ForumBgGimnazija 9 by forum gimnazija

Форум београдских гимназија > Број 9 > Година 4 > Децембар 2015. године

РИЈАЛИТИ ОБРАЗОВАЊЕ

Нове игре у школи: „Маца против Станије“ и „Суља“

ФБГ: Отворено РАМБО писмо премијеру АМАДЕУС Ја сам биг стар, нећу да будем мини-стар

ДАЈТЕ ПОМОЋ ОВЦАМА

САДРЖАЈ 4

Дијалог ФОРУМЧЕ И ПРЕМИЈЕР

ФБГ НЕ ДЕЛИТЕ НОВОГОДИШЊЕ ПАКЕТИЋЕ!

ФБГ ЖЕНЕ, ПОБЕДИЛИ СМО!

Јелена Обућина: Не верујем да сам добро одабрала. Знам да јесам!

Горан Караџић, РТЕМ ЕМИТУЈТЕ РИЈАЛИТИ ПОСЛЕ 23 ЧАСА

Ријалити интервју АЛЕКСАНДАР САША ЈОВАНОВИЋ

Тања Петернек РИЈАЛИТИ БУДИ ОНО НАЈГОРЕ

Контакт: 069/1513-119 www.fbg.org.rs forumbg@orion.rs

Интервју ФБГ: Рамбо Амадеус БУНТОВНИК С ДОМАЋИМ ВАСПИТАЊЕМ

Штампа: Службени гласник

Дневник једне учитељице КАКО СУ НАС УРАЗУМЉИВАЛИ

Јово Бакић ПОНИЖЕНА ПРОСВЕТА И БЕСТИДНА ВЛАСТ

Александар Апостоловски КОЦКАСТИ КРИСТИЈАН УМЕСТО БРАНКА КОЦКИЦЕ

Број 9 Godina 4 Децембар 2015. Издавач: Форум београдских гимназија Цара Душана 61 11000 Београд, Србија Лист излази четири пута годишње Главни и одговорни уредник: Миодраг Сокић Уредништво: Наташа Анђелковић Natalija Giniћ Весна Живановић Ивана Бошњак Бошњак Лекторка: Споменка Трипковић Припрема за штампу: Ненад Мијаљевић

Штампани тираж: 2.000 CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 373.5(497.11) ФОРУМ београдских гимназија

ISSN 2334-9158 COBISS.SR-ID 202240524

Синдикални ријалити Пита ђаче учитеља свога о промислу Бога истинога и званију човека пред њиме, о лепоти песама и риме. Створен да је по образу њину да слободно лети у висину, лице своје да у другом гледа, да се мане зависти и једа. Умне силе да развија знањем, да се хвали радом и имањем – вредност ствара које било није, трезно мисли и кад вино пије. Воли децу и поштује старе, да исправља оне који кваре, криво седи ал’ говори право, разликује добро и рђаво. Стид да има и сачува тајне, пример следи и узоре сјајне, школу чува као Свети Сава – даре своје да бесплатно дава.

Слуша уча благодарно дете с осећањем љубави и сете... Знаш ли, драги и наивни ђаче, да учитељ хоће да заплаче – овог часа и несрећне уре, због пропасти данашње културе; неких нових друштвених манира, лажних слика, кривих оријентира; лоше бриге о просветном раду, пустом селу и на води граду? Фармери су на централној бини, учитељи негде на маргини; шта се прича и како се седи, ко је какав и колико вреди, не говоре дела гласовита, већ шпијунке и места скровита. Са ближњима многи су у рату, родбина је у „Великом брату”; свако своју заузео страну – „Парови” су на малом екрану. Стида нема одзада и спреда, себе мајмун у зрцало гледа – то је наша образовна кура, каква школа и литература. Док чекамо са небеса плату, ваљамо се у варварском блату... Па од тебе нећу ништа крити – живот нам је постô ријалити, у ком нема духовнога здравља јер се ружно ко лепо поставља. Само песма и Народни песник желе да се излечи болесник. НАРОДНИ ПЕСНИК

ДИЈАЛОГ: ФОРУМЧЕ И

Изволите?

Г. премијеру, како сте? Форумче, ти ли си? Јеси ли још у штрајку? Данас нам је диван дан, диван дан, диван дан! Хвала на питању, супер се осећам! Радим по 28 сати дневно, а народ ради само пет-шест... Нисам те видео од пролетос! Ајд’ угаси тај телефон! Да не чујем више ниједан телефон, јел’ јасно?

Па нисмо више у штрајку. Натерали сте нас да потпишемо споразум. За добробит народа, да би народ живео боље! Пред нама је крај почетка болних реформи које су биле усмерене на стабилизацију, и сада са много више оптимизма можемо да гледамо у будућност! Смрт фашизму – слобода народу!

А нама само седам хиљада? Ајде, бре, Форумче! Шта је требало да урадим? Просветни радници су пресрећни због тога! Како знам да су пресрећни? Пресрећу ме на улици и захваљују ми. Исплаћујем ко швајцарски сат, сваког месеца у истом дану, недовољно али редовно. Успехе нећемо множити нулом, као неки некада, већ са 7000 и више и то без угрожавања економске стабилности. Јен-два, јен-два, јен-два! Хоп!

Г. Вучићу, није поштено. Договорили смо се за помоћ до износа једне плате, а Ви нама само седам... Хвала, ниси морао... Али немој сутра да ми тражиш повишицу! Та врста социјалистичког

самоуправног лицемерства које постоји у нашој просвети, то је такав безобразлук да једноставно немам речи. Ништа ми није смешно. Седи!

Сео сам. Цеца: Будите срећни што имате посао! Не радите ништа а тражите? Ево вам га! Ацо, царе, не дај паре!

Ко Вам је ова нарикача Цеца? Маааа, не обраћај пажњу, ради код мене по уговору. Знаш да не смемо да запошљавамо. Него, кажи ми, Форумче, јел’ вам мало седам хиљада? Ако је то за тебе ситница, молим те, дај ми ту ситницу, врати у буџет, бићу ти захвалан. Знаш, немам лове. Ионако ми се полиција нешто кочопери. Мислим нешто да им дам по 20.000 по панциру... Хоп-цуп, поскочићу!

Ма, г. Вуле, мало нам је, али не слушају ме ови моји. Ја раструбио да ћемо и то мало да ти вратимо, али нико неће. Кажу треба им и то мало, и мало им је много. Чудно! Чудно ти је? Ццц, да сам знао... Да ли данас грешим у много чему, грешим, драги мој Форумче. Али се борим. А безгрешних људи се ужасно плашим. Сад ми је тек јасно. Требало је да вам дам само шест хиљада... Цуца: Ма каквих шест хиљада! Не би’ им ја дала ништа колико не раде! Користим прилику да поздравим премијера и све његове храбре потезе у развоју нашег... Само тако наставите,

удрите по нерадницима, ионако не гласају за Вас! Срам их било!

Ко је сад опет ова Цуца? Вучко, имате ли Ви обезбеђење? Бринете ли Ви о својој безбедности? Ма бринем, не мислиш ваљда да је државни удар! И ова ради за мене. Што је добра та бот-бот агенција! Разбијају кога год им даш!

Ови разбијају мене!

ПРЕМИЈЕР

Вести

Па да! Извини, ништа лично! Али, предстоји вам светла будућност. Ви, просветни радници, претрпели сте најтежи удар због неодговорне политике многих одраније. Обећавам ти да ћете, ма колико то мизерно било, а мизерније не може бити – имати највеће повећање плата у историји! Сваке године по 2,99 одсто и до 2027. бићете ко нови! Ко да сте поново у 2009! Али зато, Форумче мој драги, молим те да са пуно посвећености бринеш о нашој будућности и о деци и да на најбољи могући начин

преносиш своје знање, а децу да учиш да раде и уче јер само радом можемо да променимо земљу и да је покренемо. Узми мене за пример. Ја никада не бих био најбољи студент у историји Правног факултета да нисам имао учитељицу која ме је стално и упорно миловала по глави. Просто се питам да ли се ја у ствари зовем Слободан Јовановић.

Уу, јеботе! Вуле, али наше професорке немају ни за гаће, ни за чарапе! Ко Бога те молим, мили мој Форумче, брините само о резултату! Не о материјалним стварима и о емоцијама, већ о резултату! Немојте да размишљате о томе да ли се нешто слаже са оним што вам срце каже, већ какав то резултат доноси. У овом историјском тренутку за Србију, шта ће професоркама гаће?

Хм, филозофско питање... Мислите да би требало променити педагошки принцип и учити децу без гаћа и чарапа... Да питамо чика Владету? Не, не, молим те, Форумче, немој чика Владету! Све, само не њега! Имам лоша искуства са њим још из обданишта, јооој... Пензионер 1: Ма, какве гаће и чарапе! Сада, када наш вољени премијер бије тешку битку са ММФ-ом, Русијом, Америком

Исти буквар за све првачиће Срба у региону

и Енглеском пролетерском! Ма, то треба мотком! Удри нераднике и скотове! Пензионер 2: Кад сам ја био млад... било је тоо... тоооо.... тоооооооооо хиљаду осамсто... Знао се ред!! Слушао се старији... данас је све отишло у пиз... у моје време, ко неће... узмеш пушку и све...

Вуле, роде, одакле Вам пензоси у канцеларији? Јел и то бот-бот? Па даа, подмладак. Али ни они нису стално запослени, раде преко студентске задруге СУБНОР-а. И немој више да ме прекидаш, склони тај јебени телефон! Немојте ви професори да се правите да сте храбрији него што јесте, пошто добро знам какве сте улизице и кукавице! Са овим мизерним повећањима добићете као никад у српској историји. А никад није мало! Знам, вама је и много мало. А и мало је у ствари много! Ево, узми за пример моју маму и мог тату, које јако

Jединствени српски буквар за ђаке прваке потребан је свој деци Срба у региону, закључено је на Конференцији која је недавно одржана у Подгорици под називом „Срби у региону – положај и перспективе”. На скупу је, такође, предложено и да ови ђаци приликом школовања у Србији имају равноправан статус са осталом децом, а све с циљем да се духовно, национално и културно јединство и интеграција српске нације развијају и ван граница Србије.

СРЂАН ВЕРБИЋ: Стотине отказа до Нове године Министар Срђан Вербић изјавио је да ће до краја 2015. године неколико стотина запослених отићи из просвете, а да су међу њима само они који су се изјаснили да то желе и малобројни који у норми немају ниједан час. - Они ће уз отпремнине посао напустити до Нове године. Свих заједно је неколико стотина, у систему који броји 100.000 људи. У просвети се на овај начин не могу постићи велике уштеде – поручио је Вербић.

Вести Просвету напушта неколико стотина запослених Министар Срђан Вербић изјавио је да ће до краја ове године неколико стотина запослених отићи из просвете, а да су међу њима они који то желе и малобројни који у норми немају ниједан час. - Заједно их је неколико стотина, у систему који броји 100.000 људи. У просвети се на овај начин не могу постићи велике уштеде – рекао је министар Вербић и навео да је за просвету већи посао да се направи мрежа школа, јер у некима има више запослених него деце. Такође, истакао је да број часова мора да се смањи и прилагоди законским ограничењима, како би ефекти рада на часу бити већи.

Полицији помоћ од 20.000 динара!

Полицијски синдикат Србије одустао је од раније најављеног штрајка глађу, пошто је у разговору са премијером Србије договорио да запослени у полицији током 2016. године добију једнократну помоћ од око 20.000 динара. Такође, сложили су се и да дневнице за оперативни састав МУП-а Србије буду повећане на око 2.000 динара. – Захвални смо премијеру на разумевању, а разлози за најављени штрајк глађу су престали – рекао је председник Полицијског синдиката Србије Вељко Мијаиловић.

много волим и поштујем и све што сам постигао у животу дугујем пре свега њима, па онда партији. И зато користим ову ретку прилику да кажем: „Мама, тата, хвала вам! Ваш син Александар.“ Извини, да наставим: они имају астрономске пензије и највише су изгубили јер сам ја радио за добробит свог српског народа а највише против своје породице. Али они, моји верни родитељи, ипак жељно очекују повећање пензије од 149,99 динара. Еј, то је једна ТВ претплата, много мало ли је? Јен-два, јен-два! Хоп! Пионири малени, ми смо војска права!

Вуки, буразеру, баш ме брига за Вашу маму и Вашег тату, нек су живи и здрави. Кажи ми, огледаце, кажи, да ли ће то значити да ће професори и професорке, без чарапа и гаћа, остати и без струје и обданишта. Нисам те разумео, Форумче, јел’ ти нешто вичеш и претиш, па сад ме питаш (врло је неџентлменски да вичеш на мене)? Угаси тај телефон! Станоје: Увек им је мало, нерадницима! А шта ћу ја да радим са својих шоферских 65.000? И моја деца имају уста! Удри

просвету!!!!!!!!!! Електропривредник: Удрии!! Пера Багер: Доле професори! Поштена учитељица: Доле синдикати!!! Пензионер 3: Уааа професори!! Србијанадугомштапу: Уааааааа нерадници!!! Женеуружичастом: Уаааа мучитељи наше деце!!!!!!!!!!!

– Погледајте следећа 12.592 коментара – Вуки, угасите Ви свој ботбот! Не вичем, извините, омакло ми се... Форумче, trust me! I аm Bond, James Bond. За два дана, бићу први српски премијер који ће посетити Шведску. Никада у историји српски премијер није добио позив да посети Шведску. Чак ни друг... ухммм... извини, и мени се омакло. А можда ћу и у Лапонију, за Нову годину. Имам тамо једног пословног партнера, мало је необичан, штеди на нафти и стално се вози санкама. Али нуди повољне кредите.

Никада у својој историји нећемо имати тако добре услове задуживања. Али, постоје они који то нису у стању да разумеју, макар то понекад био и ја...

