Dnevnik 22.april 2013. by Dnevnik Web

TURNIR U MONTE KARLU

SVAKA TRI DANA PO JEDNA NESTALA OSOBA

Novak preuzeo od Nadala kne`evsku krunu

Nestaju zbog {kolskih, qubavnih ili du`ni~kih jada

str. 28

str. 9

NOVI SAD *

PONEDEQAK 22. APRIL 2013. GODINE

USTAVNI SUD ZAVR[IO PRIPREMNE SEDNICE I SPREMIO REFERAT

U maju javna rasprava o Statutu APV U ma ju }e u Ustav nom su du Sr bi je bi ti odr `a na jav na ras pra va o pred lo gu oce ne ustav no sti i za ko ni to sti Sta tu ta AP Voj vo di ne, re ~e no je „Dnev ni ku” u tom su du. U Ustav nom su du ni su pre ci zi ra li da tum, na vo de }i da }e jav n a ras p ra v a u pred m e t u oce ne ustav no sti i za ko ni to sti Sta tu ta APV bi ti odr `a na „to kom ma ja”. O tom pred -

GODINA LXXI BROJ 23773 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

O PREDLOGU BRISELSKOG SPORAZUMA IZJASNILI SE SNS I SPS

Vu~i}: Ako treba i referendum

me t u su ra d i raz ja { we w a spor nih ustav no prav nih pi ta wa odr ` a n e tri pri p rem n e sed ni ce i spre mqen je re fe rat za jav nu ras pra vu, na ve li su u Su du. Oce nu Ustav nog su da o 49 od re da ba Sta tu ta APV tra `i li su na rod ni po sla ni ci De mo krat ske stran ke Sr bi je i No ve Sr bi je kra jem 2009. go di ne. str. 3

U VOJVODINI LANE BILO PREKO 3.360 QUDI S VISOKIM PRIHODIMA

Bogata{i `ive u Mitrovici, Pe}incima, Novom Sadu... Po da ci i po re zu na do ho dak gra |a na uvek su iza zi va li do sta pa `we ~ak i kod onih ko ji ni ka da ne }e po pu wa va ti pre sku pri ja vu jer ni ka da ne }e za ra di ti vi {e od tro stru ke pla te u Sr bi ji. Pri ja ve su se pod no si le do sre di ne mar ta, a po da ci Po re ske upra ve Sr bi je, od no sno Re gi o nal nog cen tra No vi Sad, ko ji po kri va ~i ta vu Voj vo di nu, ka `u da ih je pod ne to 3.364.

Naj bo ga ti ji Voj vo |a nin je iz Srem ske Mi tro vi ce, a sle de ga je dan No vo sa |a nin i je dan `i teq Pe }i na ca Od ve }ih gra do va u Voj vo di ni, iz gle da da je no vac i na lak {e i naj te `e za ra di ti u Srem skoj Mi tro vi ci. U ovom me stu pri ja ve je po pu ni lo wih 56, a naj bo ga ti ji sa za ra dom je ba{ iz tog gra da sa zaradom od 122 mi li o na di na ra. str. 4

str. 3

Dinki}: Za dr`avu sa sedam regiona

Ekonomija

str. 4-5

Spasavawe Srbije iz kanyi Londonskog kluba U propisima se zaglavilo 230 socijalnih stanova U srcu Ba~ke fabrike grade ^esi, Amerikanci... str. 6

Iskrivimo vratove i upremo iz petnih `ila

Dru{tvo

str. 7

Put ka dr`avi zasnovanoj na znawu Ponekad ni higijena nije dovoqna za{tita

Dva straha zbog Vojvodine

ku ment i da li on u se bi sa dr `i opa snost od se pa ra ti zma pro fe sor Fa kul te ta po li ti~ kih na u ka dr Sla vi {a Or lo vi} pro ce wu je u raz go vo ru za „Dnev nik“ da „ka da je re~ o po zi ci ji Voj vo di ne, po sto je dve vr ste stra ha ko je me |u sob no hra ne je dan dru gi“. Je dan je strah od cen tra li zma a dru gi je strah od se ce si o ni zma. Po treb no je isto vre me no uva `i ti ge o graf ske, kul tur ne i eko nom ske spe ci fi~ no sti i oso be no sti Voj vo di ne, ali i uklo ni ti raz lo ge ko ji su iza zi va ju stra ho ve da se uti re put se pa ra ti zmu. str. 3

Politika

Reporta`e

INTERVJU: PROFESOR FAKULTETA POLITI^KIH NAUKA DR SLAVI[A ORLOVI]

Pred log de kla ra ci je o ustav nim i za kon skim pra vi ma Voj vo di ne u ne de qa ma iza nas uz bur kao je po li ti~ ku sce nu Sr bi je. Na pi ta we ka ko oce wu je taj do -

NASLOVI

Crna

str. 9

Zapaqen automobil }erke Mileta Jerkovi}a

Vojvodina

str. 12-13

Biv{a vlast }utala o otimawu zemqe Kraj potapawu podruma u Novom Be~eju

Novi Sad

Mi ni stri iz Srp ske na pred ne stran ke po dr `a }e na su tra {woj sed ni ci Vla de Sr bi je pre dlog spo ra zu ma iz Bri se la, re k ao je li d er na p red w a k a Alek san dar Vu ~i} - On je do dao da ga je GO ovla stio da, uko li ko se ne „us po sta vi je din stvo na ro da, je din stvo qu di u Sr bi ji” o pri hva ta wu spo ra zu ma, Pred sed ni {tvo SNS-a, a ne Glav ni od bor, na red ne ne de qe od lu ~i o to me ka ko i na ko ji na -

~in pi ta ti gra |a ne da se iz ja sne da li pri hva ta ju bri sel ski spo ra zum. Li der SNS-a je no vi na ri ma re kao da ne is kqu ~u je ni re fe ren dum o tom pi ta wu i po no vio da spo ra zum ne pri zna je ni ka kvu ne za vi snost Ko so va, te da je u da tim okol no sti ma to naj vi {e {to se mo glo u~i ni ti. „@e lim da ka `em da to ni je pi ta we da se ne ko skri va iza na ro da, jer ni je u sta wu da do ne -

se ta kvu od lu ku. Ja se ne kri jem, otvo re no ka `em {ta je za Sr bi ju bo qe ili ma we lo {e. Ako do to ga do |e - ne ka `em da je do ne ta ta kva od lu ka - ni ko se ni iza ko ga ne }e kri ti i ja sno }e mo re }i ko ji su na {i sta vo vi”, re kao je Vu ~i} i do dao da bi, uko li ko bi do {lo do re fe ren du ma i uko li ko bi na rod bio pro tiv, pa la Vla da i da bi on mo rao da pod ne se ostav ku. str. 2

Da~i}: Danas Vlada, a uskoro Skup{tina Pred sed nik Vla de Sr bi je Ivi ca Da ~i} na ja vio je da }e da nas bi ti odr `a na sed ni ca Vla de, na ko joj }e bi ti do ne ta od lu ka o pri hva ta wu ili od bi ja wu pred lo ga spo ra zu ma sa Pri {ti nom. Da ~i} je, po sle sed ni ce Pred sed ni {tva SPS-a, na gla sio da }e Vla da pr va do ne ti od lu ku o spo ra zu mu, jer ona vo di spoq nu i unu tra {wu po li ti ku ze mqe, a

par la ment }e se sa sta ti ne ko li ko da na ka sni je, a uko li ko Skup {ti na ne ve ri fi ku je pred log to bi zna ~i lo da Vla da ne ma po dr {ku. „Ako Vla da pri hva ti spo ra zum, o~e ku jem da Sr bi ja do bi je da tum za po ~e tak pre go vo ra o ~lan stvu u Evrop skoj uni ji”, re kao je Da ~i}. str. 2

str. 15-17

Gradona~elnik nezadovoqan radom direktora JKP Pod krovom novi vrti} u Sremskim Karlovcima

SPORT

OLIVERI JEFTI] BEOGRADSKI MARATON

str. 25

Toplo, uve~e pqusak

Najvi{a temperatura 24 °S

FENOMENALNI FETEL

str. 27

POLITIKA

ponedeqak 22. april 2013.

PREDSEDNI[TVO SPS JEDNOGLASNO PODR@ALO SPORAZUM

GLAVNI ODBOR SNS PODR@AO PREDLOG SPORAZUMA IZ BRISELA

Vu~i}: Ako treba i referendum

Da~i}: Ovo je dogovor o srpskom narodu Pred sed ni {tvo So ci ja li sti~ ke par ti je Sr bi je jed no gla sno je ju ~e po dr `a lo pa ra fi ra we pr vog spo ra zu ma o nor ma li za ci ji od no sno o omek {a va wu od no sa Be o gra da i Pri {ti ne, iz ja vio je pre mi jer Sr bi je Ivi ca Da ~i}, is ta kav {i da to ni je

u vla sni {tvu Re pu bli ke Sr bi je”, re kao je Da ~i} po sle sed ni ce Pred sed ni {va SPS - a. On je do dao da }e se vo di ti raz go vo ri i o ener ge ti ci, te le ko mu ni ka ci ja ma i mno gim dru gim `i vot nim te ma ma ko je se ti ~u srp skog na ro da na KiM. Da -

Glav ni od bor Srp ske na pred ne stran ke od lu ~io je ju ~e da we ni mi ni stri u Vla di Sr bi je po dr è spo ra zum sa Pri {ti nom, ali pred sed nik SNS Alek san dar Vu ~i} ni je is kqu ~io mo gu} nost or ga ni zo va wa re fe ren du ma o ovom pi ta wu. Za od lu ku da mi ni stri SNS na sed ni ci Vla de Sr bi je po dr è spo ra zum sa Pri {ti nom gla sa lo je 377 ~la no va Glav nog od bo ra stran ke, dva su bi la uz dr à na i osam pro tiv

Iako je bilo najavqeno, napredwaci ju~e nisu razgovarali o Vojvodini, a ta tema ostavqena je za ovu sedmicu

„Yaba pi{ete SMS” Pre mi jer Sr bi je Ivi ca Da ~i} iz ja vio je da ne mo gu da ga za pla {e pret we ko je mu sti ù pu tem mo bil nog te le fo na, a u ko ji ma se pre ti we go voj po ro di ci i on op tu ù je da je iz daj nik i do dao da spo ra zu mom u Bri se lu ni ko ga ni smo iz da li, ni ko ga pro da li i ni {ta pri zna li. „Ovih da na smo su o ~e ni sa raz li ~i tim pret wa ma, Vu ~i }u i me ni, a pret po sta vqam i Ni ko li }u. Pre te na {im po ro di ca ma mi sle }i da nas mo gu ne ~im upla {i ti. Ya ba je da pi {e te SMS”, re kao je Da ~i} po sle sed ni ce Pred sed ni {tva SPS i do dao da su to ve ro vat no oni isti ko ji su mu sla li SMS i pre ti li i 5. ok to bra 2000. go di ne. On je upi tao da li ne ko mo è da op tu ì za iz da ju one ko ji su vo di li rat za Ko so vo, dok su dru gi, ka ko je na gla sio, de mon stri ra li i de zer ti ra li, „na vi ja li da Sr bi ja bu de bom bar do va na”. Pre mi jer je na veo i da su mu u jed nom SMS na pi sa li da je iz dao i ca ra La za ra. „Sad smo do {li i do ca ra La za ra! Ca ri ca Mi li ca je svo ju k}er ku da la sul ta nu? Da li ga je ona iz da la ili je po ku {a la sa spa se Sr bi ju”, re kao je pre mi jer. do go vor o se ve ru Ko so va ve} o srp skom na ro du ko ji ì vi u po kra ji ni i sva ka ko ni je pri zna we ne za vi sno sti. „Kad ka èm pr vi spo ra zum ta ko i pi {e. To zna ~i da su tek na dnev nom re du sle de }e va `ne te me, kao {to je sta tus Srp ske pra vo slav ne cr kve, na {ih ver skih i kul tur nih obje ka ta, po vra tak ra se qe nih li ca sa Ko so va i Me to hi je i pi ta we imo vi ne, ka ko pri vat ne ta ko i one ko ja je

„Je’l moè{ da spava{?” Da ~i} se osvr nuo i na do ga |aj sa Be o grad skog ma ra to na, ko me je pri su stvo vao, jer, ka ko je na gla sio ne be ì od gra |a na. On je na veo da mu je na ma ra to nu, na ko jem je bi lo oko 20.000 qu di, je dan mu {ka rac do ba cio: „Je’l mo è{ da spa va{?”. „Ja sam mu pri {ao, re kao - slu {aj, jel ima{ ne {to da mi ka è{? Ako ima{ re ci mi. Re kao sam po li ci ji - ne moj slu ~aj no ne {to da mu se de si, ne ka mi ka è {ta ima da mi ka è, jer to ni je moj spo ra zum, ve} }e se o we mu iz ja sni ti vla da i par la ment”, re kao je Da ~i}.

~i} je do dao da Sr bi ja na Za pa du ne ma sa ve zni ka, a da „na {i pri ja te qi ko ji ni su pri zna li KiM”, ni su u si tu a ci ji da vo de glav nu re~ kad su u pi ta wu pre go vo ri. „Po sti gli smo naj vi {e {to smo mo gli, vi {e ne go {to se o~e ki va lo i u Bri se lu. Po pr vi put smo na kra ju raz go vo ra ima li zah te ve upu }e ne Pri {ti ni, re ~e no im je da ne igra ju igru i da su na {i zah te vi le gi tim ni. Ovo je ma we zlo ne go po nov no vra }e we u po zi ci ju da se o na ma od lu ~u je bez nas, ima ju }i pri to me u vi du re al nu mo gu} nost za in ter ven ci ju pro tiv Sr bi je”, re kao je Da ~i}. Pre mi jer je po no vio da de le ga ci ja Be o gra da ni je pre go va ra la sa ko sov skim pre mi je rom Ha {i mom Ta ~i jem, ve} sa ce lim za pa dom i da Sr bi ja ni ka da ne }e pi zna ti ne za vi snost Ko so va pa ma kar to bi lo po ce nu evrop skih in tre gra ci ja. Be o grad pa ra fi ra wem spo ra zu ma ni je pri znao ne za vi snost Ko so va, ve} je ti me sa ~u va no ono {to se sa ~u va ti mo glo, re kao je Da ~i} i tak sa tiv no na veo {ta je pa ra fi ra no i {ta spo ra zum pre div |a, is ta kav {i da pr vi put po sto ji ga ran ci ja da ko sov ska voj ska „ne }e na pa da ti se ver Ko so va i da }e, uko li ko se to even tu al no de si, Sr bi ja re a go va ti, jer za to dr `a va ima me |u na rod ne ga ran ci je”.

„To je bi la de mo krat ska ra spa va qu di za bri nu tih za bu du} nost Sr bi je”, re kao je Vu ~i} no vi na ri ma po sle {e sto ~a sov ne sed ni ce Glav nog od bo ra. On je na po me nuo i da ga je Glav ni od bor ovla stio da, u slu ~a ju po tre be, „uko li ko ne do |e do je din stva na ro da”, mo è da do ne se od lu ku da gra |a ni Sr bi je bu du pi ta ni da li po dr à va ju ovaj spo ra zum. Upi tan da li to pod ra zu me va re fe ren dum, Vu ~i} je od go vo rio „da ne bi is kqu ~io tu vr stu” mo gu} no sti”. On je na gla sio i da ni po jed nom pi ta wu ovaj spo ra zum ne zna ~i pri zna we Ko so va, kao i da je spre man da raz go va ra sa svi ma u opo zi ci ji o spo ra zu mu, ali ne i oni ma ko ji ka ù „uslov qva mo vas”. Vu ~i} je uka zao da ne pri hva ta pri med be „onih ko ji su svo je po sla li u Lon don i Pa riz, a na ma ob ja {wa va ju da su to naj go ri gra do vi”. „@e lim da ka èm da to ni je pi ta we da se ne ko skri va iz na ro da jer ni je u sta wu da do ne se ta kvu od lu ku. Ja se ne kri jem, otvo re no ka èm {ta je za Sr bi ju bo qe ili ma we lo {e. Ako do to ga do |e - ne ka èm da je do ne ta ta kva od lu ka - ni ko se ni iza ko ga ne }e kri ti i ja sno }e mo re -

}i ko ji su na {i sta vo vi”, re kao je Vu ~i} i do dao da uko li ko bi do {lo do re fe ren du ma i uko li ko bi na rod bio pro tiv, pa la bi vla da i on bi mo rao da pod ne se ostav ku. Na sed ni ci GO vo |e na je de mo krat ska ras pra va, re kao je Vu ~i}

i do dao da Sr bi sa Ko so va ni su ima li ni jed nu za mer ku. On je na po me nuo da su Sr bi ju `no od Ibra za dov qni ji spo ra zu mom ne go Sr bi na se ve ru, ali da zna ju da }e SNS uvek {ti ti ti wi ho ve in te re se. „Bo ri li smo se svim sr cem”,

Sa banditima nema dogovora Za sve po li ti~ ke od lu ke tre ba obez be di ti je din stvo, ali da to ga ne }e bi ti sa ban di ti ma ko ji pre te, tu ku i ubi ja ju, re kao je Vu ~i} no vi na ri ma is pred Ur gent nog cen tra, gde je po se tio Ne na da Mi tro vi }a, ~la na te stran ke, ko ga su ju ~e u Ja bu ci kod Pan ~e va po vre di li sim pa ti ze ri Srp ske ra di kal ne stran ke. On je re kao je da je na pa da~ uhap {en i da }e dr `a va zna ti da re a gu je i za {ti ti sva kog ~o ve ka. „I ako mi sle da su mno go ja ki, i da se ne ko upla {io, grd no su se pre va ri li. Svi ko ji mi sle da ubi stvi ma i pret wa ma re {e ne {to i ti me do ve du Sr bi ju na pra vi put, grd no su se pre va ri li”, re kao je Vu ~i} i do dao da ban di ti ni ka da ne }e po be di ti nor mal nu i po {te nu Sr bi ju. Srp ska na pred na stran ka sa op {ti la je da su u Ja bu ci kod Pan ~e va, gde su ak ti vi sti te stran ke pri ku pqa li pot pi se pro tiv Pred lo ga de kla ra ci je o Voj vo di ni, fi zi~ ki na pad nu ti pred sed nik MO SNS Ja bu ka @i ka Mi tro vi} i pred sed nik omla di ne Ne nad Mi tro vi}. Di rek tor po li ci je Mi lo rad Ve qo vi} po tvr dio je da je ak ti vi sta Srp ske ra di kal ne stran ke na pao ak ti vi ste Srp ske na pred ne stran ke @i va di na Mi tro vi }a i we go vog si na Ne na da Mi tro vi }a i da je Ne nad tom pri li kom za do bio te {ke po vre de gla ve. Ve qo vi} je re kao Ta njug u da je pre ma pr vim po da ci ma, ak ti vi sta SRS Pe tar Vu ja si no vi} iz tog me sta na pao Mi tro vi }e pri li kom oba vqa wa wi ho vih ak tiv no sti. ve qo vi} je ape lo vao

re kao je Vu ~i} i do dao da ni ko ne mo è da ka è da je spo ra zum ka ta stro fa lan. On je re kao i da je spre man da raz go va ra sa svi ma u opo zi ci ji ali da ne mo è da raz go va ra sa oni ma ko ji uslo vqa va ju. „Ako ne ko mi sli da pret wa ma mo è da za u sta vi ze mqu u kre ta wu ka nor mal nim vred no sti ma - va ra se”, po ru ~io je Vu ~i} i na gla sio da }e SNS vo di ti ozbiq nu i od go vor nu po li ti ku i da ih od ta kve po li ti ke ne }e od vra ti ti ni oni ko ji „nam pre bi ja ju qu de”. On je re kao da je ju ~e pre bi jen ~lan SNS Ne nad Mi tro vi} jer je, ka ko je re kao, u stran ci ~i ji je pred sed nik Vu ~i}, kao i da mu je otac pre tu ~en ka da je po ku {ao da mu po mog ne. „Ta kva vr sta za stra {i va wa svih ko ji dru ga ~i je mi sle u Sr bi ji ne }e mo }i da pro |e kao i wi ho ve la ì”, za kqu ~io je Vu ~i}. Vu ~i} je na ja vio da }e sed ni ca Vla de bi ti or à na da nas, a sed ni ca Na rod ne skup {ti ne u sre du ili ~e tvr tak i u tom pe ri o du bi tre ba lo da bu de oba vqen raz go vor sa Sr bi ma na Ko so vu.. Na ju ~e ra {woj sed ni ci ni je bi lo re ~i o Voj vo di ni, iako je bi lo na ja vqe no, a sed ni ca o tom pi ta wu bi }e odr à na ove sed mi ce, ka zao je Vu ~i}. D. Milivojevi}

DVERI I DSS ZA OSTAVKU VLASTI I RASPISIVAWE REFERENDUMA

Protest zbog Kosova u Beogradu Pri sta li ce Dve ri i dru gih de sni ~ar skih or ga ni za ci ja pro te sto va li su ju ~e po vo dom pot pi si va wa pred lo ga spo ra zu ma ko ji je srp ska de le ga ci ja pa ra fi ra la u Bri se lu tra `e }i od ak tu el ne vla sti da da ostav ku i ras pi {e re fe ren dum. Pro test je za vr {en {et wom do Ra dio te le vi zi je Sr bi je, gde su oku pqe ni jo{ jed nom po zva li pred sed ni ka Sr bi je To mi sla va Ni ko li -

}a, pre mi je ra Sr bi je Ivi cu Da ~i }a i vi ce pre mi je ra Alek san dra Vu ~i }a da ne ra ti fi ku ju spo ra zum i da pod ne su ostav ke. Oni su po ru ~i li da su pot pi si va wem pred lo ga spo ra zu ma u Bri se lu „vla sti iz da le srp ski na rod i pro da li Ko so vo i Me to hi ju” i po zva li mi ni stre i po sla ni ke da se pri dru `e no vom pro te stu ko ji su na ja vi li za da nas. Oku pqe ni, ko ji su no si li srp ske za -

sta ve i tran spa ren te „Ko so vo je obraz Sr bi je”, „Ne u EU”, „Sve tog Sa ve nam je za vet ostao da bra ni mo na {e Ko so vo”, po zva li su pred stav ni ke Srp ske pra vo slav ne cr kve na ~e lu sa pa tri jar hom Iri ne jem da po ve du mi ting. De mo krt ska stran ka Sr bi je po zva la je ju ~e pred sed ni ka Re pu bli ke i Vla du Sr bi je da pod ne su ostav ke zbog pa ra fi ra wa pred lo ga bri sel skog spo ra zu ma o se ve ru Ko so va i Me to hi je i za tra `i la hit no ras pi si va we re fe ren du ma na ko jem bi se gra |a ni iz ja sni li da li su za ili pro tiv tog spo ra zu ma. Pot pred sed nik DSS Slo bo dan Sa mar yi} re kao je da }e DSS da nas pre da ti Vla di Sr bi je svo je zah te ve i po ru ~io da ne }e od u sta ti od pro te sta dok se se ver Ko so va ne vra ti pod upra vu Sr bi je. „Naj va `ni ji zah te vi su pod no se we ostav ke i ras pi si va we re fe ren du ma o spo ra zu mu. Na rod mo ra da se iz ja sni o to me {ta mi sli, a ne {ta mi sli na {a pot ku pqe na po li ti~ ka kla sa”, ka zao je Sa mar yi}.

TVIT CRTICA Ilegal(ci) Pot pred sed ni ca SPS Di ja na Vu ko ma no vi} za pi su je na laj ni: I da nas je Da ~i} u~i nio ka ko do li ku je pre mi je ru Sr bi je! Po ja vio se gde mu je me sto. Me |u gra |a ni ma, me |u na ro dom. Ne kri je se iza za ve se. Sa na lo ga Ser bi an Ro un dup tvr de : Bo ga mi, ka `u da je po be gao ka da su mu Dve ri od uz e le re~, pa po slao po li ci ju na wih. Di ja na ima svo ju po ru ku: Mo `da je kraj we vre me da i Vi iza |e te iz ile ga -

le. Da pre sta ne te da pla si ra te ko men ta re pod pse u do ni mom. Ne pla {i te se!

Fi lo zof skog. Bo qe im je bi lo is pred Prav nog.

Terazijski (prvo)borci

A predsednik sveta?

Sa vet nik eks pred sed ni ka Sr bi je Ne boj {a Kr sti} kon sta tu je: Ovi {to ne da ju Ko so vo, uglav nom or di ni ra ju na Te ra zi ja ma. Ka kva hra brost! Kr sti }a in te re su je i ovo : „ Kad je da nas mi ting DSS-a? SRS je u 18. Ho }e li za jed no? Ili kao bi o skop, od 16? „ , a po tom od go va ra: DSS u 15, is pred

Po sla nik LDP – a Bo jan \u ri} na vo di na laj ni: Ka ko je isti na po sta la kul re~, svi tra è da se ka è isti na o Ko so vu. U kam pa wi je sa mo LDP/Pre o- kret go vo rio tu isti nu. Do da je i ovo : Za mi sli da si pred sed nik sve ta i na rod ni po sla nik, a ne sme{ da ka è{ re~ o spo ra zu mu. Aj de, obe }aj te da ne }e te da ki wi te pred -

sed ni ka sve ta da se iz ja sni oko spo ra zu ma, pa da sme da ~e sti ta No va ku, pi sao je \u ri} na „ra ~un“ Vu ka Je re mi }a.

