Page 1

Форум београдских гимназија > Број 11 > Година 5 > April 2017. године

ЗА ФБГ ГОВОРЕ: Младен

Емир

Миодраг

ШАРЧЕВИЋ КУСТУРИЦА ЗЕЦ

И ЈОШ: Добросав Боб Живковић, Горица Нешовић, Димитрије Војнов, Јелена Триван, Иван Бекјарев, Невена Божовић, Tијана Богдановић...


2

САДРЖАЈ Број 11 Godina 5. April 2017.

4

КАДИЈА ТЕ ТУЖИ, КАДИЈА ТИ СУДИ, КАДИЈА ТИ УЗИМА, КАДИЈА ТИ НЕ ВРАЋА

8

ШТРАЈК ГЛАЂУ Диске, Петар и Смиља изборили право на рад

12

ФБГ ИСТРАЖУЈЕ Стварање једног просветног синдиката – немогућа мисија

14

ИНТЕРВЈУ Министар просвете Није фер да чистачица у ЕПС-у има већу плату од професора!

18

ИНТЕРВЈУ Жељана Радојичић Лукић Чаробница у Бањи Врујци, неподобна за министарство

20

ИНТЕРВЈУ Миодраг Зец Србија уместо инфузије знања има крволиптање

26

ИНТЕРВЈУ Емир Кустурица Слобода се пре освајала, сад нам је намећу као робу!

28

ПОЗНАТИ ГОВОРЕ ЗА ФБГ Добросав Боб Живковић, Горица Нешовић, Димитрије Војнов, Јелена Триван, Иван Бекјарев...

42

ДНЕВНИК ЈЕДНЕ УЧИТЕЉИЦЕ Уни(н)формисани

44

РЕПОРТАЖА О СПОРТСКОЈ ГИМНАЗИЈИ Расадник шампиона без фискултурне сале

Издавач Форум београдских гимназија Цара Душана 61 11000 Београд, Србија Главни и одговорни уредник Миодраг Сокић Уредништво Наташа Анђелковић Natalija Giniћ Весна Живановић Ивана Бошњак Бошњак Лектура и коректура Споменка Трипковић Припрема за штампу Ненад Мијаљевић Контакт 069/1513-119 ���.���.���.�� forumbggimnazija@gmail.com Штампа Службени гласник Штампани тираж 2000 CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 373.5(497.11) ФОРУМ београдских гимназија

ISSN 2334-9158 COBISS.SR-ID 202240524


3

O Смиљи, Дискету и Петру Драме нема без трагичног лика, нит лепоте има без песника. Вере нема без жртвене наде, синдиката нема без неправде. Нит победе без јунаштва има, нит богаташ милостињу прима. Не боји се праведник крвника, у људскости главна је разлика. Гладни правде и лишени права, неће само да живе од хлеба – шта им значи на рамену глава ако душу изгубити треба. Просе духа од Владиног здања, на камену камен испросише –

поред умних академских знања, невербалну поруку послаше. Телом зборе, зраче примерима – јавним часом васпитају младе, а Форум ће својим херојима ублажити страдалничке јаде. Смирени су данас на Голготи, крст им носи просветна Србија – посвећени бесмртни животи, све од Саве па до Доситеја. Нема силе да их може стрти, Голијата Давид се не боји, васкрсења не бива без смрти – у вечности човештво се броји. И Милош је победио Турке, због Вукове клевете и бруке. Христос сео с десне стране Оца јер га Јуда издаде због новца. Не би било победничког венца да им није узета лиценца – нити песме у пролећном ветру о Смиљани, Дискету и Петру! Народни песник


4 ДИЈАЛОГ: ФОРУМЧЕ И ЗАШТИТНИК ГРАЂАНА

КАДИЈА ТЕ ТУЖИ, КАДИЈА КАДИЈА ТИ УЗИМА, КАДИЈА

’Бардан, г. обундисмане! Који си ти? Зашто су ти поцепане ципеле?

Ја сам Форумче. Предајем у школи, српски. Просветар? Профа? А зашто немаш одело? Шта могу да учиним за тебе?

Паа, треба ми Ваша заштита... Шта ти се десило, Форумче? Видим, очи су ти упале, уши ти црвене, нос ти отекао. Чек... је л’ ти то модрица на левом оку? Зашто храмљеш? Па ти си потпуно изгубљен, или као да си нешто изгубио?

Па јесам. Изгубио сам лиценцу, г. омубундисмане... Лиценцу за рад. Ооо, па ти ниси случај за мене! Ко изгуби лиценцу, личну карту, возачку, бус-плус, тај иде у МУП да пријави шта је изгубио, а не иде код мене.

Не разумете ме. Немам ја никакву картицу о лиценци. Па како можеш да изгубиш нешто што немаш? Како си могао да знаш да је имаш док си је имао ако ниси имао картицу на којој пише да имаш лиценцу?

Еее, у томе и јесте штос, г. обмнд... Нисам ни знао да је имам. Сазнао сам да је имам тек сад кад је немам, кад ми ју је министар просвете одузео! Чекај, бре, Форумче. Пази шта причаш! Ти тврдиш да ти је

министар одузео нешто што ти није ни дао. Па то нема везе с памећу!

Па и нема! С памећу и са законом има везе да је министар дужан да издаје и да води регистар лиценци и све остало у вези с лиценцама. Члан 125 и 126... А он то никада није урадио. Је л’ то значи да нико у школама нема лиценцу? И нико нема никакву потврду да испуњава услове за рад са децом?

Па да. То јест, не. Нико. Ауу, бре, Форумче! Имао сам ја једног таквог профу, смотаног – баш као тебе да гледам. Док предаје, сав се забрља кредом и сунђером, а ми га гађамо авиончићима. Ипак, волели смо га. Радо се сећам њега, био је тако беспомоћан... Него, кажи ми ти, драги мој Форумче, шта си ти толико забрљао кад ти је министар одузео лиценцу?

Учинио сам дело насиља, злостављања и занемаривања ученика. Штаа? Па и ја бих ти одузео лиценцу за то, црни Форумче! Шта си радио деци, вуцибатино једна просветарска? А кад си ушао, ја мислио фин човек...

Рекао сам једном младићу да је незналица и силеџија, да треба да га буде срамота. И истерао сам га са часа. Кад је излазио, додао сам му да су јадни родитељи који су га васпитали.

Омаловажавао си га? Вербално? Пред другим ученицима? Трајно си угрозио психичко и емоционално здравље и достојанство детета?!? И на крају си га истерао са часа? Срам те било! Ко нам данас васпитава децу!

Чекајте мало, г. умбундлсмане, имао сам дебео разлог. Видели сте ово моје модро око... то је он урадио. Нећеш ваљда да кажеш, форумашу један, да је ученик крив што ти је око модро?

Не само око, и колено... зато храмљем. Гађао ме мобилним телефоном. Два пута. Иии? Је л’ погодио? Кажи!

Јесте, и у око и у колено. А ти? Јеси ли га опаучио по лабрњи? Јесу ли га истерали из школе? Јесу ли га објавили на огласној табли? Јесу ли родитеље послали у затвор? Јесу ли њиховим унуцима и праунуцима забранили упис у ту школу? Кажи ми, кажи, драги мој Форумче, јеси ли употребио сав професорски дигнитет да одбраниш своју узвишену професију, јеси ли му кеву кевину, да му кевину?

Не. Не. Не. Не. Не. Не. Не. Ух, ја бих га, на твом месту... Знаш, ја сам васпитан у духу... Да је мој, месец дана не би могао да седи на столици, бараба једна! Додуше, прекршио бих


5

ТИ СУДИ, А ТИ НЕ ВРАЋА правила службе, можда бих и ја изгубио лиценцу. А што те је гађао, Форумче мој мили?

Нисам хтео да га питам за двојку. А зашто, црни Форумче? Треба ђаке питати за двојку.

Па питао сам га три дана узастопце, а последњег дана у години нисам хтео. А-ха! Хмм... паа, у праву си... И? Шта би после?

После би пријава. Па нормално, пријавио си га.

Јесам, ја сам пријавио њега, али и мене је пријавио

његов татица, за вербално омаловажавање пред другим ученицима. Написао да сам трајно угрозио психичко и емоционално здравље и достојанство детета. Да сам га онемогућио у његовој искреној намери да добије двојку. И да сам га истерао са часа. И ко нам данас васпитава децу. Је л’ директор одбацио пријаву?

Е, па није. Има квака. Татица је члан Школског одбора, адвокат и дрматор у општини. Има везе и у Министарству. Стигла инспекција док си реко кекс. Одма’ су кренули да тркељишу по школи – те да ли се води педагошка документација, те да ли развој школског програма, те да ли тендер за екскурзије... Притисли дишу, овај не зна где је! Брже-боље ме суспендовао, спровео дисциплински поступак. Ја крив! Ти крив?

Ја крив. А зашто ти крив? Ниси ти њега гађао телефоном него он тебе. И то двапут!

Али сам ја ипак морао да имам разумевања за адолесцентну личност која је имала гомилу оправданих разлога због којих није имала појма шта је питам три дана узастопце, да сам свакако морао да је испитујем и четвртог дана. Морао сам да употребим све своје

педагошко умеће како бих младу особу мотивисао да лупи праве одговоре а не погрешне, да је просто наведем да добије двојку. То је идеал наставника и васпитача наше деце! А поступак гађања телефоном био је резултат делимично оправданог револта те исте адолесцентне личности. Чињеница да ме је телефон два пута погодио није резултат његове намере, већ исход стохастичког догађаја који уопште није морао да се догоди. Другим речима – ја сам намерно хтео да му дам кеца и дао сам му кеца, а он није хтео да ме погоди него ме је гађао да ме намерно омаши, а погодио ме је сасвим случајно. Њему укор, а мени отказ! Форумче, извини, али ово није баш моја материја. Кажи ми, какве везе има отказ са лиценцом?

Ко добије отказ због дискриминације, аутоматски губи лиценцу. Аууу... Ала су ти сместили! Овде ти чак и ја тешко могу помоћи. Знаш и сам да је моја функција иди-ми-дођи-ми. Ако кренем да пишем Вучићу, Дачићу, Пичићу... од тога нема ништа. Него, ајд’ да смислимо нешто. Зашто ти не би лепо тужио суду школу? Па суд лепо пресуди у твоју корист, онда ти Министарство врати лиценцу, па те директор прими натраг на посао, а? Јес’ да траје...

Е, неће моћи, мој

омбудсманлијо! Чак и да суд поништи отказ, Министарство не враћа на посао, а не враћа ни лиценцу. Кадија те тужи, кадија ти суди, кадија ти узима, кадија ти не враћа! Хоћеш да ми кажеш да ти је лиценца одузета доживотно и да не може да ти се врати?

Хоћу да Вам кажем да ми је лиценца одузета доживотно и да не може да ми се врати. Ти боље да си ишао у Хаг уместо што се бакћеш са ђацима. Одатле су се вратили, мислим... бар неки. Нису сви доживотно...

И шта ја сад да радим? Дође ми да штрајкујем глађу, и то испред Владе! Ал’ много је хладно, минус 15... Ниси луд! Док Министарство примети, не би се знало да л’ си се смрзо ил си угин’о! Него, ово мора да одиграмо на кварно! Драги мој добри Форумче, јави се ти на први следећи конкурс у некој другој школи. Ја ћу да се заузмем за тебе да те приме, то ти обећавам! Имам и ја ваљда неке везе! У Министарству ионако немају регистар лиценци – неће ни да примете! Ал’ немој ником да причаш јер онда смо сви у бедаку! А и ја сада крећем у неку важну државну кампању, не бих волео неку аферу. Него, стално ме мучи, шта је било са оним телефоном, кажи ми – је л’ остô читав?

L


6

Двадесет година Форума Ф

орум београдских гимназија основан је 28. јануара 1997. године. Оснивање заједничког синдиката свих београдских гимназија уследило је после бурне јесени 1996, када се није знало ко више штрајкује – професори, грађанство или ученици. Од тада је прошло пуних 20 година. Све време, нико у ФБГ није имао времена да води евиденцију о штрајковима, протестима, кампањама и свим осталим активностима које смо иницирали и спроводили. Данас се с правом може рећи да је ФБГ један од најуглед-

Годинама, када синдикати просвете позову у штрајк, из многих српских школа чује се питање: „Да ли је ФБГ ушао у штрајк? Ако јесте – и ми ћемо!” нијих синдиката које наша просвета има. Тај углед је стекао пре свега одлучном борбом за права запослених у просвети, као и борбом за бољу школу. Годинама, када синдикати просвете позову у штрајк, из многих српских школа чује се питање: „Да ли је ФБГ ушао у штрајк? Ако јесте – и ми ћемо!”

PREDSEDNIШTVO FBG OD 2002. DO 2008. Duшanka Boшkoviћ, Duшka Pop Maniћ, Vesna Raшkoviћ, Slaђana Sretenoviћ Jovanoviћ, Miodrag Sokiћ

Многе наше колеге из београдских гимназија несебично су допринеле угледу ФБГ-а. Овом приликом захваљујемо им за све што су, заједно са бројним колегама из других синдиката, урадили за просвету Србије! Издвојићемо само мали број колега, који су поставили темеље наше синдикалне и еснафске борбе за угледнијег наставника:


7

а београдских гимназија Зорица Благојевић и Весна Илић

Бранислава Бајковић Лазаревић

Анђа Аландер

Биљана Белојевић и Босиљка Ерић

Бојан Ристић

Синиша Митрић

Радојка Станчић

Милица Миленовић

Биљана Савић и Душанка Бошковић

Слободан Меселџић

Данијела Вујисић и Татјана Богојевић

Михајло Сопић

Зоран Буљугић и Јован Кнежевић

Петар Панић

Александар Марков

Радмила Биговић

Саша Домазетовић

Вера Драговић

Синиша Вукадиновић Предраг Стојановић

Весна Грубор и Нада Мандић


8

ВИШЕДНЕВНИ ПРОТЕСТ И ШТРАЈК ГЛАЂУ НАСТАВНИКА И

ДИСКЕ, ПЕТАР И СМИ ИЗБОРИЛИ ПРАВО НА Наставницима који су на фебруарском мразу скоро пет дана штрајковали у Немањиној 11 враћене су лиценце, а ФБГ тражи да што пре буду враћени на посао

Пише: Миодраг Сокић

П

осле четири дана и ноћи проведених на дебелом минусу на тротоару испред Владе Србије, наставници Живадин Дисић и Петар Благојевић, који су штрајковали глађу, и колегиница Смиља Јанковић, која их је бодрила све време, успели су да поврате лиценце за рад које им је неправедно одузело Министарство просвете. Тако је ово троје наставника из Новог Сада, Ниша и Крагујевца 10. фебруара коначно добило право да поново ради свој посао.

Радикалан потез На овај радикалан потез одлучили су се јер све троје имају правоснажне судске пресуде које потврђују да уопште нису криви за оно због чега су изгубили то основно људско право. Форум београдских гимназија на време је апеловао на министра просвете Младена Шарчевића да својим ауторитетом спречи дотад незабележену ситуацију у историји српске просвете и да пронађе решење како би се избегла још једна срамота по професорски еснаф. Међутим, то министру није било довољно, па су колеге 8. фебруара у пет до 12 започеле штрајк глађу. Шарчевић се тек сутрадан

промрзлим штрајкачима обратио и то имејлом, у којем готово поручује да наставе штрајк док се институције не договоре како да реше њихов проблем. ФБГ је зато позвао наставнике да великим протестом подрже своје очајне колеге и још једном скрену пажњу јавности и министра да одлуке власти не могу бити изнад правде и закона. Трећег дана штрајка, испред владе се окупило око 50 колега из београдских гимназија, средњих и основних школа. Тог леденог јутра, 11. фебруара, док је трајао четврти дан штрајка глађу, направили смо овај разговор са Живадином Дисићем, зато га и преносимо у целости. Ми смо запиткива-

ли, док је Диске умотан лежао на прљавој простирци. ††   Диске, ти си један нерадник, мора у понедељак да се иде на посао, а ти лежиш ту. – Мени је одузето право да радим свој посао, оно што највише волим, да држим час у учионици, али право да држим јавни још увек није. Зато сам овде. Господина министра бих подсетио на то да већ има правни став по којем може да нам врати лиценце. Ово је решење од 13. октобра и у питању је важећи Закон о основном систему образовања и васпитања где он сам каже да је одузимање лиценце пре завршетка окончања радног спора незаконито и да се тиме ускраћује основно људско односно уставно право – право на рад.

††   Кажи ми како си са здрављем. – Нисам добро, четврти је дан, ево ова хладноћа и неузимање хране, али борићу се бар још неки дан. ††   Надам се да ће то бити успешно, ово ћемо пренети свим колегама на Фејсбуку, желим ти да успеш, и сви ми, надам се да ће да скочи температура јер мислим да вас више убија хладноћа него глад. – Па, искрено, од јуче више глад него хладноћа. Јер захваљујући ФБГ-у ми смо се утоплили... ††   Нисмо се договорили да нас рекламираш... – Нисмо се договорили, али


9

ИСПРЕД ВЛАДЕ УРОДИО ПЛОДОМ

ИЉА А РАД

Скандалозно понашање синдиката Ипак, овај незапамћени штрајк остаје упамћен и по скандалозном понашању четири републичке синдикалне централе. На апеле ФБГ-a, председници су остали глуви и са Министарством наставили разговоре о новом закону, као да њихове колеге не леже гладни испред Владе управо због одлука тог истог Министарства. Штрајкачима су 10. фебруара уручена решења којима им се лиценце враћају до правоснажног окончања парничног поступка. Право је задовољено, али правда још чека. А чека да све троје буду враћени на посао! Као и да министар просвете покаже ауторитет и у најскоријем року смени директоре који нестручним деловањем наносе штету нашим образовним установама.

то је моја обавеза јер је ФБГ први стао у нашу заштиту. Неколико сати након овог интервјуа, њему је позлило и Хитна помоћ га је одвела у Ургентни центар.

Намештени случајеви Иначе, Дисић је лиценцу изгубио пошто је својевремено лажно оптужен да је ударио колегу из школе, због чега му је директорка, након спроведеног дисциплинског поступка, уручила отказ и фактички му одузела право на рад. Смиљи Јанковић лиценца је одузета 2015. године због наводног вербалног сукоба са једним осмаком у ОШ „Данило Зеленовић” у Сиригу крај Темерина, где је предавала хемију. Њех „грех” састоји се у томе што је ученику рекла да не мора ни да долази на наставу и да ће свакако имати петицу јер ће његови родитељи, као и претходне године, исходовати оцену код директора. Штрајкача Петра Благојевића из Крагујевца на тротоар испред Владе довео је лажни случај гурања ученика школске 2014/2015. године, када је против њега покренут дисциплински поступак, а потом је добио и отказ. Пре првог рочишта суђења, на коме је накнадно доказао да није крив,

пролазник, а могуће је и да су комуналци... Целог дана је стајао, нико га није дирао. А и ми смо ту мало били лењи, они су рекли да га склонимо док не падне мрак, а кад је пао мрак, ми нисмо, и онда сам само видео да га нема.

