ForumBgGimnazija 6 by forum gimnazija

За ФБГ говоре:

Форум београдских гимназија > Број 6 > Година 2 > April 2014. године

Развионица vs професор Коста Вујић

Па ја данас никад не бих био професор!

Тома Фила

Ивана Зарић

Вања Булић

Лена Ковачевић

Милош Биковић

Бојана Лекић

Број 6 April 2014. Издавач: Форум београдских гимназија Цара Душана 61 11000 Београд, Србија Лист излази четири пута годишње Главни и одговорни уредник: Миодраг Сокић Уредништво: Весна Живановић Наташа Анђелковић Ивана Бошњак Бошњак Лекторка: Споменка Трипковић Припрема за штампу: Ненад Мијаљевић Контакт: 069/1513-119 ��.��.��.�� .�� Штампарија: СЗР “Боје“ Сремска Каменица Штампани тираж: 2.000 CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 373.5(497.11) ФОРУМ београдских гимназија

ISSN 2334-9158 COBISS.SR-ID 202240524

САДРЖАЈ 4

Дијалог ПРОФЕСОР КОСТА ВУЈИЋ

Стручна јавност VS Развионица

Ивана Бошњак Бошњак АКРЕДИТОВАШЕ ЛИ ВАМ СЕ СЕМИНАРЧИЋИ

Душан Павловић О ПОКЛАЊАЊУ ОЦЕНА

ИНТЕРВЈУ Рајна Драгићевић КОСТА ВУЈИЋ 21. ВЕКА

Сви ћемо на минималац

Велики Брат у учионици

Познати говоре ГЕОГРАФИЧАРКЕ НАЈОМРАЖЕНИЈЕ

ИНТЕРВЈУ Филип Вукша, улични херој

Виолета Станковић ТРЕБА МИ ТОРБА ЗА ПСА

Зоран Миливојевић ДА КОМШИЈИ ЦРКНЕ КРАВА

Мирослав Првуловић ПОРТФОЛИРАЊЕ

Предраг Пипер ТРЕБА ПИСАТИ ЋИРИЛИЦОМ

Растко Јевтовић БУДИМО НАЈПРЕ ЉУДИ!

Зрењанинска гимназија

„БИСЕРИ“ министра просвете Припремићемо на стотине комбинација тестова за малу матуру

У просвети 2014. године неће бити вишка запослених

Одлазак младих у иностранство је доказ да је образовање у Србији добро

Размишљам да продужим школску годину

О тестовима, молим Вас, питајте претходног министра који је направио стратегију, усвојио закон и увео ово што ја морам да реализујем Заједнички треба да учинимо све да се верском наставом деца не раздвајају На студије у Србију требало би да дође чак 10.000 академаца са Блиског Истока, као и око 500 студената из Кине

Није примерено министру постављати питања, па сам намерно у емисији рекао погрешно. Зна се ко је задужен за постављање питања, а ко је ту да одговара Препорука коју ми је написао декан Медицинског факултета у Новом Саду је толико добра да нисам веровао да сам то ја. Моје дете иде у државну школу француске државе, која ради по програму ове државе.

Дијалог: Форумче и професор Коста

ПА ЈА ДАНАС Н НЕ БИХ БИО П Ф.: Професоре, добар дан! П. К. В.: Здраво, момче. Чији ти оно беше? Ф.: Никодимов, са Савске падине. Ваш ученик Форумче. П. К. В.: ?? Ф.: Форумче Петровић Алас. Прва клупа до прозора. П. К. В.: Не’м појма! Ф.: Професоре, како сте? Добро изгледате за своје године. Нисам вас видео 125 година! П. К. В.: Гура се некако, Форумче! Остарило се. Сад ми је сто осамдесет трећа. Ф.: И мени је сто четрдесет друга. Ви сте данас узор свим професорима. Сви причају о Вама као о најбољем професору ког смо имали. О Вама се снимају и филмови. П. К. В.: Форумче, баш ми је мило што сам те срео! Кажи ми, је л’ има још онај Шаца на ћошку? Што је он имао добре шкембиће и прасетину! То ми је остало у успомени. Ф.: А Ви сте нама ђацима остали у успомени и као професор, и као отац, и као мајка.

Били сте строги, али имали сте душу и увек сте нас разумели. Нисте држали до формалности. За Вас, лекција коју предајете уопште није ни била важна, за Вас је била важна само суштина! Ви нама нисте уливали сувопарно енциклопедијско знање, него сте знали да искочите из шаблона, да искочите са часа, чак и да не дођете на час! Често смо Вас тражили по кафанама, носили смо Вас кући по потреби, не сећам се ни који предмет сте ми предавали. О, кад се сетим... П. К. В.: Хвала, Форум-

че. Паа, професор своје ђаке пре свега мора да научи за живот, а после иде остало. Није ни чудо што се не сећате шта сам вам предавао и што ме данас славите. Није лако учити децу. Ф.: Па, много сте ме научили. Постао сам главни извозни производ, угледни научник, математичар, пишем и о јегуљама, сви ме цене по целом свету. То сте ме научили! П. К. В.: Шта значи школа у животу! Сад сам се сетио да сам те једном послао по пијаног шарана, а мангуп се вратио назад тек на пети час! Али, заинтересовао сам те за рибе и то је одредило твој животни пут... Ф.: Даа, и пошто сте ме заинтересовали за рибе, залепили сте ми оволику двојку и послали сте ме, по казни, код директора, а данас бисте... П. К. В.: Шта бих ја данас, Форумче моје мило? Ф.: Данас бисте Ви ишли код директора. П. К. В.: Када сам ја био професор, директор је долазио код мене. Зашто бих ја данас ишао код директора, мангупчино једна? Ф.: Паа, знате, направили сте низ не-

допустивих педагошких грешака. Прво сте ме са часа послали у кафану, онда сте (очински, онако како сте само Ви умели) викали на мене пред другим ђацима, затим сте ми дали двојку по казни, а ондаке сте ме постидели пред целим разредом уперивши прст у правцу директорске канцеларије, уз врло мрк поглед, што је све

Вујић

НИКАДА ПРОФЕСОР! Ф.: Е, сада бисте због тога изгубили лиценцу јер то се сада зове корупција! П. К. В.: Шта ти је то? Ф.: Дуга прича! Али, не бисте више предавали. Шут-карта! П. К. В.: Чек, бре, мангупе, вагабундо, математичару један, не разумем ништа. Зашто шут-карта? Па ја сам те спремао за живот! Ф.: А је л’ знате да данас не бисте могли да ме спремате за живот тако лако како вам се свиди? Морали бисте прво Ви да се спремате, да се усавршавате, да се развијате у развионици, да бацате авиончиће барабар са ђацима, да пишете портфолио и да сакупљате бодове ко маркице кад сте били мали. Да зивкате тате и маме, је л’ пишкило, је л’ какило, да дреждите на „отвореним вратима“ па ко дође – дође.

могло да утиче на мој психофизичко-емотивно-когнитивни развој. Данас све то представља тешку повреду ученичких и дечјих права. Могао сам да завршим и на инклузији. П. К. В.: Чујеш ти, белосветски ветропиру, је л’ ти то мене зекиш? Или вређаш мој логички систем

коме сам те учио? Па кад ћу да те пошаљем у кафану него док траје час? Шта ћеш ми после часа кад сам после часа ја у кафани? А ако ђаци не слушају своје професоре, и ако ко човек не могу да ти залепим двојку кад ми се хоће, шта ће нам школа? Ф.: Још кад би се сазнало да

сам Вам селио ствари и цепао дрва и да сте ми за то поклонили тројку у трећем разреду... П. К. В.: Ха-ха! (милује ме по коси) Јес, вала, Форумче, имаш право, беше тако! Све за добру и послушну децу. И опет бих ти дао тројку. Да знаш да си је заслужио. (Маше прстом и смеши ми се.)

П. К. В.: Ужас! Па ја данас никада не бих био професор! Боље да те данас нисам ни срео. Још ми само реци да ђаци данас бију професоре, па да умрем овде, насред улице. Ф.: Бију, бију, како да не! Додуше, чешће се дешава да их гађају јефтиним мобилним телефонима. П. К. В.: Никад нисам волео технологију. Је л’ то боли? Ф.:

6 Зашто је дошло до великог неспоразума између Министарства просвете, науке и технолошког развоја, с једне стране, и САНУ, НПС-а и стручних удружења с друге? Министарство управо спроводи Пројекат ИПА 2011, а многи стручњаци су против

Ко ће победити? Др Томислав Јовановић др Десанка Радуновић др Фридрих Бухбергер др Евгени Иванов др Тинде Ковач Церовић др Љиљана Левков др Александар Бауцал мр Дејан Станковић

ШТА ЈЕ РАЗВИОНИЦ У

спостављање и развијање школа-вежбаоница одвија се у оквиру пројекта Подршка развоју људског капитала и истраживању – опште образовање и развој људског капитала. Пројекат има и додатни, практичнији назив – Развионица.

Развионицу финансира Европска унија, а носилац пројекта је Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије. Пројекат спроводи конзорцијум који води Hulla & Co, Human Dynamics K.G. Пројекат траје 36 месеци – почео је у јулу 2012. године и трајаће до јула 2015. године. Успостављање и развијање школа-вежбаоница само је један од већег броја важних циљева који стоје пред Развионицом. Главни циљ Развионице јесте даљи развој образовања у Србији

Мајка Европа одрешила кесу

Развионица у еврима Финансијска структура за пројекат Развионица и расподела новца могу се само наслутити. Званични податак гласи да је на располагању 16,9 милиона, али се ипак оперише са „само“ десет и по милиона. Зашто – не знамо. Знамо да је за опрему изабраних школа (41) предвиђено четири милиона, а за све остале трошкове каскадног „семинарења“ и свеколике оперативе и реализације – шест и по милиона. За главни експертски тим предвиђено је много новца, али нико не зна колико. Уосталом, то је већ уобичајено када су у питању европски претприступни фондови. Шта ће тек бити када Србија једнога дана почне да добија приступне фондове?

јачањем „троугла знања“, који чине образовање, истраживање и иновација, и побољшањем учинка образовног система. Развионица треба да омогући: иновирање општих основа учења и наставе за основне школе и гимназије, професионални развој наставника, сарадњу између истраживача, практичара и креатора образовних полити-

ка и успостављање и опремање школа-вежбаоница.

Визија школа-вежбаоница Четири циља: 1. Изабране школе постају функционалне вежбаонице за стручну праксу студената са факултета за образовање наставника.

2. Школе-вежбаонице постају центри иновација и образовно-васпитне изврсности. 3. Школе-вежбаонице постају ресурсни центри за професионални развој наставника и школа. 4. Један од кључних предуслова да школе-вежбаонице испуне сва очекивања јесте и опремање школа најсавременијом опремом и наставним средствима.

Остали циљеви Развионице zz основно и опште средње образовање; zz оглед у изабраним школама – око 160 школа и око 13.000 наставника; zz развој професионалних компетенција наставника за остваривање образовног програма заснованог на исходима, компе-

Стручна јавност VS Развионица

Проф. др Иван Ивић Академик Миљенко Перић Проф. др Ана Пешикан Проф. др Јулијана Вучо Проф.др Раде Живаљевић академик Милосав Марјановић др Радивоје Стојковић и многи други...

ИЦА

тенцијама и стандардима; zz обука наставника за примену савремене дигиталне информационе образовне технологије; zz подршка развоју трансверзалних компетенција наставника: zz у школама-вежбаоницама будући наставници учиће да примењују знања која стичу на својим факултетима; zz опремање 41 школе-вежбаонице; zz стварање интернет-платформе; zz диференцијација и индивидуализација као професионална оруђа; zz школски етос и култура; zz школа и породица, наставници и родитељи; zz педагошка употреба дигиталне информатичке технологије и средстава; zz наставник као професионалац, истраживач и креатор, рефлексивни практичар и истраживач и тренер.

ШТА ЈЕ ИПА 2011. ОБРАЗОВАЊЕ – ИСТРАЖИВАЊЕ – ИНОВАЦИЈА Потписивање Финансијског споразума за национални програм ИПА 2011. представља пету траншу средстава од 1,4 милијарде евра које је ЕУ наменила Републици Србији у периоду од 2007. до 2013. године. У оквиру овог финансијског споразума одобрена су 23 пројекта, укупне вредности 178,55 милиона евра. Пројекти

су подељени у осам сектора: правосуђе и унутрашњи послови, реформа државне управе, социјални развој, развој приватног сектора, транспорт, животна средина, климатске промене и енергетика, пољопривреда и рурални развој. Остале активности везане су за усаглашавање са правним тековинама ЕУ и за хоризонталне активности.

Подршка развоју људског капитала и истраживању Вредност: € 16,9 милиона Сврха пројекта: да унапреди квалитет људског капитала јачањем „троугла знања“: образовање – истраживање – иновација, ефективност образовног система и спроведе Стратегију научног и технолошког развоја у Србији.

8 Развионица: пројектни тим

Правни оквир Развионице

Експерти: Евгени Иванов (вођа пројектног тима), Тинде Ковач Церовић (не зна се њена званична улога али се зна да и те како постоји), Фридрих Бухбергер са Института за компаративно образовање у Линцу, Светлана Кијевчанин, Дејан Станковић, Љиљана Левков, Александар Бауцал, Јелена Марковић, Јелена Радишић, Мирјана Беара, Невена Буђевац, Смиљана Јошић. Они тврде да су сви изабрани на конкурсу крајем 2012. године, за који знамо да није спроведен до краја. Такође, тврде и да са њима сарађују и „искусни тренери-предавачи, такође изабрани јавним конкурсом, у јуну 2013. године, задужени за обуку ХИЉАДА наставника“. Пројекат стратешки усмерава Управни одбор, који чине представници Министарства просвете. Реализацију пројекта координише Јединица за имплементацију пројекта, коју је оформило Министарство.

n Конкурс за пријављивање школа за пројекат Развионица није објављен нигде, а „расписан“ је јануара 2013. Није спроведен по закону и министар просвете никада није потписао решење за школе које су изабране. Нису објављени резултати конкурса већ су школе обавештаване телефоном. n Правилником о програму Вежбаоница, који је изашао „пре пар дана“, тачније 3. марта 2014, дефинише се „да су школе изабране на јавном конкурсу“(?). n Не зна се тачна листа експерата, као ни то по којим су критеријумима изабрани. n Закаснелим правилником уређују се процедуре које неке „интересне групе“ спроводе (и троше на њих финансијска средства из европског претприступног фонда ИПА 2011) већ годину и по дана.

Заједница гимназија Србије:

Пасионирани реформатори наносе непоправљиву штету Пројекат је неусклађен са нашим законодавним системом и крши права ученика и запослених

р Радивоје Стојковић, члан НПС, председник Заједнице гимназија Србије поручио је да приступ, који предлаже ИПА, не уважава реалност и да је у супротности са хуманистичким приступом стварању једнаких услова за образовање ученика.

У образовни систем уводи се експеримент као што никада и нигде досада није рађено, и то у изузетно кратком временском року, без упознавања шире академске, образовне и стручне јавности, у затвореном кругу малог броја одабраних.

Спремљен као још један у низу покушаја октроисаног реформисања гимназијског образовања од стране пасионираних реформатора образовног система, ИПА 2011. може да доведе до непоправљиве штете у образовном систему. Пројекат је неусклађен са нашим законодавним системом и крши права ученика и запослених, док резултати овако постављеног и вођеног пројекта уносе трајну дестабилизацију у образовни систем и манир непоштовања науке, струке и добре праксе, као и непоштовања професора и ђака.

