трендове и увео и подржавао право свих ђака и професора на прву пројектну шансу. Тренутно, директор Ваљевске гимназије и председник Друштва математичара Србије. Ускоро, како каже, биће перспективни пензионер. Иначе, Ваљевска гимназија за две године обележава 150 година постојања, а данас је једна од десетак најбољих гимназија у Србији, управо захваљујући ангажовању Андрића и његових колега. У разговору за часопис ФБГ он поздравља најављене реформе наставних планова у Србији, али сматра да оне нису довољне.  Зашто, шта би још требало урадити? — Прво, неопходно је да школа буде једнако васпитна колико и образовна институција. Честа конвергенција васпитних ставова и не баш велика брига школе и породице за васпитање младих, уз пуну „помоћ” медија да позитивне цивилизацијске вредности буду потиснуте у корист свега оног што су најнегативније друштвене појаве, ствара хаос у главама младих људи и често их чини дезоријентисаним у времену и простору. Нисам видео да се овим проблемом, сем маркетиншки, неко у нашем образовању суштински озбиљно бавио. Друго, основни фактор свих образовних промена јесу људи и без њиховог искреног прихватања

Младен Шарчевић је једини министар просвете од Даче Марковића до данас који је на ту функцију дошао са приличним личним искуством из основног, односно средњег образовања

промена неће бити помака.  Па, наставници стално иду на семинаре... — Усавршавањем наставника на овим или оним семинарима не могу се постићи неопходни ефекти јер прихватање планираних промена тражи углавном већу трансформацију образовне филозофије сваког наставника. Учињене промене траже корените промене наставне технологије у смеру активнијих наставних мето-

Усавршавањем наставника на овим или оним семинарима не могу се постићи неопходни ефекти јер прихватање планираних промeна тражи углавном већу трансформацију образовне филозофије сваког наставника

да, облика рада који у већој мери запошљавају ученика и наставних средстава која су у пуној сагласности са достигнућима савремених информатичких техника. Права и систематична обука за примену добробити учињених промена могућа је само на учитељским и наставничким факултетима. Али, уз ретке изузетке, обуке будућих наставника за савремени приступ настави једноставно не постоје јер на већини факултета који припремају наставни кадар још увек царује настава по систему „ја предајем, ти слушаш, учиш и на испиту одговараш на питања, тј. репродукујеш научено”. Како може бити успешан млади професор ако му никада нико није показао како се изводи редовна, допунска, додатна настава, слободне активности, формулишу домаћи задаци, кон-

струишу контролни и писмени задаци, када никада није чуо ни за образовне нивое, ни за образовне стандарде, за обавезу да и васпитава ученика и много тога још. Дакле, не могу за савремену наставу обуку изводити они чија је настава потпуна супротност захтевима нових дидактичко-методичких достигнућа.  Као ни они са примањима у рангу теткице у ЕПС-у. — Да, мотивација наставника је врло важна, при чему овде не мислим само на тај више него понижавајући тренутни материјални статус наставника. Мислим и на школски простор у коме наставник ради, на наставна средства која су му на располагању, на могућности за лично стручно и дидактичко-методичко усавршавање, на могућност да реализује сопстве-

Вести

МИНИСТАРСТВО УСВОЈИЛО НОВИ ПРАВИЛНИК

Мастер учитељи ће моћи да предају информатику

Информатику као изборни предмет убудуће ће моћи да предају и мастер учитељи који су током студија остварили 90 ЕСП бодова из области информатике и рачунарства. Та новина је предвиђена Правилником о врсти образовања наставника из изборних предмета који је недавно усвојило Министарство просвете. У њему се наводи да школе могу да запосле мастер учитеље ако нема одговарајућег кадра са техничких и математичих факултета. Студенти ће, уколико желе да предају информатику, морати да положе најмање пет информатичких предмета. – За ту опцију ће се определити 10 одсто студената који сад предају изборни предмет Од играчке до рачунара у основним школама и могли би да буду најбоље решење за информатику од петог до осмог разреда – сматра декан Учитељског факултета Данимир Мандић. Међутим, постоји бојазан да мастер учитељи неће бити довољно квалификовани да предају информатику. Правилником је предвиђено и да мастер учитељи са 60 ЕСП бодова из енглеског језика могу да га предају ученицима од првог до четвртог разреда основне школе. („Зелена учионица”)

не мале образовне „пројекте”, на награђивање за успешан васпитно-образовни рад и на многе друге стимулације које изостају. Ту је и проблем вредновања ученичких знања и умења. Тај процес је потпуно обесмишљен (нарочито у основној школи) јер под притисцима родитеља и средине постоје четири оцене за три образовна нивоа (основни, средњи и напредни), а не постоји оцена за оне који су испод сваког нивоа знања и умења и, што је најтрагичније, радних карактеристика. На крају, нисам сигуран да је са Универзитетом све договорено о општој матури и сматрам да је примена опште матуре већ прекосутра и да већ сутра треба почети озбиљне, искрене и систематичне разговоре са универзитетом о примени опште матуре. Ако будемо 2021. године у пролеће имали пријемне испите на сваком атрактивнијем факултету, онда смо „џаба кречили” и општа матура ће доживети крах јер ће полагање и опште матуре и пријемног испита изазвати оправдано незадовољство и ученика и њихових родитеља.  Актуелни министар просвете много тога је најављивао; како оцењујете његов досадашњи учинак? — Младен Шарчевић је једини министар просвете од Даче Марковића до данас који је на ту функцију дошао са приличним личним искуством из основног, односно средњег образовања, и захваљујући томе добро је препознао проблеме у нашим школама (учинке промена на универзитету, у науци и технолошком развоју, не процењујем) и иницирао многе позитивне промене. Да ли су решења

која су екипе Министарства дефинисале најбоља и да ли је обезбеђивање предуслова за реализацију тих промена квалитетно урађено, показаће будућност. Ако буде резултата, биће и позитивних оцена, ако не буде, онда ће министар Шарчевић бити запамћен као један од многих који је „много хтео, много започео...” Није добро што се уместо даље децентрализације и демократизације образовања, кроз пакет образовних закона, прибегло даљој централизацији нашег образовања – крајња арбитража министра у избору директора школа, развлашћење Националног просветног савета, јер је у Србији неопходна нешто већа аутономија школа и наставника, али и значајније улагање у инструктивно-педагошки рад и у интензивну непосредну стручну контролу и помоћ раду школа и наставника.

Ако буде резултата, биће и позитивних оцена, ако не буде, онда ће министар Шарчевић бити запамћен као један од многих који је „много хтео, много започео...”

 Шта мислите о рационализацији школске мреже? — Она је неопходна, али мора бити у функцији квалитетнијег развоја образовања. Ако укидамо школу, на пример, у селу Крчмар код Мионице (где су моји родитељи 1953. године имали 150 ученика), зато што она сада има једног или два ученика, онда за та два ученика морамо обезбедити боље услове за образовање (превоз, настава...). Неоправдано је да у овом или оном граду, на 200 метара растојања постоје две школе од којих на овом или оном језику истог разреда има осам, односно девет ученика. Мислим да „мртве душе” и „патуљаста одељења” треба укинути, али размислити и о ефикасности рада са 30 ученика. Све у свему, залажем се за рационализацију у смислу поштовања норми, али не и за рационализацију у смислу смањења, ионако бедних, средстава за образовање, већ за рационализацију у којој ће сваки, на једној страни уштеђени динар, бити утрошен на другој страни — за повећавање стандарда образовања у Србији.

25 ЗЛО И НАОПАКО Контроверзни професор добио нови мандат

Уместо смене, Арсенијевићу поново ректорат у Крагујевцу Спорном ректору је приписано бахато понашање, махинације, рођачко запошљавање, па и то да је сина Александра запослио на свом факултету и помогао му да докторира пре завршетка основних студија Пише: Наталија Гинић

ктуелни ректор Универзитета у Крагујевцу и редовни професор Факултета медицинских наука у том граду Небојша Арсенијевић поново је изабран за ректора упркос томе што су Агенција за борбу против корупције и министар просвете Младен Шарчевић предложили његово разрешење. Арсенијевићу, коме је приписано бахато понашање, махинације, рођачко запошљавање, па и то да је сина Александра запослио на свом факултету и помогао му да докторира пре завршетка основних студија, додељен је мандат на тајном гласању

Ректор је наводно притиснуо наставнички кадар да потпише апел подршке у којем је он представљен као жртва

6. фебруара. Његов реизбор на још три године потврдио је Савет Универзитета у Крагујевцу, на седници којој је присуствовало 15 од 19 чланова. Он је од 14 важећих листића добио све гласове, чиме је зарадио нови мандат који почиње да тече од првог септембра ове године. – Све је завршено, изабран сам за ректора, добио сам практично једногласну подршку упркос свим нападима којима сам био изложен. Мало сам уморан, али немам времена за предах, идем на предавање – кратко је за „Политику” рекао Арсенијевић. Наиме, Савет је једногласно одлучио да занемари апел министра Шарчевића и препоруку Агенције за борбу против корупције да се Арсенијевић разреши јавне функције и одлучио да не поништи исправу његовог сина о стеченом научно-наставном звању иако је инспекција Министарства просвете утврдила да је његов докторат незаконит. Савет је одлучио да препорука за разрешење ректора неће бити разматрана док не буде донета Одлука о жалби.

Међутим, Агенција је недавно одбацила ректорову жалбу и потврдила своју првобитну одлуку, али акт који је издала нема извршну снагу, већ све остаје на Шарчевићу, који је у више наврата изјављивао да смена ректора може да уследи тек пошто се оконча процедура предвиђена законом. Министар је поводом тог случаја изјавио да би Министарство тек почетком маја могло да смени Арсенијевића због неправилности које је утврдила просветна инспекција. Да се Арсенијевић упркос интервенцијама министра неће предати тако лако, показује и то што је, према писању медија, запосленима

на Универзитету у Крагујевцу стављен на потпис папир којим ректор покушава да сачува фотељу. Његови сарадници су наводно притискали наставнички кадар да потпише апел и уцењивали их да ће у супротном изгубити посао. Иначе, у том документу, насловљеном на председника Србије, парламент и Владу, ректор је себе изједначио са Универзитетом, наводећи да су напади на њега напади на институцију. Занимљиво је да у том апелу он као светле примере наводи изградњу станова за студенте и градњу центра за матичне ћелије, који до дана данашњег нису завршени.

Вести ЂАЧКЕ ЕКСКУРЗИЈЕ

У иностранство само матуранти

На ђачке екскурзије у иностранство од наредне школске године највероватније ће ићи само матуранти, а остали средњошколци и основци мораће да се задовоље разгледањем лепота и знаменитости наше земље – под условом да буде усвојен нови правилник о екскурзијама који припрема Министарство просвете, науке и технолошког развоја. Весна Недељковић, помоћнца министра за предшколско и основно образовање, истиче да ће у доношењу нових одредби нарочито обратити пажњу на то да се при организовању ђачких путовања максимално искористе ресурси Србије. Правилник ће прецизирати и врсту смештајних капацитета на екскурзијама, а ђаци нипошто више неће спавати у скупим хотелима. Сеоске школе које су остале без ученика користиће се за смештај ђака, било у току екскурзија или организовања наставе у природи. – Деца из града ићи ће у средине пуне зеленила, а сеоски и ђаци са југа Србије треба да дођу у престоницу и упознају је, или у Нови Сад – објаснила је Недељковићева.