Министарство просвете трајно му је одузело право да ради у просвети. Зато га истог тог 11. фебруара ни кошава, ни минус нису поколебали, а ми смо забележили ту доследност, али и искреност, која се у нас Срба ретко виђа:

Одузето ми је право да радим оно што највише волим, да држим час у учионици, али остаје ми право да држим јавни час и зато смо овде! Нисам добро, четврти је дан, хладно је, али борићу се! Живадин Дисић, наставник

††   Како је било ноћас, је л’ било ветра? – Током дана је дувало, око девет је престало. ††   Јесте ли се негде огрејали? – Јесам, а Диске неће, не одступа. ††   Колико људи долази да вас посети? – Постепено све више и више. Јуче је сигурно било 50, 60 колега... можемо да питамо ове што воде евиденцију и броје. ††   А ко вам је украо стиропор на ком сте лежали? – Мислим да је или неки

††   ’Оћемо да идемо даље, да истрајемо? – Зависи колико ће да траје, ми можемо до неке мере да истрајемо... видећемо. ††   Надам се да ће бити све у реду, само да изађете из ове зиме... – Ја се склоним, одем у једну кафану кад ме баш притера у ве-це, јуче сам био два пута, па останем по пола сата, сат, па се вратим, али Диске не одступа. ††   Има на стотине, на хиљаде коментара на Фејсбуку. Поздрављаш ли колеге? – Поздрављам! Хвала свима!

Благојевић ни месец и по од овог разговора и даље није враћен на посао. 


10 ПРВИ СЛУЧАЈ ВРАЋАЊА ЛИЦЕНЦЕ

Влада Милојевић Професору Милојевићу „монтиран“ отказ и одузета лиценца за рад. Након протеста ђака и колега из ФБГ, враћен у учионицу Пише: Радивоје Ристић

В

ладимиру Милојевићу, професору српског језика и књижевности у Четрнаестој београдској гимназији, који је почетком децембра прошле године остао без лиценце за рад, Министарство просвете почетком фебруара ипак је вратило овај документ. После вишенедељне агоније и заједничке борбе синдиката, професора и ученика да се колеги Милојевићу врати право на рад у школи, доказано је да он није крив за инцидент који му се приписује. Форум београдских гимназија организовао је 21. децембра велики скуп подршке професору Милојевићу на којем се у дворишту Четрнаесте гимназије окупило више од стотину колега изражавајући незадовољство због неправедне одлуке просветних инсти-

туција. Због лажних оптужби, он је изгубио нешто што нема ниједан од 100.000 наставника у Србији јер, иако је лиценца већ неколико година регулисана Законом о основама система образовања и васпитања (ЗОСОВ), у пракси уопште није заживела, па се само прећутно подразумева да је има свако ко је положио државни испит.

Непостојећи документ Ипак, одузимањем те „непостојеће” лиценце, Милојевић је остао без посла јер му је директорка Четрнаесте београдске гимназије одмах уручила отказ. – Наивно сам веровао у систем, да могу да га поправим, а исправљао сам криве Дрине. Директорка ми је уручила отказ, а просветни систем одузео нешто што ми никада није ни дао – лиценцу за рад – поручио је професор Милоје-

вић на скупу. Председница ФБГ Милица Миленовић рекла је да професори не знају ни како та лиценца уопште изгледа: – Надам се да ћемо то ускоро сазнати јер ваљда ће се та лиценца нашем колеги вратити, па ћемо сви видети како она изгледа и схватити зашто је требало да се овде окупимо и изборимо за још мало пра-

ва да радимо и своју часну дужност обављамо онако како најбоље умемо! – истакла је она пред бројним колегама на улици испред Четрнаесте. Посебну подршку скупу дали су и синдикати Форум средњих стручних школа Београда и Независни синдикат просветних радника Војводине. Све је почело три године раније док је Влада предавао у

Закон по мери директора Случај Милојевић говори о свим мањкавостима ЗОСОВ-а који дозвољава да судбина наставника зависи искључиво од самовоље директора школа. Закон је толико написан по мери директора и даје им тако висока овлашћења да неки то бескрупулозно користе како би се обрачунали са својим неистомишљеницима у колективу.


11

„пробио лед”

Вести Viше од 40 наставника остало без лиценце Да би се хитно решило више од 40 случајева у којима су наставницима широм Србије одузете лиценце за рад, ФБГ је тражио састанак са министром Младеном Шарчевићем.

Наивно сам веровао у систем, да могу да га поправим, а исправљао сам криве Дрине. Директорка ми је уручила отказ, а просветни систем одузео нешто што ми никада није ни дао – лиценцу за рад Владимир Милојевић

Основној школи „Бранислав Нушић”, када је наводно књигом ударио ученицу која је спавала на часу. Милојевићу је оптужба „смештена” због тадашњег сукоба са директорком јер се, као председник Школског одбора, успротивио издавању простора школе, због чега је она искористила наводни инцидент како би покренула дисциплински поступак против њега. У своју одбрану, он је покренуо радноправни спор против директорке, а истовремено и управни спор против Министарства просвете које му је због суспензије одузело лиценцу за рад.

Већ на првом рочишту сведоци су рекли да се прекршај није десио. Међутим, септембра 2013. Министарство ПНТР Милојевићу одузима лиценцу за рад у настави, инспекција рада га привремено враћа на посао, да би му МПНТР прошле године поново одузело лиценцу.

Прекршаја није ни било Не само што је на основу само једног дисциплинског поступка професору одузето право на рад у школи, то је одлучено и без одлуке надлежног суда који треба да утврди да ли је дисциплински поступак спроведен у складу са законом. ФБГ је све време захтевао да се одузимање лиценце одложи до коначне судске пресуде, међутим, Милојевић је одмах

остао без посла у гимназији. То је био разлог да и ђаци Четрнаесте изађу на улице, тражећи правду за свог омиљеног професора, а неколико дана касније, на седницу Ђачког парламента посвећену овом питању дошао је и министар просвете Младен Шарчевић. Коначно, почетком фебруара ове године завршен је првостепени судски спор у којем је професор Милојевић доказао да није ударио ученицу, а Министарство му је потом издало и решење о враћању лиценце за рад! Почетком марта, Милојевић је враћен на посао у Четрнаестој гимназији, али само на одређено време! Колико год да је то апсурдно, ипак је знак да борба за правду не мора увек бити потпуно узалудна!

Постоји сумња да за многе од ситуација у којима су просветни радници остали без права на рад, постоји сумња да је реч о кршењу закона и да су директори школа злоупотребљавали прописе. Зато ће ФБГ од ресорног министарства тражити копије свих предмета у којима су лиценце одузете наставницима. Намера ФБГ је да те копије проучи његова правна служба и да упути захтеве за враћање лиценци у свим предметима где за то има основа. ФБГ је више пута захтевао да Министарство просвете реагује у случајевима одузетих лиценци и неправде која је причињена просветним радницима. Нажалост, оно је то учинило тек после протеста ученика, чланова ФБГ и штрајка глађу троје колега.


12

Вести Шарчевић и синдикати просвете постигли договор

Током протеклог месеца, синдикати просвете су имали различите активности. Док је Унија СПРС организовала један протест испред Владе РС и два једнодневна прекида наставе, остали синдикати (СРПС, ГСПРС Независност и СОС) су са министром просвете постигли договор о побољшању материјалног положаја запослених у школама, а посебно оних са 2,3. и 4. степеном стручне спреме. Иако су синдикати деловали по систему „ја у клин – ти у плочу“, резултат је обећавајући: министар се обавезао да ће до краја године плате у образовању бити повећане за 15% (делом у јуну, а делом у четвртом кварталу)! Додуше, није јасно како министар мисли да реализује оно што је договорио и потписао, јер он рачуна на помоћ локалне заједнице, као и на обећање Владе РС којем се никад не може веровати. Искуство нас учи оној народној: „Тамо где кажу биће много крушака, то мању торбу понеси“. Ипак, министар је обећао онолико колико многи пре њега нису. А то га обавезује. Синдикати, узмите се у памет и убудуће делујте јединствено!

ФБГ ИСТРАЖУЈЕ Треба ли синдикати образова

Стварање једн синдиката - не Синдикални лидери сматрају да је иницијатива да синдикати просвете наступају заједно - непотребна и неостварива Пише: Миодраг Сокић

И

деја, која се све чешће појављује на друштвеним мрежама, да би синдикати образовања у Србији требало да се уједине јер би заједно били далеко успешнији у преговорима са властима – потпуно је илузорна, оцењују представници већине репрезентативних синдиката. Према речима наших саговорника, формално уједињење осим што правно није могуће (неки су грански синдикати или чланови конфедерација, а неки само просветни), него је и беспотребно због идеолошког разилажења.

Већ смо покушали Јасна Јанковић, председница Уније синдиката просветних радника Србије, оцењује да та идеја можда није лоша у теорији, али је у пракси неизводљива. - Озбиљних и оптимистичних иницијатива о уједињењу је било током великих штрајкова

Синдикат образовања Србије: Можемо да се ујединимо под нашом заставом Валентина Илић, председница Синдиката образовања Србије, истиче да синдикати по питању многих ствари имају неке заједничке интересе и треба да заједнички наступају. – Историјски, ми смо најстарији синдикат, можда би могли сви да се окупе под нашом заставом јер су сви изашли из једног језгра. Јединство и заједништво су увек боље решење него појединачни наступи. Међутим, проблем је што су представници неких синдиката радикални и екстремни... Не знам шта су разлози њиховог „дивљања”, али они очигледно синдикални рад схватају као тржиште – подвлачи Илићева.

2011. и 2014. и 2015. године. Међутим, сви заједно смо изанђали ту идеју о заједништву тако што су оба пута после протеста споразуме потписала само по два синдиката, од укупно четири репрезентативна – напомиње Јанковићева у изјави за наш часопис и додаје да је од „утапања” много важније радити на општем синдикалном освешћивању: - Мора да се расте у свести и да се схвати да синдикат није ту само да би вам решио неки тренутни проблем, већ да заједно треба да будемо и кад нам је добро. Неки људи

Неки људи мисле да је мени много лепо јер пијем воду с министрима, али то није тако. Синдикалци нису оно што су били у СФРЈ Јасна Јанковић, УСПРС

мисле да је мени много лепо јер пијем воду с министрима, али то није тако. Синдикалци нису оно што су били у СФРЈ. Унија је и настала 1997. изласком из великог синдиката, који је више заступао државне интересе него интересе чланства. Тај синдикат је губио чланство, али су им остале просторије, док смо се ми борили помоћу штапа и канапа, само уз жељу и велики ентузијазам. Да су приче о „богатим синдикалним вођама” који чувају фотеље и привилегије и зато наступају расцепкани „апсолутне глупости”, тврди и председник Синдиката радника у просвети Србије Слободан Брајковић. - Кад сам радио у школи, имао сам


13

ања да се уједине?

ног просветног емогућа мисија

Mр Валентина Илић (СОС)

исту плату, само мање брига. Није ствар у томе... Зашто бисмо се ујединили? Нигде у свету не постоји једна синдикална централа. У Италији постоје четири просветна синдиката, у Немачкој и Француској и више... Само у комунизму је постојало један човек, једна партија и један синдикат. По тој логици треба да укинемо и вишестраначје. Имамо различита виђења и то је у духу с демократијом – истиче Брајковић за ФБГ, напомињући да би синдикати могли да се уједине само око конкретних захтева или идеја. - Синдикати у свету су много боље организовани и њихови штрајкови су врло ефикасни. Не дешавају се сваке године,

Dр Томислав Живановић (ГСПРС Независност)

Код нас су неки синдикати наклоњени партијама, неки држави, и онда ту има мало места за заједништво и остваривање циљева запослених у образовању Слободан Брајковић, СРПС али кад до њих дође, то буде обустава рада и послодавци су принуђени да одмах седну за преговарачки сто. Код нас су неки синдикати наклоње-

ни партијама, неки држави, и онда ту има мало места за заједништво и остваривање циљева запослених у образовању – подвлачи Брајковић.

Треба да сарађујемо Сличан је став и председника Гранског синдиката просветних радника Србије „Независност” Томислава Живановића. - Нема потребе да се уједињујемо, али има насушне потребе да сарађујемо за добробит запослених у образовању. Пре свега треба указати на погубну политику која се спроводи кроз атомизацију бића образовања, али и разбијање синдикалног покрета и организованости, све у корист растућег неолибералног

Слободан Брајковић (СРПС)

капитализма – сматра Живановић, уз опаску да су идеје солидарности и социјалне правде готово ишчезле. - Тако поједини синдикати, који мисле да су велики, важни и битни и да синдикална сцена у Србији не би постојала да није њих, не уважавају и друге актере и не размишљају о штети коју наносе запосленима у образовању. Они су можда довољни сами себи, али нису довољни чланству. Руководства таквих синдиката, а зарад малог броја нових чланова, продају се запосленима у образовању као једини заштитници њихових права и интереса и руше комплетну идеју заједништва и сарадње на синдикалној сцени – закључује Живановић.


14

ИНТЕРВЈУ MИНИСТАР ПРОСВЕТЕ MЛАДЕН ШАРЧЕВИЋ НЕ ОДУСТ

НИЈЕ ФЕР ДА ЧИСТА У ЕПС-У ИМА ВЕЋУ ОД ПРОФЕСОРА! Покренули смо процедуру за израду потпуно новог ЗОСОВ-а, врло револуционарног и савременог, који ће, надам се, трајати дуго после мог одласка са места министра Пише: Наташа Анђелковић

М

инистар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић започео је мандат наступом који заслужује све похвале. Ипак, најаве многих измена у образовању делују превише амбициозно, а ми наставници смо неповерљиви када су у питању обећања. Зато смо, сада већ не тако новог министра, у интервјуу за часопис ФБГ упитали колико су његове идеје реалне јер би било одлично када би остварио макар трећину од онога што најављује. Међутим, Шарчевић не одустаје и тврди да су бројне реформе „апсолутно реалне”, само је потребно време за реализацију. – Не смемо бити нестрпљиви! Искуства земаља које су прошле реформу образовања говоре да је за прву фазу потребно бар две године. Верујем да ћемо брзим темпом ми то успети за годину дана. Већ смо

далеко одмакли од обећања. Припремамо нови Закон о основама система образовања и васпитања, као основу за све остале законске измене. ††   Не знамо да ли су Вас сарадници обавестили о томе да предлог измена ЗОСОВ-а (договорен са синдикатима у време великог штрајка), и после обимне јавне расправе, већ 18 месеци тавори у некој фиоци, а да је његов садржај измењен у тајности, без знања надлежне комисије и синдиката. – Детаљно смо упознати с

предложеним изменама и закључили смо да на такав начин не вреди радити. Сви ти предлози су само „шминкање”. Покренули смо процедуру за израду потпуно новог ЗОСОВ-а, врло револуционарног и савременог, који ће, надам се, трајати дуго после мог одласка са места министра. Када буде готова платформа новог закона, позваћемо све заинтересоване на дискусију. Ако имамо исти поглед на недостатке система, онда ћемо се лако договорити. ††   Шта ће садржати ваш

ЗОСОВ? – У тај закон мора да уђе много тога: права и обавезе директора, начин формирања школских одбора, права и обавезе родитеља, обавезни пријем технолошких вишкова, упут за вишкове. Крилатица тог закона је – побољшање квалитета образовања. ††   Да се вратимо на најављене реформе. Уводите информатику и ђачке униформе у основне школе. Зашто ученици не би (уз униформе које ће морати да плате) од државе добили и бесплатне

Борићу се да професија буде на првом месту! †† Шта бисте поручили професорима 130 српских гимназија који читају овај часопис? – Борићемо се да професија буде на првом месту! Уводимо државну и међународну матуру, а програми гимназија се нису мењали од 70-их година. Запослени у гимназијама најбоље знају шта све мора да се реформише.


15

ТАЈЕ ОД НАЈАВЉЕНИХ РЕФОРМИ У ОБРАЗОВАЊУ

АЧИЦА ПЛАТУ

таблет-рачунаре? – Не могу да дам чврсто обећање, али ћемо се трудити да то испунимо. Већ смо обезбедили средства за 200 школа као пилот-програм за потпуну дигитализацију школског система. Хрватска на томе ради шест година и за ту намену је досад потрошила двеста педесет милиона евра из европских фондова. Када бисмо имали пола тог износа, ми бисмо завршили опремање школа. Међутим, све док не будемо у прилици да

тај посао урадимо системски, користићемо сарадњу са компанијама, донације, редовна средства, али рачунамо и на новац из ЕУ. ††   Једна од Ваших идеја била је и да родитељи оцењују наставнике. Ми, наставници, нисмо баш тиме одушевљени. Доста нам је наше муке, само нам још и то фали! Како сте то замислили? – То су медији лоше интерпретирали. У оквиру постојећег спољашњег вредновања,

узима се у обзир и мишљење родитеља. Родитељска тела која сада постоје често су у функцији манипулације приликом формирања школских одбора. План је да родитељи буду анкетирани у пуном капацитету, а не по узорку, и да одговарају на питања која се тичу педагошког стила рада наставника, његове спремности да помогне детету. Родитељи неће оцењивати него процењивати педагошка својства рада кроз оно што чују од детета, од других родитеља

и од јавности. Рад просветних радника је јаван и 90 одсто њих биће одушевљено чињеницом да ће неко одлично проценити њихов рад. ††   Рекли сте да „није фер” према другим јавним службама да се образовању значајније подигну плате. Да ли је фер да једну учитељицу или професора филозофије у гимназији чистачица у ЕПС-у шије са платом, док их ВКВ монтер (то је онај што нам сече струју и што


16 се пење на бандере) шије 200 одсто? – Није фер. Међутим, затечено стање се без огромних новчаних средстава не може преко ноћи променити. Међународни монетарни фонд утврдио је да имамо лажну запосленост чак 5000 људи. Само запослени у просвети са 30 одсто норме добијају сто одсто радног стажа. Смањује се број становника, смањује се број школа, а број наставника остаје исти. Када законски сведемо запосленост на реално потребну, видећете да имамо довољно новца за веће плате. И остали су жељни већих плата. Сукцесивно су смањиване, па ће и сукцесивно расти. ††   У школама су, почетком 2007. године, плате биле једнаке просеку у Србији. Данас, просечна плата у Србији је око 46.500 динара, а просечна плата у основном и средњем образовању је око 38.000 динара (84 одсто од просека). Ако се овај тренд настави, када ће просвета да сустигне остале, како сте Ви рекли... Молимо Вас да нам дате своје предвиђање: када будете одлазили са места министра, колику плату ћете нам оставити у аманет? – Питање плата није питање само за министра већ за целу Владу. Тренутно повећање плата у просвети веће је него у осталим секторима. То је јасан показатељ да идемо ка смањењу разлике у платама. Ако 2017. година буде у оквирима плани-

Родитељи неће оцењивати него процењивати педагошка својства рада кроз оно што чују од детета, од других родитеља и од јавности. Рад просветних радника је јаван и 90 одсто њих биће одушевљено да неко одлично процени њихов рад

раног привредног раста, борићу се да просвета опет добије више од осталих како би се изједначили са њима, самим тим и како би се створили услови за увођење платних разреда. ††   Све синдикате просвете интересује да ли је садашњи министар просвете спреман да испуни обавезе из Споразума који је његов претходник Срђан Вербић (у име Владе Србије) још пре 18 месеци потписао са синдикатима. – Преузимајући дужност,

затекао сам минус у државној каси од три милијарде динара. За кратко време, одговорним понашањем и добром политиком збрињавања технолошких вишкова, смањили смо минус на милијарду и деветсто милиона и наставићемо у том правцу. Питање платних разреда је у надлежности Министарства државне управе. Мој задатак је да се потрудим да просвета добије више од осталих, па да онда квалитет рада унутар сектора одређује висину примања.

