Dnevnik 24.april 2013. by Dnevnik Web

Na ci o nal na la bo ra to ri ja za mle ko u No vom Sa du

Na~elnik policije za nekoliko dana

Ve{tac na violini

str. 8

SREDA 24. APRIL 2013. GODINE

Pa ci jen ti ma jo{ 80 le ko va o tro {ku dr `a ve

Po de la „Sr bi ja ga sa” ne mi nov na

str. 11

GODINA LXXI BROJ 23775 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

OD SU TRA NO VA PO ZI TIV NA LI STA ME DI KA ME NA TA

MI NI STAR KA ZORANA MI HAJ LO VI] NA JA VI LA

NASLOVI Politika

str. 2-3

Debata o Vojvodini: Kap koja je prelila ~a{u Vr{ac: Odbijena deklaracija

Ekonomija

str. 4-5

Svetske agencije veruju u na{u ekonomiju Zrewaninska pivara opet na rasprodaji

Poqoprivreda

str. 6

Setva sluti na beri}et

Dru{tvo

str. 7

Dan Vojske Srbije: Vu~i} uru~io 93 odlikovawa Osnovno obrazovawe odraslih i dogodine

Foto: F. Baki}

Crna

Od sutra se primewuje nova pozitivna lista lekova koji se izdaju o tro{ku Republi~kog fonda za zdravstveno osigurawe i na koju je uneto oko 80 medikamenata od kojih je ~etvrtina potpuno nova. Na listi lekova A, koji se izdaju na recept, stavqen je lek “kertikan” u obliku tableta, koji se koristi protiv odbacivawa organa kod odraslih pacijenata kojima su presa|eni bu-

SKUP [TI NA VOJ VO DI NE SU TRA PO PU WA VA OD BOR KO JI ]E RAS PRA VQA TI O DE KLA RA CI JI

Pred lo è ni Li li}, Gru ba~, Si ki mi} i Or lo vi} U raspravu o deklaraciji o za{titi ustavnih i zakonskih prava Vojvodine, koju je Vlada APV predloìla Skup{tini, ukqu~i}e se unutar radnog tela vojvo|anskog parlamenta Stevan Lili}, Mom~ilo Gruba~, Sr|an Sikimi} i Slobodan Orlovi}. Naime, predsednik Skup{tine Vojvodine I{tvan Pastor naveo je za „Dnevnik” da su to qudi koje }e na sutra{woj sednici parlamenta predloìti za ~etiri ~lana skup{tinskog Odbora za pitawa ustavno-pravnog poloàja APV da bi to radno telo, koje treba da raspravqa o deklaraciji, bilo u potpunosti konstituisano.

INTERVJU: NEMAWA RADULOVI]

str. 6

NOVI SAD *

Posle vi{e meseci najava o neophodnosti restrukturirawa JP „Srbijagas”, tu kompaniju, izvesno je, uskoro to i ~eka. Naime, kako je ju~e rekla minstarka energetike Zorana Mihajlovi}, Vlada Srbije bi u toku ove ili naredne nedeqe trebalo da usvoji plan za restrukturirawe i reorganizaciju JP „Srbijagas”, koji }e smawiti tro{kove tog preduze}a izme|u 30 i 32 odsto. Ona je na konferenciji za novinare u Vladi Srbije rekla da je Ministarstvo energetike pribavilo sva pozitivna mi{qewa za usvajawe tog plana i da }e on, u svakom slu~aju, biti usvojen u narednih desetak dana. S druge strane, direktor doma}e gasne kompanije Du{an Bajatovi} ju~e je rekao da nije obave{ten o predlogu restrukturirawa. Kao {to se i do sada spekulisalo u javnosti, planom je predvi|eno da se iz JP „Srbijagas” izdvoje distribucija i trgovina, transport i skladi{tewa u dva posebna preduze}a. Po re~ima ministarke Mihajlovi}, ciq je spre~avawe finansijskog sloma JP „Srbijagas”, daqe zaduìvawe dràve, kao i obezbe|ivawe kvalitetnijeg gasa i odrìve cene, koje bi mogle u narednom periodu biti i smawene, te boqa isporuka gasa. Pri tome, ukazala je ministarka eneretike, otpu{tawa radnika ne}e biti. str. 5

VLADIMIR BO@OVI] O NOVOM SADU

Pastor je rekao je da }e tri ~lana – profesora Pravnog fakulteta u Beogradu Stevana Lili}a, profesora Pravnog fakulteta u Novom Sadu u penziji Mom~ila Gruba~a, kao i advokata iz Novog Sada Sr|ana Sikimi}a, predloìti „s kvote parlamentarne ve}ine”, a docenta novosadskog Pravnog fakulteta Slobodana Orlovi}a „s kvote opozicije”. Vlada Vojvodine, u ~ijem sastavu su DS, LSV i SVM, predloìla je Skup{tini deklaraciju a opozicija traì povla~ewe tog dokumenta, ostavku predsednika Vlade Vojvodine Bojana Pajti}a i vanredne pokrajinske izbore. str. 2

breg ili srce. Tu je i antibiotik “tridoks”, pra{ak za oralnu primenu. Na B listi lekova, koja se primewuje u bolnicama, uvr{}en je rastvor za ispirawe mokra}ne be{ike “ispirol”, koji se koristi kod operacija. Tu je i lek “paradaksa” u obliku kapsula koji se koristi u prevenciji venske tromboembolije. Sa C na B listu preba~en je lek “zemplar” u obliku kapsula i rastvora pa se samim tim sti~e

TEMA „DNEVNIKA”

mogu}nost wegovog uvo|ewa u terapiju u dijaliznim centrima. Na B listu su stavqene “verapamil” injekcije, koje su se do sada nalazile na listi D i uvozile kao neregistrovan lek, a dava}e se ubudu}e u sklopu terapije. Za lekove sa liste A, prema pravilniku koji sutra stupa na snagu, utvr|uje se participacija koju pla}aju osigurana lica u fiksnom iznosu od 50 dinara

za svaku koli~inu izdatog leka. Za lekove sa liste A 1 utvr|uje se participacija u procentualnom iznosu od 10 do 90 odsto od cene leka na malo i wu pla}aju sva lica. Istim Pravilnikom propisano je da se sa liste lekova od 7. maja bri{u: “daonil” i “lasiks”, “festel N”, “movalis”, “manitol” i “verapamil”. Sa liste lekova se od 30. juna bri{u i “moduksin MR” i Finasterid Sandoz. str. 7

GRA \A NI SE ZA DU @U JU NA NAJ SKU PQI NA ^IN

str. 8-9

Novi Sad: Tra`e osumwi~enog za pucwavu i rawavawe Ministar Selakovi}: Privatizacija najve}i izvor korupcije

Vojvodina

str. 12-13

Kod Apatina p~ele stradaju s komarcima Sombor: Za pacijente prevoz besplatan

Novi Sad

str. 15

^opor pasa lutalica opseda decu

SPORT

Pa pren pa zar s plat nom kar ti com Platna kreditna kartica je varalica s dva lica: uz pomo} we lako je brzo uleteti u kredit, naj~e{}e nepromi{qeno, a onda se on vra}a godinama. Za doma}e potro{a~e ona je, otkako se po~etkom ovog veka odoma}ila, omiqeno sredstvo pla}awa, uprkos visokim kamatama. Wome se naj~e{}e pla}a roba malo ve}e vrednosti. Kupujemo kapute ili usisiva~e za pra{inu, i to ~esto na raznim akcijama. Me|utim, kada sve otplatimo, to nas ~esto ko{ta mnogo vi{e nego da smo pazarili za gotovinu ili redovno podigli kredit, jer je kamata tu izme|u 20 i 25 posto na godi{wem nivou. Rate su mawe, pla}a se du`e pa je ceo kamatni tro{ak ve}i. Ra~unice govore da uz pomo} rivolving kredita preko kartica platimo 50 posto ve}u cenu robe koju smo kupili. str. 4

„DNEVNIKOV” [AH SREDOM

str. 26

Sun~ano i toplo

Najvi{a temperatura 26 °S

REAL U DORTMUNDU

str. 28

POLITIKA

sreda 24. april 2013.

PR VI POT PRED SED NIK VLA DE ALEK SAN DAR VU ^I]

O~e ku jem do go vor sa Sr bi ma sa se ve ra Ko so va RAD MA NO VI] I IZET BE GO VI] U BE O GRA DU

Ni ko li}: Ra ne da za ra stu Predsednik Srbije Tomislav Nikoli} i ~lanovi Predsedni{tva BiH Neboj{a Radmanovi} i Bakir Izetbegovi} slo`ili su se ju~e da me|u wima vi{e ne treba da bude nesuglasica i nerazumevawa, da dve dr`ave u budu}nosti treba da budu jo{ ~vr{}e povezane i da doga|aji iz 20. veka ne smeju vi{e nikada da se ponove.

ta sami re{avaju svoje probleme i da sara|uju – rekao je Nkoli} nakon razgovora s Radmanovi}em i Izetbegovi}em. Konstatuju}i da, na`alost, tre}i ~lan, hrvatski predstavnik u Predsedni{tvu BiH @eqko Kom{i} nije do{ao, i izraziv{i nadu da }e taj problem uskoro biti otklowen a komunikacija uspostavqena, Niko-

Izet be go vi}: Bo qe je li cem u li ce Izetbegovi} je, istakav{i da u Beograd dolazi posle 25 godina, rekao da Srbija i BiH imaju sve razloge i interese da rade na poboq{awu odnosa. – Kom{i} nije do{ao, ja jesam – boqe je lice u lice neke stvari raspraviti i re}i. Zadovoqan sam razgovorom s Tomislavom Nikoli}em – poru~io je on. Izetbegovi} je jo{ dodao da je potrebno sagledati pro{lost i ono {to se dogodilo u Srebrenici i Sarajevu da bi se moglo i}i u budu}nost. – Ne traìmo osudu ve} da se istina sagleda i da se pazi na re~i – zakqu~io je on. Izetbegovi} je, istakav{i da u Beograd dolazi posle 25 godina, rekao da Srbija i BiH imaju sve razloge i interese da rade na poboq{awu odnosa i, na zajedni~koj pres-konferenciji, poru~io da je zadovoqan razgovorom s predsednikom Nikoli}em. Predsednik Srbije je rekao da je osnova ju~era{wih razgovora bila daqa saradwa BiH i Srbije, i dodao da o~ekuje da }e dve zemqe u budu}nosti biti vezane jo{ ~vr{}e nego {to su bile do sada. – Srbija kao garant Dejtonskog sporazuma èli Bosni i Hercegovini najboqi mogu}i ekonomski, privredni i svaki drugi razvoj, stabilnost i sigurnost. Srbija èli da joj pomogne na tom putu. Srbija je tu uvek kada zatreba i ako postoji potreba, pruì}e pomo}. Ali mi bismo èleli da dva entite-

Za hval nost na po dr {ci Predsednik Narodne skup{tine Neboj{a Stefanovi} razgovarao Radmanovi}em i Izetbegovi}em i izrazio im zahvalnost na principijelnoj podr{ci i nepriznavawu Kosova i Metohije. U skup{tinskom saop{tewu se navodi da su Radmanovi} i Izetbegovi} dali podr {ku Sr bi ji na we nom evropskom putu, a zajedni~ki je oceweno da su Srbija i Bosna i Hercegovina opredeqene za Evropsku Uniju i da u tom procesu treba svi zajedni~ki da u~estvujemo.

li} je rekao da se vi{e ne otkazuje nijedan sastanak izme|u BiH i Srbije. On je najavio da }e uskoro posetiti BiH, kao i da }e uskoro biti odràna trilaterala u Turskoj. On je posebno istakao ~iwenicu da su se u Srbiju vratili stari prijateqi Jugoslavije koji obi~no znaju kakve gra|evinske radove mogu zemqe na ovom prostoru izvesti„ – Srbija ne moè sama. Obrati}e se i BiH i Hrvatskoj i drugima. Neophodan nam je zajedni~ki nastup na trì{tima i zajedni~ki proizvod. U tome vidim kqu~nu ulogu Srbije na Balkanu – ne kao nekog ko nare|uje ili tutori{e ve} nekog ko moè da povede – istakao je Nikoli}. On je tako|e istakao da je otvoreno saslu{ao primedbe na ra~un wegovih tuma~ewa i komentara ranijih doga|aja i odnosa. – Iskreno èlim svako dobro BiH, a kao predsedniku Srbije ostaje mi u du`nost da brinem o Republici Srpskoj. Pre 18 godina prestao je rat, rane treba da zarastu, a oìqci da se ne vide – rekao je Nikoli}. On je dodao da je Srbija spremna da sara|uje da bi do{lo do „opro{taja grehova”. Radmanovi} je istakao da je ova poseta, koja dolazi u trenutku sloènom za Srbiju i region, va`na za bilateralne odnose Srbije i BiH, ali i za stabilnost regiona u celini. Po wegovim re~ima, ciq lidera u regionu mora da bude wegova stabilnost i prosperitet i da se 20. vek vi{e nikada ne ponovi.

Prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vu~i} pozvao je Srbe sa severa Kosova na jedinstvo oko sprovo|ewa sporazuma iz Brisela. – O~ekujem da se dogovorimo i na|emo re{ewe sa Srbima sa severa Kosova i ujediweni nastupamo kao {to smo to uvek ~inili. Niti mi moèmo bez svog naroda, niti na{ narod moè bez svoje Srbije – rekao je Vu~i}. – Srbija u uàsno te{kim okolnostima nije mogla da postigne boqe i vi{e u pregovorima o Kosovu – rekao je on i dodao da mu je savest mirna jer je u~inio sve da za{titi dràvu i narod. Prvi potpredsednik Vlade je naveo da ne sme ostati sumwa da Srbija nije mogla boqe jer „boqe nije moglo” u situaciji u kojoj nije imala saveznike, a tek je „ovog trenutka postala zemqa koja ima jednak ugled kao i zemqe u regionu”. – Nismo likovali kada je Evropska komisija dala preporuku za po~etak pregovora, a mo}i }emo da se pohvalimo kada gra|ani budu boqe ìveli i kada budu mogli da sagledaju boqu perspektivu za sebe i svoju decu – rekao je on. Upitan o primeni briselskog sporazuma, Vu~i} je odgovorio da o~ekuje osnivawe komisije za primenu dogovorenog i razgovore sa Srbima sa severa Kosova. – Postoje razli~iti rokovi, ali nisu bitni 10. maj ili 15. jun, nego je va`no da uradimo ne{to u interesu naroda – rekao je prvi potpredsednik Vlade. Na pitawe da li o~ekuje opstrukcije u sprovo|ewu sporazuma, Vu~i} je kazao da nije lagao narod i da je jasno rekao {ta je lo{e i pone{to dobro u briselskom sporazumu. Dodao je da su ju~era{wi protesti protiv sporazuma bili minorni jer je na jednom bilo 1.485 qudi, a na drugom 497.

Vojske na pitawe {ta je s istragama povodom prete}ih poruka upu}enih wemu i premijeru Ivici Da~i}u. – Da li znamo ko je ~ovek, odakle je – znamo, ali {ta sada da radim tom ~oveku? [ta bi bilo, samo mi recite, s takvim ~ovekom u Americi? On je ponovio pitawe {ta bi bilo da je tako ne{to neko ura-

Za u sta vio sam is tra ge zbog pre te }ih po ru ka

Vu~i} je izjavio i da je gotovo siguran da }e direktor Kancelarije Vlade Srbije za Kosovo i Metohiju Aleksandar Vulin „ostati u timu koji }e raditi u interesu gra|ana Srbije”. – Gotovo sam siguran u to, ali ja nisam Aleksandar Vulin. Raz-

direktora Kancelarije za KiM jer ni je za do vo qan spo ra zu mom iz Brisela o Kosovu, {to je ju~e demantovano iz Vlade Srbije. Vu~i} je rekao ju~e da je zaustavio istrage o prete}im porukama koje su mu slate posle

Pi ta we Voj vo di ne je na{ pro blem Na pitawe da li je dobio me|unarodne garancije da pitawe Vojvodine u budu}nosti ne}e biti otvoreno, Vu~i} je kazao da to pitawe nisu otvarali neki drugi nego Srbi. – Kada biste im odgovorili, usledili bi napadi iz sveg oru|a i oru`ja iz srpskih medija, tako da to nije problem za druge nego je to na{ problem i pitawe na{e neodgovornosti – rekao je Vu~i}. govarao sam s wim vi{e puta, poku{a}u i danas, a on }e odluku kakva god bude, saop{titi danas ili sutra – rekao je on. Vu~i} je kazao i da je Vulin „dobar, po`rtvovan, ozbiqan i odgovoran ~ovek koji se tako pona{ao i tokom pregovora o Kosovu u Briselu”. Pojedini mediji naveli su ju~e da }e Vulin podneti ostavku na mesto

Oda lo vi} na ~e lu ti ma za im ple men ta ci ju spo ra zu ma Vlada Srbije ju~e je formirala tim za izradu plana implementacije Prvog sporazuma o principima za normalizaciju odnosa Beograda i Pri{tine, i na wegovo ~elo postavila generalnog sekretara Vlade Veqka Odalovi}a. U saop{tewu se navodi da je Vlada na ju~era{woj sednici usvojila izve{taj o dosada{wem procesu politi~kog i tehni~kog dijaloga s Privremenim institucijama samouprave u Pri{tini uz posredovawe Evropske unije, ukqu~uju}i i proces implementacije postignutih dogovora. Taj izve{taj }e, kako se navodi, uputiti Narodnoj skup{tini Srbije na razmatrawe po hitnom postupku.

predloga sporazuma u Briselu. – Ja sam ih zaustavio. Poku{ao sama nekada da odgovaram qudima koji su `eleli argumentovano da razgovaraju, ali znate kada vam neko govori o detetu krvavom i {ta }e da radi ja na to nema {ta da odgovorim – rekao je Vu~i} novinarima posle dodele odlikovawa pripadnicima MO i VS povodom Dana

dio ameri~kom predsedniku ili potpredsedniku, i dodao da, kada bi se tako ne{to desilo u Srbiji, polovina medija bi „napisala: Vu~i}u, diktatore, sram te bilo zbog toga, toga i toga {to si to uradio”. Vu~i} je naveo da bi se stvorila takva situacija, oceniv{i da je u Srbiji mnogo toga poreme}eno i da }e mnogo vremena jo{ biti potrebno da pro|e i mnogo vode Savom i Dunavom da prote~e da bismo postali normalna i pristojna dr`ava, „ali se nadam da idemo u dobrom smeru i uveren sam u to da idemo u dobrom smeru”. On je upitao nalogodavce „za koje znam da nisu nimalo hrabri” {to {aqu neke druge qude i prave im probleme i teraju da se obra~unajavaju s nekim. – [to, ako su toliko veliki ti lideri koji takve stvari govore, oni ne do|u pa se ne obra~unaju sa mnom? To je zato {to su obi~ne kukavice... i ceo `ivot su bili kukavice i kada je trebala da se brani wihova ~ast, uvek ju je branio neko drugi, nikada oni – rekao je on. Vu~i} je dodao da nije na wemu da kuka i da u Srbiji ima mnogo vi{e problema. – Za kukwavu je na{a ekonomska i sveukupna situacija, ali Srbija ~vrsto, jasno, jako i odlu~no kora~a napred i Srbiju takvi ne}e mo}i da zaustave na tom putu i to je stvar koju garantujem –poru~io je Vu~i}.

Bri sel: Sle de no ve run de di ja lo ga Iako je serija razgovora Beograda i Pri{tine pro{le nedeqe okon~ana parafirawem sporazuma o normalizaciji odnosa, u Briselu uskoro o~ekuju nove runde dijaloga u kabinetu {efice evropske diplomatije, ovaj put posve}ene primeni sporazuma, saznaje Tanjug iz diplomatskih izvora u sedi-

{tu Evropske unije. – Prevarili ste se ako ste mislili da je pro{la runda Ivice Da~i}a i Ha{ima Ta~ija kod Ketrin E{ton bila i posledwa – rekao je za Tanjug briselski diplomata dobro upu}en u dosada{wi tok dijaloga, u kojem je – za sad – odr `a no de set rundi.

OLI VER IVA NO VI]

Tra `i mo ja sne ga ran ci je – Posle potpisivawa briselskog sporazuma va`no da se za wegovu primenu dobiju jasne garancije, pre svega Vlade Srbije, jer je ona jedini sagovornik kosovskih Srba – izjavio je ju~e nekada{wi dr`avni sekretar za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanovi}. – Ovaj narod mora dobiti ja-

sne garancije, pre svega Vlade Srbije, jer on ne veruje Pri{tini, ne veruje ni Briselu i nama je jedini sagovornik Vlada Republike Srbije. Od we o~ekujemo da dobijemo garancije da ono {to je dogovoreno bude i implementirano. Dan posle mitinga u Kosovskoj Mitrovici, s kojeg je poru-

~eno da se ne prihvata sporazum postignut u Briselu, Ivanovi} je Tanjugu rekao da je dobro da se zna koja su sredstva na raspolagawu Vladi Srbije i kakvim }e se sredstvima poslu`iti u slu~aju da taj dokument ne bude sproveden. – Imamo naznake premijera i

potpredsednika Vlade da }e Srbija reagovati, ali nam za sada nije jasno kako – ukazao je on, i dodao da su neke nijanse u sporazumu mo`da mogle biti promewene, ali da su, “objektivno re~eno, i prethodni tehni~ki pregovori rezultirali veoma lo{im re{ewima”.

TVIT CRTICA ^ast i mak si mum Na „Tviter“ adresu napredwaka Marija Maleti}a stigla je ju~e poruka: „Svaka ~ast, dali ste Kosovo za datum!!!!„ Maleti} odgovara: „Da li bi se srpska vojska i policija vratile danas na KiM da nismo potpisali sporazum? Ne bi, i to je istina. Dobili smo maksimum„. „Tvitera{i„ ukazuju: „Kasno ste shvatili {ta treba da se uradi. Kada su drugi pri~ali mnogo ranije o tome, bili su izdajnici„.

A Maleti} dodaje: „Ili smo i za to krivi mi, koji smo tada bili u opoziciji...„

S Pal mom do Ru si je [ef Pokrajinskog odbora JS-a i direktor „Elektrovojvodine„ Sr|an Kru`evi} oka~io je na lajnu slike iz Sankt Peterburga, s putovawa privredne delegacije predvo|ene Draganom Markovi}em Palmom. Osim abasadora Srbije, u Rusiji je

prisutno i 96 privrednika iz Rusije. Tema: privredna saradwa Srbije i Rusije uz prisustvo vi{e od 100 privrednika, gradona~elnika i direktora iz Srbije.

Osmeh i ka~ ket LDP-ovac Drago Kova~evi} komentari{e na „Tviteru“: „Gledam fotografije s DSS-ovog protesta i impre si o ni ran sam Ko {tu ni ~i nim osmehom i ka~ketom Matije Be}kovi}a :))„

Obe }a we Nakon {to se USS proglasio nenadle`nim u sporu koji je protiv DS-a poveo Vuk Jeremi}, ~lan Demokratske stranke \or|e Belamari} poru~io je „predsedniku sveta“: „Da vrati mandat DS-u, kao {to je obe}ao„.

Mu dra sta ri na ^lan DSS-a Dejan Stojiqkovi} zakqu~uje: „Toma se ne ogla{ava... Jo{

mudra starina analizira briselski sporazum...” Novinar britanskog „Skaj wuza„ Jak{a [}eki} ukazuje: „Nije ni ~udo {to Mile (Dodik) }uti, em se ispalio za Kosovo, em Bakir s Tomom u Beogradu„.

Odo ra za Ko {tu ni cu Ekssavetnik predsednika Srbije Neboj{a Krsti} predla`e: „I Ko{tunica bi trebalo da uvede crnu odoru. Slagala bi mu se uz ideologiju„. S. St.

politika

sreda 24. april 2013.

DE BA TA: VOJ VO DI NA OTVO RE NO PI TA WE ILI PO LI TI^ KI ADUT

SKUP [TI NA VOJ VO DI NE SU TRA PO PU WA VA OD BOR KO JI ]E RAS PRA VQA TI O DE KLA RA CI JI

Kap ko ja je pre li la ~a {u

Pred lo `e ni Li li}, Gru ba~, Si ki mi} i Or lo vi}

Pred log de kla ra ci je o Voj vo di ni do veo je do „usi ja wa voj vo |an skih stra sti” i, dok pred stav ni ci vla da ju }e ve }i ne u Po kra ji ni tvr de da u de kla ra ci ji ne ma „ni S od se pa ra ti zma”, funk ci on e ri opo zi ci je uz vra }a ju da ak tu el na „ba ha ta i auti sti~ na” vlast tim do ku men tom po ku {a va da, pro vo ci ra ju }i „tu ~u” Be og ra da i No vog Sa da, ra di ka li zu je i in ter na ci o na li zu je pri li ke da bi iz be gla od go vo re na pra va pi ta wa – do vo |e wa Voj vo di ne to kom svo je vla sti do ne raz vi je nog pod ru~ ja, ali i onom o kra |a ma. Na ju ~e ra {wem okru glom sto lu „Voj vo di na: Otvo re no pi ta we ili po li ti~ ki adut” u Pres-klu bu Ta nju ga u Be o gra du to su bi le osnov ne oce ne ko je su, s jed ne stra ne, iz ne li pred stav ni ci DS-a i LSVa, a s dru ge SNS-a, SPS-a i DSS-a, pr vi tvr de }i pri tom da je pred lo è na de kla ra ci ja „be nig ni do ku ment”, a dru gi da je ona „kap ko ja je pre li la ~a {u”, ali ne s na me rom da gra |a ni ma bu de bo qe ve} da se sa ~u va ju fo te qe. Is ti ~u }i da je ne de mo krat ski na ~in uvo |e wa de kla ra ci je u pro ce du ru, pred sed nik Sa ve ta SNS-a za Voj vo di nu Igor Mi ro vi} uka zao je na to da je sa mo DS znao za tekst do ku men ta, o ko jem ne sa mo da ni je upo zna ta opo zi ci ja ve} ni ko a li ci o ni part ne ri de mo kra ta. – Oni mi sle da sa mo oni mo gu go vo ri ti o Voj vo di ni, o we noj auto no mi ji, ustav nom po lo à ju i we nim pro ble mi ma. Pred stav ni ci DS-a i LSV-a mi sle da oni pred sta vqa ju ve }i nu gra |a na Voj vo di ne, i to je u su {ti ni iz vor svih ak tu el nih su ko ba – re kao je Mi ro vi}, is ti ~u }i da SNS u pot pu no sti po {tu je ustav nu auto no mi ju Voj vo di ne, Ustav Sr bi je i da je za na pred wa ke po {to va wa po kra jin ske auto no mi je – pi ta we po {to va wa naj vi {eg prav nog ak ta Sr bi je. On je re kao da je de kla ra ci ja, u dik ta tor skom ma ni ru, s po seb nom ulo gom pred sed ni ka voj vo |an ske vla de Bo ja na Paj ti }a, sti gla u pro ce du ru po kra jin skog par la men ta i da je po svom na zi vu i po je di nim ele men ti ma kom bi na ci ja se pa ra ti sti~ ke no te ra znih kva zi ar gu me na ta i za kqu ~a ka, ko ji ne ma ju ni ka kve ve ze s auto no mi jom. Po we go voj oce ni, po kra jin ska vlast je pri èq ki va la da se na mi tin gu u No vom Sa du de si „ne ka jo gurt re vo lu ci ja”, ali na we mu se, ka ko tvr di, ni je ~u la ni -

jed na ru `na re~ o Vla di Voj vo di ne, osim kri ti ka we nog ra da. Pred sed nik PO DS-a Mi ro slav Va sin is ta kao je da do ku ment u se bi ne ma ni „S od se pa ra ti zma”, sa ~i me se sa gla sio i pred stav nik Li ge. – De kla ra ci ja se po zi va na po {to va we Usta va i bi lo je tra gi ko mi~ no {to su na rod po zi va li na pro test sa mo zbog po {to va wa Usta va. Ci ti ra }u Bo ja na Paj ti }a, ko ji je i naj ve }a `r tva

ovih ak tiv no sti: Ako je de kla ra ci ja se pa ra ti sti~ ka, on da je i Ustav Sr bi je se pa ra ti sti~ ki – re kao je Va sin. Obra zla `u }i za {to je ta kva de kla ra ci ja pod ne ta u tre nut ku ka da se u Bri se lu vo di la od lu ~u ju }a run da di ja lo ga Be og ra da i Pri {ti ne, Va sin je re kao da je tre nu tak iza bran jer je na de lu bi lo „ti ho ga {e we auto no mi je Voj vo di ne”.

U tekstu nema ni S od separatizma. Ma{u}i deklaracijom u jednoj ruci, drugom je potpisan sporazum s Pri{tinom (Branislav Bogaro{ki, LSV) – Ni ka da ne bi bio pra vi mo me nat i uvek bi se na {la ne ka mon stru o zna ve za, kao {to je sa da na |e na ve za s osni va wem NDH – na veo je Va sin, i do dao da je za to ne bit no u ko jem mo men tu je de kla ra ci ja pu {te na u jav nost. Pred sed nik PO SPS-a Du {an Baj to vi} oce nio je da je lan si ra na de kla ra ci ja od raz pa ni ke ak tu el ne voj vo |an ske vla sti, i da je po ku {aj DS-a da po ni {ti pro je kat funk ci o nal ne auto no mi je Voj vo di ne, a da „tu ~a” No vog Sa -

da s Be o gra dom ne do no si ni {ta do bro gra |a ni ma Po kra ji ne ve} sa mo po li ti~ ko pro fi ter stvo jed noj-dve ma stran ka ma. – De kla ra ci ja je sve sno lan si ra na u tre nutk vr lo ne zgod nom za Sr bi ju, ali ona ima i dru gu po li ti~ ku di men zi ju: tre ba da do ve de do ra di ka li za ci je po li ti~ kih pri li ka u Voj vo di ni da bi se po sle po ku {a la in ter na ci o- na li za ci ja iz mi {qe nog voj vo |an skog pi ta wa. To je ne {to {to

ne }e mo do zvo li ti jer to ni je pr vi put od 2000. go di ne do da nas. Ako ne ko mi sli da }e ga ne ki am ba sa dor stra ne ze mqe, ili ne znam ve} ko, za {ti ti ti od opu sto {e ne eko no mi je – mo `da mo è po li ti~ ki, ali ako ste kra li ili upro pa {}a va li, te {ko mo è te ra ~u na ti na me |u na rod nu za {ti tu – po ru ~io je Ba ja to vi}, uz opa sku da SNS, SPS i DSS ima ju raz li ~i te po gle de na auto no mi ju, ali da su svi je din stve ni u to me da je Voj vo di na deo Sr bi je i da se mo ra po {to va ti Ustav. Ba ja to vi} je po ru ~io DS-u da se od ba ha to sti kre }e ka auti zmu. – Ako ne ma po li ti~ kog do go vo ra, haj de da ras pi {e mo iz bo re– re kao je Ba ja to vi}. Pred sed nik PO DSS-a Bra ni slav Ri sti vo je vi} za pi tao je pred stav ni ke po kra jin ske vla sti za {to ni su, ako su hte li da re {a va ju pi ta we auto no mi je, kre nu li prav nim in sti tu ci o nal nim pu tem, kao {to je to u~i ni la we go va stran ka pred USS-om, ve} pri be gli po li ti~ kom, s pred lo è nom de kla ra ci jom. – Oni su iz gu bi li le gi ti mi tet da vla da ju Po kra ji nom onog tre nut ka ka da je wi ho va po li ti ka do ì va la Sta qin grad pred USS-om – re kao je Ri sti vo je vi}. – Onaj ko ima do bre na me re, bri ne o ustav nom po lo à ju Voj vo di ne, ne pi {e de kla ra ci je ve} pre -

@e sto ke var ni ce Ras pra va je do ne la i de ta qe, ko je je iz neo Mi ro vi}, da zva ni~ ni ci Skup {ti ne Voj vo di ne, od la ze }i u ino stran stvo – a u de le ga ci ja ma uglav nom ne ma opo zi ci je – go vo re da tra è iz vr {nu, za ko no dav nu i sud sku za vlast za Po kra ji nu, za tim po Baj to vi }e vom upo zo re wu, da se ~e sto u Bri se lu nu di i ono {to ni ko i ne tra ì, u sti lu „ve }eg ka to li ka od pa pe”. Naj o {tri je var ni ce iz bi le su na kon {to je Va sin op tu ìo Mi ro vi }a da je svo je vre me no „da vao sen dvi ~e Ma |a ri ma da na pu ste Voj vo di nu”. – To je no tor na la`! – uz vra tio je Mi ro vi}, do dav {i da je Va sin „fal si fi ka tor”, i po zvao ga da, ako je to isti na, od mah po zo ve po li ci ju da ga od ve de na sa slu {a we. Va sin je obra zlo ìo da je SRS, u ko jem je ne kad bio Mi ro vi}, „u to vre me slao ta kve po ru -

ke”, a da je, s dru ge stra ne, SNS op tu `i vao DS da su „usta {e”. Mi ro vi} je re kao da su na pred wa ci „sa mo uka za li na ~i we ni cu da je sed ni ca voj vo |an skog par la men ta na ko joj je tre ba lo da se raz ma tra De kla ra ci ja o Voj vo di ni bi la za ka za na za 10. april, na dan NDH, pa on da ot ka za na”, i da je tu igru sim bo li ke s da tu mi ma u po li ti~ ku prak su uveo, sa slu ~a jem spo me ni ka Ja {i To mi }u, upra vo DS. O{tar je bio i Ri sti vo je vi}, ko ji je op tu `io ak tu el nu po kra jin sku vlast za „po ka to li ~e we de ce u Voj vo di ni” uvo |e wem oba ve znog pra zno va wa ka to li~ kog Us kr sa i Svih sve tih, ko je je po kra jin ska vlast pro gla si la pra zni ci ma ka da se ne ide u {ko lu u Voj vo di ni i iz be gla ras pra vu u par la men tu o to me.

sa vi je ta bak i obra ti se USS-u i dru gim nad le `nim or ga ni ma ko ji ta pi ta wa mo gu re {i ti jer sa ma de kla ra ci ja, kao po li ti~ ki akt, a ne prav ni, ne mo `e re {i ti ni {ta. Ne `e le me ha ni zme ustav nog po ret ka ve} de bakl tim per fid nim po ku {a jem. On je pri tom do dao da se za pra vo vlast u Voj vo di ni sve la na spi sak ba ha tih i aro gant nih pri vi le gi ja, u okvi ru ko jih je ~ak mo gu }e do bi ti kre dit od tri mi li -

o na evra na ~a snu re~. Ri sti vo je vi} je na ja vio da }e se pred USSom za dve ne de qe na }i Sta tut Voj vo di ne. Po re ~i ma {e fa po sla ni~ ke gru pe LSV-a u Skup {ti ni Voj vo di ne Bra ni sla va Bo ga ro {kog, smi sao pred lo `e ne de kla ra ci je bio je da iz ra zi op {ti stav o po li ti~ kim te ma ma ko ji ma se Skup {ti na Voj vo di ne ba vi. Uz pri zna we da je ma lo ne u o bi ~a je -

Oni su izgubili legitimitet da vladaju Pokrajinom onog trenutka kada je wihova politika doìvala Staqingrad pred USS-om (Branislav Ristivojevi}, DSS) no {to je de kla ra ci ja na taj na ~in pre zen to va na i u tom tre nut ku jer je bi lo bo qih u pret hod nih 12 go di na, Bo ga ro {ki je re kao da se sla è s Va si nom da u woj ne ma „ni S od se pa ra ti zma”. Funk ci o ner LSV-a je do dao da su re ak ci je ko je su sti gle na ta ko be nig ni do ku ment za bri wa va ju }e, i da ga iz ne na |u je {to po no vo ~u je go vor iz de ve de se tih go di na pro {log ve ka. Bo ga ro {ki je uve ren u o da je spor oko de kla ra ci je na stao ne sa mo u ci qu iza zi va wa van red nih po kra jin skih iz bo ra ve} i skre ta wa pa `we jav no sti s pre go vo ra Be o gra da i Pri {ti ne. – Ma {u }i de kla ra ci jom u jed noj ru ci, dru gom je pot pi san spo ra zum s Pri {ti nom – upo zo rio je Bo ga ro {ki. Po we mu, pred sed nik Po kra jin ske skup {ti ne I{tvan Pa stor je ulo ìo ogro man na por da se ras pra va o de kla ra ci ji vra ti u in sti tu ci je si ste ma, gde joj je me sto. – Ima mo sve uslo ve da ozbiq no ras pra vqa mo, da tekst de kla ra ci je bit no po pra vi mo i usvo ji mo do ku ment ko ji ima po li ti~ ku te ì nu – ka è funk ci o ner LSV-a. S. Stan ko vi} D. Mi li vo je vi}

REKLI SU Be} ko vi}: Ka va qer stvo u pre da ji

Je re mi}: Vi {e ni sam ~lan DS-a

Aka de mik Ma ti ja Be} ko vi} sma tra da Ko so vo ne ma ce nu i da se mo è sa mo yabe da ti, {to je – ka ko ka è – Sr bi ja i u~i ni la, po ka zu ju }i „ret ko ka va qer stvo”. – Ko so vo ne ma ce nu i, pre ma to me, ono se mo è sa mo da ti yabe, {to je isto vre me no pri mer ne za pam }en u isto ri ji. To je ta ko ret ko ka va qer stvo u da na {wem sve tu, a to smo mi u~i ni li i u}i }e mo u isto ri ju po toj ga lant no sti – re kao je Be} ko vi} u iz ja vi no vi na ri ma na ju ~e ra {woj pro mo ci ji no ve kwi ge re ì se ra Emi ra Ku stu ri ce. – Da li je spo ra zum do bar za Sr be na Ko so vu naj bo qe su re kli Sr bi na Ko so vu. Ne bih u wi ho vo ime oce wi vao ka kav je taj spo ra zum – do dao je pri zna ti kwi èv nik. Na pi ta we ka ko ko men ta ri {e ~i we ni cu da se „od bra na Ko so va spro vo di sa mo iz Be o gra da”, Be} ko vi} je is ta kao da se ono u Be o gra du sa mo pre da je.

Po sla nik De mo krat ske stran ke Vuk Je re mi} iz ja vio je u po ne de qak da je oba ve {ten o od lu ci Ustav nog su da Sr bi je da se pro gla si ne na dle `nim u ve zi s ini ci ja ti vom za oce nu ustav no sti od lu ka Glav nog od bo ra stran ke ko jom se od na rod nih po sla ni ka zah te va da ustu pe svo je man da te par ti ji, i na gla sio da od ju ~e vi {e ni je ~lan De mo krat ske stran ke. Je re mi} je Ta nju gu re kao da „po {tu je od lu ke dr `av nih in sti tu ci ja” i da „ce ni {to je Ustav ni sud od lu ~io da po stu pi u iz u zet no krat kom ro ku”. Je re mi} je is ta kao da i da qe „~vr sto ve ru je u to da se sa mo vo qi qu di, po put pred sed ni ka DS-a Dra ga na \i la sa, mo ra sta ti na put, u in te re su iz grad we de mo krat skog dru {tva”. – Uko li ko to ni je mo gu }e kroz sud, on da se to mo ra ~i ni ti po li ti~ kim sred stvi ma. Od da nas vi {e ni sam ~lan De mo krat ske stran ke – za kqu ~io je Je re mi}.

U ras pra vu o de kla ra ci ji o za {ti ti ustav nih i za kon skih pra va Voj vo di ne, ko ju je Vla da APV pred lo ì la Skup {ti ni, ukqu ~i }e se unu tar rad nog te la voj vo |an skog par la men ta Ste van Li li}, Mom ~i lo Gru ba~, Sr |an Si ki mi} i Slo bo dan Or lo vi}. Na i me, pred sed nik Skup {ti ne Voj vo di ne I{tvan Pa stor na veo je za „Dnev nik” da su to qu di ko je }e na su tra {woj sed ni ci par la men ta pred lo ì ti za ~e ti ri ~la na skup {tin skog Od bo ra za pi ta wa ustav no-prav nog po lo à ja APV da bi to rad no te lo, ko je tre ba da ras pra vqa o de kla ra ci ji, bi lo u pot pu no sti kon sti tu i- sa no. Pa stor je re kao je da }e tri ~la na – pro fe so ra Prav nog fa kul te ta u Be o gra du Ste va na Li li }a, pro fe so ra Prav nog fa kul te ta u No vom Sa du u pen zi ji Mom ~i la Gru ba ~a, kao i advo ka ta iz No vog Sa da Sr |a na Si ki mi }a, pred lo ì ti „s kvo te par la men tar ne ve }i ne”, a do cen ta no vo sad skog Prav nog fa kul te ta Slo bo da na Or lo vi }a „s kvo te opo zi ci je”. – Po sto ji usa gla {en stav o ovom pred lo gu. Na dam se da }e taj usa gla {e ni stav bi ti vi dqiv i pri li kom gla sa wa – re kao je Pa stor. On je oce nio da }e na taj na ~in Skup {ti na Voj vo di ne i wen od bor za pi ta wa ustav no-prav nog po lo à ja APV „iz u zet no pro fi ti ra ti”. – U su {ti ni, s tim pred lo gom }e iz u zet no pro fi ti ra ti Skup {ti na i Od bor, ne sa mo zbog ime -

ko ja }e, po we go vim re ~i ma, bi ti ak tu e li zo va na a od no se se na ustav no-prav ni po lo `aj Po kra ji ne. Po Po slov ni ku o ra du Skup {ti ne Voj vo di ne, Od bor za pi ta wa ustav no-prav nog po lo `a ja APV ima 15 ~la no va, od ko jih su ~e ti ri iz re da is tak nu tih na u~ nih i stru~ nih rad ni ka. Pro pi sa no je i da je pred sed nik Skup {ti ne pred sed nik tog od bo ra. U tom rad nom te lu tre nut no ima 11 ~la no va-po sla ni ka, ukqu ~u ju }i pred sed ni ka. Pe to ro su iz De mo krat ske stran ke, a po je dan

Pa stor: [ta su pe sni ci hte li Skup {ti na Voj vo di ne od lu ~i va }e o de kla ra ci ji o za {ti ti ustav nih i za kon skih pra va po kra ji ne ve ro vat no u ma ju, po sle raz ma tra wa tog do ku men ta na sed ni ci skup {tin skog od bo ra za ustav no-prav na pi ta wa, iz ja vio je ju ~e I{tvan Pa stor do da ju }i da je po pi ta wu te de kla ra ci je si tu a ci ja dru ga ~i ja ne go po sle we nog na stan ka, jer je pro te klih da na u~i we no do sta na po ra da se ras pra va o toj vru }oj po li ti~ koj te mi vra ti u in sti tu ci je. On je si no} za RTV, ka ko je pre neo Ta njug, re kao da bi naj re al ni je bi lo da ta skup {tin ska ras pra va bu de kra jem ma ja i na gla sio da je za we ga to sa mo “po ~e tak pri ~e” jer, ka ko je re kao, ima “~i tav niz otvo re nih pi ta wa na ko je mo ra mo tra `i ti od go vo re, te od go vo re do go va ra ti sa re pu bli~ kom vla dom i pre to ~i ti ih u pro pi se”. SVM }e iz ne ti svo je sta vo ve o de kla ra ci ji na sed ni ca ma skup {tin skog od bo ra i u skup {tin skoj ras pra vi, re kao je Pa stor i do dao da ta stran ka per ma nent no uka zu je na otvo re ne pro ble me i po ku {a va da tra `i re {e wa. On je, me |u tim, na po me nuo da ta de kla ra ci ja “ni je bi la po treb na jer ona, sem tog pa li ja tiv nog, ge ne ral nog, de kla ra tiv nog sta va i uka zi va wa na otvo re ne pro ble me, ne re {a va pro ble me”. Pa stor je na po me nuo i to da je, s dru ge stra ne, tre ba lo ve ro vat no da se iz vr {i “ne ka vr sta po zi ci o ni ra wa, u od no su na sop stve nu si tu a ci ju” i ka ko je re kao, “pret po sta vqa da je to bi la na me ra pe sni ka ka da je de fi ni sao pe smu”. na is tak nu tih po zna va la ca te obla sti ne go i za to {to oni uno se do zu stru~ no sti ko ja }e pri ze mi ti, ra ci o na li zo va ti i ute ra ti u mir ni tok ras pra vu, ne sa mo o de kla ra ci ji ne go, ve ru jem, i o dru gim pi ta wi ma – ka zao je Pa stor. Sem o de kla ra ci ji, Pa stor je na veo da na bu du }oj sed ni ci skup {tin skog Od bo ra o~e ku je i di sku si ju o pi ta wi ma ko ja se ti ~u Za ko na o utvr |i va wu nad le `no sti Voj vo di ne, ~i ji deo od red bi je Ustav ni sud pro {le go di ne ospo rio, kao i o ni zu dru gih pi ta wa

iz Sa ve za voj vo |an skih Ma |a ra, Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne, Srp ske na pred ne stran ke, So ci ja li sti~ ke par ti je Sr bi je, De mo krat ske stran ke Sr bi je i Srp ske ra di kal ne stran ke. Vla da Voj vo di ne, u ~i jem sa sta vu su DS, LSV i SVM, pred lo `i la je Skup {ti ni de kla ra ci ju o za {ti ti ustav nih i za kon skih pra va Po kra ji ne. Opo zi ci ja, s dru ge stra ne, tra `i po vla ~e we tog do ku men ta, ostav ku pred sed ni ka Vla de Voj vo di ne Bo ja na Paj ti }a i van red ne po kra jin ske iz bo re. S. Ko va ~e vi}

Vr {ac: Od bi je na de kla ra ci ja Od bor ni ci Skup {ti ne op {ti ne Vr {ac su ve }i nom gla so va do ne li od lu ku da se od ba ci pred log de kla ra ci je o za {ti ti ustav nih i za kon skih pra va APV i ski ne sa svih ras pra va u Po kra ji ni. Ini ci ja ti vu da se ta te ma na |e na dnev nom re du po kre nu lo je 16 od bor ni ka Ko a li ci je SPS–PUPS– JS–SDPS-a i {est od bor ni ka SNS-a. Pro tiv su bi li od bor ni ci DS-a i VR–ER-a. U ime pred la ga ~a od bor nik Qu bi sav [qi vi} je re kao da se iza tog do ku men ta kri je na me ra da skre ne pa `wa s afe -

re Raz voj ne ban ke Voj vo di ne, da su de mo kra te na vla sti od 2000. go di ne i da je u tih 12 go di na wi ho ve vla da vi ne u Vr {cu za tvo re no na de se ti ne fa bri ka. Ne boj {a Jan ~i} iz SNS-a je re kao da se dr `a va u ovom vre me nu bo ri pro tiv ko rup ci je, po seb no i u Raz voj noj ban ci, a to je iz mi {qe no da bi se skre nu la pa `wa jav no sti sa stvar nih broj nih afe ra gar ni tu re vla da ju }e u Po kra ji ni i da ona tre ba da ode s vla sti, a de kla ra ci ja iz ba ci iz ras pra ve.

ekonomija

sreda 24. april 2013.

JORGOVANKA TABAKOVI]:

TEMA „DNEVNIKA” GRA\ANI SE ZADU@UJU NA NAJBR@I I NAJSKUPQI NA^IN

SVETSKE AGENCIJE VERUJU U NA[U EKONOMIJU

Ulagati u Srbiju

Pri nos na srp ske ob ve zni ce je pao, dok se o~e ku je da di nar do bi je na vred no sti po{to je Evropska komisija preporu~ila da po~nu pristupni pregovori sa Srbijom. Prinos na srpske obveznice u dolarima koje dospevaju na naplatu u septembru 2021. opao je prekju~e po podne 0,15 procentnih poena, na 5,08 odsto, {to je najni`e od 31. januara, navodi agencija „Blumberg”. Prinos slovena~kih obveznica u dolarima koje na naplatu dospevaju 2022, poredi „Blum berg„, iznosi 5,86 odsto. Rojal benk of Skotland grup navela je da bi investitori trebalo da ula`u u srpske ob veznice po{to je sporazum Pri {tine i Beograda „kreditno pozitivan”. „Iako je Srbija najmawe pet godina udaqena od potpunog pristupawa EU, mnogo ekonomskih koristi od ~lanstva }e bi ti ostvareno tokom pristupnih pregovora i zahteva}e ekonom ske i socijalne reforme koje idu s tim„, rekli su anali ti~ari RBS-a Abas AmeliRenani i Detrios Efstatiju. Prinosi na srpske obveznice pali su s vi{e od sedam odsto po{to je Srbija dobila status kandidata za ~lanstvo u EU u martu 2012. godine. S druge strane, prinosi na hrvatske obveznice su opali 0,73 procentnih poena, na 4,58 odsto, po{to je krajem marta Zagreb dobio kona~no odobrewe Brisela za ulazak u Uniju.