Вуки, јел’ можемо „на ти“? Вуки, купио си ме овим задуживањем. ’Оћеш ли нешто од те лове дати и за наше професорске гаће? Чекај мало! Има још много тога да ти испричам. Први пут, после 27 година, Србија има повећање броја грла стоке. Еј, бре!! Стоке никад више, од Милоша наовамо!!! Даље, замисли само, Форумче моје мило, први пут у савременој историји Србије немамо повећање броја запослених, али имамо пад броја незапослених! То нема ни у доктрини ММФ-а! Шта то даље значи? То даље значи да ће, ако се тај тренд настави, 2047. године у Србији бити исти број запослених као данас, привреда труба, али незапослених неће бити! Макроекономски гледано – немам појма! Питô сам Вујовића, не зна ни он (ово немој да објавиш, да те не...). Еј, бре, Форумче! Причај и мисли шта ’оћеш, али ја сам на то поносан! Доста ми је! Нећу више да ћутим! Зато што ја говорим истину, а они лажу!! (Ко лаже?, прим. ур.). Ја сам тражио извињење и чекаћу то извињење!! Видећеш, дочекаћу га!!!! (Чије чекамо?, прим. ур.). Први пут у историји Србије завршићемо комплетан Коридор 10! А ондаке – јен-дватри-хоп!!

Вујадине, љубави моја, остави се 2047. Шта ће бити идуће године, ’оћемо ли да седнемо на тему коефицијената, да попричамо ко људи? Во се држи за... Држи ме за реч, Форумче, љубави моја! Јавно да ме линчујете ако вас изневерим! Одо’ одма’ на полиграф, ако треба!



Редовна Скупштина ФБГ-а одржана је 24. октобра 2015. Домаћин је била Осма београдска гимназија. Скупштина ФБГ-а је изгласала измене Статута и изабрала своје ново руководство. За нову председницу ФБГ-а изабрана је Милица Миленовић, професорка Петнаесте београдске гимназије. Изабрани су и потпредседници: Миодраг Сокић (досадашњи дугогодишњи председник) и Александар Марков, професор Осме београдске гимназије.

Зорица Благојевић Миодраг Сокић оснивач ФБГ-а

досадашњи председник

-На вама је и даље тежак задатак да се борите за достојанство професије, као што сте то радили и до сада. Не мислим да је сада лакше него пре. Имате још пуно тога да урадите. ФБГ је увек имао велики углед. То сви професори Србије знају. Ако су београдске гимназије са њима, то значи да је пола Србије са њима! Трудите се и даље да постигнете још више и желим вам од срца да то и постигнете!

У протеклих осамнаест година урадили смо много, али мислим да има да се уради још. Био сам свестан чињенице да, у борби за повратак и очување угледа школе и наставника, синдикати никада не могу да успеју до краја, већ морају изнова да се боре. Желим да вам се захвалим што сте то схватили и што сте све време имали поверења у мене!

Слободан Брајковић председник Синдиката радника у просвети Србије Част ми је што присуствујем овом скупу. ФБГ је и у протеклом штрајку показао да је елитни синдикат просвете. Искрено желим да сви заједно наставимо овако, за добробит свих запослених у школама Србије!

Поштовани г. Вучићу, Овим желимо да пренесемо реакцију наших чланова на Вашу понуду да се просветним радницима исплати једнократна помоћ у износу од 7.000 динара. Ми, професори београдских гимназија, захваљујемо се на Вашој великодушној понуди, али је из професионалних и моралних разлога не можемо прихватити. Самим тим што је не прихватамо, ми овим одбијамо да је примимо. Топло Вам препоручујемо да овај огроман новац понудите неком другом, а ми, професори београдских гимназија, снаћи ћемо се већ некако. Форум београдских гимназија наредних дана позваће своје чланство и друге синдикате просвете на заједничку акцију како би професори свих школа у Србији, на посебан начин, јавно изразили свој став о Вашој понуди. Срдачно, Милица Миленовић, председница ФБГ 3. новембар 2015.

Дајте помоћ овцама!

лада Републике Србије одлучила је да субвенционише просветаре и овце. У истом дану премијер је најавио једнократну помоћ наставницима, а Министарство пољопривреде објавило да ће, због смањења сточног фонда, драстично повећати субвенције за овце. И једни и други добиће 7000 динара по грлу.

Пошто су просветари одавно постали овце, а сточарство треба даље развијати, можда би било паметније да се новац за 140.000 просветара употреби за производњу још 140.000 оваца. Док се просветари буне и љуте,

овце ће да ћуте, или ће само да блеје. Овце неће одбити помоћ. Нити ће да штрајкују. Није лако било председнику Владе да у Скупштини објасни како су просветари пресрећни са 7000 динара помоћи. Посланици му нису поверовали јер и они су људи, нису овце. Премијер је поентирао конклузијом: „Ко неће да прими помоћ – нека врати у буџет!“

Е, ту је направио грешку! Естрадни наступ био би му успешнији да је рекао: „Ко неће помоћ – нека да овцама!“ Тако

би новац директно преусмерио на сточни фонд. Суштина овог јадног политичког маркетинга јесте избегавање премијера и Владе да испуне обавезе из Споразума који су у априлу потписали са синдикатима просвете. Тада се Влада, између осталог, обавезала да запосленима у овој години, на име побољшања материјалног положаја, исплати „до износа једне плате“. М. С.

Министар Вербић и синдикати Да може, „министар из епрувете“ би укинуо синдикате просвете

аједнички именилац за све изјаве и акције министра просвете у вези с насилним пензионисањем жена јесте да је хтео да се докаже на плану рационализације у просвети. То је разлог што је хтео да укине радна места која не могу да се укину. Није успео. У ствари, знао је министар да сваку колегиницу коју на силу отера у пензију мора да замени неко други. А ти „неки други“ требало је да буду нови радници примљени путем конкурса. Зашто? Опсесија министра Вербића јесте да су постојећи радници у просвети, који су цео радни век веома квалитетно носили

образовни систем – обичан шкарт, а да су млади људи са бироа много стручнији од њих. Иза овога се крије идеолошка раван: садашње образовање је препуно „бораца“ који су, организовани у просветне синдикате, још од 1996. носили барјак промена и бунта против уништења друштва, а посебно просвете. Ти људи су присутни у школама и данас, штрајкују и ремете министрове амбиције везане за стручно усавршавање и за разноразне пројекте (читај: разбацивање и отимање пара) и министар би хтео да им види леђа. Није успео. На пример, како друкчије објаснити министрову честу изјаву да „треба чути глас и наставника који нису у синдикату“, сем да он овим исказује сумњу у легитимност

и улогу синдиката и шаље јасну поруку да синдикати раде против својих колега, да они који нису у синдикату мисле другачије и, штавише, квалитетније по образовни систем. Томе још додајте негативни одијум који се често приписује синдикатима и добићете закључак да нам је образовање добро, да нам је министар добар, да су нам директори добри, да су

Опсесија министра је да су постојећи радници у просвети обичан шкарт, а да су млади људи са бироа много стручнији од њих

инспектори добри, а да не ваљају само синдикати. Занимљив је и став министра просвете о технолошким вишковима. По његовом мишљењу и по мишљењу његових најближих сарадника, „то су најгори наставници које нико није хтео“. Ни у овоме није успео. Ових дана врло му тешко пада да реализује листе технолошких вишкова јер су оне последица победе синдиката у претходном штрајку. Уместо да се расписују конкурси и да се приме „квалитетни млади кадрови са бироа“ (читај: преко политичких и родбинских веза или за паре), министар мора да обезбеди посао прво технолошким вишковима. Сеоски учитељ

Вести Аустралија укида историју и географију Аустралијски министар просвете Кристофер Пајн објавио је да ће програмирање заменити географију и историју у новом наставном плану дигиталних технологија. Ова држава улаже много новца и напора како би се млади у нижим разредима школе фокусирали на програмирање, науку, технологију, инжењерство и математику, послове за које Аустралијанци верују да стварају економију будућности. Опозиција у Аустралији, међутим, не слаже се с овим предлогом јер, како кажу: „Министар жели да запосли децу већ са 11 година.”

Жељка Радојичић Лукић: Не желим да браним неодбрањиво

Жељка Радојичић Лукић, бивша помоћница министра просвете Срђана Вербића, истакла је да јој је рад у Министарству показао да је најлепше радити у учионици. – Чињеница да су нека важна решења и одлуке настајали у анонимној кухињи, а да сам ја била принуђена да их у јавности браним, говори о незахвалности „функционерске” улоге данас. Бранити неодбрањиво може само неко са високом мотивацијом, која је мени у овим околностима, признајем, недостајала.

Данас је већ свима јасно да платни разреди представљају утопију

омоћ од 7.000 динара, поред тога што представља крајње понижење за просветне раднике, штетно делује и у јавности, која већ годинама има све негативнији став према нашем образовању. Сама вест да су учитељи и наставници наше деце добили помоћ равну најбеднијој социјали своди просвету на ниво просјака којем је удељена цркавица.

Узалудни позив на штрајк ФБГ је позвао све колеге у школама Србије да одбију да приме помоћ, а све синдикате просвете у Србији на потпуни штрајк. Нажалост, одјека није било, али то је нека друга прича.. ФБГ и даље сматра да Влада, уместо што проналази нове и нове начине да вређа

професоре, треба хитно да се посвети испуњењу својих обавеза које је са синдикатима просвете потписала у Споразуму о мирном решавању спорова, после чега је прекинут најдужи штрајк у историји српске просвете. У том споразуму Влада се обавезала да ће до 1. јануара 2016. године ублажити катастрофалан материјални положај запослених у просвети. Иако су синдикати тврдили да је то немогуће (најупорнији у томе је био писац ових редова), Влада их је уверавала у супротно и потписала немогуће: да ће до 1. јануара 2016. године бити успостављени платни разреди, на основу којих би био знатно побољшан положај запослених у просвети. Данас је већ свима јасно да

Влада треба да се посвети испуњавању потписаних обавеза из споразума којим је завршен петомесечни штрајк

платни разреди представљају утопију, бар у оном изворном смислу (да иста квалификација и одговорност у свим јавним делатностима доноси приближно исту зараду). Више од тога, план реализације платних разреда потпуно је пропао јер га не желе многе јавне делатности које су, штитећи своје добре плате, већ успеле да буду изузете.

Окренути се трајним решењима Данас је најбоље окренути се трајним решењима проблема везаних за зараде у просвети, и то путем повећања и усклађивања коефицијената зарада. Запослени у основним и средњим школама, после једног већег штрајка почетком 2009, остварили су зараду 30 одсто већу од просека у Републици, а данас имају 15 одсто мању. Да је однос плата из 2009. остао исти, један професор би данас имао плату 57.000, уместо 38.000 динара, и не би му била потребна никаква помоћ. Миодраг Сокић

Синдикати, не делите новогодишње пакетиће!

лижи се Нова година. Ред је да деца запослених у просвети осете посебну радост, а њихови родитељи добију посебну пажњу од стране послодавца за кога раде. Новогодишњи пакетићи су права прилика за то. Синдикати у целом свету су се, у дугогодишњој борби за суштинска права запослених, изборили и за ову „ситницу“, која данас на симболичан начин представља хармонију у сваком колективу, па и у једној школи.

У нашим школама подела новогодишњих пакетића законска је обавеза послодавца. Многи школски синдикати не схватају овај чин поделе пакетића, па наседају на предлог директора да трошкове пакетића поделе, или чак да сами сносе трошкове, јер директор „нема пара“. Тиме синдикати праве свом чланству велику штету, бацајући новац од чланарине како би помогли свом послодавцу

да искаже колико му је стало до запослених, али „за џ“. Штавише, често се догађа да директор школе отворено замера синдикату што не жели да учествује у трошковима за пакетиће. И зато, поручујемо свим синдикатима у школама – не делите новогодишње пакетиће! Не купујте поклоне сами себи! Нека вас обрадује ваш директор школе – ако има пара. А ако нема – неће бити пакетића! М . С.

, ! Уставни суд привремено спречио велику неправду

рво је министар просвете, још у августу, изјављивао да ће у пензију морати да иду све наше колегинице које испуњавају услов (њих око 3500). Ваљда је мислио да ће му ММФ доделити медаљу звану „Најбољи терминатор“. Затим је, пошто је схватио да је проблем нешто комплекснији, напрасно

Вербић у тајности издао упутство директорима школа

„помиловао“ неке наше колегинице, саопштивши им да их ове године неће отерати у пензију, него идуће. Притом је сакрио да је добио пацку „одозго“ и да треба да о’лади. Наиме, Закон о начину одређивања максималног броја запослених у јавном сектору вишеструко је проблематичан (као што се касније испоставило) и потребно је мишљење Владе Србије. А она ће, пошто је закон замишљен да би се одобровољио ММФ а не на основама нашег правног система, мислити оно што каже тренутна „политичка воља“, шта год то значило. Министар просвете је, у жељи да удовољи својим газдама, изгубио стрпљење, па је у септембру издао тајно упутство директорима школа да нашим

колегиницама, предвиђеним за „одстрел“, преиначују радни однос са неодређеног на одређено радно време до 1. јануара 2016! Притом је директорима оставио да сами одлуче коме ће, а коме неће, понудити омчу око врата. Многи директори су га

послушали и почели да притискају многе наше колегинице да потпишу. Захваљујући синдикатима, ниједна није потписала. А онда – гром из ведра неба! Уставни суд је одложио примену спорног закона! Радивоје Ристић, професор

Вести О зарадама Веће нето зараде од просветара а мање од просека у Републици (44.630 динара) имали су запослени у комуналним делатностима, здравству, прерађивачкој индустрији и грађевинарству. На дну ове листе јесу они који се баве услугама смештаја и исхране, с просечних 28.142 динара, док врх припада финансијским делатностима и осигурању, снабдевачима струјом и гасом. Највеће зараде укњижују запослени у информисању и ИТ сектору, чија је просечна нето плата 81.149 динара. Образовање у односу на републички просек заостаје 11,46 одсто, а у односу на најбоље плаћене 102,66 одсто. Запослени у образовању имају најниже зараде међу свим високообразованим запосленима у Србији.

Веровали или не

Навијачка страст публике ријалити програма доспела је недавно и у књигу утисака Галеријe „Надежда Петровић” у Чачку. Након посете ученика једне школе овој институцији, међу утисцима су освануле поруке подршке ријалити звездама Кристијану Голубовићу и Гоги Секулић.