Укинути девалвацију Вукове дипломе †† ФБГ се годинама залаже за обуздавање инфлације одличних и врло добрих ђака – посебно у основној школи. Чак смо предлагали да се Вукова диплома укине, или доведе у неки ред. Шта Ви кажете? – Ту поруку сам схватио као позив не да се укине Вукова диплома него њена девалвација. Увођење националне матуре, промена мале матуре и увођење екстерног оцењивања стаће на пут јурњави за петицама. Закључну, завршну оцену даваће неко неутралан из центара за евалуацију па ће оцене бити право мерило знања. †† Како? Знамо да са факултетима још немате договор о великој матури.... Како ћете их приморати да промене уписну политику и одустану од пријемних испита? – Већина европских земаља има велику матуру и ми нећемо да мењамо „правила игре“. Национални савет за високо образовање прихватио је улогу партнера у увођењу велике матуре и досад нисмо наишли на већи отпор факултета. Када је реч о пријемним испитима, на појединим факултетима ће се полагати одређене вештине, на пример на глуми и архитектури. Ако је министарство „кровна кућа“ и ако ћемо мењати законе, онда ће све остати на томе да неки могу само да се „буне“  јер постоји  шири национални интерес да се уведе велика матура.

††   Шта очекујете од четири републичка синдиката просвете, а шта нам нудите? – Очекујем да буду разумни. Они имају јасан посао да се боре за свој статус. Ја имам јасан посао да им кажем шта Влада о томе мисли. Када они нешто реше, мене обавесте путем медија. Ја сам их другог дана мандата позвао на састанак и наставићу са тим начином опхођења према њима. ††   Шта значи разумни? Да сте на нашем месту, а ми на Вашем, зар не бисте и Ви штрајковали против нас? – Био сам на вашем месту, штрајковао сам, био председник синдиката и директор школа и то 90-их година када се више штрајковало, а мање радило. Да сам сада на вашем месту, ишао бих на преговоре о томе када ће просвета бити изједначена са осталим секторима. То значи „разумни”. Није разумно питање да ли да имамо 0,5 одсто за минули стаж јер сви остали имају 0,4. Потпуно је неразумно да неко ко нема потпуну норму има пун стаж, а да истовремено не прихвата расподелу као технолошки вишак, а ни отпремнине.


17 КОЛУМНА ПИСЦА СВЕТИСЛАВА БАСАРЕ

Централизација директора

НЕМА ЛАБАВО, БАТО!

Ч

увши црну вест да се на Косову опет закувало, наместих се прексиноћ пред телевизор да погледам Дневник „нашег права да знамо све” и том згодом сазнадох следеће. Срби се – причао је Дневник – поново окупљају у Северној Митровици, а премијер је хитно дошао (долетео?) у Рашку на разговор са представницима косовских Срба, који је – као да у Рашки (не „Рашкој”, тотови новинџијски) нема цивилних објеката – уприличен у тамошњој касарни. Срби су се – и то сам сазнао из Дневника – почели окупљати јер се по Северној Митровици, а и шире, просула вест да су полицајни органи лажне државе намерачили да сруше фамозни зид, који је током претходне рунде бриселских преговора џумхурбашкан Томо описао као много нижи од зида око Тачијеве куће, а који је – видео сам га у Дневнику – ваистину невисок и више дође као нека врста психолошке него физичке ограде. Замешатељство се на сву срећу – и, наравно, захваљујући мудрој и миротворној политици премијера – овога пута завршило

ДРУГИ ПИШУ

„смиривањем ситуације”, што не значи да ће се увек тако завршавати јер и највећи белосветски пичвајзи започињу ситним и бесмисленим провокацијама типа – ви нама шаљете воз на коме пише да је Косово Србија, ми вама уваљујемо дубару да спремамо инвазију на север Косова, па да видимо чија мајка црну вуну преде. Но, добро! Иако нисам био ни пијан нити сам тог дана јео гљиве лударе, такорећи „ничим изазван” одлучих да Дневник одгледам до краја, захваљујући чему сам у једном

тренутку био правовремено и објективно информисан да ће директоре школа (а можда и предшколских установа) убудуће вишњим указом постављати лично попечитељ народног просвешченија. Централизација, бато. Има да се зна ред. Нема лабаво. И прочаја. Мора да се на вишњем законодавном месту овако резоновало – ако нам је Косово због попустљивости према локалној самоуправи измакло контроли, школе вала неће, макар и по цену да зли језици и ненародни

Мора да се на вишњем законодавном месту овако резоновало – ако нам је Косово због попустљивости према локалној самоуправи измакло контроли, школе вала неће, макар и по цену да зли језици и ненародни опозициони олош стану закерати како ће wаnna be директори школа са чланском картом владајуће странке бити фаворизовани

опозициони олош стану закерати како ће wаnna be директори школа са чланском картом владајуће странке бити фаворизовани. Хајде, међутим, да претпоставимо да фаворизовања неће бити и да размотримо како ће то изгледати у праксису. Не знам колико школа има у Србији – можда ни Србија то не зна – али сигурно су хиљаде у питању, тако да се разложно питам хоће ли – наравно уколико централизација директора „заживи” – попечитељу просвете остати времена да ишта друго ради осим да поставља директоре школа. А што се тиче зида у Митровици, држим да је за народе и народности Западног Балкана најпробитачније да не буде срушен – чак ни на речима – а ако неко ипак дође у искушење да га сруши, препоручујем му да се опсете шта се догодило када је срушен зид у Берлину.


18

Вести Наставља се фарса око одузимања лиценци наставницима!

ИНТЕРВЈУ Жељана Радојичић Лукић, најкреат

Чаробница у Бањ неподобна за мин Постоји, барем у МПНТР, сива еминенција, именована од себе саме, која ради на томе да се ослободи „неподобних“, односно оних који се превише мешају у свој посао и за које ОНА процени да су несарадљиви и непоткупљиви

Петaр Благојевић У Основној школи „Јоца Милосављевић” у Багрдану, Школски одбор је недавно по четврти пут изабрао досадашњу директорку Снежану Милисављевић. Директорка Снежана Милисављевић је постала позната по томе што је дала отказ Петру Благојевићу, професору информатичког и техничког образовања, јер је, наводно, на груб начин изгурао ученика са часа. Измишљајући непостојећу кривицу Благојевића, она је исходовала да Петру Благојевићу Министарсво просвете касније одузме лиценцу и право на рад. После његовог петодневног штрајка глађу испред Владе Србије, Благојевићу је Министарство вратило лиценцу за рад, али га поменута директорка није вратила на посао. ФБГ је тражио од министра просвете да смени директоре који су противзаконито исходовали одузимање лиценци наставницима без њихове стварне кривице, па тако и у случају Петра Благојевића. Одговор из Министарства још није стигао.

Пише: Сеоски учитељ

Ж

ељана Радојичић Лукић, учитељица у ОШ „Милан Ракић“ у Бањи Врујци надомак Мионице, представља досад незабележен пример ентузијазма и креативности у српској просвети! Лукићева је ауторка концепта целовитог учења под ведрим небом „Чаробно село“ и ауторка Фестивала дечјег стваралаштва „Креативна чаролија“. Добитница је бројних награда, а ауторка је неколико акредитованих програма

стручног усавршавања и више научних и стручних радова. Завршила је мастер студије на Учитељском факултету у Београду, где је сада и докторанд. До прошле године била је и помоћница министра просвете за предшколско и основно образовање. Њен долазак у Министарство просвете дочекан је са изненађењем и одобравањем од стране просветне јавности. Међутим, убрзо је смењена, а разлози за то су остали под велом тајности. На срећу, вратила се у школу, својим ђацима и њена чаролија се наставља! У разговору за часопис ФБГ,

Жељана први пут објашњава под којим околностима је напустила Немањину 11 и какву радост јој причињава повратак у учионицу. ††   Какво се то чудо догађа у Бањи Врујци, у Вашој учионици? – Нема ту чуда, само љубави према животном позиву, а где има љубави, има и ентузијазма и жеље да се суштински унапреди наставни процес. Сваку генерацију ученика доживљавам као прву и осећам се дужном да им процес сазнавања учиним узбудљивим и подстицајним. Залажем се за искуствено учење и зато су слике из моје учионице нешто другачије, чудесне, инспиративне. Увек је ту подстицајно радно окружење и увек су ту ученици у фокусу, како у интеракцији путем неке подстицајне приче, тако и у слободном и опуштеном понашању које сматрам главним „зачином“ током наставе у млађим разредима. ††   Били сте накратко помоћница министра просвете, али се ту „нисте снашли“? – И сама сам у једном тренутку помислила да се „нисам снашла“ у улози помоћнице


19

ативнија учитељица у Србији

њи Врујци, нистарство министра, али сам убрзо схватила да се практичари и људи са озбиљним искуством у настави у тој „чиновничкој енигми“ и не могу „снаћи“. То успева само онима који су се „очешали“ о образовање, они су предодређени да опстају, док је за наставнике практичаре предодређено да буду решења за краткотрајну употребу. ††   На шта конкретно мислите?

– Наиме, из перспективе наставне јавности делује да су министар и Влада Србије ти који постављају и разрешавају, што они формално и јесу, али је истина нешто другачија. Постоји, барем у МПНТР, сива еминенција, именована од себе саме, која ради на томе да се ослободи „неподобних“, односно оних који се превише мешају у свој посао и за које ОНА процени да су несарадљиви и непоткупљиви. Колико ме радује чињеница да и у садашњем тиму Министраства има таквих, толико

Признања су круна каријере †† Како се осећате у улози добитнице највећег признања у Србији, „Светосавске награде“, али и награда „Најбољи едукатор Србије“ и „Нај жена Србије“? – Признања пријају. Она подгревају ентузијазам и дају ветар у леђа. Добро је што су ми сва та признања стигла у озбиљним професионалним годинама, ни прерано, ни прекасно. Дошла су једно за другим, згуснуто, као круна на све што сам створила у претходних 25 година рада у учионици и ја сам их доживела као правовремену и добро одмерену потврду свог дугодишњег унапређивања наставног процеса.

ме и жалосте свакодневне информације да преживљавају сличну одмазду и да „сива еминенција“ по ко зна који пут узвраћа ударац. Ти ударци нису ударци на те поштене и добронамерне појединце, то је ударац на потребе наших наставника и наших ученика, на потребе српског образовања. ††   Може ли се томе стати на пут? – Знам да се томе мора стати на пут, а да ли ће неко смоћи снаге да „сива еминенција“ нашег ресорног министарства постане прошлост, то је питање за надлежне институције. Оно што ме додатно обесхрабрује јесте чињеница да сваки министар, па и садашњи, упадне у „мрежу“ и жртвује своје сараднике, не схватајући да је мрежа око њега смислено и са јасном намером исплетена, тако да

јавност стиче лош утисак о самом министру не схватајући праву позадину. ††   Деценијама причамо о неуспешним реформама образовања. Постоји ли „реформа без реформе“? Да ли је реформа само у системској организацији, количини градива и структури предмета, матурама, или се нешто може реформисати и „одоздо“, од самих школа и наставника? – Да, реформа мора да крене одоздо, али прво мора да се створи законски оквир да то буде и изводљиво. Оно што би најбрже могло да заталаса реформски процес јесте повећање аутономије образовних установа. Ако би запослени у њима сами могли да креирају наставне планове и програме на нивоу своје установе, и да то буде бар 40 одсто у односу на прописани стандард, као што

је то пракса у неким успешним образовним системима, имали бисмо могућност и увођења целовитог приступа учењу у српски образовни систем. ††   Шта подразумева целовит приступ учењу? – Уверена сам да је у том садржана будућност образовања. Наравно да то захтева „велико спремање“ образовног система код нас, али сам сигурна да ми имамо капацитете за такво што, само је потребно да они који желе добробит српском образовању буду препознати од стране креатора образовних политика. Рекла бих да је академска заједница Србије дужна да се пробуди и да почне да делује. ††   Ваша порука колегама? Умрежимо се и започнимо да стварамо боље српско образовање јер то наши ђаци од нас очекују!


20

Вести Омогућити младима да успеју у Србији Председник Привредног клуба „Привредник” Миодраг Костић упозорио је да из Србије одлазе образовани људи и да се тај тренд мора зауставити како земља за десет година не би остала без адекватних кадрова. Да би се то постигло, он наводи да треба створити услове да се млади запосле у Србији и у њој постигну професионални успех. – Говорим о систему и о одговорности свих изабраних лица на свим нивоима управљања и одлучивања. Посебно мислим на локалне самоуправе које треба да повећају ефикасност рада, као и на бољу контролу јер је то најбољи начин за подстицај привредног раста и самим тим за задржавање образованих и квалитетних појединаца у Србији. – Желимо да својим доприносом повежемо најбоље студенте, академике и професоре са привредним и реалним сектором, као и да омогућимо примену њиховог знања у пракси – истакао је Костић, додајући да од државе очекује већу правну сигурност, борбу против сиве економије и стварање повољног пословног окружења.

Миодраг Костић

ИНТЕРВЈУ МИОДРАГ ЗЕЦ, ЕКОНОМИСТА И ПРО

Србија умес знања има


21

РОФЕСОР ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА У БЕОГРАДУ

есто инфузије крволиптање Зец сматра да је неопходно направити национални образовни систем, који ће нашу „златну децу” и њихов креативни потенцијал задржати овде. Предлаже да се направи мрежа „елитних гимназија”, којих ће бити пет, распоређених по Србији, са интернатима и националним стипендијама за сиромашне таленте, у којима ће се школовати кандидати за најбоље математичаре, инжењере, филозофе, лекаре, гувернере, генерале... Апелује и да држава плаћа студије само онима који имају висок праг знања и за које зна да имају могућност да се овде запосле. Пише: Наташа Анђелковић

Е

кономиста и професор Филозофског факултета у Београду Миодраг Зец много пута досад је једноставним речима и на сликовит начин, али врло прецизно и луцидно, детектовао проблеме српског друштва. И у разговору за часопис ФБГ Зец тврди да Срби, као мали, осакаћени народ, имају шансе за

напредовање, само ако схвате да је потребно повратити веру у националну елиту, коју ћемо „узгајати у баштама” неколико најбољих гимназија и на једном врхунском универзитету. Пре свега тога, врло практично, тражи од Владе Србије да направи платформу и каже колико јој је потребно којих стручњака како би сви којима држава плати високо образовање имали шансу да се запосле код нас. – Дошли смо на крај једног процеса у којем су пропале основне школе, наставници имају мале плате и поцепане чарапе, шири се непотизам и уверење да се дипломе купују, а и деца су се осилила и потпала под утицај општег простаклука. Сад

пропадају гимназије, па ће извесно универзитет, и круг се затвара. Потребно је да се пресече тај тренд насиља и над знањем и презрење знања, изругивање... Мора се вратити вера у националну елиту, да из једног малог осакаћеног, остарелог, импотентног друштва извучеш максимум и даш му шансу, па да најбољи доктор нâс

Знање је једини богомдани ресурс који се трошењем увећава. Успешна друштва схватила су да је у томе будућност

лечи, а да најбољи архитекта овде пројектује. А не да се ради урбанизација тако да се у зграду улази из авиона, или да децу у обданиште бацамо из хеликоптера јер му не можемо прићи. Имамо зграде са тако уским ходницима где, ако неко умре у стану, мораш га износити у кеси. Уређени градови, попут Вашингтона, пред пролазницима отварају се као књиге. ††   Како променити тај потпуно трули систем? – Морамо знати шта хоћемо да бисмо могли да мењамо неке ствари, али и шта су нам темељне вредности. Најважнији ресурси сваке нације нису нафта, дијаманти или природна богатства, јер су ограничени.


22

Вести За само 7 дана 187 доктора наука Србија је за само недељу дана добила 187 доктора наука! Седмица у којој је одбрањено вероватно највише дисертација у историји нашег образовања била је на крају претходне школске године, а овако велики број настао је јер су докторанди који су студије почели по старим програмима мислили да ће од 1. октобра 2016. изгубити право да заврше школовање. Током целе прошле године број доктората био је већи него што је уобичајено. Тако је у 2016. години одбрањено 1459 теза, док је годину раније Србија добила 1252 доктора наука. Највише радова одбрањено је на највећем – Универзитету у Београду, око 55 одсто, следи Универзитет у Новом Саду, који је дао петину прошлогодишњих доктора наука, а на свим приватним универзитетима заједно докторирао је тек сваки десети. Овакав пораст броја одбрањених доктората последица је члана 123 тог закона, који је утврдио 1. октобар као крајњи рок за завршетак доктората по старом програму. Предвиђено је да после тога докторат стекну само они који су се уписали и завршили трогодишње докторске студије. Тако је тај крајњи рок изазвао драстично повећање броја одбрана непосредно пред истек. На крају је рок продужен, али то кандидати нису знали до краја септембра, када су већ имали организоване одбране.

Знање је једини богомдани ресурс који се трошењем увећава. Успешна друштва схватила су да је у томе будућност. Имате нације које некад постану моћне, а нису засноване на знању. Рецимо, Монголи су освојили читав свет, а немају ниједно откриће. Међутим, они су донели свету посебан организациони модел уређења друштва и војске, понудили су инклузију свих капитала људских који су се нашли у пограничним областима и користили њихову технологију. Ми у Ервопи из историје учимо да је Џингис Кан дошао са неком групом дивљака и срушио eвропске градове. Не може будала освојити читав свет, не може се случајно

Ми смо после гимназије знали све европске главне градове и државе, сад ови не знају где је Чачак

Доситеј је у Србију донео просвету и кромпир. Кромпир се примио, а просвета? успоставити царство од Пекинга до Кракова. ††   Шта мали народ као ми може да учини? – Мали народ, који нема статистичку базу да извуче ген, треба да схвати да му је једини спас улагање у знање. Тако постану „велики” као Јевреји или Шкоти... Кинеза или Хиндуса има по милијарду и они имају људски потенцијал који тек систем образовања претвара у моћ. Хиндуси у себи носе апстрактно мишљење, окренути су ка небу. С друге стране, Кинез је ратар, окренут блату, и зато је добар у практичним знањима, уме да направи све што види. У Америци, прве камене зграде су зграде универзитета, нема катедрала, највећи су звоници Харварда. То су прве

империјалне зграде јер су желели да то траје. Трагедија нас као народа лежи у томе што имамо поспрдан однос према знању, а има нас неупоредиво мање. Некад су и наши људи схватали значај знања, велики Доситеј је у Србију донео просвету и кромпир. Кромпир се примио, а просвета? Београдски универзитет су осигурали просвећени и имућни родољуби као неку националну енклаву са 90 донација које могу да га издржавају, а онда је дошла комунистичка држава и све то национализовала и сад нам даје на кашичицу. Тирански системи не желе знање, већ послушност вођи и затуцаност... ††   Да ли је могуће да наше политичке елите то не схватају? – Не знам да ли схватају, али свакако то не спречавају. Овде се ради на систематском заглупљивању целе нације. Степен знања који данас долази и који је долазио пре 15 година није исти, види се то. Ја сам професор 40 година... Ми смо

Вашингтон урбанистички симболизује снагу Америке – Вашингтон је направљен да симболизује моћ, јединство и државу. Свака зграда је стављена с разлогом на тачно одређено место. Војска, знање и уметност (музеји) срце су тог града. Све авеније носе имена држава, а остале улице су по словима и по бројевима. Нема то, као код нас, да нико не зна у којој улици станује јер је десет пута мењала име. И две главне улице у Вашингтону су одвојене и зову се Индипендент (независност) и Конститушн (устав). Поређана су министарства кроз ту улицу. Срце Вашингтон мола су Меморијал Линколн, Џеферсон, Вашингтон, Конгрес. Конгрес, Национална библиотека и Врховни суд неупитне су вредности. То значи да је суштина у сећању, зато су ту бројни музеји који раде 365 дана годишње и бесплатан је улаз. Све америчке гимназије бар једном дођу то да виде. Срце САД чувају две највеће зграде – Пентагон и ФБИ, који су силе за себе. Има Америка 2500 универзитета, али нису сви исти. Државна елита се прави само на пет. Не може се са универзитета из доње недођије, факултета за менаџмент леве потколенице, доћи у Министарство, у Пентагон, у федералне резерве (Народну банку), као овде. Најбоље школе су најскупље и прилагођене су класном друштву, али ако си прави таленат, ту су стипендије, фондације и корпорације. Ловци на таленте су контролори будућности. Пупин је из Баната стигао до професора Универзитета Колумбија у Њујорку. А погледајте како изгледају школе и музеји у Србији. Зграда ПМФ пуца и тоне, Народни музеј годинама затворен, а јавност се одушевљава луксузом и палатама естраде.


