Page 1

СРПС - НАЈМЛАЂИ РЕПРЕЗЕНТАТИВНИ СИНДИКАТ

Форум београдских гимназија > Број 4 > Година 2 > Oktobar 2013. године

Вуче, Вуче, бубо лења, шта ће рећи покољења? ТОМИСЛАВ ЈОВАНОВИЋ:

И ја сам просветни радник!

Вигор Мајић:

У ПЕТНИЦИ ЈЕ БУДУЋНОСТ ВЕЋ ПОЧЕЛА

Медија центар Београд

ЉУБИВОЈЕ РШУМОВИЋ


2

САДРЖАЈ 6

ИНТЕРВЈУ: Томислав Јовановић, министар просвете, науке и технолошког развоја

И ја сам просветни радник! Број 4 Oktobar 2013. Издавач: Форум београдских гимназија

10

Цара Душана 61 11000 Београд, Србија Лист излази четири пута годишње Уредништво: Миодраг Сокић Наташа Анђелковић Весна Живановић Данијела Вујисић Снежана Кузмановић Петар Панић Лекторка: Споменка Трипковић Припрема за штампу: Ненад Мијаљевић Контакт: 069/1513-119 ���.���.���.�� �������������.�� Штампарија: СЗР “Боје“ Сремска Каменица Штампани тираж: 2.000

12 16 18 24

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 373.5(497.11) ФОРУМ београдских гимназија / главни уредник Миодраг Сокић. Год. 1, бр. 1 (окт. 2012)- . - Београд (Цара Душана 61): ISSN 2334-9158 COBISS.SR-ID 202240524

25 27

ПОЗНАТИ НОВИНАРИ ЗА ФБГ О матури, „Вуковој дипломи“ и нашем образовању

ИНТЕРВЈУ: Љубивоје Ршумовић

Вуче, Вуче, бубо лења! ОБРАЗОВНА ГЕРИЛА:

Информација се множи док се дели... ИНТЕРВЈУ: Вигор Мајић, директор ИСП

У Петници је будућност већ почела ЕКСКУРЗИЈЕ:

ЈУТА: Из наше визуре Писмо Из Нотингема Преписивање је најгори грех

ПОЛЕМИКА

Много буке ни око чега


3

Вести Све, само не по закону Директори школа искористили су пометњу, насталу после катастрофе мале матуре и предали су своје листе вишкова и потреба без школске комисије и потписа синдиката. Већ током распуста, расписали су конкурсе и примили кандидате, не чекајући објављивање листа. Када су листе изашле, они и даље противзаконито одбијају да преузимају вишкове. Синдикати ФБГ и ФССШ спровели су интерну синдикалну истрагу у школама Београда овим поводом.

ДИЈАЛОГ ФБГ И В. К. ФБГ: Упомоооћ! Вуче, Вуче! Све је мање Вукова и Оваца, а све више Вук-оваца! В. К: Па.. дошла су Нова Времена, знаш.. Интеграције, Права Детета, Заштита Потрошача.. Мораш да се прилагодиш или – пропадаш! ФБГ: Вуче, Вуче, а да ми укинемо ту Твоју Награду? Знаш, Она не вреди више ништа, има је на Сваком Ћошку? В. К: Јеси ли ти нормалан? Па толика Деца је Сањају, још од Пете године, чим заврше са Лего Коцкама! Толики Родитељи Обећавају Својој Деци да ће им Скоцкати Моју Награду, само још да Попусте Мица Киселина, Љубица Аорист, Цеца Вебстер, Ђока Коси Хитац, Риста Ронал-

до, Пера Амеба, Прле Сопран и Јоца Убица! А ти хоћеш То да им Одузмеш? Да Деца Пате? Да ли ти Знаш како се Осећа Дете коме је нешто Обећано а није Испуњено? Срамота! Ко нам Образује Децу? Такве као што си ти треба избацити из образовања! ФБГ: Ама, Вуче, то није било у моје време, знало се ко може.. В. К: Често се присећам оних дугих бесаних хладних зимских влажних сувих ноћи, док сам котрљао у Беч и назад. Коњи серу, месечина, сунце, песак.. имао сам визију.. да се једнога дана, када ја победим, установи Моја Награда, за ону Децу која Знају Све и Свашта! Знаш, сада ми је Срце на Месту! Још мало и сва Деца ће постати Вук-овци! ФБГ: Па на шта ће то да личи? Поклањамо Им Оцене и Капом и Шаком.. . В. К: Идеш ли ти уопште на стручна усавршавања? Двајесчетр

сата екстерно, четрес интерно и онолико бочно? Неплаћено, суботом, ал зато не иде у плату! Мало ли је? Осавремени наставу! Поклањај и ти! Па за шта сам се ја борио? ФБГ: Ама бре, Вуче, извин’, али Твоја реченица није баш.. В. К: Ко ми каже? Кад сам ја био неписмен, ти се ниси ни родио! ФБГ: Вуче, Вуче, бубо лења, шта ће рећи покољења? В. К: Ма ко ј.бе покољења?! Паз’ вако: имам ја једну прелепу збирку песама, знаш.. мало незгодних.. па, ко ме буде оптужио за пцовање, кажи им ко сам ја! Други не могу, али ја могу да пцујем колико хоћу, јер сам се ја својим радом за то изборио, на општу ползу српскога народа! Нека се жале ЛГБТ-у, НУНС-у и РАТЕЛ-у! А песма каже.. пшшшш.. ФБГ:

L

Хигијена у школи као на аутобуској станици Србија је у светском врху по броју илегалног оружја у индивидуалном поседу, а стандарди хигијене у школама су као на аутобуским станицама. Осим тога, Србија од свих европских држава најмање средстава издваја за науку и просвету, те смо најнеписменији у Европи – поручио је Александар Вајзнер, директор „Школе без насиља“.

Чак и несмањене, плате ће реално падати Министар просвете Томислав Јовановић обећао је да професори наредне године неће имати мање плате, без обзира на Владине мере штедње. - Просвета и наука у најмању руку могу да очекују садашње стање, никако лошији статус. То је договорено са Министром финансија – рекао је министар.


4

Вести Учитељи су обесправљени, сиромашни и често претучени Поводом Светског дана учитеља, 5. октобра, синдикати просвете поручили су да наставници у Србији свој дан дочекују обеспављени, сиромашни, често претучени. Члан Председништва СРПС Хаџи Здравко М. Ковач истиче да „они који у Србији доносе одлуке нису претерано расположени да чују наставнике“.

Како до нових коефицијената И стручни сарадници на минималцу!

Ускоро дефицит наставника у свету

Реалан предлог је да се коефицијенти наставницима коригују током три године, тако што би у 2013. коефицијенти били повећани за девет одсто, 2014. за исти проценат и 2015. за 9,5 одсто. Просечна зарада у образовању је 40.000 динара а републички просек је 44.000 иако по квалификационој структури 80 одсто запослених у просвети има вишу или високу стручну спрему.

У свету недостаје 5,24 милиона наставника, а до 2015. године 3,66 милиона старих наставника одлази у пензију па ће дефицит наставника бити још већи. Зато се Унеско светској јавности обратио слоганом „Постани наставник“, како би се обезбедили стручни наставници и свој деци света омогућило бесплатно и квалитетно образовање.

Тржиште екскурзија обрће 60 милиона евра Према проценама ЈУТА-е, тржиште екскурзија у Србији «тешко» је око 60 милиона евра. Годишње 450.000 до 500.000 деце путује, а просечно по ученику плаћа се 100 до 120 евра. Како кажу у ЈУТИ, „ово је тржишна утакмица, а коме то не одговара не мора да иде на екскурзије, које према неким истраживањима и тврдњама синдиката могу да буду извор корупције“.

С

вима нама је јасна крајње неповољна ситуација у вези са нашим платама. Ради илустрације, рад професора у односу на рад помоћног особља вреднује се са 2:1. Такав однос коефицијената је неодржив. У наредном периоду синдикати ће тражити да однос између највише и најниже зараде у просвети буде 3:1.

СИЛОМ У ПЕНЗИЈУ

И

змена Члана 144. Закона о образовању тешко дискриминише наставнике у односу на друге запослене у образовању и у другим делатностима.

Иако Закон о раду дозвољава сваком запосленом да ради до своје 65. године старости, то право неће моћи да искористе једино наставници и стручни сарадници запослени у школама, који морају у пензију и раније ако напуне 40 година стажа. Катастрофалне последице ове измене тек ће се показати. Будући да се припремају и измене

Измене закона на штету запослених у просвети Закона о ПИО, које ће продужити радни стаж до 67. године и „кажњавати“ ранији одлазак у пензију са 0,5 одсто месечно, наставници из ове категорије могу рачунати чак и на 40 одсто мање пензије! Ову измену закона предложила је Унија СПРС, подржао ју је

СОС, док су СРПС и ГСПРС Независност били жестоко против. 


5

Најмлађи репрезентативни синдикат просвете Синдикат радника у просвети Србије броји 20.000 запослених, окупљених у пет значајних синдиката просвете: Синдикату образовања Београда (СОБ), Независном синдикату просветних радника Војводине (НСПРВ), Синдикату просветних радника Војводине (СПРВ), Форуму средњих стручних школа Београда (ФССШБ) и Форуму београдских гимназија (ФБГ). Основан је 2008. године у Београду, а републичку репрезентативност је добио 2009. године и тиме је постао најмлађи репрезентативни синдикат у просвети. Своју праву снагу показао је почетком 2011. године у великом двомесечном протесту запослених у образовању. Политика овог синдиката је садржана пре свега у вештини преговарања и у сарадњи са другим синдикатима просвете.

