Форум београдских гимназија > Број 5 > Година 2 > Decembar 2013. године
ИНТЕРВЈУ БЕОГРАДСКИ СИНДИКАТ
WELCOME TO
СРБИЈА! ЗА ФБГ ГОВОРЕ:
Слободан Иван Мирјана Драгана Ивана Бошњак Карановић Нинковић Јевтовић Мартиновић Бошњак
2
Број 5 Decembar 2013.
САДРЖАЈ 4
Синдикати За и против штрајка
8
Мала матура порасла
14
Образовна герила
16
Најновија игра за просветне раднике
Издавач: Форум београдских гимназија Цара Душана 61 11000 Београд, Србија Лист излази четири пута годишње Уредништво: Миодраг Сокић Весна Живановић
Како у десет корака постати странац рођеном детету
Наташа Анђелковић Ивана Бошњак Бошњак Лекторка: Споменка Трипковић
18
Познати глумци говоре за ФБГ
20
Београдски синдикат Welcome to Србија
25
Писмо из Торонта
26
Јубилеј „Стевана Сремца“
Припрема за штампу: Ненад Мијаљевић Контакт: 069/1513-119 ���.���.���.�� �������������.�� Штампарија: СЗР “Боје“ Сремска Каменица Штампани тираж: 2.000 CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 373.5(497.11) ФОРУМ београдских гимназија
ISSN 2334-9158 COBISS.SR-ID 202240524
3
ДИЈАЛОГ ФБГ И Д. М.
ФБГ: Упомооооћ! Деда Мразе, Деда Мразе, не скрећи са стазе, не оклевај, не дремај, већ поклоне спремај! Д. М.: Шта ти је, бре, шта се дереш, смири се! Ма, ко си ти, шта ми се увлачиш? Што си тако одрпан? ФБГ: Ја сам просветни радник. Д. М.: А? Је л’ постоје још радници? Што си тако испијен? Зашто имаш тако дуге руке, велике очи, уши и зубе? ФБГ: Ја сам просветни радник. Д. М.: Нема те на списку. Али пратим медије, сваки час се нешто буниш и штрајкујеш. Никад ти није доста. Сваких
шест месеци тражиш повишицу. Где ће ти душа? Толике повишице? Па није Нова година сваких шест месеци, Нова година је само једанпут годишње! ФБГ: Али, Деко Мразо, ја тражим а они ми никад не дају. За мене је Нова година сваких десет година. Д. М.: Немој да ми се шлихташ! Нисам ти ја никакав деко и нисам ја просветни радник ко ти па да ме свако јаше! Где ти је понос, мотивација и ентузијазам? Шта ’оћеш, још једном те питам ко човека? ФБГ: Да не скрећиш са стазе, да не оклевиш и не дремиш и да ми поклоне спремиш, само то! Д. М.: Да погледам... како рече... просветни радник... хм... па, нема за тебе поклона. Ево, овде пише, Динкић дао за тебе... како рече... све ти је дао некоћ, имао си 30 одсто више од просека у Републици!
ФБГ: Чек, чек, декили, то је било пре осам година, али од тада сам испушио, сад имам 3 одсто мање од просека у Републици, немам топли оброк, ни хладан оброк, ни воћни оброк, ни регрес, ни напредовање у служби, ни службени пут, ни дневнице, ни додатно дежурство, ни корупцију, изгубио сам четири часа... није поштено, сви добијају поклоне, само ја... Д. М.: Како здравље? ФБГ: Хвала на питању, па онако... имам поремећен метаболизам, срце ми мало трокира, циркулација слаба... Д. М.: А је л’ осећаш тегобе приликом претварања светлосне енергије у хемијску, а посебно док ти се екстрацелуларна течност креће између ћелија, свуда по телу? ФБГ: Дааа, имам опструктивни бронхитис, дубоки фоликулитис у препонама и опстипацију... заказали ми електромагнетохи-
дроласероскопију, за 2017. Једва чекам да видим ту машину! Д. М.: Ма ј.беш машину! Имам ја за тебе специјалан новогодишњи поклон! Ево ти посетница, јави се овом човеку, кажи да сам те ја послао. ФБГ: Јеси луд?? Па ово је нови министар просвете! Д. М.: Не знам ти ја! То ми је друг са зимовања, ловили смо ирвасе у Летонији, а сада нам деца иду заједно у француску школу. Човек зна знање, све лечи! Зна где која ћелија трчи, шта мисли и шта једе. Кад те он среди и смањи ти плату, нећеш морати више да купујеш у радњи. Дебело ћеш да уштедиш. Живећеш од метаболичких процеса, испуштаћеш правилно гасове и имаћеш оптималну комуникацију организма са спољашњом средином. Љуби те дека, журим! Срећна ти Нова година!!! ФБГ:
L
СИНДИКАТИ: За ГСПРС НЕЗАВИСНОСТ:
4
СИНДИКАТИ И МИНИСТАРСТВА СЕ СЛОЖИЛИ Уторак, 19. Новембар 2013.
П
осле нашег упозорења из последњег дописа , упућеног министрима финансија и просвете, министар финансија Лазар Крстић је организовао састанак са свим репрезентативним синдикатима (ГСПРС НЕЗАВИСНОСТ, СРПС, СОС, УНИЈА СПРС).
Након краћег елабората министра Крстића о ситуацији у јавним финансијама Србије по питању задужености од укупног БДП, везаности плата и пензија и повећању просечног годишњег задужења у последњих неколико година од БДП, отворена је дискусија по питању материјалног положаја запослених у образовању Србије.
Представници репрезентативних синдиката, указали су на следеће проблеме:
3. Избегавање кориговања коефицијената и њихово враћање на ниво 3:1 из 2008. године
6. Нарушавање система плата директних и индиректних корисника буџета
1. Низак проценат издвајања од БДП за образовање у Србији
4. Повећање накнаде за разредно старешинство
7. Неусаглашеност нивоа образовања у Србији
2. Замрзавање плата у 2008. години на нижем нивоу у односу на друге буџетске кориснике
5. Проблем везаности плата и пензија
8. Отпремнине 9. Божићне награде
5
и против штрајка
Дат је предлог Министру за кориговање коефицијената (повећање у другом кварталу око 4 милијарде, а у трећем око 1,6 милијарди динара) које би обухватило кориговање коефицијената на нивоу од 10% за неусаглашене коефицијенте, повећање за разредно старешинство са 4% на 7% (око 800 мил. динара), исплата отпремнина (око 500 мил.динара) и
божићне награде (од 3000 до 5000 динара, што би орјентационо износило од 600 до 900 милиона динара). Све наведено би повећало оптерећење јавних финансија за 4 до 6 милијарди динара на годишњем нивоу. Након овога Министар финансија је указао да је систем плата у јавном сектору урушен, да је неопходно кориговати и мењати неке законе и увести Закон
о платним разредима у јавне финансије. Са синдикатима је договорено да се у наредних седам дана потпише Протокол у коме се министарства просвете и финансија, са једне стране, и репрезентативни синдикати са друге стране, обавезују да ће до 01.07.2014.г. урадити предлог платних разреда којим би се побољшао материјални положај запослених у
образовању. До краја године је у плану да се уради централни обрачун плата које се финансирају из буџета. Репрезентативни синдикати су се сложили са Министром да ће учествовати у изради платних разреда јер сматрају да је то тренутно најцелисходније решење за јавне финансије и прихватљиво решење за запослене у образовању.
СИНДИКАТИ: За
6
УСПРС: „Цимање“ јавности и наставника
Захтеви који су унапред прихваћени У
нија синдиката просветних радника Србије спровела је 10. децембра у својим школама једночасовни штрајк како би изразила протест због тога што је у буџету Србије издвојено мање новца за образовање.
„Протест је заказан јер су наставници незадовољни зарадама.“ Већ сама ова реченица, коју смо истргли из саопштења Уније СПРС, уноси многе недоумице. Наиме, цела Србија зна да су зараде наставника већ 25 година недопустиво ниске. Много је штрајкова било до сада, и сви су вођени због недопустиво ниских зарада наставника! Ако је основни мотив за штрајк стално присутан и увек исти, поставља се питање када штрајк треба водити, односно шта би требало да буду поводи за штрајк. Да ли то треба да буде 1. септембра, или пред крај полугодишта, или у јуну, или пред изгласавање буџета, или пред измене неког закона, или због неиспуњења обећаног, или – како каже нечији главни одбор? Српска просвета има четири репрезентативна синдиката просвете. Неки кажу да то није добро, да би сви синдикати требало да се уједине. Овај „штрајк“ Уније СПРС јасно показује да још није дошло време за уједињење српских синдиката просвете. Напротив! Боље је овако, а ево и зашто: Сви синдикати просвете учествују у социјалном дијалогу са министарствима. ГСПР „Независност“, Синдикат радника у просвети Србије и Синдикат об-
разовања Србије присуствовали су састанку са министром финансија Крстићем. На том састанку се детаљно разговарало о свим
захтевима (око којих се сви синдикати иначе апсолутно слажу), а који се налазе у штрајкачким захтевима Уније СПРС! На том састанку нас је министар Крстић обавестио да ће држава морати да пређе на платне разреде, иначе ће банкротирати. Такође, објаснио нам је да примања пензионера морају да се раздвоје од примања запослених и да ће дуговања наставницима на име обавеза из ПКУ бити измирена почетком идуће године. Унија СПРС је за овај штрајк навела управо ове разлоге. Пардон, навела је и четврти: „да се одустане од примене новог система финансирања школа по ученику“.
Да умиримо своје колеге, од тог система финансирања Министарство просвете већ полако одустаје, из неких других разлога. То знају и у Унији СПРС. Остаје нам да нагађамо који су били мотиви Уније СПРС за ово неодговорно „цимање“ њених чланова. Жеља за публицитетом? Лоша процена? Међусиндикална сујета? Синдикална неодговорност? Или од свега тога помало? Овај „тврдоглави“ штрајк Уније СПРС само је додатно измучио и обесхрабрио све просветне раднике (њене чланове), јер његова бесмисленост просто вређа интелигенцију.