Pazar s platnom karticom skupqi i do 50 posto Plat na kre dit na kar ti ca je va ra li ca s dva li ca: uz po mo} we la ko je br zo ule te ti u kre dit, naj ~e {}e ne pro mi {qe no, a on da se on vra }a go di na ma. Za do ma }e po tro {a ~e ona je, ot ka ko se po ~et kom ovog ve ka odo ma }i la, omi qe no sred stvo pla }a wa, upr kos vi so kim ka ma ta ma. Wo me se naj ~e {}e pla }a ro ba ma lo ve }e vred no sti. Ku pu je mo ka pu te ili usi si va ~e za pra {i nu, i to ~e sto na ra znim ak ci ja ma. Me |u tim, ka da sve ot pla ti mo, to nas ~e sto ko {ta mno go vi {e ne go da smo pa za ri li za go to vi nu ili re dov no po di gli kre dit jer je ka ma ta tu iz me |u 20 i 25 po sto na go di {wem ni vou. Ra te su ma we, pla }a se du è pa je ceo ka mat ni tro {ak ve }i. Ra ~u ni ce go vo re da uz po mo} ri vol ving kre di ta pre ko kar ti ca pla ti mo 50 po sto ve }u ce nu ro be ko ju smo ku pi li. O to me da kar ti ce po sta ju sve te ì te ret za ser vi si ra we go vo re i po da ci Kre dit nog bi roa Sr bi je. Kra jem pro {log me se ca ka {we we du è od 60 da na kod kar ti ca je iz no si lo 13,8 od sto. Kod svih osta lih oba ve za po kre di ti ma bi lo je ma we – 12,5 od sto. Me |u tim, kar ti ca i da qe mo è bi ti po èq na ako se ku pac po tru di da is ko ri sti sve po god no sti ko je ban ke pre ko we da ju, a po seb no bes ka mat no kre di ti ra we. Ni ka ko je ne tre ba ko ri sti ti za pla }a we ra ~u na ili po di za we go to vi ne jer je ka mat ni tro {ak ve li ki. De jan Ga vri lo vi} iz Udru è wa ban kar skih kli je na ta „Efek ti va” ka è da gra |a ni ni su sve sni to ga ko li ko su to sku pi kre di ti. Ka da se ot pla ta oteg ne, ban ke su sprem ne da pod vu ku cr -

Ra ~u ni ce go vo re da uz po mo} ri vol ving kre di ta pre ko kar ti ca pla ti mo 50 po sto ve }u ce nu ro be ko ju smo ku pi li tu i po de le dug na 24 me se ca, ali i ta da se na tu su mu pla }a ka ma ta. Po se ban pro blem je {to se kod ka {we wa ot pla te du ga, kao i za sva ki za jam, tu ra ~u na za te zna ka ma ta, a kli jent ~e sto ni je ni sve stan ka da je upao u doc wu. Kre dit ne kar ti ce ni ka ko ne tre ba ko ri sti ti za obi~ ne ku -

ISTI^E ROK ZA REPROGRAM DUGA

Olak{ice za struju jo{ sutra Gra |a ni ko ji duguju za stru ju ima ju mo gu} nost da jo{ da nas i su tra pot pi {u spo ra zum o re pro gra mi ra wu du ga jer rok is ti ~e 25. apri la. Po sle to ga, upo zo ra va ju iz „Elek tro pri vre de Sr bi je”, sle di is kqu ~e we ne re dov nih pla ti {a. Ka ko se na vo di u sa op {te wu, EPS je, s ob zi rom na to da je za vr {e na grej na se zo na, dao na log di stri bu ci ja ma da po ja ~a ju ak tiv no sti ob u sta ve is po ru ke stru je ne re dov nim pla ti {a ma, a ta od lu ka je u skla du s Ured bom o is po ru ci elek tri~ ne ener gi je. Da pod se ti mo, po nu da za re pro gra mi ra we du go va wa za stru ju, uz ot pis ka ma te, ko ja je

tra ja la to kom mar ta, zbog in te re so va wa ku pa ca za iz mi re we du go va wa pro du `e na je do 25.

apri la. Na i me, oni ko ji ima ju ne iz mi re nih oba ve za za po tro {e nu stru ju, a za vi sno od vi si ne du ga, mo gu ot pla tu do go vo ri ti u tri ra te pa sve do 48. Ku pac mo ra da iz mi ri ra ~u ne za utro {e nu stru ju iz 2013. go di ne, a spo ra zum se ras ki da ako ne iz mi ri dve uza stop ne ra te. U sa op {te wu se ka `e i da kup ci s ko ji ma se vo di sud ski po stu pak zbog du go va mo gu re pro gra mi ra ti dug uz po rav na we i pla }a we sud skih tro {ko va. Do 1. apri la, po ra ni jim po da ci ma EPS-a, spo ra zum o re pro gra mi ra wu du ga pot pi sa lo je 3.667 ku pa ca, {to je 13,92 od sto od ukup no 601.136 du `ni ka. D. Ml.

po vi ne, {to, na `a lost, na {i po tro {a ~i, pri ti snu ti pro ble mi ma, ra de. U Sr bi ji su ban ke pla si ra le 1,10 mi lion kre dit nih kar ti ca, od to ga se ko ri sti 872.784, a pre ko wih je, do kon ca mar ta, po tro {e no 37 mi li jar di di na ra. Sli~ na ro ba mo `e se kod nas ku pi ti i na po tro {a~ ki kre -

dit. Me |u tim, taj vid po zja mqi va wa u Sr bi ji spa da u ne po pu lar ni je. Po da ci s kra ja mar ta go vo re da je ukup na ma sa po tro {a~ kih kre di ta u ot pla ti kod nas bi la 29,23 mi li jar de di na ra. O~i gled no kar ti ce vo de, upr kos to me {to su ka ma te ne ko li ko pro ce na ta ve }e, a to na go di {wem ni vou ni je ma la su ma. No, po tro {a~ ki kre dit je po ve zan s po pu wa va wem for mu la ra, upi tom Kre dit nog bi roa, uzi ma wem pro fak tu re od pro dav ca. Za to se po tro {a ~i od lu ~u ju za ko mot ni je va ri jan te i ma lo „is pe gla ju” kar ti cu ume sto da se upu {ta ju u ad mi ni stra tiv nu pro ce du ru ma ko li ko ona bi la po jed no stva qe na. Glav ni pro blem u Sr bi ji su ma le pla te i ni ska ku pov na mo}. Za to na ma te è i od okru è wa i od raz vi je nih ze ma qa Evrop ske uni je pa da ju sku pi kre di ti, ma bi li i na kra }i rok kao po me nu ti kar ti~ ni. Ka da kar ti ce ve} po sto je, ne tre ba ih dr à ti u yepu. Za kup ce je naj bo qe da po ku {a ju da vi de ko je su po god no sti ko je ban ka ri nu de pre ko wih. Sve je vi {e ba na ka ko je u do go vo ru s pred u ze }i ma-ko mi ten ti ma nu de pla }a we na ra te bez ka ma te. Za to se pre ku po vi ne tre ba pr vo upo zna ti s po nu dom ban ke ko ja je kar ti cu iz da la. Ko ri {}e we po god no sti mo è do ne ti pri li~ nu u{te du: ve} sa ma ~i we ni ca da ne ma ka ma te do voq no go vo ri. Sli~ ne po nu de i po god no sti su, po pra vi lu, pri sut ne svu da u ino stran stvu pa bu ku pac o to me tre ba lo da se ras pi ta uko li ko mu „je zi~ ke mo gu} no sti” to do zvo qa va ju. D. Vujo{evi}

Treba nam i daqe MMF – Pri su stvo Me |u na rod nog mo ne tar nog fon da u Sr bi ji je po èq no i sa da bi bi lo naj bo qe da se po stig ne ma kar tro go di {wi aran `man „iz pre do stro `no sti„ – iz ja vi la je gu ver ner ka Na rod ne ban ke Sr bi je Jor go van ka Ta ba ko vi}. Ona je za Ta njug, po {to se sa sta la s pred stav ni ci ma MMF-a i Svet ske ban ke, re kla da Sr bi ja ta kav aran `man ne è li zbog fi nan sij skih sred sta va, jer je plat no-bi lan sna po zi ci ja ze mqe ta kva da ne uslo vqa va da se tra ì nov no vac, ali je do da la da je po tre ban sa ve to da vac i kon tro lor. – Naj zna ~aj ni ji su bi li su sre ti s pred stav ni ci ma MMF-a, i to u sve tlu pri pre me do la ska pred sto je }e mi si je, a zbog raz go vo ra o bu du }em aran `ma nu „iz pre do stro `no sti„. Mi è li mo ta kav aran `man jer nam je pri su stvo MMF-a po èq no, zbog si gur no sti da po ka è mo da smo ze mqa u ko ju }e se ra do ula ga ti i zbog pred vi di vih eko nom skih uslo va – is ta kla je gu ver ner ka u raz go vo ru s do pi sni kom Ta nju ga. Go vo re }i o su sre ti ma s pred stav ni ci ma Svet ske ban ke, ona je ob ja sni la da su oni bi li ve za ni za aran `ma ne po ve} ko ri {}e nim kre di ti ma, kao i da je bi lo re ~i o bu du }oj teh ni~ koj asi sten ci ji i po mo }i jer Sr bi ji ni su po treb no no vi kre di ti od te in sti tu ci je. – @e lim da uve rim sve gra |a ne i kre di to re u to da smo mi sve sni da je vi si na jav nog du ga ne sa mo pre {la za ko nom do zvo qe nu gra ni cu ne go je na na ma sa da da obez be di mo vra }a we tog du ga. Na{ pr vi za da tak je da stvo ri mo in du stri ju, pri v re d u, uslu ` ne de l at n o sti ko je }e ima ti ne to iz voz iz ko jeg }e mo mo }i ser vi si ra ti ve} uze te kre di te i pla }a ti do spe le ka ma te i glav ni cu – oce ni la je Jor go van ka Ta ba ko vi}.

ZREWANINSKA KOMPANIJA NA LICITACIJI

Pivara na rasprodaji ~etvrti put Ste ~aj ni uprav nik Zre wa nin ske in du stri je pi va Dra gan Bo `i} za ka zao je za 17. maj ~e tvr tu pro da ju pre o sta le imo vi ne pi va re. Po sled wi rok za pri ja vu i pod no {we do ku men ta ci je je 10. maj. Na tre }oj jav noj pro da ji, pre go di nu da na, po ja vio se je di no „MK-ko merc“, ko ji je za pro ce we nu imo vi nu fa bri ke u cen tru gra da od 188,8 mi li o na di na ra, po nu dio 41 mi lion, ili ~e tvr ti nu vred no sti, {to Od bor po ve ri la ca ni je pri hva tio. Zre wa nin ska pi va ra po dig nu ta je 1745. go di ne, na oba li Be ge ja, od ka da je, kao in du strij ski pr ve nac, bi la oko sni ca raz vo ja

gra da. Po sta la je i po za ti brend. Po sle fi nan sisjkih po sr ta wa, pi va ru je 2002. go di ne ku pio Mom ~i lo Ra ji} iz Su bo ti ce, ko ji je, ume sto na ja vqe nog

opo r av k a, fa b ri k u od v eo u ste ~aj, rad ni ke na uli cu, a se be pred is tra `ne or ga ne i u pri tvor. ZIP je po de qen na ~e ti ri ce li ne i jed no je prav no li ce.

EKONOMIJA ^LAN FISKALNOG SAVETA VLADIMIR VU^KOVI]

Pove}ati starosnu granicu za penziju

^lan Fi skal nog sa ve ta Vla di mir Vu~ ko vi} iz ja vio je ju ~e da bi vla da, uko li ko `e li u{te de u pen zij skom si ste mu, tre ba lo da kre ne pu tem po ve }a wa sta ro sne gra ni ce za od la zak u pen zi ju. „Ra ~u ni ca po ka zu je da }e efek ti bi ti sve ve }i iz go di ne u go di nu i to je je dan va `an blok u na {em pen zij skom si ste mu”, re kao je Vu~ ko vi} no vi na ri ma, pod se tiv {i da je vla da u Fi skal noj stra te gi ji pri hva ti la da u obla sti pen zij ske re for -

me pre du zme od re |e ne me re. „Pr vo je re~ o to me da se uvo de pe na li za pre ra ni od la zak u pen zi ju, a da oni ko ji du è ra de bu du na gra |e ni, a dru go je da tre ba po di }i sta ro snu gra ni cu za od la zak u pen zi ju”. „U si tu a ci ji smo da, prak ti~ no, za o sta je mo u tom po gle du za dru gim ze mqa ma, sta ro sna gra ni ca za è ne je 60 go di na, za mu {kar ce 65, a ten den ci ja u sve tu je da se ove gra ni ce iz jed na ~a va ju i da se po di ù”, re kao je Vu~ ko vi}.

PAJTI] URU^IO SUBVENCIJE ZA SAMOZAPO[QAVAWE

Bi}e otvoreno 430 novih firmi – Vla da Voj vo di ne je kroz pro gra me za sa mo za po {qa va we po mo gla otva ra we bli zu 4.000 no vih pri vred nih su bje ka ta u Po kra ji ni u pro te kle ~e ti ri go di ne, a ove }e bi ti otvo re no jo{ 430 – iz ja vio je ju ~e pred sed nik Po kra jin ske vla de Bo jan Paj ti}. On je uru ~io od lu ke o do de li bes po vrat nih sub ven ci ja za sa mo za po {qa va we, u po je di na~ -

ja ti vu i ko ji `e le da ra de i da sa mi se bi i svo joj po ro di ci obez be de eg zi sten ci ju. Po kra jin ski se kre tar za pri vre du, za po {qa va we i rav no prav nost po lo va Mi ro slav Va sin re kao je da je ti me na sta vqe na po kra jin ska kam pa wa za otva ra we no vih rad nih me sta, ko ja je ne dav no po ~e la u ba~ ko pa la na~ kom „Du nav pre vo zu”, na po mi wu }i da se usko ro u Vr {cu

O~e ku je se da }e sa mo me ra ma Po kra jin skog se kre ta ri ja ta za pri vre du ove go di ne u Voj vo di ni bi ti za po sle no od 4.000 do 4.500 qu di nom iz no su od 160.000 di na ra, ko je je do bi lo 170 oso ba od ukup no 1.500 pri ja vqe nih na kon kur su. Na po mi wu }i da je in te re so va we za tu vr stu fi nan sij ske po dr {ke Po kra ji ne bi lo znat no ve }e ne go {to su buyet ske mo gu} no sti do zvo qa va le, Paj ti} je na gla sio da bi si gur no bi lo vi {e pro sto ra za ostva ri va we tog iz u zet no ko ri snog pro gra ma da je po kra jin ski buyet ve }i. – Za la `e mo se za to da po kra jin ski buyet bu de ve }i da bi smo bi li u pri li ci da {to vi {e po mog ne mo u za po {qa va wu – is ta kao je Paj ti}, i do dao da u Voj vo di ni po sto ji ve li ki broj onih ko ji ima ju ener gi ju, ide ju, ini ci -

o~e ku je otva ra we 50 no vih rad nih me sta, kao i da }e za me sec da na jo{ 150 oso ba u Po kra ji ni do bi ti po mo} u okvi ru pro gra ma sa mo za po {qa va wa. – Po kra ji na }e isto vre me no fi nan si ra ti i otva ra we 1.500 no vih rad nih me sta kod ve} po sto je }ih po slo da va ca – ka zao je Va sin, i do dao da je s lo kal nim sa mo u pra va ma u Voj vo di ni udru `e no 162 mi li o na di na ra za ostva ri va we pri prav ni~ kih i pro gra ma jav nih ra do va to kom ove go di ne. – O~e ku je se da }e sa mo me ra ma Po kra jin skog se kre ta ri ja ta za pri vre du ove go di ne u Voj vo di ni bi ti za po sle no od 4.000 do 4.500 qu di. E. Dn.

sreda 24. april 2013.

MINISTARKA ZORANA MIHAJLOVI] PREDSTAVILA PLAN RESTRUKTURIRAWA DOMA]E GASNE KOMPANIJE

Podelu „Srbijagasa” niko ne moè spre~iti Po sle vi {e me se ci na ja va o neo p hod no sti re struk tu ri ra wa JP „Sr bi ja gas”, tu kom pa ni ju, iz ve sno je, usko ro to i ~e ka. Na i- me, ka ko je ju ~e re kla min star ka ener ge ti ke Zo ra na Mi haj lo vi}, Vla da Sr bi je bi u to ku ove ili na red ne ne de qe tre ba lo da usvo ji plan za re struk tu ri ra we i re or ga ni za ci ju JP „Sr bi ja gas„, ko ji }e sma wi ti tro {ko ve tog pred u ze }a iz me |u 30 i 32 od sto. Ona je na kon fe ren ci ji za no vi na re u Vla di Sr bi je re kla da je Mi ni star stvo ener ge ti ke pri ba vi lo sva po zi tiv na mi {qe wa za usva ja we tog pla na i da }e on, u sva kom slu ~a ju, bi ti usvo jen u na red nih de se tak da na. S dru ge stra ne, di rek tor do ma }e ga sne kom pa ni je Du {an Ba ja to vi} ju ~e je re kao da ni je oba ve {ten o pred lo gu re struk tu ri ra wa. Kao {to se i do sa da spe ku li sa lo u jav no sti, pla nom je pred vi |e no da se iz JP „Sr bi ja gas” iz dvo je di stri bu ci ja i tr go vi na, tran sport i skla di {te wa u dva po seb na pred u ze }a. Po re ~i ma mi ni star ke Mi haj lo vi}, ciq re struk tu ri ra wa je spre ~a va we fi nan sij skog slo ma JP „Sr bi ja gas”, da qe za du ì va we dr à ve, kao i obez be |i va we kva li tet ni jeg ga sa i odr ì ve ce ne, ko je bi mo gle u na red nom pe ri o du bi ti i sma we ne, te bo qa is po ru ka ga sa. Pri to me, uka za la je mi ni star ka ene re ti ke, ot pu {ta wa rad ni ka ne }e bi ti. Po we nim re ~i ma, JP „Sr bi ja gas„ je u ozbiq nim fi nan sij skim i po slov nim gu bi ci ma i ove go di ne je, u od no su na pret hod nu, is ka za lo 26 pu ta ma wi ka pi tal, a ukup na du go va wa JP „Sr bi ja gas” iz no se oko 1,1 mi li jar du evra. Pla nom re struk tu ri ra wa JP „Sr bi ja gas„ pred vi |e no je da se

u pr voj fa zi, do 31. ok to bra, spro ve de fi nan sij ska i po slov na kon so li da ci ja i re {e pro ble mi u kom pa ni ji. U dru goj fa zi je pla ni ra no da se do kra ja go di ne for mi ra ju dva pred u ze }a sa 100 od sto dr `av nog ka pi ta la –

„Tran sgas„ za tran sport i skla di {te we i „Sr bi ja gas„ AD za di stri bu ci ju i tr go vi nu. Do kra ja 2014. go di ne, uka za la je mi ni star ka ener ge ti ke, tre ba lo bi da bu de for mi ra no ener get sko pred u ze }e ko je }e bi ti li der na

Bajatovi}: Nisam obave{ten O pla nu re struk tu ri ra wa kom pa ni je ~i ji je di rek tor, ka ko ka `e Du {an Baj to vi}, ni je oba ve {ten, ne zna {ta je re ~e no i pred sta vqe no, a na su tra {woj kon fe ren ci ji za no vi na re go vo ri }e o re sturk tu ri ra wu kom pa ni je. Go vo re }i o spre ~a va wu ula ska an ti ko rup cij skog ti ma Mi ni star stva ener ge ti ke u JP „Sr bi ja gas”, Ba ja to vi} je ka zao da oni, po we go vom mi {qe wu, ne ma ju sta tus ovla {}e nih li ca, te da su se obra ti li Vla di Sr bi je tim po vo dom, uka zu ju }i na to da taj tim ne do la zi sa mo u JP „Sr bi ja gas”, ali im je to pred u ze }e ve ro vat no naj in te re sant ni je. Po we go vim re ~i ma, sva ko dnev no ko mu ni ci ra s Mi ni star stvom ener ge ti ke i ono ima pra vo da tra `i sva do ku men ta JP „Sr bi ja gas„, ukqu ~u ju }i i ona s ozna kom po slov ne taj ne i pred u ze }e je du `no da ih do sta vi.

Bal ka nu, u vi du hol din ga, u ko ji bi u{li „Tran sgas„, „Tran snaf ta„ i „Elek tro mre à Sr bi je„. Mi ni star ka Mi haj lo vi} je re kla da ne è li da plan re or ga ni za ci je JP „Sr bi ja gas” bu de shva }en kao „li~ na pri ~a” iz me |u we i Du {a na Ba ja to vi }a ve} da je to u in te re su srp skog ener get skog si ste ma. Ona je is ta kla da ima di rekt nu ko mu ni ka ci ju s Ba ja to vi }em, ko ji ni je pri su stvo vao kon fe ren ci ji za no vi na re, kao {to ima i s dru gim di rek to ri ma dr àv nih pred u ze }a u nad le `no sti Mi ni star stva ener ge ti ke. Iz ra zi la je o~e ki va we da }e Ba ja to vi} po dr à ti plan za re struk tu ri ra we i re or ga ni za ci ju JP „Sr bi ja gas”, ko je bi mo glo stva ra ti iz me |u 10 i 15 od sto bru to do ma }eg pro iz vo da. Na pi ta we no vi na ra ka ko je JP „Sr bi ja gas” do {ao u po zi ci ju da sa da ima to li ke du go ve, mi ni star ka je od go vo ri la da oni ko ji ni su re a go va li ne ~i ne vi {e Vla du. Spre ~a va we ula ska an ti ko rup cij skog ti ma Mi ni star stva ener ge ti ke u JP „Sr bi ja gas„, re kla je min si tar ka Mi haj lo vi}, ne }e ni {ta pro me ni ti jer }e taj tim oba vi ti svoj po sao u JP „Sr bi ja gas”, kao i u svim dru gim pred u ze }i ma. Svoj stav iz neo je i pred sed nik Na ci o nal ne or ga ni za ci je po tro {a ~a Sr bi je Go ran Pa po vi}, ko ji je re kao da NOPS po dr à va plan za re or ga ni za ci ju JP „Sr bi ja gas” jer je u in te re su po tro {a ~a. Po we go vim re ~i ma, NOPS tra ì ja snu ce nu ga sa i kva li te tan gas, da se to mo è kon tro li sa ti, kao i da se ob ja sni za {to Gr~ ka, Ma |ar ska, Ru mu ni ja i Hr vat ska ima ju ni ù ce nu ga sa ne go Sr bi ja, iako ima ju du è tran sport ne li ni je. D. Mla|enovi}

PREDSTAVQENI NOVI KONKURSI POKRAJINSKE VLADE

Op{tine da slu`e gra|anima Po kra jin ski se kre ta ri jat za me |u re gi o nal nu sa rad wu i lo kal nu sa mo u pra vu do kra ja ove sed mi ce ras pi sa }e kon kurs za su fi nan si ra we uvo |e wa ta ko zva nog voj vo |an skog stan dar da u op {ti na ma i gra do vi ma u Po kra ji ni. „Voj vo |an ski stan dard”, ka ko je po ja snio re sor ni po kra jin ski se kre tar Bra ni slav Bu gar ski, pod ra zu me va usva ja we lo kal nih stra te gi ja raz vo ja za pe riod od 2014. do 2020. go di ne u svim op {ti na ma u Voj vo di ni, po kre ta we kan ce la ri ja za lo kal ni re gi o nal ni raz voj te otva ra we uslu `nih kan ce la ri ja za ko mu ni ka ci ju s gra |a ni ma. – Ta kav no vi pri stup lo kal nom raz vo ju nam je po tre ban ne

sa mo za to {to to je u in te re su evrop skih in te gra ci ja Sr bi je ve} i za to {to }e op {ti ne na taj na ~in lak {e do }i do evrop skih fon d o v a, na r av n o, pod uslo vom da sve bu de u re du i da Sr bi ja usko ro po~ ne pre go -

vo re o pri stu pa wu EU – is ta kao je ju ~e Bu gar ski na sku pu u po k ra jin s kom par l a m en t u u No vom Sa du. On je do dao da je za kon kurs za uvo |e we ovih stan dar da iz dvo je no 55 mi li o na di na ra.

Labavije za @iti{te, ôku... Alek san dar Stoj kov je pre ci zi rao da in ve sti to ri ko ji è le da u~e stvu ju na kon kur su mo ra ju u okvi ru kon kret nog ula ga wa da in ve sti ra ju mi ni mum tri mi li o na evra i za stal no za po sle naj ma we 100 rad ni ka. U slu ~a ju da se za po {qa va 300 rad ni ka i ulo ì vi {e od tri mi li o na evra, sub ven ci ja iz no si 200.000 evra. Po seb ni, la ba vi ji kri te ri ju mi, na pra vqe ni za ne raz vi je ne op {ti ne @i ti {te, ô ku i Plan di {te, gde }e in ve sti to ri ma ta kva sub ven ci ja bi ti do stup na i uko li ko ulo è 1,5 mi lion evra i otvo re 50 no vih rad nih me sta.

– Na me ra nam je da lo kal ne ad mi ni stra ci je ko na~ no po sta nu uslu `ni ser vis gra |a ni ma – is ta kao je Bu gar ski. Di rek tor VIP-fon da Alek san dar Stoj kov pred sta vio je de t a q e kon k ur s a ko ji je taj fond ne dav no ras pi sao, a ko ji se ti ~e re fun da ci je tro {ko va in ve sti to ri ma za ula ga wa u ma te ri jal nu imo vi nu. Re~ je o sub ven ci ji ko ja bi grin fild in ve sti to ri ma tre ba lo da po kri je tro {ko ve jed no go di {weg za ku pa pro sto ra ili tro {ko ve iz ra de pro jekt no-teh ni~ ke do ku m en t a c i je, u mak s i m al n om iz no su do 100.000 evra, a uku pan buyet za to je 46 mi li o na di na ra. V. ^v.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

109,0821

111,3083

113,8684

108,7482

Australija

dolar

85,5680

87,3143

89,3225

85,3061

Kanada

dolar

81,3985

83,0597

84,9701

81,1493

Danska

kruna

14,6317

14,9303

15,2737

14,5869

Norve{ka

kruna

14,2632

14,5543

14,8890

14,2196

[vedska

kruna

12,7612

13,0216

13,3211

12,7221

[vajcarska

franak

89,4042

91,2288

93,3271

89,1305

V. Britanija

funta

127,6113

130,2156

133,2106

dolar

83,6199

85,3264

87,2889

Cena

Promet

BELEX 15 (572,15

0,01)

Luka Dunav, Pan~evo

20,00

1.980

11.880

Naziv kompanije

Montinvest, Beograd

15,58

7.952

262.400

NIS, Novi Sad

-0,81

982

22.771.604

Nafta, Beograd

12,50

13.500

445.500

AIK banka, Ni{

0,00

1.560

2.497.560

Soja protein, Be~ej

5,83

690

361.332

Komercijalna banka, Beograd

-3,13

1.550

13.950

Energoprojekt holding, Beograd

1,82

727

2.959.775

Soja protein, Be~ej

5,83

690

361.332

Promet

Energoprojekt holding, Beograd

1,82

727

2.959.775

Imlek, Beograd

0,00

3.017

0,00

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

Pet akcija s najve}im padom Univerzal banka, Beograd

Promena -18,75

Cena 650

35.750

Promena %

Cena

Promet

Politika, Beograd

-16,67

4.500

-0,82

485

741.195

BIP u restrukturirawu, Beograd

-11,63

15.010

Metalac, Gorwi Milanovac

-1,16

2.300

190.900

@itoprodukt, Kragujevac

-8,33

11.000

99.000

Galenika Fitofarmacija, Zemun

0,00

3.200

0,00

Dunav osigurawe, Beograd

-5,47

605

20.560

Jubmes banka, Beograd

0,00

8.875

88.750

Vojvo|anskih top-pet akcija

SAD

Promena %

Promena

Cena

Promet

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

4.150

0,00

-0,65

3.048

7.089.188

NIS, Novi Sad

-0,81

982 22.771.604

Go{a monta`a, Velika Plana

127,2206

Soja protein, Be~ej

5,83

690

361.332

Alfa plam, Vrawe

0,00

8.300

0,00

83,3639

Vojvodina Tehnopr, Sr. Mitrovica

0,00

1.000

155.000

Veterinarski zavod, Subotica

-0,23

439

878

Tigar, Pirot

0,00

186

0,00

Kursevi iz ove liste primewuju se od 23. 4. 2013. godine

Pobeda holding, Petrovaradin

0,35

290

58.000

Ba~ka u restrukturirawu, Sivac

0,00

37.200

Svi iznosi su dati u dinarima

POQOPRIVREDA

sreda 24. april 2013.

NA POQOPRIVREDNI FAKULTET STIGLA NOVA OPREMA

ZAHUKTALE SE MA[INE NA WIVAMA

Setva sluti na beri}etnu godinu – Setveni radovi u Srbiji odvijaju se veoma intenzivno zahvaquju}i sun~anom i toplom vremenu – izjavio je Tanjugu sekretar Udru`ewa za poqoprivredu u Privrednoj komori Srbije Milan Prostran, dodaju}i da }e {e}erna repa, po planu, zauzeti izme|u 60.000 i 65.000 hektara. – Za ostale ratarske kulture, koje i zauzimaju najve-

lion hektara, suncokret na 180.000 i soja na 170.000 hektara, naveo je taj stru~wak. – Tu }e biti stotinak hiqada hektara pod krompirom, bi}e sigurno i dosta povr}a, i na otvorenom i u plastenicima – rekao je Prostran, i dodao da se nada da }e biti zabele`en rast poqoprivredne proizvodwe od 30 posto.

Slatki koren 4,5 dinara Setva {e}erne repe se privodi kraju, a prera|iva~i smatraju da bi ratari trebalo da su zadovoqni ponu|enom cenom, koja je, kako kaù, kao u zemqama EU. Recimo, fabrika u Senti nudi ~istu dinarsku cenu od 4,50 dinara za kilogram sirovine JUS kvaliteta s digestijom od 16 odsto. Kako kaù u toj {e}erani, proizvo|a~ima daju seme, ve{ta~ko |ubrivo i za{titna sredstva potrebna za proizvodwu, a po potrebi i zahtevu proizvo|a~a i dinarske avanse za finansirawe proizvodwe. }e povr{ine u prole}noj setvi, otpo~eo je optimalni rok koji traje do 15. maja. Kako je istakao, „u svakom lo{em ima i dobro” pa smo za ovaj period ka{wewa sa setvom, „dobili dosta ki{a, tako da su rezerve vlage sasvim pristojne”. – To je dobro i sad moèmo mnogo mirnije gledati na poslove i o~ekujemo razvoj kultura ... bi}e sad bitke s korovima, s prihrawivawima, ali to je posao na koji su na{i ratari navikli – primetio je Prostran. I ovoga prole}a, po uobi~ajenoj strukturi, planirano je da kukuruz bude zasejan na 1,25 mi-

Prole}na setva u ataru Subotice obavqena je na ~etvrtini od planiranih 50.060 hektara. Setva suncokreta je obavqena na gotovo polovini planiranih povr{ina, tako da je do sada ta kultura posejana na 3.500 od planiranih 7.790 hektara. Plan setve {e}erne repe je u potpunost ispuwen jer je zasejana na planiranih 970 hektara, a soja je do sada posejana na tre}ini od planiranih 1.000 hektara. Mnogi paori su se ove godine prvi put odlu~ili na setvu suncokreta zbog relativno niskih ulagawa, ali i zbog toga {to veoma dobro podnosi su{u.

Na Poqoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, wegovom Departmanu za sto~arstvo, za koji dan po~iwe da radi laboratorija za analizu kvaliteta mleka, kao deo ovla{}ene, nacionalne laboratorije. Prve analize u toj savremenoj laboratoriji, na koju je Srbija ~ekala godinama, bi}e obavqene 7. maja, a sve~ano otvarawe te ustanove od nacionalnog zna~aja bi}e uprili~eno nekoliko dana ranije. Najva`nije je {to }e se wenim pu{tawem u rad pove}ati kvalitet i koli~ina mleka proizvedenog na na{im farmama. U formirawu, odnosno finansirawu laboratorije za analizu kvaliteta mleka u~estvovali su Ministarstvo poqoprivrede, Pokrajinski sekretarijat za poqoprivredu i Poqoprivredni fakultet, a deo novca dobijen je i donacijama zemaqa Evropske unije. U Ministarstvu poqoprivrede nagla{avaju da je re~ o ustanovi koja }e biti zaduèna za analizu selekcijskih uzoraka mleka, a dodaju i da su uradili nov koncept za rad Nacionalne laboratorije, za koji su od Evrope dobili saglasnost. Analize u ovoj laboratoriji radi}e se za potrebe odgajiva~kih organizacija i farmera, a kako je ju~e, predstavqaju}i ceo posao, novinarima objasnila direktorka Departmana za sto~arstvo Poqoprivrednog fakulteta dr Sneàna Trivunovi}, osnovni ciq je sprovo|ewe odgajiva~kih programa na visokokvalitetnom nivou. To podrazumeva, pre svega, redovnu kontrolu produktivnosti, odnosno mese~ne kontrole i mese~no odre|ivawe koli~ine mleka, sadràja mle~ne masti i proteina, kazala je ona, i dodala da je re~ o sprovo|ewu odgajiva~kih programa za „hol{atjn fri zij sku, „si men tal sku” i Brown Swiss rase goveda, kao i za mle~ne rase ovaca i koza.

DRU[TVENE WIVE PRELAZE U ZADRU@NE

Zadruge na korak do svojih 50.000 hektara Zakon o zadrugama primakao se skup{tinskom dnevnom redu, a ovih dana vo|ena je javna rasprava o nacrtu tog dokumenta. Ako zakon bude usvojen, najva`nija novina bi}e da }e vojvo|anske zadruge mo}i da upi{u kao svoju imovinu oko 50.000 hektara, {to je i sada u wihovoj svojini ali se ta zemqa vodi kao dru{tvena. U okviru javne rasprave o nacrtu zakona o zadrugama organizovano je {est sastanaka, a prvi je odr`an u Novom Sadu, u organizaciji Zadru`nog saveza Vojvodine i Ministarstva fi nan si ja i pri vre de.

– Procene su da }e za sada u laboratoriju dolaziti 20.000 uzoraka mese~no – rekla je Sne`ana Trivunovi}, uz napomenu da je kapacitet laboratorije znatno ve}i, ~ak 60.000 uzoraka za mesec dana. – Za sada }e ona „pokriti” Vojvodinu, a plan je da se tim poslom obuhvati cela Srbija jer imamo jedinstvene odgajiva~ke programe na celoj teritoriji zemqe. I ranije su ra|ene ove analize, ali na velikom broju aparata, to jest laboratorija, od kojih mnoge nisu bile pod

akreditacijom. Stoga su podaci bili neuporedivi, a sada }e proizvo|a~i dobijati pre svega ta~nije podatke, bi}e im dostavqani pravovremeno, najkasnije do slede}e mese~ne konrole, a po potrebi i ranije. Naime, ukoliko se primeti nepravilnost, da neko grlo odstupa od standarda, odmah }e uslediti upozorewe proizvo|a~u da bi mogao da reaguje, pre svega promenom na~ina ishrane. Osim toga, proizvo|a~ }e biti sigurniji da }e imati br`i gentski napredak u svom

Svaka krava na rendgenu Selekcijska analiza mleka podrazumeva kontrolu uzoraka od svih grla pojedina~no. Laboratorija ima i visokostru~an kadar i najsavremeniju opremu, {to }e obezbediti da se unapred, pre nego {to mleko u|e u preradu, zna kakvo je zdravqe krava, kakvog je kvaliteta ishrana `ivotiwa, da li ima problema s metalima, bakterijama... Na taj na~in }e se smawiti mogu}nost pojavqivawa mogu}ih problema, kao {to je nedavni s aflatoksinom, objasnili su stru~waci ove ustanove.

stadu, a tako|e }e pedigrei koji sadrè rezultate o produktivnosti biti priznati u svetu. Najzad }e mo}i da po~ne i izvoz na{ih grla. Analiza jednog uzorka u ovoj laboratoriji ko{ta}e 80 dinara, odnosno 96 ako se ura~una PDV, a bi}e ih potrebno deset godi{we. Do sada su proizvo|a~i analize pla}ali razli~ito, uglavnom ne{to jeftinije, me|utim, niko nije imao ta~ne rezultate, a ukoliko su i bili ta~ni, bili su neupotrebqivi za genetsku analizu, naglasila je Sneàna Trivunovi}. Ona je dodala da od laboratorije koristi imaju prvenstveno proizvo|a~i jer }e mo}i da donose vaqane poslovne odluke, ali i dràva, koja }e biti sigurna u pravilno uloèna sredstva za podsticaje za kvalitetna priplodna grla, a ona su 20.000 dinara po kravi godi{we i 4.000 dinara po ovci i kozi. S. Glu{~evi}

KAMPAWA MINISTARSTVA POQOPRIVREDE

Da paori znaju {ta im dr`ava daje Ministarstvo poqoprivrede zapo~elo je ju~e na {est regionalnih lokacija kampawu informisawa javnosti o aktuelnim merama podr{ke u oblasti agrara i ruralnog razvoja u Srbiji. Kampawa }e biti realizovana uz podr{ku Svetske banke, a wen krawi ciq je promocija poqoprivrede i ruralnog razvoja u Srbiji, ve}i broj kvalitetnih prijava za subvencije i maksimalna iskori{}enost buyetskih sredstava. Ciq je i unapre|ewe komunikacije s poqoprivrednicima i poqoprivrednim

organizacijama, kao i koordinacija s prate}im savetodavnim slu`bama u Srbiji.

Pr va pre zen ta ci ja se odr `a va da nas na Zla ti bo ru, a za tim sle de Kra gu je vac, No vi Sad, Zre wa nin Kampawa je usmerena na predstavqawe Zakona o podsticajima u poqoprivredi i ruralnom razvoju, Nacionalnog programa

ruralnog razvoja i aktuelnih mera agrarne politike, implementiranim kroz pravilnike za buyetsku 2013. godinu. Kampawa }e se sprovoditi u vidu dvodnevnih prezentacija, pri ~emu je prvi dan namewen predstavnicima poqoprivrednih stru~nih slu`bi, a drugi zemqoradnicima i poqoprivrednim organizacijama. Prva prezentacija se odr`ava danas na Zlatiboru, a zatim slede Kragujevac, Novi Sad, Zrewanin, Leskovac i Zaje~ar.

IMT radi za Tursku Predstavnici beogradske Industrije ma{ina i traktora (IMT) i turskog „Tumosana„, dela holdinga „Albarjak„, potpisali su u Istanbulu Memoradum o razumevawu kojim je predvi|ena poslovna saradwa, saop{tila je u ponedeqak Kancelarija Vlade Srbije za saradwu s medijima. Dogovoreno je da IMT za tursku kompaniju proizvodi kompletne traktorske transmisije, ukqu-

Ako za kon bu de usvo jen, voj vo |an ske za dru ge mo }i }e da upi {u kao svo ju imo vi nu oko 50.000 hek ta ra Pri su stvo va lo je 150 pred stavnika zemqoradni~kih zadruga. Sekretarka Zadru`nog saveza Vojvodine Jelena NestorovBizow, ~lanica radne grupe za izradu nacrta, konstatovala je da je na posledwim sastancima radne grupe Ministarstvo finansija i privrede prednost davalo predlozima koji su poticali iz dr`avnih organa i institucija, u odnosu na zadru`ni sektor, te da je u taj dokument uvr{}eno dosta odredbi koji nisu u skladu s potrebama za-

Foto: S. [u{wevi}

Nacionalna laboratorija za mleko kre}e iz Novog Sada

dru`nog sektora, i to posebno u delu odredbi o prevo|ewu dru{tvene svojine u zadru`nu i zadru`noj reviziji. Predloìla je da se te odredbe maksimalno pojednostave da bi se zadru`na svojina {to brè i lak{e upisala. Naj vi {e pri med bi pred stav ni ci ze mqo rad ni~ kih za dru ga ima li su upra vo na od red be ko ji ma se pro pi su je na ~in pre vo |e wa dru {tve ne svo ji ne u za dru `nu, pri ~e mu je tra è na iz me na tih ~la no va. Pred lo è no je da se bri -

{u od red be o za bra ni ras po la ga wa imo vi nom, da se pre vo |e we dru {tve ne svo ji ne u za dru `nu pro pi {e na jed no sta van i ja san na ~in – da se ne bi osta vqao pro stor za raz li ~i to tu ma ~e we od red bi za ko na, da se ne ula zi u po nov ne po stup ke do ka zi va wa po sto ja wa za dru `ne svo ji ne u slu ~a je vi ma ka da je to ve} do ka za no, kao i da se ne pred vi |a ju ko mi si je za ta pi ta wa ve} da se svi slu ~a je vi ure de za ko nom. S. G.

~uju}i predwe pogonske osovine, a ti delovi }e u naredne tri godine biti ugra|eni u 5.000 traktora za tr`i{te Turske. U prvoj tran{i bi}e isporu~eno 1.000 transmisija i 600 predwih pogonskih osovina. Predvi|eno je i da IMT i „Tumosan„ zajedni~ki rade na razvijawu komponenti za nove serije traktora za oba tr`i{ta.

dru[tvo

Na re cept 80 no vih me di ka me na ta sti kod operacija. Tu je i lek “paradaksa” u obliku kapsula koji se koristi u prevenciji venske tromboembolije kod odraslih pacijenata koji se podvrgavaju hirur{kom zahvatu zamene kuka ili kolena. S C liste na B preba~en je lek “zemplar” u obliku kapsula i rastvora pa se samim

Ne ki le ko vi se bri {u s li ste Istim pravilnikom propisano je da se s liste lekova od 7. maja bri{u: “daonil” i “lasiks”, “festel N”, “movalis”, “manitol” i “verapamil”. S liste lekova se od 30. juna bri{u i “moduksin MR” i „finasterid sandoz„. Sutra prestaje da va`i Pravilnik o standardima za primenu pojedinih citostatika i odre|enih specifi~nih lekova za le~ewe malignih oboqewa osiguranih lica RFZO-a i Pravilnik o listi lekova koji se propisuju i izdaju na teret obaveznog zdravstvenog osigurawa, zbog toga {to su oni sada regulisani ovim novim aktom koji stupa na snagu.

tim sti~e mogu}nost wegovog uvo|ewa u terapiju u dijaliznim centrima te }e time biti dostupniji obolelima na dijalizi. Na B listu su stavqene “verapamil” injekcije, koje su do sada bile na listi D i uvozile se kao neregistrovan lek, a dava}e se ubudu}e u sklopu terapije. Za lekove s liste A, po pravilniku koji sutra stupa na snagu, utvr|uje se participacija koju pla}aju osigurana lica u fiksnom iznosu od 50 dinara za svaku koli~inu izdatog leka. Za lekove s liste A-1 utvr|uje se participacija u procentualnom iznosu od 10 do 90 odsto cene leka na malo i wu pla}aju sva lica. Za ampulirane lekove s liste B, koji se aplikuju u zdravstvenim ustanovama koje obavqaju zdravstvenu delatnost na primarnom nivou, participacija je 50 dinara po jednom nalogu i wu pla}aju osigurana lica. Za lekove s liste A i A-1 koji se koriste tokom bolni~kog le~ewa osigurana lica ne pla}aju participaciju. Za lekove s lista B, C i D Republi~ki fond za zdravstveno osigurawe obezbe|uje sredstva u punom iznosu cene leka. Q. Ma le {e vi}

OSNOV NO OBRA ZO VA WE OD RA SLIH I SLE DE ]E GO DI NE

Uvo |e we pro gra ma u re do van {kol ski si stem Pred poslanicima u Skup{tini Srbije, sa setom {kolskih zakona, uskoro bi trebalo da se na|e i predlog zakona o obrazovawu odraslih, najavio je pomo}nik ministra prosvete, nauke i tehnolo{kog razvoja Qubi{a Antonijevi}, obra}aju}i se direktorima osnovnih {kola ukqu~enih u projekat „Druga {ansa“ pri potpisivawu ugovora o

saradwi kojima je {kolama, za potrebe obrazovawa odraslih, omogu}eno anga`ovawe andrago{kih asistenata. – Obrazovawe odraslih je pre svega ekonomsko pitawe jer nas u dr`avi Srbiji veliki broj odraslih bez zavr{enog osnovnog obrazovawa ko{ta mnogo – rekao je Antoni-

jevi}. – Moramo imati odgovornost da qudima bez potrebnih kvalifikacija pru`imo {ansu, da ih obrazujemo, da steknu neko novo znawe, zavr{e neku obuku i do|u do prilike da se zaposle, da po~nu da sti~u prihode i da `ive od svog rada. Antonijevi} je podsetio na to da su usvojeni standardi za funkcionalno osnovno obra-

zovawe odraslih i da Zavod za vrednovawe kvaliteta obrazovawa i vaspitawa privodi kraju evaluaciju rezultata programa „Druga {ansa”, koji je minule tri godine testiran u 70 osnovnih {kola {irom Srbije. Po Antonijevi}evim re~ima, od idu}e {kolske godine o~ekuje se uvo|ewe progra-

ma funkcionalnog osnovnog obrazovawa odraslih u redovan {kolski sistem, za {ta }e prethodno biti doneta odgovaraju}a podzakonska akta i verifikovane osnovne {kole koje ispuwavaju uslove da realizuju taj program. – Mada se projekat zavr{ava u septembru, wegovo prevo|ewe u redovan sistem }e omogu}iti da i slede}e godine {kole upi{u novu generaciju polaznika funkcionalnog osnovnog obrazovawa odraslih – rekla je rukovodilac projektnog tima „Druga {ansa“Anita Jakobsone. Projekat „Druga {ansa“ – razvoj sistema funkcionalnog osnovnog obrazovawa odraslih u Srbiji – pokrenuli su Ministarstvo prosvete, nauke i tehnolo{kog razvoja i Evropska unija, koja je za wegovu implementaciju donirala ~etiri miliona evra bespovratnih sredstava i novu digitalnu opremu vrednu 200.000 evra {kolama ukqu~enim u program Kroz program „Druga {ansa“ je do sada pro{lo vi{e od 5.000 odraslih starijih od 15 godina, realizovalo ga je preko 1.000 obu~enih nastavnika, a razvijeni su, osim kurikuluma, i materijali za u~ewe i podu~avawe za funkcionalno osnovno obrazovawe potpuno prilago|eni odraslima. O tome koliko je taj projekat zna~ajan za na{u zemqu govori i podatak da je svaki peti stanovnikh Srbije stariji od 15 godina nepismen, te da vi{e od 1.300.000 stanovnika nema zavr{enu ni osnovnu {kolu. D. De ve ~er ski

IS TRA @I VA ^I I NA U^ NI CI PRA VE PLAN RE KON STRUK CI JE ARA ^E

Be ne dik tan ski ma na stir u tu ri sti~ koj po nu di Benediktanski manastir iz 13. veka Ara~u posetilo je dvadesetak arheologa, arhitekata i predstavnika Zavoda za za{titu spomenika Vojvodine. Oni su se okupili u Novom Be~eju da bi na ovom lokalitetu sa~inili plan detaqne regulacije. V. d. direktora novobe~ejske Turisti~ke organizacije Nemawa Vaskovi} pojasnio je da }e u toku narednih dana biti predlagana re{ewa za kona~nu rekonstrukciju Ara~e. Predvi|ena je izgradwa i restauracija delova manastira koji su trenutno pod zemqom, i kula, {to }e, kada bude gotovo, umnogome pove}ati turisti~ku ponudu ovog sredwobanatskog mesta.

– Stru~waci koji su trenutno na terenu deo svog `ivota proveli su ispituju}i Ara~u, tako da su oni najve}i poznavaoci samog lokaliteta – rekao je Vaskovi}. – S nama su bili i is-

kustva u vezi s arhitekturom, periodom gradwe same crkve i celog naseqa, i zajedno su dobili neke nove ideje o tome kako da to naseqe delimi~no bude vra}eno u prvobitno stawe.

Pred vi |e na je iz grad wa i re sta u ra ci ja de lo va ma na sti ra ko ji su tre nut no pod ze mqom, i ku la, {to }e, ka da bu de go to vo, umno go me po ve }a ti tu ri sti~ ku po nu du Novog Be~eja tra`iva~i koji su sedamdesetih godina pro{log veka obavqali prve restauracije i iskopavawa na tom lokalitetu. Ovom prilikom podsetili su se tih vremena i razmenili mi{qewa i is-

Me|u stru~wacima bila je i Karolina Bija~i, restauratorka kamena i kamene skulpture. Ona je rodom iz Nove Crwe, a trenutno radi u muzeju u Ke~kemetu, u Ma|arskoj. Od 2009. do 2011.

OBE LE @EN DAN VOJ SKE SR BI JE

OSVE @E NA LI STA LE KO VA O TRO [KU DR @A VE

Od sutra se primewuje nova pozitivna lista lekova koji se izdaju o tro{ku Republi~kog fonda za zdravstveno osigurawe. Osim dosada{wih lekova, po posledwim izmenama koje su objavqene u “Slu`benom glasniku Srbije”, a ~ija primena je od 25. aprila, na listu je uneto oko 80 medikamenata, od kojih je ~etvrtina potpuno nova i nije do sada izdavana na teret dr`ave. Na listu lekova A, koji se izdaju na recept, stavqen je lek “kertikan” u obliku tableta, koji se koristi protiv odbacivawa organa kod odraslih pacijenata kojima su presa|eni bubreg ili srce. Tu je i antibiotik “tridoks”, pra{ak za oralnu primenu. Radi se o cefalosporinu tre}e generacije koji se koristi u le~ewu urinarnih infekcija, infekcija doweg respiratornog trakta i kod upale sredweg uha. Prvi put u Srbiji na teret RFZO-a propisiva}e se i dijetetski proizvodi za tzv. te~nu ishranu, nameweni obolelima od nekih retkih bolesti. Na B listu lekova, koji se primewuju u bolnicama, uvr{}en je rastvor za ispirawe mokra}ne be{ike “ispirol”, koji se kori-

sreda 24. april 2013.

godine ispitivala je materijale na Ara~i, a u Novi Be~ej je do{la da bi prezentovala na~in i rezultate svojih istra`ivawa. – Ispitivani su svi materijali na Ara~i – kamen, opeka i malter, kao i wihova o{te}ewa. Naglasak je na trenutnom stawu, ali i na poreklu kamena, na pitawu odakle su ga doneli oni koji su gradili manastir, koji je sastav maltera i odakle su dobili pesak, kre~ i ostalo – navela je Karolina Bija~i. O~ekuje se da u narednom periodu ovaj interesantni lokalitet na teritoriji op{tine Novi Be~ej ponovo o`ivi i privu~e jo{ vi{e posetilaca. @. Ba la ban

Vu ~i} uru ~io 93 od li ko va wa Ministar odbrane Aleksandar Vu~i} uru~io je 93 zlatne i srebrne medaqe pripadnicima Ministarstva odbrane i Vojske Srbije za revnosnu slu`bu. On je poru~io da je najva`niji ciq Vojske Srbije uvek o~uvawe integriteta na{e zemqe. Vu~i} je, ~estitaju}i odlikovanima, ocenio da Vojska Srbije na podru~ju na kojem `ivimo uvek ima te`ak zadatak.

da je u stawu ne samo qudskim kapacitetima ve} i oru|em i oru`jem da sa~uva ono {to je weno. Povodom Dana VS, ju~e je u svim jedinicama i komandama odr`ana prigodna sve~anost. U kasarni „Jugovi}evo” u Novom Sadu na sve~anosti je govorio na~elnik [taba Komande 1. brigade VS novounapre|eni pukovnik Nenad Sretenovi}. On je

– Na{ najva`niji ciq uvek jeste o~uvawe integriteta zemqe. Mi èlimo mir, èlimo da imamo dobre odnose sa svima u svetu, ali uvek moramo da imamo jaku vojsku da svi oni koji misle da bi mogli da uzmu ne{to od Srbije znaju da to nije mogu}e, dok je tu Vojska Srbije koja }e da za{titi svoj narod i brani svoju zemqu – rekao je on. Vu~i} je ocenio da svi oni koji su dobili odlikovawa predstavqaju ponos Srbije, i poru~io da }e vojska dodatno ja~ati i u budu}nosti se modernizovati. On je najavio da }e ve} u toku godine do}i do modernizacije u oblasti ratnog vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane, i izrazio nadu da }e Srbija kona~no mo}i da kaè

posebno istakao angaòvawe 1. brigade u okviru tre}e misije – otklawawe posledica elementarnih nepogoda. – Podseti}u na decembar 2012. godine i zavejane kolone vozila na autoputu Novi Sad – Subotica i drugim komunikacijama u Vojvodini. Pomo} se ogledala, pre svega, u ra{~i{}avawu puteva od sne`nih nanosa, dostavqawu namirnica i osnovnih sredstava za ìvot, kao i pruàwu medicinske pomo}i ugroènima. To je jo{ jednom potvrdilo veoma dobru na{u saradwu s organima lokalnih samouprava, a uveren sam u to da je moèmo jo{ unaprediti u ciqu obezbe|ewa brze i odgovaraju}e pomo}i stanovni{tvu – istakao je pukovnik Sretenovi}. M. B.