ИНТЕРВЈУ ЗЛАТКО ГРУШАНОВИЋ, ДИРЕКТОР

Реформа гимна почиње на јесе Када кажете „комисија далеко од очију јавности“ звучи као неко тајно друштво, али није тако. Информације о ономе што Завод ради ускоро ће бити доступне јавности Пише: Mиодраг Сокић

ада је Форум београдских гимназија тражио одлагање реформе гимназије још 2010. године (заједно са Заједницом гимназија и неким стручним друштвима), нико није претпостављао да ће то одлагање трајати оволико дуго. Основни разлог за одлагање био је недостатак стандарда компетенција за ученике (шта све свршени гимназијалац треба да зна). Чини се да ни данас није другачије. Поред тога, не зна се да ли ће постојати подела на „четири смера”, не зна се структура будуће националне (опште) матуре и не зна се која права ће ученик са положеном матуром понети на жељени факултет. А из тих питања произилазе и многа друга. Почетком ове године у јавност се једва пробила вест да ће будући гимназијалци у првом разреду добити понуду од осам изборних предмета. Нисмо сигурни да та „коска” од вести може да задовољи стручну јавност која нестрпљиво очекује „кад ће већ једном та реформа гимназије

и реформа матуре”. Нама у ФБГ сигурно није довољна. У вези с овом темом, поставља се море питања, која су углавном иста. Ми смо се одлучили да поставимо управо она питања која се обично избегну и која се не односе на конкретне циљеве, већ на саму изводљивост реформе и на поделу одговорности учесника. Замолили смо магистра Златка Грушановића, директора Завода за унапређење образовања и васпитања, да нам пружи више од информација на кашичицу, какве су биле у јавности.  Када је осниван НПС, намера државе је била да се одговорност за образовање у Србији подједнако распореди на Министарство просве-

те, стручне заводе и НПС. Сада то више није тако јер, по новом ЗОСОВ-у, НПС је постао (само) саветодавно тело које нема одлучујући утицај на промене у образовању, а његове ингеренције су пренете на Министарство просвете и на стручне заводе. Тиме је и улога вашег завода постала обимнија и већа. Али, то носи и повећану одговорност. Мислите ли да Ви и Ваш стручни тим сада имате одрешене руке и да имате компетенције „да све урадите сами”? — Завод никад није радио „сам”, већ увек са сарадницима, наставницима и професорима из школа и са факултета. Улога ЗУОВ-а, односно саветника, пре свега је била у координисању ових

Р ЗАВОДА ЗА УНАПРЕЂИВАЊЕ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

азије ен група, тј. потрага за најбољим програмом. Ниједан програм неће бити савршен, али то не значи да га не треба сваки пут мењати и усавршавати. На крају крајева, Завод у имену има „унапређивање”, значи константно усавршавање образовања.  Комисијски рад, далеко од очију стручне јавности, може да упадне у замку аутизма. С друге стране, данас, у време ИТ, сви се разумеју у све. По Вашем мишљењу, да ли је велика тајност, која прати рад на реформи гимназије и средњег стручног образовања, добра за цео процес или може да донесе више штете него користи? — Тајност није ништа већа од било ког програма који се прави. Када кажете „комисија далеко од очију јавности”, то звучи као неко тајно друштво које нешто тајно ради. Међутим, ништа није тајно, комисија ради исто онако како је радила сваки програм досада, и кад се заврши процес, програми ће бити доступни јавности, а на њима се још увек ради, и у рад су били укључени представници средњих школа, струковних удружења, факултета и института.  Свима је сада јасно да се реформа мора спроводити

већ од јесени, годину по годину, у ходу. Да ли садашња законска регулатива дозвољава да ученик који се на јесен упише у гимназију не зна унапред које ће предмете имати, који ће смер изабрати, како ће гласити његова

Завод никад није радио „сам”, већ увек са сарадницима, наставницима и професорима из школа и са факултета

диплома и на који факултет ће га одвести? — ЗУОВ не доноси нити одређује законске регулативе, већ доноси програме у одређеном временском року, и на јесен ће на многа питања ученици имати и многе одговоре.  Да ли су стандарди

компетенција за гимназијалце неопходни да би се приступило реализацији

опште матуре или се њеној реализацији може приступити и без тих стандарда? — Стандарди постоје и усвојени су и јавни. За гимназијалце важе стандарди средњег и напредног нивоа. Достизање средњег нивоа стандарда води ученике на факултет, а напредни на ужестручне научне области. Правилник о општој матури ради Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања.

Бора Ђорђевић и у поетском мани Педагошка песма Научите професоре да се против ђака боре, за борбене вештине нек не буду ленштине. Наставници, наставнице, мајстори џиуџице, дошло неко време лудо морају да знају џудо, аикидо и карате, иначе их ђаци млате. Уместо да учи, ђак прибегне тучи. Кад им дају кеца, пребију их деца, профа плаче, уздише, па двојчицу упише. Два шамара врућа и тројка ко кућа. Кад је добра шорка, тад следи четворка. Ко користи песнице, добија све петице. Ко поштује професорско звање, оцену ће добити за знање, а глуп нек се побије да прелазну добије. Профа носи појас црни, ајд’ на њега чик насрни, оцену не поправља, ђак може да понавља, и да дебљи крај извуче када профа зна да туче. Бора Ђорђевић

и Рамбо Амадеус иру пишу за ФБГ

Посвета просвети Просвећен човјек просвету цијени Простота простог радије плени. Од простоте тешко се опрашта прости бранећ гадости својом младости Али под старост остати прост без зуба глодјати незнања кост кад тијело изда, и остане само ум о чему тад може да мисли дјутурум? Зато се на вријеме Просвети посвети Јер Знање уму никада не штети. Знање је благо за умно стање А незнање - систематско мозга прање, мозга прање, Кроз густо грање. Антоније Пушић Рамбо

НА ИСПИТИВАЧКОЈ КЛУПИ ФОРУМА БЕОГРАДСКИХ ГИМН

ДИРЕКТОР Питали смо челнике школа по Србији шта мисле о случају ректора Небојше Арсенијевића у Крагујевцу, као и о Закону о основама система образовања и васпитања. Ево њихових одговора ВЕСЕЛИН МАРТИНОВИЋ, ДИРЕКТОР ГИМНАЗИЈЕ ИЗ БАЧКЕ ТОПОЛЕ

Не знам колико сам компетентан да говорим о том случају, али је истина све што су установили Министарство просвете и Агенција за борбу против корупције. Стога ми није јасно по којој основи је Арсенијевић реизабран на функцију на Универзитету у Крагујевцу. Нарочито је спорно његово понашање из угла лекарске етике коју он по природи свог посла мора да поштује. Нисам чуо за такве скандале у нашој средини, али је и код нас присутан непотизам. Министарство је увођењем правилника за директоре завело неки ред.

Закон је у суштини добар. Сви акти школе и правилници морају се ускладити с њим до половине марта. Нови Закон је донео доста тога доброг кад је реч

БИЉАНА МИЛАНО ШКОЛЕ „17. ОКТО

1. о сузбијању насиља. Такође, предвиђено је и да једна од дисциплинских мера буде слање ученика на друштвенокорисни рад. Још једна добра новина јесте да се повећава одговорност родитеља. Нисам сигуран да ли је иједна школа покренула поступак против неког родитеља, али се свакако нама дају веће ингеренције. Поздрављам и одлуку да се предавачима дозволи и настава ван учионице, па деца могу обилазити музеје, позоришта

и тамо слушати час. Такође, предност је што су изабрани општински школски одбори, али у Закону није прецизирано каква ће бити њихова надлежност. Код избора директора је уведена трочлана комисија, а директорима је омогућено да се врате на наставничку функцију у два мандата. Једна од мана Закона јесте то што су у Војводини националним саветима остављене шире ингеренције. А за избор директора је битна воља колектива.

У својој околини нисам чула за случајеве попут дешавања у Крагујевцу. Од људи које познајем нема таквих. Мада, Министарство никада није било изнад факултета тако да ми ту ништа није чудно јер су факултети држава за себе. Такође, то није први скандал Универзитета у Крагујевцу који је имао и чувену „аферу индекс”. Педагошки факултет у Јагодини огранак је Крагујевачког универзитета и заиста ради сјајно. Ту никада није било никаквих проблема.

Усаглашавање наших статута и правилника са законом дуготрајан је

НАЗИЈА

РИ ГОВОРЕ ГОРДАНА ЈОВАНОВИЋ, ДИРЕКТОРКА СРЕДЊЕ МЕДИЦИНСКЕ ШКОЛЕ „ДР ИЗАБЕЛ ЕМСЛИ ХАТОН” У ВРАЊУ

Медији су писали о случају Небојше Арсенијевића, али ми смо толико преокупирани послом да немамо времена да се бавимо таквим стварима. Укључени смо у пет пројеката, уводимо електронски дневник и још много тога.

ОВИЋ, ДИРЕКТОРКА ОСНОВНЕ ОБАР” У ЈАГОДИНИ

посао јер има много докумената, а и секретари обављају редован посао који је врло обиман. Зато сада журимо да то све ускладимо на време. Сви подвлаче да је у Закону добро то што су сада коначно родитељи више одговорни за поступање своје деце. Такође, друштвенокорисни рад, који

се спомиње, добра је идеја, што ми одавно прописујемо својим интерним правилником. Нови акт предвиђа и одржавање школских часова ван учионица, што смо ми такође имали. Наши ђаци су обилазили Завичајни музеј, Галерију наивних уметника...

Кад је реч о Закону о основама образовања и васпитања, министар Шарчевић ради све да побољша школство у Србији и слажемо се са свиме што мења. Спроводимо стратегију борбе против насиља, е-дневник. Закони се мењају, уводе се новине и видимо да људи добро реагују на њих. Зато смо све то и подржали. Што се тиче избора директора, није се ту много тога променило. Сада одлука мора да прође наставничко веће и да је верификује министар Младен Шарчевић.