Штедња укида сеоске учитеље Сеоске школе широм Србије остају без учитеља због фамозне рационализације у просвети и тако губе на квалитету наставе

бог одлуке Министарства просвете да се укину комбинована одељења с малим бројем ђака, школе у Стaпарима код Ужица и у Биоски остале су без једног од два учитеља. Слична ситуација је и са школама у Кремни, Трнави и другим местима. У Стапарима је пре рационализације било 11 ученика у нижим разредима, а сада једна учитељица подучава седам ђака у четири разреда и четири предшколца. Родитељ једне од ученица, Раде Мирковић, сматра да оваква одлука штети квалитету наставе. – Учитељ који ради истовремено са ученицима сва четири разреда, као што је сада случај у нашем издвојеном одељењу, може у просеку да посвети мање од десет минута по часу ученицима једног разреда – изјавио је Мирковић. Председник месне заједнице Слободан Курлагић истакао је да је једно од решења у перспективи да школа у Стaпарима, која је одлично инфраструктурно опремљена,

Основна школа у Стапарима код Ужица

постане матична школа за околна издвојена одељења. Директор Прве основне школе у Ужицу Никола Бацетић нагласио је да се укидањем комбинованих одељења с малим бројем ђака остварује извесна економска уштеда, али се у исто време и губи у квалитету образовања. Иако непопуларан, читав

Учитељица истовремено држи наставу за четири разреда, то значи да сваком детету посвети једва десет минута по часу

процес се одвија у складу са стручним упутством Министарства просвете. Другим речима, уколико школа нема довољан број ученика, не помажу ни познанства ни ургенције било какве врсте. У времену пред нама предстоји процес оптимизације мреже школа, спајање једних, а укидање других образовних установа. Ако већ не можемо да утичемо на наталитет у селима, јачаћемо позицију наше школе креативношћу и новим успесима наших ђака и професора – изјавио је Бацетић.

Вести Синдикат образовања Чачак: Инвазија Марсоваца

! П оједине средње, а све чешће и основне школе у последње време доносе правилнике о облачењу и понашању ученика, али и наставника. Тако је у средњој Медицинској школи у Београду, која броји 2.500 ученика, на један занимљив начин написан „кодекс облачења“. Директорка ове школе професорка Нада Трифковић окачила је на огласну таблу правилник у коме истиче да школа није естрада и да силиконима и деколтеима неће заслужити поштовање професора. Како каже, неколико пута је враћала ђаке који су били непримерено обучени. - То се дешава поготово у мају кад су завршни испити и деца излазе пред комисију. Није добро ни за њих, ни за наставну институцију да се појављују као да су пошли на плажу –подвлачи Трифковићева. С њом се слаже и психолошкиња Миља Кривокућа која истиче да правилници морају бити

У Прехрамбено-угоститељску школу у Чачку дошло је ванземаљско биће звано „екстерна евалуација“. Више од 80 просветних радника са територије града дошло је испред Прехрамбено-угоститељске школе како би спречили улазак инспектора Школске управе Моравичког округа. Просветни радници су донели одлуку да не прихвате овакав начин контроле свог рада. Просветни радници не беже од контроле рада, али захтевају да он има смисла и да надзор врше предметни наставници. – Тражимо предметни надзор, а то је да рецимо наставник српског језика долази на час колеге који предаје српски језик. Не може професор географије бити инспектор физичарима, нити физичар може да оцењује географа. Јер, просветни инспектор је дужан да ономе чији час посећује пружи стручне савете о томе како да унапреди наставу.

Апел директорке Медицинске школе из Београда

пажљиво испланирани. - Они не смеју бити превише рестриктивни и морају оставити флексибилност у границама пристојности. Такође, родитељи морају да сарађују и дају подршку таквој идеји – подвлачи Кривокућа, док једна од ученица сматра да

Српски ђаци би ускоро могли да „ускоче“ у униформе

би требало увести униформе због различитог материјалног стања ђака: - Примећује се кад неко носи другачије ствари и то се доста коментарише. Многи од њих не би се сложили са униформама, али не би било лоше да се проба. И на другим местима ће ускоро униформе добити зелено светло.Тако би од Нове године, према најавама, и судије могле носити тоге. Зато не треба да изненади уколико и школство поново „ускочи” у униформе.

Владимир Аџић (СОЧ)

14 Звонко Богдан певач

Моју професију одабрала је судбина, и ту се не можете противити. Кад погледам из ове перспективе, била је и на својој и на мојој страни. Не могу да одговорим чиме млади треба да се руководе приликом избора професије јер сматрам да се савети и памет не могу делити с другима.

2. Децу би требало што раније усмеравати ка ономе што их занима, а не чекати да напуне 15 година

У школи постоји много сувишних предмета, а веома мало организованих практичних учења за оно што децу највише интересује. То није проблем сада, тако је било и у време када сам био дечак. Не кажем да широко образовање није добро, али је често узалудно. Децу би требало што раније усмеравати ка ономе што

их занима, а не чекати да напуне 15 година. То наравно треба опрезно радити и прилагодити свакоме према његовим могућностима. Не морају деца да буду Ајнштајни, већ да се баве оним што воле.

Немам много тужних догађаја у сећању, баш напротив. Увек се сетим како сам уживао у дружењу с другарима и још у то време сам био свестан колико нам је пријатно. Они који то нису умели да препознају, остали су незадовољни читавог живота. Многа деца била су оптерећена разним клишеима и обавезама и нису допуштала својој дечијој машти да се распламса.

Александар Шапић ватерполиста и политичар

Лично сам ушао у спорт врло млад и било ми је нормално да наставим тиме да се бавим у животу. Волео сам и сад обожавам ватерполо, али професионално спортом можете да се бавите до тридесет и неке. Али можда може да буде спорна моја друга професија (смех). Међутим и ту сам пратио своја интересовања јер сам и као мали волео друштвене науке. Тако би требало сви да раде.

Све зависи од тога шта је коме „сувишно”, то је релативна ствар. Мени су, на пример, боље ишле историја и географија него математика, хемија или физика. Проблем је што се деци сервира огроман број информација, и бојим се да им 90 одсто тога не остаје у глави. Неопходна је дубинска реформа образовног система, која би учење

прилагођавала интересовањима сваког детета. Не мора да значи да је модерним клинцима потребна информатика кад они то све већ знају. Па мој син од две године сам на таблету пушта дечије песме које хоће, врти прстићем и притисне познату сличицу. Колеџи у Америци су добар пример, тамо имате три обавезна предмета: књижевност, националну историју и још нешто, и све остало је изборно. Ако вас интересује историја или филозофија, не морате ништа да знате о фотосинтези или Гватемали, а наша деца морају све то да уче.

3. Ако вас интересује историја или филозофија, не морате ништа да знате о фотосинтези или Гватемали

Прва асоцијација на школу ми је пут од школе до куће. Ми смо тада живели у Павиљонима на Новом Београду и увек се нас десетак из разреда заједно враћало кући. Међутим, успут се осипамо, на крају останемо само мој друг Дарио и ја. На том путу смо разговарали о свим радостима и мукама. Од спортских тема, преко градива и писмених вежби, до симпатија и љубавних проблема.

15 Нина Јанковић глумица

ПОЗНАТИ ГОВОРЕ ЗА ФБГ

Завршила сам средњу Уметничку школу, смер стилски кројач – модни креатор, и од малих ногу сам кренула да се бавим уметношћу. Учествовала сам у драмским секцијама и то ме покретало. Важно је да сви по осећању „изнутра“ донесу одлуку о томе чиме ће се бавити у животу јер, као што неко рече, ако волите то што радите, никада не идете на посао. Не треба размишљати о томе који посао доноси паре јер у ово време не доноси ниједан.

Питате погрешну особу, као што рекох, ја сам завршила Уметничку школу. Шалим се. Код нас јесте било лакше јер смо имали по два или три сувопарна предмета, па онда часове вајања, сликања, цртања, тако да смо лакше све то подносили. Међутим, ни у обичним школама вероватно не постоје сувишни предмети, али је потребно наћи неки занимљив начин да се представе неке досадне или мање занимљиве лекције. Потребно је осмислити креативнији приступ који подразумева и ангажовање деце у учењу, а не само да им се испредају лекције. У школици глуме за децу, коју водим, посебно сам приметила да машта деци није довољно развијена.

Како одaбрати праву професију и сматрате ли да сте добро то урадили?

Који је предмет, по Вашем мишљењу, сувишан у школи и којим би га требало заменити?

Сећам се, онако на прву лопту, упознавања са разредном у првом разреду средње, када смо схватили да нас је 19 девојчица и само један дечак, грнчар. То ми је било баш симпатично. Друго што ми пада на памет јесте да сам с другарима покренула драмску секцију у четвртом разреду. Пошто је то било на моју иницијативу, и моји вршњаци и они који су млађи од мене слушали су ме и пратили као да сам неки професор. И то ми је много значило. Захваљујући таквој сарадњи и Ивану Томашевићу из шабачког Народног позоришта, направили смо фантастичну представу „Омер и Мерима”. Она је после добијала чак и бројне награде.

Као што би гласио домаћи задатак – опишите један догађај из школе.

Ако волите то што радите, никада не идете на посао

Маја Лалић архитекта

Често размишљам о томе и задовољна сам својим избором. Архитектура је широка област која пружа могућност да се специјализујете. Мислим да деца у тренутку избора школе или факултета често не спознају шта та одлука у ствари значи и да је зато потребно организовати својеврсне посете институцијама и фирмама како би се ученицима приближили одређени послови и професије. То треба да важи за све узрасте и да буде прилагођено, па би и у вртићу могли да гостују

спортисти, лекари, пекари... Имала сам прилике да се одазовем на такве позиве и да деци у школи говорим о архитектури.

У школски програм као предмет би могао да се убаци дизајн. Код најмлађих био би то дизајн у практичном облику, а касније би се учила теорија, а зашто не и историја те области. Не мислим то само зато што је реч о мом професионалном избору, већ и због тога што је дизајн заправо читав свет око нас, ствар опште културе, па би тако већ средњошколци постали „писмени посматрачи“ свега што виде око себе.

У мојој Осмој гимназији једном годишње имали

смо дежурство. То је значило да имате част да цео дан будете у главном фоајеу и пратите све што се дешава у школи. На неки начин, тада бисте закорачили „са друге стране“ и приближили се професорима. Осећали смо да, док дежурамо код главног улаза, имамо посебно значајну функцију и да смо веома важни. Недавно сам била у својој школи и схватила да је тај фоаје, који нам се некада чинио тако велики и простран, заправо много мали.

Како одaбрати праву професију и сматрате ли да сте добро то урадили?

Требало би да бирамо срцем! Дејан Петровић трубач

Тешко је рећи који је сигуран начин за избор професије. У тренутку када је бирамо, сви смо млади, имамо стотине жеља, идеја и мисли о будућности. У данашње време још је теже јер се избор професије везује искључиво за неку сигурнију будућност, односно бирамо професије и послове за које мислимо да ће нам обезбедити иоле сигуран посао и материјалну зараду. Мислим да је баш то погрешно. Требало би да бирамо срцем, да размислимо о ономе што нас испуњава, да се сетимо размишљања из детињства о томе шта бисмо волели да будемо кад порастемо, јер су обично те дечије мисли и најискреније. Када изаберемо свој животни позив на тај начин, онда нема проблема за остале ствари које иду уз то, тј. сматрам да ако нешто радимо са љубављу и предамо се томе, сигурно можемо лепо живети од тога. Што се мене тиче, сматрам да сам добро одабрао, баш због овога што сам поменуо. И поред тога што ми је ова професија на неки начин била наметнута јер сам већ четврта генерација музичара у породици, ипак је то била моја жеља од малих ногу. Одувек сам то желео, маштао о томе, волим то што радим и никад нисам могао да замислим себе у некој другој професији.

Не мислим да је било који предмет сувишан. Знања никад није много, нити нам може нашкодити да нешто више знамо. А за предмете које би требало увести нисам баш сигуран. О томе би требало добро размислити и увести неки предмет за очување свести и људскости. Јесте да се то не учи, више је урођено, али се увек може радити на томе и често ми се чини да нам баш то недостаје у овом времену.

Па, ево једна анегдота… није баш за пример и понос, али десило се. Пошто сам већ у средњој школи увелико имао наступе, дешавало се да дођем право са свирке у школу и да мало задремам на часу. Једну такву прилику другари из разреда су искористили да се нашале са мном. Док сам погнуте главе, наслоњен челом на руку, „гледао” затворених очију у књигу испред себе, другар који је седео поред мене почео је да ме гура лактом, говорећи: „Устани, устани! Прозвао те!” Ја сам у том тренутку скочио са столице, сав збуњен, и тек после неколико тренутака схватио шта се дешава. Око мене су се сви онако пригушено ваљали од смеха, а професор је, срећом, и даље писао по табли, окренут леђима све време.

Који је предмет, по Вашем мишљењу, сувишан у школи и којим би га требало заменити?

Као што би гласио домаћи задатак – опишите један догађај из школе.

Професију бирајте срцем, али не искључујте главу. То не значи да верујем да сви треба да буду ИТ стручњаци. Али пут срца може да вас кошта беде. А у беди само изузетно ретки остају стабилни. Ако сте тај – само напред! Ако сте посебно свесни тога да ћете бити међу најбољима – опет напред, то доноси сигурне резултате! Ја не верујем да сам добро одабрала. Ја знам да јесам!

2. 3.

Не верујем да има непотребних предмета. Али сам сигурна да се сексуално образовање мора увести у средње школе.

Сви смо у црнини. Нас 35 из другог четири. Лако смо се и брзо договорили. Сутра сви у школу у црнини. Разредна плакала. Погрешно разумела. А то је био део нашег одговора на систем ратова, санкција, штрајкова. То је био наш бунт. То сећање је пунолетно, а најупечатљивије из гимназијаких дана. Ми смо били она генерација која је имала и мозга и херца.

17 Петар Јањатовић рок критичар

Идеално је радити оно у чему смо најбољи. Али у формативним годинама тешко је направити добар избор, посебно у данашње „celebrity“ доба када се форсира површност. Немам прави одговор, али су за ту одлуку потребни страст али и разум. Још у гимназији сам се загрејао за новинарство, правио зидне новине, сарађивао у Радио Београду. И никад се нисам покајао. Жао ми је само што је та професија у међувремену готово замрла. Уз ретке изузетке, новинари су постали особе које држе микрофон и климају главом.