Синдикат образовања Београда

Независни синдикат просветних радника Војводине

Синдикат просветних радника Војводине

Форум средњих стручних школа Београдa

Форум београдских гимназија


6 Интервју са министром просвете др Томиславом Јовановићем

ОБРАЗОВАЊЕ ТРЕБА ДА НАМ БУДЕ И ЗАНИМАЊЕ И СМИСАО ЖИВОТА Волео бих да наши најмлађи одлазе у школу са радошћу, да их родитељи испраћају са сигурношћу да ће им деца бити безбедна, да образовање стичу у толерантној атмосфери у најширем смислу, а са основном идејом да их разлике уједињују, а не раздвајају

М

инистар просвете, науке и технолошког развоја Томислав Јовановић нуди разговор синдикатима и нада се да ће бар неке ствари померити с мртве тачке током свог мандата. Јовановић је у ексклузивном интервјуу за наш часопис изјавио да пише ћирилицом, као и да читав живот машта о томе да постане министар. Како каже, на његово одрастање утицали су бројни наставници, а пресудну улогу имали су проф. др Ђурђина Шкеровић и академик Љубиша Ракић.

– Они су ме усмерили ка образовању и „одвојили“ од изазова клинике. Међутим, радо се сетим и учитељице, као и разредних старешина и неколико професора. n Да ли сте икада помислили

да ћете једног дана бити на челу образовног система? – Сан сваког војника јесте да буде генерал. Високо образовање је мој животни избор и после више деценија активно проведених у образовању, сада сам у прилици да та знања и искуство ставим на располагање и у функцију државе. n Образовање нам је централизовано. Ништа се не може спро-

вести без Ваше сагласности. Да ли је то модел образовања за 21. век? – Не бих се сложио са Вама, али да бисмо спровели било какве реформе, потребно је да се обаве консултације на свим нивоима. Министарство је ту да прихвати и спроведе предлоге свих који се непосредно баве образовањем. Они најбоље знају које су потребе ученика и студената. Не смемо дозволити да об-

Знам да се од ентузијазма и посвећености послу не може живети, али трудићу се да у току мог мандата повећамо примања наставницима, али ви знате да то не зависи од министра просвете

разовање буде ради образовања, него смисао и животни избор. n Шта конкретно желите да постигнете? – Волео бих да наши најмлађи одлазе у школу са радошћу, да их родитељи испраћају са сигурношћу да ће им деца бити безбедна, да образовање стичу у толерантној атмосфери у најширем смислу, а са основном идејом да их разлике уједињују, а не раздвајају. n Када ће ученици у Србији добити бесплатно таблет-рачунаре на почетку школске године? – Наравно, волео бих да кажем „то ће бити данас“, али нажалост, морамо бити свесни тога у каквим условима живимо. Први корак смо учинили – део ученика је добио бесплатне уџбенике.


7 „Вукова диплома“ је била стимуланс за посебно ангажовање, надареност и изузетност, и то треба и да остане – награда изузетнима Био бих посебно задовољан као министар коме припада и технолошки развој ако бисмо те елементарне уређаје бесплатно испоручили свој школској деци у нашој земљи, а да су произведени код нас и да су плод наших талената. Свакако, ка томе треба усмерити наше школство. n Шта малим матурантима припремате за следећу годину? – Мала матура треба да представља резултат континуираног рада, а не кампањског учења. Настојаћу да их максимално растеретим. Међутим, они морају да током целе године уче градиво, за које знам да је преобимно, а не само да се спремају за матурски испит. Учинићу све да не дође до злоупотребе која се дешавала у протеклом периоду. Наш задатак је да обезбедимо сваком матуранту, било где у нашој држави, да има исте услове да искаже своје стечено знање и тако оствари реалну жељу за упис у средњу школу. n „Вукова диплома“. Предложисмо да се ампутира, Ви кажете да је треба лечити. – Све земље које држе до себе негују своју традицију. „Вукова диплома“ има своју вредност и


8

Вести Кинези највише поштују просветне раднике Просветни радници највише се поштују у Кини, показује истраживање које обухвата 21 земљу. Истраживање је обухватило питања о односу јавности према статусу професије, поверењу, плати и привлачности наставничког позива. Просветари у Кини у рангу су са лекарима, док су у Британији, на пример, на нивоу медицинских сестара и социјалних радника.

Антић: Увозићемо и мајсторе из Кине?!

представља не само признање за предан и посвећен рад ученика , него и наставника и професора. Нисам за њено укидање, али сам спреман да се и о томе разговара. „Вукова диплома“ је била стимуланс за посебно ангажовање, за надареност и изузетност, и то треба и да остане – награда изузетнима. n ФБГ се залаже да се екскурзије у иностранство укину јер су постале необразовне и потрошачке. Шта мислите о томе? – Слажем се са вама... Ако се на екскурзије иде у време наставе, онда оне морају имати едукативни карактер. Спреман сам да у наредном периоду направимо заједнички предлог за реализацију екскурзија које ће бити корисне сваком ученику и наставнику. n Шта очекујете од четири републичка синдиката образовања, и шта нам нудите?

„Зашто ђаци избегавају занате? Зашто се фаворизују гимназије? Нећете имати ни стаклоресце, ни керамичаре, ни цвећаре, увозићемо мајсторе из Кине! Да ли је неком стало да угаси занате и техничаре?“ – упитао је Милорад Антић, председник ФССШБ.

– Нудим сарадњу, а очекујем да договором и конструктивним предлозима подигнемо квалитет образовног система. Надам се да ћемо, колико будемо у могућности, решити неке од проблема учесника у образовном процесу. И ја сам просветни радник и налазим се у истој ситуацији као и остали. Верујем да ћемо заједничким залагањем просвети и науци вратити углед који им припада.

Упис у гимназије је корак уназад

n На Новом Београду је просечна плата 54.000, у Србији је 44.000, а просечна плата у образовању је 40.000 динара. Зашто смо тако мало плаћени?!

Директори школа су ове године уписивали децу, по принципу “где ко хоће”! После бруке око мале матуре, челници неорганизоване и нестручне просветне власти, у потрази за сламкама спаса удовољавали су жељама јавности, новинара, мама и тата. Класичан пример назатка је то што се у већини београдских гимназија број ученика у приближио броју 40 – као деведесетих.

n Шта мислите о „скандалу“ о ком су медији писали да је у нашем часопису позивано на говор мржње према особама ЛГБТ популације у интервјуу са Бором Ђорђевићем? – Мислим да је то пропуст уређивачког одбора часописа. Залажем се за толеранцију и поштовања права свих без обзира на расне, верске и друге разлике. Школе и образовно--васпитне установе не смеју бити полигони где ће се те разлике потенцирати. Разлике треба да нас обогаћују и да нас учине племенитим, а не да стварају још већи јаз. n Када бисте бирали хоћете ли нечији лични став пренети кроз аутентичну форму (псовке) или цензурисати у часопису намењеном наставницима, шта бисте одабрали? – Лични став без псовки и увредљивих речи који је примерен читалачкој публици. Наш језик је довољно богат и свака ситуација се може описати тако да остане у домену пристојног.

– Знам да се од ентузијазма и посвећености послу не може живети. Трудићу се да у току мог мандата повећамо примања наставницима, али ви знате да то не зависи од министра просвете.

n Професор одлази у пензију са платом од 55.000, колико има и лекар почетник. Професор у школи завршава каријеру са оним са чиме је лекар започиње. Шта мислите о томе као лекар? – Сматрам да су овакве плате недостојне после четрдесетогодишњег рада, као и да лекар после више од 20 година учења има исто тако недостојну почетничку плату. Морамо бити свесни тога да ми који смо ангажовани у просвети и науци, поред посвећености

n Шта бисте поручили песнику Љубивоју Ршумовићу? – Човеку који је радни век посветио деци и чији је таленат од њега направио једног од највећих живих дечјих песника поручујем да настави своју мисију која ће сигурно произвести нове Љубивоје, и нове Ршуме, и учинити да речи детињство и срећа и даље имају своје право значење.

послу и сопственом занимању, ипак живимо у условима на које у великој мери не можемо да утичемо. n Инструментализована просветна инспекција често се не меша у свој посао, већ искључиво ради за интересе директора школа или својих начелника, који то добро наплаћују (опет директорима школа) услугама запошљавања ближњих и монтираним листама технолошких вишкова. Како то коментаришете? – Ако су ти наводи тачни, онда треба да буду прослеђени надлежним органима. Овакве информације представљају озбиљно и недопустиво угрожавање образовног система.


9

ГЛАВНИ ОДБОР ФБГ ГОВОРИ

Мр Данијела Вујисић професор српског језика и књижевности у Шестој београдској гимназији, потпредседник ФБГ

Једна лепа вест из НПС-а Национални просветни савет је усвојио, уз најлепше речи похвале, Опште стандарде за крај општег средњег образовања и средњег стручног образовања за предмет српски језик и књижевност. Стандарди прецизирају знања и вештине којима ученици треба да овладају до краја средњег образовања. Између осталог, документ инсистира на развијању читалачких навика, савладавању техника читања, познавању и неговању језичке норме и језичке културе (говорне и писане), неговању ћирилчног писма, примени савремене терминологије и методологије, критичком промишљању књижевноуметничких и неуметничких текстова (о језику, култури и књижевности), развијању свести и ставова о улози језика и читања у развоју појединца и друштва.

Синиша Вукадиновић професор географије у Десетој београдској гимназији „Михајло Пупин“, члан Главног одбора ФБГ

У ком веку живимо? Занима ме да ли ће у Србији да се роди министар просвете који ће да схвати да одавно живимо у 21. веку и који неће од просвете правити бирократски апарат. Да ли је битније да ли смо попунили неке табеле, предали планове, исписали беспотребне бројке, правилно попунили дневник, од тога да ли смо и чему смо научили ђаке? Свет се одавно променио, али школски дневници, људи који воде просвету и њихова свест очигледно нису.”

Зоран Буљугић професор руског језика у Дванаестој београдској гимназији, публициста и преводилац, члан Главног одбора ФБГ

Морамо вратити руски језик у школе У низу тешких проблема који притискају наше школство је и смањена заступљеност руског језика у школама. Дневна политика, медији и бројни НВО сектор здушно спроводе једну у суштини антируску и антисловенску политику у најосетљивијим просторима образовања. Руски језик се у нашим школама данас свео на само 20%. Морамо вратити руски језик у школе. Једино тако ћемо поново омогућити нашој деци и омладини да слободно усвајају језик на којем је написана највећа књижевност света, језик нама духовно блиске и сродне православно-словенске цивилизације.