32 ИНТЕРВЈУ МИЛИБОР САКОВИЋ, директор Прве економске

ДИРЕКТОРИ ЋЕ БИТ СА СИНДИКАТИМА Пише: Наташа Анђелковић

ационални просветни савет не ради већ осам месеци. О битним стварима за српско образовање тренутно одлучује само министар просвете. О тим темама, као и о неким другим, разговарамо са Милибором Саковићем, дугогодишњим директором Прве економске школе у Београду, који је у јулу прошле године предложен за место председника НПС.  Скупштински одбор за образовање, науку, технолошки развој и информатичко друштво предложио Вас је за председника НПС. Шта се десило са тим? — У међувремену, дошло је до усвајања новог Закона о

Задатак Друштва директора јесте да помогне образовном систему и да олакша рад наставницима, директорима и ученицима

Измене које доноси нови закон неће одузети моћ Националном просветном савету, штавише биће ефикаснији, најављује предложени председник основама система образовања и васпитања, а самим тим су промењени и чланови Закона који се тичу састава, броја чланова и начина рада НПС. Тренутно, НПС не ради, у мандату је само 21 члан из претходног сазива од укупно 43 члана. МПНТР је у новембру тражило и добило предлоге нових кандитата за НПС по новом закону. Остало је да Влада РС изабере нови састав НПС и да изабере председника НПС.

 Одузевши му кључне ингеренције, министар просвете је изменама ЗОСОВ-а значајно умањио значај НПС и практично га свео на саветодавно тело. — Смањење броја чланова је добро, НПС ће бити ефикаснији и лакше ће доносити одлуке. Питање да ли НПС губи извршну или законодавну власт уопште не стоји. Претходни закон министру је давао могућност да потврди, поништи или по-

33 школе у Београду

ТИ РАВНОПРАВНИ А У ПРЕГОВОРИМА бољша оно што је НПС усвојио. Дакле, тај део је остао потпуно исти, само чланови закона другачије звуче и погрешно се интерпретирају у неким интересним сферама.  Која је улога Друштва директора чији сте члан? — Друштво директора постоји од 2009. године и данас има преко 520 чланова. Бројност чланства се огледа у одличном раду руководства ДДШС и његових чланова. Главна улога ДДШС јесте да побољшава ефикасност образовног система и да решава сва отворена питања, нарочито питања односа свих актера система: ученика, родитеља, запослених, Министарства. На пример, досад су се о битним питањима у просвети договарали Mинистарство и синдикати, а директори су у својим школама извршавали шта год да се они договоре. Сада директори, преко ДДШС, постају активан и равноправан партнер у свим договорима. Ти договори омогућавају да заједничким снагама лакше превазилазимо тешкоће у образовном систему, а самим тим га и побољшавамо и усавршавамо.

 Можда ћете ипак бити ближи једној од те две стране, оној надређеној? — Одговор је не. Трудимо се да будемо спона између њих. Врло често се у блиској прошлости дешавало да су директори били у односу на синдикат и Министарство као између чекића и наковња. Задатак ДДШС јесте да побољшава систем и на тај начин олакша рад наставницима, директорима и осталим запосленима у школи. Самим тим помогао је и ученицима и родитељима.  На челу сте и једне заједнице школа у Србији, и то највеће… — Председник сам Управног одбора Заједнице економских, правно-биротехничких, трговинских и угоститељско-туристичких школа Републике Србије. Заједница броји око 183 школе и покрива два подручја рада – област економије, права и администрације и област трговине, угоститељства и туризма.

Досад су се Mинистарство и синдикати договарали, а директори су морали да извршавају шта год се они договоре

 Како такав „конгломерат” функционише у пракси? — Трудимо се да свим школама које су наши чланови, али и онима које то нису, омогућимо што брже и ефикасније информисање. Врло сам поносан на мрежу комуникације и обавештавања коју смо направили. Врло смо ефикасни у решавању свих питања у оквиру оба подручја рада. Поносан сам и на комуникацију и сарадњу коју имамо и са Министарством и са оба завода и са осталим заједницама школа, као и на остварену сарадњу са високообразовним институцијама и другим субјектима у Србији али и ван Србије, у региону. Мислим да је наша заједница направила одличан систем, систем који функционише и ради на врло високом нивоу.  Умрежавању ту није крај…

— Тако је, једни смо од иницијатора Савеза заједница и удружења средњих школа Србије. Савез је званично основан пре две и по године у Вршцу. Ту су укључени председници свих заједница школа. Окупљамо се и договарамо о одређеним стратегијама и начинима деловања. На последњем састанку договорили смо се да евентуално заједнички наступимо са предлогом кандидата за члана НПС, али смо ипак одустали од те варијанте и заједнице су саме предавале своје предлоге за кандидате.

ПОЗНАТИ ГОВ

Да имате времеплов, на који школски час бисте волели да се вратите? Ваша најважнија школска лекција

2. Александра Јоксимовић,

директорка Центра за спољну политику

Живот је сплет непредвиђених околности 1.

Математика је моја скривена љубав и таленат. За многе је била баук, а за мене природна логика коју сам са лакоћом савлађивала. Никада нисам схватала како је други не разумеју, али сам закључила да она подразумева таленат. Мој други дар је била музика. А како сам дошла овде где сам сад? Знате, живот је чудна прича, сплет непредвиђених околности. Сви учитељи су били изненађени што нисам пошла путем математике. Јер, тај изазов решавања проблема и осећање задовољства кад се то деси и даље је јако у мени.

Изазов решавања проблема и осећање задовољства кад се то деси и даље је јако у мени

Из школе сам запамтила да су упорност и дисциплина незаменљиви. Ниједан таленат не вреди без упорности. Много тога сам научила од учитељице Милене Шестовић, која је била пред пензијом тада када сам ишла у школу. Она је том школском систему била светао пример и научила ме је основним корацима. Нас две смо имале бескрајно међусобно разумевање кад је реч о реду, раду и дисциплини.

Милован Данојлић, писац, песник и академик

Вратио бих се на географију код госпође Мазић 1. Да имам времеплов, вратио бих се на географију, занимао ме свет. Предавала нам је госпођа која се презивала Мазић, то ми је било занимљиво, али не знам ништа о њој, ни ко је, ни одакле је. Мора да је одавно умрла.

Из математике, кад нам је професор Савић објашњавао шта је тачка. Рекао нам је да то није оно кад убодемо кредом у таблу јер то има димензије, можда чак по пола центиметра дужину и ширину. Већ је то тачка пресека две праве, што се само може замислити, не може се материјално представити. Мени је то било интересантно.

ОВОРЕ ЗА ФБГ

Сања Илић, музичар и композитор

Лекције сам стицао на великом одмору

Од свих часова, вратио бих се на сваки дан после наставе и на једно теренче, које смо имали у близини школе, где смо играли фудбал. То ми је био омиљени „предмет”, никакво музичко, никакво ликовно или биологија. Мада сам на нацртној и солфеђу увек био најбољи, али ништа нисам учио, све сам некако унапред знао. То је чудно, али истинито.

Моји одговори су потпуно сулуди, али тако је. Најважније школске лекције стицао сам на великом одмору. То је једино што сам волео у школи.

Бранка Веселиновић, глумица

Живот добротом разумем, злобна и пакоснa бити – то не умем 1.

Радо бих се вратила на часове српског језика јер ја сам песник, стално пишем и говорим у стиховима. Основну школу завршила сам у Новом Саду и као ђак сам често ишла по школама да говорим стихове. Математичар нисам добар, али зато од раног детињства памтим да су поезија и проза увек биле присутне у нашем дому. Мама и бака су биле учитељице, сестра песникиња, а прадеда свештеник, и сви су стално писали. Сећам се да су нам за божићне и ускршње вечере долазили пријатељи и сви смо говорили стихове за ту прилику.

И у школи и у породици научила сам да је важно бити добар човек. Зато живот добротом разумем, злобна и пакосна бити – то не умем. Добар бити, то не мораш крити, каква сам ја, буди такав и ти!

ПОЗНАТИ ГОВ Иван Цвејић, бивши уредник Новинске агенције „Бета”

Научио сам да у свет идем отвореног ума

Волео бих да се вратим на било који час филозофије, код професора Предрага Ђуровића у Гимназији у Куршумлији. Имајте у виду да је то неких тридесетак година уназад, половина 80-их година, када су у школској настави и даље веома живи били и Тито и социјализам и Маркс и Енгелс и њихова наука. Ипак, професор Ђуровић је био омиљен јер је пронашао простор и начин да нас учи да у свему, баш у свему, морамо да мислимо критички, својом главом, и да не верујемо слепо ни у шта, већ да преиспитујемо апсолутно све што нас окружује. Разуме се, да бисмо то били у стању, морали смо да читамо и да знамо. Ко је разумео о чему је говорио професор Ђуровић, ствари су му касније биле много лакше. Ко се придржавао његових савета, могао је лакше да се носи са компликованим догађајима који су у годинама које су уследиле утицале на наше животе. Рат, на пример. Његови савети помогли су ми много и у новинарском послу, који сам годинама обављао. Основне у том послу су управо

две ствари о којима је и професор Ђуровић говорио – да знате добро то о чему пишете или говорите и да имате резерву према свему што чујете или сазнате док сами не проверите.

Не могу да издвојим једну лекцију, пре би то била скрипта или мањи уџбеник са више поглавља. Већину животних лекција добио сам у породици, од родитеља и старијег брата, један део од пријатеља, део, наравно, у школи, а део и из књига, филмова, музике, или са путовања. О томе да треба бити упоран, доста сам научио у војсци, на пример, а да треба пазити да се не огрешите о људе, научио сам од неких потпуних незнанаца. Предрасуде о људима, о другачијим навикама, о другим народима, најбоље се разбијају читањем и путовањем. Солидарност је нешто што нам све више недостаје, а о њој се мора учити још у породици. Све у свему, можда је најважнија лекција о томе да у свет и међу људе треба ићи от-

Предрасуде о људима, о другачијим навикама, о другим народима, најбоље се разбијају читањем и путовањем

Славен Дошло, глумац

Ауторитет се не намеће, већ заслужује

Вратио бих се на час географије зато што је професорка била у исто време и строга и забавна и правична и држала је занимљива предавања која су ме заиста интересовала.

Научио сам да није све у сувопарном знању иако је оно предуслов за стабилност касније у животу. Такође сам научио да се ауторитет не намеће, већ заслужује.

вореног ума, са способношћу да пажљиво слушамо друге и да од њих усвајамо оно што сматрамо да је исправно. Учење животних лекција никада није завршено и зато је важно да не бежимо са тих часова.

ОВОРЕ ЗА ФБГ Ирена Јовановић, ТВ водитељка

Најважније је из деце извући потенцијал

Вратила бих се на српски језик и књижевност код Наташе Ковачевић у краљевачкој гимназији, када она улази на час и каже пишите 10 речи које вам прве падну на памет. А онда, уместо српског, радимо психоанализу својих профила. И у некој од тих анализа, којих је било можда пет пута у те четири године, професорка Ковачевић ми је рекла да би требало да се бавим психологијом, односно нечим што има везе с људима. Тад сам почела да размишљам о томе и њени савети су ме стално пратили, односно речи да ја код других, као, могу нешто више да препознам. Зато ми је она и данас прва асоцијација на школу. Била је сјајна професорка. Није гледала на нас као на ученике, третирала нас је као људе, за разлику од осталих професора. Сад кад се сретнемо на прославама матуре, а било је 10, 15, па и 20 година, сви о њој лепо говоримо. А док смо ишли у школу, била је врло строга и принципијелна, код ње нико није могао лако да прође. Ја сам била „вуковац”, а код ње сам једва извлачила четворку. Били смо, иначе, добра генерација, сви су далеко догурали. Она је знала да пробуди људима амбицију. Умела је то у шуми оног лудила. То су биле деведесете – хаос, штрајкови, протести студената, свашта. Ја сам ишла у гимназију од 1991. до 1995. године, у најгоре време.