Увео бих предмет „здравље“

Најважније је у оквиру сваког предмета прилагодити програм овом времену. Надам се да се више не буба колико тона лигнита има Украјина, а колико оваца Нови Зеланд. У време интернета, децу треба научити како да разликују битно од небитног и како да дођу до тачних информација. Увео бих предмет ЗДРАВЉЕ па да уче о правилној исхрани, о штетности пушења, непрекидног седења и о томе како да сачувају здраво срце.

Почетком седамдесетих смо волели прогресивну групу „Поп машина“ која је била позната по бесплатним

концертима. Они су, рецимо, први свирали код Хајдучке чесме. Када сам био у другом разреду Шесте београдске гимназије, договорили смо да свирају код нас. Бесплатно, а новац од карата смо наменили за помоћ сиромашним ученицима. Професори су невољно пристали, али под условом да концерту смеју да присуствују само ученици школе. Један од потенцијалних проблема били су локални мангупи којима је то био добар повод за тучу. Иако ништа

Јелена Обућина новинарка

Не верујем да сам добро одабрала.

Знам да јесам!

нисам знао о организацији концерата, инстинктивно сам им понудио да буду обезбеђење. Осетили су се важно и били су беспрекорни. Сећам се свог дивног разредног, професора Пешића, који је морао да дежура те вечери. У једном тренутку ми је рекао: „Не знам где да побегнем од ове буке.“ Јесте, било је брзо и јако. Касније сам сазнао да су и „The Rolling Stones“ ангажовали насилне бајкере да им обезбеђују концерте у Америци. Ми срећом нисмо имали наш Алтамонт.

ЧЕМУ НАС УЧИ РИЈАЛИТИ ОБРАЗОВАЊЕ

Oгледалце, огл нам да смо бољ Стручњаци сматрају да људи масовно гледају ове програме, јер уживају у замисли да су у моралној и интелектуалној надмоћи над учесницима, а и да задовоље прастару потребу да “вирну преко плота”

оплава „фармовштине”, „парења” и „великобуразерског надзирања” није се случајно појавила, већ с разлогом. Служи за заглупљивање народа, рећи ће многи. Међутим, истраживање часописа ФБГ показало је да су ови садржаји врло комплексни и да имају бројне функције које иду у прилог искључиво владајућим

структурама и власницима крупног капитала. Осим профита који убира неколицина појединаца, сврха ријалитија је да просечном гледаоцу без много труда

стави до знања колико је бољи, успешнији, мудрији и моралнији од разних учесника, који се циљано бирају са маргине друштва. У српској верзији, проналазе их и ван маргина. Уљуљкани у сопствену

Друштвено је дозвољено вирење у туђу разголићеност и зато су такви програми привлачни већини Владимир Вулетић

ледалце, кажи љи од Маце! супериорност, сматрају стручњаци, посматрачи (а неретко и воајери) не размишљају о смањењу плата, о неспретно смишљеним платним разредима. Тек штрајк или било који други вид бунта није им/нам ни на крај памети. Али давно су социолози утврдили да гледаоци нису пасивни и да им, посебно у време кабловске и дигиталне телевизије, не можете „сервирати” шта ви хоћете. Тај тренутак отрежњења, који се пре или касније деси код свих, посебно је занимљив. Када се освестите, схватићете да један Кристијан Голубовић (кога чека вишегодишње издржавање затворске казне) за једну сезону насиља и примитивизма у Лисовићу заради плату за коју професор

Важно је да професори критички разговарају са децом о ријалитијима јер, ако агресивно нападнете оно што они гледају, имаће потребу да то одбране Марина Перазић ради „тричавих” 20 година. То је изузетно фрустрирајуће за све слободоумне, а наставници

су ваљда једни од њих. Притом, према речима психолога, људи имају потребу да се задрже на

програмима који их нервирају (зашто би, у супротном, ико гледао пренос скупштинског заседања) и да их критикују, нетремице их гледајући. Тако се деси да „Фарму” некад гледа сваки трећи грађанин Србије, што значи сви друштвени слојеви. Треба ли се томе одупирати и како? Наши саговорници, како стручњаци, тако и бивши учесници, сложни су у томе да овакви програми огољавају и разоткривају српске душе. Неки осуђивачки закључују да скидају слој по слој док не зачепркају по нашим ниским страстима, док други иду и даље тврдећи да су такви програми добар шлагворт за анализу колективног управљањa људским слабостима. Социолог и професор ФПН

20 На Сајму је занимљивије Теодора Спасојевић, ученица Основне школе „Матко Вуковић“ из Суботице, на Сајму књига нам је открила да не воли ријалитије. Ти програми заглупљују и нису занимљиви. „Велики брат” ми је најдосаднији, најгори. Све је намештено, нису интересантне теме, нити ме занимају њихови животи. Човек када гледа у туђе животе, онда много губи у свом. Овде на Сајму је много занимљивије, кренуо је цео мој разред. Врло смо срећни, свако је купио књигу коју није могао себи да приушти код куће. Зато стварно не журим да гледам ријалитије.

РТЕМ: Забрана и цензура нису решење, треба да престанемо да гледамо ријалитије Горан Караџић из Регулаторног тела за електронске медије (бивша РРА) тврди да је немогуће цензурисати ријалити програме, посебно у ери интернета. Ријалити програми су ТВ форма која је настала у иностранству, али смо је ми прекопирали у најгорем облику. Волео бих да постоји могућност да РТЕМ може да забрани такве садржаје, али не може због општег тренда либерализације. Кад год ми цензуришемо сцене насиља или порнографију, то се сутрадан појави у новинама и осване на Јутјубу и опет нисмо ништа урадили, истиче Караџић, уз опаску да „Пинк” чак има и специјализовани програм на кабловској који пушта само „Фарму”, и то немонтирани материјал. Решење је једноставно: треба да престанемо да гледамо ријалити програме. Уместо тога треба да направимо квалитетне програме који ће бити конкуренција овима. Будућност телевизије није у ријалитијима, они ће иживети свој рок трајања и нестаће. Међутим, поставља се питање шта ће се појавити после њих и над чиме ћемо се тад згражавати.

Чедомир Чупић оцењује да се у ријалитијима намећу људи са периферије живота где се износи њихова најнижа интима. Има код учесника поремећаја, менталних патологија, али и калкуланата

који граде свој имиџ. Такви програми своде људска бића на животиње како би задовољили нечији интерес и донели му профит. Многи ће рећи да ови програми постоје и у иностранству, али тамо је пак другачије – ниво образовања

То су битанге и ленчари јер пристојан свет у Србији ради по цео дан Чедомир Чупић

публике је различит. Код малих народа попут нашег, где је велики део становништва лошег образовања и где постоје економски проблеми, ту имамо оно што се зове „хлеба и игара”. Људи који ово гледају битанге су и ленчари јер пристојан свет у Србији ради по цео дан – подвлачи Чупић, који саветује професорима књижевности да један час посвете садржајима у електронским медијима и да упозоре ђаке на простаклук

21 АЛЕКСАНДАР САША ЈОВАНОВИЋ, НОВИНАР И БИВШИ “ФАРМЕР”

Ријалити ме научио да поштујем људе на један потпуно другачији начин јер, тек кад се спустите у септичку јаму, схватите како је чист ваздух изван ње  Шта је најбоља ствар код

ријалитија, а шта најгора? Најбоље је то што код ријалитија нема преваре, посебно када сте пред камерама 24 сата, седам дана недељно. Најгора ствар је то што су Срби ипак успели да преваре и ријалити, али и живот, па је у нашој верзији ријалитија вештом монтажом увек могуће неког учинити бољим или лошијим...  Чему Вас је научило учешће? Научило ме је да о њима, као и о другим важним стварима у животу, можемо да судимо тек на основу личних искустава. Ми Срби смо познати по томе да не учимо на туђим грешкама, али да им се често превише радујемо. Туђим грешкама, наравно. Ипак, највише ме је научило да ценим и поштујем људе на један потпуно другачији начин јер, тек кад се спустите у септичку јаму, схватите како је чист ваздух изван ње.

 Због чега ти програми

изазивају салву критике, није ли то „пљување огледала”? Ово реторичко питање је све рекло. Пљување огледала. И лицемерје. Нико не гледа, а сви све знају. Изазивају салву критике јер нешто треба критиковати. У политици тренутно или нема шта или не сме ништа да се критикује, тако да је ту ријалити као неки издувни вентил.  Да ли паре које познати зараде у ријалитијима могу да надоместе све оно што се тамо преживи? У зависности од тога шта некоме значи новац, ствари се у ријалитију и вреднују. Сваки новац може да буде улудо и пребрзо потрошен, али њиме не могу да се купе образ, част, понос и слобода. Они који су са мном учествовали у првим сезонама, то су углавном знали и зато су ти ријалитији

били најбољи. Све након тога постало је комбинација алавости и жеље да се излече комплекси недостатка пажње из младости.  Да ли је то заиста слика стварности или је слика искривљена? Да ли је можда слика стварности искривљена? И јесте ли се икад питали да ли

је оно што видите у огледалу заиста оно што се дешава с ове стране огледала?  Кад очекујете да се догоди „смрт уживо” у Србији? Када буду и званично признали да је четврти ријалити (после „Фарме”, „Парова” и „Великог брата”) – Скупштина Србије.

Караџић: Министарство културе да реагује Тасовац: Подржавам егзибиције Караџића

инистар културе Иван Тасовац реаговао је недавно на изјаву председника РЕМ Горана Караџића да ће Министарству послати упутство за емитовање ријалитија после 23 часа, рекавши да подржава његове медијске егзибиције. Најпре је Караџић рекао да РЕМ није

Издали смо препоруку емитерима да ријалитије емитују после 23 часа. Министарству културе ћемо поднети текст тог упутства. Горан Караџић, председник РЕМ који их чека. Тања Петернек Алексић, ауторка култне емисије „Као сав нормалан свет“, с друге стране, каже да је „врло незахвалнo давати савет професорима како да усмеравају гимназијалце, којима је у опису година да негирају све савете и усмеравања“. У паметним главама наше деце ствари су, чини ми се, прилично јасне. Професори треба да се са њима подсмехну оваквим креатурама и карикатурама. Тако се добија не само размена мишљења већ и другарска блискост, у којој професори остају они које ђаци памте заувек (а ком професору није циљ да буде нечији Коста Вујић), а ученици стасавају у добре људе који од својих

усвојио захтев за забрану ријалитија „Фарма“, али је најавио обавезујућа правила за емитере. – Нисмо усвојили захтев тужиоца јер се позвао на стари закон који више не важи, али смо издали препоруку емитерима да ријалитије емитују после 23 часа. Министарству културе ћемо поднети текст тог упутства. Тако ћемо спасти децу и малолетнике јер ће ти програми носити ознаку 18 – нагласио је Караџић, додајући да је одлука донета јер емитери нису на прави начин одговорили на опомене и препоруке. Министар културе Иван Тасовац одговорио је да подржава Караџићеву „медијску егзибицију”, али да му није јасно шта очекује од њега. – Никакав званични допис РЕМ још нисмо добили, а не знам ни зашто бисмо јер је законски регулисано да је управо РЕМ надлежан за мониторинг садржаја и

Караџићу стојим на располагању уколико у наредних неколико дана изненада реши да реагује на забрињавајуће ширење црне рупе у свемиру. Иван Тасовац, министар културе изрицање мера емитерима. Ипак, упућујем Караџићу благослов за закаснелу реакцију и стојим му на располагању уколико у наредних неколико дана изненада реши да реагује на забрињавајуће ширење црне рупе у свемиру – иронично је приметио Тасовац.

Нове игре у школи: „Ријалити” и „Суља” Јасмина Мавреновић, учитељица ОШ „Стеван Сремац” у Добановцима, испричала нам је током Сајма књига шта су јој у два наврата приредили четвртаци у њеној школи. – Ушла сам у учионицу и затекла сцену у којој се две девојчице свађају док остале стоје око њих. Нисам чула о чему расправљају. За око ми је запала њихова гестикулација с карактеристичним покретима трзања раменима и оним потпитањима: „Шта је, шта хоћеш?” Пустила сам да видим шта ће даље да се деси. После неколико минута, кад су ђаци видели да стојим, објаснили су ми да није реч о свађи већ да девојке имитирају „јунаке” из ријалитија. Била сам у шоку! Сличну ситуацију сам имала са том генерацијом када су се у дворишту девојчице играле Сулејмана Величанственог. Оне су поделиле ко ће бити његова прва жена, султанија, ко ће бити друга. Питам их зашто се не играју цара Лазара и царице Милице, а оне кажу: „Учитељице, па нема та серија.” И у праву су. Али за то нису деца крива, него одрасли.

Вести Жељко Митровић: Децу васпитавају породица и школа, а не телевизије!

Телевизије не васпитавају децу и омладину већ породица и систем школства, истиче Жељко Митровић, власник Телевизије „Пинк“, напомињући да су упутства о узрасту за који се неки програм не препоручује сасвим довољна за оне који васпитавају децу.

иректор РТС Драган Бујошевић за часопис ФБГ тврди да Јавни сервис неће емитовати такве програме. То никада нећемо дозволити. Једна телевизија емитује осам сати дневно тај програм, друга четрнаест сати, а сасвим сигурно нису добили лиценцу од РРА да пуштају ријалитије. Проблем постоји и у нашем систему

образовања, одрастања. Чини ми се да од времена Милошевића немамо успостављен систем вредности, а то је основни разлог што толико људи гледа ријалитије. То је отприлике око трећина гледалаца. Знају појединци да кажу „сви гледају само то и ништа друго“, а то једноставно није тачно. Имате овакав РТС, који, иако може да буде много бољи, сваки дан туче

„Пинк“ и „Хепи“ и то са „Дневником”, емисијама „Око“, „Слагалицом“, домаћом серијом, „Београдском хроником“. Понекад између њих упадне нека драстична „Фарма“, или „Парови“, али то је онда кад некога избацују или организују спектакл, као рецимо: „Ево сад водимо Кристијана да га саслушава полиција.“ То је потпуно невероватно – напомиње Бујошевић.