23 после гимназије знали све европске главне градове и државе, сад ови не знају где је Чачак. Зато, кад уочимо добре филозофе или математичаре, према њима треба да се опходимо као према зрнцу злата у песку. Више пута сам се шалио да сваки сељак каже да најбољи парадајз или теле остави за себе, а продаје шу-

гаво. Само ми најбоље школујемо и извозимо на Запад, а увозимо старлете. Нажалост, Србија уместо инфузије има крволиптање и губи креативни потенцијал. Срећне су земље у које се људи усељавају, а несрећне оне из којих се одлази. ††   Како системски овде сачувати та наша зрнца злата? – Као кад правиш кућу. Треба направити државу која је мала, удобна и за коју можемо да платимо одржавање. Имате хиљаду кућа где људи не могу да плате грејање, или оне, гастарбајтерске, са пет купатила а без воде. Тако се систем не гради. Србија мора да се освести! Нит имамо људи, нит имамо потребе за оволиком масом школа. Немамо ни ђака, ни професора за то. Хајде да направимо мрежу гимназија које су елитне. Може

Више је „дато” доктората на неким приватним универзитетима за последњих 15 година него на БУ од његовог оснивања. Нека се објави ко је, где и пред којом комисијом докторирао, нарочито политичари. Овде се приватне школе и дипломе користе за јуриш на јавни сектор и државну управу их бити пет, шест, а остале нека су локалне. И да се у њима прави национална елита и да ту иду та „златна деца”. Да најбоље ђаке доведемо ту. Ако немају паре да плате, могу да живе у дому. Можда је најбољи хирург у Србији рођен на Пештеру, а не на Дорћолу. Направити рејтинг, као што постоји и за ципеле или за ћевапе. Београдски универзитет је једини на Балкану на Шангајској листи, а опет се њему највише отима,

Професор гимназије треба да буде лишен елементарних тегоба †† Има ли смисла да постоје синдикати просвете у Србији 2017. године? – Суштина образовања је много изнад синдиката. Ако би се решило питање концепта, програма, кадрова, велики број синдикалних питања био би решен у старту. Бити професор гимназије – значи бити лишен елементарних тегоба, како да купи ципеле или да поправи зубе. То су статусна питања. Ако прихватимо да постоји национална елита, онда се мора знати и колико кошта „производња” те елите. Професора универзитета су свели на тривијално мерење учинка, више се попуњавају формулари него што се има времена и средстава за развој и истраживања. А тек у средњим школама, још горе…

и донације и статус и имовина. Овде се отимају плате и пензије националној елити, а дају субвенције странцима да запошљавају мануални рад за мизерне плате. На сваком факултету имате бар 30 врхунских професора. Ми те капацитете можемо сабрати и направити „језгро”. ††   Али не можете забранити да постоје приватни универзитети. – И не бих. Може бити хиљаду универзитета, али, брале, ако хоћеш да идеш на врх, мораш проћи кроз систем. Не зато што имаш паре, већ зато што сам те ја препознао у основној школи и дао ти шансу да те однегујем. Кенијац може да трчи, зато га и доводе на Запад. Снага Америке је у томе што из целог света усисава капитал. Деца из тих пет елитних гимназија неће нам отићи ако се јасно каже да Србији треба 400 лекара и да сви који их заврше могу да бирају где ће да раде. Као у војсци, први у класи бира Дедиње, последњи добија Прешево, али сви имају где да се запосле. За једну операцију, коју сад држава плаћа некоме у иностранству, може да се направи читава екипа доктора у Србији. Овако – купиш апарат а нико не зна да ради на њему. Зашто бисмо школовали људе за Немачку? Шта ће нам 130 гимназија ако имамо модел шрафцигер-индустрије? Гре’ота је да неко иде у гимназију и заврши математику и на крају леми каблове. Суштина доброг друштва је да дођеш на позицију


24 која те стимулише да идеш напред. ††   У Србији је то ретка ситуација… – Већина нас долази на позицију где сматрамо да знамо више него што та позиција тражи. Послодавац из „Јуре” тражи младе жене које могу стајати 16 сати, а не да читају Канта и Платона. Ушли смо у тај модел и џаба сад школујемо неког кад он оде у Беч да пере суђе. Зашто бисмо плаћали студије за 800 лекара ако нема шансе да се запосле? Да првих сто најбољих оде, а нас да лече они лошији, па да и министри здравља иду у иностранство да оперишу чак и најтривијалније ствари.  ††   Како бисмо у том систему избегли коруптивни моменат и „угуравање” деце богатих и моћних у те најбоље школе? – Можда не бисмо потпуно то избегли, али треба направити ситем где је бар тешко убацити неког са стране. Исто тако, професори не могу имати завршену школу ученика у привреди, већ гимназију. Сви морају испуњавати неке одређене критеријуме. Једна је „Звезда” или „Бајерн”, не може из подсавезне лиге да се дође у А тим. Нису сви људи исти. Тако је и у Америци и у Британији... Има ту, свакако, и репродуковања класе, али се бар пуне новим младим, паметним људима из целог света. Знате, енглески краљеви нису завршавали Оксфорд, али за кључна места у држави где треба стварно знање, зна

Комунизам је поштовао знање, професори су били угледни – Завршио сам гимназију 1971. у Приједору. Сећам се својих професора и Муслимана и Срба, они су сви били угледни људи. Увече, док шетају градом, ђаци их или поздрављају или се склањају од њих, а не као ово данас да деца туку професоре, а неки професори напаствују и уцењују ученике... Али они су били финансијски ситуирани, имали станове у центру града које су добили од државе, а не од тате. Комунизам је поштовао знање. Није се смело доводити у питање Тито и партија или братство и јединство, али остало је зависило од знања. О томе сам баш размишљао кад сам ишао на прославу 40 година матуре. Ти људи су обележили моју младост. Ја сам професор Филозофског факултета и познајем скоро све људе који нешто значе у овој земљи, али сматрам да је велики број мојих професора био достојнији свог положаја него ја свог данас.

Послодавац из „Јуре” тражи младе жене које могу стајати 16 сати, а не да читају Канта и Платона

се које школе долазе у обзир. ††   Уместо тога, Вучић уводи дуално образовање... – То је све регуларно, то су радничка занимања која смо ми имали и раније као поменута ШУП. Дуално образовање има смисла за људе који одлазе према радничким занимањима. Сваки посао је достојанствен ако се човек слободно определи. Морамо прво дефинисати нешто што је овде забрањено – а то је да мора постојати елита. Овде се сматра да свако може завршити било какве школе и постати судија врховног суда

Четрдесет година правимо станицу Прокоп, нико не зна где је то – Моја сестра, кад је дошла у Београд, требало је да се пријави у Општини Палилула у Таковској улици и она то није могла да нађе. Ти можеш пет пута проћи поред те зграде и нећеш је приметити. У уређеном свету, јавне установе имају препознатљив облик. У Европи је свака железничка станица истог препознатљивог облика у центру града, било да је мала или велика. Аутобус стиже у центар Њујорка, Лондона, Амстердама, и воз исто, само ми хоћемо нашу железничку да изместимо где никад није била... Градимо 40 година Прокоп, а 90 одсто Београђана не зна где је то место. Станица је требало да остане иста, али је пругу требало спустити под земљу . То су урадили од Токија до Њујорка.

или гувернер. Политичари су хтели да обесмисле знање, јер га презиру, па су омасовили универзитете… Кад имаш један добар лист, универзитет, радио-станицу, гимназију, то онда има неку вредност. А сада имаш 7000 радио-станица и са сваког ћошка неко нешто блебеће. Обесмишљавају се и академска звања… Ускоро ће бити више доктора наука него становника. Они докторирају, а не знају из чега. ††   Али та звања дају и професори, Ваше колеге! – Многе наше колеге су учествовале у уношењу амброзије у образовни систем. Смислили су закон по којем можеш формирати универзитет ни из чега. Они сами себе производе. Више је „дато” доктората на неким приватним универзитетима за последњих 15 година него на БУ од његовог оснивања. Народ се забавља лажним дипломама и плагијатима. И онда се само заобиђе Београд-

ски универзитет и тако га девалвирају... Нека се објави ко је, где и пред којом комисијом докторирао, нарочито политичари. Овде се приватне школе и дипломе користе за јуриш на јавни сектор и државну управу. Иностранство и домаћи приватници траже стварно знање. Знање је кључни алат у обезбеђивању просперитета нације. ††   Колико су професори одговорни за оно што нам је донео болоњски систем на универзитету? – Ми смо натерани на „Болоњу” и ту симплификацију. То је тривијализација знања. Суштина је у томе да ли када


25 У Америци, прве камене зграде су зграде универзитета, нема катедрала, највећи су звоници Харварда је смишљено за управника самопослуге, а не за проналазача новог облика енергије. Смишљено тако да жене 18 сати гурају четири жице кроз четири рупе и праве каблове. Није намењено да се овде прави нови мотор, али, ако је неко случајно добар из математике, онда кажу – е ти ћеш код нас на хемију, а ми ћемо вама старлете и лажне универзитете! Не морају велики државници да буду много школовани. Лех Валенса је електричар, а Броз бравар. Али школа је неопходна за државне чиновнике. У Француској не можеш да се запослиш у Министарству правде или да будеш судија ако си завршио „дивљи” правни факултет. ††   Да ли бисте пристали да

Европа је тако направљена – узима научнике, а ми радимо у фабрикама – Европа је направљена да они од нас узму оно што ваља, а да нама продају своју робу. Европа каже – они који нешто знају доћи ће код мене, а ви школујте продавце наше робе. Не љутим се на Европу јер је природно да тако каже. Ја се љутим на нас што то проглашавамо највећим успехом. Поновићу, нема смисла трошити новац да неко заврши филозофски факултет и да ради у мењачници или да буде бриљантан студент економског факултета и да је срећан да ради у банци на шалтеру. Ако се већ упутио у школу – дај му шансу! Ако већ шансе нема – боље да иду са 18 година него са 25 као врхунски образовни кадар.

студирате можете знање лагеровати у свој систем. Овде је велики проблем код студената што они не могу да памте велике целине и да синтетички мисле. Већ се то своди на неко тренутно знање – „ово сам по-

ложио, ово ме више не пита”. ††   У Енглеској и Француској нису сви универзитети прихватили Болоњу. – Нормално да нису! Она је за руљу и периферију! Ово

будете министар просвете? Не би било чудно да Вас позову. – Нити желим то да будем, нити је одлука на појединцу, министру. Потребно је да друштво прави државу и институције. Оне се могу направити одоздо – кроз образовање, дефинисањем да има смисла учити. Ако имамо школу у којој 80 одсто ђака и 50 одсто професора сматра да нема смисла учити, шта онда може министар! Мора се прво поставити добар оквир. Онај, кад је пројектовао катедралу у Mилану (то је било у 13. веку), зацртао је неку логику која је поштована свих 500 година док се градило. Завршена је тек у 18. веку. А код нас то не би могло тако, дошли би неки нови и одлучили да уместо грандиозног свода праве печењару или да је складиште стране робе исплативије.

Вести Зукорлић реформише српско образовање Председник парламентарног Одбора за образовање Муамер Зукорлић сматра да је неопходна темељна реорганизација и реформа српског система образовања. Он је зато припремио Програм рада Одбора за образовање и ставио га на јавну расправу. На овај корак одлучио се јер су му, како је објаснио, рекли да то није учинио нико пре њега. – Вероватно би парламент и држава преживели и без програма, али је боље да га имамо – рекао је он и истакао да је његова намера да на неки начин алармира стручну јавност, од Министарства до стручних тела, и скрене јој пажњу на одређене проблеме. Зукорлић је нагласио да је образовање у Србији талац лобија окупљених углавном око политичких или интересних структура, наводећи да ти људи не желе реформе јер би оне угрозиле њихове привилегије. Говорећи о дуалном образовању, Зукорлић је рекао да је реч о амбицији да се знање поједностави и буде у свим сегментима нашег друштва.


26 НАЈПОЗНАТИЈИ ПРОФЕСОР МЕЂУ СРПСКИМ РЕДИТЕЉИМА

Слобода се пре осва нам је намећу – и то Традиционална школа никада неће отићи у музеј јер ће увијек бити оних који вјерују да знање није збир информација него стварање органске цјелине од малих знања и да је поглед личности у будућности увелико овисан о баш таквом знању Пишу: Весна Живановић и Наталија Гинић

М

ожда је ауторитет Учитеља са великим У превазиђен, али је зато лични ауторитет непревазиђена категорија, истиче у разговору за наш лист про-

слављени српски редитељ и најпознатији Професор међу њима Емир Кустурица. Кусту смо месецима јурили за овај интервју јер је имао бројне обавезе, путовања, организовао је филмски фестивал на Мећавнику, промовисао нови

филм „На млечном путу”, али све му је опроштено када нам је недавно у Србију довео једну од најлепших жена света, глумицу Монику Белучи. Професор у разговору за часопис ФБГ каже да, ипак, са Запада не стижу само лепе ствари. Жали се што нам кроз капитализам чак и слободу продају као робу, али да је баш зато потребно чувати неке праве вредности. – И даље, рецимо, можемо говорити о ауторитету учитеља који функционише као спој формалног и природног ауторитета. Међутим, како је данас све у процесу отуђења, могуће је да ћемо са Запада добити инструкције да се одрекнемо не само традиције, него и својих особина. Тако да директан одговор на питање јесте да је то превазиђена категорија, али је личност непревазиђена категорија. ††   А како треба да изгледа школа у 21. веку и да ли је традиционална школа отишла у прошлост? – Традиционална школа никада неће отићи у музеј јер ће увијек бити оних који вјерују да знање није збир информација него стварање органске цјелине од малих знања и да је

поглед личности у будућности увелико овисан о баш таквом знању. ††   Може ли се створити уметник у редовној школи? – Може, али најчешће се он јавља и развија сам. Школа коју сам ја похађао у Прагу била је веома инспиративна, баш као што је комунизам био много наклоњенији култури него капитализам. Нажалост, слобода није била баш карактеристика тог система, па смо морали сами да је откривамо. Данас је она наметнута, али само као роба. Дакле, умјетник и слобода су услови за стваран живот.

Асоцијације †† Опишите у једној или две речи особе са слика уз које су генерације ђака одрастале. Доситеј Обрадовић – најчвршћа веза са Западом; Вук Караџић – велики реформатор; Свети Сава – највећи од свих нас; Јосип Броз Тито – нажалост, у његово доба смо живјели добро.


27 ЕМИР КУСТУРИЦА ГОВОРИ ЗА ФБГ

ајала, сад о као робу! Рокенрол је прохујао с вихором †† Колико је и на који начин на Вас као уметника утицао рокенрол? – У почетку много, сад већ као прошлост. Рокенрол је данас само изговор за нечије понашање, обично и куварице када су на одмору и хоће да иду у провод, кажу „рокенрол”. То није била само забава, ми смо мислили уз побуну коју је рокенрол нудио. Данас је вјера у новац, нажалост, и успјех једина вјера коју поштују млађи људи, а капитализам је посебна врста фатализма. Рокенрол је прохујао с вихором.   †† Да ли је Боб Дилан заслужио Нобелову награду за књижевност? – Зашто да не, његова поезија је била револуционарна. Једино што Нобелова награда нема више велику вриједност.

††   Али сви Ваши филмови су бајке. Одакле Вам то? – Савремени живот нам нуди натуралистичке приче, сурове, све мање-више подсјећају на ријалитије. Због тога ја волим да људима причам нешто што бајка као форма ублажи, али дејствује јаче. ††   Основали сте Високу школу драмских уметности у Андрићграду. Наставницима би било интересантно да Вас доживе као колегу. Како се осећате „с ону страну катедре”? – Ја сам још у Сарајеву учио студенте на Академији сценских умјетности и нисам зажалио. Педагогија се учи, али не само у педагошким школама, него се та искуства и стичу. Не могу се похвалити да је моја педагогија била боља страна моје личности, али су студенти вјеровали у оно што говорим и што цитирам. ††   А какав је, коју деценију пре тога, био Емир Кустури-

ца у ђачкој клупи? – Увијек сам сједио у посљедњој клупи и увијек је мајка морала да остане са разредном послије наставе. Значи фрка. Тако је било до факултета. Тамо је све било боље. То је, мислим, због тога што људи у различитим периодима показују и развијају своје склоности. То кажем због оних који нису најбољи ђаци. Можда није њихов добар период. ††   Како бисте данас гимназијалцима објаснили шта је Србима Андрић? – Андрић је Србин у најбољем смислу те ријечи. Његова литература је и Стари и Нови завјет за нас јер у себи садржи архетипске вриједности нашег човјека, а историјски поглед на нашу драму упра-

Књиге ме воде далеко од себе †† Шта Вас сад тако магично успављује као некад „Амаркорд”? – Сада ме, када не могу да спавам, успављују књиге. Потонеш у мислима и сликама и доспијеш далеко од себе и кревета у коме лежиш.

во је величанствен. Уз слом СФРЈ, ми смо на њега скоро заборавили, али је група људи око Милорада Додика успјела да му направи град и тако на велика врата врати великана. ††   Писали сте о Босни као о троношцу; на чему „стоји” Србија? – Србија је у тешкој позицији. Мијења се свијет, а Србија се руководи идејом о томе да

Увијек сам сједио у посљедњој клупи и увијек је мајка морала да остане са разредном послије наставе. Значи фрка!

нисмо ни Исток ни Запад, у ствари да смо и једно и друго. Аутентичну политику морамо водити како бисмо заштитили своју традицију и културу. ††   Зар не би било боље да средњошколци на екскурзије долазе у Андрићград и да тамо купују културу, а остављају новац, уместо у иностранству? – Наравно да би било боље такво ходочашће. Овако, посјете другим градовима заврше у опијању, као што смо видјели прије неколико година у Грчкој. ††   Како сачувати Андрићев језик, који у модерном времену ишчезава? – Политичким програмом заштите ћирилице и језиком филма, телевизије и свих медија. ††   Има ли спаса српској ћирилици? – Има, ако политичари то схвате.


28 Добросав Боб Живковић

ПОЗНАТИ ГОВ

1.

Ко вам је био најбољи, а ко најгори професор и зашто? Јесте ли у школи били, оно што ђаци зову, штребер или понављач и фаца или аутсајдер?

2. 1.

Ја сам (нажалост) као анти-Габи Новак (певачица која пева песму „Памтим само добре дане”, прим. аут.), верзија из пакла. Памтим само ружне дане, само зло. Или сам био толики баксуз или је само бол јача од деменције. Математичарка ми је закључивала тројку јер, ем нисам за математику, ем цео час цртам. Српкиња ми је закључивала тројку јер сам неписмен, а цео час цртам, и физичарка, и хемичарка (наставница физичког се само крстила кад ме види). Једина наставница чијег имена се сећам (и наравно да вам га нећу рећи), наставница ликовног, закључивала ми је тројке јер цртам „стрипски” а сигурно и прецртавам. Верујем да ми је бег од те улоге, тих тројки, дао снаге за све што сам урадио у животу.

Ја сам као анти-Габи Новак. Памтим само ружне дане. Или сам био толики баксуз или је само бол јача од деменције

Невена Божовић, певачица

1.

