dnevnik
29 godina a penziju u`iva ve} 42 leta. Ima, na`alost, i mnogo primera da mu{karci i `ene, i pored vi{e decenija rada, ne do~ekaju penziju ili da je primaju svega nekoliko meseci ili godinu-dve. Upravo zbog toga srpski penzioni sistem se bazira na solidarnosti – zna se da }e neki ~ek dobijati godinama a neki ga ne}e ni do~ekati ili }e u wemu u`ivati vrlo kratko. U najve}em broju zapadnih zemaqa nema razlike u starosnoj granici za penzionisawe mu{karaca i `ena i ona je uglavnom 65 godina. U EU se ve} neko vreme vodi debata o neophodnosti podizawa granice za penzionisawe, upravo stoga {to je `ivotni vek Evropqana sve du`i. Evropska komisuja je jo{ 2010. godine predlo`ila da bi trebalo pove}ati starosnu granicu za penzionisawe kako se ne bi de{avalo da vi{e od tre}ine `ivota gra|ani provedu u mirovini. U Briselu se sad radi na dono{ewu propisa kojima }e u zemqama ~lanicama starosna granica za penzionisawe biti automatski pomerana u skladu s izmenama
nedeqa13.januar2013.
u o~ekivanom `ivotnom veku. Takvim povezivawem starosne granice i `ivotnog veka se uspostavqa ravnote`a izme|u du`ine radnog sta`a i godina provedenih u penziji, pa bi rashodi penzionog osigurawa mogli da se prepolove. To je od velikog zna~aja s obzirom na nepovoqan demografski razvoj u zemqama EU i starewe stanovni{tva. Pored toga, Evropska komisija se zala`e se i za drasti~no ograni~avawe mogu}nosti za prevremeno penzionisawe. Svi neopravdani i neosnovani propisi o prevremenoj penziji trebalo bi da budu ukinuti. E sad, jeste da je na{e ~lanstvo u EU na dugom {tapu, ali te{ko je i pretpostaviti kako bi se Srbija uop{te uklopila u ova evropska nastojawa da se zbog du`eg `ivotnog veka du`e i radi i ula`e u penzione fondove a penzija koristi tri puta kra}e od godina rada. Na kraju pro{le godine u Srbiji je bilo 1,57 miliona penzionera. Od tog broja samo ~etvrtina wih je odradila pun radni vek, dok su svi ostali do penzije do{li s mawim penzijskim sta`om od potrebnog. Najdrasti~niji primer su penzionisani paori: od 218.948 penzionisanih poqoprivrednika pun sta` odradilo je svega 1,2 odsto wih. To se, prizna}e svi, ne mo`e preko no}i promeniti. Svako novo re{ewe za penzionisawe ne mo`e se primewivati retroaktivno ve} se mo`e odnositi samo na budu}e penzionere, {to zna~i da }e iz Fonda PIO i narednih godina biti ispla}ivani ~ekovi onima koji su malo godina radili a nekoliko decenija primaju penzije. Poo{travawe uslova za penzionisawe odnosi}e se, dakle, na one koji do ~eka tek treba da stignu, a veliko je pitawe da li oni u ovakvoj dr`avi imaju radno mesto i mogu li uop{te o~ekivati da }e jednog dana i sa ~etiri decenije radnog sta`a dobiti bilo kakvu penziju. A o onoj koju danas primaju penzioneri koji su radili samo deset-petnaest godina mogu samo da sawaju. Jer, podsetimo, promena na~ina obra~una zna~i da danas ni oni koji odrade pun radni vek, mu{karci 40 a `ene 35 godina, u startu imaju mawu penziju od onih koji su se s malo sta`a penzionisali „na vreme” – pre nekoliko decenija. n Qubinka Male{evi}
INTERVJU
5
Dr VlaDimir marinkoVi] (SDPS), ^lan oDbora za finanSije i kontrolu buYeta