VESTI Uybe ni ci, naj ve ro vat ni je, bes plat ni Da li }e besplatne uybenike u septembru dobiti svi |aci od prvog do ~etvrtog razreda osnovne {kole ili samo oni najsiroma{niji? Gostuju}i u ju~era{wem jutarwem programu RTV-a, na~elnik [kolske uprave za Ju`noba~ki i Sremski okrug Petar Vi|ikant je rekao da jo{ uvek nije dobio zvani~an dopis Ministarstva prosvete, nauke i tehnolo{kog razvoja, ali je potvrdio da }e akcija biti realizovana kao i pro{le godine, tj. da }e svi u~enici dobiti nove radne listove, dok }e uybenike trajnog karaktera naslediti od prethodne generacije. – Ovo nije jeftina akcija, ali se ipak nastavqa i o~ekujem da }e narednih nekoliko dana to potvrditi i samo ministarstvo – istakao je Vi|ikant. On je dodao da najvi{e problema ima kada se radi o uybenicima za strani jezik, s obzirom na to da se wihova nabavka otezala i do oktobra, ali da je ~etvorogodi{we iskustvo pomoglo da ove godine broj takvih slu~ajeva bude neuporedivo mawi. V. ^.

Ma la ma tu ra 17. i 18. ju na U~enici osmog razreda polaga}e 11. maja probni test male mature, a zavr{ni ispit iz srpskog (materweg) jezika i matematike za tre}u generaciju |aka bi}e odr`an 17. i 18. juna, izjavio je pomo}nik ministra prosvete Qubi{a Antonijevi}. Na probnom testu bi}e nepoznati zadaci iz srpskog (materweg) jezika i matematike koji pred-

stavqaju simulacija pravog zavr{nog ispita u junu. On je najavio da }e probni, takozvani kompozitni test polagati i |aci sedmog razreda, u sedmici od 13. do 17. maja. Oni su prva generacija koja }e naredne godine, osim pitawa iz srpskog i matematike na zavr{nom ispitu, imati i jedan kombinovani test iz istorije, geografije, bilogije, fizike i hemije. Na zavr{nom ispitu 17. i 18. juna osmaci }e polagati 75 odsto nepoznatih zadataka i 25 odsto delimi~no poznatih iz zbirki.

Na gra da za bor bu pro tiv ko ri {}e wa dro ga Ministarstvo omladine i sporta Srbije, na poziv „Pompidu grupe„ Saveta Evrope, raspisalo je javni poziv za kandidata za predstavnika Srbije u me|unarodnom ìriju za Evropsku nagradu za borbu protiv kori{}ewa droga. „Pompidu grupa„ Saveta Evrope bavi se politikama borbe protiv kori{}ewa droga u zemqama ~lanicama i, izme|u ostalog, dodequje nagradu za projekte u vezi s prevencijom upotrebe droga u koje su ukqu~eni mladi qudi. Predstavnik Srbije u ìriju mora da ima izme|u 16 i 21 godinu, da dobro poznaje engleski jezik, komunikacione i prezentaicone ve{tine, da ima prethodno iskustvo u prevenciji narkomanije, ukqu~ivawa mladih, rad s vr{wacima, terenskim programima, spremnost za inovacije i voqu da promovi{e zdrave stilove ìvota. Rok za podno{ewe prijave je 28. april. Q. M.

sreda 24. april 2013.

RASVETQEN ZLO^IN U SANADU

Starac ubijen drvenim {tapom Brzim i efikasnim operativnim radom pripadnici Policijske uprave u Kikindi prona{li su Ernea P. (1965) iz Sanada i odredili mu zadr`avawe do 48 sati zbog osnova sumwe da je po~inio krivi~no delo ubistva nad Miletom Pantelinom (1937) iz Sanada.

Iz PU Kikinda je saop{teno da je u ku}i Milete Pantelina u Sanadu, 22. aprila ove godine osumwi~eni Erne P., nakon kra}e sva|e, drvenim {tapom Pantelinu naneo vi{e povreda po glavi i telu od kojih je on preminuo na licu mesta. M. Mr.

HAP[EWE U MA^VANSKOJ MITROVICI

Osumwi~en za poku{aj ubistva

Policija je li{ila slobode M. J. (38) iz Ma~vanske Mitrovice zbog postojawa osnovane sumwe da je izvr{io krivi~no delo ubistva u poku{aju, saop{teno je ju~e iz PU Sremska Mitrovica. Kako se navodi u saop{tewu, on se tereti da je oko pono}i

u{ao u ku}u 74-godi{we `ene i poku{ao da je ugu{i jastukom, ali je ona uspela da se odbrani i pozove policiju. Nakon policijskog zadr`avawa, osumwi~eni je priveden istra`nom sudiji Vi{eg suda u Sremskoj Mitrovci, koji mu je odredio pritvor do 30 dana. (Tanjug)

KOD PADINSKE SKELE

Be`ivotno telo u {umi

Foto: Uprava carina

U {umi u beogradskom nasequ Padinska skela ju~e oko 13.20 sati prona|eno je be`ivotno telo mu{karca, re~eno je Tanjugu u MUPu Srbije. Kako je precizirano, mu{karac je star oko 50 godina i na wemu su uo~ene povrede u predelu glave. U policiji ka`u da se radi na wegovoj identifikaciji.

NA GRANI^NOM PRELAZU GOSTUN

Spre~en {verc 121.200 cigareta Zajedni~kom akcijom carinika i Grani~ne policije na grani~nom prelazu Gostun spre~en je poku{aj krijum~arewa 121.200 cigareta iz Republike Srbije, saop{tila je ju~e Uprava carina Ministarstva finansija i privrede. Cigarete marke „marlboro” su otkrivene u tovarnom delu kamiona crnogorskih registarskih oznaka, ispod vre}a sa sto~nom hranom koja je prethodno ocariwena. Iako carinska

plomba nije bila povre|ena, carinici su obavili detaqan pregled jer su uo~ili da je sajla pohabana i labava. Po{to je procewena vrednost robe 1.285.400 dinara ve}a od tre}ine procewene vrednosti vozila, osim cigareta, privremeno je zadr`ano i vozilo. Protiv voza~a, srpskog dr`avqanina, bi}e pokrenut prekr{ajni postupak pred nadle`nim sudom, navedeno je u saop{tewu. (Tanjug)

NELEGALNI DUVAN NA TR@I[TU

Buyet gubi 12 milijardi dinara – Postoji opasnost da nelegalna prodaja rezanog duvana do kraja godine prouzrokuje gubitak od 12 milijardi dinara u buyetu po osnovu izgubqenih akciza i PDV-a na cigarete – izjavio je ju~e generalni direktor kompanije JTI za Zapadni Balkan Kris Vuds. – Podràvamo napore Vlade Srbije da se izbori s problemom nelegalne trgovine i pozdravqamo odluku Poreske uprave da u saradwi s Komunalnom policijom i Trì{nom inspekcijom poo{tri kontrolu svih lokacija u Srbiji na kojima se nelegalno prodaje rezani duvan. Procena kompanije JTI je da je obim legalnog trì{ta cigareta smawen zbog nelegalne trgovine rezanim duvanom oko 14 odsto. To predstavqa veliki rizik za buyetske prihode, s obzirom na to da je u 2013. godini planirano da se ~ak 13 odsto buyetskih prihoda osloni na poreze od legalnih duvanskih proizvoda.

– Crno trì{te rezanog duvana postaje jedan od najve}ih problema u Srbiji i ugroàva legalno poslovawe i privredu. Od 2003, duvanska industrija uloìla je vi{e od 1,2 milijarde evra i u ovom trenutku direktno i indirektno zapo{qava oko 4.000 qudi – kazao je Vuds. – Da bismo zadràli postoje}i nivo investicija, rasta i poslova, neophodno je stabilno poslovno okruèwe. O{tre mere koje je najavila Poreska uprava kao deo {ire borbe protiv ilegalne trgovine, tome }e svakako doprineti. Vuds je novi generalni direktor kompanije JTI za Zapadni Balkan i na toj poziciji zamenio je Kristijana Kringa koji je uspe{no vodio kompaniju pet godina. Donedavno Vuds je bio potpredsednik za finansije kompanije JTI za region Zajednice Nezavisnih Dràva, Rumunije, Bugarske i Zapadnog Balkana, navedeno je u saop{tewu te kompanije. (Tanjug)

crna hronika JAVNA RASPRAVA O STRATEGIJI ZA BORBU PROTIV VELIKOG ZLA

Privatizacija preduze}a najve}i izvor korupcije Nacionalna strategija za borbu protiv korupcije pred Republi~kom skup{tinom trebalo bi da se na|e u prvoj polovini juna – najavio je ministar pravde Nikola Selakovi}, koji je ju~e u Apelacionom sudu u Novom Sadu prisustvovao javnoj raspravi o nacrtu tog dokumenta. Govore}i o zna~aju strategije i opredeqewu Vlade Srbije da borba protiv korupcije bude jedan od prioriteta, Selakovi} je istakao da su razmere korupcije u prethodnom periodu ozbiqno uzdrmale temeq same dràve. – Privatizacija preduze}a u Srbiji svakako je bila jedan od najve}ih izvora korupcije u na{oj zemqi. Ne samo one 24 privatizacije koje se istraùju po zahtevu EU nego i jo{ oko 600 slu~ajeva u kojima je dràva raskinula ugovore, ali, naàlost, u ve}ini slu~ajeva je to ura|eno prekasno. Takav pristup nas je doveo do momenta da je i kompletnoj dràvi pretila takva privatizacija – rekao je Selakovi}. On se posebno osvrnuo na privatizacije poqoprivrednih preduze}a u Vojvodini, za koja kaè da su verovatno najgore pro{la u tom procesu. – Zakonima koji su pogodovali tajkunima i klasi~nim primerima korupcije dràva je ostala bez 400.000 hektara oranica, a broj zaposlenih na poqoprivrednim dobrima je smawen vi{e nego deset puta. Pri tome se u svakom od tih slu~ajeva primewivao isti scenario upropa{}avawa – s obzirom na to da po zakonu nisu mogli prodati vi{e od deset odsto imovine, podizani su krediti koji nisu vra}ani, a firme su odlazile u ste~aj. Godinama je to ra|eno, a dràva je to uglavnom nemo posmatrala i reagovala tek kada je sve bilo gotovo – istakao je ministar Selakovi}. Strategija za borbu protiv korupcije predvi|a izmene vi-

Foto: N. Stojanovi}

Stra te gi ja pred po sla ni ci ma u ju nu

{e zakona, me|u kojima su oni o privatizaciji, o ste~aju, o hartijama od vrednosti i drugi koji su nekim lo{im re{ewima doprineli razvoju korupcije. – Osim toga, bi}e uvedeno novo krivi~no delo nezakonitog boga}ewa jer se ne mo`e dozvoliti da neko zara|uje milione, a da za to ispa{taju stotine porodica. Tako|e, formira}e se jedinstvena evidencija krivi~nih dela korupcije, a sve to se radi da bi se uspostavio princip nulte tolerancije za korupciju u na{oj dr`avi – rekao je Nikola Selakovi}.

Na~elnik policije u Novom Sadu za nekoliko dana? Dràvni sekretar Ministarstva unutra{wih poslova Vladimir Boòvi} ponovio je ranije najave Ivice Da~i}a da je imenovawe na~elnika policije u Novom Sadu pitawe dana. – Ne mogu govoriti o imenima eventualnih kandidata, a ni o ta~nom datumu kada }e na~elnik Policijske uprave u Novom Sadu biti imenovan, jer je to u nadle`nosti ministra i direktora policije, ali mogu re}i da }e se to desiti u narednim danima – rekao je Boòvi}.

ZVEZDA[ IVAN BOGDANOV USKORO NA SLOBODI

Izdrào kaznu u pritvoru Apelacioni sud u Beogradu smawio je mesec dana kaznu navija~u “Crvene zvezde” Ivanu Bogdanovu i pravosna`no ga osudio na godinu i 11 meseci zatvora za napad na policiju i u~e{}e u masovnoj tu~i pred ko{arka{ki me~ „Partizan„–„Zvezda„ 2006, objavqeno je na sajtu tog suda. Tom odlukom sud je preina~io presudu Prvog osnovnog suda kojom je Bogdanov bio osu|en na dve godine zatvora. Po{to je u pritvoru od 24. maja 2011. godine, kada je u Srbiju deportovan iz Italije, Bogdanov bi se ve} narednih dana mogao na}i na slobodi, po{to mu se vreme provedeno u pritvoru ura~unava u zatvorsku kaznu. Bogdanov je osu|en zbog krivi~nog dela napada na slu`beno lice u vr{ewu slu`bene du`nosti. Po nalaèwu Apelacionog suda, prvostepeni sud je pravilno cenio kao oteàvaju}e okolnosti za Bogdanova wegov raniji ìvot, kao i wegov ìvot nakon izvr{ewa tih krivi~nih dela. Tako|e, pravilno je cenio i na~in na koji je izvr{io krivi~no delo za koje je osu|en, imaju}i u vidu da je ispoqio istrajnost, visok stepen drskosti i bezobzirnosti. Me|utim, po nalaèwu Apelacionog suda, osnovano se àlbom branilaca Ivana Bogdanova isti~e da prvostepeni sud prilikom odmeravawa kazne nije imao u vidu ~iwenicu da je okrivqeni kriti~nom prilikom i sam bio povre|en usled napada, kao i da je postupao u

Dràvni sekretar Ministarstva unutra{wih poslova Vladimir Boòvi} je rekao da nakon usvajawa strategije nastupa teì deo, a to je wena primena. – Da bi se sprovelo ono {to }e pisati u strategiji, potrebna je antikorupcijska koalicija celog dru{tva i podizawe svesti kod gra|ana o va`nosti borbe protiv te po{asti koja nam je gotovo uni{tila dràvu. Deo promena koje se predvi|aju odnosi se i na policiju. Pre svega, to se odnosi na formirawe posebne jedinice za borbu protiv korupcije, izmene Zako-

na o policiji i jo{ neke organizacione promene vezane za unutra{wu kontrolu – rekao je Boòvi}, i dodao da je optimista kada je u pitawu primena strategije zbog postojawa jake politi~ke voqe da se taj posao uradi bez kompromisa. U~estvuju}i u javnoj raspravi, gradona~elnik Novog Sada Milo{ Vu~evi} je rekao da je borba protiv korupcije uslov oporavka privrede i dràve. – Implementacija strategije }e zavisiti od svih nas, odnosno od toga koliko }emo biti hrabri da se suo~imo s wom i ne okre}emo glavu – rekao je Vu~evi}. – O~ekujem da }e sudstvo i druge institucije u Novom Sadu biti pravi partner dràvi u borbi protiv korupcije. Tokom rasprave, svoje vi|ewe radne verzije nacionalne strategije za borbu protiv korupcije izneo je i vr{ilac funkcije predsednika Apelacionog suda u Novom Sadu Novica Pekovi} kao i nekoliko sudija i tuìlaca iz novosadske Palate pravde. N. Perkovi}

NA HORGO[U

Priveden sa pet kila marihuane Na ma|arskoj strani grani~nog prelaza Horgo{, zbog poku{aja krijum~arewa oko pet kilograma narkotika, najverovatnije marihuane, priveden je 26godi{wi mu{karac s Kosova. Kako prenosi portal „Vojvodina danas”, ma|arskom grani~nom slu`beniku u trenutku paso{ke kontrole, postao je sumwiv jedan mu{karac pa su wego-

vo vozilo detaqno pregledali uz pomo} psa za otkrivawe narkotika. Kako se navodi, prilikom pregleda, u karoseriji iznad to~kova prona|eno je 12 paketa narkotika. Mu{karac s Kosova, koji `ivi u Austriji, priveden je zbog zloupotrebe droge i pokrenuta je inicijativa za odre|ivawe pritvora. (Tanjug)

Nestao Novosa|anin Ivan Bog da nov

stawu bitno smawene ura~unqivosti. “Cene}i stepen krivice okrivqenog, te`inu izvr{enih krivi~nih dela, ja~inu ugro`avawa za{ti}enog dobra, li~nost okrivqenog i wegove li~ne prilike, Apelacioni sud je prvostepenu presudu preina~io u delu odluke o kazni i osudio ga na jedinstvenu kaznu zatvora u trajawu od jedne godine i 11 meseci, nalaze}i da je ovako izre~ena kazna nu`na, ali i dovoqna mera krivi~nopravne za{tite, i da }e se istom ostvariti svrha ka`wavawa„, navodi se u odluci Apelacionog suda. Bogdanov je 24. maja 2011. godine, posle nekoliko meseci provedenih u pritvoru proteran iz Italije zbog izazivawa nereda na utakmici u \enovi i zabrawen mu je ulaz u tu zemqu narednih pet godina. (Tanjug)

Zoran Mo{orinac (63) iz Novog Sada nestao je pre pet dana. Posledwi put Mo{orinac je vi|en u ~etvrtak, 19. aprila, u Ulici Pavla Papa oko {est sati, kada je po{ao na posao na deponiji gradske ~isto}e. – Kada smo po zavr{etku wegove smene videli da se nije vratio ku}i, bilo nam je jasno

Zoran Mo{orinac

da ne{to nije u redu – pri~a kom{inica Jelena Loki}-Lazi}, koja je i prijavila Zoranov nestanak. – Radio je prvu smenu, a kada je po podne do nas do{ao wegov {ef @eqko Boì}, s kojim je ~esto odlazio na pecawe, da nam kaè da se Zoran nije pojavio na poslu, svi smo se ozbiqno zabrinuli. Molim sve koji imaju bilo kakav podatak o Zoranu da nam jave na telefon 065/4620–712 ili ostave poruku na mom „Fejsbuk„ profilu da bi Zoranovi brojni prijateqi prestali da brinu – apelovala je Jelena Loki}-Lazi}. Mo{orinac je iz Novog Sada, a ìvi na Podbari, u Ulici Matice srpske 7. Kao {to je „Dnevnik” pre dva dana pisao, ove godine je na podru~ju Ju`noba~kog okruga prijavqen nestanak 55 osoba, a samo tri, ne ra~unaju}i najnoviji, nisu rasvetqena. Na podru~ju ju`ne Ba~ke, ina~e, godi{we se prijavi nestanak 180 qudi. E. D.

crna hronika NAKON PREKJU^ERA[WEG OBRA^UNA NA NOVOSADSKOJ DETELINARI

Potraga za osumwi~enim za pucwavu i rawavawe

Fo to: MUP

Kri mi na li sti~ ka po li ci ja tra ga za Mi la nom Pa ì nom (21) iz No vog Sa da, zbog osno va ne sum we da je po ~i nio kri vi~ na de la te {ke te le sne po vre de i ne do zvo qe nog dr à wa i no {e wa oru` ja, sa op {ti la je ju ~e Po li cij ska upra va u No vom Sa du. Po li ci ja na vo di da se Pa ìn te re ti da je 22. apri la, oko 16.30 ~a so va, u Uli ci Ni ko le Mir ko va, hi ci ma iz va tre nog oru` ja te {ko po vre dio jed nog dva de set tro go di {weg No vo sa |a ni na. Po li cij ska upra va No vi Sad je ob ja vi la Pa ì no vu fo to gra fi ju i po zi va gra |a ne ko ji

Osum wi ~e ni Mi lan Pa `in

mo gu po mo }i u pro na la sku osum wi ~e nog da se ja ve po zi vom na te le fon broj 064/892–4055. Kao {to je „Dnev nik” ju ~e pi sao, na ko {ar ka {kom igra li {tu na Sta roj De te li na ri u bli zi ni pru ge, pre kju ~e oko 17 sa ti su ko bi le su se dve gru pe mla di }a, a M. P. (23) iz No vog Sa da je u tom in ci den tu ra wen u no gu. Ob ra ~un se do go dio na igra li {tu u Uli ci Bo {ka Vre ba lo va 15 u bli zi ni de~ jeg vr ti }a „Ve se li vo zi}” u ko jem ta da ni je bi lo ma li {a na, ali je na igra li {tu bi lo ne ko li ko mla di }a i de vo ja ka, kao i de ce {kol skog uz ra sta. U tre nut ku ka da je upa la gru pa od de se tak mo ma ka, po ~eo je ver bal ni su kob, a za tim i fi zi~ ki, da bi se na kra ju za ~u li i puc wi. Su kob se do go dio na igra li {tu na ko jem je M. P. igrao fud bal sa svo jim bra tom. U jed nom tre nut ku je do wih do tr ~a la gru pa mo ma ka. Po ~e la je `u stra ras pra va i ta da je je dan od mo ma ka iz va dio pi {toq. M. P. je mo lio da ga ne ubi je i da se su kob re {i dru ga ~i je. Me |u tim, o~i to ni je us peo da ga ube di jer se na pa da ~u pri pi su je da je u dru {tvu osam ti nejyera, jed nom pu cao u ze mqu, a po tom jed nom u `r tvu. Dok je M. P. le `ao u kr -

si gur na”, na veo je je Vu ~e vi}. Gra do na ~el nik No vog Sa da je na gla sio da se „mo ra mo za {ti ti ti od na si qa i o{tro mu se su prot sta vi ti”, jer, ka ko je is ta kao, No vi Sad ne sme po pu sti ti pred oni ma ko ji ugro `a va ju op {tu si gur nost gra |a na. Grad ski od bor De mo krat ske stran ke u No vom Sa du je sa op {tio da u puc wa vi na De te li na ri sa mo pu kom sre }om ni ko ni je po gi nuo i da je ta kvo sta we ne do pu sti vo „jer je od po sled we puc wa ve u {kol skom dvo ri {tu na No vom na se qu pro te klo tek ne ko li ko ne de qa”. DS No vog Sa da po zi va gra do na ~el ni ka Vu ~e vi }a da po~ ne da se ba vi re {a va wem sva ko dnev nih pro ble ma No vo sa |a na, a da ‘’ba vqe we vi so kom po li ti kom i pi sa we sva ko dnev nih pi sa ma pre pu sti ne -

Za pa qe ni auto oca mla di }a za ko jim se tra ga

vi, na pa da~ je, na vo no, va dio i no` na M. P. Na kon to ga su se svi raz be `a li u ne po zna tom prav cu. Kod M. P. su u Ur gen tom cen tru kon sta to va ne te {ke te le sne po vre de. Re~ je o ustrel noj ra ni le ve nat ko le ni ce s pre lo mom le ve but ne ko sti. We go vo zdrav stve no sta we je sta bil no. Po li ci ja je na li cu me sta pro na {la ne ko li ko ~a u ra, a u ne po sred noj bli zi ni, u Uli ci Bo {ka Vre ba lo va, i na vi ja~ ku ba kqu. Sum wa se da je re~ o bor bi za

te ri to ri ju di le ra dro ge ko ji se kri ju iza na vi ja~ kih obe le` ja. I dok po li ci ja tra ga za osu mi~ we nim Mi la nom Pa `i nom, ju ~e su u Uli ci Ste va na Mo kraw ca is pred bro ja 41, gde osum wi ~e ni Pa `in sta nu je, ne po zna te oso be za pa li le we gov auto mo bil „se at kor do ba”. Na vod no, dvo ji ca mla di }a pro tr ~a la su ju ~e oko 14 ~a so va i uba ci la na vi ja~ ku ba kqu kroz zad we sta klo tak si vo zi la oca mla di }a za ko jim se tra ga. E. D.

Mi lo{ Vu ~e vi}

kom dru gom iz svo je stran ke”. Re a go vao je i Grad ski od bor Srp ske na pred ne stran ke, ko ji je uz o{tru osu du in ci den ta sa op {tio da Vu ~e vi} svoj po sao oba vqa mak si mal no sa ve sno, a da DS „ne po {tu je ni ka kve nor me po na {a wa i mo ra la jer naj go re in ci den te u ko ji ma su u opa sno sti i de ca ko ri sti za ob ra ~un s po li ti~ kim ne is to mi {qe ni ci ma”. In ci dent na ko {ar ka {kom igra li {tu na De te li na ri osu di la je i Po li ti~ ka or ga ni za ci ja „Tre }a Sr bi ja„, ko ja je sa op {ti la da je ogor ~e na zbog puc wa ve u ko joj je ra wen mla di} od 23 go di ne i da do dat no za bri wa va {to se puc wa va do go di la u bli zi ni de~ jeg vr ti }a i na sport skom igra li {tu na ko jem je bi lo i de ce.

Davini}u ukinuta osloba|aju}a presuda

Pr vo slav Da vi ni}

kat Pa {i}, iz me |u osta log, na gla {a va da su on i we gov bra we nik „iz ne na |e ni ~i we ni com da je pr vo ste pe na pre su da uki nu ta“ . – Ape la ci o ni sud se ru ko vo di ar gu men tom da je Da vi ni} kao mi ni star od bra ne za jed ni ce SCG, za od lu ku u ve zi s „bar ka som“ tre ba lo da pri ba vi i sa gla snost sa ve znog mi ni star stva nad l e ` nog za po s lo v e prav de, a po zi va ju }i se na od red be Za ko na o imo vi ni Sa ve -

ODLUKA DR@AVNE REVIZORSKE INSTITUCIJE

Nove prijave protiv Bajatovi}a

Dr `av na re vi zor ska in sti tu ci ja pod ne la je Pre kr {aj nom su du u No vom Sa du no vi zah tev za po kre ta we pre kr {aj nog po stup ka pro tiv ge ne ral nog di rek to ra „Sr bi ja ga sa” Du {a na Ba ja to vi }a zbog ne po {to va wa po je di nih od red bi Za ko na o tr go vi ni i Za ko na o de vi znom po slo va wu, ob ja vqe no je ju ~e na saj tu DRI-ja. No vi zah tev je pod net na kon ana li ze iz ve {ta ja o re vi zi ji fi nan sij skih iz ve {ta ja i pra vil no sti po slo va wa „Sr bi ja ga -

sa” u No vom Sa du za 2011. od stra ne prav nog ti ma. DRI je pod ne la Osnov nom jav nom tu `i la {tvu u No vom Sa du pri ja vu za pri vred ni pre stup pro tiv di rek to ra pred u ze }a Ba ja to vi }a, iz vr {ne di rek tor ke za fi nan sij ske po slo ve Gor da ne Fra tri} i ru ko vo di o ca Ode qe wa fi nan sij skog ra ~u no vod stva u Be o gra du Mi ro sla va Di mi tri je vi }a zbog ne po {to va wa po je di nih od red bi Za ko na o ra ~u no vod stvu i re vi zi ji. (Tanjug)

Sumwive isplate biv{e direktorke

ZBOG USTUPAWA VOJNOG BRODA CRNOJ GORI BEZ NAKNADE

Ape la ci on i sud u Be o gra du uki nuo je pre su du be og rad skog Vi {eg su da ko jom je biv {i mi ni star od bra ne sa da ne po sto je }e za jed ni ce Sr bi ja i Cr na Go ra Pr vo slav Da vi ni} bio oslo bo |en op tu `bi za „zlo up o tre bu slu `be nog po lo à ja 2005. go di ne u ve zi s od lu kom da se cr no gor skom Re gi o nal nom cen tru za pod vod no de mi ni ra we ustu pi bez na k na d e voj n i brod ‘bar ka sa‘ vre dan 50.000 do la ra“, sa zna je “Dnev nik”. Po no vqe no su |e we, ko je je na lo ìo Ape la ci on i sud, za ka za no je za 9. jul. Da vi ni }ev advo kat mr Dra gan Pa {i} iz ja vio je za na{ list da bi, shod no na lo gu dru go ste pe nog su da, u po no vqe nom po stup ku Da vi ni} tre ba lo da se iz ja sni o to me „za {to u ve zi s bro dom ‘bar ka sa’, ni je po stu pio na isti na ~in kao u sli~ nim slu ~a je vi ma ka da su pro da ta voj na sred stva za ko ja je utvr |e no da su vi {ak imo vi ne ne ka da {we Voj ske SCG“. Ne tra ì se, pre ci zi rao je bra ni lac, iz vo |e we no vih do ka za u po no vqe nom po stup ku. Biv {i mi ni star od ba cu je op tu `be i tvr di da je „u sve mu po stu pao u skla du s pro pi si ma i ak ti ma nad le `nih dr àv nih or ga na Za jed ni ce SCG“. Advo -

U DIREKCIJI ZA URBANIZAM U LESKOVCU

Vu~evi}: Nasiqu se moramo o{tro suprotstaviti Gra do na ~el nik No vog Sa da Mi lo{ Vu ~e vi} naj o {tri je je osu dio kri mi nal no po na {a we i na si qe na uli ca ma, u ko me je pre kju ~e ra wen je dan mla di} na De te li na ri, sa op {te no je iz ka bi ne ta gra do na ~el ni ka. Vu ~e vi} o~e ku je da se od go vor ni za kri mi nal {to pre sank ci o ni {u u skla du sa za ko nom i do dao da i od or ga na jav nog re da i mi ra o~e ku je pred u zi ma we hit nih me ra ka ko bi se bez bed no sna si tu ac i ja po boq {a la. „Ve} dru gi put u krat kom ro ku de {a va se okr {aj va tre nim oru` jem u bli zi ni usta no va u ko joj bo ra ve de ca, a ta kva si tu a ci ja je ne do pu sti va. Ne mo `e mo do zvo li ti da ro di te qi stra hu ju za de cu i to u okru `e wu u ko jem bi tre ba lo da bu du

sreda 24. april 2013.

zne Re pu bli ke Ju go sla vi je ko ji ta da evi dent no je ste bio na sna zi. Me |u tim, pre vid je na pra vio Ape la ci o ni sud. Op {te po zna ta je ~i we ni ca, la ko pro ver qi va, da u to vre me 2005. go di ne u za jed ni ci SCG ni je po sto ja lo sa ve zno mi ni star stvo prav de. Ka ko je on da mo gu }e da mi ni star od bra ne tra ì sa gla snost od ne po sto je }eg or ga na? – na vo di Pa {i}. Ta k o | e, do d a je bra n i l ac, „Ape la ci o ni sud je u obra zlo è wu svo je pre su de na veo da je utvr dio da je Da vi ni} u od no su na ’bar ka su’ po stu pio dru ga ~i je ne go u sli~ nim si tu a ci ja ma – u slu ~a ju de set plov nih obje ka ta i bro do va ko ji su pro da ti fi zi~ kim i prav nim li ci ma iz Cr ne Go re, a je dan plov ni obje kat je pro dat jed nom prav nom li cu iz Be o gra da“. – Ali, u slu ~a ju „bar ka se„ je re~ o dru ga ~i joj si tu ac i ji. Ta hi dro graf ska „bar ka sa„ je spe ci jal n o plov n o sred s tvo za raz mi ni ra we, ko je je ustu pqe no dru gom ko ri sni ku istog ti tu la ra – Vla de Cr ne Go re. Da kle „bar ka sa“ je ustu pqe na cr no gor skoj dr àv noj agen ci ji spe ci ja li zo va noj za de mi ni ra we ko joj je ne do sta ja lo ta kvo plo vi lo. Za ospo so bqa va we bro da bi la su po treb na i po seb na

ula ga wa pa je u tu svr hu Vla da Cr ne Go re in ve sti ra la znat na ma te ri jal na sred stva – tvr di Pa {i}. Osim to ga, na po mi we da je 2006. go di ne do {lo do raz dva ja wa dve ju ~la ni ce dr `av ne za jed ni ce, a „pri po de li voj ne imo vi ne va `io je ta ko zva ni te ri to ri jal ni prin cip, {to zna ~i da su sva koj od dve ju re pu bli ka pri pa le voj ne ne po kret no sti i po kret ne stva ri na wi ho vim te ri to ri ja ma“. – To zna ~i da bi brod „bar ka sa“ imao istu prav nu sud bi nu i pri pao bi Re pu bli ci Cr noj Go ri i da 2005. go di ne ni je bi lo od lu ke o we nom ustu pa wu cr no gor skom Re gi o nal nom cen tru za obu ku ro ni la ca za pod vod no de mi ni ra we u Bi je loj – za kqu ~u je advo kat Dra gan Pa {i}. Pro t iv biv { eg mi n i s tra Pr vo sla va Da vi ni }a je u po sled wih se dam go di na po kre nu to pet kri vi~ nih po stu pa ka, od ko jih su do sad dva okon ~a na pra vo sna `nim oslo ba |a ju }im pre s u d a m a. Pr v o s te p e n o je oslo b o | en u slu ~ a ju „afe r a pan ci ri“. U Pr vom osnov nom su du u Be o gra du jo{ tra je su |e we za afe ru „sa te lit“, dok je u slu ~a ju „afe ra pu {ke“ ne dav no okon ~a na do pu na is tra ge. J. Jakovqevi}

Le sko va~ ka po li ci ja pod ne la je kri vi~ nu pri ja vu pro tiv biv {e di rek tor ke Di rek ci ja za ur ba ni zam i iz grad wu Le skov ca D. S. (47) iz tog gra da zbog sum we da je iz vr {i la dva kri vi~ na de la zlo u po tre ba slu `be nog po lo `a ja, ~i me je buyet Le skov ca o{te }en za vi {e od 25 mi li o na di na ra. Ka ko je sa op {te no iz le sko va~ ke po li ci je, sum wa se da je D. S. u ju lu 2012. go di ne is ko ri {}a va wem slu `be nog po lo `a ja pri hva ti la da Di rek ci ja bez prav nog osno va pred u ze }u „Pro dukt” is pla ti iz nos od vi {e od 12 mi li o na di na ra po osno vu ugo vo ra o eskon tu me ni ca ko je je

pred u ze }e „Pro dukt” za kqu ~i lo s AIK ban kom. Ta ko |e, biv {a di rek to ra se te re ti da je to kom apri la pro {le go di ne bez ove re nih si tu a ci ja o iz ve de nim gra |e vin skim ra do vi ma od stra ne iz vo |a ~a i nad zor nog or ga na na as fal ti ra wu pu ta u se lu Gor wa Lo ko {ni ca istom pred u ze }u su prot no ugo vo ru iz vr {i la pla }a we u iz sno su ve }em od 13 mi li o na di na ra. Le sko va~ ka po li ci ja je kri vi~ nu pri ja vu pod ne la u sa rad wi s Vi {im jav nim tu `i la {tvom u Le skov cu, na ve de no je u sa op {te wu. (Tanjug)

PRESUDA ZA URU[AVAWE KU]A U BEOGRADU

Investitor u zatvoru Pr vi osnov ni sud u Be o gra du osu dio je ju ~e na go di nu i de vet me se ci za tvo ra in ve sti to ra i vla sni ka fir me „Op tos” Ne deq ka Pre li }a kao od go vor nog za uru {a va we vi {e ku }a u Du bqan skoj uli ci na Vra ~a ru u no }i 12. ok to bra 2008. go di ne. – Mi ro qub \or |e vi} osu |en je na go di nu da na ku} nog za tvo ra, kao nad zor ni or gan grad we u ko ju je in ve sti rao Pre li}, a ko ja je do ve la do uru {a va wa ku }a, zbog ~e ga je vi {e po ro di ca osta lo bez kro va nad gla vom – re kla je Ta nju gu port pa rol ka su da Iva na Ra mi}. Ona je pre ci zi ra la da je Pre li }u iz re ~e na jed ni stve na ka -

zna za iza zi va we op {te opa sno sti, kao i za fal si fi ko va we is pra va i na vo |e we na ove ra va we ne i sti nog sa dr `a ja. Ta ko |e mu je za bra we no oba vqa we de lat no sti u po slo vi ma gra |e vi nar stva u tra ja wu od tri go di ne, do da la je Iva na Ra mi}. Ku }e u Du bqan skoj uli ci, ko je su bi le u bli zi ni gra di li {ta stam be ne vi {e sprat ni ce, sru {i le su se u no }i 12. ok to bra 2008, ka da su po pu sti li {i po vi. Tri ku }e sru {i le su se u ru pu du bo ku 15 me ta ra. U ne sre }i ni ko ni je stra dao, a sta na ri uru {e nih ku }a, kao i ko ri sni ci dva dvo ri {na objek ta, pri vre me no su ra se qe ni.

NOVOSA\ANIN OSU\EN U PREKR[AJNOM SUDU

Iza re{etaka zbog droge i buzdovana Po li ci ja u No vom Sa du je pod ne la kri vi~ nu pri ja vu pro tiv me {ta ni na I. V. (1992) zbog osno va ne sum we da je iz vr {io kri vi~ no de lo neo vla {}e nog dr `a wa opoj nih dro ga, sa op {ti la je ju ~e no vo sad ska Po li cij ska upra va. Kod we ga je pro na |en pa ke ti} s biq nom ma te ri jom, za ko ju se

osno va no sum wa da je ma ri hu a- na, kao i dr ve ni bu zdo van. I. V. je po ku {ao da po beg ne, ali su ga po li caj ci su sti gli i pri ve li pre kr {aj nom su di ji. Osum wi ~e nom je, shod no Za ko nu o oru` ju i mu ni ci ji, iz re ~e na nov ~a na ka zna u iz no su od 50.000, ko ja je pre i na ~e na u ka znu za tvo ra u tra ja wu od 50 da na. M. V.

SAOBRA]AJKA NA BEÊJSKOJ RASKRSNICI: Epi log sa o- bra }aj ne ne zgo de na ras kr sni ci be ~ej skih uli ca Zmaj Jo vi ne i Mi lo {a Cr wan skog ju ~e ne {to po sle 10 sa ti su po vre da ki~ me i vra ta \. S., vo za ~a u „pe òu 307„, lak {a po vre da gla ve J. B., ko ja je bi la za vo la nom „ope la astra„ i ma te ri jal na {te ta na oba vo zi la. Utvr |e no je da mla da J. B. u „ope lu astra„ ni je po {to va la pra vo pr ven stva i iz la ze }i iz Uli ce Mi lo {a Cr wan skog uda ri la u „pe ò 307„, ko ji se kre tao Zmaj Jo vi nom uli com. Va qa do da ti da se ma for na fre kvent noj ras kr sni ci ve} ne ko li ko da na ne ra di. V. J.

svet

sreda 24. april 2013.

BOM BA [KI NA PAD NA FRAN CU SKU AM BA SA DU U TRI PO LI JU

Po vre |e ni dva ~u va ra i jed na li bij ska de voj ~i ca TRI PO LI: Francuska ambasada u Tripoliju napadnuta je ju~e u jutro automobilom-bombom, pri ~emu su povre|ena dva ~uvara i jedna libijska devoj~ica, a odgovornost za napad jo{ niko nije preuzeo, dok libijske vlasti smatraju da je re~ o teroristi~kom ~inu. „Izveden je napad na ambasadu. Mislimo da je re~ o automobilu natovarenom eksplozivom. Pri~iwena je velika materijalna {teta i dva ~uvara su povre|ena”, izjavio je slu`benik ambasade Francuske u Tripoliju za agenciju Rojters. Kako prenosi agencija Frans pres, pozivaju}i se na izvore u ambasadi, jedan od ~uvara zadobio je te{ke povrede. Libijski bezbednosni izvor je potvrdio da je ispred ambasade eksplodirao automobilbomba, prenosi francuska {tampa. Po re~ima dopisnika agencije Frans pres sa lica mesta, zgrada ambasade, koja je sme{tena u dvospratnoj vili na uglu stambene ~etvrti Gargare{, znatno je o{te}ena, jedan deo ograde je uni{ten, a dva vozila koja su bila parkirana ispred ambasade su izgorela. Usled jake eksplozije, koja je odjeknula jutros oko sedam sati po lokalnom vremenu, dve vile preko puta ambasade su pretr-

Eks plo zi ja u Mo skvi MO SKVA: U glavnoj moskovskoj ulici Novi Arbat odjeknula eksplozija. Iz Ministarstva za vanredne situacije re~eno da je eksplodirao kontejner s hemikalijama. Agencije prenose da su tom prilikom povre|ena dva radnika koja su rukovala te~nim hlorom u metalnom kontejneru. Oni su sa opekotinama prevezeni u bolnicu. Portparol Ministarstva za vanredne situacije je demantovao prvobitno izve{tavawe medija da je u Moskvi eksplodirala bomba. Iz tog ministarstva je re~eno i da nema opasnosti od novih eksplozija i po `ivotnu okolinu. Eksplozija se desila na jednoj od glavnih avenija koja je popularno turisti~ko mesto. Policija je zatvorila taj deo grada i vr{i uvi|aj.

pre ~etiri meseca. Demonstranti zahtevaju ostavku {iitskog premijera Nurija al-Malikija, kao i boqe opho|ewe vlasti prema sunitskoj zajednici. Nasiqe je izbilo rano ju~e ujutro, kada su pripadnici snaga bezbednosti upali u podru~je blizu grada Haviya, gde se demonstranti okupqaju od januara, rekao je jedan vojni zvani~nik, isti~u}i da je u sukobima poginulo 27 qudi, a da je 70 osoba raweno, javila je agencija Frans pres. Vojni zvani~nici isti~u da je wihova akcija bila usmerena na sunitske ekstremiste i da su snage bezbednosti zapucale tek possto je na wih otvorena vatra, dok demonstranti tvrde da je sukobe izazvala vojska.

[pi ju ni rao za Ru se

Ambasada posle ju~era{we eksplozije

pele zna~ajna o{te}ewa, a izlog jedne trgovinske radwe 200 metara daqe je razbijen. Francuski ministar spoqnih poslova Loran Fabijus rekao je da Francuska najo{trije osu|uje napad na svoju ambasadu. On je rekao da }e, u saradwi sa libijskim vlastima, dr`avne slu`be u~initi sve kako bi se rasvetlile okolnosti ovog „gnusnog ~ina” i kako bi se napada~i brzo identifikovali. Libijske

vlasti tako|e su osudile napad i ocenile da je re~ o teroristi~kom aktu. „O{tro osu|ujemo ovaj napad koji smatramo teroristi~kim aktom protiv dr`ave koja je Libiji pru`ila podr{ku tokom revolucije”, rekao je agenciji Frans pres ministar spoqnih poslova Libije Mohamed Abdel Aziz. On je rekao da }e biti formirana libijsko-francuska ko-

misija koja }e istraìti sve aspekte ju~era{weg napada. Otkako je otpo~eo intervenciju u Maliju u januaru, Pariz je na ni{anu brojnih islamisti~kih pretwi. Krajem januara, Francuska i nekoliko drugih zapadnih zemaqa zatraìle su od svojih dràvqana da napuste Bengazi posle pretwi odmazdom zbog francuske ofanzive protiv narouànih islamista u Maliju.

NA \E NI MO GU ]I TRA GO VI ATOM SKE PRO BE U SE VER NOJ KO RE JI

Nu kle ar ni ma te ri jal jo{ uvek enig ma BE^: Registrovani su radioaktivni gasovi koji bi mogli poticati od februarske nuklearne probe Severne Koreje, saop{tilo je ju~e telo za nadgle da we ra di o ak tiv no sti u svetu, {to bi moglo pru`iti vi{e informacija o samoj eksploziji. Me|utim, o~itavawe od 9. aprila, skoro dva meseca nakon {to je Pjongjang izvr{io tre}u podzemnu nuklearnu probu, nije dalo odgovor da li se radi o bombi s puwewem plutonijumom ili oboga}enim uranijumom. Vreme koje je proteklo pre nego {to su registrovani takozvani plemeniti gasovi u~inilo je da je veoma te{ko da se napravi razlika izme|u fisionog materijala, rekla je Anika Tunborg predstavnica Organizacije ugovora za seobuhvatnu za bra nu nu kle an rih pro ba (CTBTO), a preneo Rojters. Ve-

UKRATKO

Nuklearna proba Severne Koreje

ruje se da je izolovana azijska dràva isprobala plutonijumsku bombu kao i u predhodna dva slu~aja 2006. i 2009. Upotre ba obo ga }e nog ura ni ju ma podigla bi me|unarodnu uzbunu jer bi u tom slu~aju Pjongjang bio u stawu da zna~ajno pove}a svoj nuklearni arsenal i proizvede mawu bombu koja moè da se postavi na balisti~ke rakete. Tre}a nuklearna proba Pjongjanga zabeleèna je prakti~no istog ~asa u stanicama za pra}ewe {irom sveta. Me|utim, nisu prona|eni radioaktivni tragovi na osnovu kojih bi mogao da se donese zakqu~aak o vrsti nuklearnog materijala. Centar za nadgledwe sa sedi{tem u Be~u saop{tio je sredinom marta da je malo verovatno da }e bilo kakav radioaktivni trag biti prona|en. Me|utim, u ju~era{wem saop{tewu se kaè da su radioak-

tivni plemeniti gasovi detektovani pre dve nedeqe u Takasaki u Japanu, oko 1.000 kilome ta ra od me sta pod zem ne eksplozije. Niì nivo radioaktivnosti zabeleèn je i u stanici u Usurisysku u Rusiji. Identifikovana su dva radioaktivna izotopa ksenona, ksenon-131m i ksenon-133, koji pruàju pouzdanu informaciju o prirodi nuklearnog izvora, kaè se u saop{tewu. Velika koli~ina gasa ksenona proizvodi se u fisiji, bilo kao nuklearna reakcija koja se javqa u eksplozijama nuklearnog oru`ja ili u reaktorima. CTBTO je saop{tila da su oni uvereni da je mesto za nuklearne probe u Svernoj Koreji me|u mogu}im izvorima otkrivenog ksenona u regionu. Ali oni nisu mogli da „potpuno iskqu~e” da radioaktivni tragovi poti~u i s nekog drugog mesta.

HAG: Holandski sud osudio na 12 godina zatvora biv{eg slu`benika Ministarstva spoqnih poslova zbog {pijunirawa i dostavqawa poverqivih vojnih dokumenata Rusiji. Me|u dokumentima su i oni vezani za aktivnosti NATO na Kosovu i Avganistanu. „Sud smatra da su izvedeni dokazi da je dostavqao poverqiv materijal Ruskoj Federaciji na zahtev ruske obave{tajne slu`be SVR”, navedeno je u saop{tewu suda. Sud isti~e da je 61-godi{wi Holan|anin, za koga je navedeno samo da se zove Rejmond P, „naru{io i ugrozio interese Holandije i wenih saveznika”. Me|u materijalom koji je dostavqao Moskvi nalaze se prete`no politi~ka i vojna dokumenta NATO i Evropske unije, ukqu~uju}i i ona koja se ti~u situacije u Libiji, posmatra~ke misije EU u Gruziji i misije na Kosovu i Avganistanu. „On je delovao iskqu~ivo u skladu da svojim li~nim finansijskim interesima kako bi platio svoje dugove i imao ‘odre|eni’ stil `ivota”, obrazlo`io je sud, a prenosi AFP. Po dokazima suda Holan|anin je za svoje spijunske aktivnosti sebi pribavio korist od 72. 200 evra u periodu od januara 2009. do avgusta 2011. godine.

Po gi nu lo 50 qu di BAG DAD: U me|uetni~kom nasiqu {irom Iraka ju~e je poginulo skoro 50 qudi, 40 u sukobima antire`imskih demonstranata i snaga bezbednosti u provinciji Kirkuk, na severu zemqe, i najmawe sedmoro u bomba{kim napadima u ju`nom delu Bagdada. Sukobi u Kirkuku predstavqaju najsmrtonosnije nasiqe od po~etka protesta u sunitskim oblastima zemqe

Nakon toga, usledili su osvetni~ki napadi naoru`anih grupa na vojsku, u kojima je ubijeno 13 boraca. U istom danu u ju`nom delu Bagdada poginulo je jo{ najmawe sedmoro qudi u eksploziji dve bombe postavqene pored puta, ~ija su meta bili sunitski vernici koji su se vra}ali iz yamije. (Ta njug)

Le ga li zo va ni gej bra ko vi PA RIZ: Francuska je ju~e postala 14. zemqa u svetu koja je legalizovala sklapawe istopolnih brakova, possto je parlament usvojio zakon kojim se osobama istog pola dozvoqava da se ven~avaju i usvajaju decu. Poslanici doweg doma francuskog parlamenta, gde socijalisti predsednika Fransoa Olanda imaju apsolutnu ve}inu, usvojili su nacrt zakona sa 331 glasom „za” i 225 „protiv”, javio je Rojters. AP navodi da je francuska ministarka pravde Kristijan Tobira saop{tila da bi prvi istopolni brak mogao da bude sklopqen ve} u junu. Predlog zakona koji je usvojio parlament zvani~no }e postati zakon kada ga potpi{e predsednik i kada bude objavqen u „Slu`benom glasniku.” Opozicija se nada da }e odlo`iti taj korak tako {to |e osporiti tu meru na Ustavnom sudu, ali vlada veruje da }e sud `albu odbaciti. Holandija je 2001. postala prva zemqa u svetu koja je legalizovala istopolne brakove, a od tada su to u~inile Belgija, [panija, Kanada, Ju`noafri~ka Republika, Norve{ka, [vedska, Portugalija, Island, Argentina, Danska, Urugvaj i Novi Zeland.