После насилних инцидената у „Фарми”, Независно удружење новинара Србије затражило је од савета Регулаторног тела за електронске медије да хитно и најоштрије казни ТВ „Пинк“. Тим поводом, Митровић каже да га радује регулисање ријалити програма и наводи да ће ТВ „Пинк“ тада моћи да покаже све што уме. Уз сагласност да овакви програми могу штетно да утичу на публику, посебно на младе, први човек Телевизије „Пинк“ истиче да погубно утичу и на структуру програма, додајући да ријалитији нису законом забрањени, као и да би сваки вид забране представљао озбиљно нарушавање медијских слобода.

Вести Професор психологије на Универзитету Манчестер: УЧИТЕЉСКИ ПОСАО СПАДА У НАЈСТРЕСНИЈЕ

Бисери ријалитија Кристијан Голубовић, криминалац, „Фарма” „Имам IQ 158, за два више од Ајнштајна.” Маја Николић, певачица, „Фарма 6” „На Косовском боју су нас све побили. Нико није преживео. Преживела је само Косовка Девојка! Нас су побили, а њу су сви ј**али.” Тијана Ајфон, старлета, „Парови” „Између Марока и Италије је река? Је*оте, колико ја не знам!” „Узела бих нож и разбила бих му о главу.” Мими Оро, старлета, „Парови” „Кад завршим факултет, бићу ревизор на сплавовима.” „Женка петла се зове пета.” Рада Васић, учесница „Великог брата” „Не знам шта су то канџе.”

Учитељски посао нашао се међу три најстресније професије, показују резултати истраживања које је спровео сер Кери Купер, професор организационе психологије и здравља на Универзитету Maнчестер. Професор је упоредио количине стреса код 80 различитих професија и открио да су они који ђацима преносе знање врло оптерећени својим послом, али и радним временом. Такође, као један од фактора који учитељском послу даје овакву етикету јесу и сталне промене у образовним политикама које додатно повећавају напетост код наставника и учитеља. Као друге веома стресне професије он наводи здравство и хитне службе, попут полиције, хитне помоћи и ватрогасаца. Срећници на овој листи, односно професије са најмање стреса, јесу књижничари, вртлари и лабораторијски биолози.

живота неће правити шоупрограме. На другој страни, одраслом човеку се властите грешке чине „мање” ако је некој ТВ звезди, или анонимусу, дозвољено да све ради пред камерама. Тада гледалац размишља о томе колико је тај неко јадан – истиче

Петернекова уз опаску да је једини разлог постојања таквих програма да у гледаоцима пробуди оно најгоре. – Уз њих нација заглупљује, постаје лоша и примитивна, али уљуљкана у ТВ животе лакше подноси сиромаштво и недостатак посла... У ријалити програмима појам забаве своди се на лицемерје, себичлук, недостатак било какве врсте морала и пристојности. Са њом је сагласан и социолог Владимир Вулетић који тврди да овакви програми подстичу у људима ниске страсти и приземне вредности. Сви имамо у себи тај порив да посматрамо дешавања као кроз кључаоницу. Друштвено је дозвољено вирење у туђу разголићеност и зато су такви програми привлачни већини. Поплава ријалитија последица је чињенице да је

реч о јефтином, а исплативом програму. Лепа Лукић, певачица која је после каријере која траје скоро 40 година решила да „посети“ кућу „Великог брата”, вилу „Парова”, али и да накратко сврати на имање у Лисовићу, тврди да се у ријалитијима ништа не може научити. Глупости које се тамо изговоре не служе ничему. Игноришем кад видим да се неко свађа и гледам да избегнем сукобе. Знам да нећу изгубити образ јер имам иза себе каријеру. Улазила сам у ријалитије да бих се подмладила, али деца не би требало да гледају такве садржаје. Могу мене, али остало није добро за васпитавање. Тешко да ће неки тамо ауторитети спречити младе да гледају такву врсту програма. Слаба је ту вајда – наглашава

Схватила сам да је ријалити у ствари „демаскирање живота” и да представља реалан живот у микросвету Весна Вукелић Венди

25 Не зна се шта је горе – Скупштина или Маца

Вести Учитељски факултет преварио васпитаче

Лукићева, уз опаску да ће деца онда из ината то да гледају. Њена колегиница Марина Перазић учествовала је два пута у „Фарми”, најпре у Хрватској а потом и у српском издању овог програма. Ти програми су, тврди она, били далеко бољи од онога што је телевизијска публика данас у прилици да гледа. Не бих имала желудац да у томе сада учествујем. На „Фарми” сам се борила са својом финоћом јер ту

једноставно мораш показати зубе. Нико ти ту није пријатељ, свако те провоцира и мораш повући границу. Зато је важно да професори критички разговарају са децом о ријалитијима јер, ако агресивно нападнете оно што они гледају, имаће потребу да то одбране. Већина младих је у том периоду бунтовна, окрећу се против својих узора. Али, ако их професори буду третирали као себи равне, то ће имати прави ефекат и деца

Филмски критичар Милан Влајчић за часопис ФБГ каже да ријалитије гледа с благим подсмехом и ужасом. – Ријалити је дете наше културне, просветне и политичке сцене. Кад погледате пренос Скупштине, то је исти програм, ништа мање сраман. Трудим се да то не гледам дуго јер немам времена, ипак сам у поодмаклим годинама. Када уђе моја жена из друге собе, која је ригиднија од мене, искључи ТВ апарат и изгрди ме – духовито препричава Влајчић, уз опаску да, ипак, не треба гледати такве програме. – Срамно је што је РЕМ дала националну фреквенцију телевизијама које пуштају ријалитије. Треба им одузети фреквенцију, нека иду на кабловску. Поред тога, велики проблем је што 90 одсто породица има само један телевизор. Лако је мени, ми у кући имамо три телевизора. Међутим, сиромашна, гладна породица бира такав програм, најнеписменија...

Професори треба да укажу деци на то да је Кристијан паметан, али криминалац Психолог Зоран Миливојевић сматра да су гледаоци ријалитија буквално увучени у примитивну тематику. Људи гледају не зато што им се свиђа, већ управо супротно, они се задрже на програму који их нервира и константно га критикују. То и јесте поента. Екипе психолога бирају људе за које знају да ће изазивати конфликт, насиље и увреде. Кад то приде подржавају и јавне личности, онда је погрешан узор за младе. Међутим, ријалити може да се гледа на други начин – тако што ће раскринкавати те ликове који се фолирају пред публиком – напомиње Миливојевић и додаје да је то одличан материјал за анализу негативног примера. – Ево погледајте Кристијана Голубовића, на пример. Реч је о паметном човеку, али криминалцу. Његов утицај је негативан. Професори морају да се дотакну ових тема и да изразе негативан став – подвлачи Миливојевић.

Некадашњи студенти Више школе за образовање васпитача широм Србије, који су се дошколовавали на Учитељском факултету у Београду, добили су дипломе са звањем које су већ имали пре уписа на тај факултет. Не само што су по завршетку Учитељског факултета на добијање диплома те установе чекали чак четири године, него на њима уопште не пише звање „дипломирани васпитач”, већ оно које су имали након свршене Више школе: „васпитач у предшколским установама”. Разочарани васпитачи подсећају да су им управо декан и продекани Учитељског факултета, док су обилазили предшколске установе у којима раде, саветовали да се упишу на тај факултет јер ће добити ново звање, а то значи и боље плате. Међутим, и после укупно 65 положених испита у обе установе, ситуација је сасвим супротна – њихово званично звање ниже је од оног које заиста имају, а плате су им мање јер „нису дипломирани”.

Вести НСПРВ: Хоћемо накнаде за минули рад као код запослених у јавним предузећима! Ранко Хрњаз (НСПРВ)

Независни синдикат просветних радника Војводине захтева хитно отпочињање преговора за промену члана Посебног колективног уговора за просветне раднике који се односи на висину додатка на плату за минули рад. Иако се приликом његовог потписивања од просветара захтевало да буде усклађен са актуелним Законом о раду, испоставило се да добар део ПКУ јавних предузећа у Србији тај члан не поштује и да за своје запослене предвиђа додатак од 0,4 одсто за сваку пуну годину рада остварену у радном односу, а не само код актуелног послодавца, што тренутно важи за просветне раднике. НСПРВ зато предлаже да се спорни члан промени и у ПКУ унесе формулација да запослени има право на додатак на плату „по основу времена проведеног на раду за сваку пуну годину рада, остварену у радном односу – 0,4 одсто од основице“.

ће сама доћи до одговора – вели Перазићева. Једина која сматра да су ријалитији позитивна појава јесте фолк-певачица Весна Вукелић Венди, која је у тренутку објављивања овог часописа ушла у „Фарму”. – Била сам на почетку сумњичава јер сам страховала да, ако бих се скроз у духовном смислу оголила, то би неко могао да злоупотреби. Касније сам схватила да је ријалити у ствари „демаскирање живота” и да представља реалан живот у микросвету. Ту су намерно доведени различити пелцери људских карактера. Ријалити нам је оголио чињеницу да смо 35 година ишли на концерте Зорице Марковић, а тек у

У паметним главама наше деце ствари су, чини ми се, прилично јасне Тања Петернек Алексић

„Фарми” и „Великом брату” схватили смо да је та жена морални дегенерик. „Фарма” је пресек нашег друштва тренутно – подвлачи Венди, додајући да у друштву постоје „кратковиди” и они који размишљају о томе што

Улазила сам у ријалитије да бих се подмладила Лепа Лукић

чују и сазнају. – То је разлика између љубопитљивих, који желе да вирну „преко плота”, да чују шта се прича у комшилуку, и радозналих, који желе да знају. Зато се ја, гледајући ријалити програме, бавим психоанализом учесника. Пратила сам и изјаве оних који се противе ријалитијима и видела да ниједан еманципован човек нема критизерски став према ономе што народ гледа. А ова квазиелита, коју чине сецикесе и простаци, само жели да моралише.

27 ГДЕ ЈЕ ПРОБЛЕМ СА РИЈАЛИТИ ПРОГРАМИМА?

Васил Хаџиманов, музичар и композитор Постоје два нивоа проблема. Први је лични ниво, где ми бојкотујемо шунд. Неки људи гледају ријалити програме како би могли да коментаришу да је то грозно, али за више културе се бори тако што се ти садржаји не прате. Други је ниво Министарства културе које треба да те програме опорезује.

Јасмина Лорин, диригенткиња хора „Вива вокс” Одговорност је на радницима у култури. Ми не смемо да посустанемо. Можда је флоскула, али ја верујем да се труд исплати. Тешко да се једним протестом нешто може променити, што не значи да не подржавам ту акцију, али мора још да се ради. Међутим, тешко је мотивисати људе у овако тешкој економској ситуацији да волонтирају и да раде за мале хонораре.

Вести Учитељи: Не укидајте радне свеске!

Учитељи и наставници у Србији противе се укидању радних свезака које предвиђа нови План уџбеника и од министра просвете захтевају да не потпише овај документ. Учитељи поручују да је немогућа настава без радних материјала у којима ће деца у нижим разредима цртати и писати. Истраживање спроведено у 25 округа у Србији показало је да од 399 учитеља 84,7 одсто њих истиче да су им за адекватан рад са децом потребне радне свеске, а да би у случају да самостално припремају те материјале, чак 73,5 одсто учитеља морало да уложи сопствени новац како би купили потребан папир и фотокопирали материјале за учење и вежбање.

Марко Видојковић, писац Побуне и петиције нису плодотворне јер показују колико су они који су против ријалитија у мањини. У друштву које тоне у блато, култура не да не може да се брани, него не може ни да опстане. Мада сам ја оптимиста, можда култура више и не постоји.

Министарство: Правите их сами! Из Министарства просвете поручују да радне свеске представљају деградирање индивидуалног рада и да је, уместо да сви ђаци раде на истом материјалу, „много боље да наставници за сваког ђака припреме материјал који одговара његовом знању и способностима”.

ИНТЕРВЈУ: РАМБО АМАДЕУС

ЈА САМ БИГ СТАР, НЕЋУ ДА БУДЕМ

МИНИСТАР

Мени је мој отац говорио: „У животу ради оно што волиш јер нећеш се жалити на плату.“

узичар, писац, једриличар, бунтовник с домаћим васпитањем и самопрокламовани „медијски манипулатор“, Антоније Пушић познатији као Рамбо Амадеус, у необичном разговору за часопис ФБГ објашњава

зашто не жели да постане министар, однос између културе и супкултуре, каква школа треба да буде, али и зашто је демократија превазиђено друштвено уређење. У интервјуу са мало форме и много суштине, Рамбо открива да култура подразумева све – од хране

до поезије. Да бисмо уоште започели разговор са Рамбом, замолио нас је да га склонимо од ријалитија што даље. Не желим ни на истој страни да будем са „звијездама“ ријалитија, поготово не на насловној. Ни

Ја сам професорско дијете. Двадесет карата за мој концерт у Дому синдиката 11. децембра додјељујем професорима београдских гимназија да иду да се проведу једно вече!

Вести Како учи Европа, како Србија Наша земља специфична је по настави на језицима мањина, по чувању традиције и по верском и грађанском васпитању. Као занимљиви предмети које уче српски ђаци, наводе се и: руке у тесту, креативно писање, као и свакодневни живот у прошлости, шах, занати, хор, вајање… На другој страни, у Европи ученици уче два или три страна језика, а немају одређен број обавезних часова у току школске године. У Шведској, на пример, ђаци од првог до деветог разреда треба да имају укупно 1020 часова, а локалне власти одређују како ће они бити распоређени по разредима.

За кога неће важити платни разреди Нацрт закона о платама у јавном сектору требало би да стигне у Скупштину Србије до краја године. Овај закон предвиђа да ће за исти посао из буџета бити исплаћивана иста плата. Најмања зарада износиће 22.000 динара, а највећа 155.000 динара. Наиме, сви који плату примају из буџета, осим јавних предузећа, биће распоређени у 60 платних разреда. Иако би овај закон требало да смањи неуједначености у платама, врло је занимљиво да ће од ових прописа бити изузета јавна и комунална предузећа, али и сва постављена лица, попут градоначелника, министара, гувернера, судија и посланика, омбудсмана и повереника.