7
и против штрајка Вести из Синдиката радника у просвети Србије
КРСТИЋ СА СИНДИКАТИМА ПРОСВЕТЕ, ЈОВАНОВИЋ ИМАО ПРЕЧА ПОСЛА Платни разреди – бољи дани за просвету?
У
уторак, 19. новембра, у Београду је одржан састанак представника четири репрезентативна синдиката образовања са министром финансија Лазаром Крстићем.
Како министар школски проф. Томислав Јовановић није нашао за сходно да нас, ни овом приликом, почасти својим присуством, Министарство просвете, науке и технолошког развоја на том састанку су представљали помоћник министра за средње образовање и инспекцијски надзор др Зоран Костић, помоћник министра просвете задужен за финансије Зоран Тубић и генерална секретарка Жељка Кнежевић. Представници СРПС-а на састанку су били Хаџи Здравко М. Ковач и Слободан Брајковић. Проф. Ковач је изнео своје виђење тешке материјалне ситуације у образовању и предложио како да се та ситуација превазиђе. Он је посебно упозорио на
Министар финансија Крстић обећао је увођење платних разреда за цео јавни сектор, и то до 1. јула 2014. године, што би, према његовом мишљењу, решило питање плата у том сектору
Синдикат образовања Београда
Независни синдикат просветних радника Војводине
нарушен некад јединствен систем плата у јавном сектору и на чињеницу да је утврђивање плата кроз Уредбу о коефицијентима и Закључак о цени рада доведено до апсурда. „Основни захтев свих синдиката“, рекао је Ковач, „јесте да се плате у образовању доведу на некадашњи ниво од 1:3.“ Министар Крстић обећао је увођење платних разреда за цео јавни сектор, и то до 1. јула 2014. године, што би, према његовом мишљењу, решило питање плата у том сектору. Све то пратиће и измене Закона о буџетском систему и Закона о платама запослених у деловима јавног сектора (државној и локалној самоуправи) и одвајање политике плата у јавним службама од политке пензија, а затим би се ребалансом прешло на нов начин финансирања сектора у ком се данас налази чак 580.000 запослених. Састанак је завршен закључком да се о реченом и договореном закључи протокол.
Синдикат просветних радника Војводине
Форум средњих стручних школа Београдa
Форум београдских гимназија
8
Вести Синдикалци сами пишу закон о раду Синдикални предлог закона о раду биће ускоро достављен Социоекономском савету, поручују из Савеза самосталних синдиката Србиjе. Циљ је да се заштите радници пошто су им права угрожена верзиjом закона коjа би до краjа године требало да уђе у скупштинску процедуру, а који СССС оцењује као потпуно неолибералан и погубан за запослене у Србиjи.
Математичари бриљирали у Москви Екипа београдске Mатематичке гимназиjе освоjила jе другу награду у екипноj конкуренциjи на турниру „Mатематички вишебоj“ у Mоскви. У поjединачном надметању ђаци ове школе однели су три сребрне медаље и jедну похвалу. Другу награду освоjили су у конкуренциjи од 30 екипа.
Нема запошљавања до 2016. године Скупштина Србије усвојила je Закон о буџетском систему којим се у наредне две године забрањује запошљавање нових радника у јавном сектору. Такође, ограничава се и број привремено ангажованих радника на 10 одсто укупног броја запослених у институцији која се финансира из буџета. Нови радници могу се запослити уз сагласност тела Владе Републике Србије.
23. новембар 2013, Завод за вредновање квалитета
МАЛА МАТУР П
оследњи „потрес“ у образовању је разрешен. Дилема више нема: овогодишњи осмаци полагаће на малој матури и трећи (комбиновани) тест.
Министар просвете Томислав Јовановић позвао је на кључни састанак све релевантне личности из образовања, а није заборавио ни да позове и синдикате: Форум београдских гимназија, Форум средњих стручних школа Београда и Синдикат београдских основних школа, и на томе смо му захвални. На састанку, ми синдикати смо заступали став да трећи тест треба одложити за годину дана јер се касни. У томе нисмо успели. За нашу утеху, сви су се сложили са нашим мишљењем да није добро да се трећи тест вреднује са 20 бодова, него са 10. Тако ће се бодовање спровести на следећи начин: матерњи језик 15, математика 15, комбиновани тест 10 бодова.
ПОСЛЕДЊА ВЕСТ МАТЕМАТИКА:
Др Томислав Јовановић, министар просвете, науке и технолошког развоја
Др Иван Ивић, аутор Стратегије образовања
Мр Драган Банићевић, директор Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања
Др Шћепан Ушћумлић, директор Завода за унапређивање образовања и васпитања
Гордана Мијатовић, Завод за унапређивање образовања и васпитања
Мр Срђан Вербић, Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања
16
МАТЕРЊИ ЈЕЗИК:
16
КОМБИНОВАНИ ТЕСТ:
8
9 образовања и васпитања, Фабрисова 10, Београд
РА ПОРАСЛА
Др Десанка Радуновић, председница Националног просветног савета
Мр Желимир Попов, Министарство просвете
Др Зоран Костић, помоћник министра просвете, председник Републичке уписне комисије
Др Александар Бауцал, Филозофски факултет Београд
Мр Љубиша Антонијевић, помоћник министра просвете
Вести Тестови стижу одштампани Тестови за малу матуру ће у школе стићи одштампани, а не у електронском облику, како је раније најављивано. Дакле, као и ранијих година, они ће из штампарије бити транспортовани право у школе, али уз посебне мере безбедности. На тај начин би требало да се спрече било какве махинације и пропусти у организацији овогодишњег полагања мале матуре.
Просвети око сто седамдесет осам милијарди Предлог буџета за 2014. годину за просвету предвиђа око сто седамдесет осам милијарди динара, што је за око тринаест милијарди више него што је ребалансом пројектовано за ову годину. Ипак, то није довољно да се реализује оно за шта се залажу власти, струка, наставници и синдикати.
Мр Гордана Чапрић, Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања
ПРЕДСТАВНИЦИ БЕОГРАДСКИХ СИНДИКАТА ПРОСВЕТЕ
У Министарству финансија објашњавају да је ово максимум за просвету и да представља компромис жеља, планова и реалности.
Сви хоће у Петницу За учешће у научним програмима у 2014. години у ИС Петница пријавило се више од 1000 средњошколаца.
Миодраг Сокић (ФБГ)
Милорад Антић (ФССШБ)
Жељко Јанковић (СБОШ),
Међутим, прилив новца из буџета потребан за њен рад није адекватан јер је после осам месеци чекања из Министарства просвете недавно стигло двадесет милиона, док ће преосталих осам милиона динара бити уплаћено до краја године.
10
Вести Родитељи организују рекреативну Већина школа у Србији одустала је од организовања рекреативне наставе због нејасних правила, непотпуних објашњења из Министарства просвете, као и немогућности отплате на више месечних рата. Ипак, у неким школама родитељи су, уместо школе, склопили уговор са агенцијом па је тако могућа отплата путовања на више рата. Ако би школа склопила уговор, рок би био само 45 дана.
Ђаци су нам опет лоши на ПИСА тесту Ђаци из Србије су на ПИСА тестирању 2012. године забележили резултате испод просека земаља Организације за економску сарадњу и развој, као и већине чланица ЕУ, иако су поправили резултате у односу на претходно испитивање. Ипак, више од трећине 15-годишњака у Србији функционално је неписмено, а скоро 30 одсто ученика не задовољава језичке минимуме функционалног знања.
Шангај има најбоље школство на свету Судећи по последњим резултатима ПИСА тестирања, најбољи образовни систем у свету има Шангај, а затим Хонг Конг. Ђаци у Шангају показују најбоље резултате у математици, читању и науци. Осим што овај град спроводи дугорочни план унапређења образовања, од предавача се и захтева континуирано стручно усавршавање, а успеху доприноси и изражен такмичарски дух међу ученицима. Занимљиво је да су земље са врха ранг листе за чак шест година напредније од оних са дна табеле.
О малој матури БАНИЋЕВИЋ: Позвао сам вас како бисмо данас могли имати коначна решења иако, што се нас лично тиче, ми смо утврдили правац којим идемо још од 2010. године. Молим министра да се обрати скупу и да започне ово излагање. МИНИСТАР: Хвала, господине. Моја иницијатива је била да се баш данас видимо, знам да је субота, али после три састанка која смо у два дана имали са господином Могенсеном, лично сам се ангажовао да решим проблем који је настао у прошлој школској години у вези са полагањем завршног испита и да се припремимо за мај текуће школске године. ПОПОВ: Када сам упознао колегу Могенсена, када је дошао код нас, прво што сам му поручио, а то ће вам он потврдити, да је нарушена концепција завршног испита. МИНИСТАР: Ви сте за то да наставимо како је договорено? ПОПОВ: Наравно. МИНИСТАР: То хоћу да чујем. Наћи ћу ја папире. Ја се мало јадам, имам право. ПОПОВ: Потпуно Вас разумем. МИНИСТАР: Хоћу само да чујем да ли остајете при овоме или не. ПОПОВ: Наравно. МИНИСТАР: За проф. Десу Радуновић знам, јасно и гласно. За ову кућу знам јасно и гласно, на челу са господином Банићевићем и проф. Ушћумлићем и његовом кућом, знам да стоје... ПОПОВ: Потпуно Вас, министре, разумем.
Министар: „Врло добро знам и како се управља, али и како се подмеће. И то знам!“ МИНИСТАР: Ништа друго нам не треба. А за документацију, имам право да се мало жалим. ПОПОВ: Потпуно Вас, министре, разумем. МИНИСТАР: Ви знате си-
Бауцал: „Ова средња варијанта 15:15:10 је најбоља“
стем управљања. ПОПОВ: И ја бих сигурно реаговао као и Ви... МИНИСТАР: Ја имам три коверте. Ако не иде посао, то је прва коверта. Дуго сам ја у овом систему, читав свој живот сам провео у образовању. Врло добро знам и како се управља, али и како се подмеће. И то знам. Али ја хоћу да будемо отворени, да отворено кажемо јасно и гласно да ли смо за или против. Ако смо за, због чега, а ако смо против, због чега смо против. Променила се околност. Разумете, другу коверту још нисам отворио. Ово је прва, а у другој пише: „Жали се на окружење“, а у трећој пише: „Подносим оставку“. Ја сам у првој. ПОПОВ: У понедељак ћете добити комплетно...