Могу слободно рећи да сам имала ту срећу да ми у основној и средњој школи, као и на факултету, предају дивни људи. Нисам их одвајала јер сам од свакога имала доста тога да научим. Ипак, увек је разредна та коју сваки ђак посебно доживљава јер је она неко ко вас прати и подржава у свему.

2.

Цело школовање сам био аутсајдер. Нити сам био бубалица да задивим петицама, нити мангуп да фасцинирам кечевима. Могуће да моја супермоћ – цртање још није била довољно добра да би ме спасла места „најгорег-у-разреду”. 

2.

Никад се нисам устручавала да себе отворено назовем штреберком

Била сам штреберка, ако се тако назива онај ко своје обавезе завршава на време и не оставља ништа за сутра. Тако да се никад нисам устручавала да себе отворено назовем штреберком. 


ОВОРЕ ЗА ФБГ

29

Јелица Грегановић и Горица Нешовић, адске гимназије новинарке и списатељице, најбоље су другарице из III4 Осме беогр

1.

Моја омиљена професорка, она коју дан-данас памтим и чувам свеске са белешкама са њених часова, заправо није била тип професора који сам волела. Моји омиљени професори били су они који су смогли снаге да буду и духовити, они који су са лакоћом предавали и трудили се да ђаци заиста нешто науче на њиховим часовима. Ипак, професорка која није „губила време” на хумор, важила за врло строгу и захтевну, која је предавала са самопоузданом лакоћом, била је – Вида Галовић. Две године ми је предавала историју уметности и дала велики допринос мојој општој култури. Нисам волела професоре који су злоупотребљавали свој положај, убијајући самопоуздање код ученика тражењем незнања, а не знања. Касније сам схватила да су тиме надокнађивали сопствено помањкање самопоуздања и ауторитета.

2.

Ја бих себе звала добрим ђаком, мада моја најбоља другарица, Горица Нешовић, и данас користи сваку прилику да мојој деци каже: „Седи овде да ти причам какав је штребер била твоја мајка...”

Мислим да нисам била популарна у школи, просто зато што често нисам радила ствари које су биле „у тренду”. Нисам била ни стидљива, али сам изгледа била другачија, што не улива поверење већини. Никада нисам била у „друштвеном врху”, нити неко чије друштво би било престиж. Што се тиче успешности, ја бих рекла да сам била селективан ђак. Све до треће године гимназије моје оцене су се делиле на петице и двојке. Двојке су биле резервисане за предмете од којих сам била „оперисана”: математику, хемију, физику и биологију. Мада, из биологије сам имала петицу све док се није претворила у хемију, док смо учили о флори и фауни, природним појавама онаквим каквим их наше очи виде, до тада смо биле добре другарице. Када се природа претворила у хемијске и физичке процесе, разишле смо се. На сву срећу, снашло ме је усмерено образовање, па сам се тако тих двојки решила. Остале су ми само петице... и понека четворка због конфликта са професором. Укратко, ја бих себе звала добрим ђаком, мада моја најбоља другарица, Горица Нешовић, још увек тврди да сам била – штребер. И користи сваку прилику да то и мојој деци објасни: „Седи овде да ти причам какав је штребер била твоја мајка...”

1.

Сви смо волели професорку филозофије Јагоду. Чинило се да није много старија од нас. Чак нас је једном водила на екскурзију јер разредна нешто није могла. Омиљени професор је онај који те не пита кад не знаш и обрнуто. Та омиљеност је шетала од професора до професора, у односу на ситуацију. Професорка немачког језика Живка дозвољавала нам је да на писменом на клупи држимо књигу... „Децо, можете да се мало подсетите.” Па како да је не волиш! Имали смо срећу да није било неких професора „баксуза”. Предмети су нам били лепи, нисмо имали мучену математику у трећем и четвртом разреду, тако да није било неомиљених.

2.

Стално сам себи обећавала да ћу, као Јелица, да научим прве три лекције кад почне тромесечје, да се одмах јавим да одговарам и завршим посао. Никада се то није десило

Стидљива нисам била сигурно, а то штреберско понашање ме стигло касније. Стално сам себи обећавала да ћу, као Јелица, да научим прве три лекције кад почне тромесечје, да се одмах јавим да одговарам и завршим посао. Никада се то није десило, већ сам морала цело градиво да бубам у последњем часу. Била сам „јак врло добар”, за длаку одлична. Није ни то лоше.


30 Драгољуб Замуровић, фотограф

1.

Имао сам само једну професорку која ми у целом школовању није била омиљена. Предавала ми је математику у Другој београдској гимназији. Њој је много важније било да ученик воли Савез комуниста и буде политичар, него добар ђак. Мени је то много сметало. А кад је реч о онима које сам највише волео, било их је много. Ајде да поменем првог и последњег. Први је учитељ који ме је научио

Само једну професорку у целом школовању нисам волео. Предавала ми је математику у гимназији. Њој је много важније било да ученик воли Савез комуниста, него да буде добар ђак

ПОЗНАТИ

да све мора да се уради од почетка до краја у једном цугу. Кад погрешимо, кренемо из почетка и урадимо то до краја, без поправки. То ми је много помогло у животу. Други професор који ми је много помогао је са постдипломских студија на Факултету примењених уметности Драгољуб Кажић. Он ми је улио неку врсту самопоштовања. Знао је да много желим да се моја фотографија појави у часопису „Лајф”, а он ми је рекао: „Драгољубе, твоја ће фотографија сигурно осванути у том магазину.” То се касније и десило. Наставници морају да гурају ђаке напред, а не да их коче тиме да науче ово или оно.

Александра Нинковић Ташић, историчарка науке

2.

У школи сам све време био врло добар, осим два пута кад сам био одличан зато што ми је отац обећао да ће ме наградити. Деца су ме много волела. У основној сам био председник историјске секције, а на факултету су ме изабрали за представника године. Волео сам много да се шалим, али сам био солидан ђак. 

1.

Моја омиљена наставница, која је оставила траг за читав живот, била је Вера Врбица Матејић, наша Бека, која нас је учила не само енглески језик и књижевност, већ нам је својом љубављу и посвећеношћу показивала какви људи треба да будемо. Дани са Беком у Филолошкој гимназији уписују се у вечност, а професорка је данас прави пријатељ.

Као ђак сам била врло радознала. А учила сам уз радост и пријатеље

2.

Верујем да сам током гимназијских дана, али и пре тога у Основној школи „Дринка Павловић”, имала срећу да наилазим на изузетне људе од којих је било право задовољство добијати знање. Једина оштрина у овој причи јесте ретка строгост која је тада деловала претећи, а данас је се сећам са осмехом. Као ђак сам била врло радознала. А учила сам уз радост и пријатеље. 


ГОВОРЕ ЗА ФБГ Иван Бекјарев, глумац

1.

Не памтим лоше, само добре професоре! Зато сам се и ја, као професор глуме и сценског наступа, трудио да будем што бољи како би ме ђаци запамтили. Издвојио бих своју учитељицу Олгу Терзић која је успела нешто што ми ни данас није јасно како. Мешао сам слова ч и ћ, а она ме је научила како да их разликујем. Испоставило се касније да је то било кључно за посао којим се бавим. Сећам се још двојице изузетних професора у Шестој београдској гимназији. Професор Бора Стојковић предавао ми је српски језик, он ме задојио позориштем и код њега у драмској секцији имао сам своје прве значајније улоге. Пре

тога био је управник неколико позоришта, али је посебно важан јер је написао историју српског позоришта. Српски језик ми је предавао и разредни старешина Теодор Опалић, одличан професор и одличан песник. Недавно сам га са директором Шесте гимназије посетио у старачком дому, што га је веома обрадовало.

Када сам пошао у први разред, био сам толико стидљив да је по сам пошао у први препоруци учитеља 2. Када разред у ОШ „Вук мама седела поред Караџић”, био сам толико стида је по препоруци учимене у клупи првих дљив теља мама седела поред мене у клупи првих недељу дана. недељу дана

Али сам зато у гимназији био сасвим другачији, потпуно сам се ослободио и водио све могуће програме не само у школи, него и на општини Звездара.

31

Вести Врањска гимназија: казна за ђаке – враћање кућама Школски одбор Гимназије „Бора Станковић” у Врању, уз сагласност управе и родитеља, усвојио је Правилник о понашању ђака и професора на екскурзијама. Овај правилник прописује етичка начела и правила понашања 700 ученика и 70 наставника. Директорка Сузана Мишић Станковић истиче да ће школска управа кажњавати све који ремете јавни ред, пијанче, пуше цигарете, користе опијате, изазивају неред, уништавају хотелски инвентар. – Недисциплинованима прети повратак у Врање, а од екскурзија могу да се опросте ученици којима је раније изречена васпитно-дисциплинска мера укора. Неко мора да сноси одговорност за недолично и некултурно понашање. Врањска гимназија није на лошем гласу, али било је случајева да су због ремећења реда ученици сносили финансијске трошкове у хотелу – наглашава директорка, док председница Ђачког парламента Марија Алексић каже да подржава доношење ове одлуке јер је то у интересу свих ученика.


ПОЗНАТИ ГОВОРЕ ЗА ФБГ

32

Јелена Триван, некадашња политичарка, директорка „Службеног гласника”

1.

Волела сам свог професора филозофије Јовичића јер је био на неки шармантан начин надобудан, циничан и свој. Живео је као да га није занимало мишљење провинције и чаршије. А нас је научио да се боримо за његову пажњу, а не он за нашу, и да волимо филоСофију како је инсистирао да је зовемо. Мрзела сам природњачке предмете и ваљда отуда и моја лоша сећања на професора физике. Када сам постала професорка српског језика, трудила сам се да личим на своје узоре. Да тихим тоном и знањем задобијам поштовање, да интелектуалним презиром, а не виком, одбијам безобразлук од себе. Чини ми се да сам сада таква директорка.

2.

Када сам постала професорка, трудила сам се да личим на своје узоре. Да тихим тоном и знањем задобијам поштовање, да интелектуалним презиром, а не виком, одбијам безобразлук од себе

У школи сам увек била добар ђак, али нисам имала статус штребера. Моји родитељи су сматрали да треба да ме награде за моју вредноћу, а и осамостале, тиме што су ми допуштали да сама одређујем себи изласке јер најбоље знам своје обавезе. Тако да ме је свуда било, а да сам притом била супер ученик. Имала сам много пријатеља, али позицију у друштву нисам куповала цигарама, дувањем и опијањем. 

Димитрије Војнов, филмски критичар

1.

Мислим да ме је професорка Јасна Маџаревић својом конфузијом и нерадом жестоко хендикепирала из математике током школовања у Петој гимназији. Она није била у стању да нам пренесе знање и ја сам, што се математике тиче, остао на оном нивоу на ком сам био завршивши основну школу. Нажалост, то ме је омело не само у савладавању градива из математике већ и из физике где математика игра значајну улогу. Ипак, ја сам се школовао између 1996. и 2000. године када је корупција у школству била велика па је такво понашање толерисано. Кад је реч о најбољим професорима, издвојио бих професорку физике Динку Тодоровић и професорку српског Светлану Штитковац, оне су имале велику енергију и умеле су да подрже и добре ученике да напредују и слабе ученике да се извуку из невоље. Оне су успеле да превазиђу онај проблем наших професора који су често доведени у ситуацију да највећи део времена троше на лоше ђаке и на њихове покушаје да поправе јединице.

У моје време није било тих драстичних подела које су увезене са Запада, пре свега из Америке. Сви смо били исти, неко је можда имао развијенију социјалну интелигенцију, али нарочито није било аутсајдера

2.

У моје време није било тих драстичних подела које су увезене са Запада, пре свега из Америке. Сви смо били исти, неко је можда имао развијенију социјалну интелигенцију, неко не, али нарочито није било аутсајдера. Био сам одличан ђак, али сам био дисциплинован, нисам учио кампањски па сам имао време и за друге активности, доста сам и излазио викендима са друштвом, нисам ни на који начин био ускраћен школским обавезама.


33

Вести Како је Аристотел одгајао Александра? Аристотел је у Александру пронашао достојног ученика који је од природе волео науку и читање и био је велики пријатељ научног испитивања... ...Аристотел је подучавао младог принца заједно с његовим пријатељима из детињства, међу којима су била и два будућа краља, Птолемеј и Касандар, као и његов најбољи пријатељ Хефестион.

Наташа Павловић, ТВ водитељка

1.

Најбоља професорка била је моја разредна Јасна Мађаревић која је предавала математику. Иако ме тај предмет уопште није занимао, професорку сам обожавала јер је била спремна да нам кроз шалу дâ важне животне лекције које нису увек имале везе са њеним предметом. Никада нисам упознала неког ко толико страствено воли свој предмет, трудила се да нам ту љубав пренесе, није само одрађивала посао. Премда ја нисам никада заволела математику, Јасну Мађаревић јесам, много, и кроз њен пример колико је важно бити

посвећен ономе што радиш, и колико је важно пре свега бавити се послом који волиш. Друго место за најгору професорку дајем Мирјани Маскарели, професорки латинског, не само зато што је уопштено била веома строга, без мимике на лицу, већ и зато што није имала осећај за нас, тадашње избеглице. Она је била једина која није желела да помогне у нашем прилагођавању (у почетном периоду) и није имала осећај ни разумевање за проблеме које смо имали. Можда бих је у некој другој ситуацији проценила другачије, али ме по

Премда ја нисам никада заволела математику, Јасну Мађаревић јесам, много, и кроз њен пример колико је важно бити посвећен ономе што радиш, и колико је важно пре свега бавити се послом који волиш

крутости веома подсетила на најгору професорку без премца, професорку Иванковић, која ми је у Загребу предавала историју, и код које нисам могла имати више од оцене 2 иако сам увек знала све као и други, искључиво због националне основе.

2.

Нисам била ни штребер, ни понављач ни аутсајдер, већ кампањац који се ослањао на сналажљивост и интелект, па бих у последњем тренутку савладала градиво и добила добре оцене. У међувремену сам време трошила више на ваншколске активности (глума, плес), дружења, позориште и читање књига које нису биле лектира. За књиге које су биле сврстане у лектиру заинтересовала сам се тек по завршетку школовања. Ишла сам у гимназију у којој су углавном били штребери, али ја сам успевала и са њима да имам одличан однос као и са изваншколским друштвом.

...Већ поткованог у музици, гимнастици, поезији и ратним вештинама, Аристотел подучава будућег владара и војсковођу хеленској етици и политици, а врло могуће и реторици будући да је Аристотел на Академији држао систематска предавања о реторици. Иако се о садржају подуке ништа поближе не зна, несумњиво је да је настојао да морално обликује Александра и да развије у њему врлине по узору на Хомерове јунаке: част, трезвеност, праведност, племенитост, осећај за меру, пријатељство… ...Треба се оградити од вегетативног живљења, храњења и рашћења. На то се надовезује чулни живот. Пошто је само разумни део оно што је својствено човеку, он делује људски само онда када делује разумно...


ОБРАЗОВНА

34

Вести Садашњи осмаци на факултет без пријемног

ФАНТАСТИЧНИ ОБРАЗОВНИ САЈТ НАСТАВНИ

Сувопарни свет ма цртања обојен мод авиона, музиком и

https://sites.google.com/ Др Радивој Стојковић Генерација садашњих осмака, када дође до краја средње школе, полагаће велику матуру из три, четири или пет предмета. Српски ће бити обавезан свима, као и математика (за ученике који је уче дуже од два разреда). Трећи предмет бираће са листе – географија, историја, биологија, хемија, физика, страни језик и историја. Осим три обавезна теста, уколико им буде потребно за уписивање на одређени факултет, моћи ће да полажу још један или два предмета. План је да велика матура укине пријемне испите. Национална матура ће бити први пут спроведена на крају школске 2020/2021. године – каже др Радивој Стојковић, заменик председника НПС-а и члан радне групе. Стручна матура за ученике средњих стручних школа такође ће имати тест из српског, односно матерњег језика, и тест из математике (уколико су учили математику дуже од две године), или општеобразовни предмет по избору. Трећи тест биће стручни и имаће теоријски и практични део.

П

оштоване младе и савремене колеге, уколико се запослите у сеоској школи, ни за живу главу немојте се бавити модернизацијом наставе било које врсте јер ћете тиме само навући мржњу на себе, која ће произвести мобинг чији је циљ ваше трајно физичко и материјално уништење. Бавите се искључиво сецкањем и рецкањем, и чекањем да звоно звони, ако желите успешну каријеру професора техничког и титулу стручног и цењеног наставника. Иначе ћете изгубити лиценцу због повишеног тона на часу, избацивања са часа ученика

који омета наставу и сличних свакодневних појава које ће у вашем случају бити предимензиониране на ниво

Музички кутак На Благојевићевом сајту сви посетиоци могу завирити у музички кутак, где их чекају бројне композиције Моцарта, Вивалдија, Брамса, али и Ане Бекуте, Зорана Калезића, Северине, звезда „Гранда”, баш као и Билија Ајдола, „Металике”, Френка Синатре или „Роксет”. Довољно је само да кликнете шта желите, а колега Петар припремио је и симпатичну „легенду”: Фолк – оно што називамо народном музиком, мада ниједна песма није старија од тридесет-четрдесет година, и мада се свакој зна аутор. Рок – све што се не може подвести под народњаке, док не буде неке прецизније поделе. Класика – дела композитора класичне музике. На крају стоји и појашњење: „Тридесет секунди након што покренете плејер, по жељи само притисните плаво дугме за пријаву путем фејсбук налога. Након тога уживајте у бесплатној музици 24 сата дневно – и кад истекне првих месец дана.”

физичког злостављања деце, педофилије, итд. Пресликајте рад професора који су вама, док сте били ђак, предавали


А ГЕРИЛА

35 Ђачка химна

ИКА ИНФОРМАТИКЕ ПЕТРА БЛАГОЈЕВИЋА

ашина и техничког делирањем Таличним Томом

/site/petarblagojevictehobrazovanje

Ми волимо своју школу, Најлепше је ђачко доба,  Професор је сличан волу  Од колевке па до гроба. Лекције ми не учимо, За градиво нас боли пупак,  Професор је доказ само Да учењак наш је глупак. Живеле нам све реформе,  Оне нама дају права,  Професор нам ништа не сме,  Ту је да се завитлава. Живело нам школство наше,  Кечева се не штрецамо,  Професори нек се плаше,  Жалбу на њих да не дамо. Живело нам министарство,  Што учење наше чува;  Професор је задњи чобан,  Са дипломом што се пува. Живела школа! Доле књига!  Професор је црв и гњида!  Професор је нико, ништа, Мање битан од деришта.

техничко, и нема глава да вас боли. Иначе сте награисали. Ова порука добродошлица је свим колегама које посете сајт професора техничког Петра Благојевића, који је са још двоје колега почетком фебруара морао на мразу да штрајкује глађу како би му било „враћено” (Уставом загарантовано!) право на рад и лиценца.

Наиме, Благојевић је аутор изванредног сајта на коме ђаци кроз образовни софтвер врло креативно уче градиво техничког и информатике и то преко интернета, што, признаћете, нимало не подсећа на класичну школу. Осим јасно и систематично представљеног градива за све разреде од петог до осмог, овде можете научити како се праве модели аутомобила и авиона од шперплоче, али и шта је потребно да бисте код куће направили тродимензионалну играчку у облику доброћудне овце или страшног тираносаурус рекса. Када савладате лекције, знање можете

Деца (али и одрасли) које „смара” да се баве само науком, код Петра могу прочитати бројне епизоде стрипа „Талични Том” или се опустити и насмејати уз чувене мапетовце

Професор је незналица Ако нама даје кеца,  Непознавалац нереалан,  Покварењак неморалан.