Увођењем оваквог експеримента у образовни систем долазимо до ексцесне ситуације са несагледивим последицама по образовни систем као целину

То је крајње фрагментаран приступ образовном систему, без сагледавања утицаја предложених промена на целину, што је веома опасно, нарочито ако знамо да на основу огледа следи

Национални оквир школских програма, а након њега и нови школски програми и нова матура. Увођењем оваквог експеримента у образовни систем, долазимо до ексцесне ситуа-

9 Гимназије – вежбаонице

n Земунска гимназија n Прва београдска гимназија n Десета београдска гимназија n Математичка гимназија, Београд n Гимназија „Светозар Марковић“, Нови Сад n Гимназија „Исидора Секулић“, Нови Сад n Гимназија „Јован Јовановић Змај“, Нови Сад n Карловачка гимназија n Гимназија „Светозар Марковић“, Ниш n Прва крагујевачка гимназија n Гимназија „Скендербег“, Прешево

Др Радивоје Стојковић

Протестно писмо САНУ: Пројекат ИПА у затвореном кругу Писмо члана Националног просветног савета академика Милосава Марјановића из Одбора за образовање НПС, које је упутио председници НПС Десанки Радуновић, преносимо са мањим редакцијским скраћењима Поштована председнице, Одбор за образовање Председништва САНУ основан је да прати развој основног и средњошколског образовања у Републици Србији. Са својих 18 чланова из састава САНУ и истакнутих стручњака са наших универзитета, екпертиза тог тела мора се уважавати. Кроз Одбор се одвијају и активности везане за пројекат „Рука у тесту“, базиран на потписанoм акту о сарадњи између Француске академије наука и САНУ, као и активности везане за ЕУ пројекат „Фибоначи“. Наша настојања да свој рад на унапређивању образовања вежемо за активности Министарства за просвету, науку и технолошки развој, за Универзитет у Београду и за Национални просветни савет само су делимично била успешна. Као пример занемаривања мишљења Одбора наведимо досадашњи рад на пројекту ИПА 2011, који је, по свој прилици, затворен у кругу који чине: Министарство – Завод за унапређење васпитања и образовања – Завод за вредновање у образовању. Пошто је реч о националном оквиру курикулума, једном изузетно важном питању у контексту промена у образовању у Србији, верујемо да ће наши дописи, које смо послали тим поводом, привући вашу пажњу на један овакав озбиљни проблем нашег образовања. С поштовањем, Милосав Марјановић

ције са несагледивим последицама по образовни систем као целину. Обука је унапред одређена, без меродавне анализе, испитивања потреба, уважавања

реалности и ставова академске јавности. Холистички приступ са рефлексивним наставником у одељењима од петнаест до двадесет ученика, са радом у једној смени; да, али наша

одељења имају више од 30 ученика, у две смене, тако да овај предлог не уважава реалност. Предвиђено је да се Развионица вреднује у току три полугодишта, што је веома кратак период. ИПА 2011. предвиђа опремање само четрдесет једне школе, што је веома дискриминишуће и у супротности са хуманистичким приступом стварања једнаких услова за образовање ученика. Уместо постизања минималног нивоа опремљености у свим школама образовног система, фаворизује се опремљеност само одабраних школа и тиме постојећу разлику чинимо још већом. Пројекат развија међупредметне компетенције и уважава кључне компетенције ученика.

Међутим, постоји опасност да се учење матерњег језика сведе на вештину комуникације, а да се математичка писменост и основна знања из природних наука и технологија сведу на пуки рад са подацима и информацијама. То тешко може довести до прокламованог развоја способности мишљења код ученика, јер се остаје на нивоу простих операција и основног знања. Холистички приступ у досадашњој пракси довео је до увођења новог наставног предмета (теорија знања), док развој међупредметних компетенција на основу овог то не предвиђа. Аргуметацију против новог предмета досад нисмо добили.

Коментар ФБГ

Психо-школа Да ли о образовању треба да одлучују предметни наставници или психолози?

ећину чланова пројектног тима чине психолози и педагози. У пројектном тиму нема ниједног „класичног“ наставника. Тако се (уосталом, као и пре 12 година) пред српско образовање поново поставља кључно питање да ли образовање треба да воде стручњаци из разних области друштвених, природних и примењених наука или – психолози.

Навешћемо само један пример. Када је реч о примени ИКТ-а у настави, пројектом Развионица предвиђена је „педагошка употреба примене ИКТ-а“. Ни интернет нису оставили на миру! То значи да одлучујућу улогу у примени ИКТ-а неће имати информатичари – него психолози. Исто се предвиђа и за математику и за физику! Где нас све ово води? Позната је чињеница да је основни посао психолога у школи да прати ученике чија комуникација битније одскаче од уобичајене комуникације која се од њега очекује, као и да понуди одговарајућа стручна решења. Уместо тога, Развионица нуди школу у којој

су (као) сви ученици, сви наставници и сви родитељи битно одступили од уобичајених стандарда комуникације тако да им (као) нема уобичајене стручне помоћи. Другим речима, цео образовни систем постаће ПСИХО, а психолози (који не знају ништа „ни да бекну“ од знања: ни Његоша, ни Гетеа, ни Ајнштајна, ни Мендељејева, ни Теслу, ни Наполеона, ни кнеза Павла; и који не знају ништа „да бекну“ од вештина: да направе, отпевају, одсвирају, нацртају или одиграју) остаће (као) једини компетентни (богомдани). И тако, они ће решавати све проблеме у школству и одређивати филигранску меру односа површине и дубине знања (у корист овог првог, пошто за ово друго немају компетенције, тј. појма)!

11 Одбор за образовање Председништва САНУ 8.12.2013.

САНУ НЕЋЕ ДА САРАЂУЈЕ

ПРОБЛЕМИ ПРОЈЕКТА ИПА 2011

Чланови радне групе из Одбора САНУ за образовање: Проф. др Иван Ивић Академик Миљенко Перић Проф. др Јулијана Вучо Проф.др Раде Живаљевић Проф. др Ана Пешикан

дбор за образовање САНУ (даље у тексту: Одбор) у више наврата се бавио Пројектом ИПА 2011: „Подршка развоју људског капитала и истраживања – опште образовање и развој људског капитала“ (у даљем тексту: Пројекат), због значаја проблема којима се Пројекат бави, пошто је у његовом средишту израда националног оквира курикулума, у којима је указао на велики број проблема око концепције и реализације Пројекта, и доставио их Пројекту.

Пре свега у жељи да укаже на огромне проблеме који и даље постоје у Пројекту и који су од великог значаја за образовање у Србији, Одбор за образовање САНУ овим дописом хоће да образложи зашто није у могућности да сарађује са Пројектом, али, што је много важније, да скрене пажњу релевантним образовним институцијама на проблеме који се са овим Пројектом отварају у образовању у Србији. Постоје озбиљни проблеми око концепције националног оквира курикулума (школских програма). Концепција Пројекта се

не заснива на стратешким документима који су на снази у образовању у Србији и није усклађена са њима. Скрећемо пажњу да Стратегија развоја образовања у Србији до 2020. године, као документ који хијерархијски стоји изнада важеће законске регулативе, тражи да многи од тих закона и подзаконских аката буду кориговани и усаглашени са Стратегијом. Упадљива илустрација овог занемаривања системских мера у образовању Србије јесте програм за обуку наставника у Пројекту. Тај програм обуке је по својој природи програм за стручно усавршавање наставника (и то програм који није акредитован!), а из расположивих материјала не може се сагледати веза тог новог програма са великим бројем већ акредитованих програма. Листа одабраних експерата за Пројекат (већину чине психолози, нема стручњака за велике домене људских знања које треба да обухвати национални оквир курикулума, некима недостају потребне компетенције за посао за који су ангажовани, већина је у статусу млађих експерата). Наведених 15 (!) ставки планиране обуке таквог је обима (и неодређености) да то није оствариво ни на веома дуги рок и тражи такве разноврсне и сложене компетенције да цела образовна заједница у

Србији једва да би могла да такав програм реализује. Свака од тих 15 ставки (на пример: „савремена концепција учења, начини и механизми осигурања учења у наставном процесу”; „приступи, методе и технике у креирању услова за учење”; „подршка развоју компетенција, учење усмерено на развој компетенција”; „трансверзалне компетенције наставника”; „специфичности наставе и учења у различитим доменима знања и компетенција”, итд.) могла би бити садржај обуке целовитих посебних програма обуке наставника. Овако прешироко и непрецизно дефинисан садржај планиране обуке носи велики ризик површности, што се тиче обраде садржаја, и опет отвара огроман проблем компетенција и прве групе од 10 „тренера тренера” и квалитета и компетенција 130 инструктора који треба да изведу обуку по школама (нарочито када се има на уму да се у оваквом каскадном систему обуке у великој мери губе и почетне вредности обуке). Посебан проблем јесте конфузија коју на терену, у школама и код наставника, може изазвати оваква концепција обуке (однос овог програма са појединим акредитованим програмима, да ли је ово замена за многе од тих програма, и сл.). И овде још једном: колико конфузије ће у школама Ср-

Проф. др Милосав Марјановић

бије створити овако недовољно осмишљен оглед и овако неодређене методе вредновања његових резултата? А изнад свега лебди питање: шта ће се моћи закључити на основу оваквог огледа и оваквог начина вредновања његових резултата? Одбор сматра да је обавезан да обавести Председништво САНУ, министра просвете, науке и технолошког и развоја, председника Управног одбора Пројекта, Национални просветни савет, ректора Универзитета у Београду, КОНУС, наставничке и учитељске факултете који треба да учествују у његовој реализацији, да у Пројекту ИПА 2011, на који се троше значајна финансијска средства, постоје огромни концепцијски и практични проблеми. У име Одбора за образовање САНУ, Академик проф. др Милосав Марјановић

ДНЕВНИК ЈЕДНЕ УЧИТЕЉИЦЕ

Акред вам се

Што рече један родитељ: ,,Радионицу имам и ја код куће, само је ми зовемо гаража, а поправљамо аутомобиле у њој!“ За то време сам ја покушавала да поправим његовог сина у својим радионицама, али тешко је кад не смем да га васпитавам, а морам да га едукујем

анимљиво је радити у просвети. Увек имаш само таблу и креду, али зато свако мало мораш да научиш нове изразе који дају озбиљност твом држању креде.

У почетку беше реч. Додаше јој таблу и креду, па тако настаде образовање. Онда је образовање постало едукација. Силни родитељи нису желели да им дете буде едуковано. Желели су само васпитано и образовано дете, али, добише – курикулум! А ми се радо ухватисмо за тај... курикулум, па кренусмо по семинарима, сатима и данима, викендима, летима и зимама... кад, дође опет неки нови министар(ка) па заједно с Дарвином остадосмо и без курикулума! Дарвин нам се вратио, али бодови које освојисмо преко курикулума одоше унеповрат. Ее, али се онда дошло до закључка да смо

традиционално досадни уз таблу и креду, па нас наговорише да их користимо активно радионичарски. Дотле нам традиционално образовани ђаци одоше као стручњаци у бели свет, нико им није замерио ни традиционално васпитање и образовање, ни то што нису курикуларно едуковани. А ми остадосмо у активним радионичарским методама. Што рече један родитељ: ,,Радионицу имам и ја код куће, само је ми зовемо гаража, а поправљамо аутомобиле у њој!“ За то време сам ја покушавала да поправим његовог сина у својим радионицама, али тешко је кад не смем

да га васпитавам, а морам да га едукујем. Активно. Не мере без француског кључа у радионици, господо! Одједном, испостави се да су ми нестали бодови из те активне наставе, опет треба да сам неактивна да бих на’ватала бодове. Немам више ни биографију. Сад имам портфолио. Што ја, што ђаци. Сад се сви трудимо да накитимо тај портфолио, чије је изворно значење – коферче! Мој прадеда с једним коферчетом отишао у Америку, вратио се као богат човек, а ја? Што ми већи портфолио, то ми мања плата... Сад уведоше нове обавезне семинаре. Неки су акредитовани,

неки неакредитовани. Наравно, као и целог живота, увек је боље тамо где ниси обавезан да будеш, па ми је лепше на неакредитованим семинарима. Међутим, притиснути између табле, креде и бодова, ИОП-а и ЛППР-а, колеге желе да иду на акредитоване семинаре. Додуше, још нам није јасно шта то тачно значи јер ће се опет десити да акредитовани изгубе акредитацију, а неакредитовани постану акредитовани... али, ко има времена да мисли о томе? Накупила сам много разних бодова, једино још нисам научила да их деци намажем на лебац, тако да мојој породици не значе ништа.

И сад, тако осеминарени, боље држимо креду, боље шкрипимо по таблама из традиционалног времена, кришом радимо оно што смо некад могли комотно – васпитавамо и образујемо децу док се правимо да их едукујемо

дитоваше ли е семинарчићи? А кад смо већ код акредитације, зна ли неко чему то служи (па још и не ради)? Као део тима за Стратегију образовања, на једном скупу сам с поносом изјавила да сам вртић пре 42 године завршила по Монтесори методу. То је истина, у вртићу биле запослене три младе васпитачице (од којих је једна била моја рођена мати) и радиле по методу тад чувене Марије Монтесори. Елем, кад то изјавих, силан акредитовани свет на том скупу са згражавањем ми рече: ,,Али, нема података да је пре 40 година тај метод био акредитован у Србији!“ Куку! Шта ћу сад? Хоће ли ми се признати што по неакредитованом програму заврших вртић? Хоће ли тим васпитачицама одузети лиценцу иако су све три већ 20 година у пензији? Три дана нисам смела мајци на очи да изађем! Како да јој саопштим да је узалуд васпитавала генерације и да је инкогнито радила неакредитовано? Васпитачици сам се извинила и рекла да морам заборавити све чему ме је у вртићу научила јер за то није имала акредитацију. Искупила сам се кафом и ратлуком, то сам могла да приуштим. У проблему сам јер у портфолију морам прећутати

тај Монтесори метод, а за други не знам. Ако на’ватам бодове на семинарима, који се популарно зову ,,Компетенције за... (дописати по жељи)“ а своде се на пресипање из шупљег у празно и на

Накупила сам много разних бодова, једино још нисам научила да их деци намажем на лебац, тако да мојој породици не значе ништа враћање из празног у шупље, можда могу да прикријем мрљу из вртића? И сад, тако осеминарени, боље држимо креду, боље шкрипимо по таблама из традиционалног времена, кришом радимо оно што смо некад могли комотно – васпитавамо и образујемо децу док се правимо да их едукујемо. Но, акредитације су већ оста-

виле трага и на ђацима. Већина средњошколаца иде само на часове на којима професор уписује одсутне, а на оне ,,неакредитоване“ већина не оде. Успела нам едукација!

Ивана Бошњак Бошњак Професорка разредне наставе у ОШ „Жарко Зрењанин” у Зрењанину

Вести ‘’Болоња’’ енормно повећала број стипендија У школској 2000/2001. години стипендије Министрства просвете добило је 1.147 студената који су имали просек изнад 8,5, нису изгубили ниједну годину и нису пренели испите из претходне године. После увођења болоњског система, школске 2012/2013. чак 14.021 студент је испунио ове услове и добио стипендију. Број академаца са високим просеком после 2006. године се годишње повећавао за око 2000.

Закон угрожава школе Забраном запошљавања у јавном сектору, школе су у опасности да остану без професора, а ђаци без часова. Ако наставник оде у пензију, на боловање или да отказ, ђацима нема ко да предаје. Да не говоримо о сеоским истуреним одељењима која често имају неколико ђака и само једног учитеља.