Sla ba vaj da od pa pi ra rajem pro{le godine bez mnogo buke pro{la je vest da je resorni skup{tinski Odbor za finansije jednoglasno odbacio godi{wi izve{taj Komisije za hartije od vrednosti. Svih 11 prisutnih ~lanova iz vladaju}e koalicije i DSS-a podiglo je ruku za to da Komisija parlamentu treba da prosledi novi izve{taj. ^lan odbora iz redova SDPS-a dr Vladimir Marinkovi} obja{wava za „Dnevnik“ da u tom ~inu nije bilo nikakve politike, ve} je zakqu~eno da je u parlament stigao neprofesionalno ura|en dokument. – Dobili smo papir s ukupnim prihodima i rashodima, iz kojih se samo vidi to da je 90 posto prihoda oti{lo na zarade, bez specifikacije kolike su pojedina~ne plate. Po{to se ozbiqno bavimo svojim poslom, seli smo i izra~unali da je prose~na neto zarada u Komisiji 154.400 dinara! Samim tim se nametnulo i pitawe koliko onda zara|uje wen predsednik, da li je to 400.000, ili 500.000 dinara, koliko weni ~lanovi, koliki su platni razredi... Dr Marinkovi} dodaje da je to pitawe nu`no raspraviti i zbog toga {to je Vlada ograni~ila zarade u javnom sektoru i one ne smeju pre}i 162.000 dinara, pri ~emu ta odluka va`i i za dr`avne komisije i za agencije. – Ministarstvo finansija i ekonomije propisalo je kriterijume u okviru kojih komisije, agencije i sve institucije u javnom sektoru treba da se vladaju kada su u pitawu zarade. I tu nema {ta da se krije. Odbor }e insistirati na tome da svi ti izve{taji i ubudu}e budu maksimalno transparentni, pa da se zna ta~no, od ~ista~ice i voza~a do predsednika, ili direktora, menaxmenta... koliku ko ima zaradu, jer se kroz zidawe ogromnih plata tro{i veliki novac. I daqe tvrdim, a to je stav i SDPS,
K
Pro se~ na ne to za ra da u Ko mi si ji za har ti je od vred no sti je 154.400 di na ra. Pa ko li ko on da ima wen pred sed nik? 400.000, 500.000...? da nije su{tina pri~e reforme javnog sektora u otpu{tawu nekog vi{ka qudi, nego da se pove}aju efikasnost i produktivnost, a da bi se do toga do{lo mora se uvesti novi sistem upravqawa kadrovima, koji mora biti pravedan. l Da li je u me|uvremenu stigao novi izve{taj komisije i kada }e se o wemu raspravqati? – Stigao je i tri puta je obimniji nego onaj prethodni. O~ekujem da }e biti razmatran krajem januara, a poseban akcenat }e biti stavqen na to {ta je konkretan doprinos Komisije za hartije od vrednosti ovoj dr`avi, na koji je na~in ona doprinela da tr`i{te
korupcija progutala deficit – Zakon o javnim nabavkama usvojen je u decembru pro{le godine, a po~iwe da se primewuje u martu ove – podse}a dr Marinkovi}. – Smatra se da negde oko 600 miliona evra godi{we iscuri kroz javne nabavke, odnosno odre|ene koruptivne aran`amane. Isto tako, blizu 6 posto bruto doma}eg prozivoda, {to je negde oko dve milijarde evra, uop{te ni ne prolazi kroz javne nabavke zahvaquju}i izigravawu zakona. Kada malo boqe analizirate tu vrstu korupcije, na kraju do|ete do spoznaje da oko milijardu do milijardu i sto miliona evra „ispari”, {to je fakti~ki istovetna brojka s na{im buxetskim deficitom. Samim tim odgovor na pitawe za{to stojimo zaglibqeni 12 godina jeste da je to zbog toga {to su dr`avni sistem i javni sektor pro`eti korupcijom.