Песник Петар Благојевић пише и песме и досад је објавио збирку песама „Било којој девојци на свету”. И она је доступна на сајту, мада је могуће и купити је уз (црно)хумористичку препоруку: „Наручите збирку песама аутора сајта и помозите му да не цркне од глади – Срђан Вербић му је трајно одузео елементарно грађанско право на рад.”

проверити у мини-квизу или прочитати поклон предавање. Када све ово погледате, не чуди зашто је Благојевић добио титулу угледног наставника, али чуди што је морао да прође психичку тортуру да би се вратио у учионицу где и припада. 

Професор је стручан само Кад нам каже да све знамо,  Другачије је бабарога Што глумата педагога. Предавања нек не врше,  Кличемо сви углас,  Профе док се не усаврше,  Што учиће место нас. Живела нам наша школа,  Звонце звони сваког јутра,  У Европи смо допола, Ући ћемо мало сутра. Живела нам дембелија,  Школа наша најдивнија! Са њом ћемо у Унију Кад приме и Албанију. ПЕТАР БЛАГОЈЕВИЋ


36 ЛАКИМ КОРАКОМ НА ПУТУ ДО БОЉЕ ШКОЛЕ

Забранити употребу мобилних телефона Оне који се противе овој забрани ставом да ниједна забрана не решава ништа, треба подсетити на то да слична забрана везана за оружје већ постоји и питати их да ли и она треба да се укине

П

рвобитни наслов овог текста био је: „Пет лаких корака на путу до боље школе”. Зашто баш пет, а не три или шест, то више ни самом аутору није јасно, а свакако да није ни битно. Колико год да их има, први треба да буде: потпуно забранити мобилне телефоне у школи! Сматра се да су први кораци најтежи, а овај се чини најлакшим. Једина, на први поглед видљива, мана му је што пут до боље школе започиње забраном. И то забраном која би требало да буде потпуна и свеобухватна. То значи да се односи на физичко присуство мобилног телефона или сличног уређаја

у кругу школе. У већини школа је коришћење мобилних телефона забрањено за време часа, али се ова забрана недовољно поштује. У неким случајевима је поједини наставници свесно крше подстичући ученике да сликају таблу, правдајући се тиме да то није коришћење мобилног телефона него фото-апарата. Забрана треба да се примењује без икаквих изузетака у свим основним и средњим школама на територији целе Србије. Лако се може донети, на пример, одлуком министра просвете, а могла би и у координацији са Министарством здравља пошто би сигурно позитивно утицала на спречавање ширења неких болести

међу децом и омладином. Њено спровођење је веома лако контролисати. Свако ко помисли да се овим ограничавају дечје слободе и ускраћују нека дечја права, прво би требало да их именује, то јест, да сам нађе одговор на питање које слободе би овим биле ограничене и која права ускраћена. Оне који се противе овој забрани ставом да ниједна забрана не решава ништа, треба подсетити на то да слична забрана везана за оружје већ постоји и питати их да ли и она треба да се укине. Родитељи, посебно они који инсистирају на томе да непрекидно буду у контакту са својом децом, могли би бити највећа сметња у реализацији ове мере. Међутим, заборављају да су они део својих родитељских дужности (онај који се односи на васпитање и образовање) већ пренели на школу још оног тренутка када су дете у њу уписали. Сада је само потребно да развију поверење у то да је школа способна да преузете задатке потпуно, квалитетно и стручно обави. Школа, између осталог, управо зато и постоји. Свака школа је довољно добро оспособљена да процени када и како треба да обавештава родитеље о било чему везаном за њихову децу, а са друге стране, дужност

Пише: Бранислав Обрадовић, наставник рачунарства и информатике у Гимназији „Светозар Марковић” у Новом Саду

родитеља је да обавесте школу о свему, па чак и о томе када и како њихово дете треба, рецимо, да узме неки лек. Детету не треба мобилни телефон да би га на то подсетио, него је задатак учитеља или наставника да овакве ствари спроводи и контролише. Није потребна велика доза ироније да се констатује да је једино оправдање за мобилни телефон у школи потреба неких родитеља да сазнају сваку оцену чим је дете добије, наравно, ако су обучили дете да им то одмах и јави. Голум се у „Хобиту” пита: „Шта оно има у сссвојим џепсссима?”, осећајући прстен у хобитовом џепу, а ми се питамо да ли је ово можда сам тренутак у историји човечанства у коме свако дете мора имати сссвог прекрасссног у сссвојим џепсссима.


Оловна сачма за лов и стрељаштво


38 ФОНД СТРАТЕШКЕ КУЛТУРЕ АУТОРСКА КОЛУМНА ПРОФЕСОРА

Дуална памет Наивно је мишљење да ће српски дуалци, и када буду радили за немачке фирме у Србији, имати плате као немачки радници. Циљ целокупне економске политике управо је да се наднице домаће радне снаге у Србији задрже на што нижем нивоу како би стране компаније могле да остварују што веће профите

Н

ајважнија тема за Србију је дуално образовање, објаснио нам је недавно премијер. Уколико хоћемо да променимо своју земљу, мораћемо да прихватимо дуално образовање, додао је. Променити Србију, по премијеровом објашњењу, значи следеће: „У Швајцарској се деца са 14, 15 година одлучују за занате, истовремено уче и раде. Просечно време када код нас млади почињу да раде је 30 година. Не могу наша деца да глуваре у 25. години и када их питаш шта радиш – да одговарају `чекам комбинацију`. Морамо да променимо тај начин размишљања“. Вучић је дипломирани правник, али никада није радио у струци. Прво и једино професионално радно место, пре него што је постао профи политичар, било је место директора Хале „Пинки“. Тај положај добио је као члан странке. Тада је имао 26 година. Дакле, у његовом случају, „глуварење до 25. године и чекање комбинације“ није било баш сасвим неисплативо. Две године доцније постао је министар информисања. Од тада ништа друго није радио, искључиво се бавио политиком. Двадесет година након тога, управо од њега слушамо резил да је српска омладина лења и да јој треба „дуално

образовање“ како би већ са 14 година почела да ради. Да, наша омладина нема баш претерано развијене радне навике и не цени физички рад. А да није то можда и зато што је мануелни рад у Србији слабо плаћен? Притом другог посла у Србији слабо има, а и тада само за чланове владајуће странке. Зашто би онда неко ко има 18 година устајаo у шест, стављао пелену и цео дан проводио за машином – за 20.000 динара месечно? Иако српска омладина није физички радила, досад је, ипак, у основној и средњој школи, стицала образовање које је раније било и прилично квалитетно (па чак и сада оно није сасвим рђаво). Функција образовања, уосталом, и није једино да обучи некога да ради, већ и да га научи да мисли и да усвоји културу свог и других народа. Зато се чак и у нашим средњим стручним школама уче, на пример, историја, књижевност, устав, језици итд. Дуално образовање – како нам представља Вучић, а какво

оно и јесте у Немачкој – нешто је сасвим друго. Оно производи раднике који не само што осим своје машине не знају за остало, већ ни не желе да размишљају о осталом. У нашем случају дуално образовање је потребно како би се у Србији произвела јефтина радна снага за немачке фирме. У студији немачке фондације „Бертелсман” указује се на то да Немачка, која је данас главни партнер Србије у спровођењу реформе стручног образовања, има интерес да у земљама увозницама немачке индустријске робе створи довољан број мајстора који је могу одржавати и поправљати. Србија највише робе увози управо из Немачке, а овде је регистровано и око 400 немачких фирми. „Дуално образовање“ у Србији, с немачким фирмама као партнерима, олакшаће и добијање радних дозвола за компаније које своје раднике шаљу на рад у Немачку. „Све то говори у прилог тези“, каже се у једном критичком коментару,  „да је дуално об-

разовање начин да се инвеститорима обезбеди висококвалификована и јефтина радна снага о трошку (српских) пореских обвезника“. Наивно је мишљење да ће српски дуалци, и када буду радили за немачке фирме у Србији, имати плате као немачки радници. Циљ целокупне економске политике управо је да се наднице домаће радне снаге у Србији задрже на што нижем нивоу како би стране компаније могле да остварују што веће профите. Српски медији су, 19. јула 2016, пренели вест из новосадске хитне помоћи о масовном онесвешћивању радника америчке компаније „Лир“, чији су погони смештени у магацинима Луке „Нови Сад“. „У хали где је неколико стотина људи“, жалили су се тамошњи радници, „нема прозора и ваздуха, и није било клима-уређаја. Унутра је плус 50, а ми радимо 12 сати дневно. Људи су падали у несвест поред машина, а `Лир` је са једним новосадским такси удружењем склопио уговор тако да

Избацивање општеобразовних предмета из стручних школа досад је онемогућавао Национални просветни савет. Новим законом предвиђа се, зато, његово укидање, а министар просвете овим законом добија и овлашћење да непосредно именује директоре школа. Тако ће кроз познато „једноначалије“ (нем. Führerprinzip) српска просвета, најзад, бити стављена под контролу


ДРУГИ ПИШУ

39

СЛОБОДАНА АНТОНИЋА

ко се онесвести има бесплатан превоз до куће или болнице“. „У фирми `Лир`“, каже се на крају текста, „запослено је 2500 људи, а плата је 23.000 динара“. Када је једна огорчена радница ваљевског погона „Горења” упитала Вучића, док је ишао ка погону, да ли он зна под којим условима се тамо ради, он јој је одговорио: „Одмах ћу да питам (руководство!), никакав проблем са тим немам. Ако имате неког другог ко је обезбедио 300 или 2500 радних места, покажите ми!“ На то му је радница рекла: „Имате (у „Горењу”) жену која ради 24 сата“, да би од премијера чула: „Ја се дичим што радим понекад и 24 сата. Не знам за профит, ја га не узимам, али се трудим да радим што више и тиме се поносим“, рекао јој је. На то му је радница одговорила да она не би волела да њена деца раде 24 сата. „Можда ви не бисте волели, али ја бих

волео да моја деца раде што више могуће“, одбрусио јој је Вучић. „Само да раде“. Овај дијалог је заправо прави економски и друштвени програм нашег премијера. Србија треба да буде земља дуалног образовања које производи раднике који би требало да буду срећни уколико раде „за страног инвеститора“ 24 часа, јер и он, премијер, наводно ради 24 часа „и тиме се поноси“. „Премијер је изразио очекивање“, каже се у једној вести од 13. јула 2016, „да ће његов син, пошто није уписао факултет, постати радник“. Наравно да не може бити искрена премијерова жеља да Данило Вучић збиља ради 24 часа, на 50 степени, за 23.000 динара. Тако нешто не би свом детету могао да пожели ниједан отац. Али то јесте премијерова порука за какву будућност остали Срби треба да почну да спремају своју децу. Као што је Владимир Дими-

тријевић одавно приметио (Нови школски поредак, 2005, стр. 6), у евроунијатској визији поделе рада Србима је намењена улога искључиво „помоћног становништва“, односно помоћне радне снаге. Уосталом, то нам је директно саопштио и Герд Милер, немачки министар економије: „Србија је”, истакао је, „корачала храбрим путем, јер смањивање плата и пензија није био лак посао. Брже до богатства (данас) могу доћи инсталатери, стручна радна снага, него министри. ,Бошу’ (у Србији) нису потребни филозофи и политиколози, већ су им важнији млади који су спретни у рукама и брзог схватања“. Ето то је „визија за Србију“, то је план будућности земље која је, по прекјучерашњим речима нашега премијера, „искрен и одан пријатељ и партнер Немачке“. Сјајно је, за Герда и Александра, што смањујемо

плате и пензије, а наша деца моћи ће да буду, у најбољем случају, водоинсталатери и бравари у „Бошу”. Мантра о дуалном образовању саставни је део управо те „визије“. Избацивање општеобразовних предмета из стручних школа досад је онемогућавао Национални просветни савет. Новим законом предвиђа се, зато, његово укидање, а министар просвете овим законом добија и овлашћење да непосредно именује директоре школа (који, затим, запошљавају наставнике). Тако ће кроз познато „једноначалије“ (нем. Führerprinzip) српска просвета, најзад, бити стављена под контролу. И од ње ће, коначно, моћи да буде направљен погон за производњу „Бошових” „инсталатера“. У овом тренутку троје просветара штрајкује глађу испред Владе Србије јер су им, због сукоба са директорима, одузете лиценце. Када се пак заврши ова најновија „реформа просвете“, када све буде, најзад, концентрисано, глајхшалтовано (нем. gleichschalten), упреподобљено  потребама и интересима наших „пријатеља и партнера из Немачке“, у српској просвети више неће бити штрајкова, ни протеста – јер неће више бити српске просвете. Постојаће „дуално образовање“ – с једном памећу за „проле“, а са другом за „компрадоре“. Прва памет вероваће да је сјајно да српска деца буду „инсталатери“ и да раде за 23.000 динара, 24 часа дневно, „поносни што раде“. Друга пак памет знаће да је, док је „глупих прола“, најисплативије бити министар који своју земљу продаје атлантистичком Молоху, сребрњаке слаже у Швајцарској, а потомке намешта као менаџере у банкама и јавним предузећима. Докле ће нас сматрати „пролима“? И да ли ћемо ми, просветни радници, дозволити да стварно будемо утерани у дуално образовање?


40 НА САЈМУ НОВИХ ТЕХНОЛОГИЈА У ОБРАЗОВАЊУ ПРЕДСТАВЉЕНИ РАЗНИ МОДЕЛИ „ШКОЛЕ БУДУЋНОСТИ”

РОБОТИ, ПАМЕТНЕ ТАБЛЕ И ДИГИТАЛНИ БУКВАРИ Н аставна помагала из маште и незамисливи компјутерски програми који могу да помогну наставницима да подучавају ђаке и децу да боље и лакше уче представљени су на сајму „Нове технологије у образовању” који је одржан од 9. до 11. фебруара у Београду. Ова конференција иновативних технологија и креативних идеја, у организацији Британског савета, одржана је четврту годину заредом, а посетиоци су, између осталог, имали прилике да виде како ће изгледати учионица будућности без табле и креде, дигитални буквар, роботи који помажу деци да постану програмери. Један од занимљивих програма који је представљен јесте дигитални уџбеник уз помоћ којег ученици уче у мултимедијалној форми. Тако ђаци, уколико су рецимо стигли до лекције о стенама, једним кликом могу да погледају и филм из ове области и да добију додатне информације. Академија „Филиповић” је представила и електронски дневник који та школа, према речима директора Братислава Филиповића, има већ неколико година.

– Имамо и електронски портфолио, библиотеку, као и преносну интерактивну таблу која је засигурно најбоља на тржишту – подвукао је Филиповић. Иначе, тај програм једини нуди садржај на чак 12 језика. Небојша Глишић из Фонда Б92 који је покренуо акције „Битка за знање” и „КОДиграње”, представио је ново наставно средство – „мбот”, малог робота који има у себи рачунар, два сензора и звучне сигнале. – Наша је идеја да пет оваквих робота поклонимо свакој основној школи у Србији. За мање од два месеца, колико

„Нове технологије у образовању” у бројкама 180 предавача 

40 образовних институција и компанија

7000 посетилаца – учитеља, наставника, директора школа и родитеља траје наша кампања, успели смо да обезбедимо по пет „мбота” за преко 80 школа. Они ће помоћи деци да уче да програмирају – нагласио је Глишић. Још једна занимљива иновација јесте и специјални уређај, такозвани „инфинити мјузик бокс” (прим. аут. бесконачна музичка кутија) са светлосним ефектима који омогућава сензоралну терапију за децу са посебним потребама. Користи се за вежбе повраћаја говора и логопедских деформитета. Уређај бесконачних ефеката има велику примену у терапији, а уз контролу даљинским може се користити и микрофон. Ефекат светлосне реакције поспешује пажњу и позитивно стимулише реакције – објаснили су аутори. Представљена је

и „гејмификација” наставе, односно учење кроз видео-игре, као и 3Д штампач који све што су деца замислила на папиру претвара у реалност. Државна секретарка Министарства просвете Гордана Предић поручила је да су овакве конференције прилика да се размене искуства са колегама из региона и да се види где је наша земља кад је реч о дигиталном образовању. – Министарство просвете је почело са реализацијом електронског дневника. Ипак, свесни смо да још много тога мора да се уради. На томе ће се радити у наредном периоду у сарадњи са Министарством телекомуникација. Веома је важно и то што се од наредне године информатика уводи као обавезан предмет – закључила је Гордана Предић.


УЏБЕНИЦИ ЗА СРЕДЊЕ ШКОЛЕ

СРПСКИ ЈЕЗИК

1. РАЗРЕД: ЧИТАНКА И ГРАМАТИКА

2. РАЗРЕД: ЧИТАНКА И ГРАМАТИКА

3. РАЗРЕД: ЧИТАНКА

4. РАЗРЕД: ЧИТАНКА

ПРИРУЧНИЦИ ЗА НАСТАВНИКЕ УЗ ЧИТАНКЕ И УЗ ГРАМАТИКУ 1

ИСТОРИЈА

1. РАЗРЕД: УЏБЕНИК за гимназије свих смерова

ГЕОГРАФИЈА

2. РАЗРЕД: УЏБЕНИК за гимназије природно-математичког смера

3. РАЗРЕД: УЏБЕНИК за гимназије друштвено-језичког смера и општег типа

2. РАЗРЕД: УЏБЕНИК

ПРИРУЧНИЦИ ЗА НАСТАВНИКЕ

ПСИХОЛОГИЈА

2 и 3. РАЗРЕД: УЏБЕНИК

ПРИРУЧНИК ЗА НАСТАВНИКЕ

ПРИРУЧНИК ЗА НАСТАВНИКЕ

МУЗИЧКА КУЛТУРА

1. РАЗРЕД: УЏБЕНИК + 3 CD-a за гимназије друштвено-језичког и природно-математичког смера

2. РАЗРЕД: УЏБЕНИК + 3 CD-a

ФИЗИКА

1. РАЗРЕД: УЏБЕНИК

3. РАЗРЕД: УЏБЕНИК + 3 CD-a

4. РАЗРЕД: УЏБЕНИК + 3 CD-a

УСТАВ И ПРАВА ГРАЂАНА

ХЕМИЈА

2. РАЗРЕД: УЏБЕНИК

ПРИРУЧНИЦИ ЗА НАСТАВНИКЕ

1. РАЗРЕД: УЏБЕНИК

3. РАЗРЕД: УЏБЕНИК

ЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИК ЗА СРЕДЊЕ ШКОЛЕ

2. РАЗРЕД: УЏБЕНИК

КОМПЛЕТИ ЗА ПРОФЕСОРЕ

1. РАЗРЕД: УЏБЕНИК + CD И РАДНА СВЕСКА

ФИЛОЗОФИЈА

ПРИРУЧНИЦИ ЗА НАСТАВНИКЕ

ПРИРУЧНИК ЗА НАСТАВНИКЕ

New Horizons

1. РАЗРЕД: УЏБЕНИК 2. РАЗРЕД: УЏБЕНИК 3. РАЗРЕД: УЏБЕНИК 4. РАЗРЕД: УЏБЕНИК И РАДНА СВЕСКА + CD И РАДНА СВЕСКА + CD И РАДНА СВЕСКА + CD И РАДНА СВЕСКА + CD

БИОЛОГИЈА

3 и 4. РАЗРЕД: УЏБЕНИК

ПРИРУЧНИЦИ ЗА НАСТАВНИКЕ И ИНТЕРАКТИВНИ ТЕСТОВИ

ЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИК ЗА СРЕДЊЕ СТРУЧНЕ ШКОЛЕ

Solutions 2nd edition

1. РАЗРЕД: УЏБЕНИК

ПРИРУЧНИЦИ ЗА НАСТАВНИКЕ

4. РАЗРЕД: УЏБЕНИК

ПРИРУЧНИК ЗА НАСТАВНИКЕ

2. РАЗРЕД: УЏБЕНИК + CD И РАДНА СВЕСКА

3. РАЗРЕД: УЏБЕНИК + CD И РАДНА СВЕСКА

Издавачка кућа „Нови логос” д.о.о. Београд М. Бирјузова 3–5 тел.: 011/2620-365 prodaja@logos-edu.rs

СОЦИОЛОГИЈА

1. РАЗРЕД: УЏБЕНИК

4. РАЗРЕД: УЏБЕНИК + CD И РАДНА СВЕСКА

ПРИРУЧНИК ЗА НАСТАВНИКЕ

www.logos-edu.rs

УЏБЕНИЦИ ИСТОРИЈЕ ЗА СРЕДЊУ ШКОЛУ Издавачка кућа „Фреска” д.о.о. Београд, М. Бирјузова 3–5 тел.: 011/405-61-64 office@freska.rs

www.freska.rs

1. РАЗРЕД

општег, друштвено-језичког и природно-математичког смера

2. РАЗРЕД

природно-математичког смера

2. РАЗРЕД

друштвено-језичког смера

3. РАЗРЕД

општег и друштвено-језичког смера

3. РАЗРЕД

природно-математичког

и 4. РАЗРЕД

општег и друштвено-језичког смера


42

Вести Административним радницима додатак 4500 динара?