PETA STRANA SVETA

Peva~ Mi{o Kova~ svedo~io na su|ewu Ivi Sanaderu ZAGREB: Peva~ Mi{o Kova~ negirao je, u nastavku su|ewa biv{em premijeru i predsedniku Hrvatske demokratske zajednice Ivi Sanaderu u slu~aju „Fimi-medija”, da je dobijao novac od biv{eg strana~kog blagajnika i {efa carine Mladena Bari{i}a iz crnog fonda HDZ. Kova~ je na zagreba~ki @upanijski sud do{ao kao svedok odbrane i to posle tre}eg poziva. Prethodna dva puta opravdao se bole{}u. Vidqivo naru{enog zdravqa, potvrdio je da je nastupao za HDZ u predizbornoj kampawi 2007. godine, za {ta ima ugovor, koji je predo~io sudu. On je, me|utim, odbacio tvrdwe suoptu`enog u slu~aju „Fimi-medija” Mladena Bari{i}a da mu je, zajedno sa jo{ nekim peva~ima, novac ispla}en na ruke iz crnog strana~kog fonda. Kova~ je rekao da je za HDZ pe-

Mi{o Kova~ ju~e u sudnici

vao zbog svog pokojnog sina Edija, koji je nastradao 1992, jer je on bio ~lan HDZ-a od 1990. godine. U konfuznom iskazu Kova~ je naveo da nikad nije pristao da

peva u Srbiji, iako su mu nudili 300.000 evra, kao i da je prodao 200 miliona plo~a i da ga „niko ne}e skinuti jo{ 300 godina”. Na izlasku iz sudnice Kova~ se

okrenuo prema optuènom Sanaderu i upitao ga: „Jesi li zadovoqan, predsedni~e?”, na {ta mu je Sanader odgovorio da jeste. Na sudu u Zagrebu svedo~io je i predsednik HDZ 1990. iz BiH Boò Qubi}, koji je tako|e negirao tvrdwe da je od Bari{i}a primio 1,2 miliona kuna iz crnog fonda HDZ-a. U najve}oj korupcijskoj aferi u hrvatskoj politici, biv{i premijer i {ef HDZ-a Ivo Sanader i HDZ, kao prva politi~ka stranka koja se tereti za korupciju, optuèni su da su zajedno sa jo{ devet fizi~kih i pravnih lica iz dràvnih firmi i institucija od 2003. do 2009. izvukli oko 10 miliona evra preko marketin{ke agencije „Fimi-medija”. Prema tvrdwama tuìla{tva, deo tog novca je zavr{io u „crnom fondu” HDZ-a, a deo kod Sanadera.

LI^NOSTI YON KERI Ameri~ki dràvni sekretar Yon Keri zatraìo je od saveznika u NATO-u da pove}aju pomo} sirijskoj opoziciji kako bi se reìm Ba{ara al Asada povukao s vlasti. Keri je na svom prvom sastanku Severnoatlantskog saveta kao {ef Stejt departmenta rekao da ameri~ke vlasti „razmatraju svaku opciju koja bi mogla da okon~a nasiqe i predvodi politi~ku tranziciju”.

YOHAR CARNAJEV Yohar Carnajev, osumwi~en za bomba{ki napad na maratonu u Bostonu, optu`io je svog ubijenog brata da je organizovao napad i odbacio povezanost sa me|unarodnim teroristi~kim organizacijama. Neimenovan izvor iz istrage rekao je da preliminarni razgovori sa osumwi~enim ukazuju na to da su bra}a bila radikalni yihadisti.

FANG FENGHUI [ef kineskog general{taba general Fang Fenghui rekao je da je ~etvrta nuklearna proba Severne Koreje mogu}a i da to nagla{ava potrebu za novim razgovorima izme|u Pjongjanga i zemaqa regiona.. Peking preferira da se obnove pregovori o denuklearizaciji Korejskog poluostrva u kojima su u~estvovale dve Koreje, Kina, Rusija, Japan i SAD.

kultura INTERVJU

sreda 24. april 2013.

NE MA WA RA DU LO VI], VI O LI NI STA

Pijanista Da Sol Kim sa Voj vo |an skim sim fo nij skim or ke strom

SI NO] PO ^E LE 33. NO VO SAD SKE MU ZI^ KE SVE ^A NO STI

Bo gat stvo do brog zvu ka

Kon cer tom Voj vo |an skog sim fo nij skog or ke stra, pod di ri gent skim vo| stvom Be ri sla va Sken de ro vi }a, i pi ja ni ste Da Sol Ki ma iz Ju `ne Ko re je, si no} su u Si na go gi otvo re ne 33. No vo sad ske mu zi~ ke sve ~a no sti (No mus), ko je }e do 29. apri la qu bi te qi ma umet ni~ ke mu zi ke po nu di ti de vet kon ce ra ta i mu zi ku re ne san se, ba ro ka, ra ne i po zne ro man ti ke, kom po zi ci je iz 20. ve ka, kao i yez i et no. Bo gat stvo do brog zvu ka upot pu ni }e i vi {e pre mi jer nih iz vo |e wa de la Vag ne ra, Brit na, Sme ta ne... No mus je, u ime po kro vi te qa Gra da No vog Sa da, otvo rio gra do na ~el nik Mi lo{ Vu ~e vi}. Na kon to ga “sim fo ni ~a ri” su pre mi jer no iz ve li svi tu “Pr sten” bez re ~i Ri har da Vag ne ra /Lo -

ri na Ma ze la, ko ju ~i ne in stru men tal ni de lo vi iz ~u ve ne oper ske te tra lo gi je “Pr sten Ni be lun ga”. Uz prat wu ovog or ke stra, pi ja ni sta Da Sol Kim je si no} iz veo Li stov kon cert za kla vir i or ke star br.1 u Es – du ru. Na red nih da na na No mu su }e na stu pi ti vo kal ni sa stav “Kings sin ger si”, kao i Brod ski kvar tet iz Ve li ke Bri ta ni je, vi o li ni sta Ne ma wa Ra du lo vi} sa sa sta vom “\a vo qi tri ler”, pi ja nist ki wa Ma ri ja @o ao Pi re{ i Ba zel ski ka mer ni or ke star, Be o grad ska fil har mo ni ja, No vo sad sko po zo ri {te/ Uj vi de ki sin haz sa mju zi klom “Pri ~a sa za pad ne stra ne”, Trio poq skog pi ja ni ste An d`e ja Ja go |in skog, i pe va ~i ca Ami ra Me du wa nin. N.P-j.

NA GRA DA „TRA DI CI JA AVAN GAR DE” URU ^E NA RE DI TE QU AN DRA [U UR BA NU

Sa vre me na umet nost opet na mar gi na ma

- Kul tu ra sva ka ko pra ti si tu a ci ju u ze mqi i ni je ni ka kvo no vo ot kri }e ako ka è mo da ona da nas ta vo ri – po ru ~io je prek si no} po kra jin ski se kre tar za kul tu ru i jav no in for mi sa we Sla vi {a Gru ji} na tri bi ni pod na zi vom “Stru ga we kul tu re”, odr à noj u Po zo ri {nom klu bu “Ze le no zvo no” u Zre wa ni nu. Gru ji} je ka zao da mo ra mo ima ti na umu va `nu ~i we ni cu, a to je da kul tu ra pro iz i la zi iz na ro da. - Ve} kod de ce mo ra se raz vi ja ti ose }aj pre ma kul tu ri, a u ne kim ze mqa ma ~ak po sto ji na stav ni pred met ko ji se ta ko zo ve – do dao je Gru ji} ko ji je ovom pri li kom po zo ri {nom re di te qu An dra {u Ur ba nu iz Su bo ti ce uru ~io na gra du “Tra di ci ja avan gar de” za do pri nos avan gard nom sva ra la {tvu u umet no sti, ko ju pr vi put ove go di ne do de qu je Fond “Vu ji ca Re {in Tu ci} i Vo ji slav De spo tov”. Fond su osno va li zre wa nin ska Grad ska na rod na bi bli o te ka “@ar ko Zre wa nin” i po kret “No vi op ti mi zam” u znak se }a wa na dvo ji cu is tak nu tih neo a van gard nih kwi èv ni ka i umet ni ka ~i ja ime na Fond no si. Za hva qu ju }i se na na gra di, Ur ban je ka zao da kod nas u po sled we vre me po sto ji opa snost da se avan gard ne stva ri, od no -

sno sa vre me na umet nost, opet na |e na mar gi ni na ma, bez ob zi ra {to su zna ~aj ne po ma ke u po zo ri {tu i u umet no sti uop {te, na ~i ni li qu di ko ji su sme li da bu du avan gard ni. Je dan od ~la no va ì ri ja za na gra du “Tra di ci ja avan gar de” Bra ni slav Gru ba~ ki, kul tur ni ak ti vi sta i pro du cent, oce nio je prek si no} da je svi ma ja sno da su kul tu ra i qu di ko ji se wo me ba ve u pro ble mu. - Kao ne ko ko se van jav nih usta no va ti me ba vi ve} 22 go di ne, mo gu da ka èm da ni ka da ni je bi lo te è. Po sti }i ne ke stan dar de i za dr à ti ih da nas je Si zi fov po sao. Pro sto je ne mo gu }e u jed noj ozbiq noj pro duk ci ji odr à ti i kva li tet i sam kvan ti tet – is ta kao je Gru ba~ ki. Na tri bi ni su, ta ko |e, go vo ri li kwi èv nik i di rek tor Za vo da za kul tu ru Voj vo di ne Vla di mir Ko picl, di rek tor KC Grad De jan Ubo vi}, di rek tor ka Kul tur nog cen tra Be o gra da Mia Da vid i pro fe sor ka Fa kul te ta dram skih umet no sti u Be o gra du Mi le na Dra gi }e vi} [e {i}. Mo de ra to ri tri bi ne bi li su di rek tor i glav ni ured nik ~a so pi sa za sa vre me nu kul tu ru Voj vo di ne “No va mi sao” Mir ko Se bi} i po zo ri {na re di teq ka Je le na Bo ga vac. @. Balaban

We go vi na stu pi ras pro da ti su me se ci ma una pred, a ve} mu je dup ke pun i pla ner za sle de }u se zo nu. Kod we ga su bun tov ni~ ki iz gled i vir tu o znost s ko jom iz vo di de la od ba ro ka do kom po zi to ra da na {wi ce – u sa vr {e noj ha ro mo ni ji. Pri zna je da na sce ni ne kon tro li {e ni ener gi ju ni stil mu zi ci ra wa ve} da sve za vi si od tre nut ne in spi ra ci je. U okvi ru No vo sad skih mu zi~ kih sve ~a no sti, sa svo jim an sam blom „\a vo qi tri ler” ve ~e ras je u Srp skom na rod nom po zo ri {tu i svi ra }e kom po zi ci je Mo car ta, Ba ha, Sa ra sa tea, [o so na i Alek san dra Se dla ra. On je Ne ma wa Ra du lo vi} – „ve {tac na vi o li ni”... – No vi na ri i kri ti ~a ri uvek mo ra ju da ti za le pe eti ke tu, ali ako je wi ma in te re sant no da me zo vu „ve {tac...”, me ni ne sme ta uop {te, ~ak mi ne ka da bu de i in te re sant no (smeh). Ali sam uvek se be pred sta vqam kao Ne ma wu Ra du lo vi }a. âk ne vo lim da ka èm ni da sam vi o li ni sta, mu zi ~ar, umet nik... jer mi slim da }u se kao umet nik do kra ja ì vo ta tra ì ti. l Ka ko je za be le ìo je dan od po me nu tih kri ti ~a ra, „\a vo qi tri ler” li ~i na rok bend ka kav bi na pra vio Pa ga ni ni? Da li je to i bio na um, ili se to kom vre me na i kon ce ra ta kon cept raz vi jao u tom prav cu? – Na {a ide ja je od sa mog po ~et ka bi la da pri bli ì mo umet ni~ ku mu zi ku {i roj pu bli ci jer smo sve sni to ga da kla si ku pra te u ve }i ni oni ne {to sta ri ji, kao i da sa mi kon cer ti ni su to li ko me dij ski pro pra }e ni kao, re ci mo, na stu pi rok zve zda. I sto ga nam je pa lo na pa met da tu usta qe nu {e mu pro ba mo ma lo da pro me ni mo i re zul tat je ova ma la po ro di ca ko ja svi ra kom po zi ci je na svoj, po ma lo raz ba ru {en na ~in. A s ob zi rom na to da svi vo li mo i rok i dru ge mu zi~ ke àn ro ve, è le li smo da ta kve na {e aran `ma ne pra ti i ma lo opu {te ni ji pri stup i na stup, pri ~e mu i mi i pu bli ka uì va mo u pot pu no sti. l Na stu pao si u Kar ne gi ho lu, pa pred 50.000 qu di na pla ì u Ro a ja nu, ali i u pa ri skom me trou. Da li se ipak ne {to

me wa u za vi sno sti od pu bli ke pred ko jom na stu pa{, od to ga da li je sa la pu na, da li su slu {a o ci po klo ni ci kla si ke ili su, pak, na kon cert do {li tek da bi bi li vi |e ni? – Sva ka pu bli ka za slu ù je da joj se u pot pu no sti dam to kom na stu pa. Ta ko je i kad svi ram sa „\a vo qim tri le rom” i kad svi ram sam. Jed no stav no, uop {te nam ni je bit no da li nas slu {a hi qa de qu di ili jed na je di na oso ba. l Ka da je mu zi ~ar da nas u No vom Sa du, su tra u Mo skvi a dva da na ka sni je u Pa ri zu, gde pro na la zi vre me za is tra ì va we par ti tu re, za pro na la è we pra vog pri stu pa de lu?

– Tru dim se da uvek za to odvo jim bar dva sa ta u to ku da na. Re ci mo, pro {le sed mi ce sam u 4 uju tru kre nuo za Te ne ri fe, sti gao sam u 8 uve ~e, i ipak sam ve `bao do 10. Ne è lim da iza |em na sce nu a da ni sam si gu ran. Mo gu da bu dem umo ran, ali ne i ne spre man. Ali, i ni je mi te {ko da ve `bam jer za i sta uì vam u mu zi ci, is tra ì va wu, umet ni~ kom stva ra la {tvu, bi lo pred pu bli kom ili za tvo ren u osam kva dra ta... l Da li ti se de {a va lo da pre slu {a{ sni mak svog kon cer ta i po mi sli{: ovo je tre ba lo druga~ije? – Oso ba sam ko ja uì va u tre nut ku. Svo je snim ke ne slu {am s po tre bom da tra ìm {ta je to mo glo bi ti dru ga ~i je. Za to {to se sva ki put i tru dim da bu de dru ga ~i je, pu {tam in tu i ci ju i in spi ra ci ju, pu bli ku, ras po lo è we, i mo je i mu zi ~a ra s ko ji ma sa ra |u jem, da ura de svo je. Ne mam po tre bu da tra ìm per fek ci ju ili sa vr {en stvo. Jer, ka da sam ba{ to me te ìo, pre ne ko li ko go di na, shva tio sam da mi uop {te ni je bi lo za ni mqi vo. l U ko joj je fa zi no vi CD „Aro und Pa ga ni ni”? I zna li se ve} sad {ta }e bi ti sle de }i dis ko graf ski iza zov? – U ma ju sni ma mo sdru gi deo, u ju lu tre }i. A po sle to ga – vi de }e mo. Ima ne kih ide ja, ali ni su za jav nost (smeh)... l Ako je re al nost ta kva da se sve ma we i ma we iz dva ja za kul tu ru, ima li mla di umet nik s ovih pro sto ra dru gu per spek ti vu do da na vre me spa ku je pin kle i upu ti se pre ko gra ni ce? – Ka da je o iz dva ja wu za kul tu ru re~, ni je su mor no sa mo u Sr bi ji ve} svu da. I ni je to ta ko od ju ~e. Ni ka da, za pra vo, umet ni ci ma ni su na ve li ko cve ta le ru è. Na rav no, mo ra da po sto ji ne ki mi ni mum, po {to va we ulo è nog ra da i tru da. Ali ma te ri jal na bla go det ipak ni je te meq umet no sti. Umet ni ci }e sto ga uvek bi ti sre} ni ji i ako ne ma ju pun nov ~a nik jer po sve }e ni su ono me {to za i sta iskre no vo le i da ju ne {to {to ne mo è da se tek ta ko ku pi i po tro {i. To je ne {to {to se de li... Miroslav Staji}

PRE MI JER NO U OKVI RU NOMUSA

Mju zikl „Pri ~a sa za pad ne stra ne” ^u ve ni mju zikl “Pri ~a sa za pad ne stra ne” Bern {tajn / Lo rents / Zond haj ma, u re `i ji Vik to ra Na |a, No vo sad sko po zo ri {te /Uj vi de ki sin haz iz ve {}e pre mi jer no u pe tak 26. apri la u okvi ru 33. No vo sad skih mu zi~ kih sve ~a no sti. Ve li ko za do voq stvo i ~ast {to po no vo sa ra |u ju sa No mu som ju ~e je u su sre tu sa no vi na ri ma u Grad skoj ku }i iz ra zi la uprav ni ca No vo sad skog po zo ri {ta Ka ta \ar ma ti, dok je Va wa Vu ~e no vi}, po mo} nik gra do na ~el ni ka Gra da No vog Sa da, ko ji je po kro vi teq ovog, ka ko je re kao, za si gur no naj zna ~aj ni jeg mu zi~ kog fe sti va la, iz ra zio za do voq stvo {to }e bi ti iz ve den ovaj mju zikl ko ji ima i {i ri dru {tve ni zna ~aj, jer go vo ri i o qu ba vi, ali i o po de la ma u dru {tvu. “Pri ~a sa za pad ne stra ne” za sno va na je na [ek spi ro voj pri ~i o tra gi~ noj qu ba vi iz me |u Ro mea i Ju li je, ov de su to To ni i Ma ri ja, ko ju kom pli ku ju su ko bi ra snog po re kla iz me |u ban di be lih “Yeto va” i “Aj ku la” la ti no a me ri~ kog po re kla. Raz li ke

me |u wi ho vim ka rak te ri ma is ti ~e i sa ma Bern {taj no va mu zi ka, kao i ples, jer, ka ko na vo di ko re o graf ki wa Il di ko La vro, ko ja ve} 12 go di na sa ra |u je sa No vo sad skim po zo ri {tem i sma tra da je spo sob no da se iz ra zi kroz sve mu zi~ ke `an ro ve ko ji mu se za da ju, kod “Yeto va” do mi ni ra yez mu zi ka, a kod “Aj ku la” sal sa, tan go i fla men ko. Ovu mu zi ku pi sao je Le o nard Bern {tajn ko ji je bio i di ri gent i kom po zi tor, je dan od naj bo qih mu zi ~a ra svog vre me na, is ta kao je re di teq Vik tor Na|, gost iz Ma |ar ske, ko me je ovo pe ta re `i ja u No vo sad skom po zo ri {tu. On je do dao da ovo po zo ri {te ni je mo glo bo qi ko mad da iza be re, iz ra ziv {i ve li ko za dvoq stvo {to ga pr vi put u svo joj ka ri je ri ra di upra vo ov de. Bi }e to vr lo kom plek sna i kva li tet na pred sta va, sma tra Na|, ko ja je pra vi iza zov i za po zo ri {te i za glum ce. U ovom mju zi klu, ko ji }e po red mu zi ke i ple sa, po re ~i ma Il di ko La vro bi ti bo gat i u vi zu el nom smi slu, za hva qu ju }i i

Po red mu zi ke i ple sa, pred sta va je i vi zu el no bo ga ta

sce no gra fi ji \er |a ^i ka, igra ju: I{tvan Ke re {i (To ni), Ago ta Si la |i (Ma ri ja), Da niel Hu sta, Edu ard Sa bo, Ar nold Pap, Emi na Elor,Ta ma{ Haj du, Ga bor Pon go, Zol tan [ir mer, Da niel Gom bo{, Ati la Ne met, Ati la

Gi ric, Ati la Ma |ar, Aron Ba la`, Sil via Kri `an, Ma te Ne si}, Ago ta Fe renc,Ti mea Le rinc, Me lin da Ja {kov, Zol tan De vai, Ro bert Ru to ni}, Ju dit La slo, Or so qa Cum bril i Eme {e Na |a bo wi. N. Pej~i}

OTVO RE NA IZ LO @BA U GA LE RI JI MA TI CE SRP SKE

Ita li jan ska re ne san sa i od je ci kod nas Iz lo `ba “Hu ma ni zam i re ne san sa u cen tral nim Ape ni ni ma. Pa ra le le” si no} otvo re na u Ga le ri ji Ma ti ce srp ske (GMS), na sta la je kao re zul tat za jed ni~ kog an ga `o va wa Te ri to ri jal nog pak ta cen tral nih Ape ni na (Ita li ja) i Ga le ri je Ma ti ce srp ske, s na me rom da pred sta vi vred no sti i do me te ita li jan ske re ne san se i we ne od je ke u srp skoj sre di ni. Auto ri iz lo `be i pra te }e pu bli ka ci je su di rek tor Te ri to ri jal nog pak ta cen tral nih Ape ni na Ili jas Ta si jas, uprav ni ca GMS Ti ja na Pal ko vqe vi} i po mo} ni ca uprav ni ka GMS Da ni e la Ko ro li ja Cr kve wa kov. Na otva ra wu su ovaj pro je kat pred sta vi li Ili jas Ta si jas i Ti ja na Pal ko vqe vi}, a go vo rio je i Fa bio de Ki ri ko, di rek tor Na ci -

Fo to: R. Hayi}

Fo to: F. Ba ki}

Ve {tac na vi o li ni

Po red eks po na ta sa Ape ni na iz lo `e ni su i oni s na {ih pro sto ra

o nal ne ga le ri je Um bri je u Pe ru |i i nad zor nik za isto rij ska, umet ni~ ka i et no an tro po lo {ka do bra Um bri je, kao i Sla vi {a Gru ji}, pot pred sed nik Vla de AP Voj vo di ne i po kra jin ski se kre tar za kul tu ru i jav no in for mi sa we, Vin }en co Do na to, ge ne ral ni di rek tor De part ma na za po li ti ku raz vo ja i eko nom sku ko he zi ju Mi ni star stva za eko nom ski raz voj Re pu bli ke Ita li je. Iz lo `bu su za jed no otvo ri li Vin }en co Do na to i Sla vi {a Gru ji}. Po red eks po na ta iz Ape ni na, obla sti ko ja ob u hva ta ~e ti ri re gi je se ver no cen tral ne Ita li je, iz lo `e ni su i oni s na {ih pro sto ra, ~i me se u kon tek stu pe ri o da hu ma ni zma i re ne san se, po vla ~e pa ra le le iz me |u wih. N. P-j.

sreda 24. april 2013.

VOJVODINA TRE ]U GO DI NU ZA RE DOM NA PO TE SU OD PLA VE RU @E DO VA GON ^AR DE

P~e le stradaju s komarcima

Am ba sa dor Ma |ar ske Oskar Niko vic u dru {tvu do ma }i na

AM BA SA DOR MA \AR SKE OTVO RIO „NE DE QU MA \AR SKE KUL TU RE”

Pri bli à va we du hov nog bo gat stva dvaju na ro da BE ÊJ: Stara srpska poslovica kaè „Ko peva zlo ne misli“, a na to dodajem da ko se bavi kulturom i prati de{avawa u ovoj oblasti stvarala{tva, koja je najboqi nosilac svih pozitivnih ciqeva u zbliàvawu na{ih naroda, je obostrana radost rekao je prilikom sve~anog otvarawa manifestacije „Nedeqa ma|arske kulture“ u Be~eju ambasador Ma|arske u Srbiji Oskar Nikovic u ~ijoj pratwi su bili prvi sekretar ambasade na{ih severnih suseda Peter Kapron~ai i ata{e za kulturu Klara Sent|er|i. Goste u sve~anoj sali Narodne biblioteke do~ekali su zvuci ma|arske muzike u izvo|ewu ovda{weg ansambla „Foku{“, a ispratili su specijaliteti ma|arske nacionalne kuhiwe u reìji restorana „Panorama“. U me|uvremenu su posetioci mogli da vide atraktivnu izlo`bu fotografija „Mostovi–istorija–Budimpe{ta“, koja prati vremensku distancu od

1848. do 1956. godine i koju je iz stru~nog ugla pribliìla arhitekta Andrea Govedarica. Goste i sve posetioce su, pored doma}ina direktorke Narodne biblioteke Be~ej Izabele [ormaz, pozdravili predsednik op{tine Be~ej mr Vuk Radojevi} i predsednik lokalnog parlamenta Peter Knezi. - Ovo je jo{ jedna potvrda multinacionalne vizije aktuelne lokalne vlasti, jer smo ve} odràli „Dane ruske i japan ske kul tu re“ i „Ne de qu francuskog filma“. Aktuelna manifestacija je usmerena ka nema|arskom ìvqu, kako bi {to boqe upoznali kulturu sugra|ana ma|arske nacionalnosti. Iskreno razmi{qamo da ovakve manifestacije postanu tra di ci o nal ne, ka ko bi smo svake godine ugostili prijateqe iz susedne Ma|arske u ciqu po boq {a wa du hov nog bo gat stva oba naroda - naglasio je mr Vuk Radojev}. V. Jan kov

APA TIN: P~elari koji svoje ko{nice drè na potezu od Plave ruè do Vagon ~arde uo~ili su, nakon avio-tretmana larvi komaraca, da su ispred ko{nica uginule p~ele. Re~ je o ukupno 281 dru{tvu, a prva {teta se procewuje na 20.000 evra. To je tre}u godinu zaredom kako apatinskim p~elarima ugibaju p~ele. Prvi put se to desilo pre dve godine, kada je {teta procewena na oko 100.000 evra i kada je VMA, gde su uginule p~ele odnete, utvrdilo prisustvo „piramifos - metila“ u konvcentraciji od 0,56 ng/gr.Drugi pomor p~ela je tako|e bio nakon avio-tretmana 11. aprila pro{le godine, a ove godine je prvi pomor prime}en 19. aprila, nakon letewa aviona. Izvo|a~ radova je bila, kao i svake godine MIVA firma iz In|ije, naru~ilac posla Pokrajinski sekretarijat za urbanizam, gra|evinarstvo i za{titu ìvotne sredine, a prema dopisu op{tinskoj komunalnoj inspekciji, radilo se o ekolo{kom preparatu „K-Stop“, koji je prema navodima nije {tetan za qude, ribe, ptice, p~ele. - Ovo je tre}a godina zaredom da posle avio tretmana larvi

P~e la ri ogor ~e ni ne bri gom

premali da selimo p~ele na uqanu repicu i bagrem. Niko nas nije obavestio da uklonimo ko{nice, a prskawe je izvedeno

U BA NOV CI MA I BE LE GI [U BO QI USLO VI ZA LE ^E WE

Otvo re ne adap ti ra ne am bu lan te

STA RA PA ZO VA: Zadovoqan onim {to je video u Starim Banovcima i Belegi{u, gde je prisustvovao otvarawu renoviranih ambulanti Doma Zdravqa “Dr Jovan Jovanovi} Zmaj”, dr-

Pre u re |e na am bu lan ta

`avni sekretar u Ministarstvu zdravqa Republike Srbije Milo{ Jevtovi} istakao je da gra|ani treba da budu ponosni na svoju lokalnu samoupravu, koja brine o wihovim potrebama i izrazio uverewe da }e, kako se razvija, Pazova postati grad koji }e dobiti jednog dana i bolnicu. Predsednik op{tine Stara Pazova \or|e Radinovi} je is-

takao da op{tinska vlast samo ispuwava obe}awa data u izbornoj kampawi, kada je najavila da }e popraviti uslove u zdravstvu, kao i {kolama i pred {kol skim usta no va ma i najavio da sada predstoje ulagawa u boqe uslove rada u DZ u Novoj i Staroj Pazovi. Sli~no je akcentirao i direktor Direkcije za izgradwu op{tine koja je bila investitor na adaptaciji ambulanti u ova dva podunavska naseqa staropazova~ke op{tine Nedeqko Kova~evi}. On je naglasio da su ova dva zdravstvena objekta, u Starim Banovcima i Belegi{u novo lice dobila posle ta~no 30 godina, od kada su izgra|eni. U Starim Banovcima detaqno je preure|en stari objekat za potrebe pedijatrijske slu`be, koji ima ambulante za bolesnu decu, za bebe, sobu za intervencije i ~ekaonicu, ure|eno je odeqewe ginekologije i apoteka, {to je sve ko{talo oko 10 miliona dinara. U Belegi{u je ~itav objekat zdravstvene ambulante dobio novo lice. Ura|ena je fasada, zamewena stolarija i kompletan enterijer ure|en na zadovoqstvo i {est zaposlenih i pacijenata, a sve to je ko{talo osam miliona dinara.Radove je izvodila firma “Resa -gradwa”. A. Ma li

Ugi nu le p~e le is pred ko {ni ce

komaraca, koje obavqa MIVA, na{e p~ele ugibaju. [teta je nemerqiva, kada se izra~una planirana dobit koje bi uginule p~ele dale. Upravo smo se pri-

oko 10 ~asova, ba{ kada su p~ele bile na ispa{i na medenoj vrbi - ka`e predsednik Dru{tvo p~elara „Dunav“ Apatin Rade Stevanovi}, podse}aju}i

da je pretpro{le godine {teta posle istog aviotretmana iste firme dotukla p~elare koji su imali {tetu od ~ak 100.000 evra. -P~elari bi sami morali platiti toksikolo{ku analizu, koja nije jeftina. Ovo je tre}i put da p~ele stradaju, te bi trebalo utvrditi ta~an uzrok pomora ka`e republi~ki veterinarski isnpektor Georg Gusman, koji je na licu mesta uzeo uzorke p~ela koji su poslati na VMA. U op{tinskoj komunalnoj inspekciji navode da su, dan uo~i avio tretmana, dobili obave{tewe od MIVA firme, da }e se izvr{iti avio tretman larvi komaraca na teritoriji svih 45 op{tina u Vojvodini. - U dopisu se navodi da je re~ o visoko selektivnom ekolo{kom preparatu „K-Stop“ koji je bezopasan za qude, ptice, ribe, p~ele... Bioekolo{ki centar u Zrewaninu je proizvo|a~ preparata, a naru~ilac posla Pokrajina. Kada op{tina tretira odrasle forme komaraca hemijskim sredstvima, p~elari se upozore pet dana ranije, da svoje ko{nice uklone na bezbedna mesta od

teritorije prskawa - navodi na~elnik op{tinske inspekcije Nikola Mar~eta, dodaju}i da prilikom op{tinskih akcija nikada nije do{lo do pomora p~ela. Biolog Ivana Ga{i} - Grbi} iz MIVA firme kaè da je istog dana tretirano podru~je Sombora, Ba~a i Oyaka, ali da se u tim mestima p~elari nisu àlili. - @ao mi je p~elara u Apatinu, ali odgovrno tvrdim da preparat deluje samo za larve komaraca i bezopasan za ostali ìvi svet. Apatin je tretiran na 350 hekatra, a izolovano podru~je gde su stradale p~ele je daleko mawe. Trebalo bi utvrditi da li su poqoprivrednici imali neke aktivnosti na tom podru~ju smatra Ga{i}eva, dodaju}i da Pokrajinski sekretarijat godinama bez primedbi naru~jue posao od wihove firme. Apatinski p~elari su ogor~eni i ne veruju da je re~ o bezopasnom preparatu, odnosno traè da se kona~no utvrdi {ta je uzrok trovawu p~ela tri godine uzastopno, zbog ~ega je p~erastvo na ovom podru~ju postalo sve teè odrìvo. J. Prel ~ec

ME \U NA ROD NA AK CI JA DO BRO VOQ NOG DA VA WA KR VI

Radi hu ma no sti do{li izdaleka

Krv da lo 88 da va la ca

KU K U J EV C I: U Ku ku jev ci ma, selu {idske op{tine, nedavno je odràna me|unarodna ak ci ja do bro voq nog da va wa krvi. Kako je rekao zamenik Udruèwa èlezni~ara Srbije „@e le zni ~ar“ i pred sed nik pododbora dobrovoqnih davalaca krvi u [idu Rade Cvjetkovi}, na akciju je do{lo oko 150 qidi iz Ni{a, Uìca, Vaqeva, Jagodine, ]uprije, Lapova, Beograda, Zrewanina, Subotice, [apca i [ida. Me |u na rod ni ka rak ter ak ciji dali su dobrovoqni davaoci iz Hrvatske, do{lo ih {esto ro, za tim iz Re pu bli ke Srpske odakle je do{lo osmoro, po jedan davalac do{ao je iz Makedonije i daleke Ameri-

Sti gli s ra znih stra na

ke. Krv je od 92 prijavqene osobe za VMA dalo 88, a na ovu akciju do{ao je i predstavnik Centra za transplataciju organa, tako da je 13 dobrovoqnih davalaca, osim {to je dalo krv, potpisalo i donorske kartice. Major s Instituta za transfuzologiju i hemobiologiju na VMA dr Miodrag Joci} zahvalio se doma}inima na gostoprimstvu i upoznao ih sa radom ove ustanove. On je kazao da se na VMA le~i 70 odsto civila, te da }e im prikupqene jedinice krvi i te kako zna~iti. Savan Brajenovi} do{ao je iz Arizone da poseti rodni kraj i obi|e porodicu. ^uo je za ovu akciju pa se i pridru`io, jer ka-

ko kaè, do sada je 15 puta dao krv ^lan operativne slu`be èlezni~ara Makedonije i dobrovoq ni da va lac kr vi Dra gan Spasovski kaè da ve} tre}u godinu dobro sara|uje sa èlezni~arima Beograda. On uredno dolazi na ove akcije iako ìvi 500 kilometara daqe. Zoran Mar{i} iz Hrvatske zaposlen kao otpravnik vozova u Zagrebu isti~e dobru trogodi{wu saradwu sa èlezni~arima iz Beograda. Kaè da je dosada dao 20 puta krv. U Srbiju dozali drugi put. On isti~e da }e ove posete jedni drugim pre}i u tradiciju. Gordana Stankovi} iz Ugqevika stigla je sagrupom od

osam do bro voq nih da va la ca krvi. Ona je zadovoqna {to sara|uje sa ovom me|unarodnom akcijom i dodaje da }e saradwu nastaviti i daqe. Kako je rekao predsednik Mesne zajednice Kukujevci Miroslav Stoj}evi}, bez dvoumqewa je pristao da se odrì ova akcija u selu. -Mi imamo posebne prostorije za va|ewe krvi, a isto tako i salu za ru~avawe gde smo ugostili na{e davaoce. Hteo sam da dokaèmo svetu da jedno selo moè pruìti prili~no dobre uslove za ovakvu akciju me|unarodnog tipa i u tome sam, nadam se, uspeo - rekao je Stoj}evi}. D. Sa vi ~in

vojvodina ReKlaMaMa NaDoKNa\uJu TRo[Kove vo@We aMBulaNTNIM KolIMa

Za pacijente prevoz besplatan SoMBoR: Ju ~e je u Som bo ru pro mo vi san pro je kat bes plat nog am bu lant nog pre vo za, ko ji je u or ga ni za ci ji fir me „Mo bi liti MGB“ za ì veo pre ne ko li ko me se ci. Su {ti na ovog pro jek ta je ustu pa we na bes plat no ko ri {te we lo kal nim sa mo u pra va ma, udru è wi ma gra |a na i prav nim li ci ma vo zi la opre mqe nih za po tre be pre vo za oso ba sa ogra ni ~e nim mo to ri~ kim spo sob no sti ma, {to se omo gu }a va sti mu la ci jom dru {tve nih ak tiv no sti u lo kal noj za jed ni ci pred u zet ni ka i pri vre de u ce li ni. U prak si, ko ja se u Som bo ru po ka za la iz u zet no uspe {nom, to iz gle da ta ko da pri vred ni ci i fir me ko ri ste spo qa {nost am bu lant nog vo zi la, opre mqe nog i lift-plat for mom, za po sta vqa we svo jih re kla ma, ~i me se na mi ~u sred stva za na bav ku i odr à va we ovog vo zi la. - Re a li za ci ju ovog pro jek ta po ~e li smo jo{ pro {le go di ne, da bi smo u sep tem bru pot pi sa li ugo vor sa Gra dom Som bo rom, a u de cem bru i sa Op {tom bol ni com „Dr Ra di vo je Si mo no vi}“, ko ja naj vi {e i ko ri sti ovo vo zi lo - po ja snio je Ne boj {a Gla di} iz „Mo bi liti MGB“. Pre ma we go vim re ~i ma, za ne ko li ko pret hod nih me se ci,

sreda 24. april 2013.

FaBRIKa voDe u ZReWaNINu

produèn rok za garanciju ZReWaNIN: Sa pred stav ni ci ma ne ma~ ke kom pa ni je “Va ser teh nik” po stig nut je do go vor o pro du è wu ro ka za obez be |e we ga ran ci je za iz grad wu fa bri ke vo de u Zre wa ni nu, potvr dio je no vi na ri ma zre wanin ski gra do na ~el nik Ivan Bo {wak. - Vla da Re pu bli ke Sr bi je ni je od go vo ri la do 18. apri la na zah tev Skup {ti ne gra da Zre wa ni na za odo bre we ga ran ci je na kre dit za iz grad wu fa bri ke u iz no su od oko 25,6 mi li o na evra, {to je, pre ma pr vo bit no pot pi sa nom ugo vo ru, bio po sled wi rok. Za to smo se s in ve sti to rom do go vo ri li da se taj rok pro du ì za jo{ 90 da na – pre ci zi rao je Bo {wak. Gra do na ~el nik je ka zao da }e ban kar ska ga ran ci ja bi ti tra è -

na od stra nih fon do va i in sti tu ci i ja, za {ta po sto ji in te re so va we i kom pa ni je “Va ser teh nik” i in ve sti ci o nih fon do va. V. d. di rek to ra JKP “Vo do vod i ka na li za ci ja” Bo jan Pu ti} ra ni je je re kao da 18. april ni je “Dan D” i da je u pi ta wu da tum de fi ni san ugo vo rom ko ji su apri la pro {le go di ne pot pi sa li pred stav ni ci ov da {weg jav nog pred u- ze }a i ne ma~ ke kom pa ni je “Va ser teh nik”. Pu ti} pre ci zi ra da se u tom ugo vo ru spo mi we dr `av na, po kra jin ska ili ne ka dru ga ga ran ci ja, za do vo qa va ju }a za obe stra ne. Ga ran ci je su neo p hod ne jer, ka ko je ugo vo rom i pred vi |e no, iz grad wa po stro je wa fi nan si ra se sred stvi ma iz vo |a ~a, od no sno “Va ser teh ni ka”. @. B.

pRIvoDI Se KRaJu velIKa INveSTICIJa

Promocija sanitetskog vozila s platformom

pre ko 200 Som bo ra ca i Som bor ki je ko ri sti lo uslu ge ovog vo zi la, a na osno vu do bre som bor ske prak se, ve} sa da su u pre go vo ri ma i sa dru gim voj vo |an skim lo kal nim sa mo u pra va ma, ka ko bi se pro je kat im ple men ti rao i u tim sre di na ma, ma da su pla no vi da le ko ve }i. - Se bi smo po sta vi li za da tak da pro je kat re a li zu je mo u

svim gra do vi ma i op {ti na ma Sr bi je, a u sle de }im ne de qa ma o~e ku je mo ko na~ ne do go vo re sa lo kal nim sa mo u pra va ma i pri vred ni ci ma u Vr ba su, Sen ti i Be ~e ju - na ja vio je Gla di}, is ta kav {i da je ovaj neo bi ~an pro je kat ko ji tre ba da omo gu }i svim gra |a ni ma isti kva li tet zdrav stve ne za {ti te na i {ao i na ve li ku po dr {ku „Del ta fon -

da ci je“ ko ja je omo gu }i la na bav ku pr vog vo zi la. Pro mo ci ji bes plat nog am bu lat nog pre vo za, ina ~e odr `a noj na som bor skoj glav noj Uli ci Kra qa Pe tra, pri su stvo va li su i pred stav ni ci gra da za me nik gra do na ~el ni ka Va sa Re li} i ~lan Grad skog ve }a za du `en za so ci ja lu Dra gan Ne na dov. M. Miqenovi}

@enski {trand i leti i zimi

u oYaCIMa poTpISaN uGovoR o DuGoRo^NoJ SaRaDWI

Tambura se vra}a u Derowe oYaCI: Na kon go di nu da na pa u ze, ugled ni tam bu ra {ki fe sti val se vra }a u se lo sa naj vi {e tam bu ra {kih ban di - De ro we. U pro sto ri ja ma Sport sko-po slov nog cen tra u Oyaci ma pot pi san je

pri su stvo vao je i po mo} nik Po kra jin skog se kre ta ra za me |u re gi o nal nu sa rad wu i lo kal nu sa mo u pra vu Alek san dar Ra do wi}. Skup {ti na op {ti ne Oyaci je buyetom opre de li la 10 mi li o na

se odr `a va, fe sti val po stao za {tit ni znak De ro wa i Oyaka. Ve ru je mo da }e nam se no vac ko ji smo ulo `i li u ma ni fe sta ci ju vi {e stru ko vra ti ti kroz bo ga ti ju tu ri sti~ ku po nu du op {ti ne

Pro to kol o du go ro~ noj sa rad wi a svoj pot pis su sta vi li u ime SO Oyaci Mi lo{ Pej ~i}, RRA „Ba~ ka“, di rek tor Sr |an Ve zmar i di rek tor „Tam bu ri ca fe sta“Jo van Pej ~i}. Pot pi si va wu Pro to ko la

di na ra za ovu zna ~aj nu ma ni fe sta ci ju. - Ulo `i li smo mno go tru da da fe sti val vra ti mo u na {u op {ti nu, po {to je za pred hod nih ne ko li ko go di na, od ka da je po ~eo da

Oyaci - re kao je Mi lo{ Pej ~i}. Di rek tor „Tam bu ri ca fe sta“ Jo van Pej ~i} je upo znao da }e od ove go di ne ma ni fe sta ci ja no si ti na ziv „Tam bu ra {ki sa bor“, da }e se tak mi ~i ti tam bu ra {i

iz na {e ze mqe i da }e dva pr vo pla si ra na or ke stra ste }i pra vo u~e {}a na tak mi ~e wu u Pe tro va ra di nu. - Na pro sto ru gde }e se odr à va ti fe sti val iz gra di }e mo objek te ko ji }e bi ti u tra di ci o- nal nom voj vo |an skom sti lu i slu ì }e da se po se ti o ci ma pru ì pra vi kon for i ugo |aj - re kao je Jo van Pej ~i}. Re gi o nal na raz voj na agen ci ja „Ba~ ka“ pru à po dr {ku op {ti ni Oyaci u do broj or ga ni za ci ji „Tam bu ra {kog sa bo ra“ i pri pa da ju joj ve li ke za slu ge za po vra tak ma ni fe sta ci je u De ro we. - Ula ga we u raz voj ove ma ni fe sta ci je i sli~ nih, sma tram kao na sla wa we na Du nav sku stra te gi ju, ko jom }e mo una pre di ti ì vot op {ti na u du nav skom re gi o nu u ko je spa da i op {ti na Oyaci -do dao je Sr |an Ve zmar. Ka ko je re kao Alek san dar Ra do wi}, ulaz na ma ni fe sta ci ju bi }e bes pla tan, a po red tak mi ~e wa tam bu ra {a bi }e or ga ni zo va no de se ti ne pra te }ih ma ni fe sta ci ja. S. Miler

pRIZNaWe NaleD-a SoMBoRSKoM GRaDoNa^elNIKu

Spoqni radovi skoro zavr{eni

palI]: Je dan od naj lep {ih obje ka ta na Pa li }u za ne ko li ko me se ci za si ja }e u pu nom sja ju. Pro te kle dve go di ne se oba vqa ju ra do vi na sa na ci ji i re kon struk ci ji @en skog {tran da, a do sa da je ukup no utro {e no 64 mi li o na di na ra. Po sled wa, ~e tvr ta fa za ko {ta 12,6 mi li o na di na ra, a pred u ze }e “Ja vor nik” iz Su bo ti ce je iza bra no za iz vo |a ~a ra do va. Pred sed nik Skup {ti ne „Park Pa li}” Ja smin [e }i} ka `e da je osta lo da se ura de za nat ski ra do vi, ure |e we en te ri je ra kao i po ve zi va we in sta la ci ja. Od spo qa {wih ra do va ne do sta je jo{ iz grad wa no vog mo la. - Ra do vi na re kon struk ci ji i sa na ci ji @en skog {tran da po -

~e li su pre dve go di ne, jer je usta no vqe no da obje kat to ne i je dan deo {tran da je nag nut, te da je ho ri zon tal no od stu pa we stre he objek ta 15 san ti me ta ra, u od no su na ko tu te meq ne plo ~e, jer su po pu sti li no se }i ar mi ra no be ton ski {i po vi. Pla ni ra no je da obje kat ima VIP kon gre snu sa lu, in ter net-ka fe i da bu de mo de ran ugo sti teq ski obje kat. Uko li ko sve bu de te klo po pla nu, za Fim ski fe sti val }e bi ti otvo ren. Mo }i }e da se ko ri sti le ti i zi mi, kao i za kon gre sni tu ri zam. Obje kat ima pod no gre ja we, a re kon stru i san je u do go vo ru sa Me |u op {tin skim za vo dom za za {ti tu spo me ni ka - re kao je Ja smin [e ~i}. S. Ir{evi}

oDR@aNe TRI RaDIoNICe u oSNovNoJ [KolI „BRaNKo RaDI^evI]’’ u [IDu

Deca u~ila o prevenciji trgovine qudima

Nemawa Deli} u upravnom odboru SoMBoR: Ce ne }i we gov do sa da {wi rad na re or ga ni za ci ji po slo va wa som bor ske Grad ske upra ve, de le ga ti iz bor ne skup {ti ne Na ci o nal ne ali jan Cve]e ulep[alo KuMaNe: Pr ve le pe pro le} ne da ne è ne iz Ku ma na, oku pqe ne oko svog me snog udru è wa, is ko ri sti le su za ulep {a va we cen tra se la. Wih 12, na ~e lu s pred sed ni com Na dom Ma rin ko vom, ra sa |i va le su cve }e u be ton ske àr di we re ko je se na la ze na pla tou is pred ne ka da {we rob ne ku }e. Me sna za jed ni ca je ku pi la cve }e dan i no}, a ~la ni ce udru è wa su do ne le pe ru ni ku pa je ve} sa da cen tar se la mno go lep {i. . M. B.

Dan planete Zemqe KIKINDa: Pred stav ni ci Op {ti ne Ki kin da, Kan ce la ri je za mla de, Za vo da za jav no zdra vqe, kao i pred {kol ci i u~e ni ci osnov nih i sred wih {ko la, obe le ì li su u Ki kin di Dan pla ne te Ze mqe. ^la ni ca Op {tin skog ve }a za du è na za gra di teq stvo, ur ba ni zam i eko lo gi ju Edi ta Div ko vi} is ta kla je da je ove go di ne 22. april obe le èn lep {e ne go ika da do sa da, a sve to za hva qu ju }i kre -

a tiv no sti mla dih Ki kin |a na. Uz za ni mqi ve ko sti me, kre a tiv no osmi {qe ne pa noe i pro pa gand ni ma te ri jal, mla di su po ku {a li da ob ja sne ko li ko je va `no ~u va ti ì vot nu sre di nu. Pred stav ni ci ki kind skog Za vo da za jav no zdra vqe i Se kre ta ri ja ta za za {ti tu ì vot ne sre di ne op {ti ne Ki kin da, obe le ì li su i Me |u na rod ni dan za {ti te od bu ke. a. \.

Nemawa Deli}

se za lo kal ni eko nom ski raz voj (NA LED), od lu ~i li su da gra do na ~el nik Som bo ra Ne ma wa De li} bu de iza bran za ~la na Uprav nog od bo ra ove ali jan se.

Uprav ni od bor NA LED-a, s de vet ~la no va, bi ra o je 170 kom pa ni ja, op {ti na i ne vlad nih or ga ni za ci ja. Osim gra do na ~el ni ka De li }a, kao je di nog ~el ni ka ne ke lo kal ne sa mo u pra ve iz Voj vo di ne, za ~la no ve Uprav nog od bo ra NA LED-a, kao pred stav ni ci lo kal nih sa mo u pra va, iza bra ni su i Bra ti slav Ga {i}, gra do na ~el nik Kru { ev c a i pred s ed n ik op {ti ne Pi rot Vla dan Va si}. Po red wih tro ji ce za ~la no ve Uprav nog od bo ra iz re do va pri vred ni ka iza bra ni su Ernst Bo de (iz vr {ni di rek tor „Me ser Teh no ga sa“), Mi haj lo Jan ko vi} (ge ne ral ni di rek tor „Kwa za Mi lo {a“), Mi ro slav Mi le ti} (ge ne ral ni di rek tor kom pa ni je „Bam bi“), Ra mon Vaj din ger (ge ne ral ni di rek tor „Ko kaKo le“) i Vla dan Ata na si je vi} (di rek tor in te gra ci o nih si ste ma u „Ase ku“) dok je iz re do va ci vil nog sek to ra iza bra na Ana Br na bi}, iz vr {na di rek tor ka „Pek sim fon da ci je“ . M. M}

U~e da prepoznaju opasnost

[ID: U or ga ni za ci ji Cr ve nog kr sta [id odr `a ne su tri in for ma tiv ne ra di o ni ce u O[ „Bran ko Ra di ~e vi}‘” [id, na te mu “Pre ven ci ja tr go vi ne qu di ma” za u~e ni ke tre }ih raz re da osnov nih {ko la. U re a li za ci ji tri ra di o ni ce u~e stvo va li su vr {wa~ ki edu ka to ri Bo ja na Ra de qe vi} i Zo ra na La zi}, u~e ni ce pr vog raz re da Gim na zi je ‘’Sa va [u ma no vi}‘’ [id. Po me nu te u~e ni ce su po ha |a le tro dnev ni se mi nar u or ga ni za ci ji Cr ve nog kr sta Sr bi je, a uz fi nan sij sku po dr -

{ku ame ri~ ke am ba sa de. Na ovom se mi na ru ste kle su osnov na zna wa, ko ja su kroz ra di o ni ce pri me wi va le u prak si. Po re ~i ma ko or di na to ra pro gra ma Pre ven ci je tr go vi ne qu di ma u Cr ve nom kr stu [id Du {i ce Po le tan, sa dr àj pro gra ma odr à nih ra di o ni ca je vr lo za ni mqiv i iza zo van. De ca kroz bo jan ke, igra we edu ka tiv nih igri ca, pe smu i dru è we u~e ka ko da pre po zna ju opa snu si tu a ci ju ko ja im se mo è do go di ti, a od no si se na pro blem tr go vi ne qu di ma. D. S.

monitor

sreda 24. april 2013.