10

Вести Наставник прима плату као чистачица Од око 85.000 наставника и професора, чак 30.000 нема пуни фонд часова. Пошто плата са непуним фондом не прелази 20.000 динара, наставници зарађују колико и чистачице у школама. Школске управе су постале бирои за партијско запошљавање кадрова, а поједини директори школа примају нове наставнике без обзира на листе вишкова.

Експлозија доктора(на)та У последњих пет година, број студената докторских студија повећао се са хиљаду на 5.500, што је седам пута више него 2007. године. Међутим, не настају сви радови уз поштовање академских правила, а откривено је и да су поједини професори били ментори без потребних услова и имали читаву армију доктораната.

Професори сами плаћају семинаре Професори морају да иду на семинаре како не би остали без посла, уз то их често и сами плаћају. Међутим, не прави се никаква разлика између почетника и људи који имају искуство и који се усавршавају. То је најгора могућа уравниловка. У Словенији и Румунији један наставник може да заради три пута више од другог, на основу квалификација, додатних часова које држи, као и квалитета рада.

ШТА ЗА ФБГ К ПОЗНАТИ НО Јован Мемедовић новинар, спортски коментатор, путописац

П

ознати српски новинари Јован Мемедовић, Воја Жанетић и Драгољуб Петровић присећају се својих школских дана и ђачких екскурзија, и за наш лист коментаришу данашње образовање, као и инфлацију Вукове дипломе. Нисмо одолели и да их сместимо и у министарску фотељу ....

1.

Колико треба да коштају екскурзије, колико за то треба да буде плаћен наставник ? Треба ли забранити екскурзије у иностранство? Да ли посете дискотекама и хиљаде пређених километара спадају у образовне циљеве екскурзије?

2.

Форум београдских гимназија недавно је затражио од министра просвете да се Вукова диплома укине, јер је она обезвређена хиперпродукцијом вуковаца. Шта мислите о Вуковој дипломи, о поклањању оцена, о приватним факултетима?

3.

Да сте Ви министар просвете, шта бисте променили већ првог дана?

1. Екскурзија може бити корисна, ако ништа друго, бар да деца што пре виде где смо ми, а где они. Када путујеш, видиш, чујеш…ту се много научи. Па и дискотека није баук, и то је за децу и младе. Наставник треба да буде додатно ангажован и одговоран, а зато и додатно плаћен. Верујем да су појединци у школи у дилу са туристичким агенцијама и нисам сигуран да су екскурзије доступне и сиромашнијој деци. А то је већ Србија. 2. Вукова диплома није титула, већ симболика. То је част именом човека који је био просветитељ Српског народа. Никада је не бих укинуо, али бих укинуо наставНисмо свесни колико нике који поклањају оцене и директоје опасно не научити ре који то толеришу. У општем паду морала тешко је говорити о истинском децу, а још опасније знању и образовању. Нисмо свесни је наградити колико је опасно не научити децу, а још опасније је наградити њихово њихово незнање... незнање... Стварамо генерације које мало уче, мало знају, и у будућој Европској конкуренцији остаће им да раде само физичке послове. Већ је кренуо талас довођења наших и туђих стручњака из иностранства. 3. Првог дана променио бих број свог мобилног телефона… Тако бих био недоступан за све оне који би нешто преко везе. А то је суштина нашег образовања, преко везе до директорског места, до запослења, до нове реформе образовања. Нема ништа преко везе, само на знање и рад. Зато никад нећу постати министар просвете.


11

КАЖУ ОВИНАРИ... Воја Жанетић

новинар, сценариста, колумниста, маркетиншки стручњак 1. Давно сам ишао на екскурзије, скоро да их се и не сећам, али оно што памтим су дружења са вршњацима, забаве и певање у аутобусу, покоји романтични пољубац са школском симпатијом. А кад се добрано сконцентришем, можда се сетим и да смо нешто и видели. Али се не сећам шта. Претпостављам да није толико важно где се иде и шта се види, колико је користан тај лепи осећај да си отишао од куће и родитеља, а био заједно са друштвом из школе. Важно је и да ниси озбиљно оштетио кућни буџет, а најважније је да нико не страда. Онај ко о томе брине би требало да буде плаћен за тај посао, сходно тежини и трајању Ограничио бих укупан задатка.

број Вукових диплома, јер оно што треба да вреди не може да се штампа немилице

2. Ваљало би да постоји неки начин да се бољи ђаци разликују од оних који то нису. Сасвим је могуће да Вукова диплома сада није средство за тај циљ, пошто је њен критеријум застарео. Зато бих мењао критеријум. Највероватније бих ограничио и укупан број Вукових диплома, јер оно што треба да вреди не може да се штампа немилице.

3. Одмах бих сменио министра просвете. Ја нисам за тај посао, а нисам ни добар управитељ просветом. Пре тога бих, евентуално, променио начин избора министра просвете, па би се бирао консензусом свих посланика у парламенту, колико год тај избор трајао и ко год био на власти или у опозицији.

Драгољуб Петровић новинар и колумниста

1. Једина екскурзија које се сећам је матурска у Пули, кад смо се “закачили” са ђацима из неке хрватске школе, па када се ситуација наелектрисала, дошао је да нас “бије” Мате Парлов, светски боксерски првак у полутешкој категорији. Кад је видео нас клинце, насмејао У овој земљи ће се и отишао. Дакле, одлазак ускоро сви бити у дискотеку на ескурзијама “вуковци” и мастери уопште није лош, јер када бих, иначе, уживо видео на приватним легендарног Парлова. Шалу факултетима, па на страну – екскурзије у иностранство обавезно треба нећемо моћи да нађемо доброг шустера од забранити, јер данас имате клинце који су били у шотоликих “генијалаца” пингу у Риму или на пијанци у Будимпешти, и памте само неки аутлет, трећеразредни хотел на периферији и како су повраћали у лавабо. Али никада нису били у Сремским Карловцима или у манастирима Овчарско-кабларске клисуре. Дај прво да деца виде ово што ми имамо. Екскурзије би требало да буду бесплатне и да их финансира држава, али пошто је то немогуће, морају бити што јефтиније, обавезно у Србији. Наставнике треба добро платити, јер сам се увек дивио људима спремним да брину о тридесетак симпатичних антихриста. Што рече Бата Живојиновић у “Лајању на звезде” - ко није водио екскурзију на Загребачки велесајам, тај не зна шта је патња. 2. У овој земљи ће ускоро сви бити “вуковци”, а потом ће сви постати мастери на приватним факултетима. Ускоро нећемо моћи да нађемо доброг шустера од толиких “генијалаца”. Зато што је то - једноставно – лако. У мом разреду у основној школи била су два или три “вуковца”, а касније се испоставило да су осредњи ђаци постали већи креативци и нашли боље послове. У филму “Фалсификатор” главни лик дели лажне дипломе шаком и капом, па га на крају хапсе. Чини ми се да би он данас био декан на Мегатренду. 3. Променио бих министра просвете. Првог дана, јер после би већ било касно за српску просвету. Имам утисак да би у поређењу са мном и Жарко Обрадовић изгледао као геније. Али пре хитне смене самог себе, вратио бих ђачке кецеље и бесплатне спортске секције у школама.

Вести Вељко Чобански враћен на посао Професор Вељко Чобански је после шест и по година судском одлуком враћен на посао. Он је својевремено добио отказ у Четвртој београдској гимназији, јер је скренуо пажњу на проблематично понашање појединих ученика. Школа је морала да плати трошкове суђења, а њему ће бити плаћено и обештећење, као и заостали доприноси.

Мишеви и бубе „уписали студије“ На ходницима Филозофског факултета у Новом саду студенти повремено срећу мишеве и бубашвабе, док су они који станују у домовима „Вељко Влаховић“ и „Слободан Бајић“ скоро навикли на живот са бубама. Како кажу студенти, никога не изненађује кад се појави буба у кеси са хлебом.

Нећемо пропустити ПИСА тестирање Ђаци у Србији неће пропустити ПИСА тестирање у циклусу 2015. године, поручио је министар просвете Томислав Јовановић. - Успех наше деце на овом тестирању бољи је „од резултата земаља у окружењу’’ – истакао је министар и додао да Министарство није добило ни резултате ПИСА тестова из 2012. године.


12

ИНТЕРВЈУ Љубивоје Ршумовић

ПРОСВЕТА БИ ТРЕБА РУПЕ НА СРПСКОМ n Министар просвете би морао имати највећи коефицијент интелигенције у држави! n Оцењивање би требало сасвим укинути. Тада би ђаци знали да не уче за наставника и за ту пишљиву оцену, него за себе и своју радозналост

У

з песме и емисије Љубивоја Ршумовића расле су генерације ђака, свет упознавале на нови начин, „купиле“ прве форе и фазоне... Зашто деца данас не воле школу, како да их заразимо књигом и шта је заправо смисао образовања, Ршум објашњава у разговору за наш часопис.

n У овој земљи је све мање ђака и оваца, а све више вукова. Како се то догодило? Нешто се догодило са српском нацијом, нешто што би психолози и социолози боље објаснили него ја. Мислим да је Југославија створила једну опасну рупу у нашем менталитету. Нашли смо се у гладијаторској арени, међу вуковима. Прво су нас убедили да смо победили све непријатеље, па и сиромаштво, да имамо и природна и свака друга богатства, намамили нас на шими-ципеле и шушкавце из Трста, испразнили села а напунили градове пролетерима на држав-

ним јаслама. У селима смо рађали што више деце да бисмо имали радне снаге, у градовима рађамо кућне љубимце, рођењем отуђене од рада у пољу и на њиви. Све чешће се сећам Аристотела, који је рекао: „Најбољи је онај народ који обрађује земљу!“ n Које су прве асоцијације на школу Вашег времена, а које на данашњу школу? Да ли још увек важе они дивни стихови: „Ау, што је школа згодна, лечи лењост и самоћу. Као да ми је кућа родна, штета што не ради ноћу...”? Школа мог времена више не постоји. Од рођења до поласка у државну школу учитељи су ми били деда Стеван, гуслар, пчелар и травар, отац Михаило, судија за прекршаје у Општини, мајка Милеса, планинка, ткаља и везиља, брат Миливоје, сарадник у играма и авантурама, а онда мачор Шервуд, прзница, хајдук, ловац на зечје младунце, пас авлијанер Чоек, одани разгони-

тељ сваке врсте страха, и најзад Трешњица, џиновска трешња у Кршевима, на чијим смо гранама ми деца проводили велики део слободног времена – џакајући! А онда полазак у државну школу, долазак Милице Вођевић, осамнаестогодишње девојчице, учитељице, из Београда, и наше колективно, а моје невероватно озбиљно, заљубљивање у њу! Ако све то имају данашња деца, биће од њих добри, радознали, креативни људи! Ако то немају, требало би некако да се потруде да бар нешто од тога обезбеде. Тешко је све то имати у граду, знам. Ту и такву љубав поготову! n Школа је постала „чуваоница” и играоница. Знање се све мање осваја, а све више захтева или се само подразумева, јер ко га захтева? Професори губе ауторитет, све више су сервисери и слуге. Родитељи масовно пишу жалбе и тужбе, а све мање захваљују на преношењу љубави и знања у дечје главице. Куда то води?