Alo, ro|aci! Po sla nik SPS Zo ran Ra do va no vi} ju ~e je ne go do vao na „ Tvi te ru“ : Alo bre Ro |a ci...Kad smo 1999. ra to va li Vi ste bi li pro tiv.??? Sad kad pre go va ra mo Vi ste opet pro tiv.??? Od 2.000 ima li ste ceo svet uz Vas.. Sra mo ta je da se bi lo ko me pre ti u Sr bi ji.Osu di ti pret we Da ~i }u i Vu -

~i }u jer ako kre ne pro iz vod wa ne pri ja te qa i iz daj ni ka to me ne ma kra ja

[ta je alibi? Pred sed nik Po kre ta rad ni ka i se qa ka Zo ran Dra gi {i} po vo dom Da ~i }e ve iz ja ve “ xa ba pret we, ne ma iz da je“ ka è: Bra vo, hra bro iza svo je od lu ke! Na pi ta we fa no va da li po dr à va spo ra zum Dra gi {i} ka è: Na rav no, po {to znam {ta je bi la al ter na ti va. Mi slim da je pri hva ta we naj bo qe {to su mo gli da ura de.. S. St.

politika USTAV NI SUD ZA VR [IO PRI PREM NE SED NI CE I SPRE MIO RE FE RAT

U ma ju jav na ras pra va o Sta tu tu Voj vo di ne U ma ju }e u Ustav nom su du Sr bi je bi ti odr `a na jav na ras pra va o pred lo gu oce ne ustav no sti i za ko ni to sti Sta tu ta AP Voj vo di ne, re ~e no je „Dnev ni ku” u tom su du. U Ustav nom su du ni su pre ci zi ra li da tum, na vo de }i da }e jav n a ras p ra v a u pred m e t u oce ne ustav no sti i za ko ni to -

Ustavni sud je u julu pro{le godine proglasio neustavnim 23 odredbe Zakona o utvr|ivawu nadle`nosti AP Vojvodine sti Sta tu ta APV bi ti odr `a na „to kom ma ja”. O tom pred me t u su ra d i raz ja { we w a spor nih ustav no prav nih pi ta wa odr ` a n e tri pri p rem n e sed ni ce i spre mqen je re fe rat za jav nu ras pra vu, na ve li su u Su du. Oce nu Ustav nog su da o 49 od re da ba Sta tu ta APV tra `i li su na rod ni po sla ni ci De mo krat ske stran ke Sr bi je i No ve Sr bi je kra jem 2009. go di ne. Ina ~e, Ustav ni sud je u ju lu pro {le go di ne pro gla sio ne u stav nim 23 od red be Za ko na o utvr |i va wu nad le `no sti AP Voj vo di ne. Ini ci ja to ri su i u

ovom pred me tu bi li po sla ni ci DSS-a i NS-a. Pre ne go {to je do neo od lu ku da ospo ri deo Za ko na, Ustav ni sud je ta ko |e, u dva na vra ta,

odr `ao jav nu ras pra vu na ko ju su bi le po zva ne obe za in te re so va ne stra ne, od no sno prav ni stru~ wa ci. Po la go di ne na kon za vr {et ka jav ne ras pra ve, Sud

je oce nio da vi {e od re da ba „voj vo |an skog za ko na” ni je u skla du s Usta vom Sr bi je. To su od red be ko je se od no se na No vi Sad kao glav ni grad APV, na vi {e pro pi sa nih po kra jin skih nad le `no sti, na pra vo Po kra ji ne da osni va pred stav ni {tvo u re gi o ni ma Evro pe i Bri se lu... Zbog to ga je deo opo zi ci je u Voj vo di ni tra `io od po kra jin ske vla sti, i stra na ka ko je su u woj bi le i u pret hod nom man da tu, da pri zna po li ti~ ku gre {ku u ve zi sa Za ko nom, ali i Sta tu tom APV, ve ru ju }i da }e od lu ka Ustav nog su da bi ti sli~ na, kao i da se hit no po~ nu pri re me za do no {e we no vog naj vi {eg po kra jin skog ak ta. Ne dav no su to me, pre ne go {to su sko ro u{li u jo{ je dan klin~ sa Vla dom Voj vo di ne oko pred lo `e ne de kla ra ci je o za {ti ti ustav nih i za kon skih pra va APV, do da li i zah tev za van red ne po kra jin ske iz bo re. Iz po kra jin ske vla sti je, iz me |u osta lih re ak ci ja, po ru ~e no da su „pri med be” Ustav nog su da upu }e ne na dru gu adre su Skup {ti ne Sr bi je, ko ja do no si za ko ne, a da Sud jo{ ni je od lu ~io o Sta tu tu. To su „dva pa ra ru ka va”, pro ko men ta ri sao je ta da pred sed nik Skup {ti ne Voj vo di ne I{tvan Pa stor i do dao da „ka da bu de ospo ren Sta tut, on da }e mo vi de ti {ta }e se de si ti”. S. Ko va ~e vi}

UJE DI WE NI RE GI O NI SR BI JE PO STA JU PO LI TI^ KA PAR TI JA

Din ki}: Za dr à vu sa se dam re gi on a Pred stav ni ci stra na ka ko je ~i ne Uje di we ne re gi on e Sr bi je odr à li su ju ~e u Kra gu jev cu osni va~ ku skup {ti nu na kon ko je je ova ko a li ci ja pre ra sla u je din stve nu po li ti~ ku par ti ju. Pr va iz bor na skup {ti na stran ke bi }e odr à na 19. ma ja, na ja vio je li der URS Mla |an Din ki}. Na ju ~e ra {woj osni va~ koj skup {ti ni usvo je ni su Sta tut i pro gram stran ke, a do iz bor ne skup {ti ne bi }e pri ku pqe ni pot pi si za re gi stra ci ju stran ke. Din ki} po zvao je ju ~e sve one „ko ji ve ru ju u ide ju evrop ske Sr bi je, a raz o~ a ra ni su stran kom ko ja je vo di la pret -

hod nu vla du” da se pri dru `e URS. Pre ma we go vim re ~i ma, u to ku je za vr {no pi sa we ak ci o nog pla na re in du stri ja li za ci je Sr bi je, ko ji je fak ti~ ki plan za za po {qa va we gra |a na, i we go vom pri me nom }e bi ti na ~i wen su {tin ski ko rak ka to me da se u svih 160 gra do va Sr bi je na pra vi eko nom ski pre po rod ka ko bi svi re gi o ni ima li jed na ku {an su. „URS, ne da su op sta li, ne go ja ~a mo sva ko ga da na. Ko god je mi slio da je go to vo tre ba da zna da je za nas tek po ~e lo”, is ta kao je Din ki}.

Po dr {ka spo ra zu mu „Bi lo je va `no da se na pra vi spo ra zum i u tom smi slu tre ba da se okre ne mo bu du} no sti i da ne za bo ra vi mo ne sa mo Sr be sa se ve ra Ko so va, ne go i one ju `no od Ibra”, re kao je Din ki}. Pre ma we go vim re ~i ma, spo ra zum sa Pri {ti nom ni je ide a lan, ali obez be |u je tra jan mir i sta bil nost na KiM, i u ovim okol no sti ma mak si mal nu za {ti tu pra va Sr ba ko ji ta mo ì ve. „Kad ne ki ka ù da je spo ra zum lo{, pi tam ih za {to se ve }i na Al ba na ca bu ni pro tiv we ga. Ako se ve }i na Al ba a ca bu ni, on da je on do bar za Sr be”, ob ja snio je Din ki}. On je do dao da }e mi ni stri URS su tra na sed ni ci vla de po dr à ti pa ra fi ra ni pred log spo ra zu ma, a da }e to u~i ni ti i po sla ni ci uko li ko se o we mu bu de od lu ~i va lo i u Skup {ti ni Sr bi je.

ponedeqak 22. april 2013.

INTERVJU DR SLA VI [A OR LO VI], PRO FE SOR FA KUL TE TA PO LI TI^ KIH NA U KA

Dva stra ha zbog Voj vo di ne

Pred log de kla ra ci je o ustav nim i za kon skim pra vi ma Voj vo di ne u ne de qa ma iza nas uz bur kao je po li ti~ ku sce nu Sr bi je. Na pi ta we ka ko oce wu je taj do ku ment i da li on u se bi sa dr `i opa snost od se pa ra ti zma pro fe sor Fa kul te ta po li ti~ kih na u ka dr Sla vi {a Or lo vi} pro ce wu je u raz go vo ru za „Dnev nik“ da „ka da je re~ o po zi ci ji Voj vo di ne, po sto je dve vr ste stra ha ko je me |u sob no hra ne je dan dru gi“. - Je dan je strah od cen tra li zma a dru gi je strah od se ce si o ni zma. Po treb no je isto vre me no uva `i ti ge o graf ske, kul tur ne i eko nom ske spe ci fi~ no sti i oso be no sti Voj vo di ne, ali i uklo ni ti raz lo ge ko ji su iza zi -

Ka kvo bi bi lo prav no dej stvo ima la ova de kla ra ci ja, ka da bi ne kim slu ~a jem bi la usvo je na? - Osim po me nu te re ~e ni ce, ona ima ele men te po li ti~ kog do ku men ta ko jim po kra jin ske in sti tu ci je is ka zu ju iz ve sno ne za do voq stvo od no som re pu bli~ ke vla sti pre ma Voj vo di ni i ape lu ju na po {to va we in sti tu ci ja i nor ma tiv nog po ret ka.

Bez obzira na pritiske koalicionih partnera, potrebno je dr`ati se javnih obe}awa va ju stra ho ve da se uti re put se pa ra ti zmu. Ovaj do ku ment, osim jed ne re ~e ni ce ko ja da je po vo da za raz li ~i ta tu ma ~e wa, ni je spo ran. l Ta problemati~na re~enica je da je „autonomija Vojvodine istorijsko i prirodno pravo wenih gra|ana i wihovom voqom je Vojvodina u sastavu Srbije“… Kako komentari{ete to {to iako je vojvo|anski premijer Bojan Pajti} najavio weno brisawe, ona i daqe stoji u predlo`enoj deklaraciji?

l Kakav politi~ki rasplet o~ekujete povodom cele ove situacije, mo`e li vladaju}a koalicija iz republike, na „slu~aju“ deklaracije „sru{iti“ Bojana Pajti}a? - Bez ob zi ra na po ku {a je de le gi ti mi sa wa Bo ja na Paj ti }a, re zul ta ti iz bo ra go vo re da je on, kao ret ko ko, sa svo jom iz bor nom li stom osvo jio 59 od 120 po sla ni ka. Po treb no je na po me -

Sporne iz ja ve iz PO DS l Pri met no je }u ta we be o grad skih ~el ni ka DS po vo dom ce log slu ~a ja. Da li de kla ra ci ja mo `e do ve sti do no vih po de la u DS- u ? - Iako ima iz ja va iz po kra jin skog od bo ra ko je ne do pri no se ugle du stran ke u ce li ni, ru ko vod stvo stran ke je eks pli cit no po dr `a lo Paj ti }a. Po ka za lo se jo{ jed nom da su od no si \i la sa i Paj ti }a ve o ma do bri, iako ve ro vat no ima onih i u stran ci i van we ko ji ma bi od go va rao da je dru ga ~i je.

Pre m a we g o v im re ~ i m a, Kra gu je vac, ko ji je do ma }in da na { we osni v a~ k e skup { ti n e URS, je ste sim bol bor be za de c en t ra l i z a c i ju i sim b ol mo gu} no sti eko nom skog pre o- kre ta ko ji su iz ne li ja ki lo kal ni li de ri i gra |a ni ko ji ih po dr à va ju. Osim Ko so va, naj ve }i iza zov Sr bi je je, pre ma Din ki }e vim re ~i ma, bor ba pro tiv ko rup ci je, u ko joj URS po dr à va vla du. Ka ko je na veo, URS }e tra ì ti sma wi va we bro ja po sla ni ka u Skup {ti ni Sr bi je, kao

i uvo |e we se dam ad mi ni stra tiv nih re gi o na i pod se tio da je i „Evro p a ko joj te ` i m o Evro pa re gi o na” i da ne tre ba be `a ti od to ga da i Sr bi ja po sta ne ze mqa rav no prav nih i jed n a k o raz v i je n ih re g i o n a. URS }e se, ka ko je re kao, ta ko |e za la ga ti za di rek tan iz bor gra do na ~el ni ka, uvo |e we on lajn pe ti ci ja za ini ci ja ti ve na lo k al n om i re g i o n al n om ni vou, kao i rav no mer ni ji raz voj Voj vo di ne i po nov no pod sti c a w e po s u s ta l og raz v o ja Be o gra da.

REKLI SU

Ko stre{: Po ku {aj iza zi va wa iz bo ra

Pe tro vi}: Pro stor za ure |e we od no sa

Ili}: Pri ~a za vr {e na pre de set go di na

Voj vo di na ima pra vo na usva ja we De kla ra ci je o za {ti ti ustav nih i za kon skih pra va, iz ja vio je za Ra dio Slo bod na Evro pa za me nik pred sed ni ka LSV Bo jan Ko stre{. Iako sma tra da de kla ra ci ja, ko ju je pred lo ì la De mo krat ska stran ka ni je sa vr {e na, Ko stre{ is ti ~e da je ona za Li gu pri hva tqi va, na gla {a va ju }i da je Voj vo di na sa stav ni deo Sr bi je, ali i da Voj vo |a ni ima ju pra vo na auto nom nost. „Je di no {to mi ne mo è mo da po dr ì mo je ste po vla ~e we pred pri ti skom”, re kao je Ko stre{. Opo zi ci ja, ka è Ko stre{, ima pra vo i da de mon stri rai da pri ku pqa pot pi se, ali on da to tre ba da na zo ve mo pra vim re ~i ma. „To je po ku {aj opo zi ci je da iza zo ve van red ne par la men tar ne iz bo re”, ob ja snio je Ko stre{.

Po sla ni~ ka gru pa „Za jed no za Sr bi ju” oce ni la je ju ~e da pa ra fi ra we pred lo ga spo ra zu ma u Bri se lu iz me |u pre mi je ra Sr bi je Ivi ce Da ~i }a i ko sov skog pre mi je ra Ha {i ma Ta ~i ja otva ra pro stor za su {tin sko ure |e we od no sa Sr ba i Al ba na ca. Na ovaj na ~in stvo ren je re a lan okvir za do sti za we pu ne bez bed no sti za Sr be na Ko so vu i Me to hi ji, na vo di se u sa op {te wu „Za jed no za Sr bi ju”. Otva ra we vra ta evrop skih in te gra ci ja je naj i zve sni ji put ka ko za Sr be i Al ban ce ta ko i za dru ge na ro de Za pad nog Bal ka na, za eko nom ski rast, is ko re wi va we si ro ma {tva, bor bu pro tiv ko rup ci je i kri mi na la i do sti za we stan dar da qud skih pra va - jed nom re~ ju, za bo qi `i vot, sma tra ta po sla ni~ ka gru pa ~i ji je {ef Du {an Pe tro vi}.

Za vre me pret hod ne vla de sve je is pre ci zi ra no i Evro pa sa da sa mo tra ì da se is po {tu je kon ti nu i tet pret hod nih vla da i pred sed ni ka, jer je Ko so vo pri ~a ko ja je za vr {e na pre 10 go di na, re kao je ju ~e u Kra qe vu pred sed nik No ve Sr bi je Ve li mir Ili}. Pre ma we go vim re ~i ma, dr àv ni vrh se tru di da uzme mak si mal no {to se mo è, ali da i na Ko so vu i Me to hi ji, ka ko je re kao, svi zna ju {ta je i ka da do go vo re no. „Svi zna ju da smo vo di li rat ko ji smo iz gu bi li i okre nu li smo ~i tav svet pro tiv nas, {to je sa da te {ko is pe gla ti”, re kao je li der NS.„Ka da bi ste pi ta li te iste {ta bi da nas oni ura di li, opet bi nas vr te li u krug i pri ~a li pri ~e ko je smo slu {a li hi qa du pu ta, a ako u|e mo u rat da sa da sve to is pra vqa mo, bi }e ve li kih pro ble ma”, na veo je Ili}.

- Sed ni ca skup {ti ne Voj vo di ne je od lo è na, pred vi |e ne su {i re kon sul ta ci je i vi de }e mo ka kav do ku ment }e bi ti pred po sla ni ci ma, od no sno {ta }e i ka da bi ti usvo je no. Bez ob zi ra na pri ti ske ko a li ci o nih part ne ra, po treb no je dr à ti se jav nih obe }a wa, ali i za to {to ta re ~e ni ca otva ra mo gu} no sti za raz li ~i ta tu ma ~e wa, upo tre be i zlo u po tre be. l Da li je ta re~enica doprinela da se u drugi plan stavi svrha same deklaracije – da republi~ka vlast ne derogira pokrajinske nadle`nosti? - Upra vo ta ko. Sve osim te re ~e ni ce, mo gao bi da pot pi {e sva ki gra |a nin ko ji po {tu je ustav i za ko ne ove ze mqe. Kao {to smo vi de li, ma lo ko od opo ne na ta de kla ra ci je se uop {te ba vio we nim sa dr à jem. Vi {e su je ko ri sti li za skre ta we pa `we sa dru gih te ma i pro ble ma, ne go {to ona pred sta vqa stvar nu opa nost i pro blem.

nu ti spe ci fi~ no sti iz bor nog si ste ma u Voj vo di ni, po ko jem se 60 po sla ni ka bi ra ne po sred no po ve }in skom si ste mu a 60 pre ko par tij ske li ste - po pro por ci o nal nom si ste mu. To zna ~i da Paj ti }a mo è sru {i ti 61 po sla nik. Osim ko a li ci o nih part ne ra LSV i SVM, te {ko je za mi sli ti da bi ~ak i po sla ni ci SRS-a gla sa li da na vlast do |e SNS. l Da li }e se nakon postizawa sporazuma Beograda i Pri{tine oslabiti, ili poja~ati pritisak na vojvo|ansku vlast? - Na kon po sti za wa spo ra zu ma, vlast }e bi ti za o ku pqe na we go vom im ple men ta ci jom, ko ja mo è bi ti bol na po gra |a ne ko ji ì ve na Ko so vu. Ni je is kqu ~e no da se i da qe oko Voj vo di ne „di è pra {i na“, ka ko bi se od vra ti la pa `wa sa Ko sov skih pro ble ma. Da kle, pro blem je, pre sve ga, bio i ostao Ko so vo a ne, ili naj ma we Voj vo di na. S. Stan ko vi}

„Za jed no za Sr bi ju’’ {i ri mre ù u Voj vo di ni Stran ka u osni va wu eks mi ni stra i biv {eg pot pred sed ni ka DS-a Du {a na Pe tro vi }a „Za jed no za Sr bi ju” na sta vi la je da {i ri svo ju mre ù u Voj vo di ni. Po sle Sta re Pa zo ve (18. apri la), gde je za pred sed ni ka 15-~la nog ini ci ja tiv nog od bo ra iza bran di plo mi ra ni in è wer Jo van Vuk man, is tra ì va~-sa rad nik na Fa kul te tu teh ni~ kih na u ka u No vom Sa du, pro te klog vi ken da for mi ra ni su od bo ri i u Plan di {tu, Se~ wu i Ali bu na ru. Od bor u Plan di {tu ta ko |e bro ji 15 ~la no va, uglav nom biv {ih ~la no va DS-a, a za pred sed ni ka je iza bra na prav ni ca Bog dan ka Pe tro vi}. U Se~ wu je for mi ran od bor od 30 ~la no va, na ~i jem je ~e lu Mi li mir Ko va ~e vi}-So jo, biv {i pred sed nik op {tin skog od bo ra DS-a u ovom me stu. Na osni va~ koj sed ni ci je kon sta to va no „od su stvo po li ti ke i bez na |e u ko jem se na {ao DS”. Za pred sed ni ka 25-~la nog ini ci ja tiv nog od bo ra stran ke „Za jed no za Sr bi ju’’ za op {ti nu Ali bu nar iza bran je Jon Mag da, biv {i na rod ni po sla nik u dva sa zi va (2007-2012), a me |u ~la no vi ma se na {ao i Du {an Po po vi}, biv {i po kra jin ski po sla nik (2004-2008), obo ji ca ne ka da {i ~la no vi DS-a. E. D.

ponedeqak 22. april 2013.

ekonomija U VOJVODINI LANE BILO PREKO 3.360 QUDI S VISOKIM PRIHODIMA

TABAKOVI]EVA NAJAVILA DOLAZAK MMF

Aran`man za svaki slu~aj

Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabakovi} izjavila je da }e Srbija u maju sa Me|unarodnim monetarnim fondom pregovarati o aran`manu iz predostro`nosti. „Razgovori teku u dobrom smeru. Nismo neko ko je ovde do{ao da izmoli pomo}, mi smo svesni da nam je ovde mesto i to mesto treba sa~uvati tako {to }emo imati savetnike u MMF i pregovarati, nadam se u maju, o aran`manu iz predostro`nosti”, rekla je Tabakovi} sino} za RTS, koja boravi u Va{ingtonu. Ona je dodala da u Va{ingtonu brani odluke koje je NBS spremna da preduzme i reformske procese koje je re{ena da u~ini i da pre svega poka`e da Srbija ima kredibilitet i u fiskalnoj politici koju vodi i u re{enosti da vodi monetarnu politiku koja }e doprineti stabilnosti i finansijskog sistema i stabilnosti sistema u kome }e investitori rado ulagati. Tabakovi} je navela da delegacija NBS „ne igra nikakve igre u kojima sakriva podatke o stawu u kojem se Srbija nalazi i vrlo otvoreno razgovara sa predstavnicima Misije”. Ona je navela da je o~ekuju i sastanci sa predstavnicima Svetske banke, dodaju}i da Srbija od te institucije ne o~ekuje nove kredite, ve} tehni~ku pomo.

Bogata{i `ive u Pe}incima, Sremskoj Mitrovici, Novom Sadu Podaci i porezu na dohodak gra|ana uvek su izazivali dosta pa`we ~ak i kod onih koji nikada ne}e popuwavati presku prijavu jer nikada ne}e zaraditi vi{e od trostruke plate u Srbiji. Prijave su se podnosile do sredine marta, a podaci Poreske uprave Srbije, odnosno Regionalnog centra Novi Sad ,koji pokriva ~itavu Vojvodinu, ka`u da ih je zakqu~no sa 17. martom podneto 3.364. Najbogatiji Vojvo|anin je iz Sremske

skoj Mitrovici . U ovom mestu prijave je popunilo wih 56, a najbogatiji sa zaradom je ba{ iz tog grada, a ne iz Novog Sada, kako se prvobitno mislilo i naga|alo . Ovaj Mitrov~anin je u prijavu upisao godi{wu zaradu od 122 miliona dinara, o ~emu smo ve} pisali.Kada se sve sabere ispada da mu je mese~na plata bila oko 90.000 evra. Drugi i tre}i iz ovog grada su zaradili po skromnih 10 miliona dinara. Zanimqivo je da je

Op {ti ne ko je su bi le i osta le si ro ma {ne ima ju pri li~ no bo ga te ì te qe u Sr bo bra nu je pr vi po za ra di pri ja vio 21 mi lion di na ra, a @i ti {te i No va Cr wa ima ju po jed nog ì te qa ko ji je za ra dio 13 mi li o na Mitrovice, a slede ga jedan Novosa|anin i jedan ìteq Pe}inaca Najvi{e onih koji se mogu pohvaliti velikim primawima ìvi u Novom Sadu -1.580.Tu je najve}i oporezivi dohodak prijavio neko ko je zaradio 96 miliona dinara.Slede}i na listi je upisao 54 miliona, a tu su jo{ i prijave sa 48, odnosno 46 miliona dinara.Me|u prvih deset najsiroma{niji je obveznik koji je zaradio 27 miliona dinara. Dvojica su prijavila po 30, preciznije, 31 i 32 miliona, a ostali su tu, oko 40 miliona. Od ve}ih gradova u Vojvodini, izgleda da je novac i nalak{e i najteè zaraditi u Srem-

brojka od 10 miliona dinara ukupno ~etiri puta upisana u prijave, a pored pomenutih jo{ dve osobe iz Pan~eva zaradile su u 2012. godini isto. Ovaj banatski grad je u Pokrajini na drugom mestu po broju bogata{a Wih .296 je podnelo prijave, a najkrupnija je ona od 25 miliona. U Zrewaninu je popuweno 169 prijava, a najteà je ona sa 44 miliona, a slede}i je prihodovao tek 12 miliona. Suboti~ka regija nije prva ni po broju ni po teìni prijava ,podneto ih je 271, a najteà je od 19 miliona dinara, dok su u top tri i prijave od 11, odnosno devet miliona dinara. Iz Vr{ca je stiglo 146 prijava, a najve}a sadrì brojku

od 19 miliona dinara.Slede bogati sa 13 i 11 miliona. Me|utim, zanimqiva slika se dobija kada se pogledaju mawa mesta. Pe}inci su izuzetak jer je tu prvak zaradio 60 miliona dinara i u ukupnom prebrojavawu je tre}i.Nije ~udo, jer je ova op{tina u tranziciji do`ivela privredni bum. Neke druge op{tine, koje su bile i ostale siroma{ne, imaju prili~no bogate `iteqe. U Srbobranu je prvi po zaradi neko ko je prijavio 21 milion dinara. @iti{te i Nova Crwa nisu me|u razvijeniji-

ma, ali svaka ima po jednog `iteqa koji je zaradio 13 miliona dinara. @abaq ima asa koji je prijavio 12 miliona dinara. Prvi iz Ade je prijavio devet miliona. U op{tini Beo~in, koja spada me|u bogatije, najvi{a prijavqena zarada je sedam miliona. Pomenutim sledi oporezivawe po vi{oj stopi od 15 odsto. Poreznicima sledi sre|ivawe podataka, a potom unakrsna provera Pored poreza na dohodak u toku je prijavqivawe i imovine vrednije od 35 miliona dinara,

to jest oko 350.000 evra. Direktor Poreske uprave Ivan Simi~ ka`e da su do sada 873 gra|anina, koji poseduje imovinu vredniju od 35 miliona dinara, podnela informativnu poresku prijavu. Simi~ je, podsetio da je prijavqivawe imovine vrednije od 35 miliona dinara produ`eno do 30. juna. O~ekuje se, ina~e, da onih s imovinom ve}om od 350.000 evra ima u Srbiji najmawe 2.000. D. Vujo{evi}

KOD KOGA SMO SE U SVETU ZADU@ILI PO PREVISOKIM KAMATAMA

Spasavawe Srbije iz kanyi Londonskog kluba PREDSEDNIK PKS @EQKO SERTI]

Samo investicije dr`avi poma`u Vlada Srbije vu~e dobre i konkretne poteze za privla~ewe velikih stranih investicija koje }e, kako je najavqeno, biti veoma brzo vidqive, rekao je predsednik Privredne komore Srbije @eqko Serti}. Sa velikim investicijama imali bi smo i zna~ajan rast bruto doma}eg proizvoda (BDP), a izvozno orijentisana proizvodwa predstavqaju na{u najve}u {ansu za privredni rast, naglasio je Serti} u intervjuu za Tanjug .Govore}i o subvencijama i olak{icama koje

sa irskog tr`i{ta i delovi Irske, koji su relativno dobro `iveli i napredovali u me|uvremenu, ponovo su opusteli. “Kada danas Irce pitate da li im je model bio bez gre{ke, svi }e odmahnuti glavom i re}i da su pogre{ili. Istina je verovatno negde na sredini i svaka zemqa mora da izna|e svoj modalitet subvencija i meru”, objasnio je Serti}. Prema wegovim re~ima, treba tako|e i}i na reindustrijalizaciju i izgradwu novih kapaciteta, ali uz ozbiqne analizu i jasne pravce razvoja.

Si va eko no mi ja, ne lo jal na kon ku ren ci ja, ko rup ci ja, du gi ro ko vi pla }a wa i ne na pla ti va po tra `i va wa, sve su to ve li ki pro ble mi se daju investitorima, Serti} je istakao da je svaki model privla~ewa novih investicija boqi nego nikakav, ali u svakom subvencionisawu treba imati meru i odgovorno se pona{ati. Kao primer naveo je iskustva Irske od pre par decenija, kada je dr`ava bila u te{koj ekonomskoj situaciji. Tada su, da bi {to vi{e ulagali, investitori bili oslobo|eni svih nameta, optere}ewa, dobijali su i besplatno zemqi{te, samo da bi zaposlili irsku radnu snagu. Te beneficije su date na 10 godina, i svega par meseci pre isteka tog roka, gotovo sve kompanije su po~ele da se povla~e

„U zemqama u krizi, kao {to je na{a, potrebno je balansirano pri}i suzbijawu sive ekonomije uz primenu odgovaraju}ih zakonskih re{ewa, ali istovremeno i uz pove}avawe obima proizvodwe koja bi samim tim apsorbovala dodatnu radnu snagu umawuju}i pritisak na sivu ekonomiju”, poru~io je Serti}. „Siva ekonomija, nelojalna konkurencija, korupcija, dugi rokovi pla}awa i nenaplativa potra`ivawa, sve su to veliki problemi. Danas ste nesigurni da }e vam neko kupqenu robu ispostaviti, a jo{ mawe ste sigurni da }e vam neko prodatu robu platiti“, zakqu~io je predsednik PKS.