на подсвјесној равни не бих да нас повезују. Људски мозак нерадо прихвата иронију без обзира на подтекст. Лакше им је да прихвате слику каква јесте.  Зашто се онда масовно снимају ријалити емисије и у свету и код нас? Ријалити програми су најјефтинији за продукцију. Они много мање коштају од било које игране серије или емисије. Снима се 24 сата програма, а ангажују се људи који немају паметнија посла, а спремни су да шире интиму са најширим аудиторијумом. Ријалитији представљају ропац телевизије која је превазиђена као изум. Свјесни су и директори маркетинга тога колико су им опали приходи од реклама и колико могу да се „простру преко губера“ да инвестирају у програм.  Нисте претерано критични према њима? Немушто је критиковати нешто што је превазиђено и гдје нема ништа интелигентно и корисно да се види. Омладина и иначе не гледа ТВ. Стасала је генерација која све што јој треба има на свом рачунару или таблету. Телевизија је попут парне машине. Кад су се појавили

Човјек је постао човјек оног момента кад је добио смисао за хумор, то га чини различитим од животиња. То је доказ да имаш свијест, да можеш да будеш ироничан у односу на себе

31 О хумору Син ме је питао: „Тата, у ком се периоду развоја човјека од праисторије до данас појавио хумор?“ Ја кажем: „Види, Мики, питање је зајебано.“ Окренем свог друга археолога, завршио постдокторске студије у Хајделбергу. И он мени каже вјероватно кад се појавио језик. Ја кажем сједи, један. И мајмун има сто гласова којима комуницира и кечи се ко будала, а хумора нема. То је блесављење, није хумор. Двадесет дана ћутим ко курва и онда кажем: „Сине, дођи сједи овдје, тата има одговор на твоје питање. Ствари стоје овако. Хумор се појавио оног тренутка кад се појавила самосвијест, свијест о себи, и сигуран сам да ће једног дана твоје питање да се учи у школи, да ће да се каже да је човјек постао човјек оног момента кад је добио смисао за хумор. Да га то чини различитим од животиња. Јер је смисао за хумор доказ да имаш свијест о себи, да можеш да будеш ироничан у односу на себе.“

Одлив мозгова О империјалном и провинцијалном менталитету

емље Балкана су расадници љепоте и интелигенције, али чини ми се да све више постају и удобно мјесто за живот. То закључујем по својој дјеци, која имају прилику да оду било гдје у свет, а ипак им се више свиђа овдје. И то их нисам ја учио. Тата је, напротив, у

њиховим годинама хтјео да „пали“, али је у исто вријеме стварао за њих амбијент који је пријатан. Свијет је глобално село. Свако има право да иде гдје хоће. Енглези су империја јер никад нисам чуо за „енглеског избјеглицу“. Они себе сматрају интегралним дијелом своје судбине и то

је дио њиховог менталитета. Поред овог империјалног менталитета, постоји и провинцијални, који каже Ubi bene, ibi patria („Где је добро, тамо је домовина“, прим. ур.). Ти људи иду гдје им је боље и лако мијењају свог господара. Зрео човјек прихвата чињенице, а то су чињенице.

Вести Мобинг трпи сваки пети просветни радник Истраживање Института за психологију показало је да се скоро 20 одсто просветних радника суочило са злостављањем на раду, а 11,5 одсто запослених у школама широм Србије каже да су најмање два пута недељно изложени неком облику мобинга, односно психолошком притиску. Од понуђених могућности облика злостављања, испитаници су најчешће наводили ширење гласина и трачева о њима (14 %), игнорисање њихових ставова и мишљења (8,6 %) и претерано контролисање рада (8,5 %).

Мистерија „глобалног образовања“

Руска професорка др Олга Четверикова, доцент на катедри историје и политике Европе и Америке МГИМО Русије, истиче да је тзв. „глобално образовање“ развијено ради преласка на нови систем вредности, у чијем средишту је толеранција. Реч је о пантеистичном погледу на свет, за који професорка Четверикова сматра да има корене у окултном свету „Њу ејџ“, повезаним са светом окултизма и секти, а чији глобални циљ није само да контролише човека, већ и рађање у појединим земљама. Најновија техника је и сексуално образовање, а пропаганда иде путем филмова, цртаних филмова, серија и разних шоу-ријалитија.

Вести Др Владимир Павићевић, народни посланик: Како се осећате, министре Вујовићу? Ви овим тврдите, министре Вујовићу, да враћате достојанство учитељима, наставницима и професорима? Професори гимназија, министре Вујовићу, Вама одговарају у име Форума београдских гимназија, да повучете овај предлог јер би исплата тог износа од 7.000 динара представљала, поштована господо, професори гимназија у Београду кажу - крајње понижење за просветне раднике, министре Вујовићу! Људи, којима хоћете то да исплатите, и кажете: то је правда, министре Вујовићу, кажу: то је за нас понижење! Питам Вас, како се Ви осећате када Вам они људи, који треба да добију једнократну помоћ, за коју Ви кажете да ће бити достојанствена, кажу да је то за њих, министре Вујовићу, понижење? Молим Вас да ми одговорите на питање како се Ви тим поводом осећате? Поштована господо, немојмо да усвајамо законе који су неправедни!

мотори са унутрашњим сагоријевањем, они брзи, намазани и бистри људи одмах су се пребацили на овај нови и јефтинији проналазак, а касније и сви остали. Парна машина остала је у музејима.  Шта је данас култура, а шта супкултура? Заблуда је да су култура само позориште, поезија, музика или филм. И уринокултура је култура, и култура одржавања психо-физичке кондиције је култура. Савладавање свих тих културних образаца чини човјека цивилизованим. Супкултура временом постаје култура. Кад се појавио МТВ, нâс музичаре су натјерали да се ликовно изражавамо.

Нација је превазиђена категорија  Шта мислите о Ђетићима, Сарајлијама и Ерама, хоће ли нестати за 100 година? Немам ништа против да се све то гаји у оквиру неких културноумјетничких друштава. У једном модерном свијету да мени фолклор диктира и филује логику? Никад! Уосталом, нација, као измишљотина 19. вијека, нешто је што је свој рок трајања одрадило. Не плашим се да ћу да изгубим идентитет... Па, извините, ја се никад нисам крио иза колективног идентитета. Ја сам ја. А коме треба да се крије иза колективног идентитета, нек се мало запита шта је с његовим личним.

Правећи спотове, направили смо још један облик културе. Џез није успио кад су покушали да га ставе на ТВ јер није било атрактивно гледати уста саксофонисте док код куће вечерате. Зато су „Битлси“ добили шансу, млади лијепи дјечаци који се слажу са

Примитиван човјек брка двије ствари: једна је ВАЖНО, друга је ХИТНО. Обично су најхитније ствари најмање важне, а најважније ствари су најмање хитне

дневном собом. Поп и рок су постали дио ентертејнмента за сиротињу. Сад смо дошли дотле да и двор ужива у забави за сиротињу. Зашто нико данас не виче турбо-фолк? Па зато што је турбо-фолк, нажалост, код нас постао систем вриједности. Шта је супкултура у односу на турбо-фолк? Можда класична музика? Кад ствари гледате из тупог угла, ништа није тупо!  Ако сте оно деведесетих први назвали „турбо-фолк“, како бисте све ово данас назвали? Порно-фолк!

Вести Откази у 2016. за 29.000 радника у јавном сектору

Према нацрту буџета за 2016. годину, план је да Србија наредне године заради 1.647 милијарди динара, а потроши 1.811 милијарди, што оставља мањак од 164 милијарде динара.

Погрешне пословице – погрешна матрица мишљења

 „Без муке нема науке.“ Мука је нешто од чега се повраћа; значи ако желимо да будемо научници, морамо да повраћамо.

 „Од вишка глава не боли.“ То је потпуно лудачки, није тачно. Вишак је штетан у било ком смислу: имате у ормару ствари које не носите, боље да имате трећину коју носите него да сваки пут брчкате по оне двије трећине не бисте ли нашли оно што носите! Ко има вишка килограма, њега од тога боли глава! Ко има вишка пара, болиће га глава, није зрео за те паре чим не зна да их употријеби ни оплемени. Ко има вишка жена, тај ће да најебе. У животу ти не треба вишка жена.

Министар финансија Душан Вујовић објашњава да ће за плате јавних службеника 2016. бити три одсто мање новца, што одговара смањењу броја запослених у сектору државе. Тај план значи да би 9.000 запослених у јавном сектору требало да остане без посла на почетку следеће године, а додатних 20.000 у другој половини године. Вујовић истиче да ће држава наставити да смањује расходе за плате, материјалне трошкове и камате, тако да укупан дефицит државе неће прећи четири одсто БДП. – Наредне године очекујем да ћемо рефинансирати најскупље кредите и допунски смањити трошкове камате. Штедећемо на свим трошковима у државној управи и јавним предузећима – наводи Вујовић. Економиста Милан Ћулибрк каже да ће држава морати да уради све оно што ове године није:

 „Паметнији попушта.“ Потпуна глупост. Ум царује, снага кладе ваља! „Паметнији попушта“ је измишљена пословица доминатора да заузда неког

паметнијег од себе и да се тиме обезбједи. Пословица треба да гласи: „Паметнији проналази начин да постигне свој циљ. Он не попушта.“

– То значи да морају да се дуплирају отпуштања, с обзиром на то да нико од запослених у јавном сектору ове године није добио отказ. Бројање запослених у јавном сектору траје неколико година, па ће ваљда сад кад су их избројали, почети да своде њихов број на разумну меру – закључује Ћулибрк.

Вести Скандал у Сремској Митровици Анкица Јевтић Магдић, директорка ОШ „Слободан Бајић Паја” у Сремској Митровици, у пратњи два полицајца ушла је крајем октобра на први час одељења III3 да би извела учитеља Жарка Мату. Жарко је суспендован због наводног кршења радне дисциплине. Како је директорка рекла: „Пушио је у учионици и самовољно скраћивао наставу.” Због овог скандала родитељи су запретили бојкотом наставе док се не врати учитељ који има каријеру дугу 31 годину. – Вређа нас начин на који је све ово урађено. Зар су полицајци морали да воде овог доброг човека као да је реч о највећем криминалцу? Деца плачу и неће у школу. Директорка нам је на родитељском састанку представила нову учитељицу, која је досад радила у вртићу. Очигледно је да учитеља деградирају да би неко други добио посао – изјавила је Драгана Миковић, мајка једног ученика.

Милица Миленовић (ФБГ)

 Па Ви бисте могли да постанете министар културе или просвете? Не! Ја сам рокенрол стар, ја сам биг стар, ја нисам мини-стар па не могу бити ни министар, не могу ја са коња на магарца да падам!  Како рокенрол стар види модерну школу? У вријеме Доситеја, школа је имала пуни смисао јер су тамо дјеца ишла да науче да читају и пишу пошто нису имала нигдје другдје. Данас, школа и интернет, у комплементарној синергији, треба дјеци да дају упутства како да се самообразују у складу са својим афинитетима. Школу будућности видим као мјесто гдје дјеца треба да се социјализују. Рад у учионици би, прије свега, био посвећен томе како да дјеца стичу самостална знања, како да уче.  Како би то изгледало? Кад бих имао своју основну школу, у њој би половина били предмети физичке активности – хортикултура,

Демократија је диктатура глупих – јер су они у већини

рад у домаћинству, са домаћим животињама... просто да дјеца не сједе. Идеално би било када би дјецу у учионици припремали за живот и друштвену средину у којој се сви међусобно поштују, а најпаметнији се највише

Питања из споменара

„Влада” вечитих 500 директора

 Омиљено јело? Не једем конзервирану храну. Од месних прерађевина једем само сланину и чварке (кад сам у Србији) и пршут кад сам у Црној Гори.

- Од 1800 школа, колико их има у Србији, у чак 500 „владају” вечити директори. Неограничен број директорских мандата отвара могућности за разне малверзације. Не кажем да су ти људи лопови или криминалци, али жеља да остану на функцији наводи их на многе коруптивне радње. Желимо да нас воде људи који имају нове идеје, који раде свој посао и свесни су да је држање дневника њихова примарна професија – подвлачи Миленовић, напомињући да би ограничавања директорског мандата на осам година решило неке од ових проблема.

 Највећи проналазак 20. века? Послије ватре, точка и узгоја домаћих животиња, у 20. веку антрополошки то је узгој морске рибе.  Геније 20. века? Милутин Миланковић!  Највећа будала 20. века? Хитлер, наравно!  Бог или еволуција? Ја сам дарвиниста, вјерујем да смо од мајмуна, а не од Бога. Јер да смо од Бога, били бисмо савршени. А пошто смо од мајмуна, тежимо савршенству.  Зашто једрење? Једрење је поезија кретања, манекен екологије и енергетске ефикасности са нула емитовања угљен-диоксида у ваздух. То је чиста и обновљива енергија. Због тога је величанствено.

слуша. Ко одговори на питање како постићи такво уређење, одговорио је на све. Демократија је диктатура глупих – јер су они у већини. Онај ко се најбоље удвара глупој већини, има највеће шансе да буде власт.  Шта бисте предавали ђацима у овој „обичној“ школи? Причао бих им о својим неуспјесима и неспоразумима јер је то за њих најпоучније. Гдје сам се ја то зајебао у животу и како бих урадио друкчије. Може то да се сабије у једну реченицу: кад год сам урадио нешто зато што сам сматрао да тако треба, зајебао сам се, а кад год сам урадио нешто онако како сам волио да урадим, иако је то можда дјеловало нерезонски, испоставило се као феноменално. Мени је мој отац говорио: „У животу ради оно што волиш јер нећеш се жалити на плату.“ Примитиван човјек брка двије

ЈЕДИНСТВЕНИ БУНТОВНИК С ДОМАЋИМ ВАСПИТАЊЕМ  Некад сте рушили

табуе, а данас?

Нисам ја нешто много табуа рушио... Рушио сам тај лицемјерни табу у коме се помињање секса чинило као неки велики преступ, а истовремено су рађени неки много већи преступи. Псовао сам, а енглески антрополози су касније потврдили да се човјек тако много лакше носи са стресом. Кад је човјек млад, наравно да треба да руши табуе и да критикује стварност. Међутим, кад прође 50 година, он мора да предлаже рјешења. Нема ништа гротескније од остарјелог панкера који се у педесет петој буни против неких ствари.  Шта ради рокер у

педесетим годинама?