Камо среће да је школа постала „играоница“, то би значило да је просветним властима и радницима дошло к свести да деца кроз игру најлакше и најлепше уче!


13

БАЛО ДА КРПИ М МЕНТАЛИТЕТУ Уведимо игру „у игру“ n Као бивши каратиста, можете ли да објасните како спорт прави добре спортисте, а како школа прави добре ученике и да ли би спорт могао да дâ неки савет школи? Основно у сваком спорту јесте ИГРА, па спорт реформаторима образовног система предлаже да уведу игру у „игру“. Игра је предворје озбиљног живота. Тесла се фасцинирао електрицитетом играјући се са својом мачком. Зар смо толики кретени да из Теслиног случаја ништа не научимо! Али, шта ја то радим! Бавим се (узалудно, вероватно), о свом трошку – државним пословима.

да сервирају знање, не остављају деци ништа да сами изнађу и науче. Знање сервирано на тањиру испари брзо, а оно до којег ђак дође уз минимални труд, а тек уз већи напор, остаје заувек.

А није ни „чуваоница“ јер смо сведоци све чешћих инцидената, вршњачког насиља, блудничења малолетника. Често сам гост у школама. Велики део ученика

искрено мрзи школу, а чини ми се да и велики део наставника мрзи ову врсту школе. Волео бих чути да је укинута реч „реформа“ (нек остане само као назив једне врсте

торти!), а да се прешло са тих празних обећања на паметна дела. Наш школски систем учи децу да бубају знање за оцену, а не да мисле! Писци уџбеника се труде

n ФБГ је изазвао праву панику у јавности својим предлогом да се „Вукова диплома“ укине. Јасно је да се поиграо овим феноменом, провоцирајући јавност у жељи да покаже да се знање окренуло против себе, између осталог и у виду хиперпродукције вуковаца. Да уведемо неку другу награду, или да поразмислимо о стварним узроцима ове појаве и вратимо се реалним критеријумима оцењивања? Оцењивање би требало сасвим укинути. Тада би ђаци знали да не уче за наставника и за ту


14 пишљиву оцену, него за себе и своју радозналост. „Вукове дипломе“ су постале тражена и веома скупа роба. Ко нема да плати – тешко ће је добити! Већ чујем неке наставнике и директоре школа како вичу: „Не лупетај, Ршуме, није тако!“ Одговарам питањем: „А како је?“ „Па, деле се по знању, и показаном успеху!“ „Не! Деле се по набубаном знању и штреберском понашању!“ „Није тачно, то су све најбољи ђаци!“ „А где су ти ђаци кад се процењује у иностранству, дакле непристрасно, ниво знања и обучености наше деце? На претпоследњем месту у Европи!“ „А математичари, увек са медаљама?“ „Свака част! Али, то је лични афинитет. Та деца су изузетак од правила! Да је среће да већ у основној школи учитељ може да процени које дете је за коју грану науке богомдано! Кад нам ’реформа’ то обезбеди, бићемо на коњу. Сад смо на крмачи!“ (Овде би наставници и директор занемели јер нису очекивали да поменем крмачу!) n Једном сте доста врцаво и мудро открили зашто наша деца не читају књиге: 1. Зато што ни њихови родитељи не читају књиге. 2. Зато што у кући нема књига. 3. Зато што им је школа огадила читање. 4. Зато што има занимљивијих начина да се потроши слободно време... Па колика је заиста одговорност нас професора у настојању да код ђака пробудимо лепоту читања и могу ли се у дигиталној ери победити нови медији који просто „једу” време наше деце?

И Бобан Пећинар је могао остати у Ужицу Ваш родни Љубиш је празан и пуст. Остале су још само пастрмке – код Пећинара. Кажу нема вајде на селу, сви хоће у град. Ипак, Златибор цвета, посла напретек. Зар нешто слично не може и у Љубишу? Или у Белој Паланци? Могло би да има људи који би се за то „нешто“ заложили свом снагом. И Бобан Пећинар је могао остати у Ужицу, на некој плати, коју би зарађивао од девет до пет, а одмарао се суботом и недељом. Али он је желео сам, својим рукама, да ствара своје домаћинство, у Љубишу, где су живели и радили његови преци. Има у томе неке исконске аристотеловске исправности.

Одговорићу вам као што би вам Јапанац одговорио: „Ја могу да вам покажем пут до извора, али не могу да пијем уместо вас!“ Ако децу у најранијем детињству „заразимо“ књигом, најпре као предметом, а потом као златним ковчегом са литерарним благом, дeца ће сама касније, без наше помоћи, куповати или узимати у библиотеци књиге и читати. n Ваши највећи успеси у песничкој каријери везани су за телевизију. Искористили сте је максимално у едукативне сврхе, и то када је било свега 2-3 ТВ канала. Да ли је могуће да се данас, на 50 до 100 расположивих телевизијских канала, не могу деци и омладини „наметнути” стварни културни и образовни обрасци? Могли би, али власници свих телевизија, па и јавног сервиса, немају интерес да децу уче да мисле. Власници тзв. политичке воље не баве се тим „ситницама“. Једино знају да ће бесловесна деца сутра бити њихови бесло-

весни гласачи, који ће мислити оно што мисли и о чему поваздан брбља свака телевизија. Вероваће у оно што обећавају власници власти, заборављајући чак и блиску прошлост, у којој је једна од владајућих странака витлала пиштољем на Београђане, а друга изводила тенкове на улице и продавала нам литар млека, кога није било у продавницама, за новчаницу од сто милијарди динара! Они и данас деци и омладини намећу свој стил живота и рада, и стил живота и рада криминалних кланова Америке, а сами уживају у милионима евра које њихове странке добијају из буџета, док за „културу и образовне обрасце“ дају нула кома шест бедних одсто. n Шта мислите о оној Матијиној: „На банкама и на ТВ-у нам је латиница, а на гробљима ћирилица”?

Власници телевизија знају да ће бесловесна деца сутра бити њихови бесловесни гласачи, који ће мислити оно што мисли и о чему поваздан брбља свака телевизија

Песници заиста јесу „непризнати законодавци света“, како каже Жан Кокто, баш зато што су најобјективнији сведоци свог времена, али и времена своје националне битности, од прапочетка, па до недогледа у будућности! Матија уме да гледа кроз време, не само прошло него и будуће, оно које још не постоји. n Министар просвете. Зашто не књижевник, сликар, режисер, а не само правник, политиколог, лекар? Mинистар просвете би требало да буде човек-визионар, ренесансни мислилац, широких далековидих погледа. Морао би да предњачи, а не да каска за свакодневицом! Не би смео да буде члан никакве партије или странке, већ да буде сам странка, и сам партија, да се уздигне над тривијалном, шићарџијском политиком. Морао би имати највећи коефицијент интелигенције у држави! n Ко треба да брине о образовању – министар и његови саветници или шира стручна, културна и друштвена јавност?


15 Просвета значи просветљење, не само образовање, него и отварање очију, оспособљавање за решавање проблема и за коришћење шанси Да ли је Вас неко икада питао шта треба урадити и поправити у образовању? Да сте Ви саветник у Министарству просвете или члан Националног просветног савета, шта бисте саветовали? Имате ли осећај да се неко поиграва са Вама стављајући Вас само у школску лектиру, и то „ону малу“ пошто сте „дечји писац“? Министар којег сам горе описао требало би да састави свој тим, по својој формули, без икакве друштвене јавности. Јавност је опасна појава. Лако се претвара у руљу која линчује. Требало би да ради као мрав, и да се не показује у јавности. Ја сам слободан стрелац, мене такав министар не би смео узети за сарадника. Ја покушавам да будем будилник, као и остале моје колеге писци, а министар би требало да ослушкује наше кукурикање, али да „свиђа своју“! У правим, домаћинским заједницама, па и државама, нема те баналне демократије коју зову

транспарентност! Ту реч је, вероватно, измислила америчка Ција. n Одоше нам деца у свет. Наши најбољи ђаци. Губимо милијарде, не добијамо ништа. Шта за једно друштво и његову културу стварно значи синтагма „одлив мозгова“? Увек сам се питао зашто наша држава уз сваког дипломираног стручњака који иде у иностранство да унапређује и развија туђе државе и економије не шаље фактуре на износ који је уложила да би их школовала!? n На једном месту сте записали и речи својих мудрих Златибораца: „Колико је узбрдица, толико и низбрдица”, што

Шта је васпитање? n Родитељ сте три сина. Постоји ли нека тајна успешног родитељства и има ли то везе са песништвом? Шта је то у ствари васпитање, речено језиком песника? Васпитање је оно што остане у човеку када заборави све што је научио у школи! Парафразирао сам Ајнштајна, само што је он уместо „васпитања“ поменуо „образовање“. А језиком песника, васпитањем би се могло назвати оно што родитељи разумном љубављу, а окружење добротом и уљудним односом, трајно улогују у душу младог бића.