11 Костић: „Немојмо да нам се на било који начин деси прошла година“ писма које је имало још опаснију ноту, а то је позив родитеља на бојкот. ОСТАЈЕМ у пуној мери при томе да имамо озбиљан завршни испит који укључује и овај трећи тзв. композитни тест. Пошто ћете Ви одговарати пред јавношћу, имам пуно разумевање за доношење одлуке ако се учини нека компромисна одлука. Ако Завод потврди да су школе и наставници обавештени, остајем при томе да треба одржати овакву концепцију матуре.
БАУЦАЛ: Кад је у питању ова концепција, мислим да је овај завршни испит једна од ретких ствари које су на време осмишљене и постојао је план постепене имплементације... Ово је једна од ретких ситуација где је нешто на време припремљено и планира-
но, корак по корак, и заиста би била штета да сада због... Али оно што јесте занемарено, то је комуникација са јавношћу. Сада је главно питање шта је прелазно решење за 2014. годину с обзиром на то да већ два месеца траје школска година.
ИВИЋ: Прво хоћу да кажем, везано за писмо које сте поменули, где су Вас напали и тужили премијеру и вицепремијеру, да су навели моје име и да сам ја за обустављање оваквог типа матуре. То је апсолутно нетачно. Ја апсолутно не стојим иза тог
БАНИЋЕВИЋ: Апсолутно делим мишљење да јавност можда није била довољно информисана. Говорим о општој јавности, не о стручној јавности. Произвољна писања неких медија довела су нас у овакву ситуацију. Ми нисмо комуницирали фронтално са медијима и због тога вероватно имамо овакав одјек. РАДУНОВИЋ: ... али ни у ком случају мислим не треба изостављати трећи тест зато што је, као што је проф. Ивић рекао, веома важан. Ја сам покушала преко медија да дам образложење једним писмом које сам упутила „Блицу“ на почетку кампање, они то нису објавили... Оно што је мени потпуно јасно: са оваквим фијаском мале матуре постоји објективна бојазан да ли ће цео систем бити у стању да коректно организује ту матуру. СОКИЋ: Морате да промените однос према медијима. Констатујете да медији раде кампање и да су против нечега у образовању – веома је опасно и веома је контрапродуктивно. Знамо да многи процеси који се одвију добро, пропадну уколико јавност не буде упозната и припремље-
12 на... Да ли би овог састанка било да медији нису објавили изјаве ФБГ-а о „Вуковој дипломи“, о половини основаца са одличним успехом и о одлагању трећег теста? Ја мислим да не би. За све што вам се догоди од стране медија, заслужни сте (или криви) управо ви! Иако је ФБГ за то да проширење мале матуре иде својим током, ипак смо за његово одлагање за идућу годину, за јун 2015, уз уважавање свих аргумената, зато што ви нећете, претпостављам, моћи да урадите тај посао. Чак и да не дође до неког кикса, да савршено урадите посао (што је тешко), мислим да нећете успети да промените свој однос према јавности. Једно је ваша слика школе коју ви пројектујете и желите да таква буде, а друго је стварна слика школе која је нама, наставницима, пред очима сваког дана. И она није тако идеална, према томе не може се тако идеално спровести све то што се планира.
Антић: „Ништа нећемо изгубити ако тест одложимо за наредну годину“
Ви кажете да сте радили годинама на тестовима и, између осталог, да сте вршили сондирање у основним школама. Кажете да сте већ децу привикли на то. Коју децу? Данашњи осмак, који је прошле године радио тест, није могао да ради завршни тест. АНТОНИЈЕВИЋ: Радио је за седми разред. СОКИЋ: Па за седми је радио, али није за осми. И сами сте сада потврдили да ће осмаци тек у априлу имати први тест онога што ће бити, а тек у фебруару ће добити скрипта, или градиво, курикулум или шта већ... А шта ако резултати теста покажу недостатке? Ето, зато смо против тога да то буде ове године. КОСТИЋ: Пре него што буду изашли на завршни испит, имаће поново један пробни тест са сва три теста непознатих, и тек тада излазе на завршни испит. Немојмо ове године да нам се на било који начин деси прошла година... ИВИЋ: С обзиром на ову ситуацију, вероватно треба кренути са мањим бројем бодова овог трећег теста ако идемо на то да он утиче на укупну оцену. АНТИЋ: Ја предлажем да се уведе праг знања. Ви имате 80 одсто ученика из основних и средњих школа који су одлични
и врло добри, а будите убеђени, ја долазим из учионице, да велики број ученика не зна ни таблицу множења. Иначе, не би ваљало да се трећи тест укине, али не би ваљало ни да се овако брзоплето донесе и уради. Према томе, ништа нећемо да изгубимо ако то одложимо за наредну годину.
ЈАНКОВИЋ: Треба да се дистрибуира једна база задатака која већ постоји и урађена је у Заводу, и све је то већ одрађено на најбољи и најквалитетнији начин још у септембру... Зашто то још увек није дистрибуирано по школама? Могло је да се помогне наставницима на тај начин. Мислим да то може да се уради и да још увек није касно, тиме бисте ви, као људи од струке и компетенције, и од власти, показали и медијима и јавности жељу и вољу да хоћете да помогнете да се цео процес на најбољи начин уради. БАНИЋЕВИЋ: Мене само једна ствар брине, а то је питање морала наставника. Где су
Сокић: „Нисте тестирали садашње осмаке, а уводите тест!“
13 Предлажем да у понедељак у осам једна мања оперативнија радна група дефинише све модалитете. Позивам и представнике синдиката, оне који ће имати шта да кажу. АНТОНИЈЕВИЋ: Добро, у односу на оно што у медијима има, нису много различити. Дакле, да представници и синдикати у осам у понедељак буду овде, седнемо и у сат времена спакујемо целу причу. Ако сте сагласни, мислим да то може бити закључак овог данашњег нашег састанка. СОКИЋ: Господину Антонијевићу само да кажем, не морамо ми, ми издвајамо мишљење о извођењу трећег теста ове године, у вези са свим другим се слажемо. Ми не бисмо у комисију.
Радуновић: „Сасвим је техничко питање како ћемо вредновати трећи тест“ стручна удружења, зашто се они не укључе и кажу: чекајте, људи, па ово је добро, не зато што ћемо мучити децу, хајте да им свима купимо дипломе, па нека иду сви сутра у операционе сале, па лезите им на сто... КОСТИЋ: Да ли ће се и како вредновати трећи тест, овде нам сада треба одговор. После тога треба направити конференцију за штампу и једноставно са медијима договорити изворно и право оно што
јесте и тако ће јавност знати, то није спорно. РАДУНОВИЋ: Врло је важно што пре изаћи са врло стручним тумачењима у медије, са подацима, да би се на релевантан начин одговорило на различите иницијативе. Сасвим је техничко питање како ћемо вредновати трећи тест. Питање да ли он уопште има поена, ако нема, поставља се питање мотивације и чему он служи. Неки наш иницијални предлог био је да
Банићевић: „Мене само једна ствар брине, а то је питање морала наставника“
математика и српски буду по 10, а да трећи тест буде 20 поена. То би можда дало превелику специфичну тежину том тесту, с обзиром на јавно мњење... Значи, колико сам разумела, постоји расположење да се ту нешто мало промени. БАУЦАЛ: Ова средња варијанта 15, 15, 10 је најбоља, при чему бих ту додао још једну ствар: да се пречисте стандарди, да остану само они који могу да се обрађују кроз осми разред, тако да ће ученици и наставници моћи да утичу на оно што ће се дешавати и да могу на време да се припреме. СОКИЋ: То је и наш предлог – 15, 15, 10, видим да има још оних који су за овај предлог. БАНИЋЕВИЋ: Ако ми дозволите... ево већ два сата живо дискутујемо о свему овоме. Ако сте сагласни са тим, а мислим да јесте, да трећи тест није доведен у питање, реализоваћемо га.
БАНИЋЕВИЋ: Потпуно сам сагласан, а уважавам у циљу информисања и протока информација, слажем се, и ви ћете добити информацију. Ја ћу свакако преузети обавезу да вам проследим информацију и закључке тог састанка, ако се слажете, министре, ако нема неких приоритета. МИНИСТАР: Мислим да овај састанак представља почетак припреме за наредну школску годину и да имамо довољно времена. Ако поново 2014. године дођемо у исту ситуацију да за годину дана не знамо шта ћемо радити, онда ћемо заиста знати да смо ми криви. Одговорни смо ми који данас овде седимо. Слободно можемо да се погледамо у очи. Заједнички циљ нам је унапређење образовања. Нико никад није чуо од мене, нити ће чути људе према ономе шта је моје политичко опредељење, него да ли радимо у истом прсвцу, а правац нам је и циљ да образовање буде боље и квалитетније, а да деца добију оно што заслужују, а заслужују у нивоу 21. века. То је оно што сам ја прихватио а тако ћемо и наставити. Хвала вам свима још једном.
14
Вести У Финској за свако дете мисле да је геније Уместо да „бубају”, ђаци у Финској уче да разумеју градиво. Једнак приступ различитој деци није добар и подстицајан, а свако дете је геније за нешто – поручили су фински стручњаци наставницима у Србији приликом недавне посете нашој земљи.
ОБРАЗОВНА ГЕРИ
Имамо Закон и Стратегију, али се не примењују – Стручњак из Финске дивио се нашем Закону о основа ма система образовања и васпитања и оценио га као одличан, али је проблем што га не примењујемо – каже проф. др Десанка Радуновић, председница Националног просветног савета. Стратегију имамо већ више од годину дана, објашњава она, а акци они план за његову примену још није урађен, што показује да нам време не значи много, јер све што пише, треба пре точити у активности и урадити на време.
Нови стручни смерови по немачком моделу Од наредне школске године уводе се три нова огледна образовна профила у средње стручне школе за машинску и електро струку, најављују из Министарства просвете. Реч је о смеровима индустријски механичар, електричар и електроинсталатер, а пракса ће бити организована по немачком систему: ђаци ће углавном бити у фирми, а у школу ће ићи на теоријску наставу.