Схватио сам да је непристојно да са 52 године као цијењени музичар излазим на бину и бројим колико сам продао улазница и да рачунам да ли могу да платим струју и рачуне. И онда сам, да бих заштитио интегритет себе као музичара, почео да радим друге послове. И ствари: једна је ВАЖНО, друга је ХИТНО. Обично су најхитније ствари најмање важне, а најважније ствари су најмање хитне.  Шта бисте увели од школских предмета? Предмет који се зове „будућност“, са свим што она доноси. Будућност човјека, социологија будућности, антропологија будућности, бионика као наука која нас чека... У школама не постоји упоредно учење. Рецимо, дјеца не знају каква је клима била у вријеме диносауруса и кад је било ледено доба. Не знају да су Гете и Његош

Вести Ни доктор наука не може да нађе посао Професор српског језика и књижевности и доктор наука Стефан Аврамовић (28) из Горњег Милановца већ четири године не може да нађе посао. На Филолошком факултету у Београду завршио је основне студије са просеком оцена 8,91 и одмах уписао мастер, а потом на предлог професора и докторске студије.

данас излазим на свирке неоптерећен, ослободио сам музику.  Зато сте прешли у шоу

на телевизији?

У естрадизованом друштву имамо много више њих који желе да пјевају него да слушају. Отуд апсурд да ја као члан жирија зарађујем више него од концерта. О томе сам писао прије двије године и то данас живим. Догађа ми се зато што сам професионалац у шоу-

-бизнису и имам одлично плаћен посао. Молим лијепо. Ништа љепше за једног јахача естраде него да се ували преко зиме у телевизију.  Јесте ли учили децу да

буду бунтовници?

Бунтовништво је одсуство интелигентног аргумента. Својој дјеци сам рекао кад се свађају: „Ко први почне да виче, тај је фолирант“. Емоционалну аргументацију не прихватам.

Кад год сам урадио нешто зато што сам сматрао да тако треба, зајебао сам се, а кад год сам урадио нешто онако како сам волио да урадим, иако је то можда дјеловало нерезонски – испоставило се као феноменално били вршњаци. Не постоји хоризонтална историја, него се само пунктуализује као да копаш бунар у различитим дјеловима баште.  Идете ли на родитељске састанке? Само кад је нешто изванредно важно. Отишао

сам у основну школу дватри пута и сваки пут рекао наставницима да слободно буду строги, да је јединица васпитна мјера. Моје једино питање кад дођем код њих јесте да ли су поштени и пристојни момци. Јесу. Остало – како им Бог да. Интервју водио: Сеоски учитељ

Аврамовић истиче да је после одбране доктората одмах почео да тражи посао и да је послао на десетине пријава на сваки конкурс у школама у градовима и селима. – Ипак, примарни су синови и кћери политичких тата и мама, рођачка и комшијска деца. У неким школама кандидати су већ унапред били на тим местима, са мањим просеком, а директори су имали коначну реч. Да ли треба да штрајкујем глађу или да бежим из земље у којој је неписано правило да што више учиш, горе пролазиш – пита се Аврамовић, додајући да се обраћао и бившем и садашњем министру просвете, али да одговора још увек нема.

Вести Директори школа и даље се “играју жмурке” Поједини директори школа и даље се понашају на исти начин као и у септембру: шаљу електронске поруке о слободним радним местима у којима заказују разговоре за попуњавање слободних радних места, разговарају, али не упошљавају, чекају… Не знамо шта чекају јер на адресе синдиката стиже све више службених бележака са обавештењима о разговорима са директорима и са честим закључком: „Обавестићемо Вас“, а обавештење никако да стигне. За то време, слободна радна места заузимају запослени на одређено време које су директори одабрали и запослили, али не са листи технолошких вишкова.

„Музичка буна” правника и уметника Првог дана ове школске године студенти Правног факултета и Музичке академије у центру Београда организовали су музички протест „Хоћемо културу, а не ријалити”. Испред годинама затвореног Народног музеја, мини концертом су желели да скрену пажњу и јавности и власти на стање у нашој култури. – Симболично смо изабрали баш 1. септембар и дан када деца крећу у школу – поручио је један од учесника.

Посвета Просвети Просвећен човјек просвету цијени простота простог радије плени. Од простоте тешко се опрашта прости бранећ гадости својом младости. Али под старост остати прост без зуба глођати незнања кост кад тијело изда, и остане само ум о чему тад може да мисли ђутурум? Зато се на вријеме Просвети посвети јер Знање уму никада не штети. Знање је благо за умно стање, а незнање - систематско мозга прање, мозга прање, кроз густо грање. Антоније Пушић

Вести Бобан Марић (ФССШБ): Прво нас краду, а затим нам дају помоћ

До ове године, за време годишњих одмора износ плате представљао је просек за последња три месеца. Ове године, закон налаже да износ плате за време годишњег одмора представља просек за последњих дванаест месеци. Међутим, свим запосленима у просвети просек је рачунат по старом – у односу на последња три месеца. С обзиром на то да су плате од новембра 2014. умањене за 10 одсто, у дванаестомесечни просек плата у просвети ушла би и четири месеца пре овог умањења. Када се овој рачуници дода и погрешан обрачун сати у јулу и августу који се спроводи годинама, сваки просветни радник летос је добио између 3.000 и 4.000 динара мање него што закон прописује. Тако ради Министарство просвете. Краде нас. У нормалној држави, министар просвете би одмах наложио истрагу поводом крађе просветних радника. За неколико дана знало би се да ли смо у праву и ко је крив за овај криминал. Уместо тога, министар нам нуди „помоћ“. Прво нам украо из џепа, а сада хоће да нам „помогне“ са новцем који је украо од нас.

ОБРАЗ ГЕР

Академија „Учи слободно” http://ucislobodno.com/ Овај сајт омогућава да путем видео-клипова обрадите комплетно градиво математике за пети, шести, седми и осми разред, као и збирку задатака за завршни испит. Задаци су бирани тако да вас постепено уводе у лекције и воде кроз лекције, као што то раде уџбеници.

Географија за гимназијалце rs

http://geograﬁjagimnazijakgsasa.blogspot.

вни Географија за гимназијалце јесте едукати блог намењен првенствено ученицима рафију. гимназија, али и свима који воле геог ка која Non progredi est regredi – латинска изре ати. значи: Не напредовати значи назадов

ЗОВНА РИЛА Историја у учионици

вића, Блог Дамира Живкоана чкој

професора историје у Пал и гимназији у Смедеревској Паланц https://nastavnikdamir.wordpress.com/ блог сам Моје име је Дамир С. Живковић. Овај је настао блог Мој не. годи 1. 201 направио још ши само из жеље да се настава историје не завр да већ м, ради ј којо у ле шко ва у оквиру зидо рије стицање и усавршавање знања из истомоју ученици наставе и код својих кућа, уз помоћ. почетне Међутим, блог је временом прерастао број њи даш оквире, о чему сведочи и доса зи веома прегледа, будући да се на њему нала а ицим учен аже користан материјал. Он пом њу рема прип у а цим авни и њиховим наст очи за такмичења из историје. О томе свед стиже вно одне свак ми која та пош електронска из свих делова наше лепе Србије, а број да блог и прегледа вртоглаво расте. Трудићу се се може што , елан даље буде атрактиван и акту њему. постићи само свакодневним радом на у вањ вљи Захваљујем ФБГ-у на обја лепу овог чланка и уједно користим ову еге у кол е свој прилику да поздравим све гимназијама Србије!

Вести ПРОФЕСОР ТРИНАЕСТЕ ГИМНАЗИЈЕ ВЛАДАН БОЖОВИЋ

Једнократна исплата је непристојна понуда

Професор Тринаесте београдске гимназије Владан Божовић истиче да најављена једнократна исплата просветарима представља понижавање професора и непристојну понуду. Према његовим речима, Форум београдских гимназија једини је синдикат који је одмах реаговао и оштро се успротивио оваквој одлуци. Преносимо његов коментар. – Ових дана ме познаници и пријатељи, лекари, судије, полицајци, питају зашто и њима није уплаћено 7.000 динара него само нама. Не знам шта бих им рекао. Да ли да се смејем или да плачем. Уместо да се повећају плате САМО просвети за рецимо 20 одсто, повећава се мизерних четири, а успут и свима осталима за два или три одсто. И опет, за неупућене, како у свим осталим делатностима високообразовани кадрови имају два до три пута веће плате од нас, њихова два или три одсто много је веће него наша четири. Када су свима осталима повећавали плате, само нама нису, а када нама повећавају, повећавају и свима осталима, и то вам је бесконачна комедија.

ДНЕВНИК ЈЕДН

У мојој породици су сви просветни радници, ми смо сви рационализовани, то јест опамећени, односно уразумљени!

Ж времена:

али ми се комшиница Ванда пре извесног

„Сретнем ових дана директорку једне школе, пропала од последњег сусрета, нисам је препознала. Питам је шта јој се десило, она почне да говори мени неразумљиве речи. Те ’веб-ценус’, те ’рационализација’, те ’целе главе’ и слично. И још ми каже да је изигравала Великог Брата и то непосредно после приредбе за пријем ђака првака, док је ходник школе још био окићен. Побегох главом без обзира, видим није жени добро па да не пређе на мене... Али, сад сам забринута, па те молим да ми кажеш шта се дешава у просвети.” Како да објасним комшиници? Побожна је жена, па почех овако: „У почетку беше школа. Додаше јој Правилник о финансирању... па настаде Хаос. Првог дана, запослени у просвети постадоше проценти. Директори добише улогу Великог Брата и почеше да говоре запосленима: ’Медијатекари, изађите из школе! Пола психолога, напоље из Куће! Пола педагога такође. Двадесет посто Вас, колега информатичару, напоље

из Куће јер немате довољно ученика у групи!’ Просветни радници се нађоше у чуду. Која половина психолога да изађе, горња или доња? Који постотак себе да изведе из школе библиотекар кад има исту библиотечку грађу као досад? Административни радник решио да пише само половину спискова. Таки му проценат. Али, како да педагог сад ради пола посла кад не може да напише само половину извештаја, не може да уради

пола ШРП-а и да прегледа пола ЛППР-а?“ Комшиница ме гледа у чуду и моли ме да не псујем, није лепо казати „ШРП, ЛППР“ и слично, каже, она је поштена жена, не жели да слуша те непристојне изразе. Добро, кренух да јој објашњавам шта је рационализација. „Знам шта то значи“, рече ми она, „рационално значи промишљено, разумно!“ Забринух се сад ја! Ако је ово што се тренутно дешава у просвети промишљено и разумно, онда сам срећна што се нису догодиле неке неразумне ствари! Почех да читам комшиници Правилник, а она ће на то: „Е, па знам! Кад сам била мала, тата ми је читао украјинске бајке, тако исто пан Кањовски увео неки правилник...“ И прочита ми жена следећу причу. Како је пан Кањовски учио људе да пролазе кроз капију Нареди једном пан Кањовски да се намести капија насред пустог поља и донесе закон да се мора кроз капију пролазити. Поред капије постави неколико слугу с бичевима. Мотре слуге: иде тако неко право преко поља и мисли: „Шта се мене тиче што стоји нека капија тамо где пута

Вести

НЕ УЧИТЕЉИЦЕ

нема?” А слуге тад подвикну: – Сто-ој! Зауставља се јадник, види да

су то спахијске слуге, а њих већ ето крај њега: – Ах, ти, такав и такав, куда

идеш? Зар не видиш да је наш јасно велможни пан поставио капију? Шта мислиш, зашто је он то учинио? Зашто се истрошио на то? Зато да такве будале као што си ти не пролазе онуда где им падне на ум, него онуда где је ред! И свлаче јадника с коња, полажу га насред поља, одбројавају му двадесет пет и још му понављају: – То је да други пут знаш да се пролази кроз капију. Поучна прича, мислим се ја, изгледа да ће цела просвета тако некако кроз ту капију, која се зове Рационализација... Елем, у мојој породици су сви просветни радници, ми смо сви рационализовани, то јест опамећени, односно уразумљени! Већ нас замишљам како пролазимо кроз капију. Напред иду нерационализовани: једна цела учитељица и 111,11 посто наставника математике. Они погнули главе, срамота их што нису изгубили ни делић норме. Иза њих храбро ступају пола наставнице руског језика и деведесет посто наставнице српског језика и књижевности. За њима трчи двадесет посто професора информатике, држи се за руку са пола психолога. Пола педагога седи на трициклу који гура технолошки вишак од медијатекара. Само један једини примерак наше фамилије, онај који не ради у просвети, све то гледа и пита се шта му би да се ували у такву породицу... Једина му утеха што му је цела породица на „А“ листи. Ивана Бошњак Бошњак

Инспекција уводи контролне листе Просветна инспекција ће 2016. години објавити контролне листе по којима ће се вршити надзор у одређеним установама. Ове листе, које ће садржати приоритетна питања провере и других радњи, требало би да појасне школама које су њихове обавезе и шта треба да ураде како би ускладили прописе и спречили штету. Субјекти ће моћи да доставе инспекцији извештај о испуњености захтева из листе и самопроцени ризика. Листе ће бити објављиване на сајту Просветне инспекције, која ће имати обавезу да најмање два пута годишње преиспитује њихову садржину.

„Кућице за књиге“ у Сремској Митровици Удружење „Декаленд“ из Лаћарка поставило је мини-библиотеке на отвореном на четири локације у Сремској Митровици и Лаћарку. Ове „кућице за књиге“ постављене су у Основној школи „Јован Јовановић Змај” у Сремској Митровици, испред Основне школе „Трива Витасовић Лебарник” у Лаћарку, у ромском насељу „Клињине рупе”, као и испред просторија удружења „Декаленд”. Како се наводи, основна идеја ових библиотека јесте да свако може да стави своје књиге у орман и да понесе неке друге. – То све можете урaдити без бирократије, у току дана и ноћи, сваког дана у години. За почетак ће се у овим библиотекама наћи књиге за децу. Након читања, потребно је књигу вратити и донети неку нову. Идеја је да се у наредном периоду овде поставе и клупе.