Kada na{im gra|anima dug po kreditima postane prete`ak onda ga refinasiraju uz povoqnije uslove. Ovih dana isto to namerava da uradi i dr`ava Srbija. Kredit od 500 miliona dolara, koji dobijamo od Ruske Federacije, iskoristi}e se dobrim delom za namirivawe starih zajmova prema Londonskom klubu poverilaca. Kako je nedavno objasnio ministar finansija i privrede Mla|an Dinki},razlog su povoqnije kamate. Poveriocima, okupqenim oko Londonskog kluba, pla}amo godi{wu kamatu od 6,75 odsto. [to se ti~e ruskog kredita, tu je stopa 3,75 procenata, pa ve} to jasno govori da }emo dug ubudu}e servisirati pod povoqnijim uslovima. Ruski zajam ipak je samo kap u moru na{ih dugovawa. Prema podacima Narodne banke Srbije, spoqni dug na{e zemqe je koncem pro{le godine iznosio 25,7 milijardi evra. Najve}i deo, ili 12 milijardi evra, dugujmo stranim finansijskim institucijama i poslovnim partnerima. Prose~na ponderisana kamatna stopa je 4,24 odsto, po~ek oko tri godine, a rok otplate osam godina. S druge strane , me|unarodnim finansijskim institucijama, gde spada i MMF, Srbija duguje 8,1 milijardu evra..Tu su uslovi povoqni, prose~na pon-

derisana kamatna stopa je 2,43 odsto, po~ek ~etiri godine, a ceo rok 16 godina.Prema stranim vladama i wihovim razvojnim bankama dug je 2,9 milijardi evra. Prose~na ponderisana stopa je 2,80 odsto, po~ek pet

Rast privrede jedina nada Ve} smo nau~ili da je lak{e zadu`iti se nego zajam kasnije servisirati i spasiti se svojevrsne du`ni~ke zavisnostio.Zbog toga se, naravno, i name}e pitawe {ta treba preduzeti kako bi se obaveze prema kreditorima redovno izmirivale? Ekonomski analiti~ar i berzanski stru~wak Nenad Gujani~i} tvrdi da ukoliko doma}a privreda u narednoj dekadi ostvari stopu rasta bruto doma}eg proizvoda izme|u pet i {est odsto budu}a pokolewa ne}e imati razloga da brinu o du`ni~kom balastu:U suprotnom du`ni~ka kriza }e nam stalno visiti nad glavom.

godina, a rok vra}awa dve decenije. Veoma nepovoqne uslove Srbija ima kod zadu`ivawa preko hartija od vrednosti u inostranstvu. Dugujemo 2,7 milijardi evra, uz prose~nu kamatu od 6,7 odsto, na osam godina i isti period po~eka. Kada se za teku}u 2013. godinu srede statisti~ki podaci vide}e se koliko smo dobili, a koliko izgubili. Tek, iz prethodnih podataka je i vi{e nego jasno da }e svaki dinar u{tede dobro do}i. Ekonomista Miroslav Zdravkovi} smatra da je za mewawe kamata po principu ni`a za vi{u dobra ideja .On je nedavno rekao da su kamate u svetu na izuzetno niskom nivou. Zato,

ako postoje uslovi da se kompletan spoqni dug restrukturira onda je pravo vreme za to. On procewuje da je Srbija likvidna i da je samo pitawe u kojoj meri }e preusmeriti novac za preveremenu otplatu duga. O~igledno da je o na{oj likvidnosti vodila ra~una i ruska strana kada je zajam odobarvala. Ipak, prvu tran{u od 300 miliona dolara dobi}emo bezuslovnio, a druga se uslovqava aran`manom sa Me|unarodnim monetranim fondom,{to govori o kreditiblitetu koji Srbija ima, ta~nije nema, prema stranim poveriocima pa bila to i ruska strana? - Da bi se dobila prava slika o tom zahtevu trebalo bi prvo pogledati ceo aran`man. Tek mawi deo kredita, to jest 200 miliona dolara, uslovqen je aran`manom - kaè stru~wak Ekonomskog instituta Ivan Nikoli}. - Kada zemqa ima finansijskih problema zove u pomo} MMF. A to {to mi sada nemamo aran`man sa wima govori da teku}ih problema nemamo ali i da ih ne o~ekujemo u budu}nosti .Ne znam {ta ruska strana o~ekuje - da li stend baj aran`man ili iz predostro`nosti. Iskreno sada su ,kako se stru~no kaè, makroekonomski agregati stabilni .Cela finansijska situacija u Srbiji je boqa nego u isto vreme pro{le godine. Kada se o na{im dugovima govori uvek je mera evro.Ruski kredit smo uzeli u dolarima ,koliko }e to uticati na servisirawe obaveza - Rizik je dvostruki jer }e sada, u slu~aju slabqewa na{e doma}e valute, tran{a zavisiti ne samo od odnosa dinar - evro nego i relacije dolar - evro. Samo }e vreme pokazati koliko je ovo bilo dobro - kaè Nikoli}. D. Vujo{evi}

EKONOMIJA

ponedeqak 22. april 2013.

U ZREWANINU, KIKINDI I PAN^EVU JO[ NI JE PO ^E LA DR @AV NA STA NO GRAD WA

U pro pi si ma se zagla vi lo 230 so cij alnih sta no va Do bar po zna va lac pri li ka u obla sti gra |e vi nar stva Go ran Ro di} iz ja vio je za na{ list da je spas za po sr nu lu pri vre du pod sti ca we sta no grad we, ko ja vu ~e kao mo tor i za po {qa va gra |e vin sku, drv nu, he mij sku, me tal nu, elek tro i sve dru ge in du stri je. On ka è da po sto ji po tre ba za naj ma we 75.000 sta no va, me |u tim, u ozbiq ni ju iz grad wu se ne kre }e za to {to upr kos ve li kom bro ju gra |a na ko ji ne ma ju stan, ne ma do voq no ku pa ca po sa da {wim uslo vi ma ko ji su su ro vi ji ne go u raz vi je nim i bo ga tim ze mqa ma. Ro di} ob ja {wa va da se ne i- ma ri ove go di ne mo gu na da ti tek iz grad wi sta no va iz onih pro gra ma za ko je su obez be |e na sred stva. A to su sta no vi za so ci jal no sta no va we i za so ci jal no ugro è ne ka te go ri je sta nov ni {tva. S tim u ve zi Mi ni star stvo gra |e vi na je kra jem pro {le go di ne pot pi sa lo ugo vo re s gra do na ~el ni ci ma se dam op {ti na u Sr bi ji o iz grad wi sta no va za so ci jal no sta no va we, me |u ko ji ma su Zre wa nin (100 sta no va), Ki kin da (60) i Pan ~e vo (77). Mi ni star gra |e vi ne i ur ba ni zma Ve li mir Ili} ta da je re ka ko ka ko }e 200 mi li o na di na ra bi ti do voq no za iz grad wu 10.000 kva dra ta stam be nog pro sto ra i da je to sa mo po ~e tak pr ve fa ze ve} utvr |e ne stra te gi je za re {a va we stam be nog pi ta wa so ci jal no ugro è nih gra |a na, da je kom plet na do ku men ta ci ja pri pre mqe na i da sa sta no vi {ta prav no for mal nih re gu la ti va ne ma ni ka -

Bez la `ne na de U Udru è wu za gra |e vi nar stvo Pri vred ne ko mo re Voj vo di ne ka ù da ni ko ne tre ba da ga ji la `nu na du da }e ova go di na bi ti bo qa od pret hod ne i da }e gra |e vi nar stvo ose ti ti bo qi tak. Se kre tar Udru è wa @ar ko â |e no vi} na gla {a va da jo{ uvek ni su stvo re ni pred u slo vi ni za ve }e in ve sti ra we, ni ku po vi nu sta no va, jer je sve vi {e si ro ma {nih.

DR @A VA NA ME RA VA DA SPRO VE DE ZA KON KO JI I WU KA ^I

Za vo di se red u ro ko ve pla }a wa Po mo} ni ca mi ni stra fi nan si ja i pri vre de Ni na Sa mary i} iz ja vi la je da nas da to mi ni star stvo ima me ha ni zam za sva ko dnev no bud no pra }e we da li dr `a va i jav ni sek tor po {tu ju ro ko ve za pla }a we oba ve za pre ma pri vre di, ko je je pred vi deo Za kon o ro ko vi ma iz mi re wa nov ~a nih oba ve za u ko mer ci jal nim tran sak ci ja ma. Sa mar yi}eva je u iz ja vi za Ta njug pod se ti la da se to de {a va pod nad zo rom i kon tro lom

pra vil ni ka ko ji je mi ni star stvo do ne lo. Sa mar yi}eva je pod se ti la da je za kon, ko ji je stu pio na sna gu 31. mar ta, do net sa na me rom da se op {ti ro ko vi pla }a wa, ko ji su po sto ja li na ni vou Sr bi je, a ko ji su u pro se ku iz no si li 134 da na, skra te, za to {to sve ze mqe u re gi o nu ima ju pro se~ ni rok pla }a wa 69 da na, a ze mqe EU 58 da na. Pred vi |e no je da dr `a va iz mi ru je nov ~a ne oba ve ze pre ma pri vre di u ro ku od 45

Pred vi |e no je da dr `a va iz mi ru je oba ve ze u ro ku od 45 da na, a da ro ko vi pla }a wa me |u pri vre dnim preduze}ima ne bu du du `i od 60 da na Upra ve za tre zor, i da su svi di rekt ni i in di rekt ni bu yet ski ko ri sni ci u oba ve zi da uno se pre u ze te nov ~a ne oba ve ze pre ma pri vre di pu tem raz vi je ne on lajn apli ka ci je i na osno vu

da na, a da ro ko vi pla }a wa me |u pri vre dom ne bu du du `i od 60 da na. Ona je na po me nu la i da je mi ni star stvo usta no vi lo rad nu gru pu za pra }e we pri me ne za ko na, ko ja }e se sa sta ti kra jem

ovog me se ca, i to }e bi ti wen tre }i sa sta nak, a pr vi od po ~et ka pri me ne za ko na. Sa mar yi}eva je oce ni la da }e pri me nu za ko na obez be di ti i pred vi |e ne ka zne ne od red be, ko ji ma je pred vi |e no da sva ki po ve ri lac ko ji ni je na pla tio po tra `i va we ima pra vo na jed no krat nu na pla tu od 20.000 di na ra po sva koj oba ve zi, bez ob zi ra na vi si nu te nov ~a ne oba ve ze. „To zna ~i, ako je jed no ma lo pred u ze }e is po ru ~i lo tr go vin skom lan cu 20 fak tu ra u vred no sti od po, na pri mer, 5.000 di na ra, i uko li ko on ne pla ti u ro ku, to ma lo pred u ze ce ima mo gu} nost da po sva koj toj fak tu ri na pla ti jo{ 20.000 di na ra kao iz nos glav ni ce, kao iz nos pri pa da ju }e ka ma te i da ili Tr go vin ski sud ili Mi ni star stvo fi nan si ja i pri vre de po kre nu po we go voj pri ja vi pre kr {aj ni po stu pak, pro tiv od go vor nog li ca ko ji ni je is po {to vao rok”. MI LU TIN MR KO WI]

Jatu no vi avi o ni

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni za Va`i za za za za devize devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

EMU

evro

109,3197

111,5507

114,1164

108,9850

Australija

dolar

86,3573

88,1197

90,1465

86,0929

Kanada

dolar

81,6977

83,3650

85,2824

81,4476

Danska

kruna

14,6581

14,9572

15,3012

14,6132

Norve{ka

kruna

14,3838

15,0149

14,3397

[vedska

kruna

12,8234

13,0851

13,3861

12,7841

[vajcarska

franak

89,7977

91,6303

93,7378

89,5228

V. Britanija

funta

127,9491

130,5603

133,5632

127,5574

SAD

dolar

83,6673

85,3748

87,3384

83,4112

Kursevi iz ove liste primewuju se od 19. 4. 2013. godine

Vla da Sr bi je na sta vqa pro gram sta bi li za ci je srp skog avi o pre vo zni ka Jat er vej za i u to ku je na bav ka no vih avi o na na li zing, iz ja vio je ju ~e Ta njugu mi ni star sa o bra }a ja Mi lu tin Mr ko wi}. Raz go va ra se i sa rad ni ci ma ko ji }e oti }i u pen zi ju, a pre go va ra se i o pre ba ci va wu du ga tog pred u ze }a na dr `a vu, do dao je on. Raz go vor sa kom pa ni jom iz Uje di we nih Arap skih Emi ra ta ili iz bi lo ko je dru ge ze mqe ne }e sme ta ti da qem ukqu ~i va wu no vih part ne ra u afir ma ci ju Jata, re kao je Mr ko wi}. U Sr bi ju }e kra jem ma ja sti }i pr vi Er ba so vi avi o ni, na ja vio je ge ne ral ni di rek tor JAT-a Vla di mir Og we no vi}, i na gla sio da srp ski avi o- pre vo znik po ~i we ob no vu flo te po sle vi {e od 20 go di na. Jat tre nut no pre go va ra o za ku pu po dva Er ba sa 320 i 319 i jed nog avi o na ATR 500, do dao je Og we no vi}.

kvih pre pre ka ko je bi od la ga le po ~e tak iz grad we. Me |u tim, sta we na te re nu sve do ~i da ta ko ni je. U Grad skoj stam be noj agen ci ji u Pan ~e vu Va wa Ra ki ~i} ka è da iako su pri pre mi li svu do ku men ta ci ju za iz grad wu zgra de sa 77 sta no va za so ci jal no sta no va we, ima ju i lo ka cij sku do zvo lu, i idej ni i glav ni pro je kat, iz grad wa ne mo è da po~ ne pre ne go {to se bu du zna li uslo vi pod ko ji ma }e se vra }a ti kre dit Cen tral noj evrop skoj ban ci, s ko jom Vla da mo ra da pot pi {e ugo vor. U zre wa nin skoj Grad skoj stam be noj agen ci ji do ku men ta ci ja za iz grad wu 100 sta no va jo{ uvek ni je kom ple ti ra na. Ono {to bi mo glo da se gra di je 10 ku }a za so ci jal no ugro è ne, lo ka ci je su pri pre mqe ne i jo{ tre ba sa mo da se iza be ru iz vo |a ~i ra do va. Ugo vo rom ko ji je u pro le }e pro {le go di ne pot pi san s Raz voj nom ban kom Sa ve ta Evro pe, obez be |en je no vac za iz grad wu oko 1.700 sta no va za so ci jal no sta no va we u 12 gra do va u Sr bi ji po ce ni od - ka ko se ta da is ti ca lo, 499 evra za kva drat. Ukup na vred nost pro jek ta je 58 mi li o na evra, od ko jih je iz kre di ta ove ban ke obez be |e no 32 mi li o na, a osta tak tre ba da da Vla da Sr bi je - 8 mi li o na i lo kal ne sa mo u pra ve - 18 mi li o na evra. U pr voj fa zi iz grad we pla ni ran je za vr {e tak 237 sta no va u Ni {u, 77 u Pan ~e vu, 60 u Ki kin di, po 100 u Zre wa ni nu i Kra qe vu, 150 u Sme de re vu i 65 u Pi ro tu. R. Da u to vi}

NE IZ VO ZI MO SA MO MA LI NE I @I TO

Od soft ve ra zara di mo 200 mi li o na evra IT sek tor u Sr bi ji iz go di ne u go di nu be le `i rast iz vo za soft ve ra.:Sa mo pro {le go di ne iz no sio je vi {e od 200 mi li o na evra, a po ten ci ja li su znan to ve }i. Iz voz soft ve ra iz Sr bi je 2007. go di ne iz no sio je 62 mi li o na evra, 2011. go di ne 166 mi li o na evra, a 2012. vi {e od 200 mi li o na evra. Mi ni star tr go vi ne i te le ko mu ni ka ci ja Ra sim Qa ji} na gla sio je da po sto ji zna ~a jan po ten -

{e ne go u Cr noj Go ri, Ma ke do ni ji i BIH, mno go ma we od Hr vat ske ko ja ula `e oko 200 evra, a da le ko ma we od pro se ka u EU ko ji iz no si oko 800 evra po sta nov ni ku, obra zlo `io je. An ke te po ka zu ju da se srp ska IT in du stri ja kre }e iz me |u 30. do 50. me sta u sve tu, {to je je dan od naj bo qih re zul ta ta ko ji ima ne ka srp ska pri vred na gra na, ka zao je Qa ji}. On je po ru ~io da }e Sr bi ja na sta vi ti bor bu pro tiv pi ra te -

U Sr bi ji u IT sek to ru po slu je oko 2.000 kom pa ni ja, ko je za po {qa va ju 6.000 qu di ci jal za po ve }a we pro me ta u obla sti IT bi zni sa u Sr bi ji, is ta kav {i da je vred nost ce lo kup nog srp skog IT tr ì {ta pro {le go di ne iz no si la 410 mi li o na evra, {to je zna ~aj no ma we u od no su na pe riod pre kri ze, ka da je to tr ì {te vre de lo oko 550 mi li o na evra. U Sr bi ji IT sek to ru po slu je oko 2.000 kom pa ni ja ko je za po {qa va ju 6.000 qu di, na veo je on i do dao da Sr bi ja u tu pri vred nu oblast ula è oko 60 evra po sta nov ni ku. To je u ni vou sa Bu gar skom i Ru mu ni jom, znatno vi -

ri je u IT in du stri ji, i na veo da je ile gal ni soft ver ve} sma wen za dva do tri od sto, {to je po ve }a lo pri ho de iz te pri vred ne gra ne za oko 24 mi li o na evra. Sr bi ja je pro {log me se ca usvo ji la i stra te gi ju raz vo ja IT in du stri je, ko ja do no si niz pod sti ca ja za ula ga wa u taj bi znis, mno ge po re ske olak {i ce za IT kom pa ni je, sti mu la ci ju iz vo za soft ve ra iz Sr bi je, ali i bes po vrat na sred stva za po ~et ni ke u vred no sti do 25.000 evra, na veo je Qa ji}.

BE ^EJ PO NO VO PO STA JE IN TE RE SAN TAN ZA IN VE STI TO RE

U sr cu Ba~ ke fa bri ke gra de ê si, Ame ri kan ci... Ne ka da je Be ~ej slo vio za ce we ni po qo pi vred no-in du strij ski grad biv {e Ju go sla vi je, a sa da ga ne ma me |u vo de }im ni na voj vo |an skim pro sto ri ma. Naj ve }i be ~ej ski iz vo znik „Fa dip“ ve} go di na ma ne ra di, na tr ì {tu ne ma na me {ta ja „8. ok to bra“ ili plat na i tri ko ta è iz „Tri ko tek sa“. Gur ma ni se se }a ju |a ko ni ja iz „@i vi no pro me ta“, a pi vo pi je be ~ej skog pi va, po go to vo cr nog, ko je je bi lo u ran gu ~u ve nog ir skog. Ne ka da {wi gi gant u agro kom plek su PIK Be ~ej je „u nok da u nu... Broj za po sle nih se znat no sma wio i ti me je stan dard ì te qa naj ve }e po ti ske op {ti ne ra pid no opao. Op {tin ski bu dèt je dva da ima i so ci jal ni ka rak ter, a ne ka da ga je kra si la raz voj na mo}. Ta ko je ve} go di na ma. Ne ka da mo} ni Be ~ej, ko ji je jo{ 1751. go di ne po stao se di {te Po ti skog krun skog di strik ta, ve} du è vre me je op {ti na od pe ri fer nog zna ~a ja. Ali, kao da su po ~e li da du va ju no vi ve tro vi. Naj ve }i grad na {eg de la Po ti sja po no vo po sta je in te re san tan za in ve sti to re. No gu je, uslov no re ~e no, pro {log sep tem bra po vu kla ma la fir ma „MGM Pla men“ sa 28 za po sle nih i pro iz vod wom po qo me ha ni za ci je za ma we po se de, ~i ji je vla snik Mi lan Ma ti} Be ~e jac i pre se lio ju je iz Sr bo bra na u svoj grad. Kra jem go di ne pro iz vod nu ha lu na sta roj lo ka ci ji „Fa di pa“ ku pio je fran cu ski pred u zet nik @an @ak Ki vow i od ma ja bi pe de se tak rad ni ka tre ba lo da kre ne s pro iz vod wom po qo me ha ni za ci je za ob ra du wi va na ve }im po vr {i na ma. ê {ka kom pa ni ja „Mo to Trej ding“, ta ko |e u ma ju, po ~i we pro iz vod wu ne kih de lo va i mon ta ù bi ci ka la „Fa vo rit“ u za ku pqe noj ha li, a za go di nu ili dve, tvr di di rek tor kom pa ni je Re ne Be ne{, ulo ì }e se 2,5 mi li o na evra i iz gra di ti sop stve ni pro iz vod ni pro -

In du strij ska zo na u Be ~e ju

stor na ve} ku pqe ih 16.000 kva drat nih me ta ra u In du strij skoj zo ni. Na is toj lo ka ci ji par ce lu od 73,5 ara ku pi la je ame ri~ kosrp ska kom pa ni ja „Teh no soft“, ko ja }e do sep tem bra iz gra di ti fa bri ku za pro iz vod wu ma {i na vi so ke teh no lo gi je za la ser ska bu {e wa, va re wa i ob ra du pr ste no va. - U da na {we vre me ni je va `no da li je in ve sti tor ve li ki ili ma li- ka `e pred sed nik be ~ej ske o{ti ne mr Vuk Ra do je vi}.- Sva ko je do bro do {ao, jer to do pri no si op {tem pri vred nom raz vo ju op {ti ne Be ~ej. Ali, ve li ke in ve sti ci je tek o~e ku je mo. Ura di li smo sve pred u slo ve za iz grad wu ba we u na {em gra du. Be ~ej je, po sle ne ko li ko de ce ni ja, opet do bio sta tus baw skog gra da, bu {o ti na s ge o- ter mal nom vo dom je sprem na da se sta vi u funk ci ju, ovih da na je ura |e na Stu di ja iz vo dqi vo sti i oprav da no sti iz grad we ba we u Be ~e ju, pa sa da tra `i mo i ve ru jem da }e mo na }i in ve sti to ra sprem nog da se upu sti

u iza zov na pre div noj lo ka ci ji uz „pa non sku prin ce zu“ s te ì {tem na kon fe ren cij ski i vi so ki sport ski tu ri zam. Na zjad, u to ku su raz go vo ri s po ten ci jal nim ino in ve sti to rom za iz grad wu Do rad nog se men skog cen tra u Be ~e ju, gde bi jed na od naj zna ~aj ni jih svet skih mul ti na ci o nal nih kom pa ni ja ko ja se ba vi do ra dom se men ske ro be ulo ì la iz me |u 25 i 30 mi li o- na evra. Pla ni ra mo da bu de mo pr vi grad u Sr bi ji ko ji }e u da qin skom gre ja wu kao ener gent ko ri sti ti ge o ter mal nu vo du, ~i ja se ne is crp na je ze ra na la ze na hi qa du me ta ra is pod Be ~e jana ja vio je pred sed nik be ~ej ske o{ti ne mr Vuk Ra do je vi}. Ostva re li se pla no vi , Be ~ej bi za par go di na mo gao da uhva ti pri kqu ~ak i pri bli ì se am bi jen tu ko ji ga je kra sio pre ~e tvrt ve ka. A to bi zna ~i lo i sma we we sa da {weg bro ja od 5.000 ne za po sle nih na evi den ci ji Tr ì {ta ra da. V. Jankov

REPORTA@E

ponedeqak 22. april 2013.

dr JoVo rado[, FiloZoF i KWi@eVniK, pi[e o HercegoVa^KoM peVaWu BeZ MuZi^Ke pratWe

iskrivimo vratove i upremo iz petnih ìla Ka da se pro {le go di ne u Ba~ koj Pa lan ci po ja vi la kwi ga „Gan ga„ go to vo da ni je bi lo qu bi te qa pi sa ne re ~i ko ji je bez ~i ta wa znao da je re~ no vom ru ko pi su dr Jo va Ra do {a, pro fe so ra fi lo zo fi je i so ci o lo gi je, kwi èv ni ka, sport skog i kul tur nog rad ni ka... Ovaj sta me ni Ba~ ko pa lan ~a nin sa po no som is ti ~e da je ro |en 1949. u obli `woj Gaj do bri u po ro di ci her ce go va~ kih do se qe ni ka. Do sa da je ob ja vio pre ko sto ti nu na u~ nih i stru~ nih ra do va, a go to vo svi ko ji ga ma lo bo qe po zna ju zna ju da je „Gan ga“ ono {to je du go hteo da na pi {e i ob ja vi. - Odav no sam se na ka wi vao da na pi {em kwi gu o gan gi – ka è Ra do{. – Bi lo

je vi {e mo ti va i raz lo ga ko ji su bu di li i iz no va pot hra wi va li mo ju na me ru. Oni su li~ ne i op {te pri ro de: li~ no, gan gu istin ski vo lim i ~u ti i za pje va ti. Sa wom sam se su sre tao jo{ od de tiw stva i mla do sti, slu {a ju }i s qu ba vqu i pa `wom sta re „gan ga {e“ iz go to vo svih kra je va Her ce go vi ne: Ne ve siw ce, Bi le }a ne, Sto ~a ne, Ga ~a ne, Qu biw ce... [ta je gan ga mo `da je dr Jo vo Ra do{ naj bo qe ob ja snio u svo joj po et skoj zbir ci Pla ka vac iz 2003. Pod na slo vom „Gan ga“ ve li: „Pr vo se za gr li mo, is kri vi mo vra to ve i upre mo iz pet nih `i la u utro bu ze mqe, a on da iz pra du bi ne po nor ni ce za hu ~e i iz wih {ik ne do ne ba stra {na gr le na je -

ka!” Na se liv {i se na kon Dru gog svet skog ra ta u Gaj do bru, u rav noj Voj vo di ni, svi oni su ~u va li od za bo ra va sta re pe sme, pri ~e, gu slar sku epi ku i sa istim na vi ka ma na sta vi li da ì ve u no vom za vi ~a ju. - Ka sni je sam imao ose }aj da su ì ve }i da le ko od svog sta rog kra ja, ~ak bo qe ~u va li na rod nu tra di ci ju ne go wi ho vi ro |a ci ko ji su osta li u Her ce go vi ni - do da je Jo vo. – ê sto sam od la zio u na{ sta ri kraj i na iz vo ru se na pa jao

gangaj, brate - Gan ga je sa mo svoj ni iz da nak Her ce go vi ne, pa je ne po treb no i ne ta~ no tra ì ti we no po ri je klo ili iz vo ri {te bi lo gde dru gde – tvr di Ra do{. - To va ì i kod od go ne ta wa eti mo lo {kog zna ~e wa ove ri je ~i. Ona je iz ve de na iz zvu~ nih gla sov nih fi gu ra gan-gan, gin, gun, gi – gi, ko je se ko ri ste u za jed ni~ koj prat wi pr vog pje va ~a (u upo tre bi su i mu klo e i vo kal o). Ka da glav ni pje va~ za po~ ne pje smu us preg nu tim gla som u ko me su pri sut ne sna `ne gr le ne vi bra ci je, kao i ne {to br ìm tem pom, on da dru gi glas, naj pre pre u zi ma pje smu, a po tom za jed no sa osta li ma pra ti glav nog pje va ~a sa gan-gan, gin, gun, e, o... „Gan gaj, bra te, ja }u iz go va rat, pa }e mo se ta ko raz go va rat”. pje smom pre da ka. Po ste pe no sam se usu |i vao i da se pri dru ìm pje va ~i ma, a on da da i sam za po~ nem po ne ku pje smu. U pri god nim pri li ka ma gan gu sam naj ~e {}e pje vao sa svo jim dru {tvom iz Gaj do bre: Slo bo da nom Ko ma dom, To mom Bje li com, Mi lo va nom Bo {ko vi }em, Mi lo ra dom Ga }i no vi }em, Rat kom [u ti }em, Bo rom Pa vi }em i Mi len kom Bu kvi }em. Ka sni je sam je sa si gur no -