Д
ок наше Министарство просвете, а затим науке, па технолошког развоја, све више просветно, научно и технолошки заостаје, у многим школама у Србији ври као у кошници. Многи наставници су дигли руке од очекивања да им се понуде нова технолошка решења за рад у настави и – засукали рукаве! Самостални образовни блогови ничу на све стране.
Тако, док поменуто триполарно министарство годинама не зна ни да преброји, сабере и подели ко све ради у образовању јер је спискало паре за информациони систем (ко зна зашто је то и добро!),
Војска оштрих оловака: http://ruzicavukelic.wordpress.com
15
ИЛА
Долази време добрих, модерних и самосталних наставника!
Вести Синдикати неће да потпишу нови закон Из Радне групе за писање новог закона о раду иступили су представници радника – Савез самосталних синдиката и УГС „Независност“. Ту одлуку нису поздравили ни радници, ни остали синдикати, а она посебно чуди јер су лидери оба синдиката учествовали у изради нацрта овог закона.
Резервна радна снага смањује моћ синдиката
Кабинет за српски језик:
Висок ниво незапослености у Србиjи посебно погађа младе и образоване људе, а више од 50 одсто њих нема шансу за запошљавање. Тако је створена резервна армиjа радне снаге, а то битно утиче на смањење моћи синдиката. Зато ће синдикати и невладин сектор морати озбиљно да се замисле над свим овим проблемима – поручио је Вукашин Павловић, професор Факултета политичких наука.
http://recimaorecima.wordpress.com
Учитељски блогови: https://www.facebook.com/groups/476929465736547/photos/
а о иновацијама и да не говоримо (осим дрпања пара на бесмисленим семинарима), појединци и тимови од највише два-три наставника, у жељи да осавремене своју наставу, преместили су, у мањој или већој мери, тежиште свог рада на интернет. Додуше, тешко је наћи блог који је савршен. То је
свакако разумљиво, када се има у виду недостатак стручне помоћи са стране. У импровизованим условима, полако али сигурно, прилагођавају се конвенционална и настају нова програмска решења, концепције, структуре, морфологије предавања... Интересантно је да су власни-
ци и аутори блогова у највећем броју – професори разредне наставе. Можда је узрок томе њихова потпуна посвећеност, не само послу, него и деци. Можда је то зато што је учитељима и учитељицама наше деце највише стало до промена, јер највише и дају и имају највећу одговорност. Не знамо како ће и у којим сегментима „образовна герила“ утицати на структуру нашег образовног система, али дозвољавамо себи слободу да приметимо да је време „угледних школа“, „најстаријих школа“, „елитних школа“ и „атрактивних школа“ на издисају. Долази време добрих, модерних и самосталних наставника!
Четворо осумњичено за крађу тестова Прво основно тужилаштво подигло jе оптужницу против четворо осумњичених за крађу тестова за полагање мале матуре у jуну ове године. Oптужена Зорица Mатић сумњичи се за крађу тестова, а Жељко Цветковић, Ненад Mиjалковић и Драгана Дончић терете се за кривично дело прикривања. Mатићева се терети за обичну крађу пошто тестови немаjу карактер службене таjне.
16 ХИТ СА ДРУШТВЕНИХ МРЕЖА
НАЈНОВИЈА ИГРА ЗА ПРОСВЕТНЕ РАДНИКЕ ИЗРАЧУНАЈТЕ СВОЈЕ БОДОВЕ
(или: Како у десет корака постати странац рођеном детету)
П
редуслов за ову игру јесте да сте просветни радник. Сваки корак носи по 5 бодова у стручном усавршавању.
Корак први. Купити сопствени компјутер за сопствени новац који сте зарадили радећи у просвети. (Олакшавајућа околност је ако сте новац добили на лутрији или вам га је добавила златна рибица коју сте упецали док сте имали времена за пецање.) Позитивна страна. Док сте ви за својим компјутером, деца се играју на свом и радују се што им не сметате да играју игрице.
Корак други. Написати: глобални план, оперативни план, план стручног усавршавања. Пошто не стижете да кувате ручак и да се бавите досадним припремањем доручка и вечере, деца задовољна поручују пицу новцем који добијају од бабе и деде.
Корак трећи. Написати портфолио у којем хвалите себе као успешног просветног радника. Нуспојава. За то време деца носе гардеробу наопачке, да би имала нешто чисто на себи, јер нема ко да укључи веш--машину.
Корак четврти. Исписати досијее ученика, њихове профиле и анфасе, урадити
Састављате контролне задатке на 459 нивоа да бисте сваком ђаку посебно приступили
ИОП за оне којима је то потребно. Препорука. У међувремену, бацити око на фотографије рођене деце, тек да не заборавите како изгледају.
Корак пети. Купити штампач и папир, па штампати неколико стотина страница потребног материјала. Избацити цртеже своје деце, годинама брижљиво чуване, јер нема места и за једно и за друго. Приоритет имају школска деца. Олакшавајућа околност. Вашој деци то не смета јер им даје за право да побацају и своје школске књиге да би вам направили места.
Корак шести. Пошто већина оног што сте написали није довољно добра за интерне и екстерне евалуаторе, пишете све поново. Ваша су деца у међувремену научила да ваше старе кожне јакне употребе као материјал за пасуљ, јер је папагај поједен прекјуче. Позитивна страна. Деца су вам постала креативна и самостална.
Корак седми. Појачавате сарадњу са родитељима својих ђака, позивате их да присуствују часовима. За све то користите лични телефон, на-
17
дајући се да неће бити искључен пре него што позовете све које сте наумили да зовете. Нуспојава. Не успевате да одете на родитељски састанак код рођеног детета. Олакшавајућа околност. Тамо ионако не бисте чули нешто корисно пошто свакако немате времена да помогнете својој деци која су попустила у својој школи. Позитивна страна. Нећете се траумирати што се за ваше лично дете ради ИОП.
Корак осми. У свој портфолио бележите да сте успешно обавили све што се
Док пишете глобални план, оперативни план, план стручног усавршавања, не стижете да кувате ручак својој деци од вас захтева. Олакшавајућа околност. Успешно сте обавили све што се од вас захтева. Нуспојава. Деца вам се не јављају кад долазе и одлазе.
За то време, ћерка је приступила некој секти, а син постао млада нада партије из које је ваш министар. Олакшавајућа околност. Ћерка меси колачиће у секти, син више не довлачи девојке у кућу.
Корак девети. Корак десети. Састављате контролне задатке на 459 нивоа да бисте сваком ђаку посебно приступили.
Сетили сте се да имате децу. Позвали сте их да проведете вече у кругу породице.
Изненађење. Ћерка вам је у петом месецу трудноће, син се пријавио у Легију странаца, и уопште не личе на слике које држите поред свог компјутера. Олакшавајућа околност. Ћерка се удаје и ни она ни син неће вам више бити на терету. Нуспојава. Остаје вам брачни партнер, који још увек не схвата да му се обраћате са ,,срце“, ,,љубави“ и ,,душо“ само зато што сте у међувремену заборавили како се зове. НАПОМЕНА. Уколико су у кући два просветна радника, бодови се рачунају дупло и цео процес је за 70 одсто краћи. СРЕЋНО!
Ивана Бошњак Бошњак
18
ШТА ЗА ФБГ КАЖУ П Поредећи своје школовање са данашњим образовним системом, познати глумци: Мирјана Карановић, Иван Јевтовић и Слободан Бода Нинковић за наш лист говоре о својим најважнијим школским лекцијама и професорима, али и о идеји повратка школских униформи. Објашњавају нам и како су они схватили фамозну малу матуру, и шта би урадили да су на челу српске просвете.
Мирјана Карановић 1. Када сам ја ишла у школу, кецеље су биле обавезне. Девојке нису смеле да носе ни панталоне. Фармерке су биле строго забрањене. Кецеље су морале да буду до колена. Свако кршење тих правила строго се кажњавало. Ипак, то нас није спречавало да, кад год смо могли, избегнемо да их носимо. То су биле веселе седамдесете: у моди су биле мини сукње и шорцеви, такозване „вруће панталонице“. Кецеље смо носиле у ташни, облачиле их пред час и скидале чим би се завршио.
Слободан Бода Нинковић
1. Сматрам да је увођење кецеља и школских униформи добар потез, не само због брисања социјалних разлика, већ и због тога што то може да доведе до враћања осећања припадности одређеној групацији, односно својој школи. 2. Не сматрам себе најстручнијим да бих могао конкретно да одговорим на ово питање, али мој субјективни утисак јесте да је увођење додатних испита задовољавање некакве форме и стварање привида да се има реалан увид у стечено знање ученика.
За разлику од данашњег пуког понављања набифланих чињеница, ми смо оцене добијали повезујући групу лекција током једног одговарања
3. Смедеревска гимназија, коју сам ја завршио, важила је за једну од најквалитетнијих у Србији тог времена, а главни разлог за то били су професори који су својим ауторитетом, знањем и начином комуникације са нама учинили да то школовање памтимо читавог живота. Наиме, за разлику од данашњег пуког понављања набифланих чињеница, ми смо оцене добијали повезујући групу лекција у дужем временском периоду током једног одговарања. Оцена је била одраз наше способности да размишљајући повежемо све битне елементе већег броја лекција. 4. Да се нађем у тој ситуацији, учинио бих све да образовање и школство добију примарно место и значај који је неопходан и који заслужују.