То ми је и најважнија школска лекција – извлачење људског потенцијала из ђака. Тада су сви били мало погубљени, а професорка Наташа је успевала да сваког од нас препозна као човека. Имали смо ту срећу. Имали смо и дивног разредног, који се лепо и људски опходио према нама. Тако смо сви остали повезани. То је врло важна лекција – да из тих шематизованих ствари дисциплином, доведе до тога да видите шта све можете. Нико од њих није нас пуштао да радимо шта хоћемо. Ми смо се баш мучили, наша гимназија у Краљеву била је на гласу као једна од најбољих и најстрожих, али смо успевали да се боримо и за део слободе и права. Водили смо ђачке штрајкове и свашта је ту било, али смо сви на крају отишли пут образовања. Тако смо затворили круг. Нису нас демотивисали, а била је инфлација, сећам се, није било ничега, плате родитељске нису вределе ништа. Сећам се: долазили су у школу, делили смо ужине. Невероватно време, али се нешто лепо изродило, што значи да није до околности, већ до људи који вас воде.

Имали смо и дивног разредног, који се лепо и људски опходио према нама. Тако смо сви остали повезани

ПОЗНАТИ ГОВ Ева Рас, глумица, сликарка и књижевница

Волела сам да бежим из школе

Не бих се ја вратила на неки школски час, већ на велики одмор. Нисам била одликаш, већ ђак испод просека. Волела сам да бежим из школе, да возим бицикл. Школу сам схватала као грађанску дужност и то сам мислила и за факултет. Силне шестице сам тамо подобијала. Родитељи су били дивни и нису ми замерали на томе јер су били задовољни братом који је био ђак генерације. Мајка и отац нас нису приморавали ни на шта, већ су нас пустили да радимо онако како волимо. Једино су инсистирали на томе да идемо у школу, а ја сам бежала само онолико колико су они то могли да оправдају. Јер, нисам ни знала како треба учити, све ми је било досадно. Нисам волела ниједан предмет посебно, а моја најбоља

другарица која је била одликашица чудила се како често идем у биоскоп, посећујем тече, тетке, стрине. Више сам волела природу него школу, да окопавам кукуруз, да бдим у штали. Детињство ми је било предивно.

Мајка и отац нас нису приморавали ни на шта, већ су Животна лекција коју никада нећу заборавити јесте једна са часа 2. нас пустили да биологије. Можда ће звучати чудно, али радимо онако како испричала нам је наставница да у зиду постоји мрежа разних мускула волимо. Једино су бешике које врше притисак и омогућавају нам да сувишне течности. То је било инсистирали на истиснемо просветљење за мене. Тек тада сам схватила у животу треба разумети како шта томе да идемо у дафункционише и да је то најважније, а не када се ко родио, како су нас учили. школу

ОВОРЕ ЗА ФБГ

39 Ана Бекута, певачица

Вратила бих се на све часове у гимназији

Да имам времеплов, вратила бих се на све часове у гимназији, не бих могла да издвојим посебан предмет. Али, ако вам кажем да сам била друштвено-језички смер, онда сигурно можете да претпоставите који предмети су ми били ближи срцу.

Тек када одрасте, човек схвати колико је заштићен и безбрижан био у родитељском и школском крилу. Током тих година, научила сам се социјалној интелигенцији, другарству, пријатељству... Касније сам схватила колико је образовање битан и важан сегмент живота, није ми то било најјасније у младости, јер сматрам да нам то тада и није дато да схватимо пошто тако незрели не знамо шта нас чека и куда ће нас однети путеви живота.

Ђорђе Вукадиновић, политички аналитичар

Мислио сам да ћу променити школу због професора латинског

Вратио бих се на часове историје и географије у основној школи, као и филозофије у гимназији. Такође, важни су били и часови код учитеља Милана који је први препознао мој таленат. Било је и оних наставника који су знали да подвикну, па и да нас клепе књигом или оним штапом за показивање, али сада, када смо старији, то су нам све боље успомене. Сећам се када се појавио нови професор латинског и толико нас наплашио да сам мислио да ћу променити школу. Каније је, наравно, постао један од мојих најомиљенијих професора.

Најважније што сам научио у школи јесте да је свако знање драгоцено, чак и оно наизглед непотребно. Ако некада мислимо да губимо време учећи нешто, пре или касније ће нам користити знање које смо било када стекли.

ОБРАЗОВНА Чаробњак просвете ПРЕДРАГ ВУКОСАВЉЕВИЋ, омиљени наставник математике из Обреновца

Обреновцу постоји једно лепо место – Основна школа „Посавски партизани” у којој ради наставник кога деца воле иако предаје математику и информатику. Предраг Вукосављевић се не труди само да им пренесе знање, већ децу уважава и мотивише их да постану добри и вредни људи. Предраг је један од оних, којих срећом има још, а којима ништа не може засенити љубав и преданост деци. Он је уређивао школски сајт где је цео тим активно учествовао у дизајну кроз истраживачки рад. Ученике води на Сајам књига,

У раду наводим ученике на то да поред дате литературе користе и савремене вебтехнологије како бих их подстакао на додатни рад

одвео их је да обиђу РТС, са децом је окречио школу, заједно су направили математичке степенице, а разломке уче тако што им наручи пицу. Вукосављевић као наставник математике и информатике ради четири године у ОШ „Посавски партизани” у Обреновцу. Тренутно је на мастер студијама из области Информациони системи и математика и редовно одлази на стручна усавршавања. – Када подучавам и припремам наставне материјале за ученике, користим различите методе и технике. Трудим се да прилагодим темпо рада и задатке различитим образовним потребама и могућностима ученика. У раду наводим ученике на то да поред дате литературе, школског материјала и ресурса користе и савремене веб-технологије (решавање тестова на Е-збирци, софтвер „Геогебра”) како бих их подстакао и мотивисао на додатни, допунски рад, и како бих предмет који предајем максимално учинио занимљивим и вољеним –

испричао је Вукосављевић, додајући да активно учествује у раду Тима за заштиту ученика од насиља, злостављања

и занемаривања и води филмску секцију која је добитник бројних награда за своје филмове које су кроз едукацију у техничким областима и уметности креирали ђаци. Предраг се труди да ученицима пренесе и знање које ће им користити у даљем животу и сматра да доброг наставника карактеришу и многе друге важне особине. Како он каже, добар наставник: воли свој посао, поштује личност и различитост сваког ученика, личним примером учи децу да буду добри људи. И он није јединствен случај у Србији. Много је наставника попут Предрага. Оних због којих образовање није изгубило битку. („КутакНет”)

ГЕРИЛА

41 ХАЏИ МАРКО ДИМИТРИЈЕВИЋ, нишки професор историје

Због њега је деци жао кад не иду у школу П рофесор историје Хаџи Марко Димитријевић јесте све само не обичан просветни радник. Он је један од оних предавача због којих ти на тренутак буде жао што не можеш да се вратиш у школу и који децу не учи само историји, већ и животним вредностима и пружа им успомене из основне и средње школе којих ће се сећати са осмехом на лицу. Хаџи Марко Димитријевић је професор историје из Ниша који ради у Првој нишкој гимназији „Стеван

Сремац” и у Основној школи „Учитељ Таса”. Тај иновативни професор водио је ученике возом, будући да се неки од њих никад нису провозали тим превозним средством, ишао је са њима на роњење, обилазио музеје у земљи и иностранству, учествовао на разним нацоналним и интернационалним пројектима, али и летовао и зимовао с децом. За све те акције Димитријевић и деца су новац проналазили или из приватних фондова и од спонзора, или уз помоћ родитеља. Занимљиво је што је овај

Ишао са ученицима на роњење, обилазио музеје у земљи и иностранству, израђивао пројекте, али и летовао и зимовао с њима

професора уједно и музичар и свира у бенду „Блекберис”. – Зарађујем за живот бавећи се музиком, тако да посао у просвети не сматрам егзистенцијалним питањем, јер од тог посла не живим, већ посебном приликом да дам све од себе како би генерације којима предајем из школе изашле богатије за нова знања и искуства – објашњава Димитријевић. Откад је, 2010. године, ушао у просвету, ту професију је схватио веома озбиљно и, како сам каже, стално се усавршава: – Увек на прво место стављам етику, здрав разум и унутрашњи осећај, потребу да се ученик осети важним, делом тима, и да се из сваког појединачно извуче најбоље и најквалитетније. Знање историје није пресудно. Битна је

припрема ученика за живот, функционално знање, повезивање наученог из историје са осталим стеченим знањима. Иначе, он је до прошле године био координатор образовања о Холокаусту, а са ученицима Гимназије „Бора Станковић” направио је филм о јеврејској породици Мандил и о њиховом страдању током Другог светског рата. Димитријевић је с ученицима учествовао и у пројекту „Дете, немој да се предаш”, који је посвећен превенцији малолетничке наркоманије. („Ноиз”)