Gan ga we pe va~ ke dru `i ne

{}u pje vao u dru {tvu do brih zna la ca i qu bi te qa her ce go va~ ke iz vor ne pje sme. I da qe to ~i nim ka da mi se uka `e pri li ka... Ra do{ ka `e da je vre me nom uo~io da isto pe va we, ili sa srod nim va ri ja ci ja ma, ima ju svi oni ko ji su pri pa da li ge o graf skom pro sto ru Sta re Her ce go vi ne, de lo vi sa da {we Cr ne Go re, kao i de lo vi za pad ne Sr bi je. - Sa ne kim sta nov ni ci ma se la Ja bla ni ce, na Zla ti bo ru, sre di nom se dam de -

se tih go di na pro {log vi je ka, u~e stvo vao sam u jed nom ve o ma srod nom pje va wu, ko je oni na zi va ju „iz vi ka“ – se }a se Jo vo. – Za vri je me stu di ja u Be o gra du, pje vao sam i sa Ro ma nij ci ma iz Han Pje ska i So ko ca ko ji, ina ~e, se be na zi va ju „Era ma“, pa im i pje sme ima ju „er ski“, sta ro her ce go va~ ki pri zvuk. Za pa zio sam da i ne ki de lo vi Sem be ri je, sta ri nom na se qe ni Her ce gov ci ma, ta ko |e u

Dr Jo vo Ra do{

svom pje va wu ima ju oso be no sti gan ge. Ipak, {to se ti ~e op {tih raz lo ga mo ga ba vqe wa gan gom, oni, pri je sve ga, pro is ho de iz ~i we ni ce da je ve o ma pri mjet no we no la ga no i{ ~e za va we. Jo vo ka è da je gan gu te {ko is tra ì ti i shva ti ti s po qa, pa ma kar se to zva lo i na u~ no is tra ì va we. Ona se mo è spo zna ti sa mo iz nu tra, pre ko maj ~i nog mle ka, od ra sta wem u sre di ni gde se ona pe va, a Ra do{ do da je, kao i pu tem ta jan stve ne me ta fi zi~ ke ve ze sa pre ci ma. - Ka da se ne gde za ~u je gan ga, sva ko ko je od wi han u „ka me noj ko lev ci“ ili je po ri je klom iz ze mqe Her ce go vi ne, ma |e ì veo, osje ti }e ka ko mu kroz te lo pro |u trw ci, ka ko se po kre }u to ple stru je du {e i ka ko po ~i wu da igra ju za vi ~aj ni da ma ri – ve li Jo vo. – U~i ni }e mu se kao da je tu ne |e sta ro og wi {te, ili da je u ze mqi po bo den bar jak oko ko ga su se oku pqa li sta ri her ce go va~ ki usta ni ci. Onim ose tqi vi ji ma „svr nu }e“ se i su ze u o~i ma... Milo{ Suyum

Mangulice po drugi put Me\u Ba^KiM Sala[ariMa

Karatista ne mari za plemi}e u oboru Bi lo je ono mad man gu li ca po Ba~ koj, ali i u Sre mu, Ma ~vi i ~i ta voj [u ma di ji, mal te ne vi {e ne go dvo no `nog `i vqa, ali on da do {la no va mo da pa su se ret ke pre o sta le, pred pe di gri ra nim ra sa ma lan dra sa, jork {i ra, berk {i ra, hemp {i ra i dru gih pri sti glih sa Za pa da, po vu kle u ile ga lu. On da do {ao no vi va kat, kao nu tri ci on i sti~ ki „O~e na{„ {i ri le su se pri ~e o do brom ho le ste ro lu, pa su man gu li ce po sta le opet omi qe ne u Haj du ko vu kod Su bo ti ce i ~u ve nom re zer va tu Za sa vi ci, dok ih u ata ru Ba~ ke Pa lan ke tre nut no ozbiq no ga je sa mo dva do ma }i na. Je dan od wih je Vla di mir Po zna nov, ma {in ski teh ni ~ar ko ji je de ve de se tih go di na na pu -

li kom obo ru ~e tr de se tak. Ne ma ju za mer ke na je lov nik, hra ni ih de te li nom, ku kur zom, po vr }em ko je pret kne na grad skoj pi ja ci, ali je po seb na pri li ka kad ga zda uspe da na ba vi za de li ka tes ne ko li ko ki lo gra ma ì ra. Vaq da pro ra di è {}a no stal gi ja za vre me nom ka da su man gu li ce zna tan deo go di ne pro vo di le po hra sto vim {u ma ma. – Hra nim ih 16 me se ci, dok ne do ba ce ot pri li ke 150 ki la – ka è Vla di mir. – Po tom sve po sta rom re cep tu: me so u sa la mu ru, a ku len, ko ba si ce i sla ni na na dva di ma, pa na pro ma ju do zre lo sti. Ku pu ju ih vla sni ci bir ta {kih sa la {a na do brom gla su u oko li ni No vog Sa da, re sto ra ni ali i ne ki gur ma ni.

Vla di mir Po zna nov i we go vo bla go

stio fa bri ku „Ma je vi cu“. Ma da maj stor ka ra tea, jed no vre me `i veo je od skrom ne tre ner ske pla te, a on da se opre de lio za sa la {a re we. – Sa mo je moj otac bio pro le ter, dok su svi pre ci, od de de do askur |e la, pa i da qe, pa o ri, te se i ja do bro sna la zim – ve li Vla di mir. – Da ne za vi si mo sa mo od jed nog po sla, su pru ga i ja ve} du go se ba vi mo i re sta u ra ci jom sta rog na me {ta ja, ka `u mu {te ri je vr lo do bro. Ali pre pet go di na ku pio je hek tar ze mqe u bli zi ni Pa lan ke, ogra dio ga, po ~eo da to vi man gu li ce i da nas ih je u po ve -

Ste kli qu di po ve re we u me ne, jer zna ju da man gu li ce ne }u zbog br `e za ra de hra ni ti kon cen tra tom. Ne ka da {wi ka ra te re pre zen ta ti vac Voj vo di ne se o~i gled no sa ta ta mi ja skroz pre o ri jen ti sao na na tu ral ne pod lo ge. Pla ni ra da se, ~im pot pu no opre mi sa la{, pre se li iz Pa lan ke, a u va ro{ do la zi sa mo na ka fu i qu di ka we s dru ga ri ma. Me |u tim, vaj ka se {to kod nas svo ju ro bu bez he mi je mo `e da pro da mak si mal no 25 po sto sku pqe od onih ko ji br zo po te zno {a qu to vqe ni ke pod no`. M. S.

Ra va ni ca, za du `bi na i po ~i va li {te kne za La za ra

Sve ti Ro man ~u va sr ce hra brog gro fa

u ManaStiru SVeti roMan, pored Mo[tiJu SVetaca, StoJi uSpoMena na groFa raJeVSKog

telo rusiji, ali srce Srbiji Bud na sam ve} du è vre me na, ~e kam da me po zo vu i kre }e mo na put u srp ske ma na sti re u Ra sin skom okru gu. I ba{ smo iza bra le dan, ne bo iz gle da kao da }e sa we ga po ~e ti da pa da ju à be, i to u pqu sku. Kre }e mo... ê ti ri è ne, raz li ~i tih go di {ta, pu ne tor be hra ne, kao da smo kre nu le na tur ne ju po Sr bi ji, a ne na kra tak iz let od ne ko li ko sa ti. U pod ne sti è mo pred ma na stir \u nis. Ula zi mo u por tu. - Po ma è Bog! - po zdra vqa nas sve {te nik pri sti gao iz Kru {ev ca. Pri la zi mo qu bi mo ru ku i ide mo da qe. Su sti è nas cr kve wak. Sve nam je ob ja snio, ali mi osta do smo zbu we ne i kre nu smo ne kom svo jom ru tom. Pr vo u ma lu cr kvu, u woj se na la zi sve ti ka men po sta vqen is pod ol tar ne iko ne. We ga va qa po qu bi ti i nad wi me se mo li ti za zdra vqe, sre }u, do bro bit i na pre dak. Ma wa cr kva pr va je iz gra |e na jo{ 1898. kad su tri de voj ke iz se la \u ni sa do {le u bli zi nu bu du }eg ma na sti ra da oko pa ju vi no grad. Naj mla |u Mi loj ku, po sla le su na obli `wi po tok da do ne se vo de. Ka da je sti gla, za te kla je Pre sve tu Bo go ro di cu, ko ja je na zna ~i la me sto po di za wa hra ma ba civ {i kr ~ag u vo du i bla go slo vi la da se tu iz gra di cr kva u ~ast we nog pra znik Po -

kro va. Sa me sta gde je sta ja la po te kao je iz vor ce leb ne (is ce qu ju }e) vo de. Ipak, tre ba lo je kre nu ti da qe. U {u mi, po la ki lo me tra uda qen od pu ta, ne ka ko pr ko sno iz gra |en, kao da na obla ku sto ji, „po ~i va„ sve ti li {te Sve ti Ro man. - Po ma è Bog o~e, mo gu li da Vas pri u pi tam ne {to? - I dok iz go va ram qu bim mu ru ku i sa zna jem da je igu man ma na sti ra. - Je su li su vra ta cr kve ni sko gra |e na da ne bi Tur ci unu tra mo gli da u|u na ko wi ma? - Isti na je, da zu lum }a ri ne bi pra vi li jo{ ve }e {te te, iona ko su stal no bo go mo qe pa li li od go vo ri mi. Ula zim u cr kvu, je dva na zi rem pot pu no neo bi~ ne fre ske, kao cr te ì na pe }i na ma, i sve je ta ko cr no i tam no. âk i ono {to je u bo ji. Pa lim apa rat, {kqo cam, po go to vo u odvo je nom de lu cr kve ko ji za nas la i ke vi {e li ~i na tu nel ~i} ne go na mo li tve no me sto. U we mu se na la ze mo {ti Sve tog Ro ma na. Iz la zim iz cr kve i pri la zim gru pi qu di ko ja se ti ska oko ne ko ga ko bi tre ba lo da je vo di~ ili ma kar upu }en u ì vot ma na sti ra i tu ~u jem pri ~u o gro fu Ra jev skom. - Ka ko bi po mo gli Sr bi ji u ra tu sa sa Tur ci ma 1876. pri ja vi li su se do bro voq ci iz mno gih slo ven skih ze ma qa, naj vi {e iz

Ru si je. Me |u wi ma je bio i pu kov nik - ple mi} Ra jev ski, sin ge ne ra la ru ske ar mi je i unuk ge ne ra la Ra jev skog ko ji je vo dio ru sku voj sku pro tiv Na po le o na pri ~a vo di~. - Kao iza sla nik ru skog ca ra Alek san dra dru gog Ra jev ski je 1867. u vi {e na vra ta bio u mi si ji obi la ska put nih pra va ca pre ma Bo sni. Iz sa ~u va nih pi sa ma, upu }e nih pu kov ni ku Bla znav cu, za kqu ~u je se da je Ra jev ski pr vi osmi slio put od Uì ca, pre ko pla ni ne [ar gan, do gra ni ce sa Bo snom, tra su ko jom je 1925. pro jek t o v a n a [ar gan ska osmi ca. Ni ko laj Ra jev ski po gi nuo je u bi ci sa Tur ci ma 20. av gu sta 1876. bli zu Alek sin ca. Ma lo pred po gi bi ju Ra jev ski je po la ze }i na po lo àj re kao: „Ako po gi nem, sr ce mi osta vi te u Sr bi ji, a te lo pre ne si te u Ru si ju“. @e qa mu je is pu we na. Po do la sku u Sr bi ju we go ve maj ke, te lo Ra jev skog pre ne to je u Be o grad oda kle je is pra }e no u u Ukra ji nu gde je sa hra we no u po ro di~ noj grob ni ci. Sr ce je osta lo u por ti ma na sti ra Sve ti Ro man za vr {io je pri ~u, a è ne ko è n e, sva k a se okre n u l a na dru gu stra nu i kra jem ma ra me bri {e su ze. Ide mo u Ra va ni cu, za du `bi nu kne za La za ra ko ju je iz gra di 1381. go di ne ko ja se na la zi na iz la zu iz se la Se we u pod no` ju Ku -

~aj skih pla ni na. Opa san zi dom sa se dam ku la ovaj ma na stir je ve ko vi ma me sto ho do ~a {}a ali i sim bol kul ta sve tog kne za La za ra . Mir, ti {i na, la ko }a ko jom ho da ju mo na hi we, sun ce, po ve ta rac, mi ri si ~a je va ko ji do pi ru iz ma na stir ske pro dav ni ce.A u pro dav ni ci ma na stir skoj ~u do bo ì je. Ne ka dok tor ka i se strin stvo su na pra vi le mno {tvo me le ma za raz ne bo le sti a sva ki me lem ide je dan uz dru gi, ma da ka ù da je na pro da va ni ji onaj za ~i {}e we or ga ni zma. Mo na hi wa ti him gla som da ne na ru {a va har mo ni ju ma na sti ra pri ~a: - Da nas, 620 go di na po sle ko sov skog bo ja, mo {ti sve tog kne za La za ra po ~i va ju u we go voj za du `bi ni, ko ju je po di gao 1381. u ma na sti ru Ra va ni ca. Mo {ti su usled ve li kih pu sto {e wa ne ko li ko pu ta pre no {e ne da bi se sa ~u va le. Mo na si su te lo kne za La za ra no si li u Sen t an d re ju, pred naj t e ` om na je zdom Tu ra ka, za tim u ma na s tir Vrd n ik, a za vre m e Dru gog svet skog ra ta pre ne }e ga u Sa bor nu cr kvu u Be o gra du, da bi na kon ne ko li ko de ce ni ja, 1989. go di ne, ko na~ no bi lo po hra we no u Ra va ni ci - krat ko nam iz re ~e mo na hi wa, ù re }i ve} na ve ~er we. Kre nu smo i mi... Bo ga ti ji zna wem i s mi rom u du {i. Zorica dragojevi}

dru[tvo

Put ka dr `a vi za sno va noj na zna wu

Ko me mo ra ci ja na Sta rom saj mi {tu

Dan se }a wa na `r tve ho lo ka u sta, ge no ci da i dru gih `r ta va fa {i zma u Dru gom svet skom ra tu bi }e ob le èn da nas u okvi ru kom plek sa ne ka da {weg na ci sti~ kog lo go ra smr ti Sta ro saj mi {te u Be o gra du. Dr àv noj ce re mo ni ji pri su stvo va }e pre ì ve li za to ~e ni ci lo go ra smr ti, ~la no vi po ro di ca po stra da lih, di plo mat ski pred stav ni ci dr à va Iz rael i Ne ma~ ke u Sr bi je. O~e ku je s pri su stvo ve li kog bro ja pred stav ni ka di plo mat skog ko ra, Sa ve za Je vrej skih op {ti na Sr bi je, pred stav ni ka Sa ve ta rom ske na ci o nal ne ma wi ne. Cen tral nu ko me mo ra tiv nu sve ~a nost otvo ri }e Sla vi ca \u ki} De ja no vi}, mi ni star ka zdra vqa u Vla di Sr bi je.

Ina ~e, Dan se }a wa obe le `a va se po vo dom oslo ba |a wa usta {kog kon clo go ra Ja se no vac, jed nog od naj ve }ih i naj stra {ni jih lo go ra smr ti u po ro bqe noj Evro pi. Tog 22. apri la 1945. go di ne gru pa od 1.075 pre o sta lih za to ~e ni ka kre nu la je u pro boj iz lo go ra Ja se no vac, a sa mo 127 wih do mo glo se slo bo de. Pre ma pro ce na ma ko je je na osno vu pr vih eks hu ma ci ja iz vr {i la dr `av na ko mi si ja FNRJ, a ko je je po tvr dio i Cen tar “Si mon Vi zen tal”, u ja se no va~ kim lo go ri ma ne sta lo je 500.000 Sr ba, 80.000 Ro ma, 32.000 Je vre ja. Kroz lo gor “ Sta ro saj mi {te”, ko ji se na la zio na te ri to ri je on da {we NDH, pro {lo je oko 10.000 qu di , a usmr }e no je oko 20.000, od ~e ga naj vi {e Je vre ja. Q.M.

[U GA I VA [KE NI SU PA LE U ZA BO RAV

voa sta nov ni {tva i raz vo ju Re pu bli ke, kao dr à ve za sno va ne na zna wu, kao i amand man u ko me se dr à va oba ve zu je da obez be di sve uslo ve da de ca, u~e ni ci i od ra sli po sti ù op -

Jed no od no vih re {e wa je i da ubu du }e u~e nik ko ji se opre de li za je dan od dva iz bor na pred me ta, na po ~et ku sva kog ci klu sa u osnov nom obra zo va wu, od no sno na po ~et ku sred weg obra zo va wa

Ubudu}e u~enik koji se opredeli za jedan od dva izborna predmeta, na po~etku svakog ciklusa u osnovnom obrazovawu, odnosno na po~etku sredweg obrazovawa, ne}e mo}i da mewa taj izbor {te is ho de i bu du ospo so bqe ni da ovla da ju zna wi ma i ve {ti na ma po treb nim za ukqu ~e we u svet ra da. Sa stav ni deo Na cr ta je i amand man ko ji Vla du oba ve zu je da u ro ku od go di nu da na utvr di bli `e kri te ri ju me za do no {e we aka ta o mre `i sred wih {ko la ko ji mo ra ju bi ti uskla |e ni sa stra te gi jom raz vo ja obra zo va wa.

ne }e mo }i da me wa taj iz bor, ve} }e iza bra ni pred met mo ra ti da u~i do kra ja ci klu sa. -Do go vo re nim pred lo gom iz me na, u~e ni ci }e ubu du }e bi ti, ume sto naj ma we ~e ti ri pu ta, dva pu ta oce wi va ni u po lu go di {tu u osnov noj i tri pu ta u sred wim {ko la ma - ka `e Zdrav ko Ko va~. Od no ve {kol ske go di ne u op {ti uspeh u~e ni ka osnov ne {ko le na

kra ju pr vog i dru gog po lu go di {ta ula zi }e i oce na iz vla da wa. No vi na u Za ko nu bi }e i uvo |e we an dra go {kog asi sten ta ko ji }e pru `a ti po dr {ku od ra sli ma ko ji se ukqu ~u ju u si stem obra zo va wa kao i na stav ni ci ma i stru~ nim sa rad ni ci ma u ostva ri va wu pro gra ma obra zo va wa, sa rad wi sa so ci jal nim part ne ri ma. U iz me we nom za ko nu na }i }e se i ~lan ko jim se de fi ni {e upo tre ba je zi ka u obra zov no-vas pit nom ra du, kao i mo gu} nost ko ri {}e wa zna kov nog je zi ka, po seb nog pi sma ili dru gih teh ni~ kih re {e wa. No vim re {e wi ma u ZO SOV pri prav ni ku u rad nom od no su na neo d re |e no vre me ko ji u ro ku od dve go di ne ne po lo `i is pit za li cen cu, pre sta }e rad ni od nos sa mo uko li ko raz lo zi za to ni su oprav da ni, a po ve }a ni su i nov ~a ni iz no si ka zni za {ko le i od go vor na li ca usta no va uko li ko ne po stu pa ju u skla du sa Za ko nom. D. De ve ~er ski

BO LOW SKI PRO CES U SR BI JI NE MA AL TER NA TI VU

Ve }a pro la znost, bo qa pre da va wa Bo low ski pro ces, ko ji ima za ciq kre i- ra we je din stve nog evrop skog obra zov nog si ste ma vi so kog obra zo va wa, ali i tr ì {ta ra da, za osam go di na pri me ne u Sr bi ji uneo je po zi tiv ne pro me ne i ne mo è se go vo ri ti o we go voj pro pa sti, kao {to sti ù po je di ne oce ne iz na {eg re gi o na. Me |u tim, kao i sva ki dru gi pro ces zah te va vre me i po sve }e nost, oce ni li su sa go vor ni ci Ta nju ga. Pre ma re ~i ma prof. dr Ve re Don dur od 2005. go di ne, ka da je po ~eo da se pri me wu je Za kon o vi so kom obra zo va wu, pro me wen je pro ces na sta ve na fa kul te ti ma, uve de no je kon ti nu i ra no oce wi va we stu de na ta, ali i na stav ni ka, sma we no je pro se~ no vre me stu di ra wa i po ve }a na pro se~ na oce na stu -

di ja. Pre ne ko li ko go di na na oko 13 od sto pred me ta pro la znost je bi la is pod 30 od sto, a pre ma naj no vi joj ana li zi sve de na je na “sve ga” ~e ti ri, pet pro ce na ta. - U od no su na to gde smo bi li, po po ra vqa mo si tu a ci ju, po ve }a li smo broj di plo mi ra nih, broj upi sa nih se ne sma wu je - re kla je prof. Don dur, pred stav nik Gru pe za pra }e we bo low skog pro ce sa. Bo low sku de kla ra ci ju pot pi sa lo je 48 ze ma qa, ima vi {e ~la ni ca ne go EU, a Don dur is ti ~e da upr kos po zi tiv nim re zul ta ti ma jo{ ima pro ble ma i te {ko }a sa ko ji ma se su sre }u i dru ge ze mqa, ali da, me |u tim, pre o vla da va stav da “Bo lo wa” ni je pro pa la, na pro tiv. ^i we ni ca je da je to pro ces ko ji se usa vr {a va u “ho du”, re kla je ona. Kod nas je za kon

do net 2005. ali je u po ~et ku “bo lo wa” do ~e ka na na no` po seb no na sa mim fa kul te ti ma, a {i ra pri me na za ì ve la je od 2007. go di ne. Naj bo qi re zul ta ti Bo lo we po sti ù se na dva naj ve }a uni ver zi te ta u Sr bi ji, Uni ver zi te tu u Be o gra du (UB) i Uni ver zi te tu u No vom Sa du, a biv {i rek tor UB Bran ko Ko va ~e vi}, u ~i jem je man da tu “bo lo wa” po ~e la da se pri me wu je, oce nio je da je bo low ski pro ces ne po vra tan, jer su do sa da {we re for me da le po zi tiv ne re zul ta te. - Pro la znost je bo qa, re ìm stu di ja je dru ga ~i ji - re kao je Ko va ~e vi} i pod se tio da je u to ku ve} dru gi krug akre di ta ci je uni ver zi te ta i fa kul te ta, {to je do ne la “bo lo wa”.

DA NAS JE DAN PLA NE TE ZE MQE

Sva li ca kli mat skih pro me na [i rom sve ta da nas se obe le à va 22. april - Dan pla ne te Ze mqe. Kroz broj ne ma ni fe sta ci je, fe sti va le, iz lo `be, kon cer te po sla }e se je din stve ni po ziv za iz grad wu no ve, odr ì ve bu du} no sti. Gra |a ni i NVO sek tor po zva }e vla de ze ma qa da se ozbiq ni je i op se `ni je an ga ù ju na o~u va wu i za {ti ti ì vot ne sre di ne, s po seb nim osvr tom na kli mat ske pro me ne. Upra vo svim li ci ma kli mat skih pro me na po sve }en je ovo go di {wi Dan pla ne te. ô vek na Mal di vi ma bri ne o iz me {ta wu svo je po ro di ce zbog po ra sta ni voa mo ra, far me ri u Kan za su bo re se da sa sta ve kraj s kra jem zbog sve du ìh su {nih pe ri o da i sve ma wih use va, ri bar na re ci Ni ger ~e sto do la zi s pra znim mre à ma, de te u Wu Yer si ju iz gu bi lo je ku }u zbog su per olu je, è na u Ban gla de {u ne mo è da do bi je sve ù vo de zbog ~e stih po pla va i ci klo na ... Svi

DAN SE ]A WA NA @R TVE HO LO KA U STA I GE NO CI DA

USKO RO NO VA ZA KON SKA RE [E WA U [KOL STVU

Na kra ju na mo men te ve o ma bur ne jav ne ras pra ve o iz me na ma Za ko na o osno va ma si ste ma vas pi ta wa i obra zo va wa, pred ula zak u skup {tin sku pro ce du ru, iz ve sno je ka kva re {e wa }e se na }i pred su dom mi ni sta ra, a za tim ve ro vat no i po sla ni ka. U pr vom re du to je za la ga we za kva li tet no i urav no te è no obra zo va we i vas pi ta we za sno va no na do stig nu }i ma sa vre me ne na u ke i pri la go |e no uz ra snim i li~ nim obra zov nim po tre ba ma sva kog de te ta, u~e ni ka i od ra slog, kao i za la ga we za obra zo va we to kom ce log ì vo ta, mo gu} no sti da de ca, u~e ni ci i od ra sli sa smet wa ma u raz vo ju i in va li di te tom, bez ob zi ra na sop stve ne ma te ri jal ne uslo ve, ima ju pri stup svim ni vo i ma obra zo va wa u usta no va ma, a li ca sme {te na u usta no ve so ci jal ne za {ti te i bo le sna de ca mo gu} nost i pra vo na obra zo va we za vre me sme {ta ja u tim usta no va ma i to kom bol ni~ kog i ku} nog le ~e wa. - Iz ve sno je da }e se u iz me we nom za ko nu na }i i od red be ko je bi tre ba lo da do pri ne su sma we wu sto pe osi pa wa iz si ste ma obra zo va wa i vas pi ta wa, a po seb no oso ba iz so ci jal no ugro è nih ka te go ri ja dru {tva i ne raz vi je nih pod ru~ ja, kao i po nov no ukqu ~i va we onih ko ji su jed nom ve} na pu sti li obra zov ni si stem, ali i od red be o ka ri jer nom vo |e wu i sa ve to va wu za po sle nih, u~e ni ka i po la zni ka u funk ci ji li~ nog raz vo ja po je din ca i na pre do va wa u obra zov nom, pro fe si on al nom i sva kom dru gom smi slu - ka è ~lan sin di kal nog pre go va ra~ kog ti ma Zdrav ko Ko va~. - U pri hva }e ne amand ma ne spa da i onaj ko ji bi tre ba lo da do pri ne se po ve }a wu obra zov nog ni -

ponedeqak 22. april 2013.

oni tr pe po sle di ce sve ~u dqi vi je pri ro de. Kli mat ske pro me ne uti ~u na to pqe we Ark ti ka, za gre va we se ver nog Atlan ti ka, po ja vu tor na da, cu na mi ja, po pla va… @i vo ti we sve te è pro na la ze hra nu, vo du, sta ni {ta se me wa ju… Sve su ovo li ca kli mat skih pro me na, vi dqi va sva kog da na. Za mno ge, kli mat ske pro me ne iz gle da ju ma glo vi to – kao ne ja san i slo èn pro blem u da qi ni, ko jim }e se ba vi ti na {i unu ci. Ali to je sa mo za to {to su jo{ uvek do voq no sre} ni da bu du izo lo va ni od wi ho vih po sle di ca. Kli mat ske pro me ne ima ju vr lo re al ne efek te na qu de, ì vo ti we i eko si ste me i pri rod ne re sur se, od ko jih smo svi za vi sni. Svet je u naj ve }oj opa sno sti do sa da - kli mat ske pro me ne pred sta vqa ju naj ve }i iza zov sa da {wi ce, s ko jim se mo ra su o ~i ti sad, od mah. A. Br zak

Po ne kad ni hi gi je na ni je do voq na za {ti ta Iako mno gi in fek tiv nu bo lest {u gu ve zu ju za ne ka dav na vre me na i za lo {e odr à va we hi gi je ne, ta in fek ci ja ni da nas ni je ret ka. Po da ci in sti tu ta za jav no zdra vqe u Sr bi ji go vo re da je u od no su na 2010, na red ne dve go di ne ra stao broj obo le lih od {u ge. Ka ko ka ù le ka ri in fek to lo zi, {u ga je uvek pri sut na i ve o ma la ko se pre no si – pre ko ko è, po ste qi ne, ode }e, pe {ki ra, sek su al nim pu tem... – To obo qe we je ve o ma ras pro stra we no i ne tre ba ga ve zi va ti sa mo za ne ~i sto }u jer {u gu

ka na le po ko ì gde po la è svo ja ja ja, {to kod pa ci jen ta iza zi va ose }aj svra ba. [u ga se na zi va i po ro di~ nom bo le {}u jer ako je je dan ~lan obo leo, oba ve zno je le ~e we i osta lih u do ma }in stvu. Pro blem se naj ~e {}e re {a va ko ri {}e wem sum por ne ma sti u tra ja wu od se dam da na. U am bu lan ta ma do mo va zdra vqa ve o ma ~e sto se tra ì po mo} le ka ra zbog va {ki ko je su pri me }e ne u ko si. Naj ~e {}e se ra di o de~ jem uz ra stu, ali va {ke se po ja ve i u ko si omla di ne i od ra slih.