Сада је неко друго време, млади су данас другачији, и сумњам да би поновно увођење униформе донело било шта осим отпора. Мислим да би младе људе требало више васпитавати у духу толеранције, требало би одлучније и са више енергије градити систем вредности који не почива искључиво на материјалним вредностима. Данас су се сви мало погубили, изгубили смо ослонце, ауторитете који су нас водили, које смо поштовали или их се бојали. У том празном простору хватамо се ко за шта стигне, онако насумице и без размишљања, или дозвољавамо да нас заводе разни духовни шарлатани. Тако да ја мислим да су кецеље најмањи проблем. 2. Не разумем се баш најбоље у проблем мале матуре, али сам читајући новине схватила да је један од великих проблема у просвети корупција и неповерење у оцене које су ученицима дали њихови наставници у основним школама. И да због тога постоје тестови који проверавају то знање. И то је у реду. Али ово што се десило ове школске године са „проваљеним“ тестовима огроман је скандал и срамота. Не разумем како би увођење још више тестова могло то да поправи. Поверење је изгубљено, ученици који су вредно учили – изиграни су. Ја не знам како и шта треба урадити. 3. Ишла сам у Пету београдску гимазију. Моја разредна је била професорка српскохрватског Оливера Стељић. Волели смо и поштовали ту жену. И плашили је се. Била је строга, али праведна. И било јој је стало до нас. До свакога од нас. Када би неко попустио са учењем и почео да ређа слабе оцене, она је задуживала боље ђаке да раде са тим учеником. Притискала је, проверавала, љутила се и трудила око сваког. Њена енергија је била огромна. Мислим да сам истински почела да јој се дивим и имитирам је тек онда када сам и сама постала професор. Она је мој узор. 4. Не знам. Не могу себе да замислим као било ког министра. Али, волела бих да код нас постоје напредна одељења са талентованом децом. Мислим да наш образовни систем паметне не подржава довољно. Мислим да су нам школе старомодне и по програмима и по структури. Знам да се то не може променити преко ноћи, али било би добро да постоје простори за изузетне. Такође мислим да се држава мало брине о образовању маргиналних група као што су Роми или особе са посебним потребама.
19
ПОЗНАТИ ГЛУМЦИ 1. Да ли би ђаци у школи требало да носе кецеље како би се међу њима умањиле социјалне и друге разлике које утичу на њихове међусобне односе и, чини се, на целокупно одрастање? 2. Шта мислите о малој матури? Поред тестова из српског и математике, да ли је трећим тестом потребно проверити и знање ученика из физике, хемије, биологије, историје и географије? 3. Која је Ваша најважнија школска лекција, шта сте посебно упамтили за цео живот? 4. Да сте Ви министар просвете, шта бисте променили већ првог дана?
Иван Јевтовић 1. Апсолутно сам за враћање кецеља, оне не морају да буду тегет, као у наше време, може свака школа да дизајнира своје кецеље, али ово што се дешава више од деценије у овом, као капиталистичком друштву, у коме се сваког дана деца такмиче са модним детаљима, потпуно је бизарно. Па зашто униформе постоје у најскупљим школама, а и најстаријим, свуда у свету. Овако су деца већ одмалена принуђена да се доказују, да се очајнички сналазе да би дошла или до неког скупог комадића коже или тканине, или да носе неке ствари које личе, али су нездраве, и то у овако сиромашној земљи. Поред кецеља бих увео и обавезно правило некоришћења мобилних телефона у школи, односно обавезни интернет, али само за наставне јединице.
Волела бих да код нас постоје напредна одељења са талентованом децом. Мислим да наш образовни систем паметне не подржава довољно
2. Када сам ја завршавао Основну школу „25. мај” на Новом Београду, за упис у средњу школу рачунао се само успех из осмог разреда. Сасвим довољно, па зар то није завршни сазнајни период у основном образовању, после кога је јасно колико је које дете од почетка до краја усвојило знања и припремило се за средњу школу? Е, онда креће криза друштва деведесетих и у сваком новом сазиву владе све до данас Министарство просвете уводи нове провере знања, пошто сумњају у претходнике, и деца потпуно непотребно испаштају. Будимо искрени и погледајмо – наша игралишта су празна, клинце смо преоптеретили, и после се чудимо што су тако себични, стармали, цинични итд. Без колективне игре нема здравог одрастања, моји најдражи школски дани су у Пионирском парку и на излетима, екскурзијама, на спортским теренима и на терену испред зграда. 3. Сасвим искрено, у основној школи сам био прилично незаинтересован, учитељица се жалила мојим родитељима да имам иритантан глас и да не може да ме слуша... а касније смо имали Србу из српског који нам је ударао шамаре и тукао нас лењиром! Али моји родитељи су имали потпуно исправан приступ, стрпљиво су чекали
да ми се пробуде интересовања, тако да памтим наставницу географије која је била расположена да одржим кратко предавање о Северном полу и омогућила ми да привучем пажњу неких девојчица, штреберки. 4. Пошто је сасвим извесно да се у свим зборницама подстиче прича о сачуваном одличном просеку, оцене одавно нису право мерило нивоа знања. Тако да бих прихватио тај задатак када би Влада Србије купила комплетан систем из Финске, Данске или неке друге земље која је развијала своју просвету креативно и прогресивно. Лако бих убедио, замолио наш наставни кадар да се прилагоде новом систему због унапређења целе земље. Али бих, поред кецеља, интернета у настави, вратио и домаћинство, подстакао обавезне размене ученика међу градовима ове дивне земље, позвао ученике да обавезно заједно раде на уређењу паркова и на пошумљавању наше земље, наградио највредније путовањем, али у нашој земљи. Афирмисао бих школске забаве у самој школи, маскенбале, концерте, представе.
20
ИНТЕРВЈУ БС О СИСТЕМИМА ВРЕДНОСТИ
Welcome t
И
нтернетом кружи писмени задатак једне ученице трећег разреда која је на симпатичан начин написала састав на тему „Нема предаје“ и тако зарадила петицу.
Девојчица је у свом саставу навела стихове истоимене песме групе „Београдски синдикат“, али у женском роду, коју одушевљена професорка очигледно никад није чула. Професорка српског је својој ученици објаснила да не би требало да буде
толики песимиста, због стиха „када мене више не буде“, јер тек треба да крене поносно и храбро животним стазама. n Ви сте више од хип-хопа. Кажу да сте друштвени покрет. Шта имате да кажете у своју одбрану? Идеја о покрету је стара колико и сам „Београдски синдикат“. Наиме, ми смо у самом старту замислили синдикат као покрет или удружење љубитеља хип-хопа,
Младима саветујемо: Не очекујте да ће се ствари саме од себе догађати, већ узимајте судбину у своје руке и организујте се!
21
to Србија! међутим, од тадашње идеје опстала је само музичка група. Е сад, људи нас данас схватају пре као друштвени покрет него као музички бенд јер је начин на који ми функционишемо ближи начину рада неког покрета или организације него обичном бенду. Идеје које поручујемо преко својих песама заживеле су код младих пре свега, и оне су заслужне за рађање тог осећања покрета, као и бројне трибине које смо протеклих година организовали по средњим школама и факултетима широм Србије.
Суштина проблема је у томе што данашње друштво у великој мери несвесно производи искључиво индивидуе, чиме гуши осећање заједништва n Сами сте себе назвали синдикатом и тиме одредили себи културни пут. Није ли то БС наслутио да долази време у коме ће грађани морати да се самоорганизују у „културолошке бригаде“, да схвате и преузму своју нову улогу, пре свега у по-
дели неких нових „синдикалних полутки“ из културе и струке? Одавно се залажемо за самоорганизовање и стално говоримо о томе да је „Синдикат“ на првом месту доказ да је заједништво могуће. Начин на који годинама
функционишемо у међувремену је постао инспирација многим младим људима да сами покрену иницијативе за међусобно организовање. Време у коме живимо захтева такву врсту деловања и свести. Најбољи пример за то јесте организација за одбрану „Петог парка“. Грађани су се сами удружили и истерали до краја своју идеју. Управо то саветујемо младима: Не очекујте да ће се ствари саме од себе догађати, већ узимајте судбину у своје руке и организујте се! Данас је групу
22 грађана једноставно оформити и регистровати, а са јаком вољом и истрајношћу успех је загарантован, а кључ успеха је заједништво! n Говорите о системима вредности. Колико данашња школа може да допринесе да се поправи постојеће и да поставља нове системе? Ми сматрамо да смо сведоци једног потпуно погрешног система вредности код младих људи. Данашња деца су жртве многобројних пропуста из прошлости и неспремности друштва да се избори са овим проблемом. Деца су од најранијег узраста изложена утицајима друштва, медија, популарне културе и технологије, рекло би се прилично неконтролисано. Суштина проблема је у томе што данашње друштво, у великој мери не свесно, производи искључиво индивидуе чиме гуши осећање заједништва. Кад томе додамо недостатак кућног васпитања и немоћ школског система, добијамо једну прилично реалну ситуацију: децу нам све више васпитава улица, а узори постају потпуно погрешни примери. Људи су духовно опустошени и немају снагу да се сами изборе са свим недаћама које их притискају и, у сенци свега тога, деца се једноставно испуштају, лагано нестају из видокруга. Проблеми се детектују једино кад постане исувише касно. Школе су данас очигледно немоћне да се поставе као кључни животни ауторитет, а то
Синдикат је на првом месту доказ да је заједништво могуће је њихова улога. Школе данас, нажалост, морају да преузму ту врсту обавезе јер је утицај породице драстично опао. Кључ је у системској реформи и подршци државе породици и просвети, као и у појединачном буђењу свести родитеља и просветних радника. Катастрофална финасијска ситуација је нажалост стара вест и није више никакво оправдање. n Ово је питање живота и смрти, и ове реке крви пустили сте први.
Сатеран у ћошак, ја немам избор други, свестан сам да губим, али биће ваших жртви. Бунт. У нашој школи нема места за бунт. Какве будуће људе правимо? Свако дете прође кроз фазу бунта и то је једна од фаза које заувек обликују младо биће. Млад човек без осећања бунта победа је модерног система вредности, само празна љуштура у коју програмирају телевизија и популарна (не)култура. Школа је дужна да каналише бунт у креативном правцу, а не да се своди на
Глупост, лењост, саможивост... ОСТАВИТИ ИЗА СЕБЕ n Од свих корисних информација, данашњи ученик у школи добија само 20 одсто. Остало добија ван школе. Некада је било обрнуто. Хоће ли, за 20 година, постојати класичан образовни систем? За 20 година највероватније неће ни постојати класичан образовни систем, али то је у реду јер он овде није ни постојао пре нешто више од 200 година па су опет постојале праве вредности. Мудрост, преданост, пожртвованост... глупост, лењост, саможивост... То су дуговечније категорије, а људи само мењају начине како се до једних долази, а друге напуштају. То је суштина: доћи до прве три наведене а друге три оставити иза себе, кад год и колико год је то могуће. Систем није битан, битна је суштина. Проблем је што је са овим садашњим болесним системом занемарујемо, чак напуштамо.