H o r o s k o p 24. april 2013. OVAN 21.3-19.4.

Ener gi~ ni ste, ali pro men qi vog ras po lo `e wa. Sprem ni ste na no ve iza zo ve i in tu i ci ja vam je na gla {e na. Is ko ri sti te po zi tiv ne okol no sti ve za ne za fi nan sij ska ula ga wa i in ve sti ci je.

BIK 20.4-20.5.

Do brog ste ras po lo `e wa i ini ci ja ti ve. Po slov ne okol no sti se una pre |u ju, po seb no u okvi ru po ro di~ nog po sla, ali i u kon tak ti ma sa stran ci ma. Pri ja }e vam dru `e we s pri ja te qi ma.

BLI ZAN CI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DE VI CA 23.8- 22.9.

In tu i ci ja vam je ne po gre {i va. Usme ri te se na po boq {a we po slov nog sta tu sa, ali i na ko mu ni ka ci ju s pret po sta vqe ni ma da bi ste ostva ri li pla no ve. Qu bav na po nu da na po slu. U ne for mal nom dru `e wu s pri ja te qi ma mo `e te do }i do bit nih ~i we ni ca ko je po zi tiv no mo gu uti ca ti na po boq {a we va {e po ro di~ ne si tu a ci je. Kon tak ti s ino stran stvom su od li~ ni. Ve o ma ste kre a tiv ni i ro man ti~ ni. Ta ko |e, po tre ba za erot skom bli sko {}u je na gla {e na. Ako ste slo bod nog sta tu sa, iza |i te s pri ja te qi ma u po po dnev nu {et wu i pre pu sti te se sud bi ni. Kon tak ti s part ne rom su ne ja sni i u ne kim seg men ti ma mi sti~ ni, {to kod vas pod sti ~e sum wu u iskre nost i do bre na me re. Bu di te otvo re ni i di rekt ni pa }e te la ko pre va zi }i ne spo ra zu me.

Zoran Delibos

VA GA 23.9- 23.10.

[KOR PI ON 24.10- 23.11.

STRE LAC 24.11- 21.12.

JA RAC 22.12-20.1.

Do brog ste ras po lo è wa i po slov no ak tiv ni. Uspe {ni }e te bi ti ako se ba vi te spor tom i umet no {}u. Emo tiv ni od no si se una pre |u ju, po tru di te se da pro vo di te vi {e vre me na s part ne rom. Ras po lo è ni ste da vre me pro vo di te u kru gu po ro di ce i za vr {a va ju }i za po ~e te ku} ne po slo ve, ali ne moj te pro pu {ta ti po voq ne pri li ke na po slu, po seb no u do me nu tr go vi ne. Ras po lo è ni ste za {a lu i za ba vu, ali vam je i ve o ma na gla {e na è qa za emo tiv nom bli sko {}u. Ako ste slo bod nog sta tu sa, ne moj te pro pu {ta ti ve ~er we iz la ske s pri ja te qi ma.

VO DO LI JA 21.1-19.2.

RI BE 20.2-20.3.

Pro men qi vog ste ras po lo `e wa. Od no si s part ne rom su po ma lo na pe ti, ali to ne uti ~e zna ~aj ni je na erot ski `i vot. Po slov ne okol no sti su po voq ne, a fi nan sij ske in ve sti ci je do bro usme re ne.

Vi {e vre me na pro vo di te u kru gu po ro di ce. Pra vi je tre nu tak da se po za ba vi te ve li kim pro le} nim spre ma wem, ali i da s part ne rom oba vi te raz go vor na te mu po ro di~ nih in ve sti ci ja. Va {a kre a tiv na pri ro da da nas do la zi do iz ra `a ja, po seb no na po qu po sla. Ko mu ni ka tiv ni ste i opu {te ni pa go to vo ne po sto ji si tu a ci ja ko ju ne }e te us pe ti da re {i te u li~ nu ko rist.

TRI^-TRA^

V REMENSKA

@e ne bi da sta re kao De mi Mur

PROGNOZA

Ra zni ma ga zi ni i veb-saj to vi u sve tu iz gla sa li su ko ja po zna ta `e na naj lep {e sta ri. U an ke ti bri tan skog saj ta MyCelebrityFashion u~estvovalo je 1.300 `ena, koje su dale sud: najlep{e stari 50godi{wa Demi Mur, biv{a supruga Brusa Vilisa i E{tona Ku~era. Potom Olivija Wutn-Yon, partnerka Yona Travolte u kultnom filmu „Briqantin”. Ne sme se zanemariti zna~aj estetske hirurgije kod ovih dama, mada Demi Mur tvrdi da nikada nije imala nijedan takav zahvat na licu.

VIC DANA

Sun ~a no i to plo

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 25 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 25 Niш

Evropa

NO VI SAD: Sun ~a no i to pli je. Ve tar slab se ver ni i se ve ro za pad ni. Pri ti sak iz nad nor ma le. Mi ni mal na tem pe ra tu ra 10, a mak si mal na 25 ste pe ni. VOJ VO DI NA: Sun ~a no i to pli je. Ve tar slab se ver ni i se ve ro za pad ni. Pri ti sak iz nad nor ma le. Mi ni mal na tem pe ra tu ra 8, a mak si mal na 26 ste pe ni. SR BI JA: Sun ~a no i to pli je, uz lo kal ni dnev ni raz voj obla ka na ju gu i ju go za pa du. Ve tar slab se ver nih pra va ca. Pri ti sak iz nad nor ma le. Mi ni mal na tem pe ra tu ra 6, a mak si mal na 27 ste pe ni. Prog no za za Sr bi ju u na red nim da ni ma: Sun ~a no i sve to pli je, pa }e mak si mal na tem pe ra tu ra bi ti iz nad 25 ste pe ni u ~e tvr tak, a u pe tak i su bo tu po ne gde oko 30 ste pe ni. U su bo tu po pod ne su mo gu }i krat ko traj ni lo kal ni pqu sko vi. U ne de qu sun ~a no i ne ko li ko ste pe ni ni `a te me pra tu ra. Pre te `no sun ~a no i vr lo to plo bi }e i po ~et kom idu }e sed mi ce. BI O ME TE O RO LO [KA PROG NO ZA: Po god no za hro ni~ ne bo le sni ke i me te o ro pa te. Te go be mo gu ima ti oso be sa sr ~a nim pro ble mi ma i va ri ra ju }im krv nim pri ti skom. Ne sa ni ca i sma we na kon cen tra ci ja su mo gu }e me te o ro pat ske re ak ci je.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

Kijev

Moskva

Oslo

St. Peterburg 9 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

Umru Bosanac, Rus i Amerikanac. Do|e |avo i ka`e: – Bacite ne{to u ovo jezero. Ako to na|em, idete u pakao, a ako ne na|em, idete u raj. Rus baci ne{to, {to |avo posle pola minuta na|e. Isto bi i sa Amerikancem, pa Rus i on odo{e u pakao. Baci Bosanac ne{to, ode |avo i nema ga s~itav sat. Iza|e |avo i pita: – Ama, {ta si to bacio {to ne mogu da na|em? – [ume}u tabletu – odgovori Bosanac.

SUDOKU

Upi шi te je dan broj od 1 do 9 u pra zna po љa. Sva ki ho ri zon tal ni i ver ti kal ni red i blok od po 9 pra znih po љa (3h3) mo ra da sa dr жi sve bro je ve od 1 do 9, ko ji se ne sme ju po na vљa ti.

VODOSTAњE TAMI[

TISA

Bezdan

449 (16)

Slankamen

578 (5)

Apatin

518 (18)

Zemun

600 (1)

Tendencija opadawa

Senta

709 (1)

Bogojevo

471 (17)

Panчevo

586 (2)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

582 (1)

Tendencija stagnacije

Smederevo

648 (2)

Titel

602 (5)

NERA

Baч. Palanka 457 (12) Novi Sad

490 (6)

Tendencija stagnacije

Jaшa Tomiћ

Hetin

224 (-18) N. Kneжevac

SAVA

118 (-4)

Tendencija opadawa

720 (0)

Tendencija stagnacije

S. Mitrovica 613 (-11) Beograd

Kusiћ

552 (-1)

106 (-4)

Reшeњe:

DUNAV

hronika

Novosadska sreda 24. april 2013.

Telefoni: 021 4806-834, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

NEVOQE @ITEQA LIMANA 4

Na popravni dvadeset putokaza Grad ski ~el ni ci po kre nu li su za ni mqi vu ak ci ju is pra vqa wa pra v o p i s nih gre { a k a na svim pu to ka zi ma ko ji se na la ze na te ri to ri ji No vog Sa da. Ova ini ci ja ti va po te kla je od u~e n i k a gim n a z i ja „Isi d o r a Se ku li}” i „Sve to zar Mar ko vi}”, ko ji su sa svo jim pro fe so ri ma srp skog je zi ka i kwi `ev no sti Slo bo da nom Tor wan skim i Na dom Ga li} usta no vi li da u gra du po sto je pu to ka zi sa pra vo pi snim gre {ka ma. Na kon uo~a va wa ne pra vil no na pi sa nih na zi va na pu to ka zi ma, u~e n i c i su se obra t i l i pred sed ni ku Skup {ti ne gra da Si ni {i Se vi }u, Grad skoj upra vi za sa o b ra } aj i Grad s koj upra vi za obra zo va we, sa mol bom da se pra vo pi sne gre {ke is pra ve, te po sta ve pra vil no na pi sa ni pu to ka zi. Pr vi pu to -

ka zi bi }e za me we ni ve} to kom sle de }e ne de qe. Grad ska upra va za sa o bra }aj je ma pi ra la sve pu to ka ze ko ji u tek stu ima ju pra vo pi sne gre {ke. Do sa da je uo~e no oko 20 pu to ka za ko ji tre ba da se za me ne. Pred u ze }e „Put” je na ru ~i lo i no ve fo li je za pu to ka ze s is pra vqe nim tek stom. - Sva ka ini ci ja ti va ko ju pod ne su mla di qu di je vi {e ne go do bro do {la i mi po dr à va mo wi h ov pred l og - is t a k ao je pred sed nik grad skog par la men ta, do da ju }i ka ko je du `nost gra da da od go vo ri na gra |an ske ini ci ja ti ve. Sve pred lo è ne no ve nat pi se pre gle dao je prof. dr Ma to Pi ù ri ca sa ka te dre za Srp ski je zik i lin gvi sti ku Fi lo zof skog fa kul te ta u No vom Sa du i oce nio ih kao is prav ne. A. L.

[ko la „@ar ko Zre wa nin”

De~ja briga za pse Vla sni ca pro dav ni ce ku} nih qu bi ma ca iz Bal za ko ve uli ce upu ti la je O[ „@ar ko Zre wa nin” do pis u kom je po hva li la u~e ni ke III - 1, 4 i 6 ode qe wa ove {ko le zbog wi ho ve po `r tvo va no sti i ple me ni to sti, jer su se du `e vre me su bri nu li o dve ku ce sa uli ce i sa ku pi li pa re za wi ho vu hra nu i sme {taj. – Jed na ku ca sa svo ja tri ku ~e ta ko je je o{te ni la po naj ve }oj hlad no }i i sne gu je zbri nu ta u pan sion . Sa ku pi li su 50 evra i ku pi li joj hra nu i pe {ki re. Or ga ni zo va li su ~u va we {te na di i ku je od 8 do 17 dok ni je pro na |en pre voz za pre no {e we u pan sion. Ku ce su do bro, na su vom i le pom sme {ta ju i to sve za hva qu ju }i na {oj dra goj de ~i ci. Ne tre ba mno go da se iz de ce iz vu ~e ono naj bo qe i naj ple me ni ti je – na vo di se u pi smu.

Fo to: R. Hayi}

PRAVOPISNE GRE[KE U SAOBRA]AJU

Psi lu ta li ce ve} go di na ma pra ve pro ble me sta nov ni ci ma na Li ma nu 4. Me |u tim, po sled wih ne ko li ko me se ci sve ~e {}e do la ze u ne po sred nu bli zi nu {ko le zbog ~e ga su za bri nu ti i u Osnov noj {ko li “@ar ko Zre wa nin” kao i u vr ti }u “Raz li ~ak”, ko ji ~o por lu ta li ca ta ko |e sva ko dnev no obi la zi. Ne vo qa je {to nad le `ni, ~ak i ako iza |u na te ren, pse lu ta li ce sa mo vak ci ni {u, a po tom ih vra }a ju na uli ce. Lu ta li ce se naj ~e {}e oku pqa ju na Bu le va ru de spo ta Ste fa na, gde su na pu {te ni ma ga ci ni, i vr lo ~e sto re è i na pa da ju pro la zni ke, ka ù sta na ri oko lih zgra da. Na vo de da su pre ko pu ta tih ma ga ci na i {ko la i vr ti}, a dve sta me ta ra da qe je i Li man ski park ko ji je pre ko da na pun de ce. Na pse ko ji i ni su ta ko ma li à le se i sta na ri i za po sle ni u obli `wim pro dav ni ca ma i stra hu ju

Fo to: F. Ba ki}

Psi lutalice opasnost za |ake i pred{kolce

da se re {e we pro ble ma ne }e pro na }i sve dok, na `a lost, ne ko ne bu de na pad nut. U Osnov noj {ko li “@ar ko Zre wa nin” ape lo va li su na ro di te qe da bu du prat wa svo joj de ci na pu tu do {ko le, kao i na pu tu ku }i. Me |u tim, de ca hra ne pse, pa lu ta ti ce ula ze i u {kol sko dvo ri {te.

- I ne mo ra ju da nam ka ù da pra ti mo de te u {ko lu, mi to ve} ra di mo, jer i vi dim ko li ko se pa sa {e ta oko usta no ve, la ju, re è, pra te de cu, pa na rav no da ih ne }e mo pu sti ti sa me. Me |u tim, pro blem je u to me {to mi }er ka ka è da psi ula ze u do ri {te, pa im u~i te qi ce ne da ju da idu u taj deo da se

Fo to: R. Hayi}

Zaposleni ne}e sindikat poslodavca

MIROSLAVU KRSTONO[I]U POVEQA ZA @IVOTNO DELO ASOCIJACIJE SRPSKIH ARHITEKATA

Jo{ uvek sawa

Aso ci ja ci ja srp skih ar hi te ka ta ju ~e je u Mu ze ju sa vre me ne umet no sti Voj vo di ne pri re di la uru ~e we Po ve qe za ì vot no de lo Mi ro sla vu Kr sto no {i }u. Do a jen ar htek tu re, ko ji se po red pro jek to va wa ba vio ur ba ni zmom, sce no gra fi jom, en te ri je ri ma, kri ti kom, re ci kla òm, pa ten ti ma, na gra du je pri mio na kon sve o bu hvat nog pred sta vqa wa svog ra da. Oni ko ji ga po zna ju ka ù da je to ipak bio sa mo deo we go vih bo ga tih i ~e sto lu cid nih ak tiv no sti. Me |u wi ma, tre nut no se is ti ~e stu di ja o ogrom nim mo gu} no sti ma voj vo |an ske mre è ka na la ko joj je neo p hod no iz mu qi va we, plo vid ba i obal no ure |e we. To kom ka ri je re, Kr sto no {i} je ve li ki trud ulo ìo u pro jek te po prav ke i ob no ve zna me ni tih gra |e vi na, me |u ko ji ma kod nas do mi ni ra ju: srem sko ka me ni~ ki dvo rac Mar ci ba wi-Ka ra ~o wi, ho tel “Bri stol” u Be o gra du, re sto ran ho te la “Va ra din”,

“Ben Aki ba” (No vo sad sko po zo ri {te), Bra {o va nov Rad ni~ ki dom... Od ori gi nal nih pro je ka ta na va `ni ji su mu: Sport ska ha la No vo sad skog saj ma, Zgra da pra vo sud nih or ga na u No vom Sa du, ho tel “Omo ri ka” na Ta ri, spo me ni~ ki kom pleks “Srem ski front” kod [i da. Re a li za ci jom broj nih idej nih re {e wa, No vi Sad bi do bio svoj most “Franc Jo zef”, pe {a~ ko-bi ci kli sti~ ku ve zu [trand-Ri ba rac, tram vaj Ma ti ca srp ska-Srem ski Kar lov ci... Od onog {to }e se ostva ri ti, o~e ku je se za vr {e tak pro jek ta otvo re nih ba ze na na Spen su. Ipak, kao pra vi ku ri o zi tet, iz dva ja se Kr sto no {i }ev po klon Ja pa nu na kon po sled weg ra zor nog ze mqo tre sa – pa ten ti ra na ku }a od ak tu el nih ma te ri ja la, eko lo {kih i jef ti nih, a ve o ma iz dr `qi vih. I. B.

Sa m o s tal n i sin d i k at AD „No vo sad ski sa jam„ or ga ni zo va }e {trajk u po ne de qak 13. ma ja, uko li ko se ne po vu ku i sta ve van sna ge istup ni ca iz Sa m o s tal n e or g a n i z a c i je pred u ze }a i pri stup ni ce sin di k a t u po s lo d a v a c a ko ji je for m i r ao no v o i z a b ra n i di rek tor Dra gan Lu ka~, re ~e no je ju ~e u Grad skom ve }u Sa ve za sa mo stal nih sin di ka ta No vog Sa da. - Tra `i mo da se mo men tal no pre sta ne sa dis kri mi na ci jom, uce n a m a i pret w a m a pre m a P^ELARI, OPREZ

Prskaju komarce Tret ma ni pro tiv od ra slih ko ma ra ca sa ze mqe i iz va zdu ha na pod ru~ ju No vog Sa da, Srem skih Kar lo va ca i Be o ~i na bi }e iz ve de ni od pet ka 26. apri la do su bo te 11. ma ja, sa op {ti la je no vo sad ska „Ci klo ni za ci ja“. Ka ko se na vo di, ta~ no me sto i vre me tret ma na za vi si }e od vre men skih uslo va, a pre pa rat ko jim }e se ra di ti je „TI–BI“ sa ak tiv nom ma te ri jom lamb da-ci ha lo trin. Upo zo ra va ju se p~e la ri da je pre pa rat tok si ~an za p~e le, te da ko {ni ce za tvo re ili uklo ne naj ma we pet ki lo me ta ra od na ve de nih me sta tre ti ra wa. Dej stvo pre pa ra ta tra je tri da na. Q. Na.

pred sed ni ku i ~la no vi ma Iz vr {nog od bo ra sin di ka ta u pred u z e } u, ~i m e se stva r a strah kod za po sle nih - na ve la je se kre tar ve }a sin di ka ta Na da Vi do vi}. Ona je re kla da je sin di kat na i { ao na zid }u t a w a kod grad ske vlast u No vom Sa du i kod pre mi je ra Ivi ce Da ~i }a, i u Mi ni star stvu za rad, za po {qa va we i rav no prav nost po lo va ko je je Sa mo stal ni sin di kat oba ve stio o po te zi ma no vog di rek to ra No vo sad kog saj ma. Z. D.

igra ju - ka `e Bran ka L. ma ma je dog pr va ka. Po da ci go vo re da u gra du tre nut no ima oko 3.000 pa sa lu ta li ca, a da se wi hov broj sva ke go di ne uve }a za jo{ 500. Du go o~e ki va na iz grad wa azi la za `i vo ti we ne }e re {i ti ovaj pro blem, jer je pla ni ra ni ka pa ci tet me sta u azi lu sve ga 600.

Di rek tor Osnov ne {ko le “@ar ko Zre wa nin”, @ar ko Mu {ic ki, ka è za na{ list da, sre }om, ni je dan u~e nik jo{ ni je bio na pa da nut, ali da ne zna ~i da se to ne mo è do go di ti. - Ne ma pra vi la, ne ka da su po ceo dan sa mo oko {ko le, ne ka da sa mo u ve ~er wim sa ti ma, a ne ka da obi la ze osta le zgra de, park, tra è hra nu... - ka è Mu {ic ki. - Sa da su se na mno ì li i mi ne ma mo ko ga da zo ve mo, jer Ko mu nal na po li ci ja ka è da ukla wa we pa sa sa te ri to ri je gra da ni je u wi ho voj nad le `no sti. U Ko mu nal noj po li ci ji, me |u tim, ka ù da po stu pa ju u skla du sa Za ko nom ko ji je do net 2010. go di ne, te da se svi psi ko ji se na la ze na jav noj po vr {i ni po sle pri ja va gra |a na hva ta ju, vak ci ni {u i ~i pu ju. Po sle to ga ih vra }a ju pri rod noj sre di ni, s tim {to je u ovom slu ~a ju to grad. Qiqana Nato{evi}

Iskqu~ewa struje Novi Sad: od 8 do 10 ~a so va stu dent ski dom “Fe je{ Kla re”, Alek se [an ti }a 12, 14, 5, 7, 21, Mi la na Si mo vi }a 2-10, Pu {ki no va 15-29, O[ “So wa Ma rin ko vi}”, vr ti} ”P~e li ca”, Tol sto je va 4-16, 3-15, Go go qe va 5-13; od 11 do 13 ~a so va Ol ge Pe trov 218, 1-15, Bra }e Kr kqu{ 1, 1b, 927, Ca ra Du {a na 2-20, 36-42, 13, 29-31, “Uni ve rek sport”, Pe re Se gen din ca 1-15, Pa je vi }e va 416, Voj vo de Kni }a ni na 1, Me di cin ska {ko la, Te o do ra Pa vlo vi }a 2-8, 24, \or |a Ma ga ra {e vi }a 8-24, 5-23; od 8 do 15 ~a so va most Slo bo de; od 11 do 12.30 Som bor ski bu le var 139 i bb, auto pe ri o ni ca na Som bor -

skom bu le va ru; od 8.30 do 12.30 Dal ma tin ska i Ili ke Mar ko vi}; od 8 do 12 ~a so va Pr vo maj ska. Sremska Kamenica: od 9 do 13 ~a so va Knez Mi haj lo va 31-49a, 30-54, Gro bqan ska 2-30, 3-13, Ma ti je Gup ca (Ca ra La za ra) 7-29, 12-34, Zmaj Jo vi na 17-35, 18-32, Ive Lo le Ri ba ra 1-37, 2-42; od 8 do 13.30 ~a so va po vre me no u po je di nim uli ca ma S. Ba ji }a, @e le zni~ ka, P. Ko ~i }a i Ga je va. Sremski Karlovci: od 9 do 13 Kar lo va~ kih |a ka 2-20, 3-7. Beo~in: od 9 do 12 ~a so va deo na se qa Dum bo vo. ^erevi}: od 8.30 do 13 ~a so va vi kend na se qe Ba re i uli ca Zlat ni ca.

Fu tog. U pro gra mu u~e stvu ju za {tit nik gra |a na Alek san dar Gru ji} i di rek tor Grad ske bi bli o te ke Dra gan Ko ji}. A. L.

apa ra ta za no vo sad sku po ro di li {te Be ta ni ju . A. Va.

VESTI Isplata nov~ane naknade Is pla ta nov ~a ne na kna de ne za po sle nim gra |a ni ma po ~i we da nas na svim {al te ri ma po {ta u Sr bi ji i {al te ri ma Po {tan ske {te di o ni ce. Ujed no, po ~i we i is pla ta pri vre me ne na kna de ra se qe nim gra |a ni ma sa pod ru~ ja Ko so va i Me to hi je. A. L .

Za{titnik gra|ana u Futogu Pred sta vqa we za {tit ni ka gra |a na bi }e or ga ni zo va no ve ~e ras u 18 ~a so va u bi bli o te~ kom ogran ku „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Uli ca Ca ra La za ra 22,

Humanitarni koncert za Betaniju Hu ma ni tar ni kon cert “Leo NS fest” bi }e odr `an u su bo tu, 27. apri la, u 22 ~a sa u klu bu “Rut 66”, Bu le var de spo ta Ste fa na 5. Na stu pa }e ben do vi “[est u je dan”, “Pro rok Ejnyels”, “In 3 pm” i “Amaj li ja”, a kao go sti na stu pi }e Ta wa Ba wa nin, Ana Pe ri {i}, Fir ~i i Uro{ [e }e rov. Ce na ula zni ce je 300 di na ra, a pri hod }e slu `i ti za ku po vi nu neo p hod nih

Ro|endan „Kriti~ne mase” Ro |en dan ska bi ci klist~ka ak ci ja „Kri ti~ na ma sa” odr `a }e se u pe tak, 26. apri la, u 17 ~a so va u Li man skom par ku. U~e sni ci }e vo zi ti ru tom kao i na pr voj ak ci ji, ko ja je du ga~ ka 8.7 ki lo me ta ra. Na kra ju vo `we slu `i }e se li mu na da i ro |en dan ska tor ta. Ciq „Kri ti~ ne ma se” je po pu la ri za ci ja bi ci kla kao ur ba nog pre vo znog sred stva, kao i po ve }a we vi dqi vo sti bi ci kli sta i wi ho va bez bed nost u sa o bra }a ju. G. ^.

NOVOSADSKA HRONIKA

sreda 24. april 2013.

„DNEV NIK” I „LA GU NA” PO KLA WA JU

DO DE QE NE NA GRA DE STU DEN TI MA AKA DE MI JE UMET NO STI

„Na{ brat” Lu iz Mi ler Iz da va~ ka ku }a „La gu na„ u sa rad wi s „Dnev ni kom„ da ri va }e po ne deq kom, sre dom i pet kom ~i ta o ce na {eg li sta sa dve kwi ge. Dva ~i ta o ca, ko ja se pr va ja ve na broj te le fo na 528-765 od 13 do 13.05 ~a so va, a do sa da ni su do bi ja li kwi ge u ovoj ak ci ji, do bi }e kwi gu „Na{ brat“Lu iz Mi ler. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi ` a r i „La g u n a„, u Uli c i kra qa Alek san dra 3, gde mo gu na }i i osta la iz da wa ove iz da va~ ke ku }e. En gle ski wa Flo ra Sends, je di na `e na iz za pad ne Evro pe ko ja je u~e stvo va la kao voj nik u Pr vom svet skom ra tu, po sta -

„Ma li princ” pod sti caj mla dim umet ni ci ma

la je he ro i na i me dij ska sen zaci ja zbog svo je bor be u srp skoj voj sci i is tak nu te voj ne ka ri je re. Ova kwi ga go vo ri o we nom ne ve ro vat nom `i vo tu, o de tiw stvu mu {ko ba wa ste de voj ~i ce u bla goj vik to ri jan skoj En gle skoj, o we nom od la sku u Sr bi ju kao do bro voq ca Cr ve nog kr sta i ka sni jem stu pa wu u voj sku, o tur ne ja ma i pre da va wi ma ko je je dr `a la kad se pro sla vi la, o bra ku s ko le gom ofi c i r om, o bo r av k u u ge stapov s kom za t vo r u to k om Dru gog svet skog ra ta i o we nim po s led w im go d i n a m a u Safo ku. N. R.

Na gra de Fon da ci je „Ma li princ„ uru ~e ne su ju ~e na no vo sad skoj Aka de mi ji umet no sti, a ovo go di {wi la u re a ti su stu dent ~e tvr te go di ne na De part ma nu mu zi~ ke umet no sti, fla u ti sta Pe tar Po po vi}, stu dent ma ster stu di ja De part ma na li kov nih umet no sti na stu dij skom pro gra mu Cr ta we -

Alek san dar Bun ~i} i stu dent ~e tvr te go di ne De part ma na dram skih umet no sti na stu dij skom pro gra mu Mon ta `a u audi o vi zu el nim me di ji ma Bra ni slav Kla {wa. Na gra da se do de qu je kao pod sti caj mla dim umet ni ci ma ko ji su to kom stu di ja, a na ro ~i to to kom za vr {ne go di ne, ostva ri li vr hun ske

DAR „DNEV NI KA” I „VUL KAN IZ DA VA [TVA”

Iz da va~ ka ku }a “Vul kan iz da va {tvo” u sa rad wi s “Dnev ni kom” u na red nom pe ri o du da ri va }e ~i ta o ce na {eg li sta sa po dve kwi ge. Dva ~i ta o ca,

ko ja se pr va ja ve da nas od 14 do 14.05 ~a so va na broj te le fo na 528-765, a do sa da u ovoj ak ci ji ni su bi li do bit ni ci, bi -

}e da ri va ni pri mer kom kwi ge “Voj vot ki wa” Eli za bet Lu pas u iz da wu „Vul kan iz da va {tva“. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi à ri “Vul kan”, Zmaj Jo vi na 24. Bar ba ra od Austri je uda je se za Al f on s a dru g og d’Estea, voj vo du od Fe ra re, u tre nut ku ka da ce la Evro pa bru ji o mi ste ri o znoj smr ti we go ve pr ve è ne Lu kre ci je Me di ~i. U ve li ~an stve nom gra du, u ko jem se qu bav ne afe re i za ve re ple tu oko vla s te l e i bri q ant n ih sli ka ra, pe sni ka i mu zi ~a ra, Bar ba ra okru è na gla si na ma, za po ~i we is tra gu o smr ti pr ve voj vot ki we upr kos za bra na ma i pret wa ma svog su pru ga. Pro na {av {i do ka ze o za ve ri, po ku {a va da do |e do isti ne. Ka ko i za {to je ubi je na Lu kre ci ja Me di ~i, ~i ta o ci }e ot kri ti kroz Bar ba ri nu lu ka vu igru, ali i pu tem Lu kre ci ji nih ko men ta ra jer je ona, iako mr tva, osta la na ovom sve tu, za ro bqe na mr `wom i è qom da se raz ot kri je wen ubi ca. A. Va.

DaNas U GRaDU BIOSKOPI Are na: (447 - 690) „Ma da ga skar 3: Naj tra `e ni ji u Ero pi” (14.15), „Pet le gen di” (15.45), „Zvon ~i ca i taj na kri la” (13, 13.30), „Fal si fi ka tor” (20.20), „OZ ve li ki i mo} ni” (15.15, 16.05), „Kruds 3D” (12,14,14.10, 16, 16.10, 18), „Do ma }in” (22.35), „21: Ko na~ no pu no le tan” (20.30), „Yi Aj Yo: Od ma zda” (22.25), „Sto ker” (22.15), „Slo mqe ni grad” (22.30), „Zam be zi ja” (12.15, 14.15, 16.15), „Uto ~i {te” (20.15), „Qu bav je sve” (18.10, 20.10, 22.25), „Za bo rav” (18.05, 20, 22.20), „Yek ubi ca di vo va” (17.55), „Bun tov ni ce” (17.45), „Ski da we” (18.30, 20.25)

POZORI[TA SNP: (520 - 091) Sce na „Pe ra Do bro no vi}”, dra ma „Slu ga dva ju go spo da ra„ (19.30), Ka mer na sce na, dra ma, „Zdra vo `i vo te” (20.30)

MUZEJI Mu zej Voj vo di ne, Du nav ska 35–37 (uto rak - pe tak od 9 do 14 sa ti i od 18 do 22 ~a sa, su bo ta - ne de qa od 10 do 18 ~a so va): stal na po stav ka „Sa ~u va ni tra go vi ma te ri jal ne i du hov ne kul tu re Voj vo di ne od pa le o li ta do sre di ne 20. ve ka” Po kra jin ski za vod za za {ti tu pri ro de, Rad ni~ ka 20a, 4896 - 301:Iz lo `ba abo riyin skih umet ni ka „Bo gat stvo du ha” do 10. ma ja (po ne de qak - su bo ta od 8 do 16 ~a so va)

RO\ENI U no vo sad skom po ro di li {tu, od po ne deq ka u 7 sa ti, do ju ~e u isto vre me, ro di le su: DE VOJ Î CE: Ma ri ja na Je li ~i}, Sa wa Si mi}, Mi la na Ma ti je vi}, Ma ja Gr li}, Sa wa â bai, Ani ta Bu gar ski i Di ja na Se ra tli} iz No vog Sa da, Du {i ca Alem pi} – Sa vi} iz Ka }a, Ta wa La zu ki} iz Bu di sa ve, Qu bi ca Ba ri} iz Ba~ ke Pa lan ke, Dra ga na Pan du rov iz Ba ~a, Ve ri ca Sa vin iz Ob rov ca, Go ri ca Ba ji} iz Ru me i Ma ri ja Po qak iz Ba~ kog Gra di {ta, DE Â KE: Qi qa na Zo ri}, Va wa Pa vlo vi}, Sen da Ste fa no vi}, Mir ja na Dra goj lo, Jo va na La za re vi} i Sne à na [ur lan iz No vog Sa da, Je le na Ka ur in iz û ru ga i Sin di Ter keq iz Mu `qe.

saHRaNE Na Grad skom gro bqu da nas }e bi ti sa hra we ni: Mar ko Ra di vo ja \u ri ~in (1925, ur na) u 10.30 sa ti, @i vo jin Mi lo sa va Mi tro vi} (1937) u 11.15, Jo van Sa ve Bo go je vi} (1946) u 12 ~a so va, Bo `i ca Du {a na Ata nac ko vi} (1941) u 12.45, I{tvan \er |a Pap (1947) u 13.30, Qi qa na Du {a na Bje li ca (1946) u 14.15, De jan \u re Pe jo vi} (1931) u 15 ~a so va i Smi qa Jo va na Par la}-Pe ko vi} (1928) u 15.45. Na Al ma {kom gro bqu bi }e sa hra we na Ma ri ja Ra de Kr sti} (1926) u 13 ~a so va. Na No vom gro bqu u Pe tro va ra di nu bi }e sa hra we na Dra go slava \u ra |a De li} (1928) u 13 ~a so va. Na Do wem no vom gro bqu u Fu to gu bi }e sa hra we na An |a Ni ko le Mi lo {e vi} (1938) u 13 ~a so va.

Fo to: S. [u {we vi}

Qu bav i taj ne dveju `e na

La u re a ti Pe tar Po po vi}, Alek san dar Bun ~i} i Bra ni slav Kla {wa sa Alek san drom Ve |e ci-Bo {kov

umet ni~ ke re zul ta te. Sa sto ji se od pla ke te, di plo me i 1.500 evra u di nar skoj pro tiv vred no sti. - Pro fe sor mi je jed nom pri li kom ona ko sa stra ne re kao: „Alek san dre, do bio si kri la. Sad jo{ sa mo da po le ti{.” Ova na gra da pru ì la mi je ve tar, a ja se na dam da }u du go le te ti - re kao je je dan od na gra |e nih Alek san dar Bun ~i}. Na ju ~e ra {woj sve ~a no sti u Mul ti me di jal nom cen tru Aka de mi je umet no sti obe le è na je de se to go di {wi ca sa rad we ove vi so ko {kol ske usta no ve i Fon da ci je „Ma li princ”. Pri sut ni ma su se obra ti li rek tor Uni ver zi te ta u No vom Sa du Mi ro slav Ve sko vi}, osni va~ Fon da ci je „Ma li princ„ Alek san dra Ve |e ci-Bo {kov i de kan Aka de mi je umet no sti Zo ran Kra ji {nik. - U mo men tu ka da je me ce na {tvo kao prak sa prak ti~ no i{ ~e zlo i ka da se kul tu ra i umet nost sma tra ju luk su zom, gest fon da ci je za slu ù je jo{ ve }u pa `wu i po {to va we re kao je Kra ji {nik. Aka de mi ja umet no sti ove ne de qe, kon cer ti ma i pred sta va ma, obe le à va 39 go di na od osni va wa - 22. apri la 1974. go di ne. U okvi ru obe le à va wa go di {wi ce pot pi san je i mul ti la te ral ni spo ra zum o sa rad wi dva na est dram skih aka de mi ja i fa kul te ta iz ze ma qa biv {e Ju go sla vi je. J. Zdje la re vi}

PRED STA VQE NA DO BRA PRAK SA IN KLU ZI JE OSO BA SA SMET WA MA U RAZ VO JU

Po dr {ka od vr ti }a do sred wih {ko la Re gi o nal ni sa sta nak Mre `e po dr {ke in klu ziv nom obra zo va wu odr `an je u po ne de qak u Sred woj me di cin skoj {ko li “7. april”, gde su pri ka za ni naj bo qi pri me ri do bre prak se u in klu zi ji de ce ome te ne u raz vo ju. Kao naj bo qe u toj obla sti pred sta vi le su se O[ “Ko sta Trif ko vi}”, Sred wa {ko la “Lu ki jan Mu {ic ki” iz Te me ri na, Sred wa me di cin ska {ko la “7. april” i O[ “So wa Ma rin ko vi}”. Po re ~i ma ko or di na tor ke Re gi o -

TElEfONI

nal ne mre `e po dr {ke in klu ziv nom obra zo va wu za Voj vo di nu So we Pa ri po vi} ciq sa stan ka je bio da se sa gle da funk ci o ni sa we stru~ nih ti mo va za in klu ziv no obra zo va we u obra zov nim usta no va ma i pred sta ve naj bo qi pri me ri od pred {kol skih usta no va do sred wih {ko la. - [ko la “So wa Ma rin ko vi}” ovog pu ta pred sta vi la se sa no vim pro jek tom ko ji se ba vi pro ble mom tran zi ci je de ce iz pred -

{kol skih usta no va u osnov ne {ko le i iz osnov nih u sred we {ko le. S wim smo apli ci ra li za sred stva kod Unicefa, {to nam je odo bre no - re kla je Pa ri po vi}. Ona je is ta kla da je jed na od naj va `ni jih stav ki sa stan ka bi la i ukqu ~i va we dru gih {ko la u Mre ù po dr {ke in klu ziv nom obra zo va wu. - Sva ka {ko la ko ja se obra ti Mre ì do bi }e po dr {ku. î we ni ca je da ni je u svim {ko la ma za -

stu pqe no kva li tet no in ku ziv no obra zo va we i vr lo ~e sto ti mo vi tih {ko la, u ko ji ma ima ju pop tre bu za kva li tet ni jim ukqu ~i va wem de ce, ja vqa ju se i mi im iz la zi mo u su sret, da je mo im sa ve te pro is te kle iz do bre prak se - re kla je Pa ri po vi}. Sa sta nak je or ga ni zo va la Re gi o nal na mre `a po dr {ke in klu ziv nom obra zo va wu [kol ske upra ve No vi Sad, uz po dr {ku “Kul tur Kon tak ta” iz Austri je. N. R.

NOVOsaDsKI VODI^

VA@NIJI BROJEVI Policija 192 Va tro ga sci 193 Hit na po mo} 194 Ta~ no vre me 195 Pre da ja te le gra ma 196 [lep - slu `ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 To pla na kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vo do vod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara ka na li za ci ja 442-145 ^i sto }a 6333-884 “No vi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 0800 -300-330 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @e le zni~ ka sta ni ca 443-200 Me |u me sna au to bu ska sta ni ca 444-022 Pri grad ska au to bu ska sta ni ca 527-399 Grad sko sa o bra }aj no 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) Kontakt centar grada Novog Sada 0800 021 021 SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOTEKE No} no de `ur stvo: “Bu le var” - Bu le var M. Pu pi na 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVSTVENA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Kli ni~ ki cen tar 484-3484 No} no de `ur stvo za de cu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No} no de `ur stvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Kli ni ka za gi ne ko lo gi ju i aku {er stvo 4899-222 De~ ja bol ni ca 425-200 i 4880-444 In sti tut - Sremska Ka me ni ca 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-tak si 455-555 VIP - tak si 444-000, SMS 1088 Delta plus - tak si 422-244 Maksi Novosa|ani - tak si 19991, 451-111 Grand - tak si 443-100 Luks 30-00-00 MB - tak si 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14 RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 GINEKOLO[KA AKU[ERSKA ORDINACIJA, „PROf. DR DRA^A”, Petra Drap{ina 50, radi od 9 do 13 i od 16 do 19 sati tel: 522-594 i 063/746-1693 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bul. oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. M. Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, i 6350-740

NOVOSADSKA HRONIKA NA STA VI ]E SE OB NO VA KOM PLEK SA OKO BRAN KO VOG SPO ME NI KA

Sti ù pa re za po prav ku ka me nog zi da na Stra ì lo vu Po sto je iz gle di da ka me ni zid is pred nad grob nog spo me ni ka Bran ka Ra di ~e vi }a na Stra ì lo vu bu de ove go di ne sa ni ran, po {to je, ka ko se na

kon zer va ci ja zna me ni tog me sta na kom se na la zi nad grob ni spo me nik ~u ve nom pe sni ku srp skog ro man ti zma, ali ni su mo gli da ka `u ka ko }e sve to iz -

Na i me, to li ko je pro {lo od ka ko je za vr {e na re sta u ra ci ja i kon zer va ci ja sa mog nad grob nog spo me ni ka Bran ka Ra di ~e vi }a o tro {ku ne ka da {weg |a -

Be dem kod spo me ni ka ve} du `e je u ru {ev nom sta wu

saj tu Po kra jin skog se kre ta ri ja ta za kul tu ru i jav no in for mi sa we mo `e vi de ti, op {ti ni Srem ski Kar lov ci odo bre no 800.000, od tra `e nih 2,5 mi li o na di na ra za to. U srem sko kar lo va~ koj op {ti ni po tvr di li su da su im od ne ko li ko pro je ka ta pa re obez be |e ne sa mo za taj, ~i ji je pred met sa na ci ja i

ve sti, s ob zi rom na to da ni su do bi li kom plet nu su mu. Bez ob zi ra na da qi raz voj do ga |a ja, ~i we ni ca da je odo bren no vac za ure |e we tog be de ma ko ji je ve} du `e vre me u ru {ev nom sta wu, te ogra de i ste pe ni {ta ozna ~a va ko rak na pred s mr tve ta~ ke na {ta se ~e ka bez ma lo tri go di ne.

ka Kar lo va~ ke gim na zi je prof. dr Mi o dra ga Ra du lo va~ kog, ko ji je otvo rio no vu stra ni cu za du `bi nar stva i kti tor stva u Srem skim Kar lov ci ma. Ob no va Bran ko vog spo me ni ka bi la je `e qa pro fe so ra Ra du lo va~ kog ko ju su u star tu po dr `a li mno gi, iz me |u osta log i ne ko li ko po kra jin skih se kre ta ri ja ta i

ne vla di nih or ga ni za ci ja, pa je do bi la raz me re ve li ke za jed ni~ ke ak ci je. Na pr vom sa stan ku po lo vi nom 2010. go di ne je do go vo re no da se osim re sta u ra ci je spo me ni ka, ure di sta za od pod no` ja br da do vr ha i oko li na spo me ni~ kog kom plek sa i za to je Po kra jin ski se kre ta ri jat za za {ti tu ì vot ne sre di ne bio za du èn da iz dvo ji no vac. Po red to ga, pred vi |e no je bi lo i da ta da {wi Po kra jin ski se kre ta ri jat za kul tu ru pla ti pro jekt nu do ku men ta ci ju ko ju }e Po kra jin ski za vod za za {ti tu spo me ni ka kul tu re da iz ra di, kao i ure |e we pro sto ra oko spo me ni ka, ra ~u na ju }i tu i ka me ni zid, a Po kre tu go ra na Voj vo di ne do de qe na je ulo ga ko or di na to ra u ce lom po slu. Te go di ne svoj deo za dat ka oba vi li su pro fe sor Ra du lo va~ ki, Po kra jin skii se kre ta ri jat za za {ti tu ì vot ne sre di ne i Za vod za za {ti tu spo me ni ka kul tu re, ta ko da je spo me nik ob no vqen, {to je bi lo po ve re no re sta u ra to ru Ve se li nu La |i }u, a Na ci o nal ni park “Fru {ka go ra” sre dio je pri stup nu sta zu i {i ri pla to oko pe sni ko vog gro ba. Po kra jin ski se kre ta ri jat za kul tu ru pre ba cio je ubr zo svo ju oba ve zu o fi nan si ra wu de la ra do va na Fond za ka pi tal na ula ga wa Voj vo di ne, ko ji je, ko li ko je po zna to, pred vi deo no vac za to, ali je ve }i na pro je ka ta odo bre nih Srem skim Kar lov ci ma sto pi ra na do go di ne zbog bes pa ri ce. Obez be |i va we ovih 800.000 di na ra uli va na du da }e se ko na~ no za vr {i ti za po ~e to ure |e we tog spo me ni~ kog kom plek sa, ~i me }e se obez be di ti ve }a si gur nost po se ti la ca. Z. Mi lo sa vqe vi}

sreda 24. april 2013.

VA[ STAV IMA JU LI NA [I SU GRA \A NI VRE ME NA ZA ^I TA WE

Kwi gu po be |u ju apa ti ja i in ter net Svet ski dan kwi ge obe le `en je ju ~e, a 23. april po seb no je zna ~a jan, jer su na taj dan, 1616. go di ne pre mi nu li [ek spir, Ser van tes, De la Ve ga. Grad ska bi bli o te ka odo bri la je po pust od 50 od sto za u~la we we, a to kom na re dih da na bi }e or ga ni zo va ni i ra zni sa dr `a ji, tri bi ne, iz lo `be, di sku si je... Ipak, u raz go vo ru sa su gra |a ni ma ste kao se uti sak da je ma lo ko bio upu }en u zna ~aj ju ~e ra {weg da tu ma, a da u ovo mo der no do ba, ma lo ko i obra }a pa `wu na kwi gu.

Dra ga na Haj der, stu dent ki wa: - Po sled we {to sam ~i ta la bi la je kwi ga @ar ka La u {e vi }a „Go di na pro |e, dan ni ka da”. Ni sam ne ki qu bi teq kwi ga, uglav nom ~i tam ono {to mi pre po ru ~e. Qu di ge ne ral no ne iz dva ja ju vre me za ta kve ak tiv no sti, mi slim da }e pre oti }i na ne ku dru {tve nu mre `u, „vi si ti” na Fej sbu ku, sur fa ti in ter ne tom, ne go ~i ta ti kwi ge.

Sve ta Vu ko vi}, in `e wer ma {in stva: - Vo lim da ~i tam. Uglav nom sam okre nut teh ni~ koj li ter tu ri, ko ja je u ve zi s mo jom stru kom, a u po sled we vre me ~i tam sve {to ima ve ze sa ener ge ti kom. Sla bo qu di da nas ~i ta ju, za raz li ku od pre 30 go di na. Vaq da ih je do tu kla apa ti ja i sta we u dru {tvu, te su okre nu ti eg zi sten ci jal nim pro ble mi ma.

Ni na Kr sta no vi}, stu dent ki wa: - Obo `a va da ~i tam, ali to ~i nim ono li ko ko li ko mi vre me do zo vqa va. Uglav nom ~i tam lak {e {ti vo, opu {ta ju }e te me ko je pi {e ne ko kao {to je Trej si [e va li je. Mla di bi mo gli da ~i ta ju vi {e, uko li ko bi to `e le li, jer sma tram da je to sa mo stvar do bre vo qe.

Alek san dar Vi do je vi}, stu dent: - Ne ~i tam ~e sto, jer sam po sve }en oba ve za ma na fa kul te tu. Zad we {to sam uzeo u ru ke bi la je „Pro kle ta avli ja” od Ive An dri }a. Ne ki mla di vo le da ~i ta ju, pa iz dvo je vre me za to, a ne ki ma je dra `e da po gle da ju film, me |u tim, naj vi {e ih in te re su je in ter net. A. Je ri ni} Fo to: I. Dra gi}

LSV TRA @I OSTAV KU DIRE KTO RA „PAR KING SER VI SA”

Zlo up o tre ba rad ni~ ke uni for me?

No se ba {ten ski i krup ni ot pad Krup ni ot pad eki pe JKP „^i sto }a” sa ku pqa }e od da nas do pet ka u MZ „Saj lo vo”, a kon tej ne ri }e bi ti po sta vqe ni na po ~et ku uli ca Gor we Saj lo vo i Do we Saj lo vo, na uglu uli ca Do we Saj lo vo i Saj lo vo i u Uli ci Gor we Saj lo vo 37. Ba {ten ski ot pad da nas }e bi ti od no {en iz Fu to ga, su tra iz Ve ter ni ka, a u pe tak iz Pe tro va r a d i n a i Be g e ~ a. Gra | a n i ovaj ot pad tre ba da osta ve is pred svo jih ku }a na me stu gde osta vqa ju i kan te za sme }e do 6 ~a s o v a. Ba { ten s ki ot p ad tre ba da je upa ko van u ke se, yako ve ili ku ti je, a gra ne po ve za ne u sno po ve. A. Va.

„Jar bo li” svi ra ju u CK13 Be o grad ski bend „Jar bo li” na stu pa ju u su bo tu, 27. apri la, u Omla din skom cen tru CK13. Ula zni ce u pret pro da ji ko {ta ju 400 di na ra, a na dan kon cer ta ce na }e bi ti 500 di na ra. Kon cert po ~i we u 22 ~a sa. J. Z.

ak tiv no sti ma po li ti~ kih stra na ka u rad no vre me i u uni for ma ma pred u ze }a. „Naj ve }i ras ho di ovog pred u ze }a idu na pla te za po sle -

nih, da li gra |a ni tre ba da fi nan si ra ju stra na~ ke ak tiv no sti, dok nam u gra du fa li par king me sta?”, upi ta la je Me ne {i.

U spo men na @e è qev most ^la no vi Grad skog od bo ra Omla di ne LSV po lo ì li su ve nac kraj @e è qe vog mo sta u znak se }a wa na we go vo ru {e we 1999. go di ne. - No vi Sad se se }a ovog, a i osta lih ne mi lih do ga |a ja 1999. go di ne. @e li mo da uka è mo gra |a ni ma da ko li ko god raz li ~i ti bi li, po zi va wem na rat sva ka stra na stra da - re kla je pred sed ni ca no vo sad ske omla di ne LSV Kri sti na Vu qaj.

Iz JKP „Par king ser vis” na vo de da ni di rek tor ni ti ru ko vo di ci ni su iz da li na log rad ni ci ma da po sta vqa ju pla ka te, ni ti ima ju pra vo da ta ko ne {to tra `e od za po sle nih. – Rad ni ci ma Par king ser vi sa je skre nu ta pa `wa da se u to ku rad nog vre me na mo gu ba vi ti is kqu ~i vo po slom za ko ji je pred u- ze }e osno va no i ta ko |e su za mo qe ni da van rad nog vre me na ne no se rad ne uni for me, po go to vo uko li ko se na bi lo ko ji na ~in ba ve stra na~ kom ak tiv no {}u – is ti ~u iz „Par king ser vi sa„. A. L.