показује да ниједна мука није вечита, односно, како ви то лепо пишете, да „сваки неуспех има успех, свака реч своју нереч, свака невоља своју вољу, свака неправда – правду!” Па шта мислите када ће проћи Танталове муке нашег друштва и колика је ту улога просвете? Како речи просвета вратити важност и смисао?

n Шта бисте поручили нашим колегама наставницима?

Реч ПРОСВЕТА је света реч, као и оне три које сам поменуо. Обавезујућа за оне који се зову просветни радници, али и за оне који се зову ученици, студенти. Она значи просветљење, не само образовање него и отварање очију, оспособљавање и младих и старих за решавање проблема, али и за коришћење шанси. Просвета би требало да је она шнајдерка која крпи рупе на српском менталитету. А те рупе се зову: нерад, непоштовање државе, нетолеранција другачијих, неписменост, бахатост, примитивизам... Али, да бисте неком осветљавали пут, морате сами да будете светлост, рекао би вам свети отац Николај Велимировић.

n Министру образовања?

Понављао бих им свакодневно ову реченицу оца Николаја! n А шта ђацима? Њима бих понављао свакодневно реченицу Душка Радовића: Поштована децо!

Њему бих, свакодневно, понављао да латинска реч министар значи слуга народу! n И за крај нашег разговора, коју нам чаробну књигу (или песму) препоручујете као рецепт уједињења ка заједничком циљу, а то је стварни просперитет нашег друштва и излазак из овог наоко тамног вилајета опште кризе вредности и неразумевања? Да са разумевањем прочитате, и научите напамет, песму првог српског министра просвете Доситеја Обрадовића Востани, Сербие.


16

Вести Сексуална едукација већ у петом разреду? - Сексуална едукација треба да се уведе у петом разреду основне школе, јер се Србија са једне стране суочава са ниском стопом рађања, а са друге стране имамо велики број нежељених трудноћа - рекла је директорка Института друштвених наука Мирјана Рашевић истичући да Србија има највећу стопу абортуса у Европској унији.

Пензије ће расти тек по један проценат годишње Током 2015. и 2016. године пензије ће се увећавати за један проценат сваке године, односно 0,5 одсто два пута годишње. Реформом ПИО система требало би да се до 2020. године приближе старосна граница за одлазак у пензију мушкараца и жена, па би тако жене ишле у пензију са навршених 63 године, а мушкарци са 65 година живота. Такође, предвиђено је и увођење пенала за ранији одлазак у пензију.

Колико кошта безбедност деце?! Удружење «Родитељ» упозорило је да се мало или уопште не говори о мерама безбедности деце на екскурзијама. За неке родитеље наставничке дневнице од 4.000, 5.000 динара по детету су потребне због ризика који наставници преузимају. Други сматрају да оне треба да буду далеко мање, јер је обавеза чувања деце иначе у њиховом опису посла.

ОБРАЗОВНА Информација се множи док се дели, а док се сабира не може никоме да се одузме

У

сфери информационо-комуникационих технологија нема централизма, нема инспекција, нема нормирања, нема скупоће, нема фискултурних сала, нема правилника, нема Школских одбора. Информација се множи док се дели, а док се сабира не може никоме да се одузме. Она је постала власништво свих, па самим тим и власништво наставника-појединца. Он у том информационом простору може да уради шта год хоће, или зна, или уме.

Наш образовни систем не уме да на системски начин искористи ИКТ, јер у Министарству просвете нема таквих. У томе су вичније многе наше колеге-појединци. Стотине блогова и сајтова са наставним садржајима већ функционишу у нашем ИКТ-образовном простору, а да

МинПро, инспекције, директори школа и председници школских одбора о томе немају појма. Завиримо у ИКТ-џунглу српског образовања, у којој ‘’образовна герила’’ увелико припрема револуцију у образовању. Она не чека, него управо жестоко мења образовање. Ако се то не види још данас, видеће се већ сутра! Да нам је образовање очајно знамо. Шта да радимо? Да чекамо реформу образовања? Па свима нама је јасно да та отрцана реч припада прошлости! Нема нама више реформи, морамо мењати образовање у континуитету, из дана у дан. Министар каже да пара нема, али да ће радити на томе да их буде мало више за коју годину. То су рекли и они пре њега. Да чекамо. За то време, као да се ништа не дешава.


ГЕРИЛА

Нешто долази. Не морамо чекати министра. Не мора се дешавати одозго, може и одоздо. Информација је постала брза, доступна и бесплатна. Не морамо је више тражити од свог директора школе, можемо је наћи и у домаћој

радиности. Синдикат може све мање, али струка може све више. Колико год да нам је образовни систем централизован, он то више није, јер сада свако може да унесе промене. Ако уме, ако хоће, ако зна, ако му неко покаже.

17 Домаћи и инострани сајтови и блогови:  Азбукум  Српска Ћирилица на интернету  Ћирилица.com  Партнер у учењу - Microsoft Srbija  Рачунарске вештине за цео живот - ECDL  Међународно удружење за технологију у образовању - ISTE  Образовна технологија енциклопедија  Образовање на даљину  Виртуелна реалност и образовање  Центар за проучавање информационих технологија - CePIT  CET читалиште  Центар за истраживање и иновације у образовању  Управљање у образовању и образовна политика  Образовање за све до 2015. године  UNESCO-ва катедра за управљање у високом образовању  Безбедност у школи  Квалитет и управљање у образовању  Напредна математика  Историја физике  Веронаука  Енциклопедија Британика  Периодни систем  Јунаци античких митова  Митови и легенде  Инфостуд - Информативни центар  Зврк  Наука за децу и одрасле  Фотографије часописа национална географија  Географски атлас за ученике и студенте  Безбедност деце на интернету  Интернет претраживач за децу  Историја рачунара  Мултисофт - образовни рачунарски софтвер

Вести НИС уводи руски језик у школе У ОШ „Јован Поповић“ У Новом Саду требало би да се отворе два одељења на руском језику, како би се запосленима у НИС-у помогло да школују децу на матерњем језику. Ова компанија ће омогућити и организовање билингвалне наставе за новосадске ђаке, која ће одређени број предмета имати на српском, а друге на руском језику.

Ниске плате, а биће још ниже Када почне плаћање наставника по броју ђака, многи ће добити још ниже плате него што сада имају. Наставник-почетник данас може да заради 40.000 динара, а када је разредни старешина и за собом има деценије радног стажа – плата му достиже до 50.000 динара. У скоријој будућности просветни радници могу само да се надају повећању од око 250 динара у октобру, када ће јавном сектору плате порасти за пола процента. Пре само пет година наставници су месечно зарађивали скоро три минималца, док сада у новчанику сваког месеца имају један минималац мање.

ФОН: Учионица будућности Прва „Учионица будућности” у Србији отворена је на Факултету организационих наука. Без креде, папира и беле табле, студенти користе таблет рачунаре, професор дигиталну таблу на којој се виде екрани свих 30 студената. Оваква учионица први пут је инсталирана пре две године у Уједињеним Арапским Емиратима.


18 Интервју са Вигором Мајићем, директором ИС Петница

У ПЕТНИЦИ ЈЕ БУДУЋНОСТ ВЕЋ ПОЧЕЛА Разумевање науке је важно за било који посао, па и за живот у целини, у најмању руку да бисте могли доносити најбоље одлуке и да бисте разликовали истину од лажи, озбиљне аргументе од неозбиљних

П

уних тридесет година крај Ваљева постоји, упорно ради и развија се Истраживачка станица Петница као највећи и најуспешнији практични експеримент у оквиру домаћег образовног простора.

Док су се бројне реформе и такозвани огледи сламали о

хриди незаинтересованости политичке елите за квалитет образовања, ова самоникла иницијатива пронашла је плодно тло, али и одређени ниво енергије, упорности и доследности да издржи све мене и турбуленције, и постане један од највећих и најцењенијих центара организованог, професионалног

Ђаке учимо да праве истраживачке пројекте – Разумевање науке је, пре свега, разумевање филозофије која стоји иза савремене науке, а то су идеје проверивости и оспоривости, отворености и јавности, моралне одговорности, идеје слободне комуникације и аргументоване расправе; то су такође идеје о објективности, коректности, мерљивости. Ипак, централну улогу у Петници имају ученички истраживачки пројекти где покушавамо да их научимо како да уочавају проблеме у свету око себе, како да их преводе на језик пројеката и конкретних задатака, како да прођу кроз процес прикупљања и обраде података и како да, на крају, своје резултате адекватно представе без страха од критике – објашњава Мајић.

и иновативног рада са младим талентима у науци у свету. У Петницу своје наставнике, студенте и професионалце на обуку шаљу не само суседи као што су Хрватска и Македонија, већ и земље које у образовање улажу неупоредиво више него ми, попут Израела, Русије, Француске или Данске.

Петница тако омогућава да се у сиромашној Србији формирају сјајни млади стручњаци којима се поносе и најбољи светски универзитети или институти. Петнички метод рада са младима пуним радозналости и жеље за знањем препознат је и цењен, можда више у свету него код нас, па је то разлог што смо у овом броју нашег часописа замолили директора Истраживачке станице Петница Вигора Мајића да одговори на неколико наших питања. n Цео свој професионални рад везали сте за образовање. Поред ангажовања у ИСП, више пута сте били присутни и на „државној“ образовној сцени. Јесу ли то две дијаметрално супротне делатности? Наравно да нису. Образовање је веома широк простор разноликих делатности усмерених ка истом циљу, повећању количине и квалитета информација, искустава, вештина и техника


19 Да сам министар, довео бих нове људе у свој тим! n Да сте Ви министар просвете и да имате одрешене руке у одлучивању, шта бисте одмах променили у образовању? Не бих био срећан да се бавим тим тешким и незахвалним послом, али ако бих то био, прво бих променио екипу која ме окружује и довео свеже људе са квалитетним идејама, искуством и енергијом да би било какве промене уопште могле да се покрену.