препотентног судију и џелата. У младом бунту лежи клица неких будућих промена! n Oвде све је стало, овде лажи су реалност, окружење срамно, док не променимо свест, ја цимаћу се стално… Замислите да сте министар просвете, науке, културе и спорта, уједно. Шта бисте одмах мењали, шта укинули? То је на нивоу дечијих
маштања. Сигурно бисмо одмах уступили место неком озбиљном тиму стручњака јер је потребно променити невероватно много тога. За почетак, треба увести у средње школе обавезно волонтирање или радне акције – невероватно колико то касније утиче на свест младих људи, поготово на схватање да није све у новцу – чему је већина тренутно склона... n Цивилизације се сударају. Професори, који једва знају да пошаљу имејл, васпитавају Фејсбук генерације. Може ли
23 Суштина патриотизма је љубав, а не мржња n И кад умрем за истину, испуните моју вољу, пољубите за мене неку Србију бољу! Какав је ваш патриотизам? Суштина патриотизма је љубав, а не мржња. Патриотизам нису само појавни облици и обележја, то је првенствено осећање заједништва и одрицање зарад заједнице. Код нас тренутно постоји тај манир да се ствари посматрају црно-бело. Тај поглед треба променити јер је појам патриотизма извитоперен у нешто искључиво негативно и непожељно. Младим људима у школама потребно је представљати нормалне и лепе примере патриотизма из прошлости да би схватили да је нпр. задужбинарство или књижевност то што је некада било обележје патриотизма а не оно што нам се данас сервира. Несебично давање на првом месту!
У средње школе би обавезно требало увести волонтирање или радне акције то? Ко кога ту учи? Имамо утисак да је потребно хитно осавремењивање наше просвете јер је у питању чист јаз међу генерацијама. Професори морају да иду у корак са технологијама и да их први разумеју. Ново доба захтева нов приступ деци, а савремену технологију треба сматрати највећим партнером за имплементирање новог,
здравог система вредности. n Ко данас највише утиче на младе: њихови родитељи, професори, Андрић или Аца Лукас? Свако од наведених утиче на свој начин, али је суштина у приступу. Треба се изборити и наћи начин да Андрић деци постане занимљив колико и неки данашњи идоли. Савремени приступ традиционалним вредностима једно је од решења. n Утоке зајеби, ножеве зајеби, улице се клони, окрени се себи! Како би требало да изгледа идеална школа која би могла да победи аждаје естраде и про-
Људи су духовно опустошени и немају снагу да се сами изборе са свим недаћама које их притискају, и у сенци свега тога деца се једноставно испуштају, лагано нестају из видокруга
Естрада је тренутна и пролазна вредност, а школа је вечна и утемељена
професори морају изнова да заволе свој посао и да наступају искрено, јер то је једино што младе људе заправо обликује – искреност, истина и љубав. n Уместо да се играју – клинци се „иглају“
стаклука који изједају Србију последњих година?
Замислите да сте месец дана уредник јавног сервиса. Чиме бисте покушали да „заразите“ гледаоце?
Наше школе морају да постану нека врста креативних радионица и да раде на самопоуздању младих људи, који морају да схвате да малограђанштина одувек постоји, али да она није финална инстанца. Децу не можемо заштитити од тога јер свака забрана је контрапродуктивна. Школе зато морају да гледају даље од пуке манифестације некултуре и да отварају младима опције: у реду, постоји то, али постоји и толико тога другог, племенитијег! Естрада је тренутна и пролазна вредност, а школа је вечна и утемељена. За почетак,
Прва ствар: квалитетан и савремен научно-образовни програм, какав је некада постојао. Нажалост, од реприза нема вајде, тако да је кључ поново у модерним технологијама и традиционалним, исправним вредностима и садржајима. Међутим, потребно је искористити и модерне канале дистрибуције садржаја јер је интернет код младих доминантнији у односу на нпр. јавни сервис. И данас на телевизији постоје квалитетни садржаји, који најчешће и не дођу до људи којима су намењени. Можда је решење управо у неком новом концепту који ће бити ослобођен
24
Јавног сервиса, нпр. у неким виралима и интернет емисијама које клинци могу да виде и на мобилним уређајима.. n Да не истрајем, не пристајем, а то је већ врлина... По принципу – ова држава ми ништа није пружила, зашто да у њој останем – млади масовно одлазе у иностранство. Као нација нестајемо, изгубили смо и део територије... Остала нам је још култура, или њени остаци... Шта под хитно да радимо да спасемо брод? Под хитно треба објаснити управо најмлађима да „остану овде јер сунце туђег неба...“ А то се може урадити једино ако им се на неки (пре свега нематеријални) начин обезбеди да се у својој земљи осећају као једнаки и равноправни, без богатих родитеља који су на брзину стекли транзиционо богатство. Култура коју сте поменули ту може и треба да одигра пресуд-
Неки млади на Косову живе у радијусу од 8 километара n Три прста. О Косову. Шта тренутно ради косовска омладина? Чему се она нада? Чему се нада сваколика омладина? На Косову и Метохији живи велики број наших сународника у гетима 21. века. У неким деловима Метохије нпр. живе млади људи чији је животни простор буквално ограничен на радијус од 8 километара. Па опет, кад год смо се сретали са младима са Косова и Метохије, било у нашем граду или у њиховим срединама, постане разоружавајуће јасно да се они, као и млади свугде на свету, надају да ће проживети нормалан и испуњен живот. Питање је само чиме им искривљујемо или исправљамо њихову искрену визију.
ну улогу. Младим људима суштински не треба новац, нити пороци, него смисао, они им се окрећу у недостатку смисла. А то може да се реши расподелом скромних средстава, којима ово друштво ипак располаже. Колико смо само пута посматрали, иначе безвољне, младе људе како демонстрирају своју безграничну енергију кад им се у оквиру неке смислене акције да и најтежи задатак. n БС је, како сами кажете, спој модерног и традиционалног. Наше образовање је традиционално, а кобајаги покушава да буде модерно. Међутим, још
увек, табла и креда су закон, а ђаци се смарају на часовима. Не могу табла и креда да држе пажњу деце која долазе из „3Д света“. Није реално. Професори који држе до себе, до своје струке и, на крају крајева, до будућности своје земље, морају ићи у корак са временом и суштину презентовати на модеран начин. А суштина је једноставност, она је Љубав, она се није променила од праскозорја цивилизације. Професори који воле своју професију, то знају и примењују то. n Бил Гејтс је, уводећи више-
азбучје и вишејезичје у ИТ, за српску ћирилицу учинио више него комплетна САНУ у последњих 60 година. Где нам је данас ћирилица? Која је суштина вашег „национализма“? Ћирилица је присутна у нашем систему образовања од самог почетка, толико знамо из личног искуства јер нам је деца већ у предшколском узрасту уче. У принципу је одлично што знамо и ћирилицу и латиницу. Не верујемо да друштвене мреже и интеренет могу да доведу до тога да је неко може заборавити. Своје текстове на омотима ЦД-а пишемо ћирилицом, као још једним специфичним обележјем наше културе. Разне су дефиниције речи национализам али ако се узме да је то љубав према својој нацији, онда та љубав обухвата и културу, у коју свакако спада и писмо. Проблем је што многи реч „национализам”, због неких ликова из деведесетих, повезују само са лудилом и мржњом. Ми се не бавимо појмовима, него суштином.
25
КАКО ИЗГЛЕДА ПИСМО ИЗ КАНАДСКА ТОРОНТА СРЕДЊА ШКОЛА С редња школа у Канади траје четири године и најчешће уписује децу која имају 13 година. Наставе матерњег језика (у већини случајева енглеског), другог језика (на пример француског), математике, науке, историје и географије нуде се на три нивоа, који се одређују према наклоностима и способностима ђака, као и према њиховим плановима после средње школе.
Академски ниво курсева је највиши и припрема ђаке који планирају да се упишу на универзитет. Примењени ниво курсева нуди мање теорије а више практичног рада и најпогоднији је за ученике који желе да наставе студије на колеџу (слично вишој школи у Србији). Такође, постоје курсеви који су отворени за све, нуде опште образовање и корисни су за успешно функционисање у друштву. Док канадски образовни систем не предвиђа завршно тестирање или неки облик матурског рада, провинције
Ко је Драгана Мартиновић Драгана Мартиновић је ванредна професорка на Факултету за едукацију Универзитета у Виндзору, у Канади. Стекла је факултетско образовање и магистратуру на Природно--математичком факултету Универзитета у Београду и има докторат са Института Онтарио за науку и образовање, Универзитета у Торонту. Њена специјалност је настава математике и примена компјутерске технологије у настави.
Вести Три медаље на Олимпијади На седмој Јуниорској балканској олимпијади репрезентација Србије освојила је друго место, што је досад највећи успех Србије на овом такмичењу. Душан Живановић, ученик Гимназије „Светозар Марковић“ из Ниша, освојио је златну медаљу, док су Лука Вукелић и Филип Весовић, ученици Математичке гимназије, освојили бронзане медаље.
Чобански одштету тражи преко суда
саме организују општу проверу напретка ђака у одређеним предметима. У деветом разреду (што би био еквивалент првог разреда средње школе у Србији), сви ђаци у Онтарију обавезни су да ураде тест из математике, а у десетом разреду тест из писмености. Ови тестови су исти за све ученике и они омогућују влади да прати њихово напредовање у математици, писању и читању. На основу њихових резултата, држава планира будуће финансирање школских одбора и школа. Мотивација за ђаке да буду успешни на овим тестовима лежи у могућности да њихов резултат наставници искористе приликом давања завршне оцене. Држава шаље сваком ђаку резултате како би свако појединачно увидео у којим областима треба да се поправи да би достигао стандард. Канадски образовни систем је
дефинисан политичком структуром земље: Канада има десет провинција и три територије. Средњошколско образовање се разликује према провинцији у којој студент живи и ретки су случајеви да влада регулише образовање у целој држави. Иначе, средњошколски наставници углавном прате шта њихов школски одбор захтева и препоручује, а то се базира на инструкцијама које долазе из министарства за образовање провинције у којој је одбор лоциран. Највећи школски одбор је у Торонту – са преко 400 основних и више од 100 средњих школа. Школски систем је подељен и према начину финансирања, на државни и приватни. Постоје и додатне специфичности, на пример, неки школски одбори могу бити базирани на идеалима католичке вере.