Преминуо Гашо Кнежевић Бивши министар просвете и редовни професор Правног факултета у Београду, Гашо Кнежевић преминуо је 14. марта у 61. години. Кнежевић је завршио Правни факултет у Београду, где је и докторирао, а у два наврата боравио је на специјализацији у Хагу. Од 1980. године био је запослен на Правном факултету београдског Универзитета, где је почетком 2000. дао отказ у знак протеста против кадровске политике те установе. Наредне године постао је министар просвете у влади Зорана Ђинђића.

Душан Павловић, професор ФПН

ПОКЛАЊАЊЕ ОЦ СРПСКОГ ОБРАЗО Наставници врше притисак једни на друге да се дâ виша оцена од оне коју ученик заслужује. То раде и родитељи и школска управа. Онај који жели да се томе одупре, често је изложен порузи и стигматизацији. Да би избегли притисак, наставници сами поклањају оцене

рофесор Факултета политичких наука Душан Павловић написао је на свом блогу предлоге за унапређење образовног система. Он је то урадио као део политичког програма за листу „Доста је било“, која је учествовала на изборима, а ми вам преносимо најзначајније делове.

Образовни систем представља филтер који друштву сигнализира ко треба да чисти улице, ко да ради за шалтером у пошти или банци, ко да лечи људе, а ко да предаје на универзитету. Као

филтер, наш образовни систем је на сигурном путу распада. Разлог томе је култура поклањања оцена која је све присутнија у основним и средњим школама. Према неким проценама, данас је у основним школама десет пута више „вуковаца“ него пре 30 година. Огроман број ђака данас има нереално високе оцене, што се јасно види по лошим резултатима које постижу на ПИСА тесту и на пријемном испиту за средњу школу (малој матури). Систем негативне селекције који се ствара у основној школи наставља се у средњој школи и на факултети-

ма. Али негативну селекцију је немогуће задржати само у образовању. Пре или касније, она захвата цело друштво. Уместо да најзахтевније и најодговорније послове обављају најквалитетнији појединци, систем омогућава исподпросечнима и незаинтересованима да „лактањем“ заузму важније позиције у здравству, судству, култури, уметности, политици, привреди, спорту итд. То „истискује“ из система оне вредније и квалитетније. Ови други су на крају принуђени да своју срећу потраже у неким другим друштвима која више

Препоруке за промену образовних установа n Приступ образовању мора да се промени – школовање деце (на било ком нивоу) треба да се схвати као припрема за реалан живот и тржиште рада, а не као репродукција знања без разумевања. n Савремена истраживања из неуронауке показују да мозак детета апсорбује највише информација између треће и седме године. Предлажемо да се граница за предшколско васпитање помери на пет година и да деца полазе у основну школу са шест година. n Садржај наставног програма у основним и средњим школама треба да се поједностави, да се разумно редукује и фокусира на знања и вештине које су важне за друштвени живот и за будуће радно место. n Уместо да знање деце оцењујемо по количини запамћених информација, морамо да оцењујемо способност деце да знање примене у животним ситуацијама; једино ако се фокусирамо на примену, имамо шансу да од деце престанемо да захтевамо да „бубају“ и да их оспособимо да размишљају. n Неопходно је увести систем поређења успеха из основне школе и резултата са мале матуре; школе чији ђаци покажу исто знање на малој матури као у основној школи, добијају повећање зараде. n Основна и средња школа треба да остану обавезне и бесплатне за све, али да бисмо добили квалитетније школство, неопходно је изједначити приватне и државне основне и средње школе; без конкуренције међу школама нема квалитетног система образовања; родитељи треба да имају могућност да „гласањем“ одлуче које су школе добре а које лоше.

ЦЕНА ЈЕ РАК-РАНА ОВНОГ СИСТЕМА

Вести Припреме у јеку Школе и факултети у Србији организују припремну наставу за будуће ђаке и бруцоше, на Интернету постоје бесплатне припреме, али велики број њих похађа и приватне часове. Међу њима су и они чији је просек чиста петица. Приватни двочас за основце кошта око хиљаду динара, док је цена за припрему пријемног испита за факултете дупло већа.

ФССШБ: А реформа образовања? Форум средњих стручних школа Београда упутио је писма лидерима политичких партија и њихових одбора за образовање у којем тражи да доставе своје планове реформе стручног образовања у Србији. Председник ФССШБ Милорад Антић каже да половично спровођење усвојене Стратегије образовања ‘’води ка укидању многих средњих стручних школа, стварању дефицита у производним занимањима, као и настанку технолошких вишкова у тим школама.

цене труд од поклањања оцена, и квалитет од лактања. Култура поклањања оцена јесте рак-рана нашег образовног система. Наставници у школама данас нису суверени у давању оцена. Уместо њих, коначну оцену закључују одељењска већа. Наставници често врше притисак једни на друге да се дâ виша оцена од оне коју ученик заслужује. То раде и родитељи и школска управа. Онај који жели да се томе одупре, често је изложен порузи и стигматизацији. Да би избегли притисак, наставници сами поклањају оцене. Тако наша деца први пут у животу сазнају

шта је негативна селекција. Они који су дошли до одличних оцена а нису их заслужили, настављају да даље кроз живот захтевају награде и важне друштвене позиције иако их не заслужују. Предлажемо три мере којима је могуће искоренити културу поклањања оцена. Прво, наставници морају да буду суверени у одлучивању. Друго, притисак на наставнике да поклањају оцене, ма од кога долазио, мора да се третира као мобинг и да буде подложан озбиљној правној санкцији. Треће, на крају школовања сваке генерације неопходно је упоредити просечну оцену

сваког ђака из основне школе са оценом добијеном на малој матури. Наставници школа у којима се покаже велика корелација између ове две оцене добијају награду у виду ванредног повећања зараде. Са оваквим системом сви наставници имају подстицај да реално оцењују, без обзира на то да ли ђаку треба да дају двојку или петицу. Важно је да свака оцена буде реална да би просечна оцена сваког ђака била што ближа оцени на малој матури. Сви наставници отуда имају додатни интерес да се одупру притиску који се врши како на њих, тако и на друге.

Потребне су промене програма и уџбеника веронауке Чак 60 одсто вероучитеља православног катихизиса сматра да захтеви тог предмета нису примерени могућностима ученика. Такође сматрају да уџбеници нису квалитетни, а имају замерке и на садржај програма. То су резултати истраживања Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања, у коме је учествовало скоро 200 вероучитеља из шест градова у Србији.

Вести Сабо: Слом српске науке у 2013. У 2013. години дошло је до слома српске науке, јер су тадашњи министар и новоизабрана екипа у Министарству просвете и науке смањили средства за рад истраживача око четири пута, поручио је Тибор Сабо, саветних ректора Универзитета у Београду, дугогодишњи помоћник министра задужен за науку.

Неопходна промена садржаја предмета грађанско васпитање Резултати анализе Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања показују да је, 13 година након увођења, неопходна промена садржаја предмета грађанско васпитање. Анализа указује и да је потребна обука наставника. Наставници се жале и на неквалитетне приручнике.

Србија извезла 30.000 интелектуалаца Србија данас на свим континентима има 30.000 интелектуалаца, стручњака, професора, студената, научника, оцењује проф. др Владимир Гречић, експерт за миграције и аутор књиге "Српска научна дијаспора". Према подацима из 2010. године, у Европи имамо 4.000, а у Америци чак 6.000 научника, од чега 35 академика. Научника из Србије има у Канади, Немачкој и све више у Великој Британији», прецизирао је Гречић.

ИНТЕРВЈУ РАЈНА ДРАГИЋЕВИЋ, професорка

КОСТА ВУЈИ Младима је довољно да отворе многе наше новине или да укључе многе телевизијске канале и да почну да тону у бесмислене садржаје

ајна Драгићевић, професорка српског језика на Филолошком факултету у Београду, коју многи пореде са чувеним Костом Вујићем, постала је позната прошлог јуна када је одржала говор пред студентима завршне године студија српског језика и књижевности.

Професорка смиреног гласа и префињене лепоте тада је устала против бесмисла и гласно поручила да узор младима треба да буду професори, а не певачице и старлете. Њен говор изазвао је бујицу коментара и критика, али у првом реду били су они који су апсолутно подржали сваку њену реч. Делове тог говора преносимо и ми (види оквире), док смо сусрет са њом искористили за разговор о зрнцима бунта, о успесима и неуспесима у каријери, као и о сталном поправљању

себе као алата за поправку читавог света. Професорка Драгићевић истиче да се иза нових професија, офис асистенти, ивент координатори или велнес консултанти, често крије изостанак суштине, док се за професора, лекара или судију увек зна „ко су и шта су“. – Страни називи за занимања некима служе као штит којим крију чињеницу да, у ствари, немају занимање. Када се неко представи као менаџер, могуће је да је образован за то занимање, али је исто тако могуће да је само отворио некакву фирму и самопрогласио се за менаџера. Данас има много таквих занимања за које се неки самопроглашавају. Наглашавам – то је, наравно, на штету правих стручњака за та занимања. Међутим, нико не може једног јутра да се пробуди као профе-

сор и да се запосли у школи. n Шта Вас је прошле године подстакло да говорите о старлетама, савременим друштвеним девијацијама, новим професијама...? – Читала сам анкете о узорима српских тинејџера. Резултати су поражавајући. Испоставило се да су естрадне звезде најчешћи узор девојчицама у Србији. То значи да нам децу не васпитава ни породица ни школа, већ естрада, то јест медији који промовишу кич културу. Зато сам написала да професори треба да се потруде да они постану узори омладини, а не старлете. n Како то мислите? – Против таквих појава бори се васпитањем и образовањем.

Рајна студенткиња проверава Рајну професорку – Имам обичај да свој професионални живот анализирам из свог угла, али из времена када сам била ученица и студенткиња. Допуштам ученици Рајни да вреднује поступке, ставове, захтеве, критеријуме професорке Рајне. Доста тога сам сагледала посматрајући себе из ученичке перспективе. У последње време анализирам свој рад и из родитељског угла. Као мајка два сина, која има велика очекивања од наставника који им предају, често размишљам о очекивањима родитеља мојих студената. И те како сам свесна тога да су многи моји студенти дошли у Београд са великим жељама и плановима, да су се њихови родитељи можда свега одрекли да би им омогућили ваљано образовање, и зато се трудим да ни њих не разочарам.

а чији је говор студентима узбуркао јавност

ИЋ 21. ВЕКА Школа и породица морају бити на челу борбе против некултуре

Ми смо у медијској блокади јер неваспитани и необразовани уређују медијске садржаје и обасипају нас шундом и некултуром. Младима је довољно да отворе многе наше новине или укључе многе телевизијске канале и да почну да тону у бесмислене садржаје. Школа и породица морају бити на челу борбе против некултуре. n Јесу ли Вас изненадили бројни коментари и реакције на Ваш говор? – Веома ме је изненадила толика заинтересованост за моје обраћање студентима. Нисам могла ни да наслутим да се нешто тако може догодити. Мислим да нисам рекла ништа што већ многи пре мене нису рекли. Ипак, боље би било да га нису читали баш сви јер су многи читаоци занемарили чињеницу да се нисам обратила целој Србији, већ само студентима који су одслушали четврту годину студија на

Вести Блокирани рачуни у чак 73 школе Према подацима НБС, почетком фебруара у Србији су у блокади биле 73 основне и средње школе, са дугом од 120, 6 милиона динара, без камате. Највећи дужник међу њима је Графичка школа са Новог Београда. Рачуни школа блокирани су због неисплаћивања јубиларних награда, материјалних и трошкова инвестиција, превоза ученика и запослених, као и неизмирених рачуна за грејање, струју...

Професори желе статус службеног лица Подаци Форума београдских основних школа кажу да је 80 одсто наставника претрпело неки вид насиља од ученика или родитеља. Вербално и психичко насиље доживело је 87 одсто, а скоро трећи њих је прећено. Туче, вређање, скидање и остали облици насиља су све израженији, због чега су наставници тражили статус службеног лица.

Солидарни порез професоре тера на приватне факултете Представници Конференције универзитета Србије затражили су од министарстава финансија и просвете да ауторски хонорари за учешће у међународним пројектима и сарадња са привредом буду изузети од солидарног пореза. Уколико се то не испуни, поручују да професори неће бити мотивисани да учествују у овим пројектима и да ће отићи на приватне универзитете. Такође, на тај начин ће и факултети изгубити значајна средства која су користили за плаћање рачуна, набавку потребне опреме...

Вести Ђаци желе образовање корисније за живот Ученици старијих разреда основних и средњих школа из девет градова Србије сматрају да њихово школовање мора имати више везе са реалним животом, показују резултати анкете коју је спровела организација Грађанске иницијативе. Ђаци, такође, мисле ће се такво стање тешко променити због недостатка новца, застарелих наставних програма, али и наставника који се не прилагођавају променама у окружењу.

Код приватника сви дипломирају На приватним факултетима у Србији годишње више студената дипломира него што их се упише на студије, пре свега због пребацивања са државних на приватне универзитете, мањег броја нових бруцоша, али и велике пролазности на испитима. Само ове школске године на све приватне факултете у нашој земљи уписало се 6.986 студената, а на приватне високе школе 1.573 матураната.

Мобинг или заштита Форум београдских гимназија тражиo је од Министарства просвете да у 14. београдској гимназији буде укинут видео-назор у учионицама, јер угрожава безбедност професора. Часови у 14. гимназији снимају се већ седам година, а запосленима никада нису објашњени разлози због којих се то ради. ФБГ верује да камере служе за надгледање запослених који годинама трпе тихи мобинг директорке.

Децу нам не васпитава ни породица естрада, то јест медији који промо Катедри за српски језик Филолошког факултета Универзитета у Београду. Можда је због тог неразумевања контекста било тако много учитавања, додавања онога што нисам рекла, занемаривања онога што се подразумева. Нисам се добро осећала. n Зашто нема више гласова попут Вашег, а сваки дан „искаче“ нека нова старлета? – Можда нам се чини да се оно што сам рекла подразумева и да о томе зато не треба говорити. Ипак, испоставило се да је грађанима Србије такво обраћање било веома нужно. Сматрам то потресним јер толика потреба за указивањем на стварне вредности и за раздвајањем вредног од безвредног говори, у ствари, о томе колико смо ниско пали чим нам је потребно да нам неко други укаже на пут којим треба ићи. n Ко је Вас научио, или шта

“Волите своје ученике. Упознајте их са оним племенитим што носе у себи, а чега често нису свесни. Извуците оно најбоље из њих. Подигните им углед у њиховим сопственим очима. Нипошто им не поклањајте оцене, али им стално омогућавајте да поправе оцене које имају. Препознајте и поштујте њихов труд. Покажите им да могу бити успешни ако раде. Не убијајте им вољу!”

Вас је научило, шта значи бити професор – каријера факултетског професора, неки Ваши наставници, кућно васпитање или комбинација свега тога? – Понекад се чује мишљење да се људи рађају као талентовани или неталентовани за предаваче. Мени се чини да за професорско занимање треба учити, као и за свако друго. Највише сам научила од својих наставника – од основне школе до факултета.