hartija od vrednosti u Srbiji bude boqe, da se vi{e trguje haritijama od vrednosti i da se podsti~u kompanije da to rade. Zna~i, tra`i}emo odgovor na to koji je poslovni rezultat tih 45 qudi koji rade u komisiji. Veoma bitnu ulogu ima}e i Dr`avna revizorska institucija, u saradwi sa na{im odborom. l Da li je u pitawu druga~iji pristup od dosada{weg? – Novo je to {to se uvodi kontrola u~inkovitosti ili svrsishodnosti rada dr`avnih institucija. Zna~i, ne samo provera i kontrola da li su finansijski izve{taji ura|eni u skladu sa zakonom, nego se proverava koji je to bio wihov u~inak, doprinos, i da li su buxetska sredstva koja su izdvojena za odre|ene sektore i institucije utro{ena na kvalitetan i dobar na~in. Drugim re~ima, da li su gra|ani imali korist od toga. To je ne{to na ~emu reformu javnog sektora baziraju i vlade SAD i svih razvijenih zemaqa u EU. l Dakle, tvrdite da vi{e ne}e biti rutinskog usvajawa godi{wih izve{taja dr`avnih agencija i agencija? – Ovo s Komisijom za hartije od vrednosti je bio presedan u odnosu
na dosada{wu praksu. Me|utim, ovaj saziv Odbora daje mi nadu da }e se poslanici zaista baviti svojim poslom. Koga god da predstavqa neko od dr`avnih institucija, ako podnosi izve{taj Odboru za finansije itekako }e morati da se potrudi da opravda sve ono {to je napisano. Jer, budite sigurni da }e svaki od ~lanova Odbora raditi svoj posao korektno i maksimalno posve}eno, tako da mu ni{ta ne}e proma}i, pogotovo kada je novac u pitawu. Niko od ~laniva Odbora nema ni{ta protiv odre|ene agencije ili komisije, ali ima protiv toga da se sredstva tro{e netransparentno, ili da se na neki na~in poku{ava prikriti kako su pare potro{ene. To se sigurno u narednom periodu ne}e dozvoliti. l Da li je ta efikasnost, koju ste najavili, uop{te merqiva kategorija u na{em sistemu? – Naravno da jeste. U savremenom poslovawu, pa i u dr`avnoj upravi, imate standarde u okviru kojih se kre}ete kada je u pitawu neki prosek poslovawa, i u skladu s tim odre|ujete da li je neko poslovao i radio iznad proseka, ili, pak, to nije ~inio. Tako je i kada je u pitawu rad dr`avnih institucija. @ivimo u recesiji, imali smo pad dru{tevnog proizvoda dva posto, imamo pad ekonomske aktivnosti i ne mo`emo da o~ekujemo da }e u takvom ambijentu da nam bukne i procveta tr`i{te hartija od vrednosti. Ali moram da napomenem i da mi ve} 12 godina radimo na uspostavqawu tog tr`i{ta i da se nije mnogo odmaklo. Qudi koji rade u Komisiji moraju da postave reper {ta `elimo da postignemo, odnosno kada }emo postati zemqa gde }e se normalno trgovati akcijama. l ali da li je dovoqno samo postaviti ciq? – Naravno da ne. Mislim da je u Srbiji doneto 116 razli~itih vrsta strategija, a nemamo ~ak ni analizu koliko je tih strategija po~elo da se implementira, a da ne govorimo o rezultatima. Ne mo`emo vi{e svoju politiku da zasnivamo samo na papirima, moramo imati jasan sistem kontrole za koji su odgovorni qudi koji vode javna preduze}a, agencije, komisije, dr`avne institucije, pa i ministri... U savremenom poslovawu svako mora imati svoj jednogodi{wi poslovni plan, tako da se na kraju godine jasno vidi da li je to ispunio – ili nije. n Svetlana Stankovi}