ДНЕВНИК ЈЕДНЕ УЧИТЕЉИЦЕ

Уни(н)формисани

Административни радници у школама могли би месечно да добијају 4460 динара, као додатак на основну зараду. Ако овај предлог подржи Министарство просвете, запосленима са четвртим степеном месечно би следовале по две дневнице, што би био прелазни корак до корекције коефицијената, каже за „Данас” Јасна Јанковић, председница УСПРС. Она подсећа да су повећањем минималне цене рада од јануара запослени са четвртим степеном практично пали на минималац јер су се изједначиле плате радника са првим и четвртим степеном стручне спреме. Тако „теткице” примају у просеку 22.500 динара, док је плата административних радника за 500 динара већа.

Улица је и даље опасност за дечаке Браћа И. Н. (14) и Ј. Н. (16), који су пре две године напали Рашу Попова, научили су да читају и пишу пошто су прошли појачан интензиван програм у оквиру Завода за васпитање деце и омладине. Ипак, опасност да се врате на улицу и даље постоји. Старији брат је тренутно смештен у Васпитно-поправни дом у Крушевцу, док се млађи налази у Заводу за васпитање деце и омладине у Београду. С обзиром на то да су деца занемаривана и злостављана, стручњаци из београдског Завода наводе да би поново лако могли да се нађу на улици, и то због лошег утицаја чланова породице, нарочито мајке. Браћа имају више од 300 пријава због разбојништва и крађа, а један старац је 2014. умро након што су га претукли.

На конкурсу у школи победила униформа коју је креирала адвокатичина мала. Знаш ти каква је то креација? Па, „гучи” би ме лично мање коштао! Још и беретке предложене, као, да на њима пише ко је који разред. Ајд’, за овог старијег бар нећу морати и следеће године беретку да купујем, он ће понављати, али ко ће да ради за толике униформе? Пише: Ивана Бошњак Бошњак

В

анда је овог пута умарширала у моју кућу! Умарширала! Са све песницом на челу. „Смрт фашизму!“, узвикнула је. „И теби, Ванда“, одговорих, плачући од црног лука који сам хтела да гурнем у запршку. Тек тада приметим да има око врата избледелу пионирску мараму. „Обе имамо униформу“, нашалих се због своје кецеље са све сликом лука на њој. Она озбиљна. Већ видим, почеће извештај са Савета родитеља. И сетим се – о униформама су причали на Савету! Обришем сузе од лука кецељом са луком и приставим кафу. Потрајаће... Она и даље озбиљна. У ставу мирно. Понудим је да седне, неће. Значи, следи говоранција... „Ниси ми рекла да је то са униформама озбиљно! У шко-

ли се 50 одсто ђака изјаснило да хоће униформу, а тачно 50 oдсто да неће. Да је непаран број ђака, знали бисмо хоће ли бити униформи или не, али сад је проблем. Баш смо се напричали на Савету! Знаш ли ти уопште да је на вашем конкурсу у школи победила

униформа коју је креирала адвокатичина мала? Знаш ти каква је то креација? Па, „гучи” би ме лично мање коштао! Ем ми треба по два пара панталона и по два дукса за синове, ем то дупло, и летња и зимска варијанта! Ем за ћерку сукњица и дукс, исто два пута


43

Вести Roditeq davio nastavnika Због одузимања мобилног телефона ученици осмог разреда С. А., која га је, и поред неколико опомена, користила на часу математике, замало да страда предметни наставник Милош Петровић. Њега је после часова у холу ОШ „Милан Илић Чича” у Аранђеловцу сачекао отац ученице Дејан А., који га је вербално и физички напао, ухватио га за врат и почео да дави, испричао нам је наставник.

по две комбинације. Још и беретке предложене, као, да на њима пише ко је који разред. Ајд’, за овог старијег бар нећу морати и следеће године беретку да купујем, он ће понављати, беретка ми свакако најмања ставка... али ко ће да ради за толике униформе? Директорка на Савету рече да школа треба са нама да прави акциони план, да нађемо донаторе за униформе. Па, у школи је 1000 ђака, свака униформа по 5000 динара, пута четири по ђаку... шеик не би спонзорисао, онај Абу Дангуби лично би банкротирао!“ Ја се засмејах на Абу Дангуби, али она озбиљна и даље. „А онда је Миле, онај што га зову Калашњиков, знаш онај што има три ћерке, па их тера да играју фудбал... Е, онда је тај Миле рекао да је нама било лакше кад смо били ђаци, имали плаве радне блузе, тако су се звале, па смо били сви исти, и сад тражи да буде тако. Ко, бре, био исти? Ја имала три те униформе, плаве, али све разних кројева, па са чипком, па са штепом... а

Миле, сећам га се из основне, био исти само са Стевом што га звали Топ, имали сваки по изгужвану плаву, па извуку из торбе кад је физика, а са осталим наставницима могли како ’оће. И сад ће Миле Калашњиков мени да држи слово на Савету родитеља! Мени! А сад, ватају и једни и други онај један глас што ће бити преко 50 одсто, и ми против униформи, и они што су за фенси униформе. Како, што сам против? Па, ем би ме коштало, ем би ону моју двојицу препознали по униформи ови из друге школе, што се ономад тукли на фудбалу, па би се банде лакше правиле. Овако, моји се прошли пут умешали с њиховима пошто нису имали посебне дресове... Ови што су „за“, кажу осетиће деца припадност школи. Хоће. А и осетиће их наставници сваког часа ако не буду имали по неколико униформи јер, сестро слатка, то кад се озноји... тешко си га свима! Зато сам ја решила да се униформишем онако како смо си-

гурно сви били униформисани некад: црвена марама и плава сукња, бела блуза. Само ми „титовка“ фали, прогризао ми је миш. И, шта нам је фалило тако? Знало се – једна униформа, једна химна, један председник! И све то без акционог плана и 50 одсто плус један глас. Сви били једногласни! И сад, одох да ватам глас „против“, чини ми се да је Јованов тата неодлучан. Ајд’, здраво!“ И ту опет стави песницу на чело и измаршира ми из куће. Кафу није ни пробала. Остави ме збуњену. „Једна униформа, једна химна, један председник“!? У ком времену живи та жена? С обзиром на наше јединство, већ замишљам униформе у једној школи: овај има плаву мараму, овај зелену, овај дугиних боја, она тамо розе сукњицу, она онамо мараму на глави, ова овде мараму око струка... Па да видим ко ће за то да напише акциони план, па да видим ко ће то да спонзорише! И да видим ко ће то да поднесе!

– Одједном сам осетио руке на врату и нашао се између симса и прозора у ходнику школе. Притиснуо ми је јабучицу на врату, почео јаче да стеже и изговарао: „Немој са мном да се играш… да знаш да ћу да те убијем… наћи ћу те у Крагујевцу и убићу те” (Петровић путује из Крагујевца да држи наставу), све јаче и јаче ме је стезао. У тренутку када сам почео да губим свест и тело је онако само почело да пада низ прозор, он је попустио притисак, а нешто касније је психологу, који му је вратио ћеркин мобилни телефон, рекао да ме је мало учио памети – видно узбуђен описао нам је наставник тај немили догађај, који је покренуо и друга питања, о којима се овде годинама ћути.


44 РЕПОРТАЖА О СПОРТСКОЈ ГИМНАЗИЈИ

Расадник шампиона б Пише: Миодраг Сокић

С

портска гимназија у Београду по много чему јединствена је школа у Србији. Најпре, ученике не спрема само за петице и четворке или за упис на факултет, већ за златна и сребрна одличја, али и за поразе. Међу ђацима је позната по томе да се у њој најлакше правдају изостанци јер је похађају десетине младих репрезентативаца и првотимаца из скоро свих спортова. Ова школа може се похвалити дисциплином ученика. Не памти се кад је била туча у дворишту, а и дилери дроге их заобилазе у широком луку. Занимљиво је и да су једино њихови ђаци пре неколико година штрајковали заједно с професорима. Од „обичне” гимназије разликује је и то што Спортска већ 14 година нема ни своју зграду, ни фискултурну салу. Због чињенице да су подстанари у војном објекту, часове физичког васпитања имају у сали која је удаљена 15 минута хода. Коначно, 1. септембра 2017. школа ће своје ученике дочекати у новој згради и са властитом фискултурном салом! Ова промена је последица реорганизације мреже школа коју спроводе Министарство просвете и Град Београд. Тако ће се Спортска уселити у зграду Основне школе „Стари град” на Дорћолу.

Селидба све обрадовала Директор Спортске гимназије Радосав Николић каже за ФБГ да је вест о селидби све у школи много обрадовала. – Ако нас преселе у ОШ „Стари град”, као што је најављено, то ће бити одлично. Наша деца, као и сви други гимназијалци, имају по наставном

Са колегама из Спортске: Андреј Станојевић, Снежана Балажевски, Радосав Николић (директор), Тијана Богдановић (ученица), Нада Копривица, Ирена Радојичић, Миодраг Сокић (ФБГ) и Ивана Кнежевић

плану предвиђене часове физичког и неопходно је да имамо и салу и спортске терене у склопу школе. Досад је било врло компликовано организовати и саму наставу, а трудили смо се да сваке године шаљемо децу и на такмичења. Много нам значи што ћемо се убудуће за све то припремати у свом дворишту – напомиње Николић и додаје да ће то донети

бројне погодности и Граду. – Сваке године за изнајмљивање сала Град Београд нам је давао око пет милиона динара, а Војсци се плаћала кирија од око шест милиона. Тако да сад, не само да деца неће табанати на часове физичког, него ће се правити и уштеда од око једанаест милиона динара. О значају фискултурне сале за ову школу посебно смо

Ако нас преселе у ОШ „Стари град”, то ће бити одлично. Наша деца, као и сви други гимназијалци, имају по наставном плану предвиђене часове физичког и неопходно је да имамо и салу и спортске терене Радосав Николић, директор Спортске гимназије

разговарали и са професорима физичког васпитања Андрејем Станојевићем и Иваном Кнежевић. Станојевић каже да је време да држава схвати да је Спортска школа са посебним статусом јер код њих долазе талентована деца, не само из Београда, већ из целе Србије, али и из Републике Српске и Црне Горе. – То је абецеда свега, почетак целе приче. Желимо да спроведемо оно што постоји у неким нормалним земљама. Спортска гимназија мора да има свој простор, довољно компјутера за све планиране активности, салу и спортске терене у склопу школе. И спортистима је потребно да имају физичко васпитање јер, иако су та деца


45

без фискултурне сале Лична карта Спортске гимназије l Почела са радом септембра 2002. и то у два објекта, у згради бивше Једанаесте београдске гимназије и у згради у Улици Петра Чајковског 2а.

НАЈПОЗНАТИЈА УЧЕНИЦА Tијана Богдановић, репрезентативка у теквондоу

l Школске 2016/2017. године има 26 одељења општег смера, а зграду дели са Војном гимназијом; у њој ради 67 наставника. l Ову школу су завршили бројни врхунски спортисти, мађу којима су ватерполиста Филип Филиповић, тенисер Виктор Троицки, кошаркаш Лука Богдановић и многи други. l Ученици Спортске гимназије баве се и хуманитарним радом. Организују различите манифестације за ученике ометене у развоју, из специјалних школа.

још у младости усмерена према једном спорту, они морају да се едукују о комплетном спорту. Треба да прођу све спортске гране макар овлаш – подвлачи Станојевић и додаје да ђаци желе да учествују на такмичењима за своју школу и да им то треба омогућити.

Рад помоћу штапа и канапа – То су такмичења која су од општинског до републичког нивоа, и до светског првенства у одређеним спортовима где смо показали да смо међу најбољима у свету. А ми радимо овде уз помоћ штапа и канапа и сналазимо се најбоље што можемо. Током посете овој школи од колега смо сазнали да је за њих највећи изазов да деци помогну у усклађивању спортских и школских обавеза како би кроз што мање трња стигли до својих звезда. Међутим, раде на томе

Андреј Станојевић

да мотивишу и оне мање талентоване, који никада неће доживети овације испред Скупштине града, да пронађу свој пут и следе друга интересовања. Наставница Нада Копривица истиче да је рад у Спортској веома специфичан јер су и ученици такви. – Морамо да ухватимо њихов темпо, који је врло јак. Водимо рачуна о томе где су у ком тренутку, колико нису били у школи и како да им будемо на услузи кад се врате. То посебно важи за врхунске спортисте. Међутим, има и оних других... Спорт је суров и не може свако да постане „звезда”. Суочавање са том чињеницом није пријатно ни за једног адолесцента, зато је у тим тренуцима деци важно ставити акценат на знање – прича Копривица и додаје да је пракса показала да се такве кризе најчешће дешавају између другог и трећег разреда. – Ђаци то прво крију јер не желе да прихвате да су „пропали спортисти”, и то се препозна пошто их тада нема ни у школи. Свесни су да ће, када буду ушли у учионицу, сви знати да они „нису више у првом тиму”. Тада их треба вратити у школу. Они воле да буду добри и да буду најбољи и да тако постану добри и најбољи и у учењу – закључује Копривица.

Сребро из Рија припада и мојим професорима! Теквондисткиња Тијана Богдановић, која је за Србију освојила сребрну медаљу на Олимпијским играма у Рио де Жанеиру, ускоро завршава четврти разред управо у Спортској гимназији. Ова млада шампионка задржала је скромност и ведрину својих вршњака, али и жељу за додатним радом и усавршавањем, која одликује врхунске спортисте. За часопис ФБГ признаје да није лако постизати одличне резултате и бити добар ученик, али да је све могуће успети уз пажљиве наставнике и добре другове. Тијана каже да, иако је теквондо почела да тренира са четири године, на прву „велику медаљу” чекала је до поласка у средњу школу и да је баш због обавеза одлучила да из Фармацеутско-физиотерапеутске школе пређе у Спортску. †† Како је тренирати и бити ђак? – Врло тешко... У другом разреду сам редовно долазила на часове, али у трећем је било доста тренинга, некад и три дневно, и није било могуће извести да уз то учим. Тад су ми разредна и директор помогли да одговарам тек кад се вратим с неког такмичења. Заиста, сви професори су ми излазили у сусрет тако да је ова медаља из Рија делом и њихова. Захваљујући њима имала сам врло добар успех, који ми значи због стипендије Министарства омладине

и спорта и Олимпијског комитета Србије. †† Добро, како стојиш с математиком? Можемо ли то да прескочимо.... (смех)? Имам тројку. †† А из српског? Прошле године сам из српског ишла на разредни испит јер нисам могла да стигнем да прочитам целу лектиру, ни да идем на часове... А и за испит сам се на брзину спремала јер је Рио био веома близу. †† Јесу ли ти помагали другари? – Да, много! Овде имам праве другаре јер се не такмичимо међу собом. Давали су ми свеске, јављали шта треба да се учи, сликали странице из књига и слали док сам била у иностранству... Они су се радовали сваком мом успеху и срећна сам што их имам. Нису се љутили ни кад ме зову да изађемо, а ја их одбијем јер сам преуморна. Зато сам се, док сам била на паузи, трудила да им посветим што више времена. †† Шта те више „тренира” као особу – школа или спорт? – Образовање је веома важно. Волела бих да се упишем на факултет. Много ми се допада што Новак Ђоковић говори неколико страних језика. Стално мора да се учи и ради на својим талентима. Рецимо, сваки дан имам неку књигу у торби, само је то најређе лектира (смех).


Помажемо постану усп То је

Семинари у организацији ТА и Института за модерно образовање

Високо образовање ВИСОКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА ЗА ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ – ИТС Јединствена комбинација студија, живих ИТ пројеката и реалних шанси за посао Студијски програми: l Информационе технологије l Електронско пословање l Организација пословних система (ИТ) l Рачунарска мултимедија

Teaching Academy и Институт за модерно образовање сарађују са свим образовним установама с циљем спајања науке и праксе, те тако пружају потпуно и адекватно стручно усавршавање. Сматрамо да је важно да кроз савремен приступ у стручном усавршавању не изоставимо уметност као део аутентичне људске природе, посебно важне у професорском позиву. Стога смо у сарадњи с установама културе понудили читав низ радионица које имају за циљ да предложе употребу драме у настави као вид креативног буђења уметности код младих.

Средњошколско образовање СРЕДЊА ШКОЛА ЗА ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ – ИТХС ШКОЛА ПО МЕРИ НОВИХ ГЕНЕРАЦИЈА ИТХС је средња школа за образовање ИТ техничара, акредитована од стране Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије. ОБРАЗОВНИ ПРОФИЛИ: l Електротехничар мултимедија l Електротехничар рачунара lЕ  лектротехничар информационих технологија l Администратор мрежа l V степен: специјализација


о људима да спешнији! наша мисија

ЛИНК груп је водећа интернационална компанија која се више од 20 година успешно бави професионалном едукацијом и сертификацијом у области информационих технологија и савременог пословања. Компанија послује на територији Србије, Босне и Херцеговине, Румуније, Украјине, Републике Молдавије и Сједињених Америчких Држава, а путем јединственог eLearning система за учење на даљину окупља полазнике из преко 120 земаља света.

Академија лепих уметности и мултимедија МЕСТО ГДЕ УМЕТНОСТ И ИТ ГОВОРЕ ИСТИМ ЈЕЗИКОМ Остварите своје снове и постаните уметник новог доба! Факултет сценских и примењених уметности, који школује врхунске стручњаке на пољу драмских уметности, ликовних уметности, дизајна и менаџмента уметничке продукције. Савремени студијски програм  Студијски програм Академије лепих уметности и мултимедија осмишљен је тако да студентима, поред најширих знања из области уметности, нуди и савремене ИТ вештине.

Професионална едукација наставника TEACHING ACADEMY/ ИНСТИТУТ ЗА МОДЕРНО ОБРАЗОВАЊЕ FOR EXCELLENCE IN TEACHING Teaching Academy је програм стручног усавршавања за све запослене у образовању и васпитању који теже да буду најбољи у свом послу и стекну признања која то потврђују. Намењена је предавачима који желе да се усавршавају, примене савремене технике образовања у настави и понуде најстручнија знања својим ученицима, студентима и полазницима.