Професор Четврте београдске гимназије Вељко Чобански, који је после шест и по година судском одлуком враћен на посао, принуђен је да судским путем тражи своју одштету. Када се обратио директорки школе, у намери да избегне судски процес и трошкове, одбијен је уз објашњење да школа нема средства за одштету. Потом се обратио министру (Министарству?) просвете, који је рекао да није надлежан за те трошкове. Зато је Чобански захтев за одштету предао суду. На крају ће, када суд извесно пресуди у његову корист, професор потраживати више од 30.000 евра за шест и по година одсуства. Поставља се питање зашто се то није могло решити мирним путем и зашто Министарство ништа није предузело. Зашто се арче паре пореских обвезника? Зашто се не тражи одговор директорке школе која се оглушила о захтев Форума београдских гимназија и Градског секретаријата за образовање.
26
Јубилеј Прве нишке гимназије
„СТЕВАН СРЕМАЦ“ ПРОСЛАВИО 135. РОЂЕНДАН
П
рва нишка гимназија „Стеван Сремац“ у новембру је прославила 135 година постојања. Нишлије су јубилеј прославиле богатим петодневним програмом, а гимназијалци су се маштовито надметали у својим знањима и талентима.
Не само што су ђаци сами написали сценарио за Време-
плов на седам језика и тако гледаоце провели кроз неколико европских земаља, већ су се же-
Четири пута мењала име Школа је кроз историју носила различита имена. Најпре се звала Гимназија краља Милана, затим Српска краљевска гимназија, па Мушка гимназија, а потом Гимназија „Стеван Сремац“. Како не поменути да су у њеним клупама седели великани попут: Владислава Петковића Диса, Станислава Биничког, Боре Станковића, Бранка Миљковића.
стоко борили и у научном квизу, и то кроз захтевне игре, по угледу на популарне квизове. А свестрани матуранти филолошког одељења направили су филм „Све је лако кад си млад“ и у получасовној причи дочарали школски живот, успехе гимназијалаца на разним такмичењима, своје професоре, али и бивше ученике који говоре о својим искуствима о студирању у иностранству. Стари Ниш у доба мерака, у време Сремца и његових јунака, ђаци су публици приближили у позоришној представи „Оно наше што некад бејаше“. За њу се већ тражи реприза, а пљуште и позиви за гостовања.
Школа почела рад са 48 ђака Te давне 1878. године Балкан је дочекао мир, ослобођен Османског царства. Београд постаје престоница, а Ниш је посебно оживео. И даље подељен на махале, Ниш тада добија прве кафане, апотеку, отвара се велика Војна болница. Указом кнеза Милана Обреновића оснива се и прва нишка гимназија. Близу тврђаве, у сенци дрвореда Јеронимове улице, у приватној кући бега Ђаковија школа почиње да ради са 48 ученика. Један од првих професора био је познати писац Стеван Сремац.
О ђачким такмичењима Невладин сектор додељује бодове ученицима приликом уписа у средње школе и гимназије
С
вака озбиљна држава има стратегије развоја својих талената. Бављење талентима треба почети од предшколског узраста и пратити развој све до завршетка целог циклуса школовања. „Свако дете може да успе уколико имате образовни систем који је правичан за различите ученике, уколико уместо такмичења негујете сарадњу и подршку и ако наставници и школа имају аутономију у креирању плана и програма”, поручио нам је професор др Паси Салберг (Pasi Salberg) (http://www.politika.rs/ rubrike/Drustvo/Finske-lekcije-zaobrazovanje-Srbije.lt.html).
У недавном искуству у организовању и надзору такмичења, као родитељ имала сам увид у цео концепт као и примену у пракси. Увидевши многе пропусте, обратила сам се свим нивоима у образовном ланцу. Многи наставници до којих сам допрла преко друштвених мрежа били су такође сагласни да постоји потреба да се нешто промени. Подржавали су ме, али су са жаљењем истицали да они немају ту никакав глас при одлучивању, а многи су отворено говорили да ће угрозити своја радна места ако покрену неку иницијативу. Обратила сам се свим нивоима државне управе. Молила сам и за састанак, одбили су ме. Стога захваљујем ФБГ што ће објавити овај чланак.
27
Вести Шта све професори трпе Неколико ученика Гимназије „Миле Арсенијевић Бандера“ у Мајданпеку пре неколико година је на часу историје малтретирало професора Небојшу Базића, и све су то снимили телефоном и објавили на интернету. На снимку, који је недуго потом и уклоњен, видело се како га нападају и чуле су се веома срамне увреде на рачун професора. – Пријављивао сам непријатности, али да сам био запослен за стално, изнео бих случај даље. И други професори су доживљавали свашта, али ја сам им ваљда био интересантан јер сам из друге средине, с другачијим акцентом... – објаснио је Базић медијима.
Ми не знамо какав је заиста капацитет генерација ученика које су завршавале основне и средње школе Министарство не води статистику, нити то захтева од друштава која организују такмичења. Стога ми не знамо какав је заиста капацитет генерација ученика које су завршавале основне и средње школе. Наравно, они имају петице, многи су и „вуковци“, али на такмичењима
су неки показали изванредне резултате у одређеним областима. И то су резултати широм Србије, у разним окрузима. Правни основи додељивања невладиним организацијама да припремају тестове, оцењују резултате и додељују бодове. Овиме практично невладин сектор додељује бодове ученицима приликом уписа у средње школе и гимназије. Правно спорно је и уношење листе ових друштава у Правилник (члан 8), јер се сваке године поступа по Закону о јавним набавкама, директним обраћањем, од стране Министарства одабраним друштвима. Да ни међународни успеси ученика, ако нису одобрени од Министарства, нису релевантни – потврдили су представницима штампе (http:// www.politika.rs/rubrike/ Drustvo/Koja-takmicenjadonose-poene-osmacima. lt.html).
Кристина Шредер Коврлија
Осамдесети рођендан Шесте гимназије
Шеста београдска гимназија прославила је 80 година свог постојања. Бивши ђаци ове школе, који су данас признати уметници, придружили су се организацији прославе овог јубилеја, а неки су и учествовали у самом програму, попут Ивана Бекјарева и Дејана Цукића. Ове године Шеста гимназија је основала Удружење својих бивших ученика.
28
Дидакти индоктринирано МИРОСЛАВ ПРВУЛОВИЋ
ПРОФЕСОР СРПСКОГ ЈЕЗИКА ЗИЈИ И КЊИЖЕВНОСТИ У ГИМНА У ВЕЛИКОЈ ПЛАНИ
И
ндоктринација: термин ’индоктринација’ изведен је од латинског глагола doctrinare, чије је основно значење ’подучавати’. Индоктринација представља систематско убеђивање некога да су уверења и потребе које му се намећу – његова стварна уверења и потребе.