NA SE DAM STA NI CA „NS BAJ KA”

Po ~e lo iz najm qi va we grad skih bi ci ka la Se zo na iz najm qi va wa grad skih bi ci ka la „NS bajk” je po ~e la i su gra |a ni mo gu po no vo da je zde gra dom na dvo to~ ka {i ma, ko je im nu di ovaj ser vis. Bi ci kli se mo gu iz naj mi ti na se dam sta ni ca i to kod „[tran da”, Spen sa, @e le zni~ ke sta ni ce, ga ra `e uz Srp sko na rod no po zo ri {te, u kam pu su No vo sad skog uni ver zi te ta, na De te li na ri kod ABC cen tra i No vom na se qu na Bu le va ru Jo va na Du ~i }a. Sve sta ni ce “NS baj ka” su auto ma ti zo va ne, {to ko ri sni ci ma omo gu }a va da iz najm qu ju bi ci kle non-stop, od no sno 24 ~a sa. Uslo vi i ce na iz najm qi va wa isti su kao i pret hod ne go di ne, osim {to }e se bi ci kli sti ma ko ji pr vi put ko ri ste ovu uslu gu, uz po dat ke iz li~ ne kar te, iz ra di ti ko ri sni~ ke kar ti ce. Iz ra da kar ti ce, ko ja ko {ta 500 di na ra, omo gu }a va iz najm qi va we bi ci kla za 20 di na ra po sa tu ili 100 di na ra dnev no.

Fo to: R. Hayi}

Li ga so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne tra `i ostav ku di rek to ra JKP „Par king ser vi sa” Mi la na Ko sti }a zbog u~e {}a rad ni ka tog pred u ze }a u le pqe wu pla ka ta sa po zi vom na mi ting „Stop raz bi ja wu Sr bi je”, sa op {te no je na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za me di je Grad skog od bo ra ove par ti je. Od bor ni ca LSV u Skup {ti ni gra da Kri sti na Me ne {i ka `e da je „Par king ser vis“ na taj na ~in pre kr {io za kon, jer za po sle ni u jav nim i jav no ko mu nal nim pred u ze }i ma ne sme ju u~e stvo va ti u

VESTI Rod ni ba ro me tar u Sr bi ji Pre zen ta ci ja re zul ta ta is tra ì va wa i stu di je “Rod ni ba ro me tar u Sr bi ji: Raz voj i sva ko dnev ni ì vot” odr à }e se da nas od 12 do 14 sa ti u Sa li 1 Skup {ti ne AP Voj vo di ne, Uli ca vla di ke Pla to na bb. O ì vot nim sti lo vi ma i od no si ma iz me |u mu {ka ra ca i è na raz li ~i tih ge ne ra ci ja, ni voa obra zo va wa i me sta sta no va wa, ob ra |e nih u ba ro me tru, go vo ri }e autor ka Ma ri na Bla goj vi} Hag son, di rek tor ka kan ce la ri je UN Vo men u Sr bi ji Asja Vr ba no va i prof. dr Ta wa \u ri}- Ku zma no vi} sa Vi so ke po slov ne {ko le stru kov nih stu di ja. N. R.

O ori jen ta li zmu u umet no sti Ko ri sni~ ka kar ti ca je traj na, ta ko da }e ko ri sni ci ko ji su je u ra ni jem pe ri o du iz ra di li pla }a ti sa mo iz najm qi va we. Kre dit za iz najm qi va we mo `e se do pu ni ti na auto ma ti ma.

Pro daj na me sta kar ti ca su na sta ni ci na Spen su i u Slu `bi za pro da ju „Par king ser vi sa”, Uli ca Fi li pa Vi {wi }a 47, rad nim da ni ma od 8 do 16 ~a so va. G. ^.

Pre da va we “Ori jen ta li zam u evrop skoj umet no sti 19. ve ka”, ko je se or ga ni zu je u okvi ru iz lo `be “Pa ja Jo va no vi}-Sli ke Bal ka na”, odr `a }e se ve ~e ras u 18 sa ti u Zbir ci stra ne umet no -

sti, Uli ca du nav ska 29. Go vo ri }e isto ri ~ar umet no sti i mu zej ski sa vet nik Qi qa na La zi}. N. R.

De la Jo va na Ste ri je Po po vi }a Pro mo ci ja kwi ga Jo va na Ste ri je Po po vi }a „Eks e gi mo nu men tum” i „Bla go rod ni go spo di ne”, kao i „Dva de set Ste ri ji nih re ~e ni ca” Ra do mi ra Put ni ka odr `a }e se da nas u 12 ~a so va u Ste ri ji nom po zor ju, Uli ca Zmaj Jo vi na 22. U~e stvu ju Bo jan Sam son i ured nik edi ci je Du {an Bel ~a. G. ^.

Kon cert gru pe „San {ajn” Kon cert be o grad ske gru pe „San {ajn”, na kon du `e pa u ze, odr `a }e se u pe tak, 26. apri la, u klu bu „Kvo ter”, Bu le var De spo ta Ste fa na 5. Ula zni ce se mo gu ku pi ti na pro daj nim me sti ma „Gig stiks” po ce ni od 450 di na ra, dok }e na vra ti ma klu ba ko {ta ti 100 di na ra vi {e. G. ^.

Повратак на село Ненад Ненковић своје новинарско перо заменио је пољопривредним алаткама. Уместо новинских извештаја и репортажа, данас производи органску храну. Ненад се показао и као добар организатор. Основао је удружење произвођача здраве хране у свом родном крају, у Књажевцу... Аутор: Радомир Грујић (РТВ 1, 21.30) 06.30 09.00 09.05 09.30 10.00 10.10 11.00 11.05 11.50 11.55 12.00 12.10 12.35 13.00 13.30 14.00 14.05 15.00 15.05 16.00 16.50 17.00 17.20 17.50 18.55 19.00 19.30 20.05 21.00 21.30 22.00 22.35 23.00 23.55 00.35 01.00 01.20 01.45 02.30 03.25

07.30 08.00 09.00 09.25 09.50 10.15 10.40 11.05 11.30 12.00 12.30 12.40 13.10 14.00 14.25 15.30 17.00 17.30 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.20 23.15 00.05

tv program

sreda 24. april 2013.

Добро јутро, Војводино Државни посао Монсуно Винкс 5 Вести Палета Вести Професионалци Правни саветник Име мог сокака Вести Нова занимања Добар посао Лов и природа Документ Вести Гламоур тоујоур Вести за особе са оштећеним слухом Преваранти Радар Временска прогноза ТВ Дневник Један на један Разгледнице Државни посао Под истим кровом ТВ Дневник Преваранти Живопис Повратак на село Војвођански дневник Један на један Линија раздвајања Професионалци Под истим кровом Повратак на село Живопис Грување уживо Гламур тужур Нека песма каже

Све странци Концерт: Легенде Најбољи пријатељ Та дивна створења Хајде са мном у обданиште Питам се питам се Академац Увек медаља Кад зазвони Центар света Вести (мађ) Македонско сонце Колико се познајемо – квиз Све странци Концерт: Легенде Добро вече, Војводино (ром) Лендава – Стари учитељ (мађ) Музички програм – мађарска музика ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Емисија румунске музике Добро вече, Војводино (рум) Линија раздвајања Таблоид Палета ТВ Продаја

06.00 07.30 09.00 09.00 10.00 11.00 13.30 15.30 16.00 17.00 18.00 18.25 20.00 20.30 21.30 22.00 00.30

Док. програм ВОА Свет животиња Цртани филм Вести Излог страсти Контакт емисија проблем Војвођанске вести Шајкашка прела Свет животиња Излог страсти Меридијанима Војвођанске вести Ми бирамо Панонска патрола Војвођанске вести ВОА

ФУДБАЛ: ЛИГА ШАМПИОНА

Борусија Дортмунд – Реал Мадрид (РТС 1, 20.40) 08.00 08.15 09.00 09.06 10.00 10.31 11.05 12.00 12.15 12.32 13.15 13.23 14.09 14.37

07.00 09.00 09.10 09.35 10.00 10.05 11.00 11.10 11.35 12.05 13.00

Новосадско јутро Вести Храна и вино Винкс Трас Клиника Вести Спринт Истрага Серија Вести

Бели мантил Ауторка: Љиљана Бандић (Новосадска ТВ, 14.05) 13.10 14.05 14.30 15.00 15.10 15.35 16.00 16.15 16.30 17.20 17.30 18.45 19.00 19.30 20.30 21.25 22.00 22.30 23.20 00.10

Пут за Евонли Бели мантил ИЦТ плус Вести Строго поверљиво Храна и вино Објектив (слов) Објектив (мађ) Закон улице Трас Новосадско поподне Реч за данас Објектив Пут за Евонли Ленија Строго поверљиво Објектив Клиника Закон улице Серија

06.00 Шпански рукомет: Атлетико Мадрид – Арагон 07.30 На данашњи дан 07.40 НБА недељно 09.30 ВТА Премијер Штутгарт 11.30 Преглед Чемпионшипа 12.00 ВТА Премијер Штутгарт 21.30 АТП 22.00 НБА уживо 22.15 Преглед Фед куп 1/2 Финале 00.15 Преглед руске лиге 00.45 НБА класик

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Србија коју волим, 13.00 Зрно по зрно, 14.00 Живети свој живот, 15.00 Спортска галаксија, 16.00 Освета, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 20.00 Пипи шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Кућа 7 жена, 00.00 Објектив, 00.30 Ток шоу 07.00 Аморе Латино, 08.00 Зоо пузле, 08.30 Изблиза, 09.00 Кухињица, 09.30 Биографије, 10.30 Лек из природе, 11.00 Пролог, 12.00 Фарма, 13.00 Отворени екран, 14.00 Инвестиције, 14.55 Инфо, 16.00 Аморе Латино, 16.55 Инфо, 17.30 Бибер, 18.00 Здраво је лепо, 18.30 Кухињица, 18.55 Инфо, 19.30 Бибер, 20.00 Травел клуб, 20.30 Здравље је лек, 21.15 Отворени екран, 22.00 Бибер, 22.30 Инфо, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

15.10 15.56 16.47 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 19.50 20.40 22.41 23.05 23.55 00.10 00.19 01.16

08.10 09.00 09.45 11.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.10 21.15 22.10 23.55 00.05 01.00 01.10

Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Позориште у кући Траг Задња кућа, Србија Тито-црвено и црно Дневник Спорт плус До усијања Евронет Драмски писци ТВ БеоградМиленко Вучетић: „Сланици„ Задња кућа, Србија Индонезија земља насмејаних људи Ово је Србија Бољи живот Гастрономад Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око Слагалица Дневник Бољи живот Фудбал: Лига шампиона, Борусија Дортмунд - Реал Мадрид, пренос Фудбал: Лига шампиона До усијања Дневник Евронет Горе-доле Ноћни биоскоп: Игра илузије, филм

Дођи на вечеру Тачно 9 Одбачена Филм: Хотел из снова: Кариби Тачно 1 Љубав и казна Како време пролази Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Породичне тајне Како време пролази Паклена кухиња Филм: Плавуша са Харварда 2 Ноћни журнал Породичне тајне Евро пулс Филм: Хотел из снова: Абу Даби

07.05 07.38 08.03 08.27 08.34 09.02 09.35 10.04 10.32 11.03 11.39 12.16 12.49 13.49 14.17 14.50 15.20

Скарлет Јохансон

Девојка са бисерном минђушом Удружење слепих „Хомер“ и Филмски програм РТС-а заједнички реализују пројекат емитовања филмова за слепе, сваког месеца на Јавном сервису. Радња филма је смештена у 17. век, златно доба холандског сликарства. Како би помогла породици, седамнаестогодишња Грит почиње да ради као кућна помоћница у дому сликара Јохана Вермера. Улоге: Скарлет Јохансон, Колин Фирт, Том Вилкинсон, Џуди Парфит Режија: Питер Вебер (РТС 2, 22.00) 15.59 16.36 17.04 17.55 19.31 19.56 20.25 20.42 21.10 22.00 23.55 00.50 01.48

Риз Ви дер спун

Пла ву ша са Хар вар да 2 Уло ге: Риз Ви дер спун, Лук Вил сон, Са ли Филд, Ре џи на Кинг, Џе ни фер Ку лиџ Ре жи ја: Чарлс Хер манВур филд (Пр ва, 22.10)

Слагалица Бандолеро Пчелица Маја Дени и Деди Плава птица Чувари традиције Животна раскрсница Е-ТВ На прву лопту Наука 2013. Катарина Јовановић, сопран и Рита Кинка Вавилон Трезор Плава птица Чувари традиције Животна раскрсница Вита студентис

06.30 07.00 11.00 12.00 13.00 13.20 15.00 15.15 15.50 16.00 17.30 18.30 19.05 20.00 21.00 22.00 23.30 02.30 03.00 04.00 05.30

Ексклузивно Позитивна енергија Изван сумње Одбојка(ж)-Плеј оф: Спартак-Црвена звезда, финале, пренос Пчелица Маја У свету Фудбал: Лига шампиона Беокулт Хероји Девојка са бисерном минђушом, филм 25. година Бајаге и инструктора Трезор Фудбал: Лига шампиона, Борусија Дортмунд-Реал Мадрид

Нежељене Добро јутро Фарма - уживо Гранд шоу Први национални дневник Фарма - уживо Тачно у подне Нежељене Национални дневник Фарма - уживо Север Југ Национални дневник Мала невеста Фарма - преглед дана ДНК Брачни судија Фарма - уживо Црна хроника Пабло Ескобар Филм: Небески борац Филм: Сећање у срцу

08.15 Школа, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.45 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Булевар, 17.30 Златибор, 18.00 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.00 Фам, 21.25 Филм, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.25 Ауто шоп, 00.35 Хај-фај, 01.30 Фокус 12.00 Срем на длану: Рума,13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Очи у очи, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Инђија, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Док. програм, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

08.25 Доме, слатки доме 09.30 Кажипрст 10.00 Вести 10.35 Велики брат ВИП (уживо) 12.00 Ларин избор 13.15 Велики брат ВИП (уживо) 15.00 Квиз: Узми или остави 16.00 Вести 16.40 Спортски преглед 17.00 Велики брат ВИП (уживо) 18.00 Титова кухиња 18.30 Вести 19.05 Ларин избор 20.05 Нинџа ратници 21.05 Велики брат ВИП (уживо) 21.30 Велики брат (дневни преглед) 23.25 Велики брат ВИП (уживо) 00.00 Вести 00.35 Велики брат ВИП (уживо)

08.00 09.00 10.00 11.30 12.00 14.00 15.00 15.45 16.30 17.15 18.00 19.00 20.00 22.00 00.00

Цртани филм Живот у тренду Филм: Немогућа мисија 3 Сити вести Филм: Мексиканац Породични обрачун Собарица са Менхетна Маријана и Скарлет Маринци Наследници Гром у рају Ескобар- господар зла Филм: Колатерал Филм: Халам Фоу Филм: Исконски непријатељи

Том Круз

Колатерал Винсент је хладан, прорачунати плаћени убица на врхунцу каријере. Макс је возач таксија великих планова и никаквих резултата. Те судбоносне ноћи, Макс треба да превезе Винцента на његов нови пословни задатак - једна ноћ, пет корака, пет хитаца и бег... Улоге: Том Круз, Џејмс Фокс, Џејда Пинкет Смит, Марк Рафало Режија: Френк Маршал (Пинк 2, 20.00)

Наташа Ђорђевић

Једна жеља, једна песма И ове среде у емисији „Једна жеља, једна песма” очекује се сјајна забава, уз добро познате ритмове народне музике, којима ће гледаоце увесељавати Наташа Ђорђевић, Бане Мојићевић, Буцка, Снежана Ђердан и Душко Лушин. Водитељка: Тијана Марковић (Хепи, 21.00) 05.00 08.00 09.15 09.30 09.50 10.00 10.20 10.40 11.00 11.50 12.40 13.00 13.40 13.55 14.00 14.35 14.50 16.30 17.55 18.30 18.50 20.00 21.00 23.30

Добро јутро, Србијо Сузе Босфора Телешоп Зоки на веселој фарми Тајни свет меде Бенџамина Винкс 5 Монсуно Покемони Бен 10 Хантик Нинџа корњаче Моћни ренџери Телешоп Вести Гламур Телешоп Филм Сузе Босфора Телемастер Насловна страна, квиз Филм Голи живот Једна жеља, једна песма Филм

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00) 08.00 555 личности, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 09.40 НС инфо, 10.15 Док. филм, 11.00 Пун гас, 12.15 Уторком у 21, 13.20 ИнЏој, 14.00 Акценти, 14.15 Писмо глава, 15.15 Токови моћи, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 20.05 Икс арт, 21.00 Екстреми, 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 12.00 Катедрале, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

sreda 24. april 2013.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

ДО БРИ ЦА ЋО СИЋ ИЗ ЗА ГРЕ БАЧ КОГ УГЛА

Пи ше: Дар ко Ху де лист 07.40 Велики пројекти 08.35 Шминкање са Клио 09.30 Богата млада, сиромашна млада 10.25 Медијум са Лонг Ајланда 11.20 Највећи губитник 12.15 Велике ромске свадбе 13.10 Невесте са Беверли Хилса 14.05 Кућа за венчање 15.00 Мали људи, велики свет 15.25 Краљ посластичара као кувар 16.20 Велики пројекти 17.15 Шминкање са Клио 18.10 Богата млада, сиромашна млада 19.05 Алесандрова кухиња 19.35 Стручњак за торте 20.30 Краљица слаткиша 20.55 Најбољи амерички кувар 21.50 Породилиште 22.45 Тајна трудноћа 23.40 Ургентни центар 00.40 Стручњак за торте 01.10 Краљица слаткиша 01.40 Најбољи амерички кувар

08.00 Тајни рат 09.00 Ко си заправо ти? 10.00 Заплењено и продато: Мадофово богаство 11.00 Водич кроз историју 12.00 Импресионисти 13.00 Најгори послови у историји 14.00 Тајм тим година 15.00 Ко си заправо ти? 16.00 Хероји, култ и кухиња 17.00 Мистерије олупина на дну океана 18.00 Најгори послови у историји 19.00 За мог живота. Пројекат нуклеарног света 20.00 Живот и дело Роберта Опенхајмера 22.00 Хрватски владари 23.00 Тајни рат 00.00 Тајм тим година 01.00 Мистерије олупина на дну океана

08.00 Мунзи 09.30 Кунф фу стори оф таији панда 11.00 Уметност разбијања 13.15 Остављена 16.00 Фалсификатори 18.00 Доланов кадилак 20.00 Књига о џунгли 2 22.00 Укради и бежи 00.00 Еротски филм

До ла нов ка ди лак У Лас Ве га су, про фе сор Ро бин с он и ње го ва же на Ели за бет по ку ша ва ју да до би ју де те. Док су ја ха ли кроз пу сти њу, Ели за бет је ви де ла ка ко тр го вац љу ди ма, Џи ми До лан, уби ја два ко јо та и јед ног иле гал ног ими гран та и од лу чу је да чи тав ин ци дент при ја ви по ли ци ји... Уло ге: Кри сти јан Слеј тер, Ема ну е ле Во жер, Вес Бен тли Ре жи ја: Џеф Би зли (Си не ма ни ја, 18.00)

07.00 Добро јутро, Хрватска 10.00 Места УНЕСКО:ове светске културне баштине у Аустрији 11.10 Преуреди па продај! 6, док. серија 12.00 Дневник 1 12.40 Пркосна љубав 13.27 Др Оз 3, ток-шоу 14.33 Екумена 15.05 Алпе Дунав Јадран 15.57 Краљ винограда 16.45 Хрватска уживо 17.54 Слатко лудило 2, док. серија 18.23 Пуна кућа Рафтера 19.10 Тема дана 19.30 Дневник 20.15 Глобално село 20.44 10 месеци за живот, док. филм 21.40 Хоризонти 22.32 Дневник 3 23.09 Други формат 23.50 Без одушевљења, молим! 00.23 С оне стране решетака, филм

С оне стра не ре ше та ка У жен ски за твор у ко јем су осу ђе ни це за те шке зло чи не сти же мла да же на с по себ ним про јек том. Ње на за ми сао је да за тво ре ни це дре си ра ју псе „по моћ ни ке„, ко ји ће ка сни је по ма га ти љу ди ма у ин ва лид ским ко ли ци ма. Управ ни ца за тво ра ис пр ва не же ли ни да чу је, али гор љи ва де вој ка успе ва да је уве ри да јој да мо гућ ност да по ку ша... Уло ге: Елен Бр стин, Ло ра Дерн, Лу син да Деј вис, Ла та ња Ри чард сон, Ма ри ја Хе ре ра Ре жи ја: Мајк Роб (ХРТ 1, 00.23)

06.57 07.27 07.51 08.16 08.41 09.10 09.58 10.40 12.41 12.50 13.16 14.46 15.11 16.00 16.35 17.20 17.55

20.00 20.35 22.30 23.04

07.50 08.15 08.45 09.10 10.00 10.50 11.20 11.45 11.55 12.50 13.45 14.45 15.40 16.10 17.05 17.35 18.05 18.35 19.05 20.00 20.55 21.55 22.55 23.50 00.45

Живот у предграђу Хоуп и Фејт Како сам упознао вашу мајку Приватна пракса Шапат духова Сречни завршеци Лудница у Кливленду Брза италијанска кухиња Освета Очајне домаћице Водич за стил Тима Гана Све што нисте знали о љубави Судије за стил Али Мекбил Хоуп и Фејт Како сам упознао вашу мајку Сречни завршеци Лудница у Кливленду Ружна Бети Шапат духова Једном давно Секс и град Приватна пракса Ружна Бети Водич за стил Тима Гана

23.27 00.07 00.53

04.00 06.00 08.00 10.00 12.00 13.50 16.00 18.00 19.50 22.00 00.00

Мала ТВ Тинтинове пустоловине Телетабиси Ватрена кугла Истрага Младог Месеца Школски сат Долина сунца Циклус хрватског филма: Обећана земља Скица за портрет Еко зона С оне стране решетака, филм Деграси Школски сат Регионални дневник Долина сунца Мала ТВ Ватерполо, ПХ: Младост - Југ, пренос полуфинала Музика, музика... Укус Ирске Линдија Милана, док. серија Фудбал, Лига првака - емисија Фудбал, Лига првака: Борусија Д. - Реал М, пренос полуфинала Фудбал, Лига првака - емисија Увек је сунчано у Филаделфији Ловци на натприродно Закон и ред Капри

Пет минута раја Нада и слава Плава лагуна Брице 2: Поново у послу ЛОЛ Ени Мужеви и жене Лажов ЕдТВ Мирал Еротски филм

08.00 Песма из срца 10.00 И други пут би једва Божић... 11.30 Момци с Мадисона 13.30 Љубавна плима 15.00 Поноћна трка 17.00 Медаљон 18.30 Правила опсесије 20.00 Рецепт за пољупце 21.30 Роксана 23.30 Заљубљена до ушију

Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како то раде? Како се прави? Мегаградитељи Препродавци аутомобила Трговци аутомобилима Амерички чопери Разоткривање митова Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како се прави? Златна грозница Злато Беринговог мора Угаљ Опасан лов

07.05 Вирус атак 08.20 Кобра 11 09.35 Небо и земља 10.55 Крв није вода 12.05 Ексклузив таблоид 12.40 Ружа ветрова 13.55 Библија 14.50 Кобра 11 16.55 РТЛ 5 до 5 17.10 Галилео 18.05 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.10 Крв није вода 20.00 Ружа ветрова 21.00 Библија 22.00 Менталист 00.20 Мушке сестре, филм 02.05 Астро шоу

Ло ра Дерн

19.15 19.31

Ема ну е ле Во жер

07.15 08.10 09.05 09.55 10.50 11.15 11.40 12.35 13.30 14.25 15.20 16.15 17.10 18.05 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00

СЕ РИ ЈА

Мен та лист Уз по моћ Бре та Стај лса, Џејн сми шља сло жен план ка ко да из ву че Ло ре ла ја Мар тин са из за тво ра. Ка ко би из гле да ло што увер љи ви је да Џејн не ма ни шта с тим бе гом, на ме шта да из гле да као да га је Ло ре лај отео пре не го што је по бе гао да ље... Уло ге: Сај мон Беј кер, Ро бин Тју ни, Тим Канг, Овејн Је о ман, Аман да Ри ге ти Ре жи ја: Крис Лонг (РТЛ, 22.00)

Сај мон Беј кер

Hr va ti vi {e vo le Al pe ne go Ko pa o nik – Uve ~e me zo ve Mi lo {e vi} i pi ta: „[ta ste od lu ~i li?” Ka èm: „Da se pri hva tim du `no sti pred sed ni ka”. I ti me je pri ~a bi la za vr {e na. To ga 15. ma ja 1992. sam pre pod ne otva rao na u~ ni skup u SA NU, ko ji sam upra vo ja pred lo ìo i or ga ni zo vao, i dr ào uvod no pre da va we „Srp ski na rod na po ~et ku no vog do ba”, a Mi lo {e vi} za ka è Sa ve znu skup {ti nu za pet po pod ne. I ja s go vor ni ce Aka de mi je na pu {tam sim po zi jum i idem ku }i da pi {em pri stup nu be se du. Ona je ap so lut no naj bo qa ikad pro ~i ta na u srp skom par la men tu, ot ka ko on po sto ji. To ka èm bez ika kvog ose }a ja la `ne skrom no sti. Ba{ je bi la li te rar no na pi sa na. Je dan na o ko ne va àn de taq iz ove ]o si }e ve Slo ba je sa mo go di nu da na tr peo Do bri cu pri ~e ni je mi bio ja san. Je li Bu{ sta ri ji za mi {qao, kad mu je po slao svog ~o vje ka, tj. è nu, mo li da oni ma ko ji ga po slu ù ju pri re |u je ta He len De li}-Ben tli, da Mi lo {e vi} ode s funk kve ne u god ne pa ra de i po ni è wa. ci je pred sed ni ka Sr bi je, a ]o si} po sta ne no vi U jed nom tre nut ku, ]o si} se upi tao: „[ta to pred sjed nik, ili da ]o si} pre u zme du `nost bi Hr va ti ma, kad su kre nu li u ra za ra we Ju go pred sjed ni ka SRJ, ko ja je upra vo tad uve de na, sla vi je? Ne ~u dim se za Slo ven ce, oni su tri ba na kon sa ve znih iz bo ra)? Ali {to on da s funk li sti, ali su Hr va ti ima li u Ju go sla vi ji sve: i ci jom pred sjed ni ka Sr bi je? Ja dran sko mo re i Ko pa o nik. Mo ra da je Va ti kan – Od me ne je tra è no da bu dem pred sed nik tu imao svo je pr ste.” SRJ, a Mi lo {e vi} da se po vu ~e. Bu{ je lo gi~ no Ni sam se ni po ku {a vao tru di ti ob ja sni ti mu mi slio i ni je pra vio raz li ku iz me |u Sr bi je i da Hr va ti ma Ko pa o nik ni je ni pri bli àn ekvi Ju go sla vi je. Za we ga je to bi lo jed no te isto, a va lent za Ja dran te da se ra di je vo le ski ja ti u u su {ti ni i je ste: Mi lo {e vi} je kao pred sed nik Slo ve ni ji ili Austri ji. Sr bi je de fak to vla dao i ce lom SRJ. Ali je, u ]o si} mi je po tom re kao da ja ko za mje ra Hr va ma ju 1992. do {lo do no ve kom po zi ci je: Mi lo {e ti ma {to to li ko na va qu ju na we ga i to li ko ga vi} osta je to {to je i bio, pred sed nik Sr bi je, a kri ti zi ra ju. Ka zao je da im je mo gao bi ti sa ve ja pre u zi mam no vo u ve de nu du `nost pred sed ni znik i da su mo gli bi ti na is toj stra ni – vaq da ka SRJ... u ru {e wu Ti to ve Ju go sla vi je. Sma tra da su ne No, u toj je „no voj kom po zi ci ji”, upra vo i bi la pri ja teq stvo pro tiv we ga u Hr vat skoj si gur no sa dr à na sva taj na tog mu drog Mi lo {e vi }e va is pro du ci ra li ko mu ni sti-ti to i sti, a ne hr vat ma ne vra. On je ostao pred sed nik Sr bi je i ska de sni ca, tj. na ci o na li sti. Da kle: s hr vat stvar ni {ef i „kr we Ju go sla vi je”. A ]o si} se, skim bi se na ci o na li sti ma jo{ i mo gao ne ka ko iako je no mi nal no, kao pred sjed nik SRJ, bio iz slo ì ti (ni je slu ~aj no s Tu| ma nom 1992. pot pi nad Mi lo {e vi }a, mo rao za do vo qi ti ti me da u si vao spo ra zum o tzv. hu ma nom pre se qe wu), dok po li ti~ kom ì vo tu Sr bi je i Ju go sla vi je bu de je s ko mu ni sti ma-ti to i sti ma to bi lo ap so lut no oso ba br. 2, u sve mu re al no pod re |e na Mi lo {e ne mo gu }e. vi }u i we go voj sa mo vo qi. Sve dok ga i kao ta Ma lo mi je ogo va rao La tin ku Pe ro vi}. Na po kvog Mi lo {e vi} ni je po tje rao s pred sjed ni~ kog me nuo je da mno go zna o woj, ali da }e to svo je po l o ` a ja, sa m o go d i n u zna we ipak za dr à ti za da na po sli je ina u gu ra ci se be. je. Ali ni je Do bri ca bio Mu drim po li ti kant skim Do bri ca mi je po tom je di ni srp ski in te lek tu ma ne vri ma Mi lo {e vi} je ostao pri ~ao o Kr le ì, jo{ iz a lac s ko jim sam se tih pred sed nik Sr bi je i stvar ni onih vre me na kad su si da na dru ìo u Be o gra du. {ef kr we Ju go sla vi je, a ]o si}, bi li do bri. Re kao mi je Imao sam vr lo za ni mqiv da ga je Kr le à jed nom su sret i s gla so vi tim ma da we mu no mi nal no nad re |en, za mo lio da se on bri ne o aka d e m i k om Ma t i jom re al no je za vi sio we go vim dje li ma, da na Be} k o v i } em, da bih s od „vo ` do v e” sa m o v o q e wih ima sva autor s ka wim ma lo vi {e po pri ~ao pra va te pre u zme od go upra vo o ]o si }u, a po naj vor nost za wi ho va daq pri je o to m e ka k o je wa ob ja vqi va wa. On je to od bio, od go vo rio mu 1992. po stao pred sjed nik SRJ. Pri tom sam a je da se u taj po sao ne ra zu mi je i da bi mu, kao pri o ri ra ~u nao na to da }e se we go vo tu ma ~e we pi scu, to pred sta vqa lo pre ve li ki te ret. znat no raz li ko va ti od ono ga {to mi je o to me, Pre pri ~ao mi je i dvi je aneg do te o Kr le ì. Sje na vla sti tu ini ci ja ti vu, pri ~ao sam ]o si}. di Kr le à u re sto ra nu be o grad skog ho te la „Ma Be} ko vi} je bio je dan od pr vih qu di ko ji je è stik„ i mal tre ti ra ko no ba re s ju hom. Naj pri kao do {qak pri stu pio ]o si }e vu kla nu zva nom je mu je bi la pre hlad na i na zvao ju je „spla ~i „si mi nov ci” kra jem pe de se tih, kad se iz Va qe nom”. On da su mu do ni je li vru }u pa se opet po va, gdje je po ha |ao gim na zi ju, pre se lio u Be o bu nio – „zar }e si tom te ku }i nom opa ri ti je grad i po ~eo stu di ra ti na Fi lo lo {kom fa kul zik?” A kad je ju ha bi la OK, dao je ko no ba ri ma te tu. No, sa sa mim ]o si }em je bio ne ka ko naj na poj ni cu u vi si ni ra ~u na. pri sni ji u po sqed we dvi je de ka de Ti to ve Ju go Dru gi put ru ~a ju u za gre ba~ kom „Pa la su„ wih sla vi je, kad su on, ]o si} i Mi lo van \i las, iako dvo ji ca. Ko no ba ri im do ni je li jaw ca, ci je log, ne is to mi {qe ni ci u mno gim po li ti~ kim pi ta ali do sta mr {a vog. Kr le à se po bu nio: „Ka kva wi ma, bi li ne raz dvo jan opo zi cij ski trio ko ji je ovo ma~ ka?” se sa sta jao go to vo sva ke su bo te, raz mje wu ju }i Do bri ca mi je na gla sio da ni kad ni je odo bra svo ja ne kon ven ci o nal na mi {qe wa o naj ra zli ~i vao ta kvo Kr le ì no po na {a we. Re kao je da se ti jim pro ble mi ma, od po vi je sti i dnev ne po li sti di kad ga se nu di bi lo ka kvom uslu gom, a ka ti ke do kwi èv no sti i kul tu re op }e ni to.

Kwi gu Dar ka Hu de li sta „MOJ BE O GRAD SKI DNEV NIK (Su sre ti i raz go vo ri s Do bri com ]o si }em 2006–2011), u iz da wu za gre ba~ kog „Pro fi la”, mo `e te na ba vi ti u svim bo qim srp skim kwi `a ra ma. 07.15 08.10 09.05 09.55 10.50 11.15 11.40 12.35 13.30 14.25 15.20 16.15 17.10 18.05 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00

08.30 08.45 09.00 14.00 15.30 18.30 18.35 18.40 20.20 20.25 20.30 23.00

Мотоспортови Сви спортови Билијар Бициклизам Билијар Сви спортови Коњички спортови Голф Једрење Сви спортови Билијар Билијар

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bu le var oslobo|ewa 81. Te le faks re dak ci je 021/423-761. Elek tron ska po {ta redakcija@dnevnik.rs, In ter net: www.dnevnik.rs. Generalni di rek tor Du {an Vla o vi} (480-6802). V.d. glavnog i odgovornog urednika Miroqub Miju{kovi} (480-6813). Ure |u je re dak cij ski ko le gi jum: Nada Vujovi} (za me nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Vlada @ivkovi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Aleksandar Savanovi} (no vo sad ska hro ni ka, 528-765, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kul tu ra 480-6881), Sve tla na Mar ko vi} (voj vo |an ska hro ni ka 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or |e Pi sa rev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Slobodan [u{wevi} (fo to 480-6884), Bran ko Vu ~i ni} (teh ni~ ka pri pre ma 480-6897, 525-862), Nedeqka Klin cov (teh ni~ ki ured ni ci 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu `ba pro da je 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Ma li ogla si 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Ru ko pi si i fo to gra fi je se ne vra }a ju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tam pa: Politika [tamparija d.o.o. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

REPORTA@E

sreda 24. april 2013.

BE ^EJ OB NO VIO ROD NU KU ]U BRA ]E TAN, BAR DO VA MA \AR SKE NA U KE I UMET NO STI

Slav ni si no vi si ro ma {nog ari sto kra te Bra}a Tan, slikar Mor i hemi~ar Karoq, Nemci poreklom, afirmisali su se u ma|arskoj nauci i umetnosti, ali ih slave i Srbi iz rodnog im Be~eja. Wihov otac Jano{ je stigao u Panoniju 1826. kao izdanak plemi}ke porodice, ali bez imetka, i bio visoki oficirski bele`nik pri Potiskom krunskom distriktu sa sedi{tem u Be~eju. On i supruga Otilija imali su desetoro potomaka, Mor je svet ugledao 1828. kao drugo, dok je Karoq bio peto dete i ro|en je 1834. Detiwstvo su proveli u gradu kraj Tise, tu stekli osnovno obrazovawe, a potom su im se putevi razi{li. Ku}a u kojoj su znamenita bra}a ro|ena vremenom je, od vrednog zdawa ekleti~ke arhitekture 19. veka, postala ruglo u centru varo{i. Po~ela je rekonstrukcija pre deceniju i po, ali se

zbog nema{tine stalo. Onda je vojvo|anski Kapitalni fond za izgradwu izdvojio 300.000 evra, a Vlade Ma|arske donirala jo{ 110.000 pa je posao dovr{en. – Pokrajinski zavod za za{titu spomenika je uradio projekt replike rodne ku}e Tanovih prema potrebama budu}eg edukativnog centra, gde }e ne samo mladi Be~ejci, na zanimqiv na~in sticati znawa iz fizike, hemije i umetnosti i upoznati stvarala{tvo dva velikana s ovih prostora – ka`e u ime Zavoda i sam rodom Be~ejac arhitekta Sava Stra`me{terov. Mor je {kolovawe nastavio u Kalo~i, tu zavr{io gimnaziju, a onda oti{ao u Pe{tu i po~eo da studira tada vrlo popularno pravo. No, sklonost ka slikarstvu ga je odvela u Be~, gde je izrastao je u vode}eg ma|arskog slikara

Maestro Mor i wegovo „Uznesewe Marijino“

PRE^ANSKA LEKSIKA

[orom {ajke... ili, na{e {vapske {ale

Dunav raste i preti da }e pote}i Kamewarom i Bege~kom jamom, {to nadle`ne mnogo ne brine jer je onaj drugi, “pravi” svet na sigurnom, na suvom, iza nasipa, benta, dolme, baira... dakle, na suvom. Kako bude da bude, bar }emo se setiti be}arca iz naslova “[orom {ajke a Dunavom ~eze...” Drugi stih se ~uje vrlo retko a glasi: “Krive noge u [vabice Reze”. Opet, da li mu prethodi ili ga sledi, naredni je: “[vabica se pewala na drvo / Drvo krivo a ja podviriv’o”. [to se, naravno, ne sme. Bar kod finog sveta. No, doti~ni peva~ ili naru~ilac be}arca nije ni hteo da bude fin.

Dunav, {ajke, [vabice i dolma ba{ su se sklopile dok ~itam kwigu autora “na{eg [vabe” Stefana Barta, ro|enog Futoàna, onda logora{a u Ba~kom Jarku (i jo{ kojekude), pa “pravog” Novosa|anina, gimnazijalca (zavr{io “Zmaj Jovinu” 1957), pa “pravog” [vabe (ìvi duè od 60 godina u Nema~ko)j. No, inèwer “Simensa” nikada nije bio lew (u mladosti je bio atleti~ar) pa je objavio sijaset tekstova o svom rodnom kraju, a u wega dolazi i sada, kao penzioner, ali ne da sedi i gledi – ve} da igra odbojku! S Futoànima pola veka mla|ima. Iz [tefanove kwige, koju je sloìo zajedno s beogradskim novinarom Nenadom Novakom Stefanovi}em (“Dijalog Srbina i [vabe na Dunavu”), prenosim dve {aqive anegdote o [vabama Jednu sam znao ~ak i u boqoj varijanti od [tefove, jednu nisam, a tre}u }u mu ispri-

~ati ako na leto opet do|e. [vabe su odavno oti{le, za wima polako i oni koji su ih poznavali, pa je razumqivo {to je i sve mawe pri~a o wima. Ostale su jo{ “{vapske ku}e”, “{vapski sir”, “{vapska pita”, “{ne-nokle”, poneko jo{ u~i ku~e da {eni, jo{ ima onih koji su i{li u tanc{ule, jo{ je hladovina u gonku, jo{ tutwe ajzlibani... Stefan u jednoj kwizi podse}a na to za{to Sloveni Nemce zovu Nemci ili Nemeci. Zato {to su za wih bili “nemi”, nisu im razumeli jezik. A kada su i po~eli pa`qivije da ih slu{aju, ~uli su – kako su hteli. Recimo, re~ bitanga, navodno, sloèna je prema naj~e{}im re~ima [vaba – “bite” (molim) i “tanke” (a to je opet pogre{no od “danke” – hvala). Normalno: {to si qubazniji, to si sumwiviji. Sli~no je shva}ena i pri~a iz voza, pardon, ajzlibana. Kao, putovali Srbin i [vaba a ovaj prvi, ~im je seo u vagon, izvadio {unku, mladog luka, poga~u (ja l’ cipovku) i po~eo da se zalaè. [vaba ga gleda i }uti (nem je, kona~no!) Srbin odese~e par~e {unke i pruì mu. Ovaj uzme i kaè – “Danke”. “Dobro nije ba{ debelo, ali nije ni tanko” – gun|a Srbin pa odse~e debqe od {unke. [vaba opet “Danke”, Srbin opet debqe... Malko kasnije, [vaba pita “Vifil kosten?” (koliko ko{ta), a Srbin se qutnu: “Malo ti je, ho}e{ i kost!” Jedan od na{ih biv{ih kom{ija [vaba iz Zmajeva (za wega – Starog Kera) dolazio je, kao i Stefan, sedamdesetih u stari kraj i doneo mom stricu ganc-nov “dijamant” bicikl (kako sam bio qubomoran!), ali je wegov otac, “stari Gros”, ostao duè zapam}en. Navodno je ba{ u ovo vreme, u doba prole}ne setve, u birtu javno zaàlio {to nema bar jo{ jedno jutro zemqe (a imao je blizu stotinu) da poseje – ne{to muvari za kowe! Pri~a sada nikome nije ni sme{na jer je Gros sitna riba za sada{we zemqoposednike, a ni muvar vi{e niko ne seje. Zato sam siguran da je Stefan ne}e uneti u svoju narednu kwigu, a ba{ bih voleo da je {tampa, makar bez mog priloga. Pavle Male{ev (Gra|a za kwigu “Nasred ~etir’ {ora”)

toga doba, ali je svoj talenata brusio u Parizu, Rimu, Firenci i Trstu. Naj~e{}i motivi na wegovim platnima su istorijski i mitski doga|aji s jakim dramskim nabojem, ali je slikao i portrete savremenika {irom Evrope. U celom opusu ostao je veran nema~koj {koli, ali je uticaj italijanskih majstora primetan u kompoziciji i koloritu. „Regrutacija pre 1848“ va`i za prvo delo ma|arskog kriti~kog realizma. Za svoje stvarala{tvo dobio je niz priznawa, pa i tada najvrednije – nagradu Pariskog salona. Wegovi vitra`i, freske, oltarske slike i platna su ukra{avale javna zdawa u Budimpe{ti, Nacionalni muzej, Operu, palatu Vigado, @elezni~ku stanicu Keleti... Mnoge crkve u ugarskoj prestonici, a i {irom Monarhije, naj~e{}e u Ba~koj, oslikao je Mor. Rimokatoli~koj

Zavi~aj se odu`io zemqacima

crkvi u rodnom Be~eju, posve}enoj Velikoj Gospojini, gde je i kr{ten, poklonio je jedan od svojih najboqih radova, Uznesewe Marijino. Poznate su i wegove slike vezane za srpsku istoriju – „Ubistvo Kara|or|a“ je sada u beogradskom Narodnom muzeja, a portret Save Tekelije u Galeriji Matice srpske. Zbog slabog zdravqa, sa suprugom Karolinom Paganini i }erkom Irmom odlazi u Trst, gde 1899. umire, a wegova dela i danas zadivquju lepotom. Sve~anom otvarawu atraktivnog zdawa u, odnedavno, Ulici bra}e Tan, prisustvovali su mnogi uglednici i dràvni zvani~nici iz Ma|arske i Srbije. âst da sve~ano otvore Spomenku}u pripala je dràvnoj sekretarki Ministarstva qudskih resursa Ma|arske dr Roì Hofman i pomo}niku u Ministarstvu prosvete Srbije dr Jovanu Bazi}u. Me|u zvani~nicima je bio i po~asni predsednik Ma|arske akademije nauka dr Zoltan Kiraq, tako|e ro|eni Be~ejac. O ìvotu i delu slavnih Be~ejaca govorili su ma|arski akademici dr Erne Maro{i o Moru a dr Peter Temple o Karoqu. Karoq Tan je po zavr{etku osnovne {kole u Be~eju u~io za apotekara, studije hemije zavr{ava u Hajdelbergu, a doktorsku titulu sti~e na pra{kom

Hemi~ar dr Karoq Tan

univerzitetu. Wegova otkri}a iz neorganske, analiti~ke i fizikalne hemije i danas vaè. Kao jedan od osniva~a Ma|arske akademije nauka, imao je fundamentalnu ulogu u nau~nom ìvota severnih suseda. Ubrzo posle penzionisawa, umro je 1908. u Pe{ti. – U ruskoj kwièvnosti je poznata izreka da je svako iza{ao iz Gogoqevog {iwela. Mo`da nije preterano re}i da je svim aktuelnim ma|arskim hemi~arima Karoq Tan indirektno bio u~iteq – nadahnuto je rekao ma|arski akademik dr Mihaq Bek. Davno je Karoq progla{en za po~asnog gra|anina Be~eja, a povodom 175. godi{wice ro|ewa postavqena je spomen-plo~a u Gradskoj ku}i. Sredwa stru~na {kola i gimnazija u Budimpe{ti nose wegovo ime, brojna delegacija |aka i pofesora te {kole bila je prvi zvani~ni posetilac Spomen-ku}e bra}e Tan. U woj je svako od bra}e dobio svoju spomen-sobu u jednom krilu zgrade, a u drugom je interaktivni nau~ni park s 26 interesantnih eksponata, dok je na zidovima {ezdesetak likovnih dela, 18 portreta Be~ejaca i 41 platno na kojima je Be~ej bio motiv slikara iz fonda Gradskog muzeja. Vla sti mir Jan kov

MO LI TVE NI DO RU ^AK KOD DR SR BE PE TRO VA TRA JAO DO MRA KA

Ta ko se do bro ni kod Oba me ne je de

Uz svirce i zalogaji u Sanadu lak{e klize

Kad po proro~anstvu Maja 21.12. 2012. ni{ta nije bilo od smaka sveta, bezbednim su se ose}ali u~esnici 13. „molitvenog doru~ka” koje je dr Srba Petrov okupio u zavi~ajnom, severnobanatskom selu Sanadu. Dru`ini bi na bogatom jelovniku, koji je trajao od jutra do pove~erja, pozavideli i Obamani gosti. Ali, lak{e je pre`iveti smak sveta nego sve |akonije koje je spremio! Nakon rakije „belke„ od medenih {qiva, zbog kojih se u selu i bandere znaju nakriviti, sledila je pita krompiru{a, zeqanica i sirnica, pekarske kiflice s kimom, slanina tanko se~ena, mokrinski sir u {trudli, ~varci, {vargla, krompir u „~ak{irama”, cipovke s nabreklim pupu{kama, pa mladi luk, rotkvice i qute papri~ice. Sve doma}e. Gosti jo{ nisu predahnuli, a trpezu je za ru~ak dopunila sala{arska jagwetina s povr}em i krompirom, koju je u

grn~arskom sa~u iz Zlakusa skr~kao poznati sanadski kulinar Vladan Subotin. Sve zaliveno Bajilovim rizlingom i karlova~kim prokordemom, a sladilo se sal~i}ima s pekmezom od kajsija i {qiva. Za u`inu, predve~e, pre{lo se na posnu rolovanu ple}ku u sa~u i pekarski krompir, sve za~iweno renom i senfom. Bard vojvo|anske pesme Milan Pruni} i ~lanovi wegove bande iz Kikinde, gotovo da nisu zastajali, sem da podma`u grlo. Doma}in, oralni hirurg i strasni qubiteq kowa dr Srba Petrov, koji se u Novi Sad otisnuo pre tri decenije ali zavi~aj redovno obilazi, ve} planira i jubilarni, 25. molitveni doru~ak. – Jedan od prijateqa fatalista veli da }e tad mo`da biti dovoqan sto sa {est stolica. Ali va`no da smo svi jo{ na nogama. Tu su moje kolege iz Novog Sada, prijateqi koje sam u mladosti stekao u Sanadu, Senti i Kikindi,

te vojvo|anski kowari – priznaje Petrov. Lekarske obaveze u Novom Sadu i qubav prema kowima nekako uskla|uje. Pastuv Ben Hit iz wegove sanadske {tale je osvajao „Vojvo|anski derbi” i me|u tri najboqa kasa~a je u Srbiji, a po~etkom sezone i wegov mla|i brat Bambi Boj je u Subotici bio pobednik. U [tali „Petrov” je pet grla, a „doca“, mada je zapravo amater, ima kasa~e koji su u samom vrhu te najvi{e grla na stazi, u sulke preè ~etiri kowa, a samo neke profi {tale nastupaju s vi{e grla na na{im hipodromima. Kowe timari i trenira Darko Jablanov iz Sanada, koji se jesenas oènio Suzanom iz Ba~ke Palanke pa o [tali „Petrov” ima ko da brine dok je Srba u Novom Sadu. Deda mu Jefta, kasnije i otac Aleksa, dràli su radne i paradne kowe, a on se od wih ne odvaja od svoje 12. godine. Mi lo rad Mi tro vi}

OGLASI

sreda 24. april 2013.

OGLASI l ^Ituqe

sreda 24. april 2013.

Posledwi pozdrav bratu

[ESTOGODI[WI POMEN dragoj majci i supruzi

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da se upokojila u Gospodu

An|eliji Dimitrijevi}

Batri}u Bubawi

24. 4. 2007 - 24. 4. 2013.

Marija - Mara Krsti}

od Ma{ana i Dragice, Du{ana i Dragice.

ro|. @ivanov O`alo{}en sin \or|e sa porodicom. 73525

Posledwi pozdrav tetki i babi

sestri,

Vreme brzo prolazi, a se}awa na Tebe ostaju zauvek u na{im mislima i srcima. Tvoji najmiliji: sin Milovan i suprug Radivoje.

73529

Bo`ici Atanackovi} posledwi pozdrav od porodice Li~ina. 73471

73524

Veliki qudi nikada ne odlaze. Oni ve~no ostaju u srcima i se}awima qudi koji su po{tovali wihovu re~ i delo.

POMEN voqenom sinu, bratu i ujaku.

Dragoj tetki

Posledwi sestri

pozdrav

voqenoj

U NOVOM SADU izdajem name{tenu garsoweru, 1. sprat, cg, {iri centar. Mo`e na du`i period. Telefon 064/155-75-10. 73085

PRODAJEM placeve u Veterniku na Bregu, Kraqa Petra Prvog. Telefon 063/511-939. 72619

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 73516

POTREBAN pekar sa iskustvom za rad u no}noj smeni. Dobri uslovi za rad. Kontakt osoba - Ratko @ivkovi}, telefon: 062/522-154, 064/3162114. 73464

KUPUJEM staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {poret, stare automobile za otpad, karoserije, ~istim podrum, tavane, odnosim {ut. Telefoni: 6618-846, 064/95-33-943, 063/84-85-495. 73351

^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta odnosim {ut, kupujem stare automobile, gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, izlazimo van grada. Telefoni: 021/6618846, 064/9533943, 063/8485945. 73352

Nenad Jawi}

Mari Krsti}

29. 3.1975 - 24. 4. 2006.

od: sestre Milu{ke, sestri}a Mileta i Jeje sa porodicama Mindi} i Nenin.