Od {uge, isto kao i od va{aka, naj~e{}e obolevaju najmla|i. U rizi~noj grupi su deca od pet do devet godina, a va{ke se naj~e{}e javqaju kod mali{ana u kolektivima mo gu do bi ti i oni ko ji vo de ra ~u na o li~ noj hi gi je ni sa mo za to {to su bi li u kon tak tu sa za ra `e nom oso bom – ka `e der ma to ve ne ro log dr Vo ji sla va Spa si}. – Hi gi je na ni je ga ran ci ja da je ne }e te do bi ti. Od {u ge, isto kao i od va {a ka, naj ~e {}e obo le va ju naj mla |i. U ri zi~ noj gru pi su de ca od pet do de vet go di na, dok se va {ke naj ~e {}e ja vqa ju kod ma li {a na u ko lek ti vi ma. Ti pa ra zi ti ne za o bi la ze ni {ko lar ce, a ~ak ni sta ri ji ni su po {te |e ni. Oni ko ji su se za ra zi li pa ra zi tom {u ge ne bi ni ka ko sme li da pre u zmu stvar u svo je ru ke jer se ra di o kom pli ko va ni jem za ra znom obo qe wu. Osnov ni simp tom je svrab po te lu, i to u do wem de lu sto ma ka, unu tra {woj stra ni ru ku i no gu i oko doj ki. Naj ~e {}e se ja vqa u to ku no }i. [u ga rac pra vi

– Va {ka si sa krv na gla vi, {to iza zi va svrab. Ona po la `e svo ja ja ja, po zna ti ja kao gwi de, ko ja se ~vr sto le pe za ko ren dla ke pa ih je te {ko ski nu ti. Ro di te qi za to tre ba da obra te pa `wu na po ti qa~ ni deo de te to ve gla ve jer se na tom me stu gwi de naj bo qe vi de – ob ja {wa va na {a sa go vor ni ca. Taj pa ra zit se le ~i kraj we jed no stav no: ko sa se pe re spe ci jal nim {am po nom ko ji po sle ne ko li ko mu nu ta tre ba is pra ti vo dom. Ko su za tim tre ba do bro o~e {qa ti gu stim ~e {qem na ko ji pret hod no tre ba na ne ti i ma lo sir }e ta. Ko li ko je oso ba ima lo va {ke pro {le go di ne te {ko je re }i jer naj ve }i broj qu di ku pu je pre pa ta re u apo te ci na svo ju ru ku i pri be ga va sa mo le ~e wu, {to naj ~e {}e da je do bre re zul ta te. J. Bar bu zan

OMLA DIN SKA RAZ ME NA U NO VOM BE ^E JU

[vaj car ci volonteri u Ba na tu Kan ce la ri ja za mla de (KZM) op {ti ne No vi Be ~ej ugo sti la je vo lon te re iz [vaj car ske, ko ji su u Sr bi ju do {li po sred stvom omla din ske raz me ne. Go sti su, osim {to su ob i {li kul tur ne zna me ni to sti ove sred wo ba nat ske va ro {i, ima li pri li ku da pri su stvu ju sa stan ku ak ti vi sta KZM, na ko me je omla din ci ma po ja {we no ka ko svo je ide je da spro ve du u de lo. Mla dim [vaj car ci ma do pao se No vi Be ~ej, na ro ~i to zbog to ga {to im je pred sta vqen iz ugla who vih vr {wa ka. Aleks Iper, ko ji je ov de do {ao 9. apri la, ve li da je ve o ma le po vi de ti da su mla di qu di za in te re so va ni za raz li ~i te kul tu re i otvo re ni za no va sa zna wa o to me ka ko `i ve wi ho vi vr {wa ci u dru gim dr `a va ma. Po zi tiv ne uti ske ste kla je i Sa bri na Ru pli iz or ga ni za ci je AFS ko ja spro vo di in ter na ci o nal nu raz me nu. - Za i sta je ve li ko is ku stvo bi ti gost ne ko me ko pri pa da

dru ga ~i joj kul tu ri. Naj bo qe je li~ no upo zna ti ne ko ga iz dru ge dr à ve ko ji, za tim, iz pr ve ru ke mo è da vam pri ~a o woj – ka za la je Sa bri na Ru pli. Sa go sti ma iz [vaj car ske, No vi Be ~ej po se ti li su i pred stav ni ci Kan ce la ri je za mla de op {ti ne Ki kin da ko ji su do ma }i ni ma pred sta vi li svo je ak tiv no sti. Ko or di na tor ka ki kind ske Kan ce la ri je Bi qa na Sto ja no vi} is ta kla je da je ovo dru è we sa mo po ~e tak bu du }e sa rad we. - Na {a pred sto je }a sa rad wa bi }e ba zi ra na na to me da upo zna mo mla de, da ih umre ì mo i da im pru ì mo mo gu} nost da stva ra ju svo ju za jed ni cu, od no sno dru {tvo ona kvo ka kvo oni è le. Kan ce la ri ja je tu da re {i pro ble me sa ko ji ma se mla di su sre }u, kao i da stvo ri uslo ve za wi hov kva li tet ni ji ì vot i ak tiv no u~e {}e u sa vre me nim dru {tve nim to ko vi ma – ka za la je Sto ja no vi }e va.

Na kon sa stan ka i tu ri sti~ ke tu re po No vom Be ~e ju, [vaj car ci, Ki kin |a ni i No vo be ~ej ci od me ri li su sna ge na ku gla {koj sta zi. Sve se za vr {i lo u do -

brom ras po lo `e wu, uz do go vor da }e ne ko sle de }e ku gla we bi ti upri li ~e no u Ki kin di ili [vaj car skoj, gde mla di No vo be ~ej ci pre stig nu. @. Ba la ban

svet

ponedeqak 22. april 2013.

UKRATKO

OSU MWI ^E NI BO STON SKI BOM BA[ U KRI TI^ NOM STA WU

Mo ti vi na pa da i da qe ne po zna ti

BO STON: Yohar Tsarnajev, osumwi~eni bomba{ za napade na Bostonskom maratonu, nalazi se u bolnici i u kriti~nom je stawu, tako da najverovatnije istraìteqi ne}e mo}i da ga ispitaju {to bi pomoglo da se utvrde motivi napada. Za sada nema naznaka da bi protiv Tsarnajeva, 19-godi{weg ê~ena koji je pre dva dana uhap{en nakon dramati~ne akcije u Bostonu, mogla da bude podneta optu`nica, a nije jasno ni za {ta bi ta~no mogao da bude optuèn. Yohar Tsarnajev se sumwi~i da je zajedno sa starijim bratom Tamerlanom aktivirao dve bombe blizu fini{ linije maratona, usmrtiv{i troje qudi i raniv{i oko 180, {to je najgori napad u SAD od teroristi~kih napada na Wujork i Va{ington 11. septembra 2001, preneo je AFP.Tamerlan (26) je ubijen u policijskoj poteri pre tri dana, a dramati~na potraga za Yoharom, zbog koje je ceo grad bio zatvoren, a bostonsko predgra|e Votertaun prakti~no pretvoreno u vojni kamp, trajala je ~itav dan.

Stra vi~a n pri zo r po sle eks plo zi je bom be

Ameri~ki predsednik Barak Obama je rekao da jo{ ima mnogo nerazja{wenih pitawa oko bomba{kog napada, me|u kojima i da li su bra}a delovala sama ili ne. Kako su prenele agencije, Yohara Tsarnajeva }e braniti advokati Federalne javne kancelarije za odbranu koji zastupaju osumwi~ene koji ne mogu da priu-

{te advokata. Bi}e ispitana i uloga Federalnog istra`nog biroa, po{to je utvr|eno da je taj biro ispitivao Tamerlana 2011. godine jer su ruske bezbednosne slu`be izrazile zabrinutost da ima veze sa radikalnim islamistima. Wegovi advokati }e, kako se pretpostavqa, poku{ati da ubla-

`e optu`nicu, u kojoj bi mogla da bude zatra`ena i smrtna kazna, pravdaju}i ga wegovim mentalnim stawem i godinama, ocenili su pravni stru~waci. Yohar Tsarnajev se skrivao u ~amcu parkiranom u dvori{tu jedne ku}e u Votertaunu, a otkrio ga je jedan stanovnik tog kraja koji je na ~amcu video krv i obavestio policiju.

SE VER NA KO RE JA

Ne sto ji mo iza te ro ri zma BO STON: Severna Koreja odbacila je optu`be kontroverznog desni~arskog ameri~kog sajta da bi Pjongjang mogao da stoji iza bomba{kih napada u Bostonu i osudila navode kao primer „la`ne propagande”, javila je severnokorejska Centralna novinska agencija (KCNA). „Ukoliko bi Severna Koreja smatrala da je neophodno da udari na SAD, ne bi pribegla takvom skrivenom, gnusnom, terorizmu”, oglasila se KCNA iz Pjongjanga i u

svom uvodniku i ocenila da se radi o „la`noj propagandi koja ne zaslu`uje ~ak ni upu}ivawe protestne note”. Ameri~ki kontroverzni sajt Svetski dnevni net objavio je tekst u kome optu`uje Severnu Koreju da bi mogla da bude ume{ana u napad u Bostonu kada je ubijeno troje i 180 qudi povre|eno. „Bombe na bostonskom maratonu otvaraju pitawa me|u analiti~arima da li bi Pjongjang...mogao da koristi izaslanike da izvr-

{e napade”, navodi se na tom ameri~kom sajtu uz obrazlo`ewe da su aktuelne tenzije izme|u Severne Koreje i SAD-a.Isti sajt tvrdi da je ta „komunisti~ka zemqa imala istoriju odnosa s Al Kaidom”, koja onlajn podu~ava kako da se napravi takozvana bomba ekspres-lonac koje su kori{}ene u napadima u Bostonu. AFP isti~e da su optu`be na kontroverznom ameri~kom sajtu objavqene pre nego {to je bostonska policija uhvatila dva brata iz ^e~enije.

HR VAT SKA SRAN KA PRA VA O MA SOV NOJ GROB NI CI U SO TI NU

Pro tiv ukqu ~i va wa srp skih vla sti u is tra gu OSI JEK: Predsednik Hrvatske stranke prava (HSP) Daniel Srb izjavio je ju~e u Osijeku da je nedavno otkri}e masovne grobni-

ce u Sotinu kod Vukovara razlog da se ponovno upozori na neprihvatqivost bilo kakve nadle`nosti srpskih dr`avnih i sudskih

Pro na |e ni po smrt ni osta ci hr vat skih ci vi la

organa nad doga|ajima koji su se zbili u Hrvatskoj.Tu`ila{tvo za ratne zlo~ine Srbije je tokom sprovo|ewa istrage u predmetu „Sotin” do{lo do podataka o mestu gde se nalaze posmrtni ostaci hrvatskih civila ubijenih 1991. u nasequ Sotin kod Vukovara, a posle provere te informacije, u saradwi s hrvatskim kolegama i komisijama za nestala lica Srbije i Hrvatske, u ~etvrtak na lokaciji u okolini Vukovara prona{lo posmrtne ostatke. Srb je na konferenciji za novinare kazao da se posle tog otkri}a ponovno ~uju pozivi na zajedni~ku istragu sa srpskim nadle`nim organima, {to je, kako

smatra, „nedopustivo i neprihvatqivo i ne moè dobro se zavr{i za Hrvatsku”, prenela je agencija Hina.On je ocenio da hrvatski dràvni organi treba da sprovedu sve istrage i zatraè izru~ewe odgovornih od srpskih sudova, a ne da „srpskim sudovima daju priliku da se u Hrvatskoj pona{aju kao da su na svome”. Srpsko Tuìla{tvo za ratne zlo~ine je jo{ 4. februara naredilo istragu protiv vi{e biv{ih pripadnika snaga milicije i teritorijalne odbrane Sotin.Oni se sumwi~e da su u Sotinu od polovine oktobra do kraja 1991. godine ubili 16 civila hrvatske nacionalnost.

SAD do li va uqe na va tru DA M ASK: Sjediwene Ameri~ke Dràve „dolivaju uqe na va tru si rij skom su ko bu” sa udvostru~avawem finansijske pomo}i sirijskoj opoziciji, pi{e sirijski dràvni dnevnik Al Vatan. Ameri~ki dràvni sekretar Yon Keri najavio je, na sa stan ku 11-~la ne gru pe Prijateqi Sirije u turskom gradu Istanbulu, da }e ameri~ka pomo} sirijskoj opoziciji porasti na 250 miliona dolara ~ime }e, kako navodi AFP, zapravo udvostru~iti pomo} sirijskim pobuwenicima. Deo novca bi}e iskori{}en da se „obezbedi pro{iren opseg podr{ke” pobuweni~kim snagama u sukobu sa snagama predsednika Ba{ara al Asada i izlazi}e iz okvira dosada{we pomo}i u hrani i medicinskom materijalu, i ukqu~ivati „druge tipove nesmrtonosne opreme”. „Izjave nisu iznena|uju}e, s obzirom da je Va{ington odlu~io, od po~etka krize, da podrì oruàne grupe, daju}i im politi~ku, finansijsku i vojnu podr{ku. Rezultati sastanka bili su unapred poznati, kao i ameri~ke izjave pro{le nedeqe o pruàwu nove pomo}i opoziciji”, pi{e Al Vatan. Sastanak Prijateqa Sirije (SAD, Velike Britanije, Katara, Saudijske Arabije, Jordana, Egipta, Ujediwenih Arapskih Emirata, Italije, Nema~ke, Francuske i Turske) odràn je ju~e u Istanbulu.

Va {ing ton kr {i qud ska pra va? PE KING: Kina je optuìla Va{ington da kr{i qudska prava putem ameri~kih vojnih operacija u inostranstvu i da ne uspeva da za{titi svoje gra|ane od oruànog nasiqa, javila je kineska novinska agencija Sinhua. Kineski Dràvni savet odgovorio je na optu`be protiv Pekinga koje je Va{ington izneo u godi{wem ameri~kom izve{taju o stawu qudskih prava u svetu uz ocenu da su SAD „za`murile na svoje tu`no stawe qudskih prava predstavqaju}i sebe kao svetskog sudiju za qudska prava”, prenosi AFP. U odgovoru Peking je optuìo SAD za ratove u Iraku i Avganistanu „za izazivawe masovnih civilnih `rtava”, ali i „zapawuju}e ameri~ke `rtve koje su rezultat pucwave u bioskopu u Koloradu u julu i u osnovnoj skoli u Konektikatu u decembru pro{le godine”.

Vlada SAD je, u godi{wem izve{taju o qudskim pravima u svetu u 2012, izrazila zabrinutost zbog sve ve}eg suzbijawa gra|anskih sloboda {irom sveta - od Rusije, do Egipta i Kine. U izve{taju o Kini je navedeno da su u toj zemqi „represije, pre svega protiv organizacija i pojedinaca koji se zalaù za qudska prava i javne interese - rutinska pojava”. „Zabeleène su èstoke represije u oblastima slobode govora i religije i o{tra ograni~ewa kretawa etni~kih Ujgura u Ujgurskoj autonomnoj oblasti i etni~kih Tibetanaca u Autonomnoj oblasti Tibet i drugim tibetanskim regionima”, navedeno je u objavqenom izve{taju.

[a bo vi} ni je za po ni {ta va we iz bo ra POD GO RI CA: Predsednik Zakonodavnog odbora crnogorske Skup{tine Yavid [abovi} izjavio je da ne podràva zahtev opozicije da se usvoji novi zakon kojim bi bili poni{teni predsedni~ki izbori i predloìo da se ponovi glasawa na ve}im bira~kim mestima, na kojima je bilo, kako kaè, mnogo nepravilnosti. Komentari{u}i zahteve pristalica predsedni~kog kandidata Miodraga Leki}a da Skup{tina usvoji poseban zakon kojim }e se poni{titi rezultati predsedni~kih izbora i da predsednik Skup{tine nakon toga raspi{e nove, [abovi} je ocenio da to nije na~in jer se zakoni ne donose, kako je rekao, kad to nekom padne na pamet. - Svako sutra moè, kad izgubi izbore, da traì novi zakon kojim se poni{tavaju rezultati i onda nikad ne}emo imati prilike da priznamo rezultate bilo kojih izbora. Je li to demokratija? Je li to na~in? upitao je on.

Oland re kord no ne po pu la ran PA RIZ: Francuski predsednik Fransoa Oland ovog meseca je jo{ vi{e izgubio na popularnosti, sa ~ak 74 odsto nezado voq nih su na rod ni ka, obo riv{i neslavni rekord svog prethodnika Nikole Sarkozija, pokazuju objavqeni rezultati ankete. Oland je u aprilu na ba ro me tru po pu lar no sti Francuskog instituta za istra`ivawe javnog mwewa pao za jo{ {est odsto u odnosu na mart.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI BE WA MIN NE TA NI JA HU Izraelski premijer Bewamin Netanijahu optu`io je palestinske ekstremiste iz pojasa Gaze da su sa egipatskog Sinajskog poluostrva izveli pro{lonedeqni napad na izraelsko letovali{te Ejlat na Crvenom moru.On je rekao da su napada~i „o~ito teroristi~ka jedinica koja je napustila Gazu i koristila teritoriju Sinaja da napadne grad u Izraelu”.

KRA QI CA ELI ZA BE TA II Kraqica Elizabeta II, najstariji aktivni britanski monarh, proslavila je svoj 87. ro|endan u naju`em krugu porodice. Kraqi~in portparol je dodao da kraqica na taj dan nije bila u Londonu. Pretpostavqa se da je kraqica i wen suprug, vojvoda od Edinburga, bili u zamku Vindzor, koji je wihovo omiqeno prebivali{te.

PER VEZ MU [A RAF

Biv{i predsednik Pakistana Pervez Mu{araf nalazi se „u izolaciji” u ku}nom pritvoru na svom luskuznom imawu, kretawe mu je ograni~eno na dve sobe i ukinuto mu je li~no osobqe, a advokati i ~lanovi porodice ne mogu da ga vide. Pakistanski antiteroristi~ki sud produ`io mu je pritvor na jo{ dve nedeqe zbog otpu{tawa sudija u novembru 2007. godine.

BRITANSKO SELO NON-STOP U ROMINGU

Lokalna mreà samo u brdima LON DON: Jedno tipi~no englesko selo iznad La Man{a ima specifi~an problem: korisnici mobilnih telefona tamo su stalno u romingu jer je jedini signal koji dobijaju francuski, a sve zbog toga {to se nalazi u podno`ju stena, samo 20 kilometara od francuske obale. Selo Sent Margarets na stenama je pravo „~udo prirode” kad je o telekomunikacijama re~, a me{tani su bili prinu|eni da se naviknu na ~iwenicu da ìve u svojevrsnoj „enklavi”, prenosi AFP. - Iskqu~ujemo svoje mobilne telefone kada ih ne koristimo i ponovo ih ukqu~ujemo kada iza|emo iz sela. To nama i nije tako veliki problem, ali je veliki problem za turiste i posetioce koji obilaze stene kaè Najyel Vajdimus, vlasnik lokalnog restorana. To prakti~no zna~i i mogu}nost neo~ekivano ve}eg telefonskog ra~una za posetioce obale koji i ne slute da }e im svaki telefonski poziv pro}i kroz francusku mreù, ali se osveste kada ~uju pozdrav automata „Dobrodo{li u Francusku”, iako se nalaze na britanskim ostrvima.

Neo ~e ki va no ve }i te le fon ski ra ~u ni za po se ti o ce se la

Da bi se uhvatio lokalni signal, potrebno je popeti se u brda, do crkve gde se nalazi predajnik, a dok god je broj qudi koji su pogo|eni ovim ~udom mali, te{ko da }e se stvari promeniti naboqe po{to ulagawa u mre`u za samo par stotina ili hiqada doma}instava nisu isplativa.

Ovo selo do sada je bilo poznato po stenama i svake godine tu su dolazili turisti iz Britanije, ali i iz drugih evropskih zemaqa. Kako se ~ini, sada }e ovo selo dobiti jo{ jednu turisti~ku atrakciju jer je me|u retkima koji su stalno u romingu.

crna hronika ZA PA QI VI KOK TEL NA LUK SU ZNI BMV

Za pa qen auto mo bil }er ke Mi le ta Jer ko vi }a U no }i iz me |u su bo te i ne de qe, oko 2,35 u Ba~ koj To po li, ba ~en je eks plo ziv ni kok tel na auto mo bil mar ke „BMV 7„ u vla sni {tvu Ma ri je Jer ko vi} Ve ki}, }er ke bi zni sme na Mi le ta Jer ko vi }a. U eks plo zi ji ko ja je od jek nu la i pro bu di la kom {i je na sre }u ni ko ni je po vre |en, dok je luk su zni auto mo bil iz go reo u po à ru. Na li cu me sta oku pio se ve }i broj qu di iz ovog kra ja, a ubr zo su je sti gla i po li ci ja i va tro ga sci. U Po li cij skoj upra vi u Su bo ti ci su po tvr di li da je u ne de qu u ra nim ju tar wim sa ti ma pri ja vqen po àr u Du nav skoj uli ci u Ba~ koj To po li. -Na li ce me sta od mah su iza {li va tro ga sci iz Ba~ ke To po le, a uvi |aj su iz vr {i li pri pad ni ci Ode qe wa za van red ne si tu a ci je PU Su bo ti ca. Go reo je mo tor ni pro stor vo zi la i u to ku je utvr |i va we ta~ nog uzro ka po à ra- sa zna je mo u PU Su bo ti ca. Ne nad Ve ki}, mu` Ma ri je Jer ko vi} za “Dnev nik” ka è da je bio na spla vu “Skaj” ka da mu je su pru ga ja vi la da im go ri auto -

mo bil. -Ju tros oko 2,50 ~a so va po zva la me su pru ga da mi ka è da nam go ri auto mo bil. Su pru ga je bi la bud na ka da se to de si lo i ka è da je ~u la ne {to, oti {la do pro zo ra, vi de la da nam go re ko la i od mah me po zva la. Bi la je upla {e na jer ima mo dvo je ma le de ce, dva i po me se ca sta ru de voj ~i cu i dvo go di {weg de ~a ka. Ne znam na ko ga bi mo gao da sum wam. Ni sam ni sa ki me u lo {im od no si ma - ob ja {wa va Ne nad Ve ki}. We mu je u fe bru a ru 2009.go di ne za pa qen splav “Atlan ti da”, ko ji se na la zio na Zob na ti~ kom je ze ru u bli zi ni Ba~ ke To po le. Pre ~e ti ri go di ne ka da se to de si lo re ~e no nam je da su se vla snik i za ku pac po sva |a li oko to ga ko tre ba da pla ti {te tu. U po à ru na spla vu ni ko ni je po vre |en, jer splav u tom tre nut ku ni je ra dio, a po li ci ja do da nas ni je re {i la ovo de lo. Splav je u po à ru po to nuo, a ne {to ka sni je je Ve ki} an ga ò vao ro ni o ce iz Su bo ti ce, ka ko bi ga iz vu kli iz je ze ra. S. Ir {e vi}

UBI JEN KRI MI NA LAC IZ ZE NI CE

U Ba wa lu ci sa ~e ku {a za Im{i ro vi }a Ja smin Im {i ro vi} (47) iz Ze ni ce, odra ni je po znat po li ci ji, ubi jen je u ne de qu ra no uju tru u Ba wa lu ci, u sa ~e ku {i is pred zgra de u ko joj je imao stan, a ba wa lu~ ka po li ci ja je pri ve la vi {e oso ba u sklo pu is tra ge o ovom ubi stvu. Ka ko su ja vi li me di ji u RS, u ba wa lu~ koj uli ci Ko zar ska 12 u Im {i ro vi }a je za sa da ne po zna ta oso ba u ne de qu oko 2.30 uju tru, is pa li la dva hi ca u pre de lu grud nog ko {a, da bi sat vre me na ka sni je pre mi nuo od za do bi je nih po vre da u ba wa lu~ kom

Uni ver zi tet sko-kli ni~ kom cen tru. Iz vor bli zak is tra zi je re kao da je po li ci ja pri ve la vi {e oso ba zbog ovog ubi stva, ali da jo{ ni ko ni je uhap {en ili osum wi ~en. Im {i ro vi}, ko ji je je od ra ni je po znat po li ci ji kao iz vr {i lac vi {e kri vi~ nih de la ve za nih za dro gu na pod ru~ ju Ze ni ce u Fe de ra ci ji BiH, ko ri stio je i ime Ja smin @a bo. Agen ci ja za is tra ge i za {ti tu BiH (SI PA) ne dav no ga je pri ve la i pre tre sla. (Ta njug)

UHAP [E NA ZBOG RAZ BOJ NI [TVA

De voj ka osum wi ~e na za dve pqa~ ke No vo sad ska kri mi na li sti~ ka po li ci ja ra sve tli la je dva raz boj ni {tva i osum wi ~i la za wih A. M. (1989) iz oko li ne Vr ba sa, ko joj je od re |e na me ra za dr `a va wa do 48 ~a so va na kon hap {e wa. Ona se te re ti da je u no vem bru pro {le go di ne opqa~ ka la

dve pro dav ni ce u No vom Sa du, sa jo{ једном oso bom, ko ja je u bek stvu. Okri vqe na }e bi ti sa slu {a na kod is tra `nog su di je u No vom Sa du, a po li ci ja na sta vqa da utvr |u je da li je ona po ~i ni la jo{ ne ko de lo. M. V.