САВРЕМЕНИ УЏБЕНИЦИ ЗА СРЕДЊУ ШКОЛУ СОЦИОЛОГИЈА

СРПСКИ ЈЕЗИК

1. РАЗРЕД: ЧИТАНКА, ГРАМАТИКА И ЗБИРКА ЗАДАТАКА ИЗ КЊИЖЕВНОСТИ

2. РАЗРЕД: ЧИТАНКА И ГРАМАТИКА

МАТЕМАТИКА

1. РАЗРЕД: УЏБЕНИК + РЕШЕЊА

3. РАЗРЕД: ЧИТАНКА И ГРАМАТИКА

4. РАЗРЕД: ЧИТАНКА И ГРАМАТИКА

ИНФОРМАТИКА

2. РАЗРЕД: УЏБЕНИК + РЕШЕЊА

ПРИРУЧНИЦИ ЗА НАСТАВНИКЕ

1. РАЗРЕД: УЏБЕНИК

2. РАЗРЕД: УЏБЕНИК

ГЕОГРАФИЈА

2. РАЗРЕД: УЏБЕНИК

3. РАЗРЕД: УЏБЕНИК + CD

ПРИРУЧНИЦИ ЗА НАСТАВНИКЕ

2. РАЗРЕД: УЏБЕНИК

3/4. РАЗРЕД: УЏБЕНИК

2. РАЗРЕД: УЏБЕНИК

ПРИРУЧНИЦИ ЗА НАСТАВНИКЕ

ФИЗИКА

1. РАЗРЕД: УЏБЕНИК

2. РАЗРЕД: УЏБЕНИК

4. РАЗРЕД: УЏБЕНИК

ПРИРУЧНИЦИ ЗА НАСТАВНИКЕ

ЛИКОВНА КУЛТУРА

1. РАЗРЕД: УЏБЕНИЦИ за друштвено-језички и природно-математички смер

1. РАЗРЕД: УЏБЕНИК

ПРИРУЧНИК ЗА НАСТАВНИКЕ

4. РАЗРЕД: УЏБЕНИК

3. РАЗРЕД: УЏБЕНИК

ЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИК WAY UP

1–4. РАЗРЕД: УЏБЕНИЦИ СА РАДНИМ СВЕСКАМА И ГРАМАТИЧКИМ КЊИЖИЦАМА + CD

4. РАЗРЕД: УЏБЕНИК

1-4. РАЗРЕД: ПРИРУЧНИК ЗА НАСТАВНИКЕ

3/4. РАЗРЕД: ЗБИРКА ЗАДАТАКА

1–3. РАЗРЕД: УЏБЕНИЦИ СА РАДНИМ СВЕСКАМА + CD

ПРЕДУЗЕТНИШТВО

3/4. РАЗРЕД: УЏБЕНИК

1–4. РАЗРЕД: УЏБЕНИЦИ СА РАДНИМ СВЕСКАМА + CD

ПРИРУЧНИК ЗА НАСТАВНИКЕ

ПРИРУЧНИЦИ ЗА НАСТАВНИКЕ

НЕМАЧКИ ЈЕЗИК

1–4. РАЗРЕД: УЏБЕНИЦИ СА РАДНИМ СВЕСКАМА + CD

ЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИК CHILL OUT

ПРИРУЧНИЦИ ЗА НАСТАВНИКЕ

ПРИРУЧНИК ЗА НАСТАВНИКЕ

2. РАЗРЕД: РАДНА СВЕСКА

ФРАНЦУСКИ ЈЕЗИК

РАЧУНОВОДСТВО

2. РАЗРЕД: УЏБЕНИЦИ за друштвено-језички и природно-математички смер

ПРИРУЧНИК ЗА НАСТАВНИКЕ

УСТАВ И ПРАВА ГРАЂАНА

АСТРОНОМИЈА

3. РАЗРЕД: УЏБЕНИК

ПРИРУЧНИК ЗА НАСТАВНИКЕ

БИОЛОГИЈА И МИКРОБИОЛОГИЈА

ПСИХОЛОГИЈА

3. РАЗРЕД: УЏБЕНИК

1. РАЗРЕД: УЏБЕНИК И ЗБИРКА ЗАДАТАКА

ПРИРУЧНИЦИ ЗА НАСТАВНИКЕ

ПО НОВОМ ПЛАНУ И ПРОГРАМУ

4. РАЗРЕД: УЏБЕНИК СА ХРЕСТОМАТИЈОМ

ИСТОРИЈА

1. РАЗРЕД: УЏБЕНИК

4. РАЗРЕД: УЏБЕНИК

ФИЛОЗОФИЈА

3. РАЗРЕД: УЏБЕНИК

ПРИРУЧНИК ЗА НАСТАВНИКЕ

ХЕМИЈА

ПО НОВОМ ПЛАНУ И ПРОГРАМУ

1. РАЗРЕД: УЏБЕНИК

3/4. РАЗРЕД: УЏБЕНИК

ПРИРУЧНИЦИ ЗА НАСТАВНИКЕ

Издавачка кућа „Klett” д.о.о. Београд, М. Бирјузова 3–5 тел.: 011/3348-384 факс: 011/3348-385 office@klett.rs

www.klett.rs

43 ЗАШТО ЧАСОПИС ФБГ НЕ СТИЖЕ НА КиМ

Косовска царина враћа све штампано на српском језику

Од 2017. године, наш часопис не стиже до колега у гимназијама у јужној српској покрајини

ада је Форум београдских гимназија покренуо овај часопис, циљ нам је био да сваки број стигне до сваке гимназије у Србији. Редовно га шаљемо и у десетак измештених гимназија на територији Косова и Метохије. На наше изненађење, у протеклој години све пошиљке послате на КиМ су се вратиле! Мислили смо да је проблем у ћирилици. Зато смо поново адресовали све пошиљке, овога пута латиницом, и послали их поново. Све пошиљке су се опет уредно вратиле и на свакој је, ћирилицом, писало: „Натраг / Царина Косова / Забрањена пошиљка”. Препрека нашем листу заправо је Царина тзв. косовске државе која не дозвољава пошиљке не само насловљене

на српском језику, већ и оне које садрже било какве публикације на српском језику. То су нам потврдили у Информативном центру „Поште Србије” када смо затражили објашњење зашто нам се пошиљке враћају. „Поводом Вашег упита, сагласно информацијама запослених надлежне организационе целине Предузећа – Регионалне радне јединице ’Косово и Метохија’, обавештавамо Вас да

Довољно је да на коверти стоји било какво обележје Србије, па да она никад не стигне где треба

Царина Косова не дозвољава дистрибуцију књига и другог штампаног материјала на српском језику”, гласи одговор. Исто објашњење дали су нам и у Гимназији у Kосовској Митровици. Царинску баријеру годинама тако не пролазе ни књиге, ни „Службени гласник”, ни бројне друге пошиљке намењене овој школи. Довољно је, кажу, и да на коверти стоји било какво обележје Србије, па да она никад не стигне где треба. - Принуђени смо да се сналазимо, шаљу нам пошту на адресе у оближњој Рашки или у Београду, па пошту понесе неко ко долази из тих градова. „Шверцујемо” своју пошту објаснили су нам запослени у школи. Проблем се донекле решава електронском поштом, али то наравно није увек могуће.

Вести

КАЗНА ЗБОГ ПРИЈАВЕ ДИРЕКТОРА

Од професора до ноћног чувара

Пут од предавача до ноћног чувара Горан Перић из Високе школе у Блацу прешао је за само две године. Он је 2016. године поднео кривичну пријаву против директора школе Љубише Милачића због сукоба интереса и злоупотребе положаја, а прошле 2017. добио је отказ. Сада је по налогу суда враћен на посао, али не и на радно место које је суд наложио. — Све што се дешава последица је кривичне пријаве коју сам поднео. Најпре сам остао без часова, затим и без звања. Виши суд у Прокупљу је још 30. новембра донео решење и наложио школи да ме врати на рад и то на место предавача. Али, директор није испунио налог суда — прича Перић, бивши председник синдиката у тој школи, који сада има статус узбуњивача. Уколико школа не поступи по налогу, прети јој казна од пола милиона динара. Међутим, помоћник директора за наставу Бојан Kоцић каже да школа не може да испуни налог суда, јер је наставно веће на основу Савета за високо образовање и мишљења министра рекло да Перић не може да буде предавач.

УЏБЕНИЦИ ЗА СРЕДЊЕ ШКОЛЕ

СРПСКИ ЈЕЗИК

1. РАЗРЕД: ЧИТАНКА И ГРАМАТИКА

2. РАЗРЕД: ЧИТАНКА И ГРАМАТИКА

3. РАЗРЕД: ЧИТАНКА

4. РАЗРЕД: ЧИТАНКА

ПРИРУЧНИЦИ ЗА НАСТАВНИКЕ УЗ ЧИТАНКЕ И УЗ ГРАМАТИКУ 1

ИСТОРИЈА

1. РАЗРЕД: УЏБЕНИК за гимназије свих смерова

ГЕОГРАФИЈА

2. РАЗРЕД: УЏБЕНИК за гимназије природно-математичког смера

3. РАЗРЕД: УЏБЕНИК за гимназије друштвено-језичког смера и општег типа

2. РАЗРЕД: УЏБЕНИК

ПРИРУЧНИЦИ ЗА НАСТАВНИКЕ

ПСИХОЛОГИЈА

2 и 3. РАЗРЕД: УЏБЕНИК

ПРИРУЧНИК ЗА НАСТАВНИКЕ

МУЗИЧКА КУЛТУРА

1. РАЗРЕД: УЏБЕНИК + 3 CD-a за гимназије друштвено-језичког и природно-математичког смера

2. РАЗРЕД: УЏБЕНИК + 3 CD-a

ФИЗИКА

1. РАЗРЕД: УЏБЕНИК

3. РАЗРЕД: УЏБЕНИК + 3 CD-a

4. РАЗРЕД: УЏБЕНИК + 3 CD-a

УСТАВ И ПРАВА ГРАЂАНА

ХЕМИЈА

2. РАЗРЕД: УЏБЕНИК

ПРИРУЧНИЦИ ЗА НАСТАВНИКЕ

1. РАЗРЕД: УЏБЕНИК

3. РАЗРЕД: УЏБЕНИК

ЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИК ЗА СРЕДЊЕ ШКОЛЕ

2. РАЗРЕД: УЏБЕНИК

КОМПЛЕТИ ЗА ПРОФЕСОРЕ

1. РАЗРЕД: УЏБЕНИК + CD И РАДНА СВЕСКА

ФИЛОЗОФИЈА

ПРИРУЧНИЦИ ЗА НАСТАВНИКЕ

ПРИРУЧНИК ЗА НАСТАВНИКЕ

New Horizons

1. РАЗРЕД: УЏБЕНИК 2. РАЗРЕД: УЏБЕНИК 3. РАЗРЕД: УЏБЕНИК 4. РАЗРЕД: УЏБЕНИК И РАДНА СВЕСКА + CD И РАДНА СВЕСКА + CD И РАДНА СВЕСКА + CD И РАДНА СВЕСКА + CD

БИОЛОГИЈА

3 и 4. РАЗРЕД: УЏБЕНИК

ПРИРУЧНИЦИ ЗА НАСТАВНИКЕ И ИНТЕРАКТИВНИ ТЕСТОВИ

ЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИК ЗА СРЕДЊЕ СТРУЧНЕ ШКОЛЕ

Solutions 2nd edition

1. РАЗРЕД: УЏБЕНИК

ПРИРУЧНИЦИ ЗА НАСТАВНИКЕ

4. РАЗРЕД: УЏБЕНИК

ПРИРУЧНИК ЗА НАСТАВНИКЕ

2. РАЗРЕД: УЏБЕНИК + CD И РАДНА СВЕСКА

3. РАЗРЕД: УЏБЕНИК + CD И РАДНА СВЕСКА

Издавачка кућа „Нови логос” д.о.о. Београд М. Бирјузова 3–5 тел.: 011/2620-365 prodaja@logos-edu.rs

СОЦИОЛОГИЈА

1. РАЗРЕД: УЏБЕНИК

4. РАЗРЕД: УЏБЕНИК + CD И РАДНА СВЕСКА

ПРИРУЧНИК ЗА НАСТАВНИКЕ

www.logos-edu.rs

УЏБЕНИЦИ ИСТОРИЈЕ ЗА СРЕДЊУ ШКОЛУ Издавачка кућа „Фреска” д.о.о. Београд, М. Бирјузова 3–5 тел.: 011/405-61-64 office@freska.rs

www.freska.rs

1. РАЗРЕД

општег, друштвено-језичког и природно-математичког смера

2. РАЗРЕД

природно-математичког смера

2. РАЗРЕД

друштвено-језичког смера

3. РАЗРЕД

општег и друштвено-језичког смера

3. РАЗРЕД

природно-математичког

и 4. РАЗРЕД

општег и друштвено-језичког смера

ЉУДИ НИСУ СПОСОБНИ ДА ВАСПИТАВАЈУ ДЕЦУ Специјалиста клиничке психологије Влајко Пановић упозорава на опасности савременог доба у одгајању деце и на велике грешке родитеља