Qubav prema tebi smrt ne prekida, i bol za tobom vreme ne le~i. Tvoji: tata, mama, sestra sa porodicom.

73526

Sa tugom javqamo da je u 82. godini preminula na{a draga mama, svekrva, baka i prabaka

od sestre Marte sa porodicom.

73523

73473

Posledwi pozdrav sestri i tetki

dragoj

Posledwi sestri

pozdrav

voqenoj

Sâ&#x20AC;&#x2122; tugom se opra{tamo od na{e voqene sestre i tetke

Dragoslava Deli}

Du{anka Ondrik Sahrana je u ~etvrtak, 25. 4. 2013. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grboqu u Novom Sadu. O`alo{}ena porodica: sin Mi{o, snaja Zora, unuk Zoran i praunuka Nina.

Posledwi pozdrav na{em dragom Profi od: Marije, Nikole, Maria i Nine Trti} iz \ur|eva.

73520

Dragi an|ele,

Bo`ici Atanackovi}

Dejan Pejovi}

dr Smiqi Parla} - Pekovi}

Hvala ti za sve.

dr Smiqe Parla} - Pekovi}

73532

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga

Ostala si nam u najlep{oj uspomeni.

Tvoji najmiliji.

Porodice Bogunovi} i Ludo{ki.

73521

73519

na ve~ni po~inak od: sestre Nevenke, Milo{a i Borislava Prole. 73474

Posledwi sestri

3 Vera, Mira, Bojana, Petar i Slavko Veskovi}.

Bo`ici Atanackovi}

pozdrav

voqenoj

Tu`nim srcem javqamo svim ro|acima, prijateqima i poznanicima da je 23. aprila u 82. godini preminuo na{ dragi

73522

Marija Krsti} 1926 - 2013. Sahrana }e se obaviti 24. 4. 2013. godine, u 13 ~asova, na Alma{kom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}ena porodica Krsti}.

Sa velikim bolom i tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 23. aprila nakon duge i te{ke bolesti preminuo na{ dragi

Bo`ici Atanackovi}

Bo`o [ipka Sahrana je danas, 24. 4. 2013. godine, u 15 ~asova, iz kapele na grobqu u Ba~kom Jarku.

od brata Momira sa porodicom.

O`alo{}ena porodica.

73515

73534

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi suprug i otac

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 77. godini preminuo na{ otac i deda

73475

Voqenoj mami i baki

Branko Ili} 1937 - 2013.

Stevan Novoselac 21. 10. 1940 - 23. 4. 2013.

Sahrana je u Dowem Koviqu, 24. 4. 2013. godine, u 14 ~asova.

Sahrana je danas, 24. 4. 2013. godine, u 16 ~asova, u Ba~kom Petrovcu.

O`alo{}ena porodica: supruga Branka i sin Zoran.

O`alo{}ena porodica.

73513

73518

Bo`ici Atanackovi}

Batri} Bubawa Posledwi ispra}aj je u ~etvrtak, 25. 4. 2013. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. Sa qubavqu, }erka Zorana i unuk Stefan. 73528

posledwi pozdrav na ve~ni po~inak od wenih najmilijih: k}erke i sina sa porodicom. Sahrana }e se obaviti danas, 24. 4. 2013. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu. 73472

^ituqe l pomeni Posledwi pozdrav dragom i dobrom kom{iji

Bogoqubu [}epanovi}u od porodice Nenadov.

^ETRDESETODNEVNI POMEN

dr Smiqi Parla} Pekovi}

Posledwi pozdrav priji

Zora Ilijin 24. 4. 1999 - 24. 4. 2013.

obele`i}emo u subotu, 27. 4. 2013. godine, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu. O`alo{}eni: supruga Jovanka, }erka Hilda, unuka Doris i praunuk Du{an.

Nikada srca tvoje dece ne}e prestati da te vole, nikada na{e du{e ne}e prestati da bole. Srca na{a }e te zauvek voleti, a du{e }e nas za tobom zauvek boleti. Tvoji, Cica i Bata.

od prijateqa Ilije Mihajlovi}a sa porodicom.

73467

73479

73493

Posledwi pozdrav

Danas, 24. aprila 2013. godine navr{ava se godina od kada nas je napustio na{

Smiqi Parla} Pekovi} Po~ivaj u miru.

od stanara Pariske komune 11.

Dobrivoje Go{wi}

Sa velikom tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a draga mama, ta{ta, svekrva i baka

Dr Smiqa Parla} - Pekovi} preminula 22. 4. 2013. godine u 85. godini.

\uja Vukojevi} 1932 - 2013. Sahrana je 24. 4. 2013. godine, u 15 ~asova, na ênejskom grobqu. Polazak je ispred ku}e àlosti u 14.30 sati. Oàlo{}eni: sin Mi}o, snaja Nada i unuci Sr|an i Sini{a sa porodicama. 73488

Posledwi pozdrav priji

\uji Vukojevi}

Posledwi pozdrav priji

\uji Vukojevi}

od prijateqa Du{ana Mihajlovi}a sa porodicom.

od prijateqa Mirka Ajdukovi}a sa porodicom.

73491

73490

od prijateqa Sime Jovanovi}a sa porodicom.

Porodica. 72052

73492

73484

\uji Vukojevi}

1936 - 2012. Zauvek }e{ ostati u na{im se}awima.

Porodi~ni krug.

Opra{tamo se od na{e voqene tetke i babe

Posledwi kom{inici

pozdrav

dragoj

POMEN

73489

Dana, 22. 4. 2013. zauvek nas je napustila

\uje Vukojevi} 1932 - 2013.

\uji Vukojevi}

Sahrana }e se obaviti danas, 24. 4. 2013. godine, u 15.45 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Hvala ti za svu dobrotu i plemenitost koju si nam pru`ila.

O`alo{}eni: sin Milan, snaja Mima, k}i Vanda, zet Goran, unuke Tijana i Miqana.

Tvoji: Bo`o, Grozda i Igor Nedimovi}.

73470

73505

Posledwi pozdrav po{tovanoj

Milka Peji} 24. 4. 2006 - 24. 4. 2013.

od Slavka Kon~ara sa porodicom.

73494

Posledwi pozdrav priji

POMEN Danas, 24. 4. 2013. godine navr{ava se devet godina od kako nije sa nama na{ voqeni tata i suprug

Vreme nikada ne}e izbrisati sva na{a lepa se}awa na tebe. ^uvamo te u mislima i na{im srcima.

Tvoja }erka Dragana Mihajlovi} sa porodicom.

Jelena Milinovi} na{a draga mama i baka, ali }emo je zauvek ~uvati u na{im srcima. Weni: Sa{a, Mira, Da{ko i Jeca. Datum polagawa urne u porodi~nu grobnicu u Irigu javi}emo naknadno.

73507

\uji Vukojevi}

Milo{ Kozarov Uvek si bio i bi}e{ u na{im srcima i mislima.

Sa velikom tugom i bolom obave{tavamo prijateqe i rodbinu da je preminula na{a voqena majka, baka, prabaka, i svekrva

Verbasi Frawi

73480

Posledwi pozdrav po{tovanoj kom{inici i koleginici

POMEN

sreda 24. april 2013.

od Rade Baji}a sa porodicom.

od prijateqa Milana Mari}a sa porodicom.

73504

73495

73506

Sa tugom obave{tavam rodbinu i prijateqe da je moja majka

Sne`ana i Mica. 73423

Sa tugom i bolom javqamo rodbini i prijateqima da je preminula draga

Posledwi pozdrav kumi

Posledwi pozdrav kom{inici

Desanka Jari} 1924 - 2013.

Kristina Jari}

\uji Vukojevi}

1925 - 2013. Posledwi ispra}aj je u ~etvrtak, 25. 4. 2013. godine, u 15.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}eni: brat Branislav Krsti}, bratanica Ivana, unuci Aleksandra i Milan i zet Vladimir \uri}. 73511

\uji Vukojevi}

od: Ivane, Dejana i Ru`e.

od kom{ija Simendi} Dane i Ilije Krndije sa porodicom.

73485

73486

preminula 22. 4. 2013. godine. Sahrana je u ~etvrtak, 25. 4. 2013. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}eni: sin Luka, unuci, praunuci i ostala rodbina.

73478

sport

sreda 24. april 2013.

OP [TIN SKA LI GA SREM SKA MI TRO VI CA (PR VI RAZ RED)

OP [TIN SKA LI GA RU MA IRIG (PR VI RAZ RED)

Tri mi nu ta do bo da

Bo qi i sa re zer vi sti ma

Bo rac (R) - Slo ga (^) 1:2 (0:1)

Fru {ko go rac - PSK Pu tin ci 4:3 (3:1)

RA DEN KO VI]: Igrali{te Borca, gledalaca 100, sudija Milanovi} (Ma~vanska Mitrovica). Strelci: Arnautovi} u 79. za Borac, a Sekuli} u 60. i Majstorovi} u 87. minutu za Slogu. BO RAC: Joki} 7, Turudi} 6, Marko Vladisavqevi} 7, Gli{i} 6, @. Vladisavqevi} 7, Milo{ Vladisavqevi} 7 (J. Vladisavqevi} 6), Jovanovi} 7, Beri} 7, Arnautovi} 7, I. Peri{i} 7 (P. Peri{i}), Marko Vladisavqevi} 7 (Vi}enti}). SLO GA: Pa|en 7, M. Keki} 7, Zec 7,Leki} 7 (Bojani}), Antoni} 7, Topi} 7, Majstorovi} 7, Mocowa 7, Sekuli} 7, Cvijanovi} 7, Samaryi} 7

denovi} 7 (Lazi}), Stanki} 7 (Simi}), Bene`an 9, Qubenko 7, Tubi} 6. FRU [KO GO RAC: Veselinovi} 5, Malba{i} 6, Bojani} 6, @. \ori} 7, Bogosavac 6, Leki} 6, Grabi} 6, Ko~i} 6 (Krmbaqevi} 7), Vukojevi} 6 (Todi} 7), Savinovi} 6, Trni} 6. Od tri gola Bene`ana, drugi je bio izvanredan. [utirao je s 18 metara iz slobodnog udarca, a golman Veselinovi} se nije ni pomakao. S. Ro li}

No }aj - Bo rac (VR) 1:0 (0:0) NO ]AJ: Igrali{te No}aja, gledalaca 100, sudija Haniovski (Sremska Mitrovica). Strelac:

DI VO[: Haj duk - Slo ga (Z) 0:1, SREM SKA MI TRO VI CA: Mi tros Fru {ko go rac 3:0, SREM SKA RA ^A: Srem - Sre mac 4:0, RA DEN KO VI]: Bo rac - Slo ga (^) 1:2, NO ]AJ: No }aj - Bo rac (VR) 1:0.Bo sut je bio slo bo dan. 1. Haj duk 14 12 0 2 36:9 36 2. No }aj 15 10 2 3 39:19 32 3. Srem 15 8 2 5 24:21 26 4. Sre mac 15 6 5 4 28:22 23 5. Mi tros 14 6 4 4 18:11 22 6. Slo ga (Z) 15 6 1 8 13:21 19 7. Bo sut (-1) 14 5 3 6 10:13 17 8. Fru {ko go. 15 5 1 9 15:29 16 9. Slo ga (^) 14 3 4 7 14:24 13 10. Bo rac (VR) 14 3 3 8 12:22 12 11. Bo rac (R) 15 2 3 10 13:31 9

Srem - Sre mac 4:0 (2:0) SREM SKA RA ^A: Igrali{te Srema, gledalaca 100, sudija Gojkovi} (Grgurevci). Strelci: Jovi}, B. Milovanovi}, Ostoji} i Trivuni}. @uti kartoni SREM: Mitrovi} 8, \. Milovanovi} 6, [upuri} 6, Ostoji} 7, B. Milovanovi} 6, Antoni} 6, Jovi} 7, Marijanovi} 6, [ivoqicki 7 (Bogdanovi}), Trivuni} 6 (Vi}enti}), Le{i} 6 (Kopri}). SRE MAC: Gruji} 5, Bojan Dani~i} 5, Branislav Dani~i} 5, M. Gvoka 5, \uri} 5, N. Gvoka 5, Stanojevi} 5, Mocowa 5, D. Mari~i} 5, Vuleti} 5, Tomi} 5. R. Go lu bo vi}

Haj duk - Slo ga (Z) 0:1 (0:0)

Falilo je samo tri minuta pa da doma}ini osvoje bod u borbi za opstanak. Z. Vla di sa vqe vi}

Mi tros - Fru {ko go rac 3:0 (2:0) SREM SKA MI TRO VI CA: Igrali{te Mitrosa, gledalaca 100, sudija Tre}akovi} (Sremska Mitrovica). Strelac: Bene`an u 22. (iz penala), 38. i 62. minutu. MI TROS: Tumari} 7, Mataruga 7, Kova~evi} 7, Babi} 8, Pani} 7, ]iri} 7 (Krsti}), Mla-

Sretenovi} u 51. minutu. @uti karton: Savi} (No}aj). NO ]AJ: Ugqe{i}, @ivkovi}, Bo`jakovi},I. Bugarski (D. Bugarski), Simi}, Zackalicki, Gayuri}, \uri}, M. Vu~enovi}, Sretenovi}, Savi} (Jeremi}). BO RAC: Radosavqevi}, Suboti}, Trni}, Kozomara (Nedi}), Stani{i}, Grabi}, Vukovi}, \uri~i}, S. Kova~evi}, A. Plemi}, D. Plemi}. Od bezbroj prilika, jedino je Sretenovi}, uspeo da matira pouzdanog Radosavqevi}a. N. Og we no vi}

DI VO[: Igrali{te Hajduka, gledalaca 500, sudija Filipovi} (Sremska Mitrovica). Strelac: Vidovi} u 47. minutu (autogol). @uti kartoni. Vidovi} (Hajduk), Veselinovi}, Andonovi}, Igri} (Sloga). HAJ DUK: Vukoli}, Radulovi}, Marko Plav{i}, Mario Plav{i}, Babi}, Vidovi}, Lazovi} (Nenadovi}), Rajko Mari~i}, Ivi} (Vasiqevi}), Rade Mari~i} (Manev), Cvjeti}. SLO GA: Andonovi}, Petri}, Dobo, Sarajli} (Z. Ili}), Karakli}, Kne`evi} (Igri}), N. Vuga, P. Vuga, Veselinovi}, M. Ili}, Gemovi}. V. Rat ko vi}

OP [TIN SKA LI GA RU MA窶的RIG (DRU GI RAZ RED)

Ras po lo `e ni Ba ji} doneo po be du Voj vo di na - Car Uro{ 2:0 (0:0) NE RA DIN: Igrali{te Vojvodine, gledalaca 100, sudija Krmar (Ruma). Strelac: Baji} u 56. i 87. minutu. @uti kartoni: Mandi} (Vojvodina), Mili~evi}, \. Rodi} (Car Uro{). VOJ VO DI NA: Luki} 8, Mandi} 8, M. Radovanovi} 8 (Pu{i} 7), Biki} 6, Georgijevi} 7, Risti} 8, Baji} 9, Vasi} 6, Ivani} 6 (Petrovi}), Avramovi} 7 (Stameni} 7), \etojevi} 7. CAR URO[: Panteli} 6, \. Rodi} 7, Boji} 7, R. Rodi} 7, Te{i} 7, Bre~ko 7, J. Joci} 7 (N. Jo ci} 7), Jan ku lo vi} 7, GRAD SKA LI GA SU BO TI CA Zriw ski 1932 - Ba~ ka 1901 B 1:1, Elek tro voj vo di na - Ma la Bo sna 2:3, Su bo ti ca - Du {an Sil ni 1:0, Lo ko mo ti va - Po qo pri vred nik 2:1, So lid - Udar nik 0:2, Brat stvo - \ur |in 2:2, Haj duk - @ed nik 1:2. 1. Su bo ti ca 18 2. Haj duk 18 3. Udar nik 18 4. Du {an S. 18 5. M. Bo sna 18 6. So lid 18 7. Ba~ ka 1901 B 18 8. Po qo pri vr. 18 9. Elek trov. 18 10. @ed nik 18 11. Lo ko mo ti . 18 12. Zriw ski 18 13. Brat stvo (-1) 18 14. \ur |in 18

15 13 13 12 12 11 9 8 6 6 4 2 3 1

2 1 0 2 1 0 2 1 2 1 3 4 1 2

1 4 5 4 5 7 7 9 10 11 11 12 14 15

42:11 49:21 44:27 42:22 42:18 25:22 46:28 22:23 29:34 26:39 20:46 12:36 21:45 20:68

47 40 39 38 37 33 29 25 20 19 15 10 9 5

Stepanovi} 7, Mili~evi} 7, Pani} 7. Raspolo`eni Baji} prvo je savladao Panteli}a s 30 metara iz slobodnog udarca, a potom je posle dobre kontre iz trka s 20 metara bio precizan. N. La za re vi}

Pla ni nac - Po let 1:0 (0:0) RI VI CA: Igrali{te Planinca, gledalaca 150, sudija Stojkovi} (Dobrinci). Strelac: Mi{kulin u 68. minutu. @uti kartoni: Antonijevi} (Planinac), D. Petrovi}, Todorovi}, Liki}, Jovi} (Polet). PLA NI NAC: N. Antonijevi} 7, Vukmanovi} 7 (B.Peji} 6), Putica 6, Mi{kulin 8, D. ]iri} 7, B. Paji} 7, Vasiqevi} 7, S. ]iri} 7, Erdeqac 7, M. ]iri} 7 (N. ]iri}), Dudukovi} 7 (Stevanovi} 7). PO LET: Sabo 5 (Nonkovi}), D. Petrovi} 7, Lozan~i} 6, Dragi}evi} 6, Todorovi} 7, Jovi} 6, Stevanovi} 7, Mari} 7 (Te o do ro vi}, N. Pe tro vi}), Cvijanovi} 6, Jovanovi} 6, Liki} 6. Ivan Mi{kulin iz slobodnog udarca sa oko 30 metara matirao je Saboa. U 42. minutu Antonijevi} je odbranio penal. Sve u svemu lider je zaslu`eno pobe|en u Rivici. S. An to ni je vi}

STE JA NOV CI: Bo rac - 27.ok to bar 4:0, NE RA DIN: Voj vo di na - Car Uro{ 2:0, RI VI CA: Pla ni nac - Po let 1:0.Mla dost iz Pa vlo va ca je bi la slo bod na. 1. Po let 8 6 0 2 27:6 18 2. Bo rac (S) 8 5 1 2 16:7 16 3. Car Uro{ 8 4 1 3 16:10 13 4. Voj vo di na 8 3 2 3 9:10 11 5. Pla ni nac 8 3 1 4 14:16 10 6. Mla dost (P) 7 2 2 3 11:11 8 7. 27.ok to bar 7 0 1 6 8:39 1

Bo rac (S) - 27. ok to bar 4:0 (3:0) STE JA NOV CI: Igrali{te Borca, gledalaca 50, sudija Laskovi} (Kraqevci). Strelci: B. Luki} u 1, \akovi} u 11.i 75. i Peke~ u 23. minutu. @uti kartoni: Stepanovi} (Borac), D. Segedi (27. oktobar). BO RAC: \eki} 7, Jefti} 7, S. Petrovi} 7, G. Petrovi} 7, Blagojevi} 7, (A. Luki} 6), Jovanovi} 7, Zeqaji} 7, D. Luki} 7, B .Luki} 6, Peke~ 6 ( Markovi}), \akovi} 9 (Stepanovi}). 27. OK TO BAR: Pavin 6 K. Segedi 6, Beukovi} 6, Putica 6, K. Biriwi 6, Varga 6, Fekete 6, Hajnal 6, D. Segedi 6, Mihajlik 6, Borovica 6. Doma}ini od prvog minuta napada, stvorili bezboj prilika, ali samo ~etiri puta pogodili mre`u gostiju. M. Jef ti}

MA LI RA DIN CI: Igrali{te Fru{kogorca, gledalaca 150, sudija Cveti~anin (R). Strelci: Miokovi} u 31.i 88, Radvawu 38. i Baji} u 43. za Fru{kogoravc, a Radi{i} u 14, Simonovi} u 60. i Deni} u 80. minutu za PSK Putince. @uti kartoni: Vein, Vasi}, Bjeqac, Baji} (Fru{kogorac), Marjanovi} (PSK Putinci). FRU [KO GO RAC: M. Jovanovi}, Obrenovi}, Bjeqac, Baji}, @. Jovanovi}, Radvaw, Curkovi}, Vein, Miokovi} (Popovi}), Stojakovi}, Vasi} (Risti}, Pavi}). PSK PU TIN CI: Stankovi}, Muji}, Radi{i} (Graovac), Alimpi}, Mitrovi}, Se~anski, Marjanovi}, Simonovi}, Gligori}, Mudri}, Vukoti} (Deni}, Brkovi}). Doma}ini su savladali favorizovane goste i bez pet standardnih prvotimaca. R. Mi o ko vi}

OFK Kra qev ci - Kru {e dol 2:1 (1:0) KRA QEV CI: Igrali{te OFK Kraqevaca, gledalaca 30, sudija Stoli} (Ruma). Strelci: Viloti} u 23. i Milovanovi} u 61. za OFK Kraqevce, Doroslova~ki u 49. minutu za Kru{edol. @uti kartoni: ^vorkov, Stepanovi}, Spasojevi} (OFK Kraqevci), Bizumi}, Krasni}i, \or|ievski (Kru{edol).Crveni kartoni: Viloti} (OFK Kraqevci), Rado{evi} (Kru{edol). OFK KRA QEV CI: Joki} 6, Tutu{ 6, Tomi} 6 ( Stri~evi} 6), Viloti} 7 (Pavlovi} 6), Stepanovi} 6, Dragutinovi} 7, ^vorkov 6, Gaji} 7, Milovanovi} 6, Poznan 6, Spasojevi} 7. KRU [E DOL: Pardovicki 7, Rado{evi} 5, Bizumi} 6, Belano-

vi} 7, \oki} 6 (Radulovi}), Vukojevi}, Bradi} 6, \or|ievski 6, Qepoja 6, Doroslova~ki 7, Jovanovi} 7. S. Ra du lo vi}

Na pre dak - Sre mac (D) 1:2 (1:1) @AR KO VAC: Igrali{te Napretka, gledalaca 200, sudija Kati} (Ruma).Strelci: Mudri} u 7. za Napredak, @.Radojev u 45. i 80. minutu za Sremac. @uti kartoni: Buza{ (Napredak), Maleti}, @. Radojev (Sremac). NA PRE DAK: Krni} 7, M. Boì} 7, Devrwa 7, Ili} 7, Vojnovi} 8, S. Vi{wi} 7, Markovi} 7, Buza{ 7 (N. Miqkovi} 6), N. Boì} 8, Neboj{a Vi{wi} 7, Mudri} 8. SRE MAC: M. Radovac 7 (Dupor 7), Z.A{}eri} 7, Gagi} 7, Miri} 7, R. A{}eri} 7, A. Radojev 7, D. êsti} 7, \. êsti} 7, A. Radovac 7, @. Radojev 7, P. Radovac 7. Dragan êsti} je bio najagilniji igra~ na terenu. Prosto je rasturio odbranu doma}ih. N. Miq ko vi}

Mla dost (B) - Bo rac (K) 0:1 (0:0) BU \A NOV CI: Igrali{te Mladosti, gledalaca 100, sudija Horvat (Irig). Strelac: Kula~in u 70. min utu. @uti kartoni: N. Ko{uti}, M. Boì~kovi} (Mladost), B. Milenkovi} (Borac). Crveni karton: S. Boì~kovi} (Mladost). MLA DOST: Veji} 7, N. Ko{uti} 7, Krivo{i} 6 (Podkrajac), D. Ko{uti} 6, M. Boì~kovi} 7, S. Boì~kovi} 7, Vojnovi} 6 (D. Qubinkovi}), Aleksi} 7, Boì} 6, Radovi} 7, A. Qubinkovi} 8. BO RAC: Milan Vasi} 7, B. Milenkovi} 7, Stojanovi} 7, Kula-

@AR KO VAC: Na pre dak - Sre mac 1:2, MA LI RA DIN CI: Fru {ko go rac - PSK Pu tin ci 4:3, KRA QEV CI: OFK Kra qev ci - Kru {e dol 2:1, BU \A NOV CI: Mla dost - Bo rac (K) 0:1, RU MA: Fru {ka go ra - Slo ga (V) 1:0. 1. Fru {ka go ra 13 2. Na pre dak 13 3. PSK Pu tin ci13 4. Sre mac (D) 13 5. Fru {ko go r. 13 6. Bo rac (K) 13 7. Kru {e dol 13 8. Mla dost (B) 13 9. Kra qev ci 13 10. So ga (V) 13

11 8 7 6 5 5 4 3 4 3

1 1 3 1 4 2 2 3 0 1

1 4 3 6 4 6 7 7 9 9

37:9 19:16 21:10 18:21 19:23 21:21 18:17 11:17 10:30 14:24

34 25 24 19 19 17 14 12 12 10

~in 7,Milo{ Vasi} 7, V. Mati} 7, Nikoli} 7, Jovanovi} 7, M. Mati} 7, Jovi} 7, Sto{evski 7. Sudija je prestrogo dosudio penal za goste. P. Qu bin ko vi}

Fru {ka go ra - Slo ga (V) 1:0 (1:0)

RU MA: Igrali{te Fru{ke gore, gledalaca 100, sudija Petrovi} (Ruma). Strelac: \oki} u 39. minutu. @uti kartoni: Jovi}, Gradi} (Fru{ka gora), Mijatovi}, Nenadi} (Sloga). FRU [KA GO RA: Gojkovi}, Gradi} (Bome{tar), Boì}, \oki}, Jovi}, Grubje{i}, Cveti~anin (Lazi}), Trni}, An|eli}, Radi}, Jawi}. SLO GA: Balog, Stanoj~ev, ûbrilo, Nenadi}, Krsti}, Radivojevi}, Mijatovi}, @egarac, Vuji}, Stevi} (Tufegyi}), Pupovac. Iako, su bili boqi rival, obu}ari, su slavili minimalno, jer nisu iskoristili nekoliko lepih {ansi. D. û ~in

OP [TIN SKA LI GA PE ]IN CI

Ve te ran kao mla di} Gra ni ~ar - Slo bo da 2:0 (0:0) OBRE@: Igrali{te Grani~ara, gledalaca 100, sudija Maksimovi} (Sremski Mihaqevci). Strelac: N. Orlovi} u 78. i 80. minutu. GRA NI ÂR: Leovac 7, I. Nikoli} 7, Milan Nikoli} 7, S. âvi} 7, Z. Orlovi} 7, S. Jovanovi} 7, D. Orlovi} 7 (N. Orlovi} 8), Milo{ Nikoli} 7, Lisulov 7, D. âvi} 7, Paleèvi} 7 (G. Jovanovi~ 7). SLO BO DA: G. Spasojevi} 7, Arsenijevi} 7, Stepanovi} 7, Maksimovi} 7, Veselinovi} 7, Carevi} 7, Glumac 7, Vrani} 7, Vojnovi} 7, N. Spasojevi} 6, Petakovi} 6. Nikola Orlovi}, stari veteran, zamenio je sina Darka i u fini{u utakmice lepim golovima sa~uvao Grani~aru lidersko mesto na tabeli. S. Or lo vi}

OFK Bre sta~ - Vi tez 7:0 (4:0) BRE STA^: Igrali{te OFK Bresta~a, gledalaca 100, sudija Jovanovi} (Popinci). Strelci: Srzi} u 2, Nikolov u 15, Savi} u 18, Jovi} u 40. i 87. i Stefan Mladenovi} u 75. i 84. minutu. @uti karton: Beli}, Savi} (OFK Bresta~), Stanojevi} (Vitez). OFK BRE STA^: Strahiwa Mladenovi} 7, Beli} 7, D. Kova~evi} 7, Niklov 7, D. Glu{ac, V. Glu{ac 7, M. Kova~evi} 7, Jovi}

7, Srzi} 7, Stefan Mladenovi} 7 (Savati}), Savi} 6. VI TEZ: Uro{evi} 5, Drpa 5, Novakovi} 5, Petkovi} 5, Cuci} 5, Stanojevi} 5, Damjanovi} 5, Staki} 5, S. Ili} 5, V. Ili} 5, Horvat 5. Rutinska pobeda doma}ina, a da su strelci bili malo ozbiqniji kona~an rezultat bi bio dvocifren. Z. V.

Ka me ni - Mla dost (P) 1:3 (0:1) PR HO VO: Stadion Mladosti, gledalaca 100, sudija Grozdani} (Ogar). Strelci: Uro{evi} u 90. za Kameni, Savi} u 28. i 75. i Stoj~evi} u 49. minutu za Mladost. @uti kartoni: Jovanovi}, Cveji}, M. Balaban (Kameni), Poznanovi}, D. Toma{evi} (Mladost). KA ME NI: Uro{evi} 5, Jela~i} 5, Cveji} 5, Bo{kovi} 5, Draga{ 5, S. Balaban 5, Vu~elac 5, [obi} 5, Nani} 5, Jovanovi} 5, M. Balaban 5. MLA DOST: Krsti} 7, Koji} 7, Krwaji} 7 (Stoj{i} 7), D. Toma{evi} 7, Poznanovi} 7, Tanackovi} 7, Stoj~evi} 7, Stojkovi} 7, Savi} 7 (Budulica 7), V. Toma{evi} 7, Mirilov 7 (\ur|evi} 7). Zbog ka`wavawa igrali{ta u A{awi, Kameni je bio doma}in u Prhovu. Nije bio komletan, i osim ~asnog, poraza, ni{ta nije moga u~initi. Z. Va si}

A[AW PR HO VO: Ka me ni - Mla dost (P) 1:3, DE^: Sre mac - Srem 2:2, OBRE@: Gra ni ~ar - Slo bo da 2:0, BRE STA^: OFK Bre sta~ - Vi tez 7:0. 1. Gra ni ~ar 9 7 1 1 22:6 22 2. Srem 9 5 4 0 27:8 19 3. Sre mac 9 5 2 2 22:11 17 4. OFK Bre sta~ 9 5 2 2 19:11 17 5. Mla dost (P) 9 5 0 4 26:18 15 6. Ka me ni 9 2 3 4 20:15 9 7. Slo bo da 9 1 0 8 5:25 3 8. Vi tez 9 0 0 9 7:54 0

Sre mac - Srem 2:2 (2:1) DE^: Igrali{te Sremca, gledalaca 100, sudija Orlovi} (Obre`). Strelci: Vuleti} u 23. i M. @ivanovi} u 37. za Sremac, Ranisavqedvi} u 4. i An|eli} u 71. za Srem. @uti kartoni: Vuleti}, Savi} (Sremac). SRE MAC: Stanojevi}, Savi}, M. @ivanovi}, Mijatovi}, Drqa~a, Jovanovi}, (Ludaji}), Ili}, Juri{i}, Ba~evac, Vuleti}, Mili}. SREM: Petkovi}, Vukmanovi} (S. Rankovi}), Ranisavqevi} (Dragosavac), Babi}, Mati}, Bo{kovi}, Bajlovi}, An|eli} (A. Rankovi}), Vesi}, Proti}, Turudi}. An|eli} je efektnim udarcem iz kornera poravnao rezultat, Stanojevi} nije ni trepnuo. S. O.

DO LI NA BEZ TRE NE RA

Mayev ski oti {ao Na gostovawu u Temerinu fudbaleri Doline do`iveli su poraz i posle {est meseci ~uvawa liderske pozicije grupe Vojvodine prepustili su prvo mesto Radni~kom iz Sremske Mitrovice. Fudbalski srpskoliga{ Dolina ostao je bez trenera, Zoran Mayevski podneo je ostavku. - Kada sam preuzeo tim dogovor je bio da ostvarimo plasman u gorwem delu tabele i `elim da istaknem da su moji izabranici dobrim radom i rezultatima ostvarili najboqe rezultate u istoriji kluba. Posle osvajawa jesewe titule ambicije su porasle i sada posle nekoliko neo~eki-

vanih slabijih rezultata normalno je da trener podnese najve}i teret. Odlu~io sam da se povu~em uveren da je to najboqe za klub. Klupski ~elnici posle poraza u Temerinu nisu tra`ili va{u ostvaku. - Na moju incijativu sporazumno smo raskinuli saradwu, fudbalerima i rukovodstvu `elim sve najboqe u daqem radu, konkretno plasman u Prvu ligu - rekao je Mayevski Doutakmice sa pali}em uprva }e izabrati novog trenera. B. Stoj kov ski

SPORT

sreda 24. april 2013.

DRU GA SREM SKA LI GA

OP [TIN SKA LI GA @I TI [TE – NO VA CR WA

[a hov ska par ti ja Hrt kov ~a na

Pet cr ve nih kar to na

Ze ka Bu qu ba {a - Hrt kov ci 0:3 (0:3) RAV W E: Igra li {te Zeke Buquba{e, gledalaca 200, sudija Gr ba ti ni} (Ada {ev ci). Strelci: Nikoli} u 2. i 25. i Pjevac u 10. minutu. ZE KA BU QU BA [A: R. Ivi} 8, Vasi} 7 (Gvo{tanski), Kowevi} 7 (Bude~evi}), Mira`i} 6, Romandi} 7, Simi} 7, Martinovi} 6 (\oki}), A. Ivi} 7, Stani} 6, Belovukovi} 6, \onli} 6. HRT KOV CI: ^i~a 8, [opalovi} 8, Mitrovi} 8, M. Simovqevi} 8, S. Simovqevi} 8, D. Savi} 8 (Su{i}), Pjevac 8, Me|ed 8, Nikoli} 9, Brkqa~a 8, A. Savi} 8 (Botlo{i}, Novakovi}). Hrtkov~ani su opet odigrali partiju kao u {ahu. Sve je u gostuju}oj ekipi funkcionisalo kao {vakjcarski sat. M. Be li}

Gra ni ~ar (G) - Bu du} nost 0:0 GRA BOV CI: Igrali{te Grani~ara, gledalaca 100, sudija Radin (Ba~inci). @uti kartoni: Milovanovi}, R. Simeunovi} (na klupi). GRA NI ^AR: Nov~i} 8, Jovanovi} 9 (Taborovi} 8), Rahar 8, Stojanovi} 8, Radovi} 8, \. Samaryi} 9, Karda{ 9, S. \or|i} 8 (M. \or|i} 8), Mileti} 9, Milovanovi} 8, Jovi} 8 (M. Samaryi} 8). BU DU] NOST: D. ^upi} 8, S.Gruji} 8, Milovanovi} 8, V. Simeunovi} 8, M. Petrovi} 8 (N. Gruji} ), Gospovi} 8, Lazi} 8, Simi} 8, G. Simeunovi} 8, Radosavqevi} 8 (Rogo), \uki} 8 (Tufegyi} ). Gosti su postigli dva gola, ali sudija Radin je poni{tio oba navodno zbog ofsajd pozicija. Obe ekipe su propustile po dve do tri povoqne prilike. M. Si mi}

Slo ga - Je din stvo (P) 0:2 (0:0)

KR WE [EV CI: Igrali{te Sloge, gledalaca 50, sudija Ban jac (In|ija). Stelci: @akula u 84. i Stojanovi} u 90. minutu. @uti karton: \urkovi} (Jedinstvo). SLO GA: \ermanovi} 6, Vuj~i} 6, Mar~eti} 6, Rastovi} 6, M. Igwatovi} 6, (D. Igwatovi} 6), [kori} 6, \ilas 5 (Bursa} 6), Travica 6, Gajin 7, In|i} 6, Popovi} 6. JE DIN STVO (P): Der 7, Petkovi} 6, Mili} 7, Trumi} 7, D. Petrovi} 6, G. Petrovi} 6, @akula 7, (Stojanovi} 6), Zuber 6 (A{}eri} 6), Stoji} 7 (\urkovi} 7), Despotovi} 6, Vu~kovi} 6. I pored toga {to su doma}ini igrali napada~ki nisu uspeli da realizuju {anse. U fini{u me~a su zato ka`weni sa dva gola. Gosti su izveli dve brze kontre i to je bilo dovoqno za pobedu. D. Tri fu no vi}

Po du na vac - @e le zni ~ar 5:0 (2:0) BE LE GI[: Igrali{te Podunavca, gledalaca 150, sudija Mari} (Sremska Mitrovica). Strelci: Gradi} u 10, Mili~i}

u 44, Luki} u 80. i 85. i Vidakovi} u 89. minutu. @uti karton: Ivani{evi} (Podunavac), Ra{i}, Jovanovi} (@elezni~ar). PO DU NA VAC: Tarbuk 8, Mili~i} 9, Ivani{evi} 8 (Obrenovi} 7), Pavli} 8, Pe{eq 8, Gradi} 9, Pejinovi} 8 (Ra{i}), Vidakovi} 8, Keki} 8 ( Tep{i} 9), Stefanovi} 6, Vidakovi} 6. @E LE ZNI ^AR: Vujinovi} 6, Bulatovi} 6, Krqi} 6 (Qubovi}), Jovanovi} 6, Mraovi} 6, Ra{i} 6, Rakar 6 (Vasi}), Jovi~i} 6, Cvjetinovi} 6, Vukobrat 6 (Milovanovi}), Pa{i} 6. Lider je deklasiran u Belegi{u. Gosti mogu biti i zadovoqni koliko su bili nadigrani. Gradi} i Mili~i} su posle ide al nih cen tar {u te va gla vom sa desetak metara zatresli mre`u Vujinovi}a. Onda je Luki} {utevima s 18 i 20 meta ra prak ti~ no obez be dio svom timu ubedqivu pobedu. Sa petim golom, zasladio je pobedu Vidakovi} {utem sa oko 30 metara. M. Ra da ko vi}

Gra ni ~ar (K) - Na pre dak (V) 2:1 (1:1) KU ZMIN: Igrali{te Grani~ara, gledalaca 100, sudija Bazi} (Be{ka). Strelci: Poli} u 10. i Stefanovi} u 90. za Grani~ar, a \a~anin u 29. minutu za Napredak. @uti kartoni: Novakovi}, Jastrebi}, N. Petrovi}, Kula~anin (Napredak). GRA NI ^AR: Svilokos 6, Q. Simi} 6, Poli} 8, Vukadinovi} 7 (Stefanovi} 6), Milinkovi} 7, M. Simi} 7, Luka~ 7, Veselinovi} 7 (Bogosavqevi} 6), Makivi} 7 (V. Vasili}), Ze~evi} 7, B. Vasili} 7. NA PRE DAK: Nedini} 7, Jastrebi} 6, V. Petrovi} 6, Aleksi} 6, Utvi} 7 (P. Petrovi}), Mladenovi} 6 (Dobrojevi}), \a~anin 8, Novakovi} 6, N. Petrovi} 7, Luji} 7, Kula~anin 6. Centar{ut V. Vasili}a Stefanovi} je pretvorio u gol i Kuzminci su tako do{li do zaslu`ene pobede. R. Pa pri}

Slo bo da - Du nav 5:0 (0:0) [A [IN CI: Stadion Slobode, gledalaca 100, sudija Batalo (Ruma). Strelci: Milutinovi} u 47, Zmijanac u 49. i Z. ânayija u 56. (iz penala) i 85. minutu. @uti kartoni: Stanojevi} , \ukni} (Sloboda), Dra~a, Kneèvi} (Dunav). SLO BO DA: Davidovi} , Petrovi} 7, Stanojevi} 7, Popovi} 7, P.ânayija 7, \ukni} 8 (R. Mijatovi} 8), Milutinovi} 8, Z. ânayija 6, Zmijanac 6, S. Mijatovi} 8 (Damjanovi} 7, Kulpinac 7) Nedeqkovi} 8. DU NAV: Jelovac 6, [kori} 6, Kneèvi} 6, Badovinac 6 (Tomi} 6), Joksimovi} 7, Radi} 6, Dra~a 6, Kiti} 7 (Kotarac 6), Popadi} 6, Najdanovi} 7, Kalezi} 6. Milutinovi} je s 16 metara na~eo mreù Jelovca, Zmijanac i Nedeqkovi} bili su strelci

GRA BOV CI: Gra ni ~ar - Bu du} nost 0:0, KAR LOV Î]: Lo vac - Bo rac 3:2, KR WE [EV CI: Slo ga - Je din stvo (P) 0:2, BE LE GI[: Po du na vac - @e le zni ~ar 5:0, RU MA: Je din stvo - Na pre dak(P) 1:2, KU ZMIN: Gra ni ~ar - Na pre dak (V) 2:1, [A [IN CI: Slo bo da - Du nav 5:0, RAV WE: Ze ka Bu qu ba {a - Hrt kov ci 0:3. 1. Bu du} nost 20 13 6 1 42:14 45 2. @e le zn. 20 14 3 3 30:17 45 3. Na pre d. (P) 20 14 2 4 37:16 44 4. Hrt kov ci 20 13 3 4 42:17 42 5. Po du na vac 20 11 1 8 48:25 34 6. Z. Bu qu b. 20 10 2 8 30:20 31 7. Slo bo da 20 10 2 8 35:27 32 8. Gra ni ~. (G) 20 9 4 7 22:21 31 9. Na pre d. (V) 20 7 4 9 31:29 25 10. Gra ni ~. (K)20 7 2 11 29:35 23 11. Bo rac (M) 20 7 0 13 23:48 21 12. Du nav 20 6 3 11 22:50 21 13. Je din. (R) 20 5 5 10 22:25 20 14. Je din. (P) 20 5 4 11 16:27 19 15. Slo ga 20 2 6 12 9:35 12 16. Lo vac 20 2 3 15 17:52 9 glavom iz blizine, a Z. ânayija je bio siguran sa penala i slobodnog udarca sa oko 20 metara. Proturio je loptu pored ìvog zida. S. Ne deq ko vi}

Je din stvo (R) Na pre dak (P) 1:2 (1:1) RU MA: Igrali{te Jedinstva, gledalaca 100, sudija Samac (Sremska Mitrovica). Strelci: P. Sabo u 6. za Jedinstvo, Juri{i} u 16. i Baki} u 61. minutu za Napredak. @uti kartoni: P. Sabo, D. Jovi} (Jedinstvo). Crveni karton (Erceg (Napredak). JE DIN STVO: Rogi} 7, Basara 6, Ku{i} 7 (P. Boì} 7), Ninkovi} 6, Cviji} 7, P. Sabo 8, Gre~ 7 (L. Jovi}), S. Sabo 6, S. Boì} 7, D. Vasiqevi} 6 (\. Vasiqevi}), D. Jovi} 7. NA PRE DAK: Nikoli} 7, Pejovi} 7, Gu`vi} 7, Erceg 6, Novi} 8, (Beànovi} 7) Baki} 7, Vesi} 7, Tica 7, Marjanovi} 7, Radanovi} 7, Juri{i} 7 (Pani} 7, Banova~ki 7). Gosti iz Popinaca bili su boqi rival i zasluìli su pobedu. B. \or |e vi}

Lo vac - Bo rac (M) 3:2 (1:1) KAR LOV ^I]: Igrali{te Lovca, gledalaca 250, sudija Radi} (In|ija). .Strelci: Z. Devrwa u 30, Pe{terac u 50. i Balaban u 69. za Lovac, Yaki} u 18. i @ili} u 86. minutu za Borac. @uti kartoni: @ivanovi} (Lovac), Panti}, Talirovi}, Jovanovi} (Borac). LO VAC: Samaryi} 8, @ivanovi} 7, Pe{terac 7, Trumbeta{ 7, Opa~i} 7, Z. Devrwa 6, Budi{in 7, Balaban 7 (Arsi}), Milinkovi} 7, Milosavqevi} 7, \. Devrwa 7. BO RAC: Jandri} 7, Panti} 7, [ar~evi} 7, Parmakovi} 7, R. Male{evi} 7, Gligori} 7, Yaki} 7, @ili} 7 (@uni}), Joveli} 7 (Selakovi}, Talirovi}), Jovanovi} 7, Gombar 7. Doma}inu je trebalo 16. kola da ostvari drugu pobedu u prvenstvu. I to zaslu`enu. Z. De vr wa

PO JE DI NA^ NO PR VEN STVO SR BI JE

Bo go sa vqe vi} od ma kao U osmom kolu pojedina~nog prvenstva Srbije u {ahu koje se odr`ava u Vrwa~koj Bawi postignuti su slede}i rezultati: To{i} – Sedlak remi, Popovi} - Kova~evi} remi, Brewo - Ratkovi} remi, Cvetkovi} - Bogosavqevi} 0:1, In|i} - Perunovi} 1:0, Miladinovi} - Damqanovi}

remi, Savi} slobodan. U ovom kolu bele`imo jo{ jednu sjajnu pobedu Bogosavqevi}a. Sada ima pola poena vi{e i partiju mawe od Damqanovi}a, a ~ak 1,5 poen be`i In|i}u i Kova~evi}u. Peti uzastopni remi Ratkovi}a. In|i} je preboleo poraz od Damqanovi}a i postigao novu pobedu, a Damqanovi} pono-

vo bez u spe {no ce dio su vu drenovinu (77 poteza). Plasman: 1. Bogosavqevi} 6, 2. Damqanovi} 5,5 (+), 3-4. In |i}, Ko va ~e vi} 4,5, 5-6. Brewo, Sedlak 4, 7. Popovi} 4, (+), 8. Miladinovi} 3,5, 9. Perunovi} 3 (+), 10. Cvetkovi} 2,5, 11. Ratkovi} 2,5 (+), 12. Savi} 2, 13. To{i} 2 (+). B. D.

Ro ham - Omla di nac (RT) 4:2 (0:1) NO VA CR WA: Igrali{te u Novoj Crwi, gledalaca oko 300, su di ja: Me sa ro{ (Ba nat ski Dvor), strelci:a Milenovi} u 30. Mr{i} u 57. za Omladinac [tevin u 75. Sila|i u 76. Todor u 80. i Va{tag u 81. za Roham , a Milenovi} u 30. Mr{i} u 57. minutu za Omladinac.

@uti kartoni: Bugarinovi}, Rac-Sabo , Va{tag, Li~ina, Na| (Roham). Reqi}, Milenkovi}, Novakovi}, Daqevi} (Omladinac), crveni kartoni: [omorai, [tevin (Roham), Kapur, Reqi}, Bi~anin (Omladinac). RO HAM: Ribakov 8, Na| 6, Li~ina 7, Apro 6, Rac-Sabo 6,

Duel Bugarinovi}a (Roham) i Novakovi}a i Bi}anina (Omladinac)

Pro gre sul - Bu du} nost 1:3, Pr vi ok to bar - Pro le ter 6:1, Ro ham - Omla di nac 4:2, Te re kve{ - Be ga 1:3. 1. Ro ham 11 8 0 3 24:12 24 2. Bu du} nost 11 7 1 3 26:15 22 3. Omla di nac 10 7 0 3 22:12 21 4. Be ga (-1) 11 7 1 3 24:20 21 5. 1. ok to bar 11 5 0 6 22:20 15 6. Te re kve{ 11 5 0 6 15:17 15 7. Olim pi ja 10 4 2 4 32:17 14 8. Pro le ter 10 2 2 6 15:26 8 9. Pro gre sul 11 0 0 11 10:51 0 [tevin 7, Ceko 7, Bugarinovi} 6 (Todor 7), Salkai (^iko{, [omorai ), Va{tag 7, Sila|i 7. OMLA D I N AC: Kor di} 6, Ninkovi} 7, Milenkovi} 6 (Milankov), Novakovi} 6 (Dukanovi}), Reqi} 6, Daqevi} 6, Mr{i} 7, Kujunyi} 6 (Ostoji}), Kapur 6, Pudar 6, Bi~anin 7. Derbi je opravdao svoj epitet samo golovimai uzbu|ewima kako na terenu tako i na tribinama. Senku na odli~nu fudbalsku priredbu bacili su incidenti koje su izazvali navija~i gostuju}eg tima ali i pojedinci na terenu pa je glavni sudija Mesari{ pokazao ~ak pet crvenih kartona. Doma}i su za sedam minuta potpuno preokrenuli rezultat. A. Lev na ji} SOM BOR SKA ME \U OP [TIN SKA LI GA

POTISKA LIGA

Sa ra pa za pr `io li de ru

ALEK SA [AN TI]: Alek sa [an ti} - Je din stvo (Ko lut) 6:2, SOM BOR: Me ta lac - Oyaci 0:0, BA^ KI MO NO [TOR: Du nav - Te re kve{ (Si vlo je vo) 0:2, LI PAR: Li par - Ras ti na 1:3, LA LI]: Pa no ni ja [i ka ra (Som bor) 8:1, RI BA RE VO: Je din stvo - Ru sin (Ru ski Kr stur) 1:5, SON TA: Di na mo - @AK (Som bor) 0:1. 1. Ru sin 18 13 4 1 56:15 43 2. @AK 18 12 5 1 60:14 41 3. Te re kve{ 18 12 4 2 52:16 40 4. Oyaci 18 11 6 1 47:13 39 5. Ras ti na 18 9 4 5 34:20 31 6. Li par 18 7 4 7 32:29 25 7. A. [an ti} 18 7 4 7 30:29 25 8. Du nav 18 5 5 8 29:34 20 9. Di na mo 18 5 3 10 24:40 18 10. Pa no ni ja 18 5 2 11 38:58 17 11. [i ka ra 18 5 1 12 25:59 16 12. Me ta lac 18 3 4 11 17:44 13 13. Je din.(R) 18 3 3 12 17:43 12 14. Je din.(K) 18 3 3 12 22:69 12

Olim pi ja - Gra ni ~ar 3:3 (3:1) TO TO VO SE LO: Igrali{te Olimpije, gledalaca 50. Sudija: I. Maletin (Novi Kneèvac). Strelci: ânadi stariji u 4, Kolar u 38. i Tesli} u 39. za Olimpiju, a Popovi} u 18 i Sarapa u 64. i 67. minutu za Grani~ar. OLIM PI JA: Benko, Kolar, Dekaw, Veselinov, Tesli}, ânadi mla|i, ânadi stariji (Koli}), Tot, Andru{ko (Feher), Sabado{ (Hatala), Sabo. GRA NI ÂR: Ugri, R. Dabevski, Kobleher, Zrim, Sarapa, Brzak, Baji} (Cveji}), T. Dabevski, Trivi}, Popovi}, Ne|i}. Mada je lider iz Totovog Sela poveo ve} u 4.minutu i zahvaquju}i najvi{e gre{akama golmana gostiju, posle prvog dela imao vo|stvo od 3:1, ekipa Grani~ara je u nastavku uspela da iznenadi i izjedna~i. Doma}inima je ~orbu zaprìo Sarapa koji je iz dva slobodna udarca bio precizan najpre sa 17 i potom sa 25 metara postigav{i efektne golove, tako da su gosti iz \ale prekinuli seriju pobeda Olimpije i zasluèno odneli bod. M. Mi tro vi}

Slo ga - Sla vi ja 13:0 (8:0) OSTO JI ]E VO: Igrali{te u Sportskom centru „Mladost”, gledalaca 50. Sudija: N. Marko-

PA DEJ: Ti sa - [am pion (Orom) 1:0, SRP SKI KR STUR: Je din stvo - Tro me |a (Maj dan) 6:1, OSTO JI ]E VO: Slo ga Sla vi ja (Ba nat sko Aran |e lo vo) 13:0, TO TO VO SE LO: Olim pi ja - Gra ni ~ar 3:3. Slo bo dan je bio Haj duk (Pod lo kaw). 1. Olim pi ja 10 9 1 0 39:6 28 2. Slo ga 10 7 2 1 41:11 23 3. Ti sa 10 7 1 2 23:8 22 4. Gra ni ~ar 10 4 3 3 23:17 15 5. Haj duk 9 3 1 5 13:19 10 6. [am pion 10 3 0 7 20:24 9 7. Je din stvo 10 2 1 7 12:35 7 8. Sla vi ja 9 2 1 6 10:37 7 9. Tro me |a 10 1 2 7 12:36 5

NO VO SAD SKA LI GA

Bu kov ~a ni u Ka me ni ci

vi} (^oka). Strelci: Bulatovi} u 16, 70. i 75, Bugarski u 20, 26. i 77, Nikolin u 21. i 39, Vi{wi} u 22, 32. i 34. i Va{tag u 55. i 80. minutu. SLO GA: Militarov, Vu~eti}, Dimi}, Budoval~ev, Mihaqev, [evewhazi, Banov (Va{tag), Nikolin, Bugarski, Bulatovi}, Vi{wi}. SLA VI JA: Nedeqkov, Doro, Sabo, Husak, Horvat, Elezovi}, Radakovi}, A~, Ago{ton, Maluckov, Zidarev. Goleadu je zapo~eo Bulatovi} u 16.minutu, a bilo je samo pitawe koliko }e mre`a nespremne ekipe gostiju iz Banatskog Aran|elova biti napuwena. M. Mr.