PO LI CI JA UHVA TI LA RAZ BOJ NI KA

Str gao `e ni lan ~i} s vrata

Od mah po sle iz vr {e nog kri vi~ nog de la te {ke kra |e po li ci ja je uhva ti la [. K. (1990) iz No vog Sa da. On se te re ti da je pre kju ~e, na uglu uli ca Mar ka Mi qa no va i [u ma dij ske ot ki nuo s vra ta zlat ni lan ~i} jed noj No vo sa |an -

ki i po be gao. Pa tro la ga je ubr zo su sti gla i vra ti la na kit vla sni ci. Pro tiv osum wi ~e nog bi }e sle di kri vi~ na pri ja va, u re dov nom po stup ku, sa o{p ti la je ju ~e no vo sad ska Po li cisjka upra va. M. V.

PRO NA \EN LE[ STA RI JE @E NE U BE O GRA DU

Dve ne de qe `i veo s mr tvom su pru gom

Be o grad ska po li ci ja je ju ~e pro na {la mr tvu sta ri ju `e nu Na de `du A. u sta nu u Uli ci Ni ko la ja Go go qa u Be og ra du, po red ~i jeg te la je 15 da na `i veo wen su prug Ab dul rah man A., ko ji pre ma pr vim re zul ta ti ma is tra ge, ve ro vat no ni je mo gao da se po mi ri sa we nom smr }u zbog ~e ga ni ko ga ni je oba ve stio da je umr la. Pre ma ne zva ni~ nim in for ma ci ja ma, po li ci ju su po zva le

kom {i je zbog sna `nog smra da, a na kon ula ska u stan, be o rad ski po li caj ci su za te kli stra vi ~an pri zor te la è ne ko je je le à lo u hod ni ku, ka ko se pro ce wu je, naj ma we 15-tak da na. Iako ze te ~e ni tra go vi uka zu ju da je è na naj ve ro vat ni je pre mi nu la pri rod nom smr }u, we no te lo je po sla to na ob duk ci ju, dok je su prug po slat na pre gled u bol ni cu „La za La za re vi}”. E. D.

TEMA „DNEVNIKA”

ponedeqak 22. april 2013.

SVA KA TRI DA NA PO JED NA NE STA LA OSO BA

Ne sta ju zbog {kol skih, qu bav nih ili du`ni~ kih ja da - U po sled wih pet ili {est go di na u Ju `no ba~ kom okru gu pri ja vqu je se ne ~i ji ne sta nak pro se~ no sva ki dru gi dan. Me |u tim oso ba ma ima i onih za ko ji ma ne tra ga mo pr vi put i to se pre sve ga od no si na de cu i ma lo let ni ke - ka `e za „Dnev nik“ Mi ro slav Voj vo di}, {ef gru pe za po tra `nu de lat nost u no vo sad skoj Po li cisjkoj upra vi. - Oni se „iz gu be“, pod jed na ko de ~a ci, de voj ~i ce, od no sno ti nejyeri, pre sve ga zbog su ko ba u po ro di ci, lo {e ma te ri jal ne si tu a ci je i sla bog uspe ha u {ko lo va wu. U sred wim go di na ma `e ne se „uda qa va ju“ bez tra ga zbog su ko ba s bra~ nim ili van bra~ nim part ne rom, a po ne kad zbog pre u da je. Mu {kar ci te do bi uglav nom ne sta nu zbog du go va,

{kog ubi sta, za {ta su pro ce su i ra ni sin i otac kod Ba~ ke Pa lan ke. Ta ko |e, te àk slu ~aj je bio jed ne ma lo let ni ce ko ja je na pre va ru od ve de na u Ita li ju i wu su ka ra bi we ri na kra ju pro na {li za to ~e nu u ne koj vr sti jav ne ku }e i vra ti li je po ro di ci - na vo di Voj vo di}. Do bar deo pri ja va ne sta lih se od no si na sta ri je oso be kod ko jih je naj ~e {}i pro blem de ment nost, pa oni ne kad ni su u sta wu da da ju osnov ne po dat ke o se bi. Pro ce dru ra kod pod no {e wa pri ja ve za ne sta lo li ce je da naj bli ì srod nik, a po èq no je da bu de i ~lan do ma }in stva, pod ne se pi sme nu pri ja vu u slu `be nim pro sto ri ja ma. - In si sti ra mo na to me da ne

Tre nut no tri ne re {e na slu ~a ja - U ovom mo men tu, tri od 55 slu ~a ja pri ja vqe nog ne stan ka oso ba na pod ru~ ju Ju `ne Ba~ ke ni su ra sve te qa na, a po sled wi od tih ne ra sve tqe nih je pri ja vqen pre ne de qu da na. Ne kog pro na |e mo za dva sa ta, a ne ko ga za dve go di ne. Na à lost, {to vi {e vre me na pro |e, ve }e su {an se da ne sta li vi {e ni je me |u ì vi ma, a pre ma sta ti sti ci oko 10 od sto slu ~a je va ne sta lih se za vr {a va na sil nom smr }u ili su i ci dom - ka è Mi ro slav Voj vo di}.

Naj ~e {}e su, ipak, la `ne uz bu ne

Pre ma we go vim re ~i ma ne po sto je ni ka kvi ro ko vi za po ~e tak po tra ge za ne sta lom oso bom, ve} po li ci ja od mah po pri ja vi za po ~i we sa pro ve ra ma. - Sva ka pri ja va se od mah pro ce su i ra, a ka da su u pi ta wu slu ~a je vi ne stan ka de ce i ma lo let ni ka, po tra ga po ~i we istog tre -

{e ne za in ve sti to ri ma i bi zni sme ni ko ji su zbog du go va od lu ~i li da po beg nu i ni kom se ne ja vqa ju, ali se oni obi~ no ne sna la ze do bro u bek stvu i sa kri va wu pa se pre ili ka sni je po ja ve. - Ma lo let ni ci se obi~ no po sle ne kog su ko ba u ku }i, de mon stra tiv no uda qu ju iz ku }e, a ~e -

Po film skom sce na ri ju ali de {a va se i da sam ci odu na se zon ske ra do ve ma hom gra |e vin ske u Ru si ju ili Cr nu Go ru, dok zbog lo {ih rod bin skih od no sa, o to me ni ko ga ne oba ve ste pa ne ko od wih u jed nom mo men tu pri ja vi ne sta nak iz ~i stog ne zna wa - ka `e Voj vo di}. Pre ma we go vim re ~i ma, ret ki su slu ~a je vi ka da je ne sta nak po ve zan sa ne kim te {kim kri vi~ nim de lom, ma da se po ne kad po tra ga za ne sta lom oso bom za vr {i pro na la skom le {a. - Ima li smo slu ~aj od pre par go di na ka da je pri ja va ne stan ka za vr {e na kva li fi ka ci jom te -

bi bi lo zlo u po tre ba i la `nog pri ja vqi va wa. Ipak ima i ta kvih slu ~a je va kao da nas, ka da nas je zva la za bri nu ta i uplak na maj ka iz jed nog gra da u Voj vo di ni za svog si na ko ji je bru co{ od sep tem bra u No vom Sa du, a ne oda zi va se na mo bil ni te el fon. Pa tro la ga je od mah, mo `da sat vre me na na kon po zi va, pro na {la . On je sa mo za bo ra vio te le fon. Is po sta vi lo se da je be za zle na si tu a ci ja, ali ima mo i ta kve slu ~a je ve po ne kad. Va `no je da mu se ni je ni {ta de si lo - ka `e Mi ro slav Voj vo di}.

Svo je vre me no je maj ka jed nog dva de se to go di {wa ka sa ovih pro sto ra vi {e pu ta pri ja vqi va la ne sta nak svog si na. - Na kon ne kog vre me na, i ne u spe {ne po tra ge on se po sred no pre ko svo jih sta re {i na ja vio iz Le gi je stra na ca u Fran cu skoj. Ka sni je, na kon ka ran ti na ko ji je tra jao ne ko li ko me se ci, po ~eo je re dov no da se ja vqa maj ci - pri se }a se na{ sa go vor nik slu ~a ja ko ji pod se }a na po ~e tak ne kog ak ci o nog fil ma. nut ka. Kod od ra slih se po ~i we sa ku pqa wem ope ra tiv nih in for ma ci ja o na vi ka ma, dru {tvu i sli~ no - na vo di na{ sa go vor nik. Po sled wih go di na be le `e se i slu ~a je vi ne stan ka zbog pro pa sti bi zni sa. Ta ko su po tra ge vr -

sto je pra }e no i ula skom u ne ko dru {tvo gde se kon zu mi ra ju dro ga i al ko hol. Kod ta kvih slu ~a je va naj ~e {}e ima mo po na vqa we, od no sno wi hov ne sta nak se vi {e pu ta pri ja vqu je - ob ja {wa va Voj vo di}. M. Vu ja ~i}

NA STA VQA JU SE PRO CE SI U HA [KOM TRI BU NA LU

Aka {i tra ìo taj no sve do ~e we Biv {i spe ci jal ni iza sla nik ge ne ral nog se kre ta ra UN za biv {u Ju go sla vi ju, Ja su {i Aka {i, sve do ~i }e u sre du u Ha {kom tri bu na lu u do ka znom po stup ku od bra ne ne ka da {weg pred sed ni ka Re pu bli ke Srp ske (RS) Ra do va na Ka rayi}a. Ka ko se na vo di u ra ni jem pod ne sku od bra ne, Ka rayi} o~e ku je da Aka {i, iz me |u osta log, po sve do ~i „o kr {e wu em bar ga UN za na o ru à va we od stra ne dr à va ~la ni ca, ko je su do sta vqa le oru` je bo san skim mu sli ma ni ma, ka ko je utvr |e no we go vom vla sti tom is tra gom o na vod nim ‘cr nim le to vi ma’ u Tu zlu u Fe bru a ru 1995”. U skla du sa od lu kom pre tre snog ve }a, Aka {i }e sve do ~i ti na sed ni ci otvo re noj za jav nost. Aka {i je tra ìo da sve do ~i na za vo re noj sed ni ci, „ne iz po seb nih bez bed no snih raz lo ga, ve} zbog ne ga tiv nog is ku stva sa me dij skim iz ve {ta ji ma u ko ji ma je ~e sto bi la is kri vqe na pra va svr ha we go vih iz ja va”.

Ja su {i Aka {i s Mi lo {e vi }em i Ka rayi}em

Ta ko |e je na veo da bi, bez pri su stva jav no sti, we go vo sve do ~e we bi lo „pot pu ni je i is kre ni je”. Pre tre sno ve }e je zah tev od ba ci lo,na vo de }i da ni je u skla du sa Pra vil ni kom Tri bu na la u

ko jem se ja sno ka `e u ko jim se slu ~a je vi ma sve do ci ma odo bra va ju za {tit ne me re: raz log za za tvo re nu sed ni cu mo `e bi ti sa mo „objek tiv no ute me qe ni ri zik po bez bed nost sve do ka ili we go ve po ro di ce” ako se sa zna

da je sve do ~io u Ha gu. Ve }e je u od lu ci na ve lo da ne vi di da se Aka {i je va si tu a ci ja iz me ni la od sep tem bra 2009, ka da je on, na jav noj sed ni ci, sve do ~io u od bra nu hr vat skog ge ne ra la An te Go to vi ne. Glav ni pre tres na su |e wu Ka rayi}u na sta vqa se da nas, ka da }e se na klu pu za sve do ke vra ti ti biv {i ko man dant Sa ra jev sko-ro ma nij skog kor pu sa Voj ske RS, ge ne ral Sta ni slav Ga li}, ko ji je is kaz po ~eo da da je pro {log po ne deq ka. On je u tri bu na lu osu |en na do ì vot ni za tvor zbog te ro ra nad ci vil nim sta nov ni {tvom Sa ra je va, a na iz dr à va we ka zne upu }en je u Ne ma~ ku. U pred me tu Rat ka Mla di }a u uto rak }e za stup nik od bra ne, ~i ka {ki advo kat De jan Ive ti}, na sta vi ti da una kr sno is pi tu je is tra ì teq ku tu ì la {tva, Erin Ga la ger, uz ~i ji is kaz je u do ka ze po nu |e na kom pi la ci ja sni ma ka na sta lih na pod ru~ ju Sre bre ni ce u ju lu 1995. (Ta njug)

NA RED NIH DA NA KRAJ NAJ VE ]EG KO RUP CIJ SKOG SLU ^A JA

Usko ro pre su da ste ~aj noj ma fi ji Su |e we gru pi po zna toj kao ste ~aj na ma fi ja bi }e na sta vqe no da nas iz la ga wem za vr {nih re ~i od bra ne pred Spe ci jal nim su dom u Be o gra du. Po {to od bra na za vr {i svo je iz la ga we, {to se mo è o~e ki va ti do sre di ne sed mi ce, sud }e za ka za ti iz ri ca we pr vo ste pe ne pre su de u tom obim nom i se dam go di na du gom pro ce su. Sre di nom fe bru a ra tu ì la {tvo za or ga ni zo va ni kri mi nal je u svo joj za vr {noj re ~i pred lo ì lo su du da glav ne op tu è ne osu di na mak si mal ne ka zne pred vi |e ne za ko nom do 12 go di -

na, kao i da op tu è ni ma, ko je osu di na ka zne pre ko pet go di na za tvo ra, od re di pri tvor ka ko ne bi po be gli do pra vo sna `no sti pre su de. Mak si mal nu ka znu za tvo ra tu ì la {tvo je pred lo ì lo za biv {eg pred sed ni ka Tr go vin skog su da Go ra na Kqa je vi }a, biv {eg di rek to ra Kre dit no eks port ne ban ke Se ku lu Pjev ~e vi }a, biv {eg di rek to ra „C mar ke ta” Slo bo da na Ra du lo vi }a, ko ji je u bek stvu i advo ka ta Ne ma wu Jo lo vi }a. Za biv {eg ste ~aj nog uprav ni ka „Ra da” Miq ka @i vo ji no vi }a,

ko ji je ta ko |e u bek stvu tra è na je ka zna ne ma wa od de set go di na za tvo ra, a za ne ka da {wu di rek tor ku „Po {tan ske {te di o ni ce” Je li cu @iv ko vi} do osam go di na za tvo ra. Tu ì la {tvo je ta ko |e pred lo ì lo i nov ~a no ka `wa va we i odu zma we imo vin ske ko ri sti. U od {tet nom zah te vu Po {tan ska {te di o ni ca tra ì 909.608.780 di na ra i 3.684.214 evra, a “C mar ket” 1,7 mi li jar di di na ra. Op tu `ni ca pro tiv okri vqe nih po dig nu ta je u ok to bru 2006, {est me se ci na kon hap {e wa

osum wi ~e nih, a su |e we je po ~e lo u ja nu a ru 2007. Pre ci zi ra nom op tu `ni com ko ja je sa 200 skra }e na na 79 stra na, tu ì la {tvo za or ga ni zo va ni kri mi nal je od u sta lo od vi {e kri vi~ nih de la, i {te te ko ja se op tu è ni ma pr vo bit no sta vqa la na te ret kao u slu ~a ju pro da je KEB ban ke, o{te }e wa Fon da za raz voj Sr bi je, Po {tan ske {te di o ni ce, Inek sa. Tu ì la {tvo je ta ko |e od u sta lo od kri vi~ nog go we wa Sve tla ne Pan to vi}-Bra {we vi} i sa da su wom ob u hva }e na 34 okri vqe na. (Ta njug)

ponedeqak 22. april 2013.

FILMSKA PLANETA NA FESTIVALU U KLIVLANDU

Gran pri za „Kad svane dan”

GOLUBOVIЋ NAGRAЂEN NA FESTIVALU „GO E AST”

„Кругови” најбоље режирани

Rediteq Srdan Golubovi} nagra|en je na filmskom festivalu „go E ast” u Visbadenu za reìju filma „Krugovi”. Prema saop{tewu ìrija, Golubovi}ev film prikazuje „traumati~ne doga|aje stvarnog ìvota koji nas uveravaju da postoje qudske vrednosti koje su ~esto zaboravqene”. @iri predvo|en istaknutim ma|arskim rediteqem mlaђе Benceom Fliegaufom, igranom filmu „In blo om”, ra|enom u produkciji Gruzije, Nema~ke i Francuske dodelio je glavnu [koda nagradu u vrednosti od 10.000 evra. Ruski rediteq Lijubov Arkus dobio je nagradu za najboqi dokumentarac „An ton’s right he re” i tako|e 10.000 evra.

Deset igranih i {est dokumentarnih filmova nalazili su se u konkurenciji za ~etiri glavne nagrade festivala. Filmski festival „Go E ast”, koji je ove godine trajao od 10. do 16. aprila, postao je jedan od najva`nijih pozornica za predstavqawe filmskih dostignu}a isto~ne Evrope. Smotra u Visbadenu slu`i da bi nema~ka filmska publika do|e u kontakt sa filmovima koji te{ko pronalaze put do bioskopskih sala u ovoj zemqi. Za takmi~arski program ove godine je prijavqeno 350 filmova - od Чe{ke i Poqske, preko balti~kih i balkanskih ze ma qa, Mol da vi je, Ru si je, Gruzije do Jermenije i Kazahstana.

Na me|unarodnom filmskom festivalu u ameri~kom gradu Klivlandu film „Kad svane dan„, srpskog rediteqa Gorana Paskaqevi}a, u produkciji “Nova filma” i “Intermedianetvorka” iz Beograda, osvojio je prvu nagradu Gran pri u kategoriji celove~erwih igranih filmova. Na festivalu je prikazano 180 igranih filmova i 150 dokumentarnih i kratkometra`nih ostvarewa iz 65 zemaqa. Najboqi film u kategoriji dokumentarnih filmova je ameri~ki dokumentarac „Pastir i mrak„ rediteqke Treve Varmfild, dok je u kategoriji kratkih filmova pobedio francuski film „Molim vas da napustite ovo mesto, gospodine„, rediteqke Valeri Teodor. Festival se ove godine odr`ao od 3. do 14. aprila u deset bioskopskih dvorana sa rekordnim brojem od preko 95.000 gledalaca.

Organizatori festivala su prilikom uru~ewa nagrade Paskaqevi}evom filmu napomenuli zanimqiv podatak da je „Kad svane dan” najverovatnije

posledwi film prikazan na tridesetpetomilimetraskoj kopiji, koji je pobedio na ovom u festivalu. U petak, 19. aprila, „Kad sva-

ne dan” otvoriio je filmski festival posve}en qudskim pravima u San Sebastijanu uz prisustvu Paskaqevi}a, koji je i po~asni gost festivala.

„SFRJ za poчetnike” nagraђen u Чikagu Serijal „SFRJ za poчetnike”, u produkciji kuћe Vi si o nary Thin king, nagraђen je Srebrnom plaketom na filmskom festivalu u Чikagu u kategoriji dokumentarno-obrazovne serije, saopшtili su danas producenti. Serijal „SFRJ za poчetnike” nastao u kreativnoj saradwi auto ra Ra do va na Ku pre sa i idejnog tvorca i kreativnog direktora Ђorђa Markoviћa, жiri 49. Festivala u Чikagu iz-

dvojio je iz velike konkurencije pristiglih projekata iz celog sveta. „Sreћni smo шto i ova nagrada pokazuje da naшa serija govori modernim i univerzalnim TV jezikom, koji prepoznaje i publika koju za teme kojima smo se bavili ne vezuju liчna seћawa ni sentimentalne, privatne istorije”, izjavili su povodom priznawa Markoviћ i Kupres.

Festival u Чikagu je najstariji internacionalni takmiчarski festival u Severnoj Americi. Posveћen je podsticawu razumevawa meђu kulturama i ambiciji da pozitivno doprinese umetnosti pokretnih slika. „SFRJ za poчetinike” je dokumentarno-zabavni serijal kolaжnog tipa o fenomenima vezanim za kulturu svakodnevice u drugoj Jugoslaviji.

Svih 16 epizoda bazira se na privatnim seћawima javnosti poznatih i nepoznatih liчnosti koje su жivele ili odrasle u SFRJ. Kroz 150 intervjua snimanih u svim bivшim republikama i veliku koliчinu zanimqivog arhivskog materijala doчarava se viшe od stotinu pojmova (pojava, liчnosti, proizvoda, rituala…) koji su bojili жivot u nekadaшwoj Jugoslaviji.

U SELEKCIJI „IZVESTAN POGLED”

Novi film Sofije Kopole

Ema Vot son u sce ni iz fil ma

Film Sofije Kopole „The Bling Ring„ sa Emom Votson u glavnoj ulozi otvori}e sekciju „Izvestan pogled” filmskog festivala u Kanu, saop{tili su organizatori. Inspirisan istinitom pri~om, film se bavi grupom adolescenata koji pqa~kaju domove poznatih li~nosti jer su opsednuti svetom „prelepih qudi” i luksuznih stvari. Danski rediteq, scenarista i producent Tomas Vinterberg bi}e predsedavaju}i `irija ove sekcije.

Britni Spirs snima numeru za „Шtrumpfove 2” Ameri~ka pop peva~ica Britni Spirs snimiћe pesmu za „Шtrumpfove 2”, saopшtio je studio „Soni”. „Kao dete sam volela “Шtrumpfove”, a moji klinci su najve}i fanovi Шtrumpfova ikada. Жelela sam da ih iznenadim pesmom u filmu”, navela je pevaчica u saopшtewu. Wena pesma „Ooh La La” чu}e se na oдјavnoj шpici filma koji bi u bioskopima trebalo da se pojavi 31. jula.

Spirsova, 31, trenutno radi na novom albumu i u pregovorima je za dugogodiшwi ugovor za nastupe u Los An|elesu, podseћa Rojters.

„ZULU” ЗАТВАРА KANSKI FESTIVAL

Druштveno-пolitiчki фilm нoar Film @eroma Sala „Zulu”, sa Oskarovcem Forestom Vitakerom i Orlandom Blumom u glavnim ulogama, zatvori}e ovogodi{wi 66. filmski festival u Kanu, saop{tili su organizatori. Film, adaptacija istoimenog romana francuskog autora Karila Ferea, snimqen je u celosti u Ju`noj Africi. Kao {to je ranije najavqeno, Kanski festival }e otvoriti ekranizacija klasika Skota Ficџeralda „Veliki Getsbi” u re`iji Baza Lurmana, sa Leonardom Dikapriom u naslovnoj ulozi.

@irijem ovogodi{weg festivala predsedava}e proslavqeni ameri~ki rediteq Stiven Spilberg. Radwa „Zulua” sme{tena je u Kejp Taunu, gde jo{ uvek vlada atmosfera aparthejda. To je pri~a o dvojici policajaca (Vitaker i Blum) koju organizatori opisuju kao „dru{tveno politi~ki film noар„. Vitaker je 1988. godine u Kanu osvojio Zlatnu palmu za najboqeg glumca, za ulogu ^arlija Parkera u filmu Klinta Istvuda „Ptica” (Bird). Festival u Kanu traja}e od 15. do 26. maja.

Runi Mara u filmu „Mu{karci koji mrze `ene”

NORDIJSKI TREND U HOLIVUDU

Uspe{na formula - mra~ni trileri i vampiri Iako su dani slave Grete Garbo i Ingmara Bergmana znamenita pro{lo{t, nordijski filmovi i televizijske serije, ali i umetni~ki i dokumentrani programi, u`ivaju sve ve}u popularnost u svetu. [vedski dokumentarni film „U potrazi za [ugar menom„ osvojio je Oskara za najboqi dokumentarac. Dva {evdska in`ewera zvuka tako|e su nagra|ena Oskarom, a filmovi iz Norve{ke i Danske bili su nominovani za tu presti`nu nagradu u konkurenciji za najboqe strano ostvarewe. U Holivudu se tako ve} uveliko govori o „nordijskom trendu„. Nordijske zemqe su u pro{losti uglavnom bile povezivane sa umetni~kim, intelektualnim filmovima. „U potrazi za [ugar menom„, pri~a o dvojici fanova koji poku{avaju da prona|u muzi~ara za kog svi misle da je mrtav, dobro se uklapa u tu predstavu. „U [vedskoj smo imali Ingmara Bergmana, ali i druge koji su [vedskoj dali izvesnu auru,

poput Grete Garbo i Ingrid Bergman„, kaè Ana Serner, predsednica {vedskog Filmskog instituta. „U Danskoj, imate Larsa fon Trira koji je jedan od vode}ih svetskih rediteqa. Finska ima Akija Kaurismakija”, dodala je ona. Ipak, trenutna popularnost nordijskog filma vi{e duguje mra~noj strani kulture ovih zemaqa. Tu spadaju krimi romani ~iji su autori Norveànin Jo Nesbo i {ve|anin Hening Mankel, kao i blokbaster trilogija „Milenijum” Stiga La{ona, koja je posle {vedseke filmske trilogije adaptirana i u holivudski film „Mu{karci koji mrze ène” Dejvida Fin~era, sa Danijelom Krejgom i Runi Marom u naslovnim ulogama. „Ovaj film je bio od velikog uticaja. Qudi su po~eli da nas ozbiqno gladaju i od tada vlada veliko interesovawe za {vedski film”, kazala je Serner, dodaju}i da je prodor filma sa ovih prostora u svetu rezultat ogromnog uspeha krimi romana nordijskih pisaca.

Zlo~in i horor su neuobi~ajene specijalnosti za nacije u kojima vlada blagostawe, u kojima je kriminalitet na relativno niskom nivou i u kojima se deci poklawa mo`da najvi{e pa`we u svetu. Ono {to inspiri{e i fascinira je kontarst izme|u svetlosti i tame, obja{wava Peter Albek Jensen, vlasnik filmske kompanije “Zentropa”. „Mi ovde ve}i deo godine ìvimo u mraku, pa smo po prirodi stvari mra~nog mentaliteta”, naveo je Albek Jensen koji je sa Larsom Fon Trirom sara|ivao na snimawu „Melanholije” (2011) i „Dogvila” (2003). „Mi smo te ekstremno bogate i razmaène nacije koje vole da budu zlovoqne. To deluje egzoti~no”, dodao je on. S obzirom na ograni~eno doma}e trì{te, nordijske filmaxije su prinu|ene da se prilagode {iroj publici kako bi wihovi filmovi bili isplativi. „Ostvarujemo 90 odsto prihoda van zemqe, a dobrim delom se finansiramo iz inostranstva. Prinu|eni smo da budemo me|unarodni jer nemamo dovoq-

no novca. Mo`da je to na{a prednost”, kazao je Jensen. Danska TV serija „Zlo~in” (Forbrydelsen, The Killing na engleskom) privukla je milione gledalaca u zemqama kao {to je Velika Britanija. Na osnovu we je snimqena i ameri~ka verzija. Nordijski rediteqi su, tako|e, sve prisutniji i uticajniji na svetskoj sceni. Film „Luda vo`wa” sa Rajanom Goslingom, reìrao je Danac Nikolas Vinding Refn, dok je Norveàninu Mortenu Tildumu, autoru „Lovca na glave”, adaptacije istoimenog Nesboovog romana, poverena reìja filma „The Imitation Game” o engleskom matemati~kom geniju Alanu Turingu. Popularnost nije zaobi{la ni gluma~ke talente iz ovog regiona. [ve|anin Aleksander Skarsgard, jedan od junaka vampirske TV serije „Prava krv”, Danac Mads Mikelsen, nedavni Bond negativac i [ve|anka Numi Rapas, koja je glumila u „[erlok Holmsu”, su trenutno me|u najtraènijim glumcima u svetu. (Tanjug)

kultura ZAVR[EN 63. FESTIVAL PROFESIONALNIH POZORI[TA VOJVODINE U KIKINDI

Predstavom pozori{ta doma}ina „Slu~aj Kandid“, odigranom u ~ast nagra|enih, u Kikindi je preksino} okon~an 63. festival profesionalnih pozori{ta Vojvodine. Nagra|eni su: „Opera ultima“ Bomar{e/ \armati/ Mladenovi}, u reìji Kokana Mladenovi}a (Novosadsko pozori{te/ Ujvideki sinhaz) kao najboqa predstava i „Marko Kraqevi}“ Miroquba Nedovi}a, u reìji Aleksandra Boìne (Narodno pozori{te Sombor), kao najboqa predstava za decu i mlade. @iri koji je radio u sastavu glumica Krista Sor~ik (predsednica), dramaturg Jasen Boko i rediteq Nikita Milivojevi}, odlu~ili su se da nagradu za najboqu reìju dodele Tomiju Janeì~u, za predstavu „Galeb“ A. P.êhova (Srpsko narodno pozori{te). Gluma~ke nagrade pripale su Emini Elor za ulogu Rozine u predstavi „Opera ultima“, i Sa{i Torlakovi}u za ulogu Tomasa Mana u predstavi „ârobwak“ Fedora [ilija, u reìji Borisa Lije{evi}a ( Narodno pozori{te Sombor).