една сјајна руска пословица каже: Дете је као сандук, све што у њега ставите, то ћете тамо и наћи. Родитељи данас занемарују чињеницу да до поласка у школу просечно дете у Србији учествује у око десет хиљада виртуелних убистава или експлицитних, перверзних, болесних радњи, брзе вожње, гласне музике. Све то подиже ниво адреналина и дете већ у раном узрасту постаје узнемирено – објашњава специјалиста клиничке психологије Влајко Пановић, који је каријеру провео на Војномедицинској академији, а сада води Школу родитељства о савременом васпитавању деце. У разгово-

Просечно дете у Србији до поласка у школу учествује у око десет хиљада виртуелних убистава

ДРУГИ ПИШУ

Спутњик Србија ру за „Спутњик” он је недавно упозорио на очигледну контролу савременог човека путем развијене потребе за сталном забавом, тако што се данашњи човек само забавља, али се заправо не игра и не осећа праву радост. – Парадокс савременог доба јесте да су људи све мање срећни, слободни и способни у васпитавању деце, али и у сналажењу са самима собом, јер технологија и медији човеку нуде илузију да лако може да превазиђе све проблеме. У разапетости између реалности и виртуелног, највећи цех плаћају деца – наводи Пановић. Говорећи о улози медија,

Зашто вичете на своје дете, да ли има ефекта? – Ако стално деци говорите: „пази”, „ниси добар”, а не објасните зашто, непрекидно понављате: „води рачуна о овоме”, говорите детету ружне речи, оно нажалост, после неког времена прихвата ту слику о себи, слику о себи као лошем. Ми не научимо децу да цене вредности, већ да буду оно што смо ми. Да се изражавају ружним речима, да галаме. Питам родитеље: Зашто вичете на своје дете, да ли има ефекта? Нема ефекта – објашњава Пановић.

истиче да су они усвојили принцип коришћења психолошког механизма манипулације, који се користи за време ратова како би се размекшало јавно мњење, попут правила контрадикторних информација. – Пример је термин о уласку Србије у ЕУ 2025. године. У истим вестима имате информацију која каже: Да, али Србија прво мора да уради то и то…, а на крају цитирају неког службеника из Европе који каже да вероватно неће бити проширења. Ефекат тога је слуђивање, доживљај сопствене немоћи да одлучујемо, а онда пристајемо на оно што нам се нуди – закључује Пановић додајући да су

У разапетости између реалности и виртуелног, највећи цех плаћају деца принципи којима се постижу политички циљеви ушли и у наше породице. Тако се манипулација „штапом и шаргарепом” често користи при храњењу деце. – Ако поједеш ово, пиле татино, мамино или бабино, добићеш чоколадицу или да гледаш цртани филм. Парадоксално, за седам дана дете усваја тај образац, али у својој формули — појешћу ако….

Вести

МАЈКРОСОФТ ОБРАДОВАО ШКОЛУ

Наставник из Гане добио рачунар!

ГДЕ НАСТАВНИКЕ ВОДЕ ЦИВИЛИЗАЦИЈСКА

Нисмо више живо постајeмо тезгаро Пише: Синиша Митрић, професор Математичке гимназије

Д Наставник информатике из Гане, који је одушевио свет цртајући интерфејс МС Ворда на старој табли, добио је рачунар од Мајкрософта. Иако школа у којој предаје нема ни један рачунар, наставник Ричард Акото је желео да својим ученицима приближи свет дигиталне технологије и припреми их за сусрет „уживо“ са рачунаром. Тако је кредом на табли цртао оно што би видели на монитору рачунара, када би га имали. Он је заправо желео да их припреми за национални испит из информатике на коме ће решавати исте задатке као и деца из богатијих школа и градова. Прича је брзо стигла до Мајкрософта који је одлучио да наставнику поклони један рачунар са пакетом професионалног софтвера. Акото се веома обрадовао, али каже да само један рачунар ипак не може решити недостатак у настави за све ђаке.

анас, у времену различитих економских, социјалних и егзистенцијалних изазова, на један драматичан начин оживљава и актуелизује се питање о природи, квалитету и перспективама образовања. Свакако да је такав интерес оправдан, а друштвена брига за просвећивање, освешћивање и култивисање младих разумљива и одговорна. Ипак, стиче се утисак да се одговори на ова битна питања не очекују од непосредних актера васпитнообразовног процеса, нити се овој сфери признају зрелост и аутономија да такве визије понуди. Од учитеља и наставника прихватљиве су евентуално сугестије и коментари на довршена законска решења, елаборате и пројекте у настави. О могућности да они сами понуде иновације, просветне стратегије или плодне друштвене идеје – нема ни говора. Образовању и култури одриче се потентност да утиче и мења, храброст да предводи и признање да ствара. Поменута вишеструка цивилизацијска превирања разлажу старе обрасце живота, моделе усвајања и начине примене знања. Уздрман је цео вредносни универзум данашњице, пољуљани стубови културе, оспорена човечност као кључна претпоставка новог

доба. Оваква атмосфера није нешто ново, обично тако бива када се смењују природни и историјски циклуси, мењају границе светова или успостављају вододелнице епоха. Међутим, као да није јасно зашто у времену оваквих искушења не чујемо глас просвете, мишљење професора, потребу ђака. А требало би, из учионица и амфитеатара у којима млади размењују мисли и осећања, да чујемо и смех који улепшава и учења која олакшавају живот. Школа, међутим, губи одлике заједнице, дома, места где слободоумни људи размењују најшире људске садржаје и узрастају у интелектуалној и моралној врлини. Она, грубо говорећи, постаје место обраде и сервисирања производног материјала за потребе тржишта. Наставник престаје да буде животни учитељ и људски

Школа губи одлике заједнице и места где слободоумни људи узрастају у интелектуалној и моралној врлини. Она постаје место обраде и сервисирања производног материјала за потребе тржишта

узор, постајући тезгарош и сервисер. Школски колектив престаје да буде аутономна заједница посвећених, одговорних и слободних, који кроз размену идеја стварају боље људе, нове могућности и развојне перспективе. Он се своди на конгломерат занатлија и техничара, без међусобних академских веза и умног односа према битним питањима образовања. Исходи наставе и учења своде се на инструменталне и утилитарне циљеве. О срећи се у том контексту више и не пита, то је индивидуално и психолошко стање, сведено на приватност и необавезност доколице. Ако бисмо сада у ова своја колебања хтели да уведемо синдикалну перспективу, можда бисмо за тренутак остали у недоумици којем ћемо се приклонити царству. Ова мисаона станка, међутим, помаже нам да разјаснимо могуће приговоре и да наговестимо визуру једне нове просвете и модерне школе, која неће изгубити везу са антрополошким коренима и образовним темељима. Синдикат није само правна и техничка служба, каса узајмне помоћи или новогодишња декорација школе. Организација овог типа хоће да суштинска образовна питања врати образовању, његовим унутрашњим токовима. Ова врста удруживања и осећање солидарности иду за тим да се очувају универзалне хуманистичке, социјалне

А ПРЕВИРАЊА

отни учитељи, оши и сервисери Синдикат није само каса узајмне помоћи или новогодишња декорација школе. Ова организација хоће да суштинска образовна питања врати образовању, његовим унутрашњим токовима

и културне вредности и да се нагласе просветни приоритети. Такође, синдикално размишљање није лишено тржишног инстинкта, нити способности да се знања примене и употребе. Али ти захтеви не могу бити учитани споља, они морају бити резултат унутаршколске размене, квалитета који се снажи у креативној размени и критичком преиспитивању. Синдикат такође афирмирише дух научности, стручног

усавршавања и личне одговорности. Бити брана свакој врсти идеологизације и инструментализације образовног процеса и чувар његове аутентичне парадигме. Стајати увек на страни човечности, коју саборност потврђује, и човека, кога слобода проверава. То значи признати да знање без морала може бити сурово, друштво без културе тоталитарно, а школа без достојанства наставника стерилна. Не смемо се, стога, лишавати

искуства другачијег и алтернативног. Не можемо престати да сневамо, маштамо и развијамо утопијске садржаје. Морамо подстицати склоност људске природе ка бољем у различитим аспектима педагошких ситуација или видовима синдикалне борбе. Подстакнимо дијалог у школама, покренимо образовне форуме и конференције гимназија. Не могу експертске комисије или формалне одредбе дати довршене рецепте за социјалне и просветне тешкоће. Само целовит, искрен и слободан дијалог свих образовних субјеката може данети нову енергију, синтетичке идеје и развојне оријентире нашем посусталом бићу. Образовање је интринсична, а не инструментална вредност!

Вести

ДЕФИЦИТАРНА ЗАНИМАЊА

Чека нас увоз наставника

Наставници математике, физике и енглеског језика већ су дефицитарна занимања у многим крајевима Србије, а нова тенденција преласка овог кадра у ИТ сектор довешће нас до тога да их ускоро увозимо. Рачуница је јасна: просечну плату нешто вишу од 40.000 динара и радни дан испуњен динамиком коју ствара 30 ђака наставници лако замењују за често дупло већу плату и за посао уз тишину једног рачунара. Управо они којих нам највише недостаје најлакше и налазе посао као почетници у програмирању или асистенти при изради разних апликација. – Радим као преводилац у једној ИТ фирми већ две године. Правимо апликације за разна тржишта. Као професор енглеског језика одлично се служим и немачким и лако сам се уклопио. Плата ми је већа за 300 евра него у школи, али то није био први мотив што сам овде, него боље радно окружење. Предавао сам у једној стручној школи у Новом Саду и свакодневно доживљавао стрес, што због ученика, што због њихових родитеља, али чак и због колега – каже Александар Марић за „Блиц”.

Гимназије и средње школе требало би ученику да дају одрживо образовање Коме се данас обраћају наставници у основној и средњој школи? Ђацима који су разапети између културе књиге и културе екрана

вака промена курикулума у гимназији или било којој средњој и основној школи, па тако и ова најновија у Србији, може бити успешна само ако истовремно води рачуна о интеракцији три елемента основних аспеката ђачког подучавања. Пројектом Рука у тесту за сваки од ових сегмената дат је одређени број књига, неке се могу купити у Заводу за уџбенике, а неке можете преузети бесплатно са истоименог сајта, који има више од 2000 страна. Три питања с којима се суочава сваки васпитач, учитељ

Интерактивни троугао основних аспеката ђачког подучавања

ПЕДАГОГИЈА (пет књига)

ПРОЦЕЊИВАЊЕ (три књиге)

или предметни наставник, на било ком нивоу образовног система, јесу: Коме се данас обраћају наставници у основној и средњој школи? Ђацима који су разапети између културе књиге и културе екрана.