Вести

Понижена просвета

Грешке учитеља у раду са даровитом децом

Учитељи често не умеју да препознају даровиту децу и погрешно поступају с њима. Истраживање проф. М. Јуришевич из Љубљане показало је да учитељи не препознају 30 одсто таквих ђака. Претпоставља се да ова деца не могу да покажу квалитете у репродуктивном систему учења јер размишљају у асоцијацијама. Један од примера јесте кад ученик проналази смешан смисао у излагању учитеља и тиме често засмејава пријатеље. Такво дете обично бива кажњено. Такође, кад ђак одлута мислима, то се погрешно тумачи као недисциплина. Зато је посао учитеља да децу доведе на виши ниво, да лекција и учење буду попут игре. Метода која се користи у систему учења НТЦ јесте претварање лекција у загонетке. На пример, од информације да је беба кенгура дугачка 2,5 цм, ученици су направили питање – шта је то што може да стане у шаку и, док је такво, увек се носи у торби. Ранко Рајовић

Наставник у гимназији са десетак година радног стажа имао је у септембру три хиљаде динара мању плату од просечне у републици

редседник Николић је добио диплому премда није знао на којем је смеру од два постојећа студирао, а министар Стефановић и градоначелник Београда Мали имају и докторате. Зли језици веле да је потоњи плагирао докторат једног професора из Еритреје, па му је стога чланак који је објавио у немачком часопису повучен. Министар Стефановић је углавном свој докторат написао на основу две књиге, а нађен му је, такође, плагијат извесних делова иначе сасвим нерелевантног штива на основу којег му је комисија на незаконит начин (јер од петоро чланова комисије само су два присуствовала одбрани) признала докторат. Чињеница да нико од поменутих, као ни њихових ментора ни чланова комисије, изузев жртвеног јарца у лику бившег ректора Мегатренда, није сносио

никакве последице, јасно говори о природи власти и универзитета у Србији. Нису, међутим, само ове добро познате чињенице разлог да се власт назове бестидном. Наиме, наставник у гимназији са десетак година радног стажа имао је у септембру три хиљаде динара мању плату од просечне у републици. Разлика је још поразнија када се његова плата упореди с просечном у Београду, јер износи око дванаест хиљада динара мање. Истовремено, гимназијски професор који је 40 година радио на најбољи могући начин, о чему сведочи чињеница да је из његове вароши готово у свакој генерацији било по неколико солидних студената социологије, прима пензију у износу од 35.000 динара. Има учитеља у пензији, „срећника” којима је нису смањили, која не износи ни 25.000 динара. Порука њиховим синовима,

кћерима и унуцима јесте да се у Србији апсолутно не исплати ни школовање ни вредан и поштен рад. Шта о томе каже министар Вербић? Шта о томе каже Александар Вучић? Да ли се стиде ако знају у каквој ситуацији се налазе они који треба да васпитају и образују и њихову децу? Зар не мисле да наставници треба да буду узор младим генерацијама? Зар наставник не треба каткад себи да приушти ново одело или неку књигу или рачунар када му се стари поквари, да оде у позориште, на море? Притом се и у јавности неретко може чути како наставници заправо мање раде од прописаних осам сати дневно. Ништа није погрешније јер наставник мора, ако ради како ваља, да буде апсолутно усредсређен током наставе све време, готово као пилот. Свака грешка се у наставниковом раду одмах види, а деца, мала и велика, умеју да буду праведни, али

та и бестидна власт

Вести ХЛАДНИ РИТУАЛ ЗА ЗДРАВЉЕ Деца у Русији купају се леденом водом на снегу Веровали или не, деца из једног вртића у руском граду Барналу, где зими температура пада и до 30 степени испод нуле, сваког дана се напољу поливају леденом водом. Овај „хладни ритуал“ пре 18 година осмислила је директорка вртића Олесија Осинтсева која тврди да су деца захваљујући овом „третману“ много здравија.

неретко и немилосрдни оцењивачи наставничког рада. Осим тога, наставници се за наставу морају озбиљно припремити ако не желе да буду исмевани као незналице. Они не раде само када у школама ученицима предају знање, већ раде и у кући док се припремају, листајући стручну литературу и пловећи интернетом у потрази за занимљивим подацима, како да знање на најбољи начин ученицима предају. То су, такође, часови вредног рада који се не виде, а у збиру с видљивим наставним часовима могу износити и далеко више од предвиђених осам сати. Но, деца у Србији би могла закључити да су њихови наставници обичне идеалистичке будале, јер самопрегорно раде за ситан новац док се паметни страначки борци запошљавају у јавним предузећима и општинама а да неретко и не долазе на посао. Уистину, писац ових редака је из врло поузданог

Пише: Јово Бакић, доцент на Филозофском факултету у Београду

извора сазнао пре нешто више од годину дана да је у једној београдској општини у том трену више од 50 „напредних“ људи примало плату упркос чињеници да се на послу нису појављивали. Када их је један општински функционер сазвао и рекао им да би добро било да се појаве пошто има шта да се ради (штавише, обећао им је и повишицу), то је остало без ефекта. Наиме, угодније је паре примати за нерад, а може се и нешто друго (не) радити за још новца. Истовремено, влада смањује број радних места у просвети и здравству (лекари који знају немачки

свакако ће пацијенте у Србији препустити њиховој судбини) ради уштеда у јавном сектору и смањује им за десет одсто плате (пензионерски богатуни су још више кажњени, а славни Уставни суд је још славније пресудио да је смањење стечених права у складу с Уставом, чиме је судска власт себе довела у слуганску позицију према извршној власти). Доиста, страначки борци који плату примају, а не раде, били су познати и за време претходне власти, оне до 2012. године, и због тога је праведно било што се власт пре три године променила, али је положај просветара и лекара, иако далеко од доброг, био кудикамо мање лош. Уопште, здраво и просвећено становништво је неопходни, иако не и довољни, услов не само његовог благостања већ и одрживог привредног раста. Влада која то не схвата, ништа није разумела, а уз то је и бестидна.

– Дешавало се да чак половина деце у исто време оболи од грипа. Тако смо добили идеју да ојачамо њихов имунитет радећи вежбе са леденом водом на хладноћи. Третман смо тестирали на себи и на својој деци – објаснила је Осинтсева додајући да је оформила посебну групу деце чији су родитељи пристали да се свакодневно од своје друге године поливају хладном водом. Према њеним речима, ритуал почиње вежбама у згради, а само квашење не траје дуже од минут и по. Третман се отказује ако се температура спусти 30 степени испод нуле или ако дува јак ветар. И. Кешански

Вести ФИНСКА УВЕЛА НОВУ ПРАКСУ У ШКОЛИ Дужи одмори, боља концентрација Финска је одлучила да побољша концентрацију деце тако што је повећала број школских одмора који трају 15 минута, и то на сваки сат. Ова држава је још шездесетих година преуредила образовни систем. У Финској је образовање бесплатно, постоји минимално стандардизовано тестирање, разреди су мањи него у другим државама, а игра деце се веома вреднује. Тим Вокер, амерички наставник у Финској, тврди да деца на одмору троше енергију и развијају социјалне вештине, после чега се враћају на час концентрисани и спремни да уче: – Моји ученици би после таквог одмора обавезно ушли у учионицу скачући. И, најважније, били су више фокусирани током часова. С њим је сагласан и експерт Ентони Пелегрини, који каже да су ученици после игре мање немирни: – Одмор помаже да се деца боље усредсреде на задатке, повећава се њихова пажња и продуктивност на часовима. То утиче на повећање самопоштовања, способности за решавање проблема и на развитак контроле ума.

Циркус маскирао реалност Пише: Воја Марјановић, публициста

тужне медијске и таблоидне информативне сеансе као да слуђују људе без посла и плата, пензионере са танким пензијама и пуку сиротињу која хита према контејнерима тражећи у њима храну, одећу и обућу, па можда и неки лек. Одувек смо мислили да народу треба само дати „хлеба и игара”, а не сигурност и ведрину живота. Какав хаос са циркуским ријалити шоуом? Шта ће нам „Велики брат”, „Парови”, „Фарма”? Којих су моралних и цивилизацијских формата ти људи који краду Богу дане, и ко их то плаћа у бестидним препуцавањима, интригама, трачевима у којима се истина претвара у лаж, па је лаж постала понтонски мост којим се прелази с једне обале на другу...? А све то у име грабежи пара, лажног угледа, јефтине цене популарности и срамног потврђивања у време „које је невреме”, у дане када нема посла за младе, када се исељавамо из рођене земље, када нас притискују муке миграната, косовске Голготе,

Освестимо се и пођимо из себе у друге људе! Или ћемо постати сиротиња и „шака јада”, која се „шћућурила под једну шљиву” и пева „некад беше диван живот – а данас је тужни скот” многобројни протести и штрајкови оних који примају накнаду за рад од десет до двадесет осам хиљада динара. Да ли све трагичне последице нашег времена и отужног живота – може да ублажи и реши само један човек?! Да ли „вера у успех – значи да је успеха пола” (В. Петровић),

може да заустави наш посрнули живот и живљење?! Дај, Боже – да може! Освестимо се и пођимо из себе у друге људе! Или ћемо постати сиротиња и „шака јада”, која се „шћућурила под једну шљиву” и пева „некад беше диван живот – а данас је тужни скот”.

Бесмисао петиције за укидање ријалитија

(Коцкасти Кристијан уместо Бранка Коцкице) Старлетизам постаје последња фаза идиотизма, о чему је Орвел имао неколико занимљивих опсервација

ко први спот Маце Дискреције у коме се она брчка у фонтани блокира Јутјуб и изазове пажњу као нова Ријанина песма, ако је нови дечји идол уместо Бранка Коцкице, у посттранзиционо доба, постао угледни криминалац Кристијан Коцкица, и ако је народ већ месецима сав хепи што му Пецони уместо цигала продаје Атину Ферари, да ли су у праву потписници петиције који траже забрану ријалитија који су окупирали српски јавни простор? Петиција за искорењивање ријалити програма може се оцењивати моралном

Пише: Александар Апостоловски

претенциозношћу јер њени идејни творци сматрају да је конзументима тог телевизијског смећа потребан старатељ. Или можда мисле да већина Срба и осталих етничких заједница не уме да користи даљински? Суштина читавог ријалитија, од „Малдива Србије” који се попут џиновског трансформера

претвараjу у „Фарму”, јесте да буљећи у та делинквентна бића у просторима који симболизују затворе, иако имају и базене, као поданици таквог поретка, своје вијуге не замарају стварима које живот значе. Старлетизам тако постаје последња фаза идиотизма, о чему је Орвел имао неколико занимљивих опсервација. Тако су ријалитији постали основна медијска полуга тоталитарних друштава, а баш таквим интеграцијама Србија тежи. Из „Кино ока” она је дошла под надзор „Великог брата”. Отуда лажна нада да ће, кад-тад, сваки Србин сести за клавир и одсвирати збирку „Трансценденталних етида”

Франца Листа. Додуше, први победник „Великог брата” био је управо пијаниста, добар дечко. И готово да више никога не занима. Пристојан је и скроман. Погрешан човек, у погрешно време, на погрешном месту.

ли, овај доминантни, аутошовинистички менталитет наше фактичке елите много је погубнији него лицемерје ранијих културпатриота и политпатриота. Ови садашњи се, наиме, утркују ко ће се маћехинскије односити према сопственој заједници, и ко ће бити услужнији према сваком страном интересу – политичком, економском и културном, ма колико он био

науштрб истинских интереса овог народа. Шта мислите, у чијем је интересу да се број ђака по наставнику у Србији одређује

према нормама Светске банке, а не према нормама ефикасног и темељног образовања? У чијем је интересу да наша законска регулатива фактички фаворизује издаваче уџбеника у страном власништву, и, исто тако, електронске и штампане медије које контролишу странци? У чијем је интересу да држава Србија одједном више „нема пара“ за Летопис Матице српске или за Српску књижевну задругу, али има колико год да треба за Е-новине и ЛГБТ НВО?

И шта мислите ко је бесрамно изјавио, уредник ког гласила и ког статуса ког Министарства културе и информисања – „Одвратан ми је, одвратан овај народ!“? Да ли је то можда главни уредник Летописа Матице српске, за који изненада више нема пара у буџету државе Србије? Или је то можда изјавио главни уредник Е-новина, за које се, одједном, налази новац у државном буџету? Слободан Антонић (преузето са сајта НСПМ)

Вести Како је Зораннах освојила Сајам

МАРИЈА МОНТЕСОРИ ПЕДАГОШКИЊА

ПРАВИЛА ЗА НАСТАВНИКЕ

арија Монтесори је италијанска педагошкиња, лекарка и творац педагошке методе „Монтесори”. Она је истицала важност окружења за децу током периода „упијајућег ума”.

Књига „Лајф енд стајл” популарне модне блогерке Зоране Јовановић, познатије као Зораннах, хит је овогодишњег Сајма књига, не само због невероватне медијске пажње већ и због места на листи десет најпродаванијих књига на тој манифестацији. Да сви чују за дело које је публици приредила Зораннах, далеко више од издавача и саме ауторке допринели су дежурни критичари и тако несвесно потврдили да је свака критика, макар и „пљувачина”, у ствари добра реклама. Уместо да се медијска машинерија бави похвалама наслова који то заслужују, поново је сензационално писала о умирању културе у Србији, без предлога и идеја како да је оживи.

Оставила је веома јасна упутства о томе како треба да изгледа радно окружење и каква треба да буде улога одрасле особе која води рад.

Помно брините о томе да окружење буде савршено чисто, уредно и организовано.

Улепшајте га бојама а, ако је потребно, и шивењем.

Подучавајте употреби предмета; показујте практичне вештине – смиреним, тачним и грациозним покретима како би деца могла да их понове.

12.

10.

13.

11.

14.

Ставите дете у подстицајно окружење и онда се повуците. Непрестано посматрајте децу како не бисте пропустили да приметите да неком треба помоћи.

6. 7. 8.

Пожурите када сте позвани. Слушајте децу и реагујте на њихова обраћања.

Не прекидајте их у раду.

Уважавајте децу и никада не исправљајте оне који греше (учите учење, а не исправљање). Поштујте оне који се одмарају и посматрају друге како раде, не узнемиравајте их нити приморавајте на посао. Будите неуморни у нуђењу рада онима који га одбијају и у подучавању оних који још нису научили и који и даље праве грешке.

Подстичите тихом будношћу, љубављу, присуством и нежним гласом. Нека они којима сте потребни осете ваше присуство, а за оне којима нисте, будите неприметни. Будите невидљиви за оне који су сопственим трудом завршили посао и који пружају надахнуће.