Ученици пореде своје професоре и непогрешиво разликују оне који добро обављају свој посао од оних који то лоше раде. Поштовање или презир које ученици осећају према својим предавачима у потпуности се разликују од таквих осећања према другим људима са којима се они срећу. Осећања према наставницима и духовни садржаји које добијају од оних наставника до којих држе остављају трајне последице на живот младих људи и обликују их за цео живот. Исто је, нажалост, и са траумама које деца понесу из школе. Тај утицај се може поредити са оним који носимо из породице. n Ганди је рекао: „Буди промена коју желиш да видиш у свету“, исто оно што сте Ви рекли... Може ли појединац професор да промени бар микросвет учионице? – Најдубље верујем да промене

Осећања према наставницима и духовни садржаји које добијају од оних наставника до којих држе остављају трајне последице на живот младих људи и обликују их за цео живот. Исто је, нажалост, и са траумама које деца понесу из школе. Тај утицај се може поредити са оним који носимо из породице

Вести Странке куповале гласове средњошколаца Странке у предизборној кампањи за 2.000 динара купују гласове средњошколаца који су тек постали пунолетни и стекли право изласка на изборе, сазнаје

а ни школа, већ овишу кич културу “Ваша моћ је огромна и ваш задатак је од стратешког значаја. У томе је разлика између вас и разноразних менаџера, консултаната, координатора, администратора, оператера, богатих власника локала и осталих експерата за продавање магле. У њиховим рукама су пројекти, локали, авиони и камиони, а у вашим рукама је будућност ове земље. Никада немојте заборавити: ви сте професори!”

Радио телевизија Војводине. Новосадски средњошколци отворено признају да им партијски активисти свакодневно нуде новац да гласају

Успех и неуспех

за њих. Они сведоче да није

n Шта је за Вас професионални успех? – Највећи професионални успех јесте радити посао који стварно волите и који доживљавате као поље у коме нешто можете да промените и да допринесете. Успешан је онај ко је способан да објективно постави циљеве и да их, уз много труда, на крају и оствари. n А неуспех? – Сматрам да сам одабрала одлично занимање и сада полако остварујем своје тежње. Као неуспех доживим када се моја добра намера понекад не препозна као таква, већ се погрешно протумачи. Има и таквих примера у мом професионалном животу. Тужна сам када разочарам некога, али то је неминовно у животу свакога од нас, и приватном и професионалном. Ето, и моје обраћање студентима изазвало је различите реакције.

како је 2.000 динара добар

на глобалном плану крећу од промена у микросветовима, а – Надам се да их је моје вимо. Поштени људи се стално учионица је одличан (можда и обраћање охрабрило и улило преиспитују да ли су изабрали најбољи) пример микросвета из им бар мало професионалног и прави пут јер им све око њих гокојег могу кренути промене ка личног самопоуздања. И грађење вори да постоје и лакши путеви. осталим сферама живота. Мласамопоштовања је важна улога Зато је важно поставити ствари дим људима је потребно понудити школе и универзитета, нарочито на своја места и осоколити оне систем вредности за који могу да у овим временима у којима жикоји то заслужују. се ухвате и од њих створе полазиште за свој духовни Савремено друштво им свет. Тај систем могу каже: „Све је дозвољесвој узор ете буд да е дит “Зато се тру стећи само у породици но“, а Ви се залажете за свих тив про рат у е нит ученицима. Кре еи у школи. Они не праве вредности. Јесте ман ца, ачи пев , уша нзор старлета, спо те могу постати квалитетли некада посустали у еди поб и , ена нисм биз , кенки, тајкуна она аци ни људи ако очекујемо таквом односу према жијент ори и тат пос ате их. Ви им мор рат да их васпитавају улица, воту и професији, који тај За ! оту жив у ик ион тачка, свет ог естрада, Фејсбук или подразумева поштовање свак о скор вно дне ута имате 45 мин е ћет компјутерске игрице. свих хуманистичких и еди Поб о. мал није то а радног дана, саетичких правила? да себе од све и дат е тако што ћет им свој n Сматрате ли да је те ави дст пре да ба држаје које тре дљиВаш чувени говор – Рећи ћу само да када ученицима учините занимљивим, узбу ако променио нешто у бих поново морала да о сам е том у те еће Усп вим, свежим. ите рад поимању професије бирам професију, изао шт оно ите вол ако много знате, да у Ваших младих колега брала бих исту. Нисам мог то и ниц Уче . ени већ и ако сте пос или их је само размрпосустала јер не знам за о!” шив огре неп то и препознају, дао? другачији живот.

у питању једна партија, а џепарац, многи пристану на договор.

Матурске вечери Цене прослава матурских вечери крећу се и до 7000 динара по ученику, колико београдски хотели наплаћују вечеру на бази шведског стола, неограничено безалкохолно пиће, водитеља прославе и, наравно, музичаре. А као водитељи ових прослава све чешће се појављују популарна ТВ лица, што додатно поскупљује матурски "аранжман". Да је матура скупља од прославе венчања, потврђује податак да је цена свадбене прославе у тим истим хотелима и ресторанима дупло јефтинија – око 30 евра. На све то, родитељи матураната тек треба да им купе свечане ципеле, одела или хаљине.

Вести Мултимедијалне табле и компјутери До краја школске године нову опрему добиће студенти 27 факултета на пет универзитета – у Београду, Новом Саду, Крагујевцу, Нишу и Новом Пазару. Компјутери, библиотеке, намештај, софтвер, комуникациони уређаји, средства за лабораторије, метеоролошка опрема, астрономска и опрема за нанотехнологију, материјали за тестирање, за роботику, испитивање карактеристика пловила, за екологију и енергетски ефикасне зграде и системе, медицинска опрема, пилот-постројење за прераду житарица... део су заједничког пројекта унапређења високошколских установа Министарства просвете и Европске уније (ЕУ ХЕТИП).

Прошле године посао изгубило 200.000 људи У 2013. години више од 420.000 особа пријавило се на евиденцију Националне службе за запошљавање. Тако је број незапослених у Србији прешао 750.000. Представници Уније послодаваца Србије и синдиката упозоравају да је око 200.000 људи остала без посла прошле године. Остатак незапослених чине они који од раније немају посао, као и сви млади који су дипломирали прошле године и нису успели да се запосле у 2013. години.

Синдикат радника у просвети Србије Министру просвете, Националном просветном савету и Заводу за унапређивање образовања и васпитања

Предлози за унапређење система основног и средњег образовања и васпитања у Републици Србији

Услед повећаног броја административних обавеза наставника, неопходно је тачно дефинисати динамику испуњавања тих обавеза у решењу о 40-часовној радној недељи или у дужим временским периодима. „Наставник у основној школи у обавези је да на крају полугодишта опише степен испуњености стандарда и постигнућа ученика и да то унесе у ђачку књижицу.“ Брисати овај члан.

У постојећем правилнику о стручном усавршавању и стицању звања наставника, васпитача и стручних сарадника („Службени гласник РС“, бр. 72/09, 52/11 и 55/13) није довољно вредновано усавршавање наставника у својој стручној области.

Приликом акредитације семинара за стручно усавршавање наставника, васпитача и стручних сарадника, потребно је више пажње посветити њиховој употребној вредности. По правилу, одржавају се викендом и потребно је обезбедити да се одржавају радним данима.

Постоје бројне примедбе због некоректног односа органа стручно-педагошког и инспекцијског надзора (екстерна евалуација, просветни саветници и инспектори) који се тичу понижавајуће и увредљиве комуникације са наставницима. Потребно је размотрити систем вредновања рада финансијске службе у школама јер није исти посао уколико школа има 1200 ђака или 120 ђака, а имајући у виду законска решења о буџетским корисницима.

Размотрити могућност повећања додатка на плату за разредно старешинство, имајући у виду све већи број обавеза разредног старешине.

У циљу обезбеђивања недостајућег кадра за производна занимања и занате, Национални просветни савет Републике Србије требало би да у сарадњи са ресорним министарствима осмисли стратегију и правце развоја система образовања и васпитања како би ова занимања постала интересантнија ученицима.

СИНДИКАТ РАДНИКА У ПРОСВЕТИ СРБИЈЕ СРПС има 21.300 чланова запослених у школама Србије и окупља следеће синдикате образовања: Синдикат образовања Београда (6000), Независни синдикат просветних радника Војводине (6000), Синдикат просветних радника Војводине (6000), Форум средњих

стручних школа Београда (1400), Синдикат образовања Пожаревац (1000), Форум београдских гимназија (700) и Београдски синдикат основних школа (200). Главни центри су: Београд, Сомбор, Нови Сад, Кикинда,Зрењанин, Рума и Пожаревац.

Председништво СРПС СОБ Београд: ▶ Слободан Брајковић (председник) ▶ Драган Драшковић ▶ Светлана Милутиновић (потпредседница) ▶ Сњежана Павловић

НСПРВ Сомбор: ▶ Здравко Ковач ▶ Мирољуб Бјелетић (потпредседник)

НСПРВ Зрењанин: ▶ Ранко Хрњаз (генерални секретар) ▶ Олгица Протић

СПРВ Нови Сад: ▶ Александар Требатицки

СПРВ Кикинда: ▶ Милан Трбовић (потпредседник)

СПРВ Зрењанин: ▶ Наташа Ненин

СПРВ Рума: ▶ Јордан Станојковски

ФБГ Београд: ▶ Миодраг Сокић (потпредседник)

ФССШБ Београд: ▶ Милорад Антић (потпредседник) ▶ Бобан Марић

СОП Пожаревац: ▶ Милош Мијатовић (потпредседник)

Вести Хрватска уводи Теслин празник Влада Хрватске одлучила је да се у тој држави прогласи Национални дан Николе Тесле мада још није одредила који ће то датум бити.

ПЛАТНИ РАЗРЕДИ Крстићев или „кубански модел“?

СВИ ЋЕМО НА МИНИМАЛАЦ

Како кажу, биће то дан науке, технологије и иновација. Тесла је рођен на територији данашње Хрватске, у Смиљану, у породици православног свештеника.

Доктори наука ничу као печурке Број студената докторских студија у Србији повећао се у последњих пет година чак пет пута, показују подаци Завода за статистику. У Београду је број докторанада са 405 порастао на скоро три хиљаде. Стручњаци поручују да није докторирао само онај ко није хтео.

Одбрана и заштита поново у школама? „Свакако не би било лоше да нове генерације добију основне информације о предмету Одбрана и заштита. Добро би било да се припремом тог предмета не бави само војска, већ и стручњаци за образовање. Најгора варијанта јесте стварање још једног предмета који ће да се своди на голо бубање“, каже Иван Ивић, пензионисани професор Филозофског факултета и један од аутора Стратегије развоја образовања.

апослене у јавном сектору, а поготово просветаре, интересује да ли ће министар Лазар Крстић успети у својој намери да уведе платне разреде у цео овај сектор. То би значило да запослени у јавном сектору који раде исте послове, без обзира на то у ком су делу сектора, буду једнако плаћени.

На последњим преговорима у Министарству финансија, за СРПС, Синдикат високог образовања и Синдикат предшколских установа платни разреди су били прихватљиво и једино решење, док су СОС, УСПРС и „Независност“ декларативно били за платне разреде, али како

су истакли алтернативу да се коефицијенти у просвети повећају за 10 одсто, дефакто су били против. Стога и не чуди одбијање ових синдиката да потпишу протокол јер, наводно, „платне разреде не прихватају неке јавне службе“, заборављајући да те службе управо не желе да прихвате платне разреде јер ће тиме одржати бољу позицију од оних који су остали „заробљени“ превазиђеним системом плата у јавном сектору (просвета, култура и једним делом здравство). „Чувар државног трезора“ уверавао нас је да ће до јула ове године бити уведени платни разреди за запослене у јавном

сектору и због чињенице да је за буџет садашње стање неодрживо. Ипак, нисмо оптимисти да ће се то и десити јер су сада на реду избори и конституисање новог сазива Парламента и Владе. За просвету је свакако лоше што нема потписан протокол који би био писани облик гаранције да предстојећа нова Влада неће напустити реформски курс и идеју о рационализацији јавног сектора, у коме је запослено чак 781.000 људи. У супротном, чека нас „кубански модел“ финансирања јавних делатника – сви запослени имаће минималац! Хаџи Здравко М. Ковач, СРПС

Велики Брат у учионици

Четрнаеста: Камерама у корист „недужних” ђака и против „лоших” професора

ви синдикати просвете Београда подржали су 3. марта једночасовни штрајк упозорења запослених – чланова ФБГ у Четрнаестој београдској гимназији. Повод за штрајк била је самовоља директорке школе која је, упркос одлуци Дисциплинске комисије да се ученик који је своју професорку гађао мобилним телефоном на часу избаци из школе, свесно изиграла законски процес искључења и произвела његову ништавост.

Као и увек у сличним случајевима, у питању је „пријатељска варијанта“ директорке са утицајним родитељима проблематичног ученика, а на штету колега и осталих ученика. На лоше ствари смо већ одавно навикли. Боримо

се против њих онако како знамо и умемо. Међутим, и од лошег има горе! Директорка школе је снимак са

Ко је одобрио новац за камере у учионицама Четрнаесте када се зна да 50 одсто школа у Србији нема санитарне чворове?

спорног часа неовлашћено дала родитељима, у жељи да покаже и докаже да ученик није гађао професорку. Питаћете се какав снимак са часа. Па видео-снимак! Нисте знали? Сви часови у Четрнаестој београдској гимназији снимају се видео-камерама! Сада се зна: Четрнаеста београдска гимназија једина је школа у Србији у којој се сви

ПРВО ВЛАДУ, ПА ЗАКОН О РАДУ

ацрт Закона о раду је пао! Нови нацрт мораће да сачека прави социјални дијалог.

Напори и претње штрајком гранских синдиката уродили су плодом: Влада РС је у по-

следњем моменту спречила усвајање нацрта овог закона, који је претио да изигра запослене и драстично умањи њихова права. Оваквом исходу догађаја највише је допринео министар привреде Саша Радуловић, који

часови снимају „у циљу безбедности ученика на часу“! Да ли то значи да је Четрнаеста најнапреднија школа у Србији? Да ли је снимање часова та магична формула која ће сведочити у корист „недужних” ђака и против „лоших” професора? Ко је одобрио новац за камере у учионицама када се зна да 50 одсто школа у Србији нема санитарне чворове? Да ли се родитељи малолетних ученика ишта питају? Да ли је могуће да наши ђаци нису безбедни на часу? Шта ћемо са ученичким правима, са правима на приватност, са правима запослених? Зашто се та пракса (уколико је корисна) не уведе у све школе? М. С.

је својим неодмереним изјавама у јавности изазвао сасвим супротне ефекте од оних које је желео. Бивши стечајни управник сада је и бивши министар привреде, бивша је и Влада, а ми добисмо изборе, па ћемо поново о Закону о раду!

24 ПОЗНАТИ ГОВОРЕ ЗА ФБГ

ГЕОГРАФИЧАРКЕ Н Милош Биковић глумац

Немам довољно искуства да то постанем, али бих предложио да се промени филозофија образовања и знања. Веома је важно променити смисао школства, од оног „да ученик зна“, до тога да „ученик буде“. Знање је као оружје које стављамо у руке деци, не размишљајући о томе како ће га они употребити. Информација по себи нема никакав предзнак. Уколико професори понуде прави смисао знања и објасне сврсисходност науке, ђацима ће бити пријатније да уче. Тако би лакше савладавали градиво ако знају зашто то раде и који је исправан начин да то примене, јер ће им осећање да треба да остваре мисију, као и осећање одговорности, улити самопоштовање и осећање припадности и корисности.