САДРЖАЈ

(петнаестак књига)

Међутим, иако ученици у просеку проводе пет сати пред неком врстом екрана, а у школи су шест сати, подаци говоре да је ипак, на основу анкете са око 900.000 адолесцената у Француској (податак из часописа CLEFS NO64, 2014, стр. 30), око 25 одсто ђака по завршетку основне и средње школе неприпремљено за изазове с којима се данас суочавају! За Србију немам податке. Шта школа мора да понуди? Курикулуме који ће, поред дисциплинарног приступа, користити и интердисциплинарни с комплексним темама из свакодневног живота. Могућност активнијег учешћа ученика у наставном процесу уз коришћење неформалног и информалног образовања, и више формативног процењивања. Како им нудити предвиђени програм? Сматрамо да су могуће дубоке трансформације и у школама Србије ако

професори постепено примењују педагогију засновану на истраживачком и пројектном приступу. Ови педагошки приступи су кохерентни и привлачни свим ученицима јер поштују, не само њихове друштвене, културне и географске разлике, него и специфичности које намеће свака школска ситуација Закључио бих да само одговарајући ресурси, поштовање према наставнику и синергија свих нивоа образовног система и друштва у Србији могу да дају допринос одрживом образовању и поштовању економије деце и адолесцената у нашим школама. Др Стеван Јокић, професор-научни саветник у пензији.

Био је професор у гимназији и у школи ученика у привреди, продекан и декан на ПМФ Универзитета у Крагујевцу, научни директор у Институту Винча. Добио је од Француске академије међународну награду PURKWA за доприносе у научном описмењавању деце планете, а носилац је и три француска одликовања.

49 ДНЕВНИК ЈЕДНЕ УЧИТЕЉИЦЕ

„Шири, шири, весели пешкири!” Пише: Ивана Бошњак Бошњак

ој, људи моји, што сам сањала страшан сан! Као, налазим се на једном игралишту на којем се играју силна деца. Све изгледа као да је нека седамдесет и која, али, ја нисам сама, на рамену ми Ванда, са свешћу коју данас има, и са причама о ненасиљу које форсира у последње време. Покушавам да пронађем групу деце којој бих се прикључила у игри. А они се сви играју игара којих сам се стварно и ја играла кад сам имала осам година, али ми Ванда на рамену, као чавка засела, и контролише ме. Прво сам наишла на девојчице које су се играле „ласте пролас’те”. Прикључим се, док оне певају: „Ласте, пролас’те, кроз гору нам долас’те. Наша гора зелена, а ваша је увела!” Ухвате ме испод „моста” које је направило рукама двоје деце у игри. Треба да се изјасним да ли више волим златну огрлицу или златан прстен. Таман да кажем, кад – ооопс! Ванда с рамена повиче: „Свакако си спонзоруша чим се изјашњаваш за злато! Ако волиш огрлицу, значи да имаш потребу за везивањем, треба да идеш психологу. Ако желиш прстен, ти си нееманципована, једног дана ћеш бити неслободна у браку јер ће те прстен обавезивати!” Побегох јер, кад будем имала двадесет и нешто, неће бити модерно ни везивати се, ни обавезивати се. Мало даље, деца се играју „труле кобиле” Нанизали

се некако једни на друге, па остали скачу на њих, и кад екипа „скакача” наскочи на ове што су „кобиле”, треба још цупкати и одбројавати да се види колико су кобиле труле. Допадне ми се, и таман да наскочим, кад из мене проговори Ванда: „Труле кобиле?! Зар ти не знаш да тако вршиш први ниво насиља, наскачеш на неког!? Плус, драга моја, Друштво за заштиту животиња тврди да су кобиле племените животиње, не могу бити труле! Желиш да твоји родитељи одговарају?” Нисам желела да се замерим Друштву за заштиту живо-

тиња, а још мање да вршим насиље над другарима, па побегох. Пратио ме њихов смех, радовали се и уживали, а ја сам само мислила на то како и не знају да их ускоро чека пријава за насиље над вршњацима и животињама. Недалеко од те групе деце, неколицина је правила праћке. Ванда из мене је одмах проговорила нешто у стилу како је то опасно за децу и птице, како могу нанети бол неком ако гађам из праћке. Чак и ако гађам дрво, угрожавам природу, те одатле одмах збрисах да деца која праћке праве не виде да сам пожелела

да гађам, бар једном. Заобишла сам оне који се играју „нека бије, нека бије” јер је то звучало као трећи ниво насиља, побегла сам од оних који су се играли „чепе” јер је чепање такође на списку, а правила се да не видим оне који играју „бело, плаво, црвено” да ме не би прогласили русофилком и анатемисали као противницу ЕУ. Тражећи групу деце којој могу да се прикључим, видим да један стоји, држи руку иза главе, остали га пљескају по руци, а кад се он окрене, они сви вичу: „Зззззз!” Тај погађа ко га је пљеснуо. Придружим им се, и пошто сам „ново месо”, станем с руком иза главе. Мајко моја, кад ме тресну неко! Окренем се, а они сви зује! Кога да оптужим за ударац? Викнух да ћу их све пријавити и одох главом без обзира. Лутајући игралиштем, слушајући вриску раздрагане деце, почела сам да губим наду да ћу се игде уклопити. А онда нађох игру! Сви се држе за руке и певају: „Шири, шири, весели пешкири!” Е, „весели пешкири” су права игра за освешћене и еманциповане, толерантне, ’ваке кô што смо Ванда и ја! Пробудих се у зноју. Како су толике генерације одрастале и опстајале на овим играма? Како су успевали да имају срећно детињство? Нису били свесни тога да су злостављани и злостављачи, то је!

Вести

ОПАСАН ПРЕДЛОГ АМЕРИЧКОГ ПРЕДСЕДНИКА

Трамп: Учитељима треба дати оружје

Амерички председник Доналд Трамп сугерисао је да би наоружавање наставника могло да помогне у спречавању масакра, попут оног који се недавно догодио у Флориди, када је убијено 17 ученика. Трамп је подржао такву идеју током сусрета у Белој кући са ученицима који су преживели пуцњаву. – Када бисте имали наставника који је вешт и обучен са оружјем, то би могло да оконча напад врло брзо – казао је он. Убрзо након тога уследиле су оштре реакције јавности, а на Флориди и у Вашингтону су организовани протести против Трампа и републиканаца и њиховог предлога реформе закона о наоружању. Шеф Беле куће је потом изјавио да су његову изјаву медији истргли из контекста. – Никад нисам рекао „дајте наставницима оружје”, као што тврде лажне вести Си-Ен-Ена и Ен-Би-Сија, већ да се размотри могућност давања оружја наставницима који знају да га користе, са искуством војне или специјалне обуке, само најбољим – прецизирао је амерички председник на друштвеној мрежи Твитер. („Дневник”)

СОФТВЕР ЗА БЕР И МЕДИЦИНСКИ С

тудент друге године Високе школе струковних студија за информационе технологије (ITS) Марко Митровић из Београда патентирао је своју идеју за израду софтвера који ће омогућити крајње једноставно пословање у медицини и фармацији. Осим тога, имплементацијом овог софтвера оствариле би се милионске уштеде у здравству јер се потпуно спречава црно тржиште лекова и медицинских средстава, које сада годишње износи око триста милиона евра. На ову идеју Марко је дошао још раније јер су његови родитељи радили у фармацији, па је упознао проблематику и елементе фармацеутског пословања посматрајући процесе набавке, дистрибуције и употребе лекова и медицинских средстава. Своју идеју је патентирао у Заводу за интелектуалну својину у виду патента и ауторског права. С обзиром на то да је на ITS-у упознао елементе програмирања, сачинио је комплетан и једноставан пројекат који све ове процесе олакшава, убрзава и помоћу којих се прате законске регулативе.

БЕРЗА ЛЕКОВА И МЕДИЦИНСКИХ СРЕДСТАВА На основу овог пројекта врши се једноставно нару-

Вођени су преговори о сарадњи са компанијама ComTrade и Asseco SЕЕ из Београда. Пројекат је једноставан и састоји се из три дела: 1. Берза лекова и медицинских средстава; 2. База пацијената; 3. Компјутерска дијагноза.

чивање, планирање потреба и статистика потрошње свих лекова. На овај начин се постиже моментално скидање потребних производа са стања БЕРЗЕ ЛЕКОВА помоћу интернета (онлајн), по најповољнијој цени, уз брзу и ефикасну доставу.

Пројекат под називом БЕРЗА ЛЕКОВА И МЕДИЦИНСКИХ СРЕДСТАВА осмишљен је јер се појавила потреба за квалитетним пословањем у фармацеутској бранши. На овај начин се постижу велике уштеде средстава и времена, контролише се порез и царина, планира се буџет, а такође се потпуно елиминише црно тржиште лекова (које годишње само у Србији износи око триста милиона евра). Пројекат се прави у неколико фаза, које се допуњавају и надовезују. Основа је БАЗА (БЕРЗА) свих регистрованих лекова у Србији , медицинских средстава и ОТЦ препарата на тржишту. У сваком моменту

РЗУ ЛЕКОВА ИХ СРЕДСТАВА се немерљива уштеда средстава, која се могу употребити за изградњу нових болница и за побољшање целокупног здравства

Вести

МЛАДИ ОБЕСХРАБРЕНИ И ОБЕСПАРЕНИ

Живе с родитељима и маштају о иностранству

може се утврдити стање и потрошња према планираном буџету и потребама. Такође се драстично смањује лагер, што је основ тржишне економије. На овај начин се здравствена установа, као и РФЗО (тј. буџет РС), штити од злоупотреба, сиве економије и превеликог лагера. Има простора за планирану потрошњу и хитну набавку, штеди се време и реагује се у правом тренутку. Такође, овим системом се губи потреба за распи-

сивањем скупих и спорих тендера за набавку, који су често неефикасни, обарају се и успоравају снабдевање. Овај софтвер се може применити и на осталу робу, акцизну, пољопривредне производе и све остале за које је потребно ефикасно и прецизно пословање. Систем омогућава преглед и планирање производње, увоза и потрошње лекова . Овим пројектом, који се квалитетно подржава добрим софтвером, остварује

У следећим фазама се праве додатни програми којима се скенира стање сваког пацијента (применом матичног или здравственог броја), са могућношћу прегледа свих медицинских услуга које је током времена добио. Може се добити и комплетан увид у здравствено стање (снимци на скенеру, МР, лабораторијске анализе, кардиолошки прегледи, уролошки прегледи и сл.), тј. све специјалности ће имати свој програм у који се убацују добијени подаци за сваког пацијента. Ово подразумева да лекар нема потребе за писањем рецепата (што се тренутним обликом е-рецепта није избегло). Пошто су сви корисници у једној бази и умрежени, фармацеут (у моменту уласка пацијента у апотеку) има на екрану шта му је лекар прописао, шта се од лекова плаћа, као и податак о партиципацији.