Foto: A. Bakhit

Raspevana „Opera ultima” najboqa predstava

Iz po bed ni~ ke pred sta ve No vo sad skog po zo ri {ta / Uj vi de ki sin haza

Najboqe epizode ostvarili su Agota Sila|i u Ibzenovom „Rozmersholmu“, u re`iji Anke Bradu (Novosadsko pozori{te) i Du{an Jaki{i} kao Sorin u „Galebu“. Mihai Pakurar dobio je nagradu za scenografiju („Rozmersholm“), Marina Sremac za kostimografiju („Opera ultima“), a nagrada „Tihomir Ma~-

kovi}“, za najboqu kreaciju lutaka, dodeqena je Blagovesti Vasilevoj („Ru`no pa~e“ Narodnog pozori{ta „To{a Jovanovi}“ Zrewanin). Nagradu za najboqu muziku dobila je Irena Popovi} (Opera ultima). Za najboqu mladu glumicu progla{ena je Miwa Pekovi}, za ulogu Lovorke u predstavi

„ûdo u Poskokovoj Dragi“ Ante Tomi}a (dramatizacija Maje Pelevi}), u reìji Sneàne Tri{i} (Narodno pozori{te Su bo ti ca). Me mo ri jal na na grada „Ivana Mirkov Vla~i}“, za najboqi vizuelni identitet, dodeqena je predstavi „Dah“ De~ijeg pozori{ta Subotica. I. Buri}

DVE IZLO@BE KULTURNOG CENTRA NOVOG SADA

Radovi Milijane Vujovi} i Dragoslava Vi{ekrune U organizaciji Kulturnog centra Novog Sada, ve~eras }e biti otvorene dve izlo`be: Slike Dragoslava Vi{ekrune i ”Rascjepi du{e” (crte`i i slike) autorke Milijane Vujovi}. Izlo`ba Dragoslava Vi{ekrune bi}e otvorena u 19 sati u Malom likovnom salonu, Bulevar M.Pupina 9, i trajati do 11. maja. Druga, izlo`ba Milijane Vujovi}, bi}e otvorena u 20 ~asova u Likovnom salonu KCNS, Katoli~ka porta 5,i trajati do 10. maja. - Slike Dragoslava Vi{ekrune, koje pripadaju uslovnom ciklusu Bi linija, nastajale su u kontinuitetu tokom minulih desetak godina, predstavqaju}i ubedqivo realizovane plasti~ke celine izvedene u duhu stabilne tradicije apstrakcije. Zasnovane su i na iskustvima slikarstva konceptualisti~kog

karaktera koje uva`ava izazove i zahteve stroge, u osnovi, analiti~ke, izrazito funkcionalne likovne strategije u realizaciji predstave /predstavqenog - napomiwe likovni kriti~ar Milo{ Arsi}. Prete`no konceptualno shva}ene i realizovane, kori{}ewem iskustava siroma{ne umetnosti, kako Arsi} dodaje, “slike Dragoslava Vi{ekrune predstavqaju apstraktne, uvek likovne celine u kojima je primarna plasti~ka radwa istovremeno i zagonetni, provokativni doga|aj koji traje u emocijama drugih. Izme{tene su iz zna~ewske o~iglednosti ’prepoznavawa’ prvog plana neposrednih vizuelnih udara u drugi plan slike, u weno strukturalno jezgro naseqeno ~vrstom ’masom linija’. I upravo one predstavqaju esencijalnu odliku we-

Sli ka Mi li ja ne Vu jo vi}

REAGOVAWE

Stara dobra vremena Povodom teksta Ksenije Maricki-Ga|anski, Dnevnik, 28. mart, 2013. Ksenija Maricki-Ga|anski objavila je u “Dnevniku” tekst o obeleàvawu Svetskog dana poezije u organizaciji Dru{tva kwièvnika Vojvodine. Predmet wene ogor~enosti je pesni~ko ve~e u Gradskoj biblioteci posve}eno preminulim ~lanovima DKV. Wene su primedbe upu}ene na izbor pesnika (koji sam ja sa~inio), posebno na neuvr{tavawe Ivana Ga|anskog, ~ija je KMG supruga, te da bi sve bilo dramati~nije, skandalizovala se {to u izboru nema Vaska Pope, Milo{a Crwanskog, Aleksandra Ti{me ni Bo{ka Petrovi}a. Uzbu|ena je i zbog naslovnog, navodno nedoli~nog, stiha Vojislava Despotova / te~ni glagoli, vla`ne metafore/, koga ona tobo` ceni!!!/, i okomila se na doga|aj, smatraju}i da je zbog, navodnih, propusta program trebalo da odobri Upravni odbor Biblioteke!!!. Jasnije, da ga spre~i ili zabrani. îtava stvar bi bila bespredmetna da je dr profesorica imala vi{e koncentracije i uo~ila da nije re~ o antologiji pesnika Vojvodine, nego o izboru pesama preminulih ~lanova DKV, koji su delovali u drugoj polovini pro{log veka. Po{to Ivan Ga|anski, kao ni Popa nisu bili ~lanovi DKV, wihove pesme nisu mogle biti ~itane ovom prigodom. [to se ti~e stiha V. Despotova, i wenog bizarnog tuma~ewa, o~igledno je da dr profesorica nije naro~ito upu}ena u poeziju. Samo po jedna pesma je pro~itana kao i kratke informacije o 25 pesnika i to je prepuna sala pa`qivo saslu{ala. Program je trajao dva sata. Stihovi

Branka Andri}a, Milana Dun|erskog, Joèfa Papa, Vujice Re{ina Tuci}a, Judite [algo, Jano{a Siverija, Joana Flore i drugih pozdravqeni su nizom aplauza. Da li to prof. dr moè pokvariti i da li tom gestu po{tovawa iko moè i{ta oduzeti. Naravno da ne. Me|utim weno difamirawe i poku{aji nametawa upravnog odbora kao cenzora, vi{e su nego zastra{uju}i. [ta ho}e dr profesorica. Nadzor nad kwièvno{}u, suspendovawe slobode estetskih uverewa, privatno palana~ki prezir prema ideji autonomije kwièvnosti i uvo|ewe dramati~nih pregovora u kojima bi sile politike i po koja frustrirana udovica krojile kapu kwièvnim proleterima. Novi Sad se dugo osloba|a od pretwi zloglasnih kulturnih saveta i upravnih odbora. Hteli bismo da oni imaju va`nija posla od cenzorskih; od ~itawa i procewivawa pesama ili dela pisaca, za {ta nisu ni kompetentni ni ovla{}eni. Wihov je posao da se bave politikom kulturnih institucija, re{avawem prostornih i finasijskih problema i stvarawem klime za afirmaciju kwige i znawa. Me|utim, profesorica nije zavr{ila mar{ kroz institucije, ona se ovih dana obratila UO Biblioteke, i jo{ nekim zvani~nicima sa grimasom brige i zahtevom da odgovorni podnesu konsekvence!!!, wena istrajnost i posve}enost govore o plamenoj èqi da se vrate dobra stara vremena. Verujemo da wena borba ne}e biti uzaludna. Jovan Zivlak

Dela Kafke, Kamija, Ki{a, Peki}a

Rad Dra go sla va Vi {e kru ne

govog slikarstva, neposredno ukazuju}i na va`nost ritma i ritmovawa.” Po re~ima Arsi}a, slike Dragoslava Vi{ekrune zahtevaju “od ’izabranog posmatra~a’ znatnu emotivnu angaòvanost, usredsre|enost, misaonu spekulativnost i nadasve kontemplativnost da bi se odgonetnuli doga|aji u spoqa{wim slojevima ’fasadne strukture’ slike koji posredno ukazuju na, samo slikaru va`na, zna~ewa celine organizovanih, uzdràno pikturalnih senzacija”. ”… Kamene forme ili hladni okameweni pejzaì, kojima samo {krto rastiwe ili voda udahwuju ìvot, smje{teni u jasno definisanom prirodnom miqeu, upu}uju nas na likovne

zakonitosti koje Milijana Vujovi} istra`uje u postulatima realnog slikarstva. Me|utim, slobodne koloristi~ke intervencije, atmosfera definisana svjetlosnim senzacijama, kao i eteri~ni me|uprostori, daju ovim slikama metafizi~ku dimenziju, koja nije ni{ta drugo nego epifenomen prirodnih pojava”, navodi Qiqana Zekovi} o radovima ove autorke. Milijana Vujovi} je ro|ena u Podgorici 1973, a zavr{ila Akademiju likovnih umjetnosti na Cetiwu 1996. u klasi profesora Smaila Karaila, odsek slikarstvo. Samostalno je izlagala Lucernu ([varcajska), Sarajevu, Podgorici, Budvi, Tivtu, Kotoru… ^lan je ULUCG od 1997. K. R.

Muzika u susret Andrei Bo~eliju ze i maestra Dejana Savi}a,a u re`iji Ivane Dragutinovi} Mari~i}. Muzi~ki doga|aj bio je posve}en predstoje}em nastupu slavnog Bo~elija u Beogradu, 10. maja u Kombank Areni. „Ve~e operskih arija”, pored poznatih arija i dueta, sadr`alo je i neke numere koje su na Bo~elijevom repertoaru kao {to su „Non ti scorder di me”, „Mattinata” i „Con te partiro”.Tokom dvo~asovnog nastupa, izvedene su i brojne arije i dueti iz

U VRHU LISTE KWIGA PREPORU^ENIH MLADIMA

„VE^E OPERSKIH ARIJA“ PRIRE\ENO U BEOGRADSKOM NARODNOM POZORI[TU

Uz zvuke arija koje na svom repertoaru ima slavni italijanski tenor Andrea Bo~eli, u ~etvrtak uve~e pod svodom Narodnog pozori{ta u Beogradu zaplovilo se kroz vreme, a kvalitet izvedbi bio je pra}en burnim aplauzima i vi{eminutnim ovacijama. Solisti i prvaci beogradske Opere u~ili su koncert jedinstvenim kulturnim doga|ajem, a sve se odvijalo pod dirigentskom palicom gosta iz Italije Paskvala Menki-

ponedeqak 22. april 2013.

opera: „Seviqski berberin”, „Mo} sudbine”, „Otelo”, „Adrijana Lekuvrer”, „Aida”, „Andre [enije”, „Italijanka u Al`iru”, „Don Karlos”, „Toska”, „Simon Bokanegra”... Pred brojnom publikom nastupili su Qubodrag Begovi}, Ana Rup~i} Petrovi}, Slavko Sekuli}, Du{an Plazini}, Nata{a Jovi} Trivi}, Miodrag D. Jovanovi}, Jasmina Trumbeta{ Petrovi}, Hon Li, Nenad Jakovqevi}, Jadranka Jovanovi},

Aleksandar Stamatovi}, Aleksandra Angelov, Dragoqub Baji}, Suzana [uvakovi} Savi}, Janko Sinadinovi} i Vladimir Andri}. Na bis, jedan deo izvo|a~a, izveo je ~uvenu „Vinsku pesmu” iz Verdijeve „Travijate”. Scenografiju za „Ve~e operskih arija“ uradio je Boris Maksimovi}, a za video projekciju bio je zadu`en Petar Antonovi}. V. \.

Dela Franca Kafke, Albera Kamija, Danila Ki{a, Mihaila Bulgakova, Borislava Peki}a, i Ive Andri}a, na{la su se na vrhu liste kwiga koje je nekoliko uglednih srpskih intelektualaca, na poziv Tanjuga, a povodom Svetskog dana kwige, preporu~ilo mladoj osobi kao vodi~ za ìvot. Dobitnik ovogodi{we NINove i Me{ine nagrade za roman „Veliki rat” Aleksandar Gatalica izdvojio je najpre avanturisti~ke kwige. „Predloìo bih dve svoje omiqene kwige ‘Robinzon Kruso’ Danijela Defoa i ‘Yeri sa ostrva’ Yeka Londona”. Potom moè da se krene u ne{to zahtevnije poput „Procesa” Franca Kafke ili ’Smrt u Veneciji’ Tomasa Mana, kako bi mladi ~italac video da ìvot nije samo med i mleko”, rekao je Gatalica i ovim kwigama dodao i „Grobnicu za Borisa Davidovi~a” Danila Ki{a i „Hodo{a{}e Arsenija Wegovana” Borislava Peki}a. Kwièvnica Qubica Arsi}, opredelila se da preporu~i jed-

nu kwigu: „Majstor i Margarita” Mihaila Bulgakova. Vizantolog Radivoj Radi} odgovorio je da je mladima koji stupaju u svet odraslih slobodan da preporu~i slede}e kwige: „Stranac” Albera Kamija, „Klupa na kraju sveta„ na{eg pomalo zaboravqenog kwièvnika Mom~ila Milankova, „Pe{~anik” Danila Ki{a, i neke od pripovetki H. L. Borhesa (za po~etak „Kru`ne razvaline”). Kwièvnik i profesor srpske kwièvnosti na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu Sava Damjanov preporu~io je Kafkin roman “Zamak”. Na listi kwièvnice Sawe Domazet su preporu~ene kwige: „Proces” i „Stranac“ A .Kamija, „Hadrijanovi memoari“ Margerit Jursenar, „Majstor i Margarita“ M. Bulgakova, „Prodavnica cimetove boje” Bruna [ulca, „ârobni breg” Tomasa Mana, „Sabrane pripovetke” êhova, „Prokleta avlija” I. Andri}a, „Dervi{ i smrt“ M.Selimovi}a i „Seobe“ M. Crwanskog. K. R.

NA 45. FESTIVALU POEZIJE MLADIH U VRBASU

U~estvuje deset od 116 prijavqenih pesnika

Na konkurs 45. Festivala poezije mladih u Vrbasu javilo se 116 mladih pesnika iz Srbije, Hrvatske, Crne Gore, Republike Srpske i Bosne i Hercegovine, do 27 godina starosti sa ciklusom od 10 neobjavqenih pesama. Uslove konkursa ispunilo je 96 rukopisa. U u`i izbor je najpre svedeno 30 rukopisa, a stru~ni `iri u sastavu: Pero Zubac, Du{an Stojkovi} i Branislav Zubovi}, 15. aprila je na svojoj sednici doneo odluku da se na 45. Festival poezije mladih pozovu: Danijel Gatari} iz Prwavora, Nemawa Draga{ iz Beograda,

Tamara Hrin iz Ruskog Krstura, Zlatko Stevanovi} iz Poège, Aleksandra Stojkovi} iz Ni{a, Ivana Bunti} iz Mostara, Lena Dagovi} iz Kragujevca, Olga Trubarac iz Mladenovca, Du{ica Mr|enovi} iz Prigrevice i Milan Gromovi} iz â~ka. Jubilarni 45. Festival poezije mladih odrà}e se od 21. do 25. maja u Vrbasu. Festival dodequje prvu nagradu pobedniku festivala, odnosno {tampawe kwige. Druga i tre}a nagrada su nov~ane, a dodequje se i nagrada ‘’Stanko Simi}evi}‘’ najmla|em finalisti ovogodi{weg festivala. K.R.

ponedeqak 22. april 2013.

„KO MU NAL PRO JEKT“ UKA ZU JE NA PRO BLE ME

Za po {qa va we bi lo pre ~e od bu {e wa bu na ra BA^ KA PA LAN KA: Direktor JKP „Komunalprojekt“ u Ba~koj Palanci Dra`en Jari} saop{tewem se obratio potro{a~ima vode u ovom gradu, s namerom da objasni sa kojim se sve problemima suo~ava nakon {to je postavqen za direktora. Posebno se osvrnuo na problem vodosnabdevawe, posebno u vi{espratnicama. Prema wegovim re~ima, postoji mogu}nost lo{ijeg vodosnabdevawa u predstoje}em periodu, odnosno na prole}e i leto, ali je obe}ao da }e „Komunalprojekt“ u~initi sve {to je u wihovoj mo}i da se ovo prevazi|e. - Da bi vodosnabdevawe Ba~ke Palanke (oko 27.000 stanovnika) teklo bez problema, odnosno da nema restrikcija, kapacitet izvori{ta mora biti oko 130 litara u sekundi, a wegov trenutni kapacitet je 116 litara. Zato je slab pritisak u cevima. Do ovoga je do{lo zato {to u posledwe tri godine na teritoriji grada Ba~ka Palanka nije iskopan i pu{ten u rad ni jedan novi bunar- ka`e Jari}. Glavni krivac za ove probleme je prethodno rukovod stvo „Ko mu nal pro jekta“, ta~ ni je pret hod na lo kal na vlast (nosioci koalicije bila je SRS i dirketor iz wihovih redova), koja je trebalo samo u roku svog posledweg mandatra

da izbu{i i pusti u eksploataciju barem dva nova bunara. Kada sam, pre {est meseci, stigao u „Komunalprojekt“ saznao sam da je firma pro{le godine povukla pet miliona dinara iz op{tinskog buyeta za nov bunar, ali niti je on ura|en niti se zna gde su pare. Sada nadle`ni organi to ispiituju – konstatuje Jari}. Iz ovog javnog preduze}a poru~uju da je u toku izbor izvo|a~a radova na bu{ewu novog bunara, a ciq je da bunar bude po{ten u rad za 45 dana. Od republi~kih institucija o~ekuje se nov~ana pomo} kako bi se do kraja godine u rad pustio jo{ jedan bunar. - @e lim da oba ve stim gra |a ne Ba~ ke Pa lan ke da je po ret hod no ru ko vod stvo sa mo u pe ri o du od 1. ja nu a ra do 18. ja nu a ra 2012. go di ne pri mi lo 25 no vih rad ni ka i to u stal ni rad ni od nos i ti me op te re ti lo bu yet fir me za oko dva mi li o na di na ra me se~ no, ili oko 200.000 evra go di {we {to je do voq no za bu {e we dva no va bu na ra.. Za {est me se ci, ko li ko sam di rek tor (is pred SNS) broj rad ni ka je sma wen jer su ne ki oti {li u pen zi ju, a ne ki na tr `i {te ra da uz ot prem ni ne, a no vi rad ni ci ni su pri ma ni – is ti ~e Ja ri}. M. Suyum

PO ^E LE SOM BOR SKE MU ZI^ KE SVE ^A NO STI

Najve}i pra znik umet ni~ ke mu zi ke

SOM BOR: Nakon fenomenalnog subotweg koncerta proslavqenog hora „Kolegijum muzikum“ i wemu prikladne besede Ivana Tasovca, direktora Beogradske Filharmonije, koji je i zvani~no otvorio ovogodi{we Somborske muzi~ke sve~anosti, sasvim se slobodno mo`e re}i da }e do 27. aprila, do kada i traje Somus, zahvaquju}i organizatoru, ovda{wem Kulturnom centru „Laza Kosti}“, Sombor biti srpska muzi~ka prestonica. Velika sala somborskog Narodnog pozori{ta bila je premala da primi sve one koji su po`eleli da ~uju „Kolegijum muzikum“ i to neposredno nakon trijumfa u Karnegi holu, a da devojke pod dirigentskom paskom Dragane Jovanovi} nisu {tedele svoje glasove svedo~e dugotrajni aplauzi somborske publike, koji su „smirivani“ tek novim izvo|ewima dela i zapisa Taj~evi}a, Mokrawca, Rahmawinova, Pro{eva, Qondeva... Sino} su Somborci imali priliku u istom prostoru da ~uju i Floraledu Saki, italijansku harfistkiwu svetske klase, koja je pomerila granice inovacije muzicirawa na ovom instrumentu, dok }e ve~eras mo-

}i da u`ivaju u koncertima za klavir i orkestar Johana Sebatsijana Baha u izvo|ewu italijanske pijanistkiwe Moire Mikelini i guda~kog kvarteta „Ro{er“ iz Beograda. Utorak je na Somusu rezervisan za beogradsku Filharmoniju mladih „Borislav Pa{}an“, dok }e i slede}i dan, sreda, prote}i u predstavqawu mladih pijanista i wihovoj interpretaciji dela Frederika [opena. Za koncertnu verziju Orfove „Karmine burane“ u izvo|ewu hora i orkestra Opere Srpskog narodnog pozori{ta u Novom Sadu, predvi|enom za ~etvrtak se ve} sada tra`i karta vi{e, dok somborska publika, zasigurno jedna od naj{kolovanijih kada je horsko pevawe u pitawu, sa nestrpqewem o~ekuje i nastup estradne senzacije, beogradskog hora „Viva voks“, koji bi trebalo da ovu svoju reputaciju opravda pred ovda{wom publikom i glasovnim ume}em u petak. Somus }e ove godine zatvoriti jedan do najboqih pijanista s ovih prostora Aleksandar Mayar, koncertom u subotu, tokom kojeg }e izvesti dela Mocarta, [uberta i Lista. M. Mi qe no vi}

VOJVODINA GRA DI SE KA NA LI ZA CI O NA MRE @A U NO VOM BE ^E JU

Kraj po ta pa wu po dru ma NO VI BE ÊJ: Posle niza ki{ovitih dana, Javno preduze}e “Komunalac” iskoristilo je sun~ano vreme da nastavi izgradwu kanalizacione mreè u Novom Be~eju. Radovi su zapo~eti po~etkom marta, ali su, zbog lo{ih vremenskih uslova, iskopi morali da sa~ekaju lep{e vreme. Predsednik novobe~ejske op{tine Sa{a [u}urovi} obe}ava da }e 2013. biti godina u kojoj }e se dosta toga uraditi u ovoj sredwobanatskoj komuni na obali Tise. - U tri ulice }e biti gra|ena fekalna, a u jednoj ki{na kanalizacija. Radovi su prvo po~eli u Ulici 5. oktobra, a zatim }e se pro{iriti na ulice Petra Drap{ina i Radni~ku. [to se ti~e ki{ne kanalizacije, krajem godine }emo je graditi u Ulici Aleksandra Beri}a. Udruìli smo sredstva iz buyeta i od samodoprinosa i radovi }e biti zavr{eni u roku - uverava [u}urovi}. Vest da je po~ela izgradwa kanalizacije obradovala je stanovnike Ulice 5. oktobra. Me{tanin Nikola Maqugi} veli da se dugo ~ekalo na tu investiciju i podse}a da je 2010. godine prikupio potpise gra|ana koji su zahtevali da budu prikqu~eni na kanalizacionu mreù. - Ovo }e nam mnogo zna~iti zbog toga {to smo do sada poprili~no papreno pla}ali pra`wewe septi~kih jama – kazuje Maqugi}. U gotovo svim podrumima ku}a u ovoj ulici de{avalo se da

Na sta vqe ni ra do vi u Uli ci 5. ok to bra

se voda izlije i da bude visoka i do 1,5 metara. To je dovodilo i do propadawa podruma, ~ak i uru{avawa delova stambenih objekata, tako da }e uvo|ewe kanalizacione mreè u mnogome poboq{ati kvalitet ìvota ìteqa ovog sokaka. Stanovnik Vladimir Glava{ki isti~e da tro{kove izgradwe snose i gra|ani. - Nema cene koju nismo spremni da platimo, samo da zavr{imo radove. Tri godine smo poru~ivali da smo spremni sami da se organizujemo i finansi-

ramo investiciju, ali nam je onda pomogla op{tina, tako da }emo prikqu~ke na mre`u ispla}ivati u ratama, {to nam svakako vi{e odgovara. Bitno je da re{imo problem jednom za svagda, i zbog higijenskih uslova i zbog toga da nam gra|evine ne bi daqe tonule – poru~uje Glava{ki. Direktor JP “Komunalac” Milo{ Zveki} obja{wava da su radovi u po~etnoj fazi i da posao ide po planu, dok zamenik predsednika Saveta Mesne zajednice Novi Be~ej Radoslav [e}erov

Po no sni na vi {e na ci o nal nu {a ro li kost igre NO VI KNE @E VAC: Peti put u Novom Kneèvcu je u subotu prire|en „Severnobanatski susret folklornog stvarala{tva”, na kome se srpskim, ma|arskim, romskim, slova~kim, rusinskim, buweva~kim i rumunskim igrama predstavilo vi{e od dvadeset folklornih ansambala iz vojvo|anskih mesta i inostranstva. U ime doma}ina u~esnike i brojnu publiku koja se okupila na trgu u centru Novog Kneèvca pozdravila je predsednica Organizaiconog odbora Magdalena Kova~, naglasiv{i da je ovu manifestaciju Nacionalni savet Ma|ara u Srbiji, a koja se odràva pod pokroviteqstvom Skup{tine Vojvodine, proglasio za istaknutu manifestaciju male regije. - Na{a op{tina je vi{enacionalna sredina i rado prihvatamo organizovawe manifestacije ~ija poruka je da ~uvamo na{e obi~aje i budemo ponosni na bogatu, raznoliku kulturu na{eg

Na stup fol klor nih an sam ba la u cen tru No vog Kne `ev ca

regiona i negujemo tolerancije i interkulturnog dijaloga - rekla je Magdalena Kova~. Manifestaciju je sve~ano otvorio predsednik Skup{tine

AP Vojvodine I{tvan Pastor istakav{i da je broj folklornih ansambala i u~esnika dovoqno impozantan da uka`e na zna~aj ove manifestacije, ~ija

NE DE QA MA \AR SKE KUL TU RE U BE ^E JU

Bo gat pro gram za sve uz ra ste

RE KOR DAN BROJ DO BRO VOQ NIH DA VA LA CA KRVI: Druga ovogodi{wa akcija dobrovoqnih davalaca krvi odr`ana u Specijalnoj bolnici „Dr Budisav Babi}“ u Beloj Crkvi, prema{ila je sva o~ekivawa. Kako je rekao sekretar op{tinske organizacije Crvenog krsta Vladimir Radowi}, u toku prvog dana krv je dalo 65 davalaca, a do pred kraj akcije drugog dana bilo ih je ukupno 125, a wegovo o~ekivawe je da }e ih biti vi{e od 140. Ovoga puta pored redovnih davalaca pozivu su se odazvali policajci i tim spasilaca na vodi koji je trenutno na obuci za ovaj posao. Po Radowi}evim re~ima na svakoj akciji prikupqawa krvi pojavi se po neko ko krv daje po prvi put i ovoga puta ih je bilo desetoro. M. V.

napomiwe da }e investicija ko{tati blizu 15 miliona dinara. - Ve}i deo bi}e obezbe|en iz samodoprinosa gra|ana, a lokalna samouprava je obe}ala da }e tako|e finansijski pomo}i, tako da }emo posao izneti do kraja zajedni~kim snagama – nagla{ava [e}erov. Izvo|a~ radova najavquje da }e istog dana deonica koja bude iskopana i u koju budu polo`ene cevi biti i zatrpana, kako gra|ani ne bi imali problema prilikom ulaska u svoje avlije. @. Ba la ban