размишљања и деловања појединца. Образованији, вештији и продуктивнији појединци чине друштвену заједницу стабилнијом, богатијом и успешнијом и тако за себе и своје потомке граде бољи и квалитетнији амбијент за живот. Нажалост, многи домаћи теоретичари образовања никада нису схватили да се највећи део процеса образовања одвија изван школског система. Иако је он само мањи део тог процеса, домаћа педагошка наука се, за разлику од савремене светске, њиме доминантно бави. ИСП се развијала у простору неформалног образовања које данас постаје главни извор информација и знања, а у будућности ће се његова улога само повећавати. n Образовање нам је централизовано. Ништа се не може спровести без сагласности Министарства просвете. Да ли је то модел образовања за 21. век? Много пута сам указивао на то да је централизованост система један од највећих проблема домаћег образовања. Технички је немогуће успешно пратити и контролисати две хиљаде установа раштрканих по географски, етнички, економски разноликој и сложеној земљи, а не можете очекивати ни озбиљну иницијативу и иновације у раду ако сте све елементе и детаље рада прописали униформно за све школе. Последњих педесет, сто година, највише успеха у развоју


20

Вести Уместо Болоње, студенти желе стари систем Две трећине студената није задовољно применом Болоњске декларације, јер мисле да током студија не стекну довољно знања и да немају довољно практичне наставе, показало је истраживање студената ФПН. Укупна оцена примене Болоње код студената, на скали од један до пет, јесте 2,51. Као главни проблем истиче се неуједначена примена и тумачење Декларације, што доводи до неусклађености наставних програма на истородним факултетима.

Учитељи морају да буду храбри

Питер Мекларен, контроверзни амерички теоретичар који предаје на последипломским студијама у области образовања и информација у Лос Анђелесу, каже да суштина критичке педагогије није само критичко мишљење, већ стварање ученика и студента који ће постићи социјално и економски праведно друштво. - Свака земља треба да прилагоди критичку педагогију својој историји, култури, идентитету. Учитељи морају да буду храбри, да се не плаше да постављају питања, а студенти треба да се учлањују у друштвене покрете и организације и да негују критичко мишљење – сматра Мекларен.

школства нису имале земље које су уложиле највише новца, већ оне које су школама и наставницима остављале значајану слободу у организацији, методама, па и садржајима рада, упоредо постављајући јасне стандарде и обезбеђујући транспарентну контролу квалитета рада. Дакле, мислим да је у најбољем интересу саме државе да своју улогу смањи на минимум. Апсурдно је да се за сваки инцидент на екскурзијама, за сваку погрешну реч у уџбенику, за сваки појединачни радни спор, за сваку блесаву фотографију на Фејсбуку прозива лично

министар. Министарство би у 21. веку требало да се бави развојем система у целини, што укључује и позитивну климу за развој низа неформалних облика образовања, успостављањем и сталном иновацијом јединствених али минималних стандарда знања и способности ученика и старањем да се сваком детету омогући право на квалитетно образовање до граница индивидуалних способности и жеља. Дакле, да осигура да свако дете похађа одговарајућу школу и да у њој стекне најбоље могуће знање и искуство и да све то буде фер, поштено, ефикасно

и рационално. То су три света задатка централне државне образовне администрације, и што се мање бави другим питањима, тим је боље. n Колико ученика годишње похађа Петницу? Да ли нам је довољно „петничара“ и треба ли да их буде мање него „вуковаца“, као што је данас случај? Поштујући захтеве претходног министра, ове године смо знатно повећали обухват својих основних програма намењених средњошколцима са око 750


21

Боље да уче и науче, па да се врате n Да ли је Америка толико сиромашна (или смо ми толико богати) да морамо да јој поклањамо наше најбоље и најскупље ђаке? Никоме не поклањамо наше најбоље ђаке. Није коректно да себи, макар при томе мислили и на државу у целини, придајемо такву улогу. Млади људи једноставно одлазе тамо где верују да ће моћи да се боље докажу и где ће моћи да боље живе. У томе нико не треба да их спутава. Да би остали, морамо се потрудити да Србију учинимо бољом, здравијом, поштенијом и успешнијом земљом. Да будем искрен, идеално би било да сви оду, усаврше своја знања на најбољим местима, стекну првокласна искуства, познанства и идеје – и да се онда део њих врати и заузме позиције које заслужује. Овде их не можемо довољно добро научити како да успешно и квалитетно раде.

на близу хиљаду ученика. Но, бојим се да ћемо наредне године тај број смањити јер је Министарство драстично смањило своје учешће у финансирању ових програма, а ми још увек не умемо да новац стварамо из ваздуха. Држава је потрошила велика средства да прошири капацитет Станице како би обухватила више деце и наставника, а истовремено вишеструко смањује средства за програме као да жели да активности Станице престану. То је у буквалном значењу шизофрено! Мислим да ми сада обухватамо отприлике

Највише успеха у развоју школства нису имале земље које су уложиле највише новца, већ оне које су школама и наставницима дале слободу у организацији, методама, па и у садржајима рада баш онолико ученика колико би реално требало да похађа такве програме у популацији.

ученика у односу на децу која су долазила у Петницу пре десет или двадесет година?

n Да ли сте уочили неке промене у данашњим генерацијама

Свакако да има уочљивих разлика, најпре у опадању нивоа

и квалитета предзнања ученика. Очигледно се у школама учи површније или се деци која доносе школи нека признања и награде на такмичењима превише гледа кроз прсте по питању њиховог општег образовања. И ниво практичног знања значајно је мањи него раније. Почетком деведесетих година готово да није било средњошколца који је долазио у Петницу а да не зна да рукује микроскопом или елементарним хемијским прибором. Данас је обрнуто, и морамо да одвојимо време да их научимо основним техника-


22 ма које су морали да савладају још у основној школи. Крајем деведесетих већина средњошколаца у Петници имала је макар елементарна знања и искуства у писању компјутерских програма, док је данас ретко ко од њих то у стању. Утисак је да су данашње генерације доста слабије и у домену опште културе и информисаности. n Физика, хемија и биологија: теоријски, преко задатака или преко експеримената? Која је врста знања најважнија за ученике? Најважније је да овладају знањима и вештинама како самостално долазити до знања и вештина. Веома је важно и да умеју да препознају квалитетне и поуздане од неквалитетних или погрешних информација. Што се тиче науке, неупоредиво је важније разумети идеју науке и њене основне принципе и идеје него појединачне формуле и дефиниције. Већина деце која долазе у Петницу зна гомилу формула и дефиниција, али доста површно и без разумевања идеја и концепата који стоје иза тога. Разумевање науке је важно за било који посао, па и за живот у целини, у најмању руку да бисте могли доносити најбоље одлуке, да бисте разликовали истину од лажи, озбиљне аргументе од неозбиљних. n Све има свој век трајања, изузев дипломе – она је вечна. Може ли то тако и убудуће? И диплома је, као и постојећи процес образовања, историјска категорија на заласку своје улоге и важности. Садашње генерације младих убрзано постају свесне да ће им знања и способности бити

све чешће директно проверавани и да ће папири имати све мање значаја. Надам се да ће их то подстаћи да бирају школе, програме и факултете где ће стећи што више квалитетног знања, а мање оне који им нуде лаку проходност.

На обуку долазе Руси, Израелци, Данци... Петница функционише као специфичан сервис домаћим школама нудећи им могућност да задовоље одређене потребе даровитих ученика, али и као место упознавања наставника са новим технологијама у настави, пре свега у настави природних и друштвених наука. У овај центар своје студенте и професионалце на обуку шаљу не само суседи као што су Хрватска и Македонија, већ и земље које у образовање улажу неупоредиво више него ми, као што су Израел, Русија, Француска или Данска.

n Како би требало да изгледа школа будућности? Не знам. Нисам пророк. У сваком случају, биће веома, веома другачија. А будућност је одавно почела. n А како би, у том случају, изгледала Петница будућности? Треба ли нам више Петница? Под претпоставком да је оно што радимо у Петници добро и сврсисходно, онда је Србији потребно још неколико сличних центара који би обухватили и неке друге области важне за професионални тазвој младих, али и

за економски и културни развој ове осиромашене и запуштене земље. Ту, пре свега, мислим на технику и технологије, затим на област уметности, пре свега примењених уметности, и слично. n У овом броју интервју је дао и песник Љубивоје Ршумовић, чији се удео у образовању никако не би смео занемарити. Шта имате да му поручите? Одувек сам му се дивио и поштовао његову бесконачну љубав према деци и чаробну вештину комуникације са децом коју поседује. Свака његова реч чини свет за мрвицу лепшим и бољим.


23 Опет екскурзије!

ДНЕВНИЦЕ ИЛИ НАДОКНАДЕ? Колико кошта водоинсталатер за 24 сата?

Ј

едног лепог јесењег јутра, на РТС-у, један од помоћника министра просвете буновним грађанима је саопштио да су дневнице наставника на екскурзији неприхватљиво високе.

Права истина је да наставници никада нису добијали дневнице од свог послодавца (школе), а поготово не од Министарства

просвете. Права истина је и да Министарству никада није пало на памет да финансира ни „е“ од екскурзија. Оно је тај трошак великодушно препустило родитељима и изградило свемоћни „Правилник“, на основу кога оно ништа није дужно, родитељи све плаћају, а наставници су дежурни кривци. По ко зна који пут, Министар-

ство просвете баца прашину у очи родитељима и јавности, у жељи да у новонасталој „кризи екскурзија“ са себе скине било какву евентуалну одговорност, а да истовремено гнев родитеља окрене против наставника. Надокнаде од родитеља, на основу одлуке Савета родитеља, представљају облик уговора, по коме су наставници плаћени

за изузетно одговоран и тежак посао који нико други не може да уради, посебно ако се узме у обзир да одговорност наставника на екскурзији траје 24 часа дневно. Свако ко мисли да је тај износ претеран, нека се запита колико би му новца узео водоинсталатер за 18 часова рада и још 6 часова дежурства, током једног дана!