Издвојио бих Љубицу Копривицу, професорку српског језика из гимназије, која нам је усадила љубав према књижевности. Мој ментор на факултету био је и још је Драган Петровић, човек коме сам много захвалан и од кога сам много тога научио. Неша Ненадовић из школе глуме научио нас је како да се дистанцирамо и од успеха и од неуспеха, што је од огромног значаја, посебно када имате 12–13 година.

Ако код неког професора сви или већина ђака имају лоше оцене, то значи да са њим нешто није у реду. То не треба игнорисати. Остали наставници би требало да утичу на своје колеге, да им помогну да реше проблеме или да чак и оштрије реагују на неке појединце јер сносе одговорност за све будуће генерације ученика.

Познате личности за ФБГ говоре о томе шта би им били први потези на месту министра културе, затим о својим омиљеним професорима, као и онима који им нису остали баш у лепом сећању. Судећи по одговорима, професорке географије су најчешће биле далеко од идеалног Косте Вујића.

1. Шта бисте прво урадили као министар просвете? 2. Ко је био ваш Коста Вујић? 3. Ко вам је био контра-Коста?

НАЈОМРАЖЕНИЈЕ ЛЕНА КОВАЧЕВИЋ џез певачица

1. 2.

Потрудила бих се да се спасу школе у малим местима, где се због наталитета гасе и нестају, што ђацима на периферији ускраћује могућност да се школују.

Професор историје музике на факултету био је рођени комичар, сјајан музичар, права енциклопедија. Његова предавања су се препричавала, а кроз час или „еру“ о којој прича обавезно је морао да провуче неки скеч или седне за клавир и нешто одсвира. Допадало ми се што је остао дете.

У средњој школи сам се „домогла“ онога што највише волим, а то је музика и некако смо се сви добро разумели. Ипак, моја генерација је ишла у школу у време бројних протеста... требало је бити добар ђак, али и некакав „истомишљеник“. Не могу рећи да нисам чула по коју реч о томе. Некакве ситне неправде говориле су за себе, али то је све.

ТОМА ФИЛА адвокат

Моја жена је помоћница министра просвете и прво бих њу отпустио, а онда би то био крај и мандата и брака. Тако да можемо одмах да пређемо на следеће питање.

Моја генерација је последња имала осмогодишњу гимназију. У трећем разреду бирали смо други страни језик и сви смо одабрали немачки да би нам и даље предавала Стака Смиљанић. Свима нам је била као мајка и обожавали смо је, међутим, последица тога је да нико од нас није научио ни реч немачког. Мислим да не бих знао ни да бројим... Сви су наставили да уче француски или енглески, али ми смо са Стаком уживали. Сваке године смо се виђали с њом, до пре две године када је умрла.

Најгори су ми били они комунистички професори који су се „увлачили“ Титу и партији. Посебно професорка географије која је, иако рођена Шумадинка, због Броза почела да говори јекавицом! Кратко би држала предавање о географији, а остатак времена причала о НОП-одредима. „Знате, децо, постоји тамо неки Амазон, велика река, али има код нас Неретва на којој се одиграла велика битка“, или: „Ове планине је прелазио друг Тито са партизанима, а на овом месту је била Друга непријатељска офанзива“. Тако да, све и да сам волео Тита, они би ми га огадили.

26 БОЈАНА ЛЕКИЋ ТВ ауторка

Ситуација у нашем образовном систему таква је да не бих знала шта ћу пре. Иначе сам професор и дете два професора. Ја сам се малтене родила на седници, а читавог живота сам пратила и системска дешавања у овој области. Данас је ситуација баш лоша, а немам утисак да ће скоро бити боље. Наше школе су у катастрофалном стању, у многима нема ни тоалета. Не постоје јасни критеријуми за приватно школство, па имамо девалвацију и знања и диплома. То ми је страшно. Наша деца су функционално неписмена, затрпана гомилом података, уче напамет и без разумевања.

Имала сам среће да током школовања имам доста професора које и дан-данас памтим као предивне људе, а који су ме осим градива, учили и позитивним вредностима и људским врлинама. Моја учитељица Радмила Ђукић је, заправо, била наставница, па нам је постала разредна и кад смо кренули у пети разред, што је створило ретку ситуацију да вас иста особа води кроз свих осам година. И данас имам утисак да ми је она заправо рођака. Наставник Спас Харизанов је, подједнако као и гени мог тате, заслужан за то што обожавам физику и до данас нисам заборавила ништа од оног што ме је научио. И данас, кад хоћу да кажем да онај ко те нешто учи мора то да чини тако да ти разумеш о чему је реч, ја кажем: „Што би рекао Хари: ’Сило, сило, зашто си ти сила, а ниси Жика?’“ А кад смо са њим ишли у Народно позориште на балетске преставе и оперу (о, да, тада се то радило!), он је говорио: „Само се ви налазите код коња, ја ћу вас чекати код књаза.”

Нисам волела професоре који су своје незнање или неспособност да нам пренесу знање сакривали маском недодирљивих и строгоћом. Никад их се нисам бојала, баш као што их нисам ни поштовала. Не постоји последица због које ћу поштовати лажне ауторитете, зато и имам однос какав имам према већини политичара. Моја мама се због тога читавог живота због мене секира. Али ме зато воли и као човека, а не само као ћерку.

РАДОВАН

Давно сам проведен кроз школе, давно, премда никада нисам престао да учим... Супруга моја и ја деце имали нисмо, самим тим ни „личног увида“ у токове просвећивања и образовања данашње младежи. Осим тога, ни пристојно није да себе замишљам у улози министра, поготово да јавно и „по својој памети“ говорим о томе шта би било кад би било... Чини ми се, ипак, како би ваљало да нам главна брига буде: како младе научити да уче – у школи и мимо школе...

27 МАРКО ВИДОЈКОВИЋ писац

Да сам министар, увео бих кућно основно образовање. Наш образовни систем личи на зомбија претходног образовног система, који је убијен прекидом СФРЈ, а онда је зомбификован деведесетих. Наставници немају никакав ауторитет, ученици немају никакве идеале, тако да вреди размислити о промени темеља нашег пропалог трулог капиталистичког друштва и тек са том променом може доћи до квалитетне промене образовног система. Пошто од тога нема ништа, да сам министар, најчешће бих обилазио школе које имају дил с провереним роштиљџијама и тамо таманио ћевапе, киселу и домаћу шљиву, коју директор крије испод стола а која је прекјуче стигла из „родног краја“.

2. БЕЛИ МАРКОВИЋ књижевник

Стицајем околности, у мом „животном филму“ улогу професора Косте Вујића „изнела“ је госпођа Милева Станковић, професорка француског језика и разредни старешина (Основна школа „Војислав Вока Савић“ у Лазаревцу), која је нас, своје ђаке, научила да примамо истину и да се не одричемо своје личности. А то никада,

па ни у ђачком добу, није лако било...

Ех, „контра-Коста“ ко је био? Данас, многе године пошто су минуле, професори моји готово светитељске ореоле око својих глава имају... А намћор или строг неко од њих да ли бејаше? Не, намћор није био нико, а строг – понеко, или нам се тако само чинило... Нама, „окачењачком јату“...

Зорица Радић, учитељица од првог до четвртог основне, ОШ „Вук Караџић“, Београд (1982–1986). Жена која нам је била друга мајка, научила нас је потпуном смислу пионирске заклетве, то јест чињеници да је у животу најбоље бити добар друг и марљив ученик. Касније у основној, од 1987. године, како је систем почео да се урушава, а са њим и поверење у наставнике и њихов ауторитет, професоре смо све чешће гледали као јадне будале које не знају шта ће са собом у новонасталој ситуацији. Често смо их понижавали, узалудно су се бранили, а у средњој је било још горе, ниси могао да разазнаш ни ко је ученик а ко професор. Сви смо били жртве рата и Милошевићеве диктатуре, а у четвртој години били смо чак и ортаци. Али не ортаци као гимназијалци Косте Вујића, него ортаци у смислу „одем да Вам купим карту за воз за Шид, а не морам на пети час“.

Било је и таквих контрапримера, професора који су потпуни лудаци, и тих деведесетих изгледали су као одбегле дивље животиње из некаквог зоолошког врта професора, попут професорке ФИЗИКЕ, која је силне ученике ОБОРИЛА НА ПОПРАВНОМ, у ПРАВНО-БИРОТЕХНИЧКОЈ! Право је чудо како је такав монструм мирно отишао у пензију а да није добио адекватну казну од ученика, или барем од неког родитеља.

Једну трећину државног школства бих приватизовао. Увео бих законску регулативу и прописе о приватном школству (посебно о универзитетима) који искључују тајкунизацију коју су донели социјалистички и демократски „приватници“. Увео бих средишњи тест знања ученика свих разреда по чијим би резултатима у основи били рангирани и у извесној мери награђивани наставници и професори. Плате наставника и професора постепено би биле доведене у однос према просечној плати у

Ивана Зарић ТВ лице

Укинула бих овакву малу матуру и све што мучи и малтретира децу. Мотивисала бих професоре и ученике да предају и уче са задовољством. Учење је лепо и важно, не сме да буде терет. Избацила бих много тога из наставног програма, а нешто убацила, јер мислим да су деца често оптерећена бесмислицама које им у животу неће бити потребне.

Обожавала сам професора математике господина Михалчића у Петој београдској гимназији. Једно време био нам је разредни. Диван човек.

Нисам волела математику, али њега јесам. Учинио је, на један сладак и топао начин, да многима од нас математика престане да буде баук. Стално је био насмејан, а то је важно.

Такође, у Петој гимназији, професорка Бекавац, географичарка. Дошла сам као „вуковац“ из основне школе и одмах добила јединицу из географије, што је за мене било шокантно. – Шта је ротација Сунца а шта револуција? – Ротација је окретање Земље

око своје осе, а револуција око Сунца. Ћути она, чита нешто, ћутим ја... – Шта рече да је ротација а шта револуција? Ја поновим. – Не, рекла си обрнуто (није ме, иначе, слушала, све време је читала). – Нисам, професорка, сигурно, а ако случајно и јесам, ево сада сам рекла како је тачно. – Ти мени противречиш, мени не смеш да противречиш! И добијем јединицу.

29 Чедомир Антић историчар каквом су биле пре Другог светског рата, али би до тада просветом могли да се баве само они који за то добију посебну лиценцу.

Ретки су професори слични Кости Вујићу. Можда и зато што је он макар делом књижевни лик. У време мојих гимназијских дана, свакако се по сличним квалитетима издвајао чувени Зоза, професор филозофије и логике у Шестој београдској гимназији. Изузетна је била професорка истог предмета, ренесансно

талентована Вера Јанићијевић. По доброти је упамћен и професор физике Милош Недељковић. Похађао сам ОШ „Марија Бурсаћ“ на Звездари, где је такав углед пратио наставника хемије Милутина Чумића.

Нажалост, било је много више таквих. Мислим да то није била само ствар карактера или патологије појединаца, већ и одраз система који су успоставили Стаљинови научници, који се распадао крајем осамдесетих и почетком деведесетих година.

Вања Булић новинар

Покушао бих да учиним школу местом на које ђаци воле да долазе, а не као што је сада – место на које морају да долазе. Кад сам ја био ђак, школско двориште је било место окупљања и када нема наставе, а сваког дана сам ишао на неку од секција. Знам да у просвети недостаје новац и да је министру то прва брига, али такође знам да новца још дуго неће бити. А школа и даље стоји на старом месту и чека да пре свега буде вољена.

Омиљени професор била ми је Нада Кузмановић, професорка биологије и разредни старешина. Звали смо је тетка Нада. А била је строга, праведна професорка. Уз њу смо заволели природу, а новобеоградске баре су биле наша лабораторија у којој смо научили да се не бојимо змија, жаба

и гуштера. Сваког осмог марта били смо гости у њеној кући, а када смо завршили школовање, дружења су постала чешћа јер смо је позивали на прославе рођендана, свадбе. Као и код професора Вујића, ђаци њеног одељења постали су део њеног приватног живота. Радовали смо се заједно када је купила земљу у Гунцатима, па смо тамо и понешто радили.

Како године пролазе, схватио сам да су строги професори оставили већи траг у нашим животима него они са којима смо били готово другари. Сви смо се плашили професора географије Бујошевића, а данас га помињемо више него оне друге. Помињемо и неке изразе које је користио, а када неко каже „алувијална раван“, знамо да се то односи на њега.

Вести Заштићени као фараони Локални антикорупцијски форум (ЛАФ) из Ниша упозорио је школске одборе да олако прелазе преко препорука Агенције за борбу против корупције, заштитника грађана, Просветне инспекције или суда, који су предлагали кажњавање и смењивање неких директора основних и средњих школа. Такође, градоначелник Ниша Зоран Перишић сматра да је недопустиво то што су „директори заштићени као фараони“ и готово несмењиви.

ИНТЕРВЈУ Филип Вукша, улични херој

ШКОЛА ТРЕБА ПОДСТИЧЕ ЂА ДРУШТВЕНЕ А Да је свако од нас само један дан у години као Филип Вукша, Србија би била најбоља земља на свету. Овај Београђанин има двадесет и две године и готово пустоловно искуство непрестане борбе са администрацијом у Срба. Већ седам година он је савест наше престонице, герилац који за добро свих нас бургија челичну мрежу јавних служби

Да ли је школа досадна? Школа је деци неописиво досадна, изјавила је на седници Националног просветног савета председница овог тела проф. др Десанка Радуновић. И Вигор Мајић, директор Истраживачке станице „Петница“, каже да, осим досаде, деца осећају страх, трему, несигурност: „Све би то требало да забрине педагоге и психологе који су дуги низ година укључени у дизајнирање школских наставних програма“, каже Мајић.

Министар и матура Питање на коме је „пао“ и министар просвете али, како каже, намерно, гласи: Који од наведених процеса који се одвијају на Земљи има супротан смер од осталих: дисање, испаравање, кондензација, транспирација? Министар просвете одговорио је транспирација, у збирци пише да је тачан одговор кондензација. Међутим, професорка биологије која предаје у једној београдској школи сматра да је то дисање јер се само оно у свим случајевима одвија у два смера, удисај и издисај.

укша је сâм поднео најмање 4500 пријава градским службама и исто толико Градском саобраћајном предузећу: у вези са проблемима у градском превозу, са неисправним возилима, неажурним информацијама, али и у вези са светиљкама које месецима чекају да их неко поправи, или са местима која годинама чекају да се на њима посади младо стабло.

– Ако бих почео да причам све, трајало би дан и ноћ... Моја битка са градским службама почела је када сам видео стање на бициклистичкој стази између Дорћола и Аде Циганлије. Питао сам се како је могуће да нико не види на шта то личи, и где су те градске власти. Бициклисти су исто мислили, али су говорили да ми ту ништа не можемо јер је град очајан. Е, то је био окидач за мене – недостатак свести код људи! – присећа се (сада) студент

Шумарског факултета почетака своје необичне „каријере“. – Једног дана одем на сајт Града Београда и видим ту разне саобраћајне инспекције, секретаријате, Дирекцију за путеве... n Треба научити те називе!