Danas su na programu utakmice 22. kola Novosadske fudbalske lige. Sastaju se - SUSEK: Susek - @elezni~ar, ÊREVI]: Sremac Sirig, BANO[TOR: Proleter - Futog, ÊNEJ: ênej Vinogradar, RAKOVAC: Borac - Ba~ka, NOVI SAD: Slavija - Dibnamo, SREMSKA KAMENICA: Fru{kogorac Fru{kogorski partizan, KISA^: Tatra - Mladost. Sve utakmice po~iwu u 16. sati. G. K.

PODRU^NA LIGA NOVI SAD Pi o ni ri

Ka de ti

Omla din ci

Ce ment - Mla dost (BJ) 1:1, Mla dost (T) - Ju go vi} 1:2, Sla vi ja - Mla dost (BP) 3:0, Vr bas - Pro le ter (NS) 8:0, Slo ga - Sr bo bran 3:0, Ba~ ka - Bu du} nost 10:0. 1. Vr bas 14 13 1 0 59:4 40 2. Ba~ ka 14 13 0 1 81:6 39 3. Sla vi ja 13 9 0 4 27:17 27 4. Ju go vi} 15 7 2 6 32:24 23 5. Sr bo bran 14 7 0 7 30:32 21 6. Slo ga 15 5 3 7 16:26 18 7. Pro l. (NS) 15 5 3 7 27:40 18 8. Mla d. (T) 14 5 1 8 13:28 16 9. Mla d. (BJ) 14 4 3 7 17:32 15 10. Mla d. (BP)14 4 2 8 15:44 14 11. Ce ment 13 2 3 8 15:36 9 12. Bu du} nost 13 1 0 12 7:50 3

Ce ment - Mla dost (BJ) 3:0, Mla dost (T) - Ju go vi} 4:0, Sla vi ja - Mla dost (BP) 1:0, Vr bas - Pro le ter (NS) 1:2, Slo ga - Sr bo bran 2:2, Ba~ ka - Bu du} nost 4:1. 1. Ba~ ka 14 10 2 2 41:11 32 2. Vr bas 13 10 2 1 37:8 32 3. Pro l. (NS) 14 10 0 4 53:21 30 4. Mla d. (BJ) 13 9 1 3 40:23 28 5. Slo ga 15 7 3 5 26:25 24 6. Ce ment 13 6 1 6 24:34 19 7. Mla d. (BP) 14 5 3 6 25:21 18 8. Sla vi ja 12 4 4 4 23:18 16 9. Sr bo bran 14 4 3 7 29:36 15 10. Mla d. (T) 14 3 1 10 18:46 10 11. Bu du} nost 13 2 1 10 28:60 7 12. Ju go vi} 15 1 1 13 13:54 4

e din stvo - Tvr |a va 0:3, Obi li} - Ve ter nik 1:7, Voj vo di na - Omla di nac 2:1, Ba~ ka 1923 - Ka bel 1:1, Me ta lac-Fu tog - Su tje ska 6:1, Pe tro va ra din - Vr bas 3:2, Her ce go vac - TSK 1:2, Sta ri grad Bo rac ([) 1:4. 1. TSK 19 17 2 0 75:82 53 2. Ve ter nik 19 13 2 4 52:22 41 3. Bo rac ([) 19 12 3 4 63:18 39 4. Me ta lac 18 12 1 5 46:22 37 5. Omla di nac 17 11 3 3 46:19 36 6. Ba~ ka 19 11 2 6 45:35 35 7. Ka bel 19 11 1 7 35:24 34 8. Voj vo di na 19 9 2 8 43:34 29 9. Pe tro va r. 18 8 3 8 39:30 27 10. Tvr |a va 19 8 3 8 26:32 27 11. Vr bas 19 7 3 9 46:49 24 12. Su tje ska 19 3 4 12 37:66 13 13. Her ce go vac 19 3 1 15 17:51 10 14. Obi li} 19 3 1 15 22:10010 15. Sta ri grad 19 2 3 14 18:64 9 16. Je din stvo 19 2 2 15 19:55 8

DNEVNIKOV [AH SREDOM

sreda 24. april 2013.

TURNIRI MLADOSTI I PRIJATEQSTVA

Sivac raj za mlade {ahiste

U Plavoj sali Doma kulture u Sivcu odr`an je Prvi turnir mladosti i prijateqstva, na kome su u~estvovale ekipe Delfina iz Beograda, Sente, Hajduka iz Kule i Sivca. Ubedqivo je pobedila najboqa mlada ekipa u Srbiji Delfin, ~iji su ~lanovi imali udela i u najve}em uspehu kluba plasman u Prvu ligu Srbije. Dogovoreni su susreti u Beogradu u maju mesecu. [K Sivac uspe{no sara|uje sa svim doma}im {ahovskim {kolama pa je odigran prijateqski me~ pionira doma}eg kluba i [K Promomocije iz Novog Sada. Igralo se dvokru`no na 7 tabli, tempo igre bio je 15 minuta po igra~u. Ubedqivo su pobedili pioniri Sivca 11,5:2,5. Odigran je i cuger dvokru`no. Siv~ani su i tu bili boqi 8,5:5,5. Prijateqstvo i saradwa izme|u ova dva kluba traje ve} 7 godina. Dogovoren je i revan{ me{ u maju mesecu na 30 tabli. Lepa tradicija se nastavqa. Po~etkom maja u Sivcu }e gostovati i ekipa pionira Vidikovca iz Beograda. Za ovu godinu planirano je i gostovawe u Segedinu sa ekipom Sente. To je nastavak me|unarodne saradwe, jer Siv~ani su bili gosti i doma}ini Segedinu i Ke~kemetu. Po svojim aktivnostima Sivac je centar pionirskog i omladinskog {aha u Vojvodini u posledwih 4-5 godina. Za ove uspehe i aktivnosti mladih zaslu`ni su predsednik kluba @arko Draga{, dugogodi{wi trener FM Rajko Miranovi}, kao i wegov u~enik Dragomir Soki}, koji od januara meseca vodi {kolu {aha sa najmla|im devoj~icama i de~acima. Da bi usavr{io svoje znawe Dragomir prati predavawa za {ahovske trenere koje je organizovao [S Vojvodine. Ina~e, Dragomir je daleko najuspe{niji {ahista u op{tini. Majstorski kandidat postao je 1990, pobednik je zadwa tri turnira u Oyacima, zauzeo je prvo mesto i na turnirima u Ba~koj Topoli i Somboru, pa je o~igledno da je pred wim lepa {ahovska budu}nost. U NEDEQU U BUKOVCU

Memorijalni turnir U nedequ u Bukovcu odr`a}e se 3.{ahovski memorijalni turnir „Jovo Miji}”, u znak se}awa na velikog zaqubqenika u drevnu igru. Organizator je novoosnovani [K Bukovac. Pobednik prvog turnira bio je aktuelni prvak Novog Sada Mirko Kokez, a drugog Smiqko Banovi}. O~ekuje se u~e{}e oko 30 {ahista iz klubova Novosadske lige, a kotizacija je 500 dinara. Od zarade }e polovina sredstava oti}i u nagradni fond. Prvak }e dobiti pehar i medaqu, a drugi i tre}i medaqe. Ovo }e biti i prvo zvani~no takmi~ewe Bukovca, a odr`a}e se u klupskim prostorijama (Kara|or|eva 56)sa po~etkom u 10 ~asova. M. P.

PROBLEM BR. 438

Beli daje mat u dva poteza Nikolaj Belik Serp&Molot, 1989.

[ESTI REJTING TURNIR OPEN BUBAMARA

î~a najmla|i a najboqi U prostorijama Novosadskog {ah kluba zavr{en je {esti rejting turnir, koji se igrao u organizaciji [K Bubamara, trijumfom Luke î~e (14 godina). Iako tek 23. po rejtingu na startnoj listi turnira demantovao je sve prognoze i pro{etao se kroz ciq sa poenom prednosti nad glavnim favoritom Ivanom Banovi}em i tako postao najmla}i {ampion Bubamarinih rejting turnira. Luka je ponikao u {ahovskoj {koli Vladimira Deèa Promocija za koji i danas nastupa. Na dvojnoj registraciji od ove godine igra}e za [K Detelinaru u Ba~koj ligi koja je u wemu dobila ozbiqno poja~awe na omladinskoj tabli. Zakasneli fini{ Ivana Banovi}a nije mogao da nadoknadi propuste sa starta turnira. Lep uspeh, osvajawem tre}eg mesta, postigao je i mladi Aleksandar Aleksi}. Va`niji rezultati 7. kola: Kawuh – Aleksi} remi, î~a – Milenkovi} 1:0, Kostadinovski – Karli~i} remi, S. Mu{icki – Vrane{ remi, Banovi} – [krivanko 1:0, Te{anovi} – Vu~kovi}

Lu ka ^i ~a

remi, Zlatkovi} – M. Ilin~i} 1:0, itd. 8. kolo: Kawuh - ^i~a 0:1, Aleksi} – Kostadinovski 0:1,S. Mu{icki – Banovi} 0:1, Karli~i} – Zlatkovi} 1:0, Milenkovi} – Vrane{ 1:0, Simovi} – [krivanko 1:0, ]uri} – Te{anovi} 0:1, itd. 9. kolo: ^i~a – Karli~i} 1:0,

Kostadinovski – Banovi} 0:1, Milenkovi} – Kawuh 0:1, Vrane{ Te{anovi} 1:0, Zlatkovi} – J. Milivojevi} 0:1, itd. Kona~an plasman: 1. Luka î~a 8, 2. Ivan Banovi} 7, 3-4. Aleksandar Aleksi}, Vladimir Kawuh 6,5, 5-7. Slobodan Kostadinovski, Boìdar Karli~i}, Svetlana Stojadinov 6, 8-12. @arko Simovi}, Zoran Milenkovi}, Davorin Vrane{, Aleksa Ilin~i}, Jasmina Milivojevi} 5,5, 13-17. Stevan Mu~icki, Rajko Te{anovi}, Tomislav Vujevi}, Nenad \uri}, Cvetko Vukovi} 5, 18-23. Tomislav [krivanko, Bo{ko Zlatkovi}, Miroslav Poprèn, Dragan Jovanovi}, Sima Radakovi}, Zoran Rati} 4,5, 24-28. Dejan Vu~kovi}, Igor Nedeqkovi}, Milan Konstatinov, Momir Ilin~i}, Petar Pjetlovi} 4, 29-33. @ivan Mu{icki, Miodrag Taskovi}, Darko Nenadovi}, Borko Babi}, Ogwen Veri} 3,5, 34-37. Jovo Petovi}, Dragan Kova~evi}, Du{an Ilij}, Miladin Bikicki 3, 38-40. Zdravko Jakovqevi}, Du{an Lu~i}, Radica Isakov 2,5, 40. Igor Kova~evi} 0,5.

FINALE KUPA [AHOVSKOG SAVEZA VOJVODINE

Po vize u Stare Banovce Rezultati 2. kola eliminacionog dela: Srem (Sremska Mitrovica) – Jednota ([id) 3:1, Banovci Dunav 2 – Sremac 1 (Vojka) 2:2 (Banovci idu daqe), Sremac 2 (Vojka) – [imanovci (1) 2,5:1,5, Dowi Srem 1 (Pe}inci) – Sremac (êrevi}) 1:3, Kova~ica 1 – Ilanxa 2:2 (Ilanxa ide daqe), Krajina (Kraji{nik) – Omladinac (@abaq) 1,5:2,5, Polet (Ratina) - Ravangradske ajkule 1 (Sombor) 2:2 (Polet ide daqe), Penzioner (Subotica) – “@aki Joèf” (Stara Moravica) 2,5:1,5, Selen~a – Sivac (1) 0:4, Sivac 2 – Srbobran 1:3, Ba~ka Palanka – Ba~ 2:2 (Ba~ka Palanka ide daqe), Zmajevo 1 - ûrug 2:2 (ûrug ide daqe), [K “64” 2 (Novi Sad) – [ajka{ 2:2 ([ajka{ ide daqe), @elezni~ar (Novi Sad) – Jugovi} 2 (Ka}) 1,5:2,5, Vojvodina (Novi Sad) – [K “64” 1 (Novi Sad) 3:1, “Mihail Taq” (Veternik) – Sutjeska (Ba~ko Dobro Poqe) 3,5:0,5. Finale kupa

Vojvodine }e se odràti u Starim Banovcima, u hostelu “Kondor” (Vikend naseqe 52), od 26. do 28. aprila. Pravo u~e{}a imaju svi pobednici prva dva kola kvalifikacija (poraèni imaju status rezerve) i ~etiri prvoplasirane ekipe sa pro{logodi{weg kupa. Takmi~ewe se odràva po [vajcarskom sistemu u 5 kola i bi}e rejtingovano. Igra se na 4 table, a svaka ekipa ima pravo na 2 rezerve. Osnovni sastav se daje po slobodnom izboru bez obzira na rejting i kategoriju. Igra se na digitalnim satovima (90 min. po igra~u + 30 sek. za svaki odigrani potez). êtiri prvoplasirane ekipe kvalifikuju se za Finale kupa koji se od ove godine igra pod nazivom “Kup Svetozara Gligori}a” i igra se od 20-26. maja godine u Bawi Koviqa~i. Prvoplasirana ekipa dobija pehar, a tri prvoplasirane ekipe medaqe. Sme-

{taj u~esnika i sala za igru je u hostelu “Kondor” u Starim Banovcima. Cena jednodnevnog pansiona po osobi iznosi 2.400 dinara, a u motelu NB u Novim Banovcima 2.100 dinara. Po osobi se upla}uje 2 pansiona na ìro ra~un [S Vojvodine (340-19451). Ekipe koje ne koriste pansionske usluge za bar 3 ~lana du`ni su da uplate na ime tro{kova organizacije 7.000 dinara na ìro ra~un [ahovskog saveza Vojvodine ili u gotovom pre po~etka takmi~ewa. Sve informacije kao i rezervacije sme{taja mogu se dobiti na telefon [SV 021 420-378 ili 062/8047-001 (Petar Mili~evi}, koordinator takmi~ewa) Sastanak kapitena i predaja osnovnih sastava ekipa odrà}e se u turnirskoj sali 26. aprila u 16,30 ~asova, a prvo kolo se igra istog dana od 17 ~asova. Ekipe su du`ne da svoje u~e{}e potvrde najkasnije do 24. aprila.

PROLE]NI TURNIR U KAWI@I

ANALIZIRANE PARTIJE

FIDE karavan u Cugu U Cugu (Zug) u [vajcarskoj po~eo je tre}i Gran pri FIDE u ciklusu svetskog {ampionata u seriji 2012-2013. Prvobitno je planirano da se taj turnir odigra u Lisabonu ali su Portugalci iznenada otkazali. Za slede}i, koji je planiran u terminu od 22. maja do 5. juna, grad doma}in i sponzori jo{ nisu objavqeni. Na ovom turniru u~esnici su: Teimur Rayabov, Sergej Karjakin, Fabiano Karuana, Veselin Topalov, Hikaru Nakamura, Yahrijar Mame|arov, Aleksander Morozevi~, Peter Leko, Gata Kamski, Ru slan Po no mar jov, Ani{ Gi ri i Ru stam Ka simyanov. U prva dva kola odlu~eno je 5 partija (2 + 3) ali u naredna dva sve partije zavr{ene su nere{enim rezultatima. Najuzbudqivije je bilo u partijama biv{eg svetskog prvaka za „jednogodi {wu upo tre bu“ Ru sta ma Ka simyano va (Uz be ki stan) koji je u prvom kolu izgubio od Morozevi~a, a u drugom je savladao Gatu Kamskog. Posle se i on umirio. Stawe posle 4 kola: 1-3. Morozevi~, Ponomarjov, Topalov 2,5, 4-9. Karuana, Kasimyanov, Mame|arov, Karjakin, Giri, Nakamura 2, 10-12. Kamski, Rayabov, Leko 1,5.

Morozevi~ - Kasimyanov Retijevo otvarawe (A07) 1 .g3 d5 2.Sf3 Lg4 3.Lg2 Sd7 4.h3 L:f3 5.L:f3 Sgf6 6.d3 c6 7.Sd2 g6 8.e4 Lg7 9.De2 Dc7 10.Lg2 0–0 11.0–0 e5 12.b3 Tfe8 13.Lb2 Tad8 14.Tfe1 d4 15.h4 Sc5 16.Lh3 b5 17.Sf3 a5 18.Lc1 a4 19.Ld2 Ta8 20.b4 Se6 21.Tac1 Tad8 22.Sg5 Sf8 23.c4 d:c3 24.T:c3 S6d7 25.Tec1 Sb8 26.a3 h6 27.Sf3 Se6 28.Le3 Td6 29.Dd2 Kh7 30.Kg2 Ted8 31.Th1 De7 32.Lb6 Te8 33.Thc1 Db7 34.Le3 De7 35.Da2 Kh8 36.Dc2 Kg8 37.De2 Kh8 38.Kh2 Kg8 39.h5 g5 40.Se1 Kh8 41.Sg2 Kg8

Tre}a pobeda Tibora Farka{a [ahovski klub Potisje iz Kawiè je organizovao tre}i Prole}ni turnir na kome je u~estvovalo 27 {ahista iz Kawiè, Horgo{a, Novog Kneèvca, Sente, Ostoji}eva i Kevija. Tre}i put za redom prvo mesto je osvojio Tibor Farka{ iz Kawiè sa osam poena, sa poenom mawe na drugoj poziciji je zavr{io Arpad Ke~kemeti iz Kevija, a na tre}em mestu je Kazmer Tot iz Kawiè sa 6,5 poena. Pet prvoplasiranih je dobilo skromne nov~ane nagrade, a dodeqeno je i nekoliko posbenih nagrada. Plasman: 1. Tibor Farka{ (Kawià) 8, 2. Arpad Ke~kemeti (Kevi) 7, 3. Kazmer Tot (Kawià) 6,5, 4. Branko Mrzi} (Kawià) 6, 5-9. Mihaq Bi~kei (Kawià), [andor Farka{ (Senta), An tal Sal ma (Hor go{), Kristifor Tomin (Novi Kneèvac) i Nenad Ri|i~ki (Novi Kneèvac) po 5,5, 10-12. Andra{ Maraci (Novi Kneèvac), Kristina Ke~kemeti (Kevi), Rudolf Ki{ (Kawià) po 5, 1318. Norbert Bi~kei (Kawià),

42.Lc5 S:c5 43.T:c5 Ted8 44.Se3 Da7 45.T5c3 Tf6 46.Sf5 Te8 47.De3 D:e3 48.f:e3 Lf8 49.Lg2 Tee6 50.d4 e:d4 51.e:d4 g4 52.Tf1 Sd7 53.Tf4 1:0

Kasimyanov – Kamski Francuska odbrana Po bed nik Ti bor Far ka{ (pr vi sle va)

Luka~ Pili{i (Kawià), Stefan Grbin (Ostoji}evo), Peter Husar (Horgo{), Slobodan Jevtovi} (Kawià) i Joèf Ke~kemeti (Kevi) po 4,5, 19-21. Jano{ Kermendi (Horgo{), Dragoqub Radi{i} (Ostoji}evo), Luka Krmar (Ostoji}evo) po 4,

22-23. Ma te Far ka{ i Je ne Bor{o{ (obojica Kawi`a) po 3,5, 24-25. Neboj{a Uveri} (Novi Kne`evac) i Slobodan Lakato{ (Ostoji}evo) po 3, 26-27. Aron Salma (Horgo{) i Luka [evi} (Ostoji}evo) po 2 poena. M. Mitrovi}

Ideja 6...a5 je da omogu}i skaka~u da u|e u igru preko a6. 7.Sgf3 0–0 8.0–0 Sa6 9.e5 Sd7 10.c3 Sa:c5 11.Lc2 b5! Veoma jak potez Kamskog. Crni razvija veliku inicijativu na daminom krilu. 12.Sd4 (Na 12.D:b5?? beli bi upao u zamku jer bi po sle 12...La6 13.Dc6 Tc8 iz gu bio da mu.) 12...Dc7 13.Te1 (13.S:b5 D:e5 14.D:e5 S:e5 sa razmenom b5 za e5 pe{aka dalo bi crnom dominaciju u centru i boqu zavr{nicu.) 13...b4 14.De3 b:c3 15.b:c3 La6 16.La3 Tfe8 17.h4 Tac8 Kamski je uspeo da razvije sve figure a zbog protivni~ke slabosti c3 pe{aka wegova pozicija je boqa. 18.Tab1 h6 19.h5 f6 20.e:f6 L:f6 21.Dh3 Sf8 22.Tbc1 Lg5 23.S4f3 Lf6 24.Sd4 Lg5 25.S4f3 Lf4 Kamski pravilno odlu~uje da izbegne tri puta ponavqawe pozicije, jer wegova pozicija je ne{to boqa. 26.g3 Ld6 27.Dg4 Scd7 28.L:d6 D:d6 29.Da4 e5!

1.e4 e6 2.d4 d5 3.Sd2 Le7 4.Ld3 (4.Sgf3 Sf6 5.e5 Sfd7 6.Ld3 c5 7.c3 je druga glav na va ri jan ta.) 4...c5 5.d:c5 Sf6 6.De2 a5 Crni pola`e nadu u svog skaka~a na c5 koji }e preko a6 vr{iti pritisak na centar belog.

30.D:a5 e4 31.Sd4 Se5? Ovaj po tez je gre {ka. I 31...Sc5 i 31...Te5 bila bi odli~na nadoknada za `rtvova nog pe {a ka. 32.Lb3? (32.L:e4! u cajtnotu obojica previ|aju ovaj potez nakon ko jeg bi po sle 32...d:e4 33.S:e4 Dd7 34.D:a6 be li ostao sa tri pe{aka vi{ka i pot pu no do bi je nom po zi ci jom. 32...Lc4? Pod vremenskim pritiskom Kamski ~ini jo{ jed nu gre {ku. Na kon 32...Kh8 po zi ci ja osta je u ravnote `i. 33.L:c4 S:c4 34.S:c4 T:c4 35.Sf5 Dc6 36.Tcd1 Sad crni gubi pe{aka bez ikakve kompenzacije. 36...Tc5 37.Da7 Sd7 38.Tb1 De6 39.S:g7!

39...K:g7 40.Tb7 Td8 41.T:d7+ T:d7 42.D:c5 Drugi deo igre Kasimxanov je odigrao veoma sna`no bez ikakve {anse protivnika da se vra ti u igru. 42...Df6 43.Td1 Dg5 44.Dd4+ Kg8 45.c4 D:h5 46.Te1 Df7 47.c:d5 T:d5 48.D:e4 Td2 49.De8+ Topovska zavr{nica je beznade`na po crnog pa Kamski predaje. 1:0 Komentar: G. Margvela{vili Pripremio: B. Dankovi}

OTVORENO PRVENSTVO SUBOTICE

Start trinaestog maja Re{ewe problema br.437 (EmilioBattaglia,Theproblemist, 1992.) sa pozicijom: beli – Kd4, Db8, Th5, Sg5; crni – Kf5, pe{aci f7, g7; je 1.Db7! Na 1…Kf4 (Kg4, g6) sledi 2.Df3 mat. Na 1…Kf6 (Kg6) sledi 2.D:f7 mat. Na 1...f6 sledi 2.De4 mat.

U organizaciji [ahovskog saveza Subotice od 13. do 31. maja, u prostorijama [K Spartak (Petra Drap{ina 5), odigra}e se otvoreno prvenstvo grada. Pravo u~e{}a imaju svi registrovani igra~i sa podru~ja [S Srbije. Igra se 9 kola po [vajcarskom sistemu uz tempo od 90 minuta za celu partiju i bonus od 30 se-

kundi po odigranom potezu. Sva kola po~iwu od 18 ~asova. Turnir }e se rejtingovati kod FIDE. Nagradni fond iznosi 51.000 dinara. Prva nagrada je 14.000, a ima 10 redovnih nagrada i specijalne nagrade za najboqe plasiranog veterana, omladinca, pionira i `enu po 1.000 dinara. Upisninu za turnir pla}aju svi

u~esnici i iznosi 1.000 dinara. Upisnina se upla}uje na `iro ra~un [ahovskog Ssveza Subotice br: 160 – 356956 – 88 ili u gotovom prilikom prijave za turnir. Prijave se podnose na e-mail: miloradmaravic50@ yahoo.com ili li~no najkasnije do 17.45 ~asova na dan po~etka prvenstva.

IZ [S VOJVODINE

Seminar za trenere ^etvrti deo seminara za {ahovske trenere, koje organizuje [ahovski savez Vojvodine, odr`a}e se u Starim Banovcima za vreme finala kupa [SV, u hotelu „Kondor”, 26. aprila sa po~etkom od 16 ~asova i traja}e do 21 ~as. Po zavr{etku seminara i prvog kola finala kupa Vojvodine odigra}e se brzopotezni turnir ,koji organizuje [K Banovci Dunav. Iformacija na tel. 021 420 378 i 572 238 ([SV Pera Mili~evi}).

sport TRE]I ME^ FINALA PLEJ-OFA

Zvezda odbranila titulu {ampiona Partizan - Crvena zvezda 0:3 (20:25, 22:25, 21:25) BEOGRAD: Ha la SC „[u mi ce”, gle da la ca: 600, su di je: Ko la re vi} (No vi Sad), ]uk (Be o- grad). PARTIZAN: Mi ni} 22, Br |o vi}, Pa li brk 5, Ste qi} 4, M. Ni ko li} 9, P. Ni ko li} 8, Raj ko vi} (l), Jo ka no vi}; Po po vi}, Pan ti}, Lo par, Jev ti}. CRVENA ZVEZDA: Sto i lo vi} 12, Mi lu ti no vi} 8, Ja ko vqe vi} 10, Mi ti} 4, Pet ko vi} 18, ]e li} 3, Vu ji} (l), Pe ri} 1, Oko li}, Gmi tro vi}, Ko pri vi ca, Bu cu qe vi}. Od bo ja ka {i Cr ve ne zve zde su no vi–sta ri {am pi on i Sr bi je! Cr ve no-be li su fu ri oz no pri ve li kra ju fi nal nu se ri ju pro tiv Par ti za na, sla vi li su i tre }u po be du pro tiv ve ~i tog ri va la, ne pre pu stiv {i mu ni set. Do mi ni ra li su ove se zo ne cr ve no-be li u do ma }em {am pi o na tu (sa mo je dan po raz!), ulo gu fa vo ri ta po tvr di li su i u fi nal nim okr {a ji ma s ve ~i tim ri va lom. Eki pa pred vo |e na tre ne rom Du {kom Ni ko li }em, ko jem je ovo de bi tant ska se zo na za kor mi lom ti ma, po tvr di la je kva li tet. Sve po hva le idu i na ra ~un od boj ka {a

sreda 24. april 2013.

EHF PISAO RUKOMETNOM SAVEZU SRBIJE

Kup ne mo`e na Kosmetu Fi nal ni tur nir Ku pa Sr bi je za ru ko me ta {e pla ni ran je da se 18. i 19. ma ja odr `i u Zu bi nom Po to ku na Ko so vu i Me to hi ji. Me |u tim, ka ko sa da stva ri sto je, Ru ko met ni sa vez Sr bi je mo ra }e da od u sta ne od te ide je, jer ni je do bio odo bre we od Evrop ske ru ko met ne fe de ra ci je (EHF) i Ru ko met ne fe de ra ci je Ko so va (RFK). EHF je upu tio do pis na {em Sa ve zu u ko jem ga oba ve {ta va da evrop ska ku }a ru ko me ta ne ma ni {ta pro tiv da se srp ski klu bo vi bo re za tro fej Ku pa na Ko so vu i Me to hi ji ako na to pri s ta n e ta k o z va n a RFK.

„@e li mo da na gla si mo ta~ ku EHF Sta tu ta (ta~ ka 10.3 tak mi ~e wa iz van gra ni ce), gde je ja sno re ~e no da me ~e vi van gra ni ca fe de ra ci je mo gu bi ti or ga ni zo -

va ni sa mo uz pri sta nak obe fe de ra ci je ko jih se to ti ~e i sa odo bre wem od stra ne EHF„, na gla {e no je u sa op {te wu. EHF da qe pi {e da je RFK pri dru `e na fe de ra ci ja, {to, u skla du sa od lu kom Kon gre sa, oba ve zu je sve stra ne ko je su ukqu ~e ne sta tu ti ma, a ti me i RFK, RSS i EHF. „Zbog na ve de nog, mo li mo vas da do bi je te sa gla snost RFK, ili da fi na le na ci o nal nog Ku pa or ga ni zu je te u okvi ru te ri to ri je Sr bi je. Qu ba zno vas mo li mo da pri mi te k’ zna wu”, ka `e se u sa op {te wu, ko je su pot pi sa li pred sed nik i ge ne ral ni se kre tar EHF Jan Bri ha ult i Mi hael Vi de rer. J. G.

Partizan bez Lige {ampiona? Odbojka{i Crvene zvezde s peharom

Par ti za na, ko ji su na ~i ni li pra vi pod vig pla sma nom u za vr {ni cu. S po ~et ka se zo ne da va ne su ima mi ni mal ne {an se za ova kav re zul tat, me |u tim tim je, ka ko je tak mi ~e we od mi ca lo igrao sve bo qe a na kra ju, za slu `e no, iz bo rio u~e {}e u fi na lu. Cr ve na zve zda je od bra ni la ti tu lu {am pi o na dr `a ve, osvo ji la de ve ti na slov pr va ka. Cr -

ve no-be li su po no vi li uspeh s kra ja pe de se tih go di na (iz 1956. i 1957.) ka da su dva pu ta za re dom pe li na naj vi {i ste pe nik po bed ni~ kog po sto qa. Tri jum fom u fi na lu plej ofa Vi ner [te ti {e Su per li ge Cr ve na zve zda je osvo ji la tri plu kru nu, iza bra ni ci tre ne ra Du {ka Ni ko li }a uze li su i Su per kup, Kup Sr bi je!

VTA TURNIR U [TUTGARTU

Ana lako sa Andreom Srp ska te ni ser ka Ana Iva no vi} po be dom je star to va la na VTA tur ni ru u [tut gar tu sa vla dav {i u pr vom ko lu An dreu Pet ko vi} iz Ne ma~ ke sa 2:0 u se to vi ma - 6:3, 6:2. Iva no vi }e va je neo ~e ki va no la ko sru {i la ot por pro tiv ni ce, tre nut no 131. na sve tu, a pre dve go di ne te ni ser ke iz top 10. De lo va la je si gur no i sa mo u ve re no, ko ri ste }i sva ku gre {ku Pet ko vi }e ve, u ~i -

joj igri se pri me }i va lo du go traj no od su stvo s te re na zbog po vre de. Ni je bi lo di le me o kraj wem is ho du po {to je srp ska te ni ser ka do mi ni ra la, dik ti ra la tem po i si gur no osva ja la po e ne. Pot pu no za slu `e no je iz bo ri la tre }u po be du u ~e tvr tom me |u sob nom du e lu pro tiv vr {wa ki we i do bre pri ja te qi ce. Iva no vi }e va se u dru gom ko lu sa sta je sa Ru ski wom Na |om Pe tro vom, ko ja je po be di la Ne mi cu Di nu Fi cen ma jer.

Va ter po li sti Par ti za na mo gli bi da osta nu bez me sta u Li gi {am pi o na na red ne se zo ne u slu ~a ju da LEN ogra ni ~i broj u~e sni ka na dva klu ba iz iste ze mqe. Po {to su se Cr ve na zve zda i Rad ni~ ki pla si ra li u fi na le pr ven stva Sr bi je, to auto mat ski zna ~i da su ta dva ti ma obez be di la me sta u naj e lit ni jem evrop skom tak mi ~e wu, a da Par ti zan pr vi put po sle osam go di na ne bi igrao Li gu {am pi o na. - O to me ni je bi lo ni ka kve di sku si je. Bi lo je ne ka kvih go vor ka wa sa stra ne, ali se zva ni~ no ni je ras pra vqa lo - re kao je Alek san dar [o {tar, ~lan Bi roa LEN

i pred sed nik Par ti za na. Na osno vu ko e fi ci jen ta u~in ka u evrop skim tak mi ~e wi ma, Sr bi ja je u ak tu el noj se zo ni ima la tri klu ba u Li gi {am pi o na. Taj ko e fi ci jent mo `e sa mo da bu de ve }i, ako se zna da su Par ti zan i Cr ve na zve zda u ~e tvrt fi na lu Li ge {am pi o na, sa re al nom {an som da pro |u i na za vr {ni tur nir u Be o gra du, a da je Rad ni~ ki osvo jio Li gu Evro pe. Elit no tak mi ~e we je u ovoj se zo ni pre tr pe lo ogrom ne pro me ne, ne sa mo ka da je re~ o pro me ni si ste ma tak mi ~e wa. Zbog fi nan sij skih pro ble ma, mno gi klu bo vi su od u sta li, pa su ta ko Hr vat ska i Ita li ja ima -

Aleksandar [o{tar

le po jed nog pred stav ni ka, a Cr na Go ra ni jed nog. U ta kvoj si tu a ci ji, pri li ku da se tak mi ~e su do bi le eki pe iz eg zo ti~ nih ze ma qa za va ter po lo, po put [vaj car ske i Gru zi je.

DANAS NA FUDBALSKIM TERENIMA Podru~na liga Novog Sada - BA^ KA PA LAN KA: Sta ri Grad - Je din stvo, [AJ KA[: Bo rac Her ce go vac, TE ME RIN: TSK - Pe tro va ra din, VR BAS: Vr bas - Me ta lac AV, BA^ KO DO BRO PO QE: Su tje ska - Ba~ ka, NO VI SAD: Ka bel - Voj vo di na, STE PA NO VI ]E VO: Omla di nac - Obi li}, VE TER NIK: Ve ter nik - Tvr |a va. Utak mi ce po ~i wu u 16 ~a so va.

Gradska liga Novog Sada - SU SEK: Su sek @e le zni ~ar, Ê RE VI]: Sre mac Be o mal - Si rig, BA NO [TOR: Pro le ter - Fu tog, Ê NEJ: ê nej - Vi no gra dar, RA KO VAC: Bo rac - Ba~ ka, NO VI SAD: Sla vi ja - Di na mo, SREM SKA KA ME NI CA: Fru {ko go rac - Fru {ko gor ski par ti zan, KI SA^: Ta tra Mla dost. Utak mi ce po ~i wu u 16 ~a so va.

Sport S MILO[EM JOSIMOVIM, KAPITENOM DOWEG SREMA

PO BED NI CI MA VIMBLDO NA PO 2,4 MI LIO NA Or ga ni za to ri Gren slem tur ni ra u Vimbldo nu na ja vi li su po ve }a we na grad nog fon da za 40 od sto, {to zna ~i da }e ove go di ne to iz no si ti 34,4 mi li o na do la ra. Ka ko je na veo “All En gland club”, ovo je naj ve }i uku pan na grad ni fond u isto ri ji pro fe si o nal nog te ni sa. Po bed ni ci u mu {koj i `en skoj kon ku ren ci ji do bi }e po 2,4 mi li o- na do la ra, za raz li ku od pro {le go di ne ka da su do bi ja li na gra du od 1,75 mi li o na.

DANAS DRUGA POLUFINALNA UTAKMICA LIGE [AMPIONA: BORUSIJA (D) – REAL

Radujemo se debiju na Marakani Do wi Srem na Ma ra ka ni! Ko je mo gao i da pred p o s ta v i pre pet- {est go di na, ka da je po ~e la re ne san sa pe }i na~ kog fud ba la, da }e Do wi Srem igra ti pr ven stve nu utak mi cu na Ma ra ka ni? - Svi zna mo ko je i {ta je Cr ve na zve zda - ja san je ka pi ten Mi l o{ Jo s i m ov. - Mo gu slo bod no re }i da su nam Zve zda {i ma li du `ni ci, jer nam je ostao go rak ukus od je se weg po ra za u No vom Sa du.No, Cr ve noj zve zdi se ne pre ti, po seb no ne na Ma ra ka ni. Mo `e mo je di no da obe }a mo jak ot por i bor bu do po sled weg mi nu ta. U pri log nam ne ide ~i we ni ca da }e mo bi ti osla bqe ni, jer }e ne ko li ko stan d ard n ih pr v o t i m a c a ne }e igra ti zbog kar to na. Zve zda od ka da ima no vog tre ne ra igra od li~ no. - To je vi dqi vo i po igri i po bo do vi ma. Ima fan ta sti ~an ve zni red, pred vo |en Mi li ja {om, Ka du om i La zo vi }em, a u {pi cu opa snog Da u du. Po red to ga, u sva ku utak mi cu ula ze kao da im se ra di o gla vi, a da bi osta li u po te ri za Par -

Milioneri protiv kraqeva Ve ~e ras je na pro gra mu dru gi ve li ki okr {aj ne ma~ kih i {pan skih ti mo va u po lu fi na lu Li ge fud bal skih {am pi o na, u Dort mun du sna ge }e od me ri ti Bo ru si ja i Real iz Ma dri da. I ovaj okr {aj, kao i pret hod ni ize |u Ba jer na i Bar se, se o~e ku je s ve li kom zna ti è qom. Mi li o ne ri su u po sled we vre me po pra vi li for mu, od i gra li su ne ko li ko od li~ nih me ~e va, pa su mo `da i pred no sti u od no su na Real. Uosta lom, pro {le go di ne u grup noj fa zi tak mi ~e wa jo{ uvek va è }i ne ma~ ki {am pion je bio bo qi u me |u sob nim okr {a ji ma s Ma dri |a ni ma (2:1, 2:2). Je di ni pro blem {to je ka pi ten ti ma Se ba sti jan Kehl jo{ uvek po vre |en. - Od lu ~i }e nij na se – tvr di tre ner Bo ru si je Jir gen Klop. – Mo ra mo da igra mo agre siv no i na pa da~ ki, jer sa mo ta ko mo è mo da sa vla da mo Real. Ne sme mo da osta vi mo pro stor Ro nal da, a u isto vre me de {a va wa na ter -

Kujpers na centru DORTMUND: Sig nal Idu na park, ka pa ci tet 72.000 gle da la ca, su di: Kuj pers (Ho lan di ja), po ~e tak u 20.45 sa ti. BORUSIJA: Ve i den fe ler – Pi {~ek, Su bo ti}, Hu mels, [mel cer – Gun do gan, S. Ben der (Sa hin) – Bla ì kov ski, Ge ce, Re us – Le van dov ski. REAL: Di e go Lopez (Iker Ka si qas) – Ser gio Ra mos, Va ran, Pe pe, Ko en trao – Ke di ra, ]a bi Alon so – Di Ma ria, Ozil, Ro nal do – Igu ain. nu mo ra mo da pre ba ci mo na po lo vi nu Ma dri |a na.Pod ra zu me va se da }e na {a for ma ci ja bi ti plit ka i zgu snu ta, jer dru ga ~i je se ne mo è pro tiv ta ko mo} nog ti ma. De fan zi vac Bo ru si je Dort mun da Mats Hu mels ve ru je da po sed lop te mo è da od lu ~i po bed ni ka. - Po sed lop te }e bi ti kqu ~an fak tor pro tiv Re a la. Se }am se na {eg me ~a na Ber na beu, u dru gom po lu vre me nu ni smo ima li

lop tu vi {e od de set se kun di u no ga ma i u ta kvoj igri ve o ma je te {ko dr à ti po vo qan re zul tat. Ima }e mo za i sta te àk za da tak, bez ob zi ra da li }e igra ti Igu ain ili Ben ze ma. Obo ji ca su ja ki, ~vr sti igra ~i i te {ko ih je ~u va ti.No, ni su i ne za dra ì vi - sma tra Hu mels. Ma dri |a ni ima ju pro ble ma oko sa sta va ti ma, u su sre tu sa Be ti som po vre di li su se gol man Di e go Lo pez i Mo dri}, a jo{ uvek se ni su opo ra vi li Ben ze ma,

QUBI[A TUMBAKOVI] VI[E NIJE DIREKTOR PARTIZANA

Presudila finansijska ponuda Krat k o je ra d io Qu b i { a Tum ba ko vi} na me stu sport skog di r ek t o r a Par t i z a n a. Biv {i tre ner cr no-be lih od lu ~io je da se vra ti sta rom po zi vu, pre u zeo je ki ne ski Vu han. Kao raz log od la ska na veo je fi nan si je. - Za hva qu jem Uprav nom od bo ru na raz u me va wu da ras ki ne mo ugo vor. Pre 11 me se ci imao sam ja sne ci qe ve ka ko tre ba da iz gle da eki pa, ka kav fud bal da igra i ka ko da kon stant no bu de u Evro pi. To,na `a lost, me ne kao par ti za nov ca se ne }e de si ti jer sam do bio po nu du jed nog ma log klu ba, ali od li~ no or ga -

ni zo va nog, ko ja se ne mo `e od bi ti. Po ziv da odem u Ki nu se u ovih go di nu da na po no vio tri pu ta, pr va dva sam od bio, tre }u po nu du ni sam mo gao od bi ti. No vac ko ji mi se nu di re {a va eg zi sten ci o nal no pi ta we mo je po ro di ce i sma tram da sam zbog po ro di ce ovo mo rao da u~i nim. Mo lim na vi ja ~e Par ti za na, sa ko ji ma sam imao uvek do bar fluid, da shva te ovaj moj po tez i ne za me re mi - re kao je Tum ba ko vi}. Sa da ve} biv {i di rek tor cr no-be lih de man tu je da je bi lo bi lo ka kvih su ko ba iz me |u we ga i klup ske upra ve.

- Ima li smo sjaj nu sa rad wu. Pre sve ga tu mi slim na pred sed ni ka \u ri }a sa ko jim sam ve} du go go di na pri ja teq. Mo lim sve me di je da pre ki nu sa in si nu a ci ja ma i stva ra wem fan tom skih pro ble ma u klu bu. Na kon Tum ba ko vi }a no vi na ri ma se obra tio i pred sed nik Dra gan \u ri}. - Gle da ju }i de set me se ci una zad, po no sam sam na ono {to je Tum ba u~i nio. Imao je stra te gi ju za bo qi tak klu ba i sve je ~i nio da eki pa na pre du je. Na na {u `a lost sti gla mu je jed na po nu da ko ja se me ri sa pri ma wi ma naj ve }ih evrop skih tre ne ra i

U peharu deset miliona Utak mi ca fi na la Ku pa Sr bi je iz me |u Ja go di ne i Voj vo di ne bi }e od i gra na u sre du, 8. ma ja 2013. go di ne, na Sta di o nu Par ti za na, sa po ~et kom u 20.30 sa ti. U ci qu ade kvat ne pri pre me za ve li ki do ga |aj, u pro sto ri ja ma FSS je odr `an pr vi u ni zu or ga ni za ci o nih sa sta na ka, ko me su pri su stvo va li pred stav n i c i oba klu b a, MUP-a Re pu bli ke Sr bi je, Sta di o na Par ti za na i Sa ve za. @re bom je od lu ~e no da zva ni~ ni do ma }in bu de Ja go di na, ko ja }e igra ti u pla vim, a Voj vo di na u cr ve no-be lim dre so vi ma. Od re |e ne su i ce ne ula zni ca za fi nal ni me~: se ver i jug- 200 di na ra,za pad bok i is tok bok- 300 di na ra i za pad cen tar i is tok cen tar- 400 di na ra. Na zah tev klu bo va, iz vr {e na je i po de la sek to ra tri bi na re zer vi sa nih za pri sta li ce u~e sni ka fi na la. Na vi ja ~i Voj vo di ne bi }e sme {te ni na bo~ n im de l o v i m a za p ad n e tri bi ne ka se ve ru i na se ver noj tri bi ni, dok su za na vi ja ~e Ja go di ne re zer vi sa ni bo~ ni de lo vi is to~ ne tri bi ne.

Mar se lo i Esi jenl, dok Ar be o la zbog su spen zi je ne ma pra vo na stu pa. - Na vi kli smo ve} da igra mo bez ne ko li ci ne stan dard nih igra ~a -pod se }a @o ze Mu ri wo. – Na{ ciq je ja san, a to je pla sman u fi na le i osva ja we tro fe ja. Ce ni mo eki pu Bo ru si je, to je do bar sa stav, ali smo mi ipak u bla goj pred no sti. U ta bo ru Re a la ni ko ne sum wa u pla sman u fi na le. -Ima mo bo qi tim od Bo ru si je – uve ren je naj bo qi igra~ Re a la Kri sti ja no Ro nal do, ko ji je do sa da po sti gao ~ak 11 go lo va u ovo go di {wem ci klu su Li ge {am pi o na.- Od lu ~i }e idi vi du al ni kva li te ti igra ~a, a tu smo mi u ve li koj pred no sti. Gle da li smo po sled we me ~e ve mi li o ne re i uve ri li se da oni ni ka da ne po su sta ju, za to mo ra mo svih 90 mi nu ta da bu de mo opre zni. Na po raz i ne po mi {qa mo. G. Kova~

Mi lo{ Jo si mov

ti za nom mo ra ju sve ri va le da po be de.Ja sno je da nam sle di te `ak is pit, s tim {to nam ne pa da na pa met da se una pred pre da mo i da ne ve ru je mo da bi mo g li da na ~ i n i m o pr v o r a zred no iz ne na |e we. [ef }e da od re di tak ti ku s tim {to ja mi slim da tre ba da igra mo otvo re no i da po ku {a mo da mi na pa da mo. Po zi ti van re zul tat na Ma r a k a n i do n eo bi nam ogrom no sa mo po u zda we i ve ro vat n o op s ta n ak. Ra d u jem se ovoj utak mi ci, jer }e mi, kao i ve }i ni sa i gra ~a, to bi ti de bi na Ma ra ka ni. De li je }e si gur no i na ovoj utak mi ci do }i u ve li kom bro ju, zna ~i bi }e par va fud bal ska at mos fe ra, {to je in spi ra ci ja za do ma }e i gi stu ju }e igra ~e - na gla sio je Jo si mov. @. Radivojevi}

UO^I FINALA KUPA

ko ju je on od lu ~io da pri hva ti. Uprav ni od bor mu ni jed nog tre nut ka ni je pra vio pro blem i od mah se slo ìo sa pre kid nom sa rad we. Tum ba je ve li ki ~o vek i Par ti za no vac i è lim mu sve naj bo qe u da qoj ka ri je ri - re kao je \u ri}. Tum ba ko vi} ni je oti {ao bez po klo na iz Par ti za na,do bio je lop tu sa pot pi si ma svih igra ~a ko ji su igra li u Li gi {am pi o na. Pred sed nik \u ri} je na kra ju is ta kao da se s ime no va wem no vog sport skog di rek to ra ne }e ù ri ti. I. Lazarevi}

Ula zni ce se mo gu ku pi ti pu tem „Ti ket laj na”. Ta ko |e, na sta di o ni ma Ja go di ne i Voj vo di ne ula zni ce }e bi ti u pro da ji od 7. ma ja. Na dan fi nal ne utak mi ce svi za in te re so va ni }e ula zni ce mo }i da ku pe na bla g aj n a m a Sta d i o n a Par ti za na. FSS ape lu je na sve ak te re fi nal ne utak mi ce, ka ko na te re nu ta ko i na tri bi na ma, da po na {a wem i po {to va wem pro tiv ni ka i igre obez be de da duh fer-ple ja obe le `i ovaj istin ski spek takl. Po red ve li ke i sport ske bor be za ostva re wem sjaj nog re zul ta ta i do bi ja we pe ha ra i me da qa, klu bo vi-fi na li sti bi }e u pri li ci i da osvo je iz u zet nu fi nan sij sku na gra du u iz no su od 10.000.000 di na ra, ko li ko sle du je po bed ni ku Ku pa. Z. Rangelov