24 Ђачке екскурзије из визуре туристичких агенција

YUTA: Подржавамо иницијативу ФБГ-а

О

ве јесени половина школа је одложила извођење ђачких екскурзија. Највећи проблем, из кога произилазе сви остали, односи се на актуелни правилник Министарства финансија, који у оквиру Закона о буџетским средствима, препознаје новац родитеља као буџетски!!!

прилог нашем ставу. Тренутни ефекти су такви да је, због збуњености и необавештености, велики број ваннаставних активности одложен за пролеће, што ће за последицу имати проблеме око термина и цена.

Мишљења смо да родитељски новац никако не може бити препознат као буџетски. Новац родитеља, намењен за извођење ваннаставних активности, искључиво се користи у те сврхе, а родитељи преко Савета родитеља директно одлучују о његом коришћењу. А то све говори у

Када је реч о ценама екскурзија, морамо истаћи да оне свакако могу бити и јефтиније. Наиме, савети родитеља, који одлучују о програмима и условима путовања, морају реалније дефинисати услове (категорије хотела, услуге, број „гратис“ места). Такође и законски оквири утичу

Екскурзије могу бити јефтиније

на формирање цене (обавезан лекар, дневне вожње, полупансиони или пуни пансиони). У овом сегменту треба наћи решење како и на који начин учинити екскурзије доступнијим родитељима, са циљем да никако не буде угрожена безбедност ученика и професора. Са задовољством ћемо подржати ницијативу Форума гимназија да се екскурзије изводе много више у границама Србије. Као национална асоцијација, велику важност придајемо развијању унутрашњег туристичког тржишта (рецептивног туризма) и мишљења смо да се, у сарадњи са хотелијерима, може пронаћи

решење око повољних цена, а у договору са Министарством просвете око итинерера који би ученицима омогућили боље упознавање Србије и задовољење едукативних циљева екскурзија.

Округли сто Верујемо да на некој врсти округлог стола можемо наћи заједнички приступ наведеним темама и изнаћи најбоље решење у циљу заштите интереса родитеља, ученика и професора, али и туристичких агенција и учесника у туристичкој привреди. Александар Сеничић, директор YUTA-е


25 Михајло Попеску Писмо из Нотингема

ПРЕПИСИВАЊЕ ЈЕ НАЈГОРИ ГРЕХ! К ада се упоређују системи образовања у Србији и Енглеској, код њих се прво примети разлика, тачније изостанак преписивања!

Наиме, тамо се од раних дана деца уче тимском раду, али и поштењу! Најгори преступи овде су плагијаторство и преписивање. За варање на испиту ученици ће у великом броју случајева пријавити једни друге. Британци су научени да штите свој систем, а ово је управо дело заштите система. Друго, у Енглеској је образовање тема од изузетно високог значаја. Судећи по сајту Би-БиСија, после политике, бизниса и здравства, оно је на четвртом месту. Уколико се погледају озбиљни медији у Србији, као што су „Политика“ и „Блиц“, видећемо да образовање нема своју рубрику, што је очигледни рефлекс односа друштва према овој области. У Британији се образовање схвата као основа или претходница успеха целокупног друштва и зато се стално ради на његовом унапређењу. Треће, ученици основних и средњих школа у Великој Британији су униформисани како се у школи не би виделе друштвене разлике између ученика исте школе. Ипак, међу ученицима различитих школа јасно се препознаје разлика у класи (посебно између приватних и јавних школа). Облачење и удешавање никоме није важно, док се наша деца тиме такмиче у школи. Даље, доста се ради на томе да деца не уче чињенице већ да развијају способност креативног решавања проблема. Разликује се и систем испитивања. Британци ће где год је то могуће испитивање извршити писаним путем јер онда

Британско образовање у бројкама* 1. Обавезно образовање траје 13 година (основно шест, средње седам). 2. Просечан Британац у школи је провео 9,4 године. 3. По завршетку основног образовања, 96 одсто ученика настави средње образовање. 4. Британија троши 5,4 одсто БДП на образовање и ово их сврстава на 47. место од 132 земље. Са друге стране, влада на образовање троши 11,5 одсто државног буџета. 5. По опремљености библиотека британске школе су четврте у свету, а по броју библиотекара друге (ово иде у прилог оној тези да су ученици усмерени да самостално истражују и посећују библиотеке итд.). 6. У основним школама, један наставник долази на 18,2 ђака, у средњим један на 17,2. 7. 99 одсто школа повезано је на интернет. 8. Седамнаест британских универзитета је у топ 100. Универзитети у Британији генеришу око два одсто британског БДП-а, што је нешто више од целокупног српског БДП-а!

* Извори: УНЕСКО, ОЕБС, Економист магазин

нема „професор ме мрзи“, „узео ме је на зуб“ итд. Вежбанке су конципиране тако да се не види идентитет ученика кога наставник оцењује (има ћошак свеске који се пресавије и залепи као коверта и њега оцењивач може да отвори тек кад га погледа други оцењивач). После оцењивања, други наставник узима мали узорак оцењених радова (10 одсто) – најчешће

Рођен у Београду Михајло Попеску је завршио Прву београдску гимназију, а затим Факултет организационих наука у Београду и Пословну школу на Универзитету у Нотингему, где управо брани докторат. Професор је на редовним и последипломским студијама на универзитетима у Нотингему и у Лестеру.

узима вежбанке које су добиле веома мало или веома много поена – и ту се проверава објективност првог оцењивача и евентуално се коригују оцене. То се ради УВЕК! Кад год је то могуће, ђак се усмерава на самосталан рад, посебно на факултетима. На настави по предмету, по семестру студент проведе око 10 до 20 сати, али се зато од њега очекује да додатних 100 сати проведе радећи самостално. Избегава се довођење ученика у заблуду да зна све (чињеницом да има све петице или десетке). И критике и похвале које наставници и професори дају одмерене су и конструктивне. Увек ће написати шта је могло да се уради боље, шта је било добро, где је направљен превид итд. Та повратна описна информација уз квантитативну

оцену изражену у процентима помаже студенту да се сагледа и да зна шта може да уради боље. Многи просветни радници одлучују се да у току своје каријере раде практичне докторате. Тако наставник (сада већ и истраживач у области образовања) врши експеримент, односно примењује одређени наставни метод на неколико група и прати резултате током одређеног времена. На основу анализа даје евалуације како се који наставни метод показао, шта су му предности, а шта мане. То се онда објављује (ако је студија добра и довољно квалитетна) у научним часописима као што је „Џурнал оф едукејшн“, које читају остали савесни и квалитетни наставници, и увек имају увид у савремено знање наставних метода. То је допринос дисциплини и друштву, али и појединац који истраживање обавља има од тога и те какве бенефите. На пример, свршени докторанд по потреби држи предавања из научноистраживачких метода и то му универзитет домаћин плаћа између 70 и 180 фунти по сату.


26 ОТВОРЕНО ПИСМО ЗДРАВОМ РАЗУМУ

УКИНИМО УКИДАЊЕ УКИДАЊА К

ад год просветни радници помисле да их ниједан потез Министарства просвете не може изненадити, грдно се преваре!

Ових дана нас је изненадила вест о укидању дневница за екскурзије, наставу у природи, излете... Интересантно је да нас одавно не изненађују вести о тонама администрације којом просветни радници треба да се баве. На то смо огуглали. Не изненађује нас ни оснивање агенција за оснивање агенција у агенцијама при разним агенцијама у Министарству просвете. И на то навикосмо иако још ниједном нисмо видели резултате рада тих агенција, комисија, или како се већ називају. Елем, између силних натурања ИОП-а, ЛППР-а и разних ШББКББ-а, појавило се и једно – укидање! Обрадовасмо се кад смо чули да се, најзад, нешто и укида! Али, не лези враже, укида се опет по глави просветних радника! Али, да је само по глави просветних радника, ни пô јада. Онај ко је решио да укине дневнице, треба да зна следеће: од екскурзија, наставе у природи и излета не живе просветни радници. Од тога живе многи запослени у одмаралиштима

и хотелима, живе куварице, спремачице, конобари, магационери, возачи, запослени у туристичким агенцијама... Просветним радницима дневнице нису ,,додатни приход“, него тешко зарађен новац, зарађен на послу за који смо се школовали, за који смо стручни. У опис нашег посла спада и формирање одељењске заједнице, грађење међувршњачких односа, оспособљавање ученика за самосталност, за одржавање личне хигијене... Срамота је да запослени у Министарству не знају да се све ово учи на факултетима који школују просветни

кадар. Психолози, педагози, дидактичари, методичари, написаше силне књиге о томе, а сада нам се каже: ,,Не морате ићи са ђацима на екскурзије, на наставу у природи, на излете, у бисокопе, позоришта...“ Тачно је. Не морамо. По истој логици не морамо држати часове јер за тај посао исто добијамо неки новац. Укинимо и то. Јер, за неупућене: вршњачка дружења, екскурзије, настава у природи, излети... служе за развијање другарства, за спречавање насиља, за упознавање домовине, за боравак у природи,

за развијање љубави према уметности... Уместо да се нађе ефикаснији начин да се све то што лакше и квалитетније спроведе, добисмо укидање! Укинимо просвету док је још време! Оставимо само Министарство и агенције при Министарству, и њима повећајмо дневнице за идеје о укидању. Ја сам, ипак, за то да укинемо укидања!

Ивана Бошњак Бошњак, професорка разредне наставе, председница ИО СПРВ Зрењанина


27

МНОГО БУКЕ НИ ОКО ЧЕГА

П

оводом интервјуа у нашем претходном броју са рок легендом Бором Ђорђевићем, реаговала је организација ЛГБТ, неки медији и повереница за заштиту равноправности.