Они су тако и направљени да се тешко науче... Помислио сам да је неко од њих сигурно надлежан... И послао сам прву пријаву Саобраћајној инспекцији због недостатка саобраћајног знака на почетку

БА ДА ЂАКЕ НА АКЦИЈЕ

бициклистичке стазе... Одговорили су да нису надлежни. Па ни Секретаријат за саобраћај није био надлежан, па ни Дирекција за путеве. Тада сам видео са каквим људима и институцијама имам посла, мало је рећи да су успаване... то је катастрофално! Постао сам упоран и тако је кренуло моје бомбардовање пријавама, био је то октобар 2007. Било је интересантно видети како мени, као малом грађанину, одговара градска управа. n Од 2007. до 2010. године поднели сте преко 150 пријава само за ту бициклистичку стазу? – И реакција инспектора била је криминална! Једног дана долазим кући и отац ми каже

да је звала инспекција, али је тражила њега. Рекли су му да утиче на мене да више не шаљем пријаве јер они више не могу да изађу на крај с тим. Не знам како градска управа сме то да каже! n Јесте ли се уплашили? – Не, већ сам пријавио да не ради расвета на 60 стубова на бициклистичкој стази. Пошто није било одговора, позовем инспекторку. Рекла је да не жели да поступа

Вести Статистика говори како треба учити Деца која креативно уче кроз активно учешће у том процесу могу да усвоје између 70 одсто и 90 одсто школског градива. С друге стране, ако само слушају, запамте једва 20 одсто или око 50 одсто уколико у исто време и слушају и гледају градиво.

Децу научити смислу живота Фински министар образовања поручио је да је деци потребно много више од научних предмета у школи. „Школа би требало да буде место где учимо децу смислу живота; где деца уче да су нам потребна; где се могу научити заједништву. Такође мислимо да је школа једнако важна за стицање добре представе о самима себи, снажног сензибилитета према осећањима других људи… и разумевања важности бриге о другима. Ми дефинитивно желимо да све то инкорпорирамо у образовање.“

Једва чекам одмор да попричам са ђацима Срђан Огњановић, директор Математичке гимназије у Београду: „Већи део дана проводим у школи и једва чекам одмор да попричам са ђацима о њиховим успесима. Имамо изванредну децу, не само у Математичкој гимназији, већ у свим школама. Колико сте пута чули приче о нашој деци која успевају у иностранству? То није пука случајност. Дивно је бити са децом и нема лепшег посла од овог. Можда једино у овој болници преко пута где се рађају бебе.“

по пријавама једног балавца и да њу апсолутно не занима да препешачи целу бициклистичку стазу и преконтролише ту расвету. Спустила је слушалицу, а ја сам почео да дрхтим од беса, био сам згађен. Отишао сам код њене шефице, а она је отворено рекла да је инспекторка њена другарица, да је чињеница да инспекторка има 53 године и да неће да иде по стази. n И онда почињете озбиљније да се бавите функционисањем градског превоза... – ГСП је, рецимо, имао бус на линији 704 на коме је писало 704е иако је та линија укинута. Међутим, то годинама нико није променио, ја пријавим и саобраћајна инспекција их пошаље на суд. Нисам могао да верујем, први пут је неко по мојој пријави био код судије за прекршаје. То је било феноменално! Казна за ГСП била је десет хиљада динара. А ствар је била тако банална, само укуцате други назив на аутобусу... али то је технологија и по за наш ГСП. Ако возило иде у Борчу, не може на њему да пише Нови Београд! n Сви су ипак чули за Вукшу када сте обележили стајалишта ноћних линија. – Лета 2010. године нисам нигде путовао и спонтано сам одлучио да истражим све линије превоза у Београду. Обишао сам више од 2600 стајалишта на

Филип Вукша је ударио тамо где сви одустају – у нашу свест и менталитет, и у патологију државног апарата и свих њему припадајућих. Зато заслужује да свима нама одржи предавање ужој територији града, свих 145 линија у оба смера. Пописао сам свако стајалиште: да ли има назив, исправно обележене линије, да ли нешто фали... Радио сам то веома детаљно и сваки дан у томе проводио између 6 и 13 сати. Све сам то поднео Саобраћајној инспекцији, на преко 100 страна, буквално елаборат у форми пријаве. n Вероватно нису поверовали да сте Ви све то сами урадили? – Мислили су да иза свега стоји нека политика, нечији интерес, а не иницијатива обичног грађанина. Одговорили су ми да

Због пријаве „попио“ и батине Јуна 2012. физички су ме напали возачи градског превоза. Пошто сам пријавио да возило већ месец дана има поломљена стакла, препознао ме је на улици и напао, а после ме на окретници напао и његов колега. Није било згодно, добио сам ударац у главу. Само захваљујући медијима та два возача су добила отказ.

су пријаву проследили Дирекцији за јавни превоз. Наставио сам да неуморно пријављујем све могуће и немогуће проблеме у граду, сваку рупу, светиљку која не ради, свако садно место ком недостаје стабло... n Зна ли се број пријава којима сте обасули градске ћате? – Најмање 4500 поднетих градским службама и још 5000 пријава поднетих директно ГСП-у путем имејла. Пријавио сам и велики број места на којима недостају стабла, конкретно и овде испред Прве гимназије... n Али сада је попуњено... – Попуњено јесте, али нисте се сами сетили да то пријавите! Нашао сам око 500 таквих места, пријавио и заиста су стабла ту засађена. n Шта је Ваш мотив: да чувате град, од кога? – Од нас самих. n А за кога? – Па за све нас... Далеко од тога да свако од нас треба сâм да поднесе 4500 пријава, али када би свако поднео само по једну, због проблема које има у својој улици, све би другачије изгледало. Успоставило би се нормалније грађанско друштво. Не можемо да немамо однос са институцијама које плаћамо, а видимо како лоше раде. n Скоро сваки млад човек размишља о томе да оде из Србије јер је незадовољан. Шта би било када би млади размишљали о

Како сам увео ред у градски превоз

Вести Нови школски аутобуси Министар просвете, науке и технолошког развоја професор др Томислав Јовановић уручио је прошле недеље кључеве школских аутобуса председницима 21 локалне самоуправе, међу којима су и Апатин и Беочин. – Наша општина добила је минибус с 21 седиштем и њим ће се превозити око 200 основаца из Ромског насеља до школе која им је удаљена око четири километра – каже Љиљана Бурсаћ.

Термини Ноћне линије у Београду дуго нису биле обележене, већина Београђана није знала када уопште бусеви полазе. На рачунару сам према реду вожње направио налепнице, отишао у штампарију, платио 8000 динара за штампу и лепио редом. Била је то зима 2012.

Филипе, настави састанак! Тако, ја лепим, а пролазници: „Јао, добили смо нову линију, кад иде? Кажем им – имате је већ 10 година! Када сам излепио око 10 одсто, о томе су почели да пишу сви могући медији. Онда ме је позвао градски менаџер на састанак. Рекао ми је да је Дирекција за јавни превоз већ почела да мења стајалишта, на шта сам му одговорио да није. Онда је позвао директоре. Он урла на њих, они пишу у свешчице. „Ви ћете сада узети од Филипа налепнице, поставићете их и вратити му паре које је дао за штампање!“ А онда се окренуо мени: „Филипе, настави састанак, морам хитно да идем.“ Имао сам тада 20 година.

Нису знали где им иду линије Било је трагикомично. Ја им диктирам где шта треба да се залепи, куда иде бус, где је нова улица, где је проблематично... све пишу. И затим преузимају мој посао, десет људи замењује мене једног. Пет аутомобила ГСП-а са по једним возачем и особом која излази на стајалиштима и лепи налепнице. И апсолутно све налепнице погрешно су налепљене! Нису знали где им иду линије.

Не лепимо то ми, него онај Вукша После неколико дана зовем ГСП да кажем да су погрешно залепили, али нису могли да нађу ко је то радио. Пребацивали су ме десет пута. Коначно пронађу службу. – Добар дан, знам да ви лепите налепнице за ове ноћне линије, дошло је до неке грешке. – Не, не лепимо то ми, то лепи онај Вукша. – Али Вукша је крај телефона. – Ааа... пребацићу вас шефици.

Беже из Србије

томе да остану овде и почну да мењају своје друштво?

Ускоро Вукшин сајт

– Није свакоме ни интересантно то да ради, плаше се да ако нешто пријаве, то се неће урадити јер ко зна ко је надлежан и како ће се то завршити. А да не говорим о апатији грађана, о ставу „шта мене то брига“...

n Да ли је још неко, осим медија, препознао и наградио Ваш труд? – Добио сам награду „Младград“ 2012. године од НВО Грађанске иницијативе, а наредне године награду „Зелен лист“ коју додељује Радио 202 са Горанима Војводине. n А од државе? – На конкурсу градске управе добио сам око 65.000 динара за пројекат израде сајта путем кога би се људи информисали о функционисању градских служби и о процедурама пријава. n То је мало новца! Мислим да ћемо успети да се уклопимо, али све још стоји због правних проблема које морамо да решимо. Иако све то имам у малом прсту, тешко је реализовати.

n Довољно је проширити те

Ученици осмог разреда полагаће матурски испит 16, 17. и 18. јуна. Пробно тестирање заказано је за 9. и 10. мај. Првог дана ђаци ће решавати тест из српског, односно матерњег језика, другог дана задатке из математике, а трећег комбиновани тест са питањима из физике, биологије, хемије, географије и историје.Пошто се 10. маја одржавају републичка такмичења из чак девет предмета, школе за ове ученике накнадно могу организовати матурски испит.

Резултати истраживања које су спровели студенти Факултета политичких наука показују да млади настављају да напуштају Србију, и то најчешће током студирања или након завршетка студија. Na pitawe da li bi napustili Srbiju, potvrdno je odgovorilo чak 82 odsto studenata.

Вести Медијана фестивал Кроз бројне манифестације нишки ђаци и ове године имали су прилику да се друже са најпознатијим српским песницима за децу. Организатор фестивала је градска општина Медијана. Песничко дрво љубави, храст по имену Душан, у дворишту ОШ „Душан Радовић“ посадили су Љубивоје Ршумовић, један од најомиљенијих дечјих песника и председник ГО Медијана Небојша Крстић. Поред Љубивоја Ршумовића са децом се на Медијана фестивалу друже и Добрица Ерић, Тоде Николетић, Русомир Арсић, Власта Ценић, Виолета Јовић и остали. И ове године награђени су најуспешнији на литерарном и ликовном конкурсу.

О домаћим задацима Да ли се дете може разболети од домаћих задатака? Више од три сата рада домаћих задатака дневно, може да доведе до обољевања код деце, тврде истраживачи. Студија коју је спровела Просветна школа у Стенфорду, испитала је више од 4.300 ђака из десет најбољих државних и приватних средњих школа у Калифорнији и открила да превише домаћих задатака доводи до повећаног стреса и физичких здравствених проблема. “Открили смо јасну везу између стреса код ђака, мигрена, чирева и сличних стомачних проблема, инсомније, исцрпљености и губитка килограма са већим обимом домаћих задатака”, рекла је ауторка студије. Око 56 одсто испитаника рекло је да им домаћи задаци представљају највећи стрес у животима, упркос чињеници да је обим задатака остао исти још од 1984.

мисли да други знају да постоји Вукша, и неки други и трећи Вукша? – Ширење тих идеја преко интернета феноменално је, форуми, Фејсбук, мене тамо стално питају ко је за шта надлежан... n Значи, Вукшина инспекција... – Једног дана звонио ми телефон, зове човек из Барајева, каже: „Имамо вишегодишњи проблем са расветом, обратио сам се разним службама, рекли су да нико није надлежан. Дали су ми Ваш број и рекли: Вукша је надлежан.“ n Шта каже околина, шта кажу колеге студенти? – У гимназији је било свима чудно. n А професори, јесу ли Вас вредновали другачије због свега?

Вукша крив и за изглед стајалишта - Још једна невероватна ствар се десила! Следећег јутра, на састанку код градског менаџера, питам: „Знате ли како ће изгледати та нова стајалишта?“ Они кажу да не знају, расписаћемо тендер... Ја им покажем унапред припремљен цртеж и кажем: „Овако ће изгледати!“ Погледају и кажу да може. То су ова данашња стајалишта - објашњава Вукша.

– Нису они то ни знали јер је први текст у новинама изашао почетком маја 2011, а ја сам завршио гимназију после недељу-две. На факултету сви професори знају ко сам и реакције су супер. n Јесте ли свесни тога какав сте процес покренули? Медији су ту веома важни. И ФБГ када нешто жели да „истера“, поднесе пријаву само да би то било у медијима, сви објаве, а од пријаве не буде ништа. Медији имају већи утицај него пријаве. Ево, Ви ћете сада извршити утицај на професоре у 120 гимназија Србије јер ми не знамо то што Ви радите,

Обишао сам више од 2600 стајалишта на ужој територији града, свих 145 линија у оба смера, тако да сам могао да преконтролишем целокупни возни парк и пријавим све што не ваља

нисмо друштвено ангажовани на тај начин... – Управо зато мислим да млади јесу спремнији за овакве ствари. n Како образовање да образује ученике да размишљају бар мало као Ви, да буду спремни за овакве друштвене акције и иницијативе? Какав савет бисте дали нама професорима? – Школа не подстиче на било који вид размишљања о оваквим стварима, а камоли о неком конкретном деловању. Појавило се још само двоје људи који раде сличну ствар као ја. n Јесте ли размишљали о ТВ емисији...? – Хм... нисам.

n Али, то ће Вам се десити, верујте у моћ медија. М.С.

ДА ЛИ ЗНАТЕ?

ГЕНИЈАЛЦИ – ЛОШИ ЂАЦИ АЛЕКСАНДАР СЕРГЕЈЕВИЧ ПУШКИН (1799–1837) Пушкин је као ђак много читао, интерeсовао се за све што је било ново, али математику није разумевао и увек је из тог предмета добијао двојку.

БИЛ ГЕЈТС (1955) У школи је био вечити двојкаш. Очајни родитељи су свом сину за сваку добијену петицу обећавали новац, али ни то није помогло, па су тако новац за те намене уштедели.

ЛАВ НИКОЛАЈЕВИЧ ТОЛСТОЈ (1828–1910) Често су му се ругали због слабог успеха у школи. На универзитету, Толстој је остао на другој години јер није успео да положи испите из историје и немачког језика. После друге године Толстој је сасвим напустио студије.

ТОМАС ЕДИСОН (1847–1931)

АЛБЕРТ АЈНШТАЈН (1879–1955)

ВИНСТОН ЧЕРЧИЛ (1874–1965)

Будућег славног изумитеља избацили су из школе као „безнадежан случај за стицање било каквог знања“.

У данашње време, више је него сигурно, овог генија и будућег изумитеља теорије релативитета разврстали би, најблаже речено, у неку школу за децу са посебним потребама.

Сматрали су га једним од најглупљих ученика у разреду. Мрзео је наставу, а због константног неуспеха одстранили су га са наставе старогрчког и латинског језика.

КОНСТАНТИН ЦИОЛКОВСКИ (1857–1935) Генијални конструктор у детињству је преболео шарлах који је оставио погубне последице на његов слух и због тога није могао да савлада градиво у школи. Други разред је понављао, а из трећег су га избацили као безнадежан случај.

ОБРАЗОВНА ГЕРИЛА СЕОБА

ву рубрику настављамо новим прилозима о активностима наших колега на интернету.

Као што смо писали и у претходним бројевима, постоје стотине образовних блогова који, са једне стране, говоре о ентузијазму њихових аутора, али и о једном облику њиховог нестрпљења и нервозе, са друге стране. То је последица недостатка било каквове спремности и расположења наших просветних власти да се

„послуже“ интернетом и укључе га у свакодневну наставу. У недостатку плана и система код Министарства просвете, наставници се одлучују да се у ту авантуру упусте сами. Док су званична школска документа препуна ИКТ-терминологије која представља „мртва слова на папиру“, наставници се са својим ученицима полако али сигурно селе на интернет. За овај број изабрали смо неколико занимљивих наставних блогова. Препоручујемо вам да их посетите!