Са разним апликацијама (које ће пацијенти моћи да убаце у мобилне телефоне) постоји и могућност лечења онлајн, тј. компјутерске дијагноза која ће у сваком тренутку усмеравати и помоћи да и лекар то потврди на основу додатних анализа и клиничке слике пацијента.

Пројектант: Марко Митровић, студент Високе школе ITS

Бобан Стојановић, председник Кровне организације младих Србије, истиче да је њихово прошлогодишње истраживање показало да две трећине младих у Србији, старости од 15 до 30 година, живи у родитељском стану и без прихода. Чак 90 одсто њих није ступило у брак. – Подаци изведени из „Алтернативног извештаја о положају и потребама младих” показују да су млади у Србији разочарани и забринути чињеницом да не могу да пронађу посао и да живе самостално. Највећи број младих у Србији живи у својој момачкој или девојачкој соби, петина изнајмљује стан, свега десет одсто има стан у свом власништву, а око пет процената младих живи у студентском дому. Обесхрабрује податак да чак 60 одсто младих нема никакве месечне приходе, а више од трећине њих планира да се исели из родног места у потрази за бољим животом. Док млади из руралних крајева планирају пресељење у већа места, млади из градова маштају о емиграцији у земље Западне Европе – упозорава Стојановић за „Политику”.

ОНИ КОЈИ СУ ПЛАТИЛИ ЦЕНУ ГЛАЂУ И ПЛАЋАЈУ ЈЕ И ГУБИТКОМ ПРО

Смиља, Диске и Петар дочека П рошло је годину дана од штрајка глађу троје професора испред Владе Републике Србије. Разлог за њихов штрајк било је доживотно одузимање њихових лиценци за рад у просвети.

За сва три случаја заједничко је да су имали елементе самовоље директора школа, што представља један од највећих проблема у заштити права запослених у просвети.

Троје штрајкача глађу, професоре Смиљу Јанковић из Новог Сада, Петра Благојевића из Крагујевца и Живадина Дисића Дискета из Ниша, подржао је Форум београдских гимназија који им је, по највећем мразу и кошави, пружио сву могућу помоћ: ћебад, шатор, преговоре и подршку медија. Поред тога, Форум је званично протестовао код министра Шарчевића и, после њиховог десетодневног

штрајка глађу, у преговорима успео да Министарство оповргне одузимање лиценци. Тиме је Министарство признало да је погрешило. Још више, у новом Закону о основама система образовања и васпитања, који је на снази од септембра 2017, члан којим се уређује одузимање лиценци за рад наставника значајно је промењен. Тако више није могуће да наставник изгуби лиценцу до завршетка судског спора, а посебно не

Исповест Смиље Јанковић з Зар ријалити не подсећа на ш – Моја прича је мало чудна, знате „Задруга”, „Парови”... то је тако бизарна ситуација! Али ја сам знала да, ако верујем у Бога и ако сам поштен човек... Све се своди на одмеравање снага, ко је ту јачи. Дошла сам до сазнања да сам ја као појединац била моћна,

али сам имала проблем са директорком која је имала другу врсту моћи. Она мени није била дорасла, али ме је склонила – објашњава професорка Смиља за наш лист. – Морала сам да учиним нешто са собом. Зато сам направила искорак из своје

„зоне комфора” и ушла на непознат терен, у ријалити, са свим својим дотадашњим професорским искуством, да бих опет и ту била професор – прича нам Јанковићева и каже да јој „ни тамо нису дали прилику”. – Зар ријалити не подсећа на школу? Моја животна ситуација се пресликала у ријалити. Ја сам и тамо била средство да би неко други дошао до изражаја. То су глупе ствари, али је једноставно тако. Тамо, у ријалитију, исто је као школа, зборница и учионица. Не дају ти да искачеш. Ја сам им била идеална за такву ситуацију. Својим поступцима. Испала сам жртва, по некима, али ја мислим да свеукупно нисам жртва јер ја сам борац – каже звезда ријалитија и истиче да је она морални победник и да су јој многи рекли да је тамо била најбољи играч. – Показала сам то што би

сваки професор требало да ради, а то је да не подлеже конформизму и да увек има своју аутономију и оригиналност. Бивши ученици данас ми кажу: Исти сте како Вас и ми знамо са часа. У преводу – доследна сам себи, без обзира

ОФЕСИЈЕ

кали лиценце, али не и посао самовољом директора школе. Овакви случајеви ће убудуће бити спречени. Цену за то су платили њих троје: иако су им враћене лиценце, Смиља, Диске и Петар и даље не раде у школи. Диске је данас на бироу рада јер начелник Школске управе Ниш није испунио налог министра просвете да му пронађе место у некој другој школи. Петра његова директорка (која му је и уручила отказ) није хтела да прими натраг

иако ју је лично министар Шарчевић замолио да га врати на посао. А Смиља Јанковић? Е, то је већ посебна прича. Овој професорки хемије из Новог Сада пре годину дана је враћена лиценца, али је касније на суду изгубила спор „због психичког злостављања ученика”. Тако јој је лиценца по други пут одузета, на основу судске пресуде. Наиме, поручила је ученици „да не мора ни да долази на наставу и имаће код

ње петицу јер ће њена мама, као и прошле године, свакако то завршити са директорком”. Суд је тај чин сматрао злостављањем ученика. Смиља Јанковић се одлучила на један контроверзни корак – да се прикључи ријалитију на телевизији. Није једноставно помирити професију професора школе са јавним испољавањем таквог типа. То се, наравно, не може ни догодити. Изузев када живот пише романе.

да она себе није издала јер је „ријалити само друга форма учионице”.

– Поручила бих својим бившим колегама да сагледају моју ситуацију из другог угла. Ништа се не догађа случајно, можда се то дешава због нечег бољег. Једноставно, морала сам да се суочим са самом

собом. Све камере су упрте у „Парове”, а нико не обраћа пажњу на штрајкове професора и на неправде које школски систем наноси наставницима – упозорава ријалити професорка.

за ФБГ: школу? Министре, да ли си ти и човек? – Шта бих поручила министру просвете? Дај отказ – неспособан си! Зашто ме ниси звао док сам била у „Паровима”? Зар ти није било чудно? Ти јеси министар просвете, али да ли си ти и човек? Чим није човек, он треба да дâ оставку, ћао! То је уједно и добар и лош пример да се ништа у овој земљи не може променити набоље – закључује звезда „Парова”.

на то да ли сам у учионици или пред камерама, у јавности. Учила сам ученике хемији и да буду паметни и одговорни и то је требало да радим и испред камера – наводи Смиља и наглашава

Све камере су упрте у „Парове”, а нико не обраћа пажњу на штрајкове професора

ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТА УНИОН У БЕОГРАДУ Булевар маршала Толбухина 36, 11070 Нови Београд Tel. 011 2095 502; 2095 581; 3196 377 www.pravnifakultet.rs

Да учите и научите у пријатељском окружењу! УПИС 2018/2019  ОСНОВНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ (180/240 ЕСПБ)  МАСТЕР АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ (60 ЕСПБ)  ДОКТОРСКЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ (180 ЕСПБ) Факултет је основан 2001. године, као први приватни правни факултет у Србији, а прву генерацију студента уписао је 2002. године. Регистрован је Решењем Министарства просвете и спорта РС број 61200-295/2001-04 од 1. новембра 2001. године. Комисија за акредитацију и проверу квалитета Републике Србије издала је 4. 12. 2008. године Уверење о акредитацији бр. 612-00-668/2008-04, а 18.05.2009. године Правни факултет Универзитета Унион је од Министарства просвете Републике Србије добио Дозволу за рад број 612-00-43/2009-12. У наредном циклусу, 2013. године Комисија за акредитацију и проверу квалитета РС издала је Факултету Уверење бр. 612-00-02500/2013-04 за извођење студијских програма основних академских студија у трогодишњем и четворогодишњем трајању, мастер и докторске академске студије.

Зашто Правни факултет Универзитета Унион?  Након положеног правосудног и адвокатског испита завршени студенти могу да се упишу у било коју адвокатску комору у Републици Србији.  Учи се у малим групама, у пријатељском окружењу уз посвећене професоре и асистенте са изузетним референцама.  Стиче се драгоцено искуство кроз програме праксе у судовима, адвокатским канцеларијама, органима управе, привредним друштвима и другим организацијама.  Већ током студија оспособљавамо студенте да обављају правне послове у оквиру програма бесплатне правне помоћи.  Студентима је на располагању савремено опремљена компјутерска сала, библиотека (11 000 наслова) и читаоница.  Одобравамо 10 стипендија за студенте који су током средњошколског образовања остварили просек 5,00, награђујемо најбоље студенте треће и четврте године студија у виду потпуног или делимичног ослобађања плаћања школарине, Студенту генерације уручујемо вредну награду.  Ми своје студенте знамо по имену, подстичемо их да буду најбољи и поносимо се њиховим успесима!

ДА ЛИ СТЕ ЗНАЛИ?

Да се највећа школа на свету налази у граду Лакнау у Индији. Школу „Сити Монтесори” похађа преко 55.000 ученика, а има 1050 учионица и 4500 запослених. Када је основана 1959. године, имала је само пет ученика. Данас, сваког дана у једној школској згради буде и до 7500 ђака, те је уписана у Гинисову књигу рекорда.

Да је први програмер на свету била дама, Ејда Ловлејс, ћерка славног лорда Бајрона. Да се не би, као отац, бавила песништвом, мајка ју је усмеравала ка математици. Тако се заинтересовала за пројекат аналитичке машине. Предвиђала је и могућности ове машине и за општије ствари (компоновање музике, графику), али и за шире научне примене. Она је 1815. године написала први машински алгоритам за „машину која мисли” много пре појаве првих рачунара. У њену част један програмски језик добио је њено име.

Да ученици Млекарске школе у Пироту месечно произведу 15 тона пиротског качкаваља. Иначе, ову гастрономску посластицу створила је Стара планина и хиљаде оваца које проводе месеце на богатим травнатим пашњацима, као и изобиље сточне хране и изобиље квалитетног млека. Данас је овај производ прави бренд, произод традиционалног и квалитета и укуса.

Да је школска слава Свети Сава први пут обележена 1840 . године у Гимназији у Кр агујевцу. Иначе, ово је је дан од највећих храмов них и породичних праз ника у српском народу , а мање је познато да га светкују и многе занатлиј еи сточари.

Да је четнички војвода мајор Војислав Танкосић у Прокупљу 1908. године основао Четничку школу. Војвода Танкосић је био мајор српске војске, један од оснивача Црне руке и учесник најважнијих историјских догађаја у Србији, од Мајскога преврата 1903. до Сарајевског атентата. Легенда каже и да је шамарао Винстона Черчила јер је Србе оцрнио у новинским чланцима о Бурском рату, одакле је био дописник.

ПРЕТПЛАТИТЕ СЕ! Појединачна годишња претплата за четири броја:

1000 дин

За школске синдикате: Годишња претплата за четири броја:

500 дин по члану

Наруџбеница и уплатница налазе се на нашем сајту