ОСНОВНЕ СТУДИЈЕ:

МАСТЕР АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ:

l Ликовне уметности

l Ликовне уметности – Сликарство

lД  изајн – Графички дизајн и Дизајн ентеријера

l Драмске уметности – Глума

l Драмске уметности – Глума lМ  енаџмент уметничке продукције и медија

ДОКТОРСКЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ: l Ликовне уметности l Драмске уметности

ПРОГРАМИ: Cambridge програми: Професионални курсеви и радионице l Teaching & Learning l Teaching with Digital Technologies l Teaching Bilingual Learners l Educational Leadership


48

Вести Револуција у школама у Финској

Образовни систем Финске сматра се једним од најбољих на свету, али Финце то не спречава да покрену праву револуцију у школском систему. Они планирају да укину школске предмете, што значи да више неће бити часова физике, математике, историје, литературе или географије. Уместо посебних предмета, ученици ће бирати које догађаје и феномене ће проучавати интердисциплинарно. На пример, Други светски рат ће се изучавати кроз историју, географију и математику, а кроз курс „Рад у кафићу” ђаци ће моћи да науче све о матерњем језику, о енглеском језику, о економији и о вештинама комуникације. Нови систем ће се прво применити на старијим ученицима, који имају најмање 16 година. Занимљиво је и да ученици више неће седети у клупама и чекати да буду прозвани да одговарају, већ ће радити с другим ђацима у малим групама, али под надзором професора. Иначе, већ 70 одсто наставника у Хелсинкију почело је да се припрема за нови метод рада, чије се потпуно увођење очекује 2020. године, пише „Брајтсајд”.

ФБГ ГОВОРИ РЕФОРМА ОБРАЗОВАЊА МОЖ

КО ЈОШ ВЕРУЈЕ Нама се, за разлику од Финаца, нигде не жури. Ми смо храбро ушли и у ову годину са новим Саветом, новим министром, новим директорима, новим семинарима и старим идејама. Те старе идеје чине нашу националну стратегију до 2020.

И

змеђу тек завршених америчких председничких избора и наших, тек започетих, ми, наставници, покушавамо да се усредсредимо на обуку у вези са стандардима, или да прогнозирамо наредне потезе министра; да откријемо тајну кодирања листе тзв. „технолошких вишкова“, да предвидимо време и износ „повишице“; покушавамо да радимо за плату а не из ентузијазма, да пронађемо добре „изговоре“ за штрајк... За то време, Финци су забринути јер већ годину-две заредом не бележе побољшање свог образовног система. Стагнирају, па су се баш забринули. Из те силне бриге, изгледа да су се међу њима изродиле неке револуционарне, нама далеке, стране, непојмљиве идеје. Они журе у будућност, а и не знају шта их тамо чека. Нама се међутим, за разлику од Финаца, нигде не жури. Ми смо храбро ушли и у ову годину са новим Саветом, новим министром, новим директорима, новим семинарима и старим идејама. Те старе идеје чине нашу националну стратегију до 2020. А до 2020. имамо још, ех – неколико година. О томе ће мислити они

у следећем мандату... Него, да се вратимо на те старе идеје с којима смо ушли и у ову, 2017. годину. Оно што смо ми прозвали стратегијом, што је наш императив, идеал, резултат је тзв. Глобалног покрета образовне реформе – ГЕРМ-а! ГЕРМ се појављује крајем 20. века као одговор на три захтева: n да се акценат с подучавања пребаци на учење: да се нагласе жељени исходи, да се учи решавањем проблема, да се прихвати идеја вишеструке интелигенције, да се при-

Шта је то ГЕРМ (Global Educational Reform Movement)? n ГЕРМ је неформални, неслужбени програм радa за образовање; n базира се на скупу претпоставки за унапређење о. в. система; n реализује се посредством међународних агенција за развој, предузетничких донација, приватних саветника који се ангажују пословно у раду националних образовних тела и органа и сл. Надзор образовних и осталих власти над овим агенсима је минималан, а њихов уплив у образовну политику максималан.

зна значај комуникацијских вештина – а да примарни циљ реформи буде језичка и математичка писменост; n да се јавности гарантује ефикасност учења, а нaрочито да се обезбеди учење за све (инклузија); n за одговорност у образовању и конкурентност, где се школе и наставници боре за ученике и за средства, а одговорни су за резултате. Образовање се третира као роба, а та нарочита услуга дефинише успешност. У неким земљама покренута је кампања против ГЕРМ-а, зашто? Обележја реформе ГЕРМ јесу: n Стандардизација у образовању која се базира на исходу, а на основу идеје да ће се постављањем јасних и довољно високих стандарда успеха за школе, наставнике и ученике, нужно побољшати квалитет жељених исхода. На ово се надовезују „курикулуми“ које је прописала централна власт с подробним и веома амбициозним циљевима, честа тестирања ученика и наставника, одговорност за ученички успех и плаћање наставника према том учинку. n Усмереност на главне предмете – а то су језичка и математичка писменост – који су издвојени као примарни


49

ОЖЕ ДА СЕ СПРОВЕДЕ И ПО УГЛЕДУ НА ФИНСКУ

У ДЕДА МРАЗА?

Зорана Матићевић

циљеви у односу на друштвене предмете, уметности, фискултуру... n Подучавање према прописаном курикулуму – што смањује експериментисање, алтернативне методе, креативност, истраживачки дух. Циљ је спремити се за тест. Што више бодова тест носи – то је мања слобода у подучавању. n Примена модела пословног света – образовна политика

и њено спровођење дело је приватних корпорација, саветодавних фирми и филантропа. Морални циљ се везује за добит. Васпитно-образовни систем се може променити иновацијама које су изван њега. n Политика одговорности за успех – уз процесе акредитације, унапређивања, инспекције, награђивања, кажњавања, плаћања по учинку, такмичења.

Оно што се не износи у јавност јесу резултати до којих долазе образовни системи земаља које су прихватиле ГЕРМ. Резултати недвосмислено указују на то да, не само да побољшања нема, него напротив – образовни системи ових земаља бележе озбиљан, континуирани пад постигнућа. Сваки озбиљан човек, суочен са таквим аргументима, не може да не постави питања као што су: Зашто се предузимају мере које нису ефикасне? Зашто се инвестира у нешто чиме се не постиже жељени циљ? Да ли је напредовање образовно-васпитног система циљ? Ако није нама – коме је то од користи? Зашто ГЕРМ не доноси побољшање? Канадски научник Мајкл Фулан тврди да ГЕРМ заснива образовну реформу на „погрешним покретачима“: одговорности, технологији, супарништву и тактици. Они немају способност да створе истинску мотивациону енергију. Управо зато су неки Европејци одлучили да не прихвате идеје ГЕРМ-а. Једна од таквих земаља је Финска. „Фински пут“ је доказ да је могуће радити другачије. За нас – нема изговора! Финци имају Деда Мраза, али ми у њега не верујемо! Пише: Зорана Матићевић, ФПН, педагошка саветница и професорка социологије у Трећој београдској гимназији и Гимназији „Патријарх Павле“ у Београду. Председница је Секције наставника социологије при ССД-у. Има 23 године радног стажа

Вести Зашто власти воле стандардизацију школе

Наставници стандардизацијом „добијају” лакши систем контроле од стране система и једноставнију могућност замене у случају „квара”. То значи да, уколико се не придржавају стандарда, то додатно јача ионако изузетно централизован систем и умањује минорну улогу самог предавача. Ученици стандардизацијом добијају некакву илузију да су „за своје паре” добили одређену килажу знања која треба да буде гарант такозваног „успеха” на тржишту. Родитељи добијају још једну „батину” којом могу до миле воље да клепећу по образовању. Уколико им се не допада колега, предмет или комплетна школа, спремни су да потегну и неиспуњену стандардизацију као додатни аргумент у борби за напредније друштво. А ситуација је фундаментално другачија. Ниједан друштвени сегмент не би функционисао ни приближно добро као образовање да је претрпео и најмањи део савременог доживотног експериментисања без икакве одговорности. Јован Павловић („Зелена учионица”)


ЕДУКИНИ УЏБЕНИЦИ ИЗ СРПСКОГ ЈЕЗИКА ЗА ГИМНАЗИЈЕ И СРЕДЊЕ ШКОЛЕ

В

ише година Издавачка кућа „Едука” развија квалитетне изворе за наставу српског језика. Уз уџбенике за старије разреде основне школе, од скора су креирани и уџбеници за гимназије и средње школе.

С

ваком наставнику који предаје у средњој школи познати су изазови приближавања ученицима комплексног градива из језика и књижевности, прописаног Наставним планом и програмом. У наставној пракси, осим подразумеване стручне и научне литературе, од велике су помоћи наставницима – колико и њиховим ученицима – квалитетни уџбеници. Управо се од уџбеника захтева релевантност и комплетност, али и функционалност и прилагођеност узрасту и интересовањима ученика. Како годинама уназад недостају и квалитетни и разноврсни извори за наставу језика, наставник је принуђен да улаже додатни труд (у великој мери) самостално осмишљавајући наставне материјале. „Едука” је отуда окупила искусан ауторски тим, који се, поред владања методичком теоријом, издваја по дугогодишњем искуству рада у средњој школи. Резултат су уџбенички комплети – за сада: читанке и граматике за први, други и трећи разред гимназија и средњих школа – који представљају подстицајан и компетентан одговор изазовима наставе књижевности и језика на овом нивоу. Разграната и разуђена методичка апаратура ових уџбеника помаже наставнику да се ваљано припреми и лакше организује у настави, а у ученику развија самостално запажање, критичко и креативно мишљење. Она је заснована на методички и методолошки подробно промишљеним ставовима: наставна поступања од припремних методичких радњи и шире мотивације ученика, преко усвајања нових

садржаја, њиховог провежбавања и проширивања, до систематизације и поновног мотивисања за стваралачка поступања и креативно истраживање даљих садржаја у вези са темом. Посебну вредност представља труд ауторског тима да се, и у читанкама и у граматикама, налози и задаци поделе у три категорије: основни, средњи и напредни ниво, чиме се наставнику олакшава вредновање постигнућа ученика, а ученика усмерава на утврђивање и систематизовање знања, те формирање темељне мреже појмова неопходне за усвајање градива у наредним разредима. Наставне јединице, тематски и садржајно јасно раздвојене и детаљно представљене, омогућују да свака следећа логички и антиципирано проистиче из претходне, повезујући се на компаративан и стваралачки начин. Читанке функционално повезују наставу књижевности са наставом језика, историје, психологије, ликовне и музичке културе, али и других предмета, док је у граматикама присутна унутарпредметна корелација између књижевности и језика, и језичке културе. Коришћење најсавреме-


нијих и најактуелнијих извора, као и легитимних научнопопуларних текстова допуњује садржај ових уџбеника, мотивишући ученика за даља читања која су ван програма, што је нарочито видљиво у читанкама, које ученика подстичу да даље истражује дела у оквиру исте епохе, остварења једног писца, те тематско-мотивске или жанровске вертикале. Заједничка структурна особина обе врсте уџбеника јесте специфична „дијалогичност” – која се остварује кроз функционално осмишљену мрежу питања, задатака и тестова за самопроцену, односно проверу знања – усмерена на развијање логичког и критичког мишљења, и активно учење. Уџбеници су изузетно графички опремљени: док је у граматикама, сходно потребама изложеног садржаја, акценат стављен искључиво на функционалост и прегледност, читанке – поштујући исте параметре – уважавају и потребу да књижевни текст из одређеног књижевноисторијског раздобља буде праћен ликовним прилозима који ће на најбољи начин дочарати епоху, или тематско-мотивске елементе текста. Илустрације су подстакнуте књижевним делима или су дате као творевине исте епохе; факсимили рукописа и прва издања појединих књига – сведоче о аутентичности књижевних остварења и додатно мотивишу ученике на рад. „Едукине” читанке представљају поуздане водиче кроз свет уметности (ликовне, музичке, филмске, позоришне) и интердисциплинарно проучавање књижевног дела – исто-

времено као подстицај за развијање књижевног (и, уопште, естетског) укуса, и за развијање и неговање стваралачких способности ученика. Хрестоматија додатних текстова на ЦД-у уз Читанку за први разред представља драгоценог савезника у раду наставника и ученика. У њој су сабрани књижевни, критички, књижевноисторијски и књижевнотеоријски текстови, који омогућавају продубљивање знања, али и економичну организацију наставе, јер ова публикација садржи све текстове на које упућују налози и задаци у Читанци. Укупно узев, „Едукини”, до сада одобрени комплети уџбеника за предмет Српски језик и књижевност (за први, други и трећи разред гимназија и средњих школа) представљају исцрпне, релевантне и функционалне изворе за сложену и захтевну наставу језика и књижевности у средњој школи.

Граматика енглеског језика са вежбањима за средње школе у потпуности одговара Наставном плану и програму Министарства просвете РС. Уџбеник исцрпно покрива све области неопходне за успешно учење енглескогјезика. Граматика је намењена ученику који жели да самостално овлада неопходним граматичким структурама, пратећи јасна и концизна објашњења, вежбања и решења. Свака наставна јединица садржи основне информације и надградњу, тако да сваки ученик може да напредује својим темпом, у складу са сопственим могућностима. Амбициозни наставник, који неретко проводи много времена сакупљајући за сваку наставну јединицу садржаје из различитих уџбеника, има прилику да у овом уџбенику пронађе све потребне информације. Граматика је уједно и радна свеска са вежбањима, која представља исцрпно средство за рад. Наставне јединице су планиране у оквирима четрдесетпетоминутног часа. Теоријски део дужих наставних јединица може се представити у оквиру трајања једног, а вежбања се могу урадити у трајању другог школског часа или као домаћи задатак. За краће наставне јединице заједно са вежбањима предвиђен је један школски час. Ово је важно да би се на крају сваког часа осетило задовољство због напредовања и остварених постигнућа. Процес учења је олакшан. Уџбеник делује мотивационо. Вежбања су градирана од веома једноставних ка сложеним, како по захтевима, тако и по вокабулару. Уџбеник садржи мудре изреке, пословице, веселе поруке у служби бољег овладавања граматичким садржајима. Примери и вежбања су представљени великим бројем табела и цртежа. У сваком смислу реч је о корисном средству за савладавање и усавршавање језика на средњошколском узрасту, а посебна вредност ове граматике је њена усмереност ка оспособљавању ученика за конверзацију и комуникацију на енглеском језику својствену природним говорницима.


САВРЕМЕНИ УЏБЕНИЦИ ЗА СРЕДЊУ ШКОЛУ СОЦИОЛОГИЈА

СРПСКИ ЈЕЗИК

1. РАЗРЕД: ЧИТАНКА, ГРАМАТИКА И ЗБИРКА ЗАДАТАКА ИЗ КЊИЖЕВНОСТИ

2. РАЗРЕД: ЧИТАНКА И ГРАМАТИКА

4. РАЗРЕД: ЧИТАНКА И ГРАМАТИКА

2. РАЗРЕД: УЏБЕНИК + РЕШЕЊА

ПРИРУЧНИЦИ ЗА НАСТАВНИКЕ

1. РАЗРЕД: УЏБЕНИК

2. РАЗРЕД: УЏБЕНИК

ГЕОГРАФИЈА

2. РАЗРЕД: УЏБЕНИК

3. РАЗРЕД: УЏБЕНИК + CD

ПРИРУЧНИЦИ ЗА НАСТАВНИКЕ

2. РАЗРЕД: УЏБЕНИК

3/4. РАЗРЕД: УЏБЕНИК

2. РАЗРЕД: УЏБЕНИК

ПРИРУЧНИЦИ ЗА НАСТАВНИКЕ

ФИЗИКА

1. РАЗРЕД: УЏБЕНИК

2. РАЗРЕД: УЏБЕНИК

4. РАЗРЕД: УЏБЕНИК

4. РАЗРЕД: УЏБЕНИК

ПРИРУЧНИЦИ ЗА НАСТАВНИКЕ

ЛИКОВНА КУЛТУРА

1. РАЗРЕД: УЏБЕНИЦИ за друштвено-језички и природно-математички смер

1. РАЗРЕД: УЏБЕНИК

ПРИРУЧНИК ЗА НАСТАВНИКЕ

ПРИРУЧНИК ЗА НАСТАВНИКЕ

4. РАЗРЕД: УЏБЕНИК

3. РАЗРЕД: УЏБЕНИК

ЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИК WAY UP

1–4. РАЗРЕД: УЏБЕНИЦИ СА РАДНИМ СВЕСКАМА И ГРАМАТИЧКИМ КЊИЖИЦАМА + CD

4. РАЗРЕД: УЏБЕНИК

1-4. РАЗРЕД: ПРИРУЧНИК ЗА НАСТАВНИКЕ

3/4. РАЗРЕД: ЗБИРКА ЗАДАТАКА

1–3. РАЗРЕД: УЏБЕНИЦИ СА РАДНИМ СВЕСКАМА + CD

ПРЕДУЗЕТНИШТВО

3/4. РАЗРЕД: УЏБЕНИК

1–4. РАЗРЕД: УЏБЕНИЦИ СА РАДНИМ СВЕСКАМА + CD

ПРИРУЧНИК ЗА НАСТАВНИКЕ

ПРИРУЧНИК ЗА НАСТАВНИКЕ

ПРИРУЧНИЦИ ЗА НАСТАВНИКЕ

НЕМАЧКИ ЈЕЗИК

1–4. РАЗРЕД: УЏБЕНИЦИ СА РАДНИМ СВЕСКАМА + CD

ЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИК CHILL OUT

ПРИРУЧНИЦИ ЗА НАСТАВНИКЕ

ПРИРУЧНИК ЗА НАСТАВНИКЕ

2. РАЗРЕД: РАДНА СВЕСКА

ФРАНЦУСКИ ЈЕЗИК

РАЧУНОВОДСТВО

2. РАЗРЕД: УЏБЕНИЦИ за друштвено-језички и природно-математички смер

ПРИРУЧНИК ЗА НАСТАВНИКЕ

УСТАВ И ПРАВА ГРАЂАНА

АСТРОНОМИЈА

3. РАЗРЕД: УЏБЕНИК

ПРИРУЧНИК ЗА НАСТАВНИКЕ

БИОЛОГИЈА И МИКРОБИОЛОГИЈА

ПСИХОЛОГИЈА

3. РАЗРЕД: УЏБЕНИК

1. РАЗРЕД: УЏБЕНИК И ЗБИРКА ЗАДАТАКА

ПРИРУЧНИЦИ ЗА НАСТАВНИКЕ

ПО НОВОМ ПЛАНУ И ПРОГРАМУ

4. РАЗРЕД: УЏБЕНИК СА ХРЕСТОМАТИЈОМ

ИСТОРИЈА

1. РАЗРЕД: УЏБЕНИК

4. РАЗРЕД: УЏБЕНИК

ФИЛОЗОФИЈА

3. РАЗРЕД: УЏБЕНИК

ПРИРУЧНИК ЗА НАСТАВНИКЕ

ХЕМИЈА

ПО НОВОМ ПЛАНУ И ПРОГРАМУ

1. РАЗРЕД: УЏБЕНИК

3/4. РАЗРЕД: УЏБЕНИК

ПРИРУЧНИЦИ ЗА НАСТАВНИКЕ

ИНФОРМАТИКА

МАТЕМАТИКА

1. РАЗРЕД: УЏБЕНИК + РЕШЕЊА

3. РАЗРЕД: ЧИТАНКА И ГРАМАТИКА

ПРИРУЧНИЦИ ЗА НАСТАВНИКЕ

ПРИРУЧНИЦИ ЗА НАСТАВНИКЕ

Издавачка кућа „Klett” д.о.о. Београд, М. Бирјузова 3–5 тел.: 011/3348-384 факс: 011/3348-385 office@klett.rs

www.klett.rs

ForumBgGimnazija 11  

Casopis Foruma beogradskih gimnazija

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you