Учионица историје http://ucionicaistorije.wordpress.com Учионица историје је виртуелна учионица намењена ученицима и наставницима историје, али и онима који желе да прошире своја знања и науче нешто ново. Учионица историје је замишљена као место на коме ће се постављати различити материјали: историјски извори, текстови, литература, приручници, видео записи, слике, тестови… Ученицима би требала да пружи могућност да употребе интернет на конкретан начин у сврхе својих истраживања и стицања знања. Комуникација на релацији ученик – наставник је од изузетне важности за овај блог јер само путем узајамне сарадње можемо доћи до жељених резултата. Наставницима историје се пружа могућност да путем овог блога размене искуства у циљу унапређења наставног процеса. Аутор блога Александар Тодосијевић: -Сматрам да је примена информационих технологија у савременој настави историје кључ који који ће учинити часове историје занимљивијим и подстаћи ученике и наставнике на креативност. Стога сам одлучио да направим „Учионицу историје“.

Александар Тодосијевић

Математика http://matematikaos.blogspot.com ке Овај блог је посвећен настави математи а у основној школи. Поред великог број задатака, овај блог садржи и „другу страну“ математике: занимљивости, мудрости и загонетке. Диван покушај да се математика освежи и приближи ученицима! Али, не заборавимо, математика се искључиво на овај је начин не може научити! Аутор блога прикупио донације, како би финансирао ! свој блог. Ало, Министарство просвете

БА НА ИНТЕРНЕТ Убрзо ће сви наставници и сви њихови ђаци бити на интернету, а запослени у Министарству просвете за то неће ни знати

Маринина разумљива физика http://marina.fizika.rs

Ризница златних идеја http://riznicazlatnihideja.wordpress.com Овај блог је заиста ризница многих Сузана информација Вељковић за ученике, наставнике и родитеље. Дозволимо ауторки блога да нам се представи: -Моје име је Сузана Вељковић. Живим и радим у Нишу. Професор сам разредне наставе у ОШ ” Бранко Миљковић “. Моја лична интересовања усмерена су на богаћењу сазнања по питању савремених метода рада, утицај мотивације на процес учења, примена наставних облика, метода, очигледних средстава у настави која до сада нису примењивана у настави појединих наставних предмета, рад са децом са посебним потребама, примена облика рада по нивоима интересовања са циљем да се поштује унутрашња мотивација сваког појединца, јер сам мишљења да је права мотивација водич ка успешном учењу. Своје активности усмеравам ка што учесталијем праћењу и увођењу новина, креативнијем и савременијем приступу наставном процесу, јер је циљ савремене наставе да ученици са више воље и радозналости за откривањем света око себе прилазе усвајању нових наставних садржаја.

Блог је урађен у складу са планом и програмом физике за средње школе. Градиво физике је представљено у великој мери цртежима и видеоклиповима. Приказани су задаци са решењима, формуле, експерименти и занимљивости из физике. Јако занимљиво!

Хајде да се играмо http://uciteljicaljilja.wordpress.com Ово је блог намењен деци, наставницима и родитељима. Ауторка је Љиљана Павловић, учитељица у Основној школи „Мирко Јовановић“ у Крагујевцу. На блогу ћете наћи низ разноврсних материјала који су тестирани у учионици и могу послужити у раду са децом. Поред материјала за ученике, постоји и обиље материјала из школске праксе и школске администрације.

Вести И Њујорк хоће Теслу Два републиканска представника у њујоршком парламенту предложила су да се 10. јул прогласи Даном Николе Тесле у тој америчкој држави. Резолуција коју они заговарају требало би да “ода почаст Николи Тесли за његов невероватни допринос науци и миру”. “Никола Тесла био је истински геније, визионар, изумитељ и надарени инжењер механике и електронике. Он је један од најзаслужнијих људи за рађање комерцијалне електричне мреже и најпознатији по револуционарном напретку на пољу електромагнетизма крајем 19. и током 20. века”, пише у резолуцији.

Ноам Чомски Филозоф Ноам Чомски сматра да је једна од стратегија манипулације људима путем медија она у којој се сиромашнијим слојевима онемогућава приступ механизмима разумевања манипулације њиховим пристанком. - Квалитет образовања нижих друштвених слојева треба да буде што слабији или испод просека, да би понор између образовања виших и нижих слојева остао непремостив. Брз развој науке у последњих 50 година ствара растућу провалију између знања јавности и оних који га поседују и користе, владајуће елите. “Систем”, заслугом биологије, неуробиологије и практичне психологије, има приступ напредном знању о човеку и на физичком и на психичком плану.

ТРЕБА МИ ТОРБА ЗА ПСА Не стижете да одете на родитељски састанак код рођеног детета. Тамо ионако не бисте чули нешто корисно пошто због посла немате времена да помогнете својој деци

општој трци издавачких кућа да нам на најбољи могући начин презентују своје уџбенике и тако обезбеде њихову сигурну куповину за наредну школску годину, утркују се и шта да нама просветним радницима поклоне. Деле нам каталоге, кишобране, торбе које можемо да користимо за ношење књига (наравно платнене, које брзо попуцају), дневнике за праћење ученика, блокчиће, јефтине хемијске оловке.

Догоди се, понекад, да нам поклоне и уџбенички комплет или бар неке од књига. Наравно, сада се између свега тога налази и потврда о присуствовању, јер какви смо ми учитељи ако немамо потврду да се усавршавамо. Mи учитељи, који, како јавност зна, радимо три сата дневно и имамо укупно пет месеци распуста, ломатамо се због свега тога после часова или викендом (кад се сав нормалан

свет одмара) не бисмо ли сакупили довољан број сати усавршавања и добили нешто џабе. Хвала им што су нам то омогућили. Него, размишљам нешто… Постоји ли неко ко одлучује о томе шта поклонити ономе ко образује нацију или све то купе ђутуре, па нам после увале? Питам се размишљају ли о томе да овај посао раде и мушкарци, а не само жене. Ми, учитељице, можда и направимо неку комбинацију (мада

Виолета Станковић ради као учитељица у ОШ „Иво Андрић“ у Нишу, у издвојеном одељењу у насељу „Бранко Бјеговић“. Завршила је Педагошку академију у Алексинцу и Учитељски факултет у Врању.

сумњам), али да ли је предрасуда или стварно не иде да учитељ, у оделу, носи цветни цегер и пише розе оловком? И тако, док ме сва та питања данима муче, нећу да размишљам о омаловажавању, деградирању професије и сличном (каква сам учитељица ако не размишљам позитивно), паде ми на памет да за следећу школску годину замолим одговорне да добро размисле о томе шта ће да нам поклоне. Ево, мени треба торба за пса. Виолета Станковић Да ли имате сличну причу?

Пишите за ФБГ! Ваше прилоге шаљите на

forumbg@orion.rs

39 ДРУГИ ПИШУ У СРБИЈИ СЕ УСПЕХ КАЖЊАВА

ДА КОМШИЈИ ЦРКНЕ КРАВА Наместо да се купи крава или два бика, купује се отров за комшијску краву како би обе стране биле једнаке, сиромашне

Вести Успешан учитељ Успешан учитељ слуша, размишља, а тек потом говори; равноправно разговара и предложено не одбацује, него допуњује. Он тражи могућности, а не само тачна решења. Разговара на свој, а не на преузети начин и не прекида саговорника; води дијалог, а не монолог. Не тражи само грешке код ученика. Успешан учитељ прихвата више могућих решења једног проблема, допушта више објашњења проблема и једнако оцењује различите приступе, објашњења и решења. Успешан учитељ не инсистира на истом, воли промене, нове ситуације претвара у прилику; ново повезује са старим и тако постаје отворен и слободан за другачије и боље. (kreativniucitelj.hostzi.com)

Мушкарци плаћенији од жена

сихотерапеут великог искуства, угледни дијагностичар и предавач на Универзитету „Сигмунд Фројд“ у Бечу, на језику „да свако разуме“, Зоран Миливојевић објашњава како се овде, у Србији, гледа на успех, како се прихватају успешни и у чему је проклетство народа који има самоуверене и иновативне појединце, који су научили да се снађу.

„Ми смо друштво које не подржава успех. Зашто? Зато што се наши људи пореде. Гледајући оне који су успели, прво помислимо: ’Види како је он успео’, а онда се поредимо и себе, наравно,

доживљавамо као неуспешне. То је проблем. У примитивним друштвима поређење са успешним води ка идеји ’да комшији цркне крава’, наместо да туђ успех буде мотив да се стигне и престигне. Наместо да се купи крава или два бика, купује се отров за комшијску краву како би обе стране биле једнаке, сиромашне“, каже Миливојевић и такво друштво назива „спљоштеним“. „Универзални проблем у Србији јесте што смо ми, како бих ја то рекао, ’спљоштено’ друштво. Нема вертикале. Прави пример је, рецимо, двоје деце од којих једно добије играчку, а друго не.

Прво ће другом поломити играчку да би се изједначило. Неће тражити да и оно добије своју. Ако на улици сада питате десеторо људи: ’Да ли бисте волели да будете председник владе?’, мислим да би њих седморо прихватило и одговорило:’Ето, коначно и ви да препознате праву вредност!’ Овде се сви пореде са сваким, свако мисли да је довољно добар. То је самоувереност која у уређеним друштвима доводи до успеха. Зато су наши људи у иностранству успешни, уверени су да могу, да су бољи од осталих.“ (Текст преузет из магазина "Бизлајф")

Без обзира да ли имају исту стручну спрему као и мушкарци, жене у Србији за исти посао добијају око 200 евра мању плату. Према последњим анализама Републичког завода за статистику, урађеној за септембар 2013, жена са факултетским образовањем прима просечну плату 88.477 динара, док мушкарац добија 113.863 динара (са порезима и доприносима). Подаци показују и да висококвалификоване раднице добијају плату мању за 23.000 динара од мушкараца, односно 52.539 динара, док мушкарац прима 75.100 динара. У истом истраживању се наводи да мушкарац са вишом стручном спремом има просечну зараду 73.600, а жена 61.497 динара.

Вести Обећања одлазећег министра Како ће бити решено питање запошљавања у просвети након доношења владине уредбе о ограничавању пријема нових радника у јавном сектору, није сасвим јасно, јер су након састанка министра просвете Томислава Јовановића са представницима синдиката просветних радника јавности упућена различита саопштења. Иако је министар прихватио ставове синдиката и обећао да би убрзо требало да пошаље тумачење договореног редоследа пријема у радни однос, у саопштењу Министарства просвете то није потврђено. Поновљен је став министра Јовановића да се од наредне школске године неће примењивати нови систем финансирања по броју ученика, али без објашњења како ће то бити избегнуто пошто закон није промењен.

Страни студенти на БУ Број страних студената на Београдском универзитету (БУ) требало би да се удвостручи у наредне три године, а дугорочан циљ је да 10 одсто уписаних студената буду странци, превиђено је Стратегијом интернацијализације нашег најстаријег универзитета, коју је јуче усвојио Сенат. У том документу се наводи да је позиција БУ на светским ранг-листама универзитета „привлачна за потенцијалне студенте из региона и афричких и азијских земаља“, а проректорка за науку Иванка Поповић каже да је примарни циљ повећање броја странаца на мастер и докторским студијама.

Мирослав Првуловић ТРЕНУТАК ИСТИНЕ

ПОРТФОЛИРА Још један формалистички намет на наставнике: Идеја са радном биографијом, која је убачена у наш образовни систем, није лоша сама по себи, али је крајње бесмислена у контексту Србије

најбоља идеја или модел који су преузети из најбољег образовног система, ако су само убачени код нас – не могу дати исте резултате јер су ти системи уређени и имају здраве темеље. А толико тога је труло у темељима нашег система да је потпуно неувиђавно најпре се не позабавити свим оним што је у њему лоше и неефективно, него на свему томе лошем, на трулим темељима, градити „куле у ваздуху“.

У том смислу је обавезни портфолио још једно од фолирања Министарства (у овом случају: портфолирање) са настојањима да се сам систем, рад у оквиру њега и ефекти побољшају. Шта би уместо портфолија, постојећег система стручног усавршавања и обавезног броја семинарских сати, било РЕАЛНО ефективније?

Искорачити из постојећег стања Да се стручни сарадници обуче да пренесу неколико кључних педагошких вредности које би значиле искорак из постојећег стања и које не би било компликовано дефинисати. Не морају то бити неки помпезни и гломазни савремени модели наставног рада, већ неколико „светих“ оперативних педагошких начела:

l ако већ не можемо мењати наставне програме, онда сваку наставну јединицу свести на суштину или на неколико кључних идеја, чињеница, објашњења итд. l ако се наставник држи излагања или предавања, онда да све то обави у току петнаестак минута, а да преостало време испуни другим видовима активне „варијације на тему“ онога што је испредавао: компјутерске симулације, фотографије, мале дискусије, шеме, приче... l подстицање ученика на мисаону активизацију...

Изменити улогу стручних сарадника и просветних саветника Радикално изменити улогу стручних сарадника, као и просветних саветника. Од контролора који као са неке узвишене тачке супериорно посматрају и вреднују рад наставника – у особе које су задужене за равноправну комуникацију са настав-

ницима. Они би требало КРОЗ ИНТЕРАКЦИЈУ И ДИЈАЛОГ и сами да настоје да допру до правих реалних дешавања у наставној пракси, на часовима, као и да наводе наставнике на дубљу педагошку спознају дешавања у самој пракси, као и на самоспознају, односно дубље схватање дешавања у самом њиховом раду. Саветници треба да охрабрују и подстичу наставнике да испробавају оне „свете“ педагошке принципе, да заједнички прате примену и размишљају о ефектима. Огромна је разлика између охрабривања и подстицања и императивног прописивања и наређивања! Посете часовима у овом случају су САСВИМ МАРГИНАЛНЕ, и више се могу практиковати онда када сам наставник то затражи, као помоћ у схватању процеса и дешавања на часу. Мало конкретније... Стручни сарадник (просветни саветник) имао би периодичне разговоре са сваким наставником (месечно једанпут, два или више пута,

Кренути од реалних педагошких назора сваког наставника,те,корак по корак, сваког од њих навести да преиспитују своје назоре и да уносе промене у свој начин рада

Вести

АЊЕ

Семинари или бизнис Највећи број наставника у Србији неће моћи до краја ове школске године да скупи 120 бодова из различитих облика стручног усавршавања, на шта их обавезује правилник. Многи одобрени семинари не доприносе побољшању наставне праксе, а стручно усавршавање се претворило у уносан бизнис од кога корист имају појединци. Несхватљиво је да многе семинаре држе запослени у Министарству просвете и два просветна завода, што је чист сукоб интереса. Семинари стручног усавршавања треба да служе да професори нешто науче, а не за фиктивно скупљање бодова. Редовна појава је да викенд који је нерадни наставници проведу на семинару, слушајући некога ко прича теорију и никада није ушао у одељење. Онда се врате кући са горким укусом да су протраћили време.