По којим смо то педагошким, дидактичким и методичким смерницама ми професионално оспособљавани, по којим смерницама нас педагошки саветници и стручни сарадници „на терену“ додатно тобоже усмеравају, по којим смерницама имамо тзв. стручно оспособљавање на семинарима? Одговор је: ПО СМЕРНИЦАМА АКАДЕМСКИХ ЗНАЊА, ПРИНИЦИПА, МОДЕЛА, ТЕОРИЈА, ПРЕПОРУКА, ЗАХТЕВА – академске педагогије, академске дидактике, академских методика. Академских педагошких дисциплина КОЈЕ НЕ ПОЛАЗЕ ОД РЕАЛНОГ СТАЊА У НАСТАВНОЈ ПРАКСИ, ВЕЋ СВОЈЕ ИДЕЈЕ (принципе, теорије, итд.) ДЕФИНИШУ ЗА НЕКЕ АПСТРАКТНЕ, РЕАЛНО НЕПОСТОЈЕЋЕ СИТУАЦИЈЕ. ДА ЛИ ЈЕ НЕКО У СРБИЈИ, НА БИЛО КОЈЕМ МЕСТУ, У БИЛО КОЈОЈ ПРИЛИЦИ, У ОКВИРУ ПОЛАГАЊА ИСПИТА ИЗ ОВИХ ДИСЦИПЛИНА, ИЛИ НА НЕКОМ ОД СЕМИНАРА – ЧУО ЗА БИЛО КОЈЕ ПЕДАГОШКО ИСТРАЖИВАЊЕ У КОЈЕМ СЕ ПРЕЗЕНТУЈУ РЕЗУЛТАТИ ПРАВОГ СТАЊА ИЛИ ОПИСУЈУ ПРАВА ДЕШАВАЊА У
НАСТАВНОЈ ПРАКСИ?! Тако нешто би било равно натприродној појави у нашем школском систему! Па, шта са тим, рекао би неко – имамо лоше резултате педагошких истраживања наше наставне праксе, академске педагошке дисциплине нам дају своје смернице по којима треба радити, можда ми баш преко тих смерница побољшамо саму праксу, у чему је ту проблем, ЗАШТО СЕ МИ НЕ БИСМО ПОТРУДИЛИ И РАДИЛИ ПО ТИМ СМЕРНИЦАМА АКО СУ ОНЕ ДОБРЕ? СТВАР ЈЕ У ТОМЕ ШТО СУ ПЕДАГОШКЕ, ДИДАКТИЧКЕ И МЕТОДИЧКЕ СМЕРНИЦЕ КОЈЕ НАМ СЕ ДАЈУ (НАМЕЋУ) – КРЕИРАНЕ ЗА НЕКЕ АПСТРАКТНЕ, НЕПОСТОЈЕЋЕ НАСТАВНЕ СИТУАЦИЈЕ, ЗА АПСТРАКТНЕ, НЕПОСТОЈЕЋЕ УЧЕНИКЕ, за школство негде на Марсу или Јупитеру. БЕЗ РЕЗУЛТАТА ПЕДАГОШКИХ ИСТРАЖИВАЊА, БЕЗ ПОЗНАВАЊА ДЕШАВАЊА И ФАКТОРА КОЈИ ДЕЛУЈУ У ЖИВОЈ НАСТАВНОЈ ПРАКСИ – АКАДЕМСКИ ПРИНЦИПИ, КОЈИ НИСУ НА ЊИМА ЗАСНОВАНИ, ПУКЕ СУ ПРАЗНЕ ПРИЧЕ, КОЈЕ ЈЕ ИЛИ НЕМОГУЋЕ ПРИМЕНИТИ У ПРАКСИ ИЛИ, АКО ИХ НЕКАКО И ПРИМЕНИМО, НЕ МОГУ ДАТИ РЕАЛНЕ, МЕРЉИВЕ РЕЗУЛТАТЕ, ТЈ. МОЖЕМО САМО ИМАТИ ИЛУЗИЈУ ОСТВАРЕНИХ РЕЗУЛТАТА. Раскорак између реалног стања у наставној пракси и онога што нам академске педагошке дисци-
плине, и на факултетима и преко педагошких саветника и стручних сарадника, намећу, често, за оне који то умеју да уоче, рађа У ПРАВОМ СМИСЛУ КОМИЧНЕ ПАРАДОКСЕ! Нема места у кратком тексту за описивање ширег круга таквих „феномена“,
само једна илустрација, наравно, из праксе. Академска дидактика и/или одговарајућа методика врло нам педантно И САМОУВЕРЕНО ПОПУЈУ о томе каква треба да буде добра (узорна) припрема за час, односно, какав треба да
29
тичко-методичка ост наставника Ствар је у томе што су педагошке, дидактичке и методичке смерницекоје нам се дају (намећу) – креиране за неке непостојеће наставне ситуације и ученике, за школство негде на Марсу или Јупитеру буде добар час. Та ЖАЛОСНА ПРИЧА свима је добро позната, са оним циљевима који тамо треба да стоје, у суштини – само као некакви украси, са оним фазама (увод часа, главни део часа, завршни део), са повезивањем новог са старим градивом, итд. Замислимо колегу који иде на час у некој средњој стручној школи, у некој од оних школа у којима је УСПЕХ АКО УОПШЕ МОЖЕТЕ ДА ОДРЖИТЕ ЧАС, ДА УОПШТЕ ЗАВЕДЕТЕ ЕЛЕМЕНТАРНУ ДИСЦИПЛИНУ НА ЧАСУ, када, малтене, бринете да ли вам ученици нису припремили неку „зврчку“ (корпа за отпатке која ће вам пасти на главу када отворите врата, или нешто слично, иновативно), и – ви идете на час у таквом одељењу, а са педантно, по смерницама академских педагошких дисциплина, припремљеном и осмишљеном концепцијом часа. У складу са тим је и један догађај из праксе, који јесте анегдотског карактера, али управо одлично суштински одсликава раскорак о којем говоримо. Младом наставнику, у средњој стручној школи, док је имао паузу, директор нареди да оде и замени неког колегу који је изненада јавио да не може да дође у школу. Млади, ТАЗЕ ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКИ ИЗДОКТРИНИРАНИ наставник почне
да објашњава како се није спремио за тај час, како чак и не зна која наставна јединица је у питању, итд., на шта му директор одговори: „Пусти наставну јединицу, само ти иди и буди са њима да се не побију и не избоду шрафцигерима!“ Они који бране ове дисциплине, рекли би: да, али нису сва одељења таква. Нису, али – на екстремима се недостаци најбоље уочавају. Ти исти недостаци, парадокси, свакако постоје и када се ради у било којем одељењу, и у основним школама и у гимназијама, али – они су можда слабије уочљиви. (Узгред: да неко не схвати ово раздвајање као некакво вредносно рангирање школа, говорим о реалном „стању ствари“, које произлази из састава одељења у појединим школама, уз признање: колеге у средњим стручним школама на већим су мукама у свом раду.) СВИ ТИ, ТАКВИ ФАКТОРИ СУ ЗА АКАДЕМСКУ ПЕДАГОГИЈУ, ДИДАКТИКУ И МЕТОДИКЕ – ОГРОМНО ПРОСТРАНСТВО TERRA INCOGNITA. У њиховој
лепршавој визији, школе су за ученике храмови знања ка којима они орно хрле, часови су ситуације у којима су ученици жедни знања, итд., да не набрајам даље да се некоме од наставника практичара од ових илузија не смучи. Пошто у знањима, принципима, препорукама, итд., које нам академски стручњаци педагошких дисплина дају, нема ових фактора КОЈИ КЉУЧНО ОПРЕДЕЉУЈУ ДЕШАВАЊА НА ЧАСОВИМА, примена књишких идеја у пракси не даје ни приближне очекиванима резултате. Јер бројни, академским стручњацима непознати фактори праксе – обезвређују у примени саме теоријске конструкције. Да ли је неко можда имао ПРЕЗЕНТОВАНЕ РЕЗУЛТАТЕ ИСТРАЖИВАЊА НАШЕ НАСТАВНЕ ПРАКСЕ на било којем семинару или при полагању испита из било које педагошке дисциплине?! ДА ЛИ ЈЕ НЕКАД, НА НЕКОМ СЕМИНАРУ, СТРУЧНОМ САВЕТОВАЊУ ИЛИ КАДА СУ ПРОСВЕТНИ САВЕТ-
Пусти наставну јединицу, само ти иди и буди са њима да се не побију и не избоду шрафцигерима – рече један директор наставнику
НИЦИ ПОСЕЋИВАЛИ ЧАСОВЕ – ТРАЖЕНО ДА ОПИШУ РЕАЛНО СТАЊЕ У НАСТАВНОЈ ПРАКСИ И ДА НАБРОЈЕ ПРОБЛЕМЕ НА КОЈЕ НАИЛАЗЕ У ПРИМЕНИ СВЕГА ОНОГА ШТО ИМ ЈЕ ПРОПИСАНО ДА СЕ ПРИМЕЊУЈЕ?! ИЛИ СЕ ДЕШАВА, ПО ПРАВИЛУ, СУПРОТНО: САМО СЕ ПОПУЈЕ И ПРОПИСУЈЕ КАКО ДА СЕ РАДИ, А ДА ОНАЈ КО ТО ЧИНИ УОПШТЕ НЕМА ПОЈМА О ДЕЛОВАЊУ МНОШТВА ФАКТОРА У ПРАКСИ, КОЈИ ПРИМЕНУ ОНОГА ШТО ПРОПИСУЈЕ ЈЕДНОСТАВНО ОНЕМОГУЋАВАЈУ. Ваљда се подразумева како нас то преко ових механизама академски стручњаци, те педагошки саветници и стручни сарадници по школама, као њихове „продужене руке“, нехотице индоктринирају. Они полазе од илузије о нормалном, добром стању у наставној пракси, о сасвим солидном фунционисању образовања, о солидном стању свих актера у њему, а улога принципа, модела, итд., које нам дају и прописују, на које нас обавезују, јесте у томе да само даље одржавају то ЗАМИШЉЕНО добро функционисање, односно, да га само у некој мери (не суштински јер за тим нема потребе) побољшавају.
30
ГЛАВНИ ОДБОР ФБГ ГОВОРИ
Радмила Биговић
Биљана Савић
Андреј Станојевић
професорка енглеског језика у Филолошкој гимназији у Београду, чланица Главног одбора ФБГ
професорка биологије у Првој београдској гимназији, чланица Главног одбора ФБГ
професор физичког васпитања у Спортској гимназији у Београду, члан Главног одбора ФБГ
Наш просветни систем убија сваку креативност. Нема времена за било какво осмишљавање. Раније су биле практичне вежбе, направиш неки препарат, ученици га гледају под микроскопом... Сада је то проблем. Да бих објаснила једну наставну јединицу, треба ми гомила писанија. Кад помислим шта све треба да напишем, унапред ми је доста тога. Урадићу ја све: набавићу материјал и хемикалије за неки биохемијски оглед, урадићу то са децом, али ако то треба да пишем на десет страна... Педагошка администрација убија сваку креативност!
Поново се прича да ће на факултете бити уведено физичко васпитање. То је одлично – да следеће генерације не атрофирају. Ми смо једна од најболеснијих нација. Превенција је пре свега у кретању и физичкој активности, али да се не сведе само на фудбал који играју мушкарци у годинама. Студенти треба да науче како да вежбају сами да касније не би морали све да плаћају. Добра обука ће им бити за цео живот. И у школама физичку активност треба појачати додатним часовима, поготово у основним школама јер наша деца све више личе на мале Американце!
Не спуштати ниво Администрација Деца нам све школства, већ га убија креативност више личе на одржавати! наставника мале Амере Наше школство је одлично када се има у виду ниво знања које наши ђаци и студенти постижу. Доказ за то су стипендије, као и позиције које широм света заузимају наши људи са дипломом. То није случај само данас, већ је тако последњих 30 година. Никаквим новим тенденцијама тај ниво не би смео да се уруши, треба га одржавати и градити. Наравно, потребно је осавременити наставу, пратити савремене технолошке тенденције, али никако спуштати достигнути ниво.
Клуб пријатеља ФБГ www.fbg.org.rs
Шта је потребно за пријатељство?
ЧАСОПИС ФБГ БЕСПЛАТНО НА КУЋНУ АДРЕСУ!
Да сте запослени у образовању Да попуните и пошаљете образац пријаве на сајту ФБГ Да извршите уплату чланарине у износу од 400 динара за 2014. годину
Шта добијате?
Чланску карту Часопис ФБГ бесплатно на кућну адресу Могућност објављивања својих прилога у часопису и на сајту ФБГ Повољности које ћемо омогућити својим пријатељима. За сада, то су понуде КРУГА и ОЗАРЈЕ-ДДОР-а
www.krugizdavackakuca.rs