Невена Петрушић, пoвeрeницa зa зaштиту рaвнoпрaвнoсти, изјавила је за медије: Оштрo oсуђуjeм изрaжaвaњe дискриминaтoрних стaвoвa кoje je музичaр Бoрa Ђoрђeвић изрeкao у интeрвjуу зa чaсoпис ФБГ-а. Нeдoпустивo je дa сe oвaквe изjaвe нaђу у глaсилу jeднoг удружeњa кoje oкупљa прoсвeтнe рaдникe чиja je дужнoст дa прoмoвишу културу људских прaвa, нeнaсиљa и тoлeрaнциje. Пoсeбнo зaбрињaвa дa прeдсeдник Фoрумa гимнaзиja изнeтe стaвoвe нe сaмo штo нe oсуђуje, вeћ им нaлaзи oпрaвдaњe, и уз тo пoстaвљa питaњe „гдe би трeбaлo дa буду грaницe тoлeрaнциje“. Oвo трeбa дa будe дoдaтни пoвoд дa Министaрствo прoсвeтe прeдузмe свe нeoпхoднe мeрe кaкo би oвaквe

пojaвe билe eлиминисaнe.

ФБГ: Одговор „Блицу“ Наш часопис је синдикално-стручног карактера и намењен је

искључиво наставницима гимназија у целој Србији. Расподељује се и чита у школским зборницама, а није намењен ученицима. Сматрали смо да у интервјуу са Бором Ђорђевићем није потребно извршити корекцију његове изјаве, јер он је јавна личност која има права да коментарише и одговори на питање које се односило пре свега на појаву „беле куге“ и на српско образовање. Напомињемо да је наставничка популација озбиљна читалачка група која уме да разликује сензационализам од озбиљних социолошких појава.

Жао нам је уколико се било ко осећа повређеним садржајем поменутог чланка.

О толеранцији Одговор ФБГ поверенику за заштиту равноправности: Ви промовишете „рaзумeвaњe и прихвaтaњe рaзличитoсти и тoлeрaнциjу кao нeoпхoдан услoв зajeдничкoг живoтa у дeмoкрaтскoм друштву“, али истовремено позивате то исто друштво „да предузме све неопходне мере“, позивате на „елиминисање“, некога или нечега. Свашта се може продати и купити под појмом толеранције! Ви сте плаћени да продајете толеранцију и не чуди нас што се противите када Вам поставимо питање гдe би трeбaлo дa буду грaнице толеранције јер Вам тиме растерујемо клијентелу. 


28

МИНИ-ИНТЕРВЈУ ГОРАН МИЛЕТИЋ, ГЕЈ

БОРА ЂОРЂЕВИ ШИРИ ГОВОР М На сваком Прајду у европским градовима учешће свих синдиката невероватно је велико и они поносно марширају да покажу да им је стало до њихових чланова који припадају ЛГБТ заједници

Бора: Учите тако децу? Доста ми је приче! Хомосексуализам није природна ствар и томе не треба учити децу. Срамно је то што је убачено у уџбенике у Војводини, то је наказна појава у образовању. Учите тако децу? То је супротно свему у шта ја верујем, а ја пре свега верујем у Бога. Нека погледају ти „заговорници“ и госпођа Петрушић шта пише у Посланици апостола Павла Коринћанима, глава шеста, стихови 9 и 10: „... не варајте се ни курвари, ни идолопоклоници, ни прељубници, ни мужеложници... Царство божије нећете наследити!“

Г

еј активиста Горан Милетић сматра да изјава рок легенде Боре Ђорђевића да су „припадници ЛГБТ болесни или ненормални“ представља говор мржње!

Милетић у разговору за часопис ФБГ истиче да би такве ставове требало оставити у прошлости и подстицати толеранцију у друштву. – Изазивање и подстицање неравноправности, мржње или нетрпељивости представља нарочито тежак облик дискриминације. Постоје и бројни стандарди Савета Европе, чији смо члан и који нас обавезују, али и према нашем Закону о забрани дискриминације потпуно је јасно да је изјава господина Ђорђевића нешто што се типично уклапа у опис говора мржње. n Да ли Вам је и одговор ФБГ да треба „одредити границу толеранције“ увредљив? – Да, јер за говор мржње не може постојати никаква толеранција. Мржња је увод у насиље, које нико од нас не жели. n У којој мери цензура нечијих

ставова у медијима треба да буде начин за остваривање права мањинских заједница? – Цензура никада није начин. Међутим, када је говор мржње у питању, према Закону о јавном информисању, медији такве изјаве не смеју објавити. n Мислите ли да сте упали у замку медија из Србије и региона тиме што сте својим криткама, можда, индиректно изазвали говор мржње према Бори Ђорђевићу? Да ли бисте били спремни и њега да одбраните од увреда? – Не видим да је ту било неких

Ретко користим ћирилицу n Пишете ли латиницом или ћирилицом и зашто? Припадам генерацији која је научила оба писма у истом тренутнку и сећам се да смо наизменично користили ћирилицу и латиницу у школи. Радим у међународној организацији у којој је радни језик енглески, па немам баш прилике да користим ћирилицу.

замки. Био бих спреман да свакога браним од увреда, али Бора већ више од деценију не пропушта ниједну прилику да шири говор мржње према ЛГБТ заједници, што је крајње неприхватљиво и има посебну тежину јер је он јавна личност. Са друге стране, не верујем да би му у случају увреда била потребна моја реакција будући да свака јавна личност има довољно новца да, ако то жели, заштиту потражи на суду. n Шта мислите о професорима, да ли је њихов првенствени посао да уче о толеранцији? – Наравно да првенствени посао професора није да уче о толеранцији, али они кроз свој рад преносе много вредности које сви ученици треба да усвоје, као што је на пример прихватање различитости. Минимум који се може спровести јесте да професор оштро реагује на било који говор ученика који је пун мржње или предрасуда, а чује се током часа. n Јесу ли наставници и професори у Србији назадни у том смислу?


29

АКТИВИСТА

Медија центар Београд

ИЋ ВЕЋ ДЕЦЕНИЈУ МРЖЊЕ!

– Наставници и професори у Србији наша су слика и прилика. Међутим, они морају бити бољи од друштва, они едукују најмлађе и због тога морају наћи начина да пренесу и ове вредности на ученике. Професори су у изразито тешком положају и држава им често нимало не помаже у испуњењу њихове мисије. Чак су често препуштени сами себи и у невероватним случајевима када су и сами жртве насиља и притисака од стране ученика и

када би одговор државе морао бити брз и јасан. n Могу ли синдикати просвете да помогну у томе да се деци приближе те теме и како? – На сваком Прајду у европским градовима учешће свих синдиката невероватно је велико и они поносно марширају да покажу да им је стало до њихових чланова који припадају ЛГБТ заједници и да ће увек стати и у њихову одбрану у случају мобин-

га, насиља или дискриминације на радном месту. Синдикати би могли за своје чланство да организују бесплатне едукације, које би сасвим сигурно веома радо организовале невладине организације у Србији. n Шта мислите колико је далеко време када ћете бити позвани у Прву београдску или Прву крагујевачку гимназију да ученицима одржите предавање о теми, на пример, усвајања деце од стране особа истог пола које су у браку?

– То није немогуће већ сада, али проблем је у томе што би се директор или професор плашио реакције Министарства или реакције неког од родитеља. Директори код нас морају научити да процене шта је исправно, да донесу одлуку и да до краја стоје иза такве одлуке. Чини ми се да то још увек није случај. Чак сам држао едукације у средњим школама у Црној Гори и резултати су били одлични, а ђаци и више него заинтересовани.


30

Како је расла прва гимназија у Србији

Прва гимназија у Кнежевини Србији имала је четири разреда са четири професора и укупно 85 ученика

Ч

им су се ратне ватре после Другог српског устанка утишале, у Србији почињу да се отварају школе. Кнез Милош Обреновић 1830. године наређује Димитрију Исаиловићу, каснијем начелнику Министарства просвете, да се отвори Велика школа у Крагујевцу. Најпре ће школа имати само први разред, а наредних година добија и други и трећи. Први ученици нове школе били су кнежевићи Милан и Михајло Обреновић.

И та, прва гимназија у Кнежевини Србији, имала је четири разреда са четири професора

и укупно 85 ученика. И сам Милош Обреновић учествовао је у наставном процесу тако што је 17. децембра 1835. присуствовао испитима у два старија разреда. Ученици су захвалили кнезу што га „првог први виде у првој гимназији у Србији“, а он је, задовољан испитима, даривао професоре. Гимназија се више пута селила у самом Крагујевцу, да би 1841. била премештена у Београд. Пошто је почела да назадује, септембра 1842. је укинута. Званична документа кажу да се то десило јер лицеј „не имаше никакова надзора“. Ипак, ово треба узети са резервом иако се зна

Петар Панић, професор историје у Дванаестој београдској гимназији

да се у гимназији десила побуна против једног професора који је ђаке казнио са 24 ударца са по 18 штапова. Због овога, али и због раздора међу самим професори-

ма, гимназија је укинута. Августа 1845. гимназија из Чачка премештена је у Крагујевац те се тако и обнавља рад крагујевачке гимназије. Наредних година се развијала па је 1862. имала и шести разред, а када се школске 1862/1863. у град слила омладина из Београда, која је већ завршила шест разреда, Крагујевачка гимназија добија седми разред. Осми је отворен школске године 1891/92. Године 1887. изграђена је потпуно нова зграда за потребе гимназије, у неоренесансном стилу, а то здање ова школа и данас користи. Петар Панић


Г Б Ф а љ е т а ј и р п б у Кл

31

www.fbg.org.rs

Шта је потребно за пријатељство?

Да сте запослени у образовању Да попуните и пошаљете образац пријаве на сајту ФБГ Да извршите уплату чланарине у износу од 400 динара за 2014. годину

ЧАСОПИС ФБГ БЕСПЛАТНО НА КУЋНУ АДРЕСУ!

Шта добијате?

Чланску карту Часопис ФБГ бесплатно на кућну адресу Могућност објављивања својих прилога у часопису и на сајту ФБГ Повољности које ћемо омогућити својим пријатељима. За сада, то су понуде КРУГА и ОЗАРЈЕ-ДДОР-а


ForumBgGimnazija 4  

ФорумБгГимназија 4