Огромна је разлика између охрабривања и подстицања и императивног прописивања и наређивања! све то би се конкретно у пракси одређивало). Помало као да је у улози психолога, он би формирао слику о раду сваког наставника, свакако, допуњену и разговорима са ученицима. Помагао би наставнику (али не и поповао) да ОСВЕСТИ сопствени начин рада, да уочи шта је у њему добро, а шта лоше. Уместо тога, наставницима се, независно од њихових реалних педагошких назора и вредности којих се држе, намећу одређена правила. А ОБИЧНО ИХ ЈЕ МНОШТВО, од којих је већина небитна и сувишна (пази на фазе часа, пази на то да питања постављаш свим ученицима, пази на свој став, треба да пишеш по табли, итд.). Наставнике нико не пита, наређује им се шта и како да раде. Те није ни чудно да многи наставници много тога примењују не зато што су убеђени да има ефекта, већ зато што им је тако наређено; и не само да нису уверени у то већ то уистину и нема ефекта. У моделу који се овде предлаже: полази се од реалних педагошких назора сваког наставника, те се, КОРАК ПО КОРАК, свако од њих наводи и да преиспитује своје назоре, и да уноси промене у свој начин рада. Као што каже И. Лојола: Улазим на њихова врата да бих их извео на своја. То је од изузет-

Портфолио

не важности јер се само на тај начин наставници могу уистину придобити за промене. Стручни сарадници (просветни саветници) у овом случају не постављају се као контролори који су изнад наставника и који им попују како треба и како морају да раде, већ као добронамерни педагошки сарадници (дакле, дословно – као

сарадници), који их у равноправној комуникацији наводе на то да дубље схвате сам наставни рад и да испробавају принципе који би довели до реалног побољшања њиховог рада. Мирослав Првуловић Професор српског језика и књижевности у Гимназији Велика Плана

Сви запослени у образовним установама обавезни да ураде свој портфолио професионалног развоја. Наставници по школама у Србији ових дана се масовно баве израдом портфолија, јер је 3. марта ступио на снагу члан из Правилника о стручном усавршавању који обавезује не само њих већ и васпитаче и стручне сараднике да имају овај документ. Незванично, рок за израду портфолија продужен до 4. априла, јер су многе школе тиме почеле да се баве тек након семинара за педагоге који су у фебруару одржали представници Завода за унапређивање образовања и васпитања.

АКАДЕМИК ПРЕДРАГ ПИПЕР: „Треба писати ћирилицом увек када се пише на српском језику“

кадемик Предраг Пипер сматра да је поштовање ћирилице за Србе дeо националног и личног самопоштовања и упозорава на то да одрицање националног писма може бити погубно.

– Ћирилица је за Србе дeо националног и личног самопоштовања. Као што нико нормалан неће равнодушно гледати како му неко малтретира родитеље или

му неко намеће друге људе за родитеље, тако је за Србе погубно одрицати се ћирилице – рекао је Пипер, који је и потпредседник Уређивачког одбора „Српске енциклопедије“. Како је рекао за новосадски „Дневник“, ћирилицом треба писати у свакој прилици уколико Срби желе да је сачувају. – Треба писати ћирилицом увек и у свакој прилици када се пише на српском језику, а не да

ми многи ватрени поборници ћирилице пишу писма латиницом као да им је мрско да на свом рачунару кликну и једноставно промене писмо – навео је Пипер и додао да није тешко објаснити значај ћирилице. – Коме није закржљало осећање разликовања доброг од рђавог, њему се не мора објашњавати зашто је ћирилица део српског идентитета и зашто је ружно одбацивати је, потискива-

ти, или пасивно препуштати да је други гуше – закључио је Пипер. Пре неколико седмица, у Новом Саду представљен је други том „Српске енциклопедије“ или, како га називају енциклопедисти, „књига над књигама“ за све Србе. „Српска енциклопедија“ је књига која садржи научно утврђене чињенице о најзначајнијим историјским тренуцима за Србе и српски народ у целини.

Растко Јевтовић Да се подсетимо

БУДИМО НАЈПРЕ ЉУДИ! Сто година од рођења патријарха Павла

ве године навршава се 100 година од рођења патријарха Павла, коме је крштено име било Гојко Стојчевић. Тешко да је неки црквени достојанственик у нас, у последњих неколико деценија, имао тако неподељено и распрострањено поштовање у народу.

Ценили су га и атеисти и иноверци, а политичари су се утркивали да искажу своју наводну блискост с њим. Његова светост никога није од себе одбио, али је умео да људе

Мр Растко Јевтовић ради као професор српског језика и књижевности у Петој београдској гимназији. Уредник је књижевних програма у Установи културе ‘’Палилула’’ и вођа музичке групе ‘’Ораси’’. Члан је Удружења књижевника Србије. Објавио је пет књижевних дела и предводи најактивнију школску драмску секцију у Београду.

држи на префињеној дистанци. Познато је да је инсистирао на правилном говору и писању и да се није либио да у томе исправља чак и владике. Био

О патријарху Павлу n Рођен је у пакрачком крају у Славонији. Веома млад се посветио манастирском животу n Прво му је станиште тиховања био манастир Вујан на истоименој планини близу Чачка. Потом је прешао у Благовештење крај Овчар бање n Преко 30 година био је епископ рашкопризренски n Крајем 1990. године изабран је за патријарха Српске православне цркве и на њеном челу остао је све до своје земаљске смрти 15. новембра 2009. године n Његов испраћај и сахрана забележени су као најмасовнији достојанствени догађај у новијој српској историји. У Београду су се испред Храма Светог Саве окупили сви патријарси помесних православних цркава и васељенски патријарх из Цариграда – Вартоломеј. Сахрањен је у порти Раковичког манастира

је човекољубив и пун разумевања за људе, али нетолерантан према греховима. Неке, сензација и трачева гладне, новине изобличиле су једну његову изјаву, па је испало да је овај мудри старац казао: „Будимо људи иако смо Срби.“ А права његова изјава била је скоро супротна: „Будимо најпре људи, без обзира на то да ли смо Срби или нисмо.“ Овом својом поруком он је апеловао на свест и савест у смутним временима тако да не чуди што и данас има много следбеника.

Вести Стигле отпремнине Око 650 просветних радника из Војводине, који су током 2013. године отишли у пензију, добили су или ће ускоро добити отпремнине, а неки су на њих чекали и по годину дана, речено је у Независном синдикату просветних радника Војводине. Тиме је испоштован усмено договорени рок за исплату пензионера, који је био 31. март, а претходно је средином фебруара отпремнина исплаћена за 331. пензионера који су отпремнине чекали још од децембра 2012. године.

Бесплатни уџбеници по старом Изборни резултати не би требало да утичу на заустављање пројекта бесплатних уџбеника, судећи према најавама представника Министарства просвете и Секретаријата за образовање и дечју заштиту Скупштине града Београда. Коначну реч о томе како ће пројекат изгледати од септембра требало би да каже комисија за бесплатне уџбенике Министарства просвете која се до сада није састајала. Да ће ђаци и наредне године имати обезбеђене школске књиге засад је најавио министар просвете Томислав Јовановић крајем јануара. Он је тада рекао да неће бити промена у досадашњем начину реализације пројекта, што значи да ће Министарство просвете куповати радне свеске за ученике од првог до четвртог разреда основне школе, док ће се уџбеници наслеђивати.

ЗРЕЊАНИНСКА ГИМНАЗИЈА Интервју са директором Зрењанинске гимназије

ДРЖАВЕ СУ ДОЛАЗ А ГИМНАЗИЈА ОПС Битно је да прави професор уме да усмери ученике да сами траже информације, а да „прави ученик“ уме да препозна и примени нове начине учења

имназија у Зрењанину основана је 1846. године, а од тада су државе на овом простору долазиле и одлазиле. Опстала је у периоду Хабзбуршке монархије, Краљевине Југославије, током окупације, СФРЈ, новијих држава... Шта то значи? Значи да гимназија има вредност трајнију од државе – објашњава директор Зрењанинске гимназије Милан Радаковић у разговору са бившом ученицом ове школе, данас учитељицом и сталном сарадницом часописа ФБГ, Иваном Бошњак.

n Колико је ђака досад похађало вашу гимназију, знате ли? Око 30.000 ученика је матурирало. Међу њима има великих имена, као што су: академик Василије Крестић, спортиста Милан Галић, глумци Бранко

Милићевић Коцкица и Бранимир Брстина, и многи други. n Ја сам, такође, похађала Зрењанинску гимназију, али тада је то било усмерено образовање. Завршила сам културолошки смер. Културолошки? Па, то је био најјачи смер, тамо су уписивани само „вуковци“! n Да, и занимљиво је да смо сви са одличним успехом матурирали. Од 30 ђака, нас петнаестак ради у просвети, а двоје у Гимназији. То иде у прилог мојој тврдњи да је гимназија јача од државе. Прошле године, моја генерација је славила 30 година матуре. Од нас 100 који смо се појавили на прослави, 95 је завршило факул-

тет, многи су познати стручњаци у својим областима, а сви смо запослени. n Имате ли податке о успеху гимназијалаца у даљем школовању? Дошли смо до податка да се око 85 одсто наших ученика упише на жељени факултет на буџету. Имамо три смера – општи, друштвено-језички и природ-

но-математички смер, као и општи тип на мађарском језику. n А знате ли колико ваших некадашњих ђака оде у иностранство? Наша професија је друга по „извозу производа“ у иностранство, то је у ствари тужно. Не треба тиме да се хвалимо, али око 80 одсто гимназијалаца је отишло. Многи од њих су

Миланом Радаковићем

ЗИЛЕ И ОДЛАЗИЛЕ, ПСТАЈАЛА

дипломирали, чак докторирали. То није добро за државу из које су отишли. n Гимназије нису реформисане већ 20 година. Шта мислите о томе? Потребна им је реформа, али је битно да прави професор уме да усмери ученике да сами траже информације, а да „прави ученик“ уме да препозна и

Интервју са Николом

Ех, када би н П примени нове начине учења. n Пре неколико година постојала је идеја да се предмет информатика избаци из гимназије. Синдикално смо се бунили против тога јер сматрамо да не смемо оставити без посла људе чија је професија оно што је будућност садашњег друштва. Гимназију, по мом мишљењу, треба реформисати на овакав начин: у првој години требало би да буде један општи смер, а од друге године да се ученици према својим интересовањима определе за друштвено-језички или природно-математички смер. То је значајно због подизања општег образовања, деца би се полако усмеравала према својим афинитетима. Можда би требало увести

више изборних предмета како бисмо одговорили на потребе ученика. n Када сам била ђак, били смо распоређени у две зграде, а сада је у згради где сам ја похађала школу Економска школа. Нажалост, тако је. Више пута сам се обраћао Граду тражећи већи или неки други простор јер, веровали или не, ми фискултурну салу делимо са Економском школом! Салу користи 2100 ученика! n Кажете да не тражите изградњу нове школе, али држава, која треба да брине о нараштајима, треба да улаже и у изградњу школа, зар не? Сматрам да би Гимназија требало да ради само у једној смени,

О Зрењанинској гимназији Иницијатива за отварање гимназије у некадашњем Бечкереку покренута је тридесетих година 19. века. Бечкерек је тада био значајно занатско и трговачко средиште и постојала је потреба за образованијим кадром. Да би обезбедили средства за гимназију, имућнији грађани давали су прилоге, а помоћ је стигла је и од цркве, варошких цехова и из саме варошке касе. Тако је 6. октобра давне 1846. године отпочела настава у овој гимназији. Данас је једна од највећих у Србији, са 1291 учеником. У школи је запослено 116 особа, од тога 96 професора. Око 60 одсто ђака има одличан успех, а 30 одсто врло добар.

рофесор Зрењанинске гимназије и председник синдиката Никола Танкосић сматра да је најважније синдикално питање материјални положај радника. Према његовим речима, синдикат примарно мора тиме да се бави.

- Решење за бољи стандард професора би требало тражити кроз платне разреде. Тај модел би требало да стимулише квалитетан рад, а да то не буде казна, већ подстрек за оне којима уравниловка не одговара. Када би нас мало више слушали (и поштовали) из Министарства просвете, схватили би да унутар синдиката има добрих предлога на ту тему. n Највеће мане (свих) синдиката просвете? - Синдикати просвете би али илузорно је и помислити на тако нешто. n Увелико се прича о трећем тесту на малој матури. Какав је Ваш став о томе? Искрен да будем, највећи проблем је то што се настава у основним школама завршава раније него код нас, и на тестовима морају бити присутни наши професори, који баш тада треба да закључују оцене. Бојим се да су тиме оштећени ђаци. Неусклађеност републичког и покрајинског календара такође је проблем. Кад је реч о трећем тесту, бојим се да ће то бити исхитрено, као и да ће много наших професора бити ангажовано на прегледању тестова.

требало заједно да седну и одреде заједнички именилац који их спаја, као и најважнија питања која би хитно требало решити. Онда бисмо то морали сложно и уједињени да поставимо пред Министарство, али и пред друштво у целини. У вези са таквим питањима не би смело да буде подела и сигурно бисмо имали на тај начин више успеха. А онда можемо да међусобно полемишемо о бројним питањима око којих се не слажемо, али без сујете, хладно, у оквиру струке, имајући увек у виду да смо синдикат сви и да нам је циљ исти. n Шта мислиш о ФБГ-у? Веома поштујем рад ФБГ-а, без обзира на то што смо тренутно у различитим синдикатима. Мислим да ФБГ и Унија највише раде у борби за n Мислите ли да би било корисније да ученици полажу пријемни испит за средњу школу у коју желе да се упишу?

Танкосићем, професором

нас мало више слушали... спас образовног система и бољи положај просветних радника у Србији. n И још мало о теби... У просвети сам од 1993. године и прошао сам готово све фазе. Радио сам десет година у основним школама, и сеоским и градским, а последњих десет година сам у Зрењанинској гимназији. Две године сам провео на месту помоћника директора тако да и ту страну медаље познајем. Моји ученици освајали су награде на бројним такмичењима, али за мене је највећи успех што их је више од двадесет нашло своју судбину у бављењу физиком. n Е, то! Часопис ФБГ добијате, зар не? Добијамо редовно и чита се. Носе га и кући! Нисам противник тога, али свакако сматрам да ђаци треба да буду припремљени на оно што их чека. Ми на терену имамо тешку ситуацију, не постоји број бодова

који је довољан за упис у гимназију. Често се деси да се ђаци упишу у неку гимназију у малом месту, па наша општина прво плаћа тој деци путне трошкове, онда долази до интервенција, и на крају имамо одељења са по 40 ученика, а многи од њих нису имали довољан број бодова за упис у нашу школу. То бисмо избегли када би се знало колико је бодова довољно за упис у било коју гимназију. n Мој став је да деца без припреме треба да полажу тестове јер, уколико су стекли применљиво знање у основној школи, онда без проблема могу положити тестове. Нисам о томе размишљао. Залажем се за општу државну матуру,

али су факултети против тога. Нама је матура сведена на велики технички посао, а не вреди ништа јер свако мора да полаже пријемни испит за неки факултет. n Кад је реч о Зрењанинској гимназији, чиме бисте се посебно похвалили? Гимназија треба да буде локомотива у школству, треба да руши баријере везане за ваннаставне активности. Имамо добру сарадњу са немачком гимназијом у Швебишхалу, са словеначком гимназијом у Птују, са требињском гимназијом, као и интензивну сарадњу са Дванаестом београдском гимназијом. Могу Вам се похвалити и тиме да од дванаест такмичења у средњим

школама, Зрењанинска гимназија организује десет. И у спорту смо успешни. n Да ли сте, између осталог и због тога, Ви лично прошле године добили награду листа „Зрењанин“ као личност године у области просвете? Захвалност за то дугујем колективу, ученицима, ваннаставном особљу... Сви смо заједно заслужни за ту награду мада ми је и лично част што сам је добио. n На крају, шта мислите о ФБГ? Радо читам часопис ФБГ, а знам да je Бата Сокић веома активан у окупљању гимназија, и то је веома значајно. Ивана Бошњак Бошњак