SE VER NO BA NAT SKI SU SRET FOL KLOR NOG STVA RA LA [TVA

Foto: M. Mitrovi}

BE ÊJ: Posle uspe{no realizovanih manifestacija Dani ruske kulture, Dani japanske kulture i Dani francuskog filma, Be~ej }e od danas pa do. 26. aprila biti organizator Nedeqe ma|arske kulture. - Inicijativa je potekla od ata{ea za kulturu ma|arske ambasade u Beogradu Klare Sent|er|i, jer je sadràj programa koji su pripremili nai{ao na dobar odjek u nekoliko gradova Srbije, {to smo oberu~ke prihvatili i malo ga oplemenili kako bi program bio prikladan za sve uzraste. Ovoga puta smo u manifestaciju ukqu~ili i Ba~ko Petrovo Selo i Ba~ko Gradi{te, ~iji }e ìteqi videti po jednu projekciju filma titlovanog na srpski jezik. Realizatori predstoje}e manifestacije su ovda{we institucije iz obla-

sti kulture, NVO, MKD „Petefi [andor“ i Turisti~ka organizacija - rekla je ~lanica Op{tinskog ve}a zadu`ena za kulturu, obrazovawe i civilne zajednice Andrea Galgo-Ferenci. Ma ni fe sta ci ja }e bi ti otvorena danas u 17 sati u Narodnoj biblioteci, gde }e mo}i da se vidi atraktivna iz lo `ba fo to gra fi ja „Mo stovi – istorija – Budimpe{ta“ i zatim }e se svakog dana odr`ati po neka aktivnost u ko ji ma }e, iz me |u ostalih, gosti biti Pero Zubac, koji }e 23. aprila promo vi sa ti svo ju kwi gu „Moj brat Radnoti“. Narednog dana }e se realizovati de~ja radionica u okviru koje }e, uz pomo} Elvire Ser de, pred {kol ci pra vi ti poslastice ma|arske kuhiwe, a 26. aprila }e istaknuti ~lan

Mense dr Ranko Rajovi} govoriti o fenomenu dvojez~nosti u pred {kol skom i ra nom {kolskom obrazovawu i vaspitawu. U Gradskom pozori{tu }e. do 25. aprila biti projekcije ~etiri filma savremene ma|ar ske ki ne ma to gra fi je ti tlovana na srpski jezik Najzad, u zgradi MKD „Petefi [andor“ }e biti organizovano ve~e s dobitnikom presti`ne Pulicerove nagrade reporterom ma|arske tele vi zi je Tvrt kom Vu ji }em, koji }e u dvo~asovnom programu imena „Paklene i an|eo ske pri ~e“ pre zen to va ti svo je do go dov {ti ne s pu ta oko sveta. Dok su sve osta le ek tiv no sti bes plat ne, za ovu po sled wu va qa iz dvo ji ti 200 di na ra. V. Jan kov

je tema me|unacionalni dijalog. - Mi koji smo sa ovih prostora iz Novog Kneèvca, znamo da ne moramo posebno me|unacionalni dijalog isticati kao temu, zbog toga {to tako ìvimo, zbog toga {to smo tako odrasli i {to to nosimo u du{i. Zbog toga je ovde me|u prisutnih 23 folklornih ansambala Srba, Ma|ara, Rumuna, Roma, Buwevaca, Hrvata i svih ostalih koji zajedno ìve na ovom prostoru, itekako zna~ajno da ovaj prostor svi doìvqavaju kao svoj naglasio je Pastor. Na susretu su nastupili folklorni ansambli iz Novog Kneèvca, Ostoji}eva, Kikinde, Torwo{a, Banatskog Aran|elova, Bogojeva, Nakova, Bogara{a, Segedina, Novog Orahova, Torde, Sente, Srpskog Krstura, Subotice Mokrina i drugih mesta, a uve~e je koncert za mlade priredio bend „Rokstarza” sasatavqen od muzi~ara iz Novog Kneèvca i okolnih potiksih mesta. M. Mi tro vi}

Oblat ne za iz voz KI KIN DA: Za desetak dana pogon oblatnare kikindske Pekare u ste~aju, koji je pre mesec dana kupila kompanija ‘’Trivit’’ iz Be~eja, trebalo bi da po~ne da radi.U toku je prikqu~ewe pogona na gas, struju i vodu. Vlasnica „Trivita“ Vera [}epanovi}, kaè da }e se raditi u tri smene i da je plan da se oblatne prodaju na inostrano trì{te, te da }e oblatnara u Kikindi biti pogon sa maksimalnim kapacitetima proizvodwe. Oblatne se izra|uju na nema~koj ma{ini koja daje odli~an kvalitet. -U narednih pola godine mislimo da }emo posti}i punu uposlenost pogona. Oblatne iz Pekare “Kikinda” i ranije su bile dobre i traène, te o~ekujemo da }e tako biti i ubudu}e -dodala je Vera [}epanovi}. Za pokretawe proizvodwe bi}e neophodno zaposliti radnike, a prednost }e imati nekada{wi zaposleni. A. \.

vojvodina DSS O SU KO BU ^EN ]AN SKIH PA O RA I RAD NI KA PKB-a

Biv {a vlast }u ta la o oti ma wu ze mqe ZRE WA NIN: Prethodna zrewaninska vlast, oli~ena u Demokratskoj stranci i Ligi socijaldemokrata Vojvodine, nije smela da se suprostavi svojim partijskim centralama i nije spre~ila bezakowe kada je re~ o izdavawu dràvnog poqoprivrednog zemqi{ta u ênti, poru~io je Gradski odbor Demokratske stranke Srbije povodom spora izme|u ~en}anskih paora i Poqoprivrednog kombinata Beograd (PKB) oko toga ko polaè pravo na pomenute wive. Radnici PKB-a ve} duè vreme ne dozvoqavaju zakupcima zemqe da u|u u wive, jer tvrde da je javna licitacija, na kojoj su u~estvovali poqoprivrednici iz ênte, bila nezakonita i da to zemqi{te pripada ovoj beogradskoj korporaciji. -U vreme vlade Mirka Cvetkovi}a dràvno poqoprivredno zemqi{ta je protivzakonito potpisanim ugovorom o poklonu preneto na Grad Beograd, koji je zatim sklopio sporazum sa PKB-om. To zemqi{te nije moglo biti predmet sporazuma ko-

jim se predvi|a upis PKB-a kao vlasnika imovine, jer se poqoprivredno zemqi{te u dràvnoj svojini ne moè poklawati po vaè}im zakonskim propisima, navode u zrewaninskom ogranku DSS-a. U ovoj stranci nagla{avaju da je Grad Zrewanin u skladu sa zakonom sproveo licitaciju i da je rukovodstvo PKB-a bilo o tome blagovremeno obave{teno. ”Nakon dva kruga licitacije Ministarstvo poqoprivrede potpisalo je ugovor sa ratarima iz ênte koji su izlicitirali oranice i pa{wake, a oni su uplatili avanse i zakupe. Zakupci su pro{le nedeqe ponovo poku{ali da u|u u posede, ali su nasilni~kim pona{awem rukovodstva i zaposlenih PKB- a bili onemogu}eni u tome. Ve}e sukobe spre~ile su jake policijske snage i rukovodstvo grada Zrewanina”, saop{tio je DSS. Ova stranka isti~e da lokalna samouprava do sada nije imala nikakve materijalne koristi od toga {to je PKB koristio sporno zemqi{te.

Po li ci ja ne dav no spre ~i la su kob rad ni ka PKB-a i ratara

“[teta koju su Grad Zrewanin i Republika Srbija imali u periodu od 2006. do 2012. godi-

ne iznosi oko 68 miliona dinara”, zakqu~uje se u saop{tewu DSS-a. @. B.

INI CI JA TI VA OYA^ KIH PRI VRED NI KA

Otvo ri ti ca rin sku is po sta vu OYACI: Nakon dijaloga predstavnika privrednih dru{tava iz oya~ke op{tine “Hipol”, “Magna” “Siting”,”Grajner Pekeying” i “Standard gas”, koja su izvozno orijentisana i ~elnika lokalne samouprave, pokrenuta je inicijativa za otvarawe carinske ispostave u Oyacima. Predsednik SO Oyaci Milo{ Pej~i} uputio je dopis ministrima u Vladi Republike Srbije Verici Kalanovi}, Rasimu Qaji}u i Mla|a-

nu Dinki}u, zatim direktoru Uprave carina Tihomiru Bogi}evi}u, kao i predsedniku vojvo|anske Vlade Bojanu Pajti}u,pokrajinskim sekretarima Miroslavu Vasinu i Zoranu Radomanu, izvr{noj direktorici NALED-a Violeti Jovanovi} i predsedniku Unije poslodavaca Vojvodine Stanku Krstinu, u kome se tra`i pomo} u otvarawu carinske ispostave. - Smatramo da }e op{tina Oyaci, koja je nakon dvadesetogodi{we devastacije, to-

kom pro{le i ove godine do`ivela investicioni napredak, otvarawem carinske ispostave biti jo{ konkurentnija i privla~nija kako doma}im, tako i inostranim investitorima.- ka`e Milo{ Pej~i}. Izvoz op{tine Oyaci, u januaru ove godine je za 325 odsto pove}an u odnosu na isti period pro{le godine, a ova op{tina je svrstana u red izvozno orijentisanih op{tina. S. Mi ler

ponedeqak 22. april 2013.

JKP „6. OK TO BAR” NE MO @E DA NA PLA TI DU GO VA WA

Usko ro sti `u opo me ne

KI KIN DA: Javno komunalno preduze}e “6.oktobar” 2012. godinu zavr{ilo je pozitivno, a neto dobit je 330 hiqada dinara, te su u ovoj firmi zadovoqni poslovawem. Direktor Milan Kara} istakao je da nije bilo pritu`bi gra|ana u okviru delatnosti kojim se bavi ova firma. U buyetu lokalne samouprave planirano je 25 miliona dinara za rekonstrukciju vodovodne mre`e u Kikindi. Ove godine zameni}e se tri kilometara vodvodne mre`e i to u delovima ulica: Jugovi}eva, Nikole Pa{i}a, Vojvode Putnika, Mihajla Pupina i Bra}e Suboti~ki.Tom prilikom zameni}e se i 273 prikqu~ka u doma}instvima. Iako je bilo usmenih obe}awa da }e za ove radove biti izdvojeno 50 miliona iz Fonda za kapitalna ulagawa, jo{ uvek se ~eka odgovor.

-U toku je javna nabavka za ove radove. O~ekujemo da }e rekonstrukcija zapo~eti odmah nakon uskr{wih praznika – dodaje Kara}. Nakon o~itavawa vodomera, zapo~e}e slawe opomena neredovnim plati{ama. -Dugovawa iznose vi{e od sto miliona dinara. Gra|ani duguju 60, a privreda 40 odsto ukupnog duga odnosno 70 naspram 50 miliona dinara. Tuìli smo i privredu i gra|ane, a nezadovoqni smo efikasno{}u suda. Firmu “Prima produkt” i Hotel “Narvik” tuìli smo pre godinu dana i jo{ uvek nema epiloga, a ista je situacija i kada tuìmo gra|ane. U Javnom komunalnom preduze}u ima 136 zaposlenih, a prose~na neto zarada je 42.700 dinara. A. \u ran

Do de la na gra de „Tra di ci ja avan gar de” ZRE WA NIN: U Pozori{nom klubu “Zeleno zvono” u Zrewaninu ve~eras }e, u 19,30 ~asova, biti odr`ana tribina o stawu u kulturi pod nazivom “Strugawe kulture”. Na tribini }e govoriti kwi`evnik i direktor Zavoda za kulturu Vojvodine Vladimir Kopicl, direktor KC Grad Dejan Ubovi}, direktorka Kulturnog centra Beograda Mia David, profesorka Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu Milena Dragi}evi} [e{i} i dobitnik nagrade “Tradicija avangarde” Andra{ Urban. Moderatori tribine bi}e direktor i glavni urednik ~asopisa za savremenu kulturu Vojvo-

dine “Nova misao” Mirko Sebi} i pozori{na rediteqka Jelena Bogavac. Tribini }e prethoditi zvani~no uru~ewe nagrade “Tradicija avangarde” za doprinos avangardnom svarala{tvu u umetnosti Andra{u Urbanu, pozori{nom reditequ iz Subotice, koju prvi put ove godine dodequje Fond “Vujica Re{in Tuci} i Vojislav Despotov”. Fond su osnovali zrewaninska Gradska narodna biblioteka “@arko Zrewanin” i pokret “Novi optimizam” u znak se}awa na dvojicu istaknutih neoavangardnih kwi`evnika i umetnika ~ija imena Fond nosi u nazivu. @. B.

monitor

ponedeqak 22. april 2013.

H o r o s k o p 22. april 2013. OVAN 21.3-19.4.

Usme re ni ste na po boq {a we fi nan sij skih pri li ka. Me |u tim, bu di te ve o ma opre zni. Vre me je da se re {i te sta rih du go va, pa tek on da da kre ne te na pred. Na pe ta at mos fe ra u ku }i.

BIK 20.4-20.5.

Ima te ini ci ja ti vu, ali se ose }a te po ma lo usa mqe no i ne za do voq no. Pra ti vas uti sak da va ma bli ske oso be ne de le va{ si stem vred no sti. Ne za do voq ni ste fi nan sij skim pri li ka ma.

BLI ZAN CI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DE VI CA 23.8- 22.9.

Pri la go |a va te se no vo na sta lim ma te ri jal nim okol no sti ma i po slov noj si tu a ci ji, ali vas op te re }u je emo tiv no ne za do voq stvo. Ni ka ko da pre va zi |e te sta re pro ble me. Op te re }u je vas si tu a ci ja na po slu. Ima te uti sak da je di no vi za vr {a va te za po ~e te po slo ve, a va {e ko le ge is ka zu ju sa mo ne za in te re so va nost. Po tru di te se da bu de te opu {te ni ji. Ne zgod ne po slov ne i fi nan sij ske okol no sti da nas kul mi ni ra ju. Sva ki po ku {aj re {a va wa si tu a ci je na i la zi na te {ko }e i od stra ne ko le ga, ali i od pret po sta vqe nih. Oprez u sa o bra }a ju. Pro men qi vog ste ras po lo `e wa. Op te re }u ju vas sta ri emo tiv ni pro ble mi. Bu di te opre zni sa fi nan si ja ma i u kon tak ti ma sa ino stran stvom. Ako ste stu dent, vi {e se an ga `uj te.

Zoran Delibos

VA GA 23.9- 23.10.

[KOR PI ON 24.10- 23.11.

STRE LAC 24.11- 21.12.

JA RAC 22.12-20.1.

Mu ~e vas pro ble mi sa sta ri jim ~la no vi ma po ro di ce. Po ku {aj te da bu de te to le rant ni ji i po ka ì te vi {e slu ha za wi ho ve pri med be. Na pe ta ko mu ni ka ci ja sa pret po sta vqe ni ma. Do bro se ose }a te i ima te po tre bu da svo je ide je pla si ra te u jav nost. Me |u tim, ko mu ni ka ci ja sa part ne rom je ote à na jer iz o sta je o~e ki va na po dr {ka. Po vra tak sta re qu ba vi. Usme re ni ste na po boq {a we po slov nih pri li ka, ali bu di te ve o ma opre zni sa fi nan sij skim ula ga wi ma. Do bro raz mi sli te o pred lo zi ma bli skih pri ja te qa, ne }e vam i}i u pri log. Po ku {aj te da se ne ru ko vo di te li~ nim uti sci ma ve} sa mo re al nim ~i we ni ca ma. Ko mu ni ka ci ja sa pret po sta vqe ni ma je su zdr à na, pa ni je mo me nat da pla si ra te svo je su ge sti je.

VO DO LI JA 21.1-19.2. Pra ti vas uti sak da se va {e okru `e we dis tan ci ra od va {ih pred lo ga. Ni je ba{ ta ko. Bu di te upor ni ji u iz no {e wu ~i we ni ca, pa }e i ne ra zu me va we bi ti sve de no na mi ni mum. RI BE 20.2-20.3.

Ni ste pre vi {e ras po lo `e ni za ko mu ni ka ci ju, a sve sni ste ~i we ni ce ko li ko je u ovom pe ri o du bit no da bu de te di rekt ni i ja sni. Ni je pra vi mo me nat za za me nu mo bil nog te le fo na.

TRI^-TRA^

Me ko li Kal kin na pao pa pa ra ce V REMENSKA

PROGNOZA

To plo, uve ~e pqu sak

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 23 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 22 Niш

Me ko li Kal kin (32) na pao je fo to gra fe ko ji su ga sli ka li ka ko iz la zi sa svir ke svo jih pri ja t e q a u klu b u „Ha u nt„. Bri tan ski pa pa ra ci ~e ka li su da bi ove ko ve ~i li uko li ko je glu mac pod uti ca jem dro ge ili al ko ho la, {to se i do go di lo. Kal k in je iza { ao oko je d an sat po s le po n o } i, sa ma r a m om pre k o li c a, i po ~ eo da psu je fo t o g ra f e pro b i ja ju } i se kroz wih. Jed n og je od g ur n uo, a dru g og uda r io, pi { e „Dej l i mejl„. Ame ri~ ka {tam pa pi {e da se glu mac ve} go di na ma bo ri sa bolestima zavisnosti i da je trenutno na heroinu, ali junak filmova „Sam u ku}i„ i „Ri~i Ri~„ odbija da progovori o privatnom `ivotu.

Evropa

NO VI SAD: Du ì sun ~a ni pe ri o di i dnev ni raz voj obla ka. Kra jem da na mo gu }i su lo kal ni pqu sko vi s gr mqa vi nom. Ve tar ume ren ju go i sto~ ni. Pri ti sak is pod nor ma le. Mi ni mal na tem pe ra tu ra 10, a mak si mal na 24 ste pe na. VOJ VO DI NA: To plo i sun ~a no uz po po dnev ni raz voj obla ka. Uve ~e su mo gu }i lo kal ni pqu sko vi s gr mqa vi nom, naj pre na za pa du. Ve tar ume ren ju go i sto~ ni i is to~ ni. Pri ti sak is pod nor ma le. Mi ni mal na tem pe ra tu ra 8, a mak si mal na 24 ste pe na. SR BI JA: To plo i ne sta bil no, uz dnev ni raz voj obla ka, bi }e i du ìh sun ~a nih pe ri o da. Po pod ne i uve ~e mo gu }i su lo kal ni pqu sko vi s gr mqa vi nom. Ve tar ume ren ju go i sto~ ni i is to~ ni. Pri ti sak is pod nor ma le. Mi ni mal na tem pe ra tu ra 4, a mak si mal na 25 ste pe ni. Prog no za za Sr bi ju u na red nim da ni ma: U uto rak pro men qi vo obla~ no uz po vre me nu krat ko traj nu ki {u i lo kal ne pqu sko ve s gr mqa vi nom. Bi }e i sun ~a nih pe ri o da, par ste pe ni ni à tem pe ra tu ra ne go u po ne de qak. Od sre de sun ~a no i sve to pli je, iz nad 25 ste pe ni u dru goj po lo vi ni sed mi ce, a u pe tak po ne gde i 30 ste pe ni Cel zi ju sa. BI O ME TE O RO LO [KA PROG NO ZA: Lo {e za hro ni~ ne bo le sni ke na ju gu i ju go za pa du ze mqe, u osta lom de lu po voq na si tu a ci ja, uz ume re ne ak tiv no sti i ade kvat no ode va we. Ose tqi vim oso ba mo gu }a gla vo bo qa, za ma ra we i ner vo za. Po treb na je po ve }a na opre znost u sa o bra }a ju.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

Kijev

Moskva

Oslo

St. Peterburg 12 Atina

Pariz

Minhen

13s

Budimpeшta

Stokholm

VIC DANA [ta se desi kada dve plavu{e razdragano tr~e jedna drugoj u zagrqaj? Razbije se ogledalo.

SUDOKU

Upi шi te je dan broj od 1 do 9 u pra zna po љa. Sva ki ho ri zon tal ni i ver ti kal ni red i blok od po 9 pra znih po љa (3h3) mo ra da sa dr жi sve bro je ve od 1 do 9, ko ji se ne sme ju po na vљa ti.

VODOSTAњE TAMI[

TISA

Bezdan

411 (23)

Slankamen

569 (4)

Apatin

480 (18)

Zemun

597 (-1)

Tendencija opadawa

Senta

708 (3)

Bogojevo

438 (13)

Panчevo

584 (-1)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

579 (3)

Tendencija stagnacije

Baч. Palanka

436 (9)

Smederevo

648 (0)

Titel

594 (3)

NERA

Novi Sad

477 (4)

Tendencija stagnacije

Jaшa Tomiћ

Hetin

246 (-12) N. Kneжevac

SAVA

129 (-7)

Tendencija opadawa

720 (2)

Tendencija stagnacije

S. Mitrovica 627 (-13) Beograd

Kusiћ

551 (-2)

114 (-4)

Reшeњe:

DUNAV

hronika

Novosadska ponedeqak 22. april 2013.

Telefoni: 021 4806-834, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs KA KO SE PO LA GA WE MA LE MA TU RE PRI BLI @A VA

GRA DO NA ^EL NIK MI LO[ VU ^E VI]

Ne za do vo qan ra dom di rek to ra JKP Gra do na ~el nik No vog Sa da Mi lo{ Vu ~e vi} iz ja vio je da je Grad fi nan sij ski sta bi lan i da je pu we we grad skog buyeta do bro, ali da je fi nan sij ska si tu a ci ja u grad skim jav no-ko mu nal nim pred u ze }i ma lo {a i da se ona na la ze u iz u zet no te {kom sta wu. On je u in ter vjuu Tanju gu re kao da je ja ko ne za do vo qan ra dom me naymen ta u jav no-ko mu nal nim pred uz e }i ma, ~i me je na naj t ran s pa r ent n i ji na ~ in oce nio {e sto me se~ ni ra d tih pred u ze }a, {to je bi lo jed no od obe }a wa ko je je dao stu pa ju }i na funk ci ju gra do na ~el ni ka.

Pre ma Vu ~e vi }e vim re ~i ma, pre sek ra da tih pred u ze }a na {e s to m e s e~ n om ni v ou ni je pra vqen jer }e, ka ko je re kao, za dva me se ca oce nu wi ho vog ra da kroz iz bor di rek to ra, na osno vu Za ko na o jav nim pred u- ze }i ma, da ti ko mi si ja ko ja je for mi ra na u skla du sa no vim Za ko nom o jav nim pred u ze }i ma. – Bo jim se da su ne ki di rek to ri shva ti li da bi ti di rek tor zna ~i ima ti vo za ~a, se kre ta ri cu, na pra vi ti no vu si ste ma ti za ci ju rad nih me sta i {to bo qe pro u~ i ti jav ne na bav ke i od dva po pod ne bi ti u ne koj ka fa ni. Ta ko deo wih shva ta svoj

po sao, jer zna ju da ih gra |a ni ni ka da ne }e gr di ti za ne {to {to ni su ura di li, a wi hov je po sao, jer gnev gra |a na, ko ji je ~e sto oprav dan uvek ide na gra do na ~el ni ka – is ta kao je Vu ~e vi}. On je na gla sio da }e, “ka da je ve} gra do na ~el nik za sve od go vo ran” pi ta ti di rek to re za {to ne {to ra de ili ne ra de, da pri to me ne }e vo di ti ra ~u na iz ko jih stra na ka ti di rek to ri do la ze i da ga ne }e za ni ma ti da li }e to ugro zi ti vla da ju }u ko a li ci ju u Gra du. Vu ~e vi} je re kao da on i SNS ne ma ju ni ka kav pro blem sa van red nim lo kal nim iz bo ri ma, jer im “ni je u ci qu da po sva ku ce nu bu du na vla sti pun man dat, ako ne vi de da se stva ri me wa ju na bo qe”. Go vo re }i o spo ru Gra da sa Auto tran sport nim pred u ze }em “Voj vo di na”, Vu ~e vi} je ka zao da se No vi Sad na la zi u vr lo ne zgod noj si tu a ci ji jer je pra vo sna `no iz gu bqen sud ski spor {to, ka ko je re kao, otva ra pro stor za vo |e we no vih sud skih spo ro va, od no sno, otva ra pi ta we {ta }e Grad ra di ti sa spor nim Ugo vo rom. – Ni je sa mo pi ta we da li }e mo mo ra ti da pla ti mo vi {e od 1,6 mi li jar di di na ra, ve} {ta }e mo sa Ugo vo rom. Re a li za ci ja tog Ugo vo ra zna ~i da za tvo ri mo po sto je }u me |u me snu auto bu sku sta ni cu, ko ja je u vla s ni { tvu grad s kog sa o - bra }aj nog pred u ze }a, {to zna ~i da }e GSP osta ti, gru bo ra ~u na to, bez dva mi li o na evra pri ho da na go di {wem ni vou, i da usme ri mo sav me |u me sni sa o bra }aj na auto bu sku sta ni cu ATP Voj vo di ne, ko ja tre nut no ni je u funk ci o nal nom sta wu da to oba vqa – ka `e Vu ~e vi}. On je is ta kao da je do bro {to je Re pu bli~ ko jav no tu `i la {tvo pri hva ti lo ini ci ja ti vu Gra da za po kre ta we zah te va za za { ti t u za k o n i t o s ti kao van red nog prav nog le ka, {to je, ka ko je re kao, je dan vid po tvr de da su ar gu men ti Gra da, is tak nu ti u re vi zi ji, pri hva tqi vi. E. D.

VESTI No se ba {ten ski i krup ni ot pad Krup ni ot pad eki pe JKP „^i sto }a” sa ku pqa }e od da nas do sre d e u MZ „Ju g o v i } e v o”, a kon tej ne ri }e bi ti po sta vqe ni na uglu uli ca Mi len ka Gr ~i }a i Or lo vi }a Pa vla, Jan ka ^me li ka i Ni ko le Mir ko va, na par kin gu u Ve se li na Ma sle {e 136 i u Te o do ra Kra ~u na, na kra ju uli ce.Ba {ten ski ot pad }e ku pi ti da nas na Te le pu, a su tra na Kli si, Sla noj ba ri, Vi dov dan skom na se qu i Kli san skom bre gu i u Ko vi qu. U sre du }e ra di ti u Fu to gu: Gra |a ni ba {ten ski ot pad tre ba da osta ve is pred svo jih ku }a na me stu gde osta vqa ju i kan te za sme }e do 6 ~a so va. Ba {ten ski ot pad tre ba da je upa ko van u ke se, yako ve ili ku ti je, a gra ne po ve za no u sno po ve. Z. D.

Is kqu ~e wa stru je No vi Sad: od 8 do 10 ~a so va Voj vo |an ska 2 i 4, Bu le var oslo b o | e w a 92 i 94, Bra } e Rib ni ka r od 1 do 7, La sla Ga la od 2 do 32, od 1 do 11 i 23, Ki osk –tra fi ka; od 11 do 13 ~a so va Bra }e Lu ~i} 25, skla di {ni obje kat, JKP “Vo do vod”, No va 7, Po du navska 2-6C, Ili je Ga ra {a ni na 4-25, 7 – Sport ski cen tar “As”, “Ja streb” DOO, [um ska 2a, bb, Sta re ci gle 210, 3-5.

Srem ska Ka men ca: od 8 do 13 ~a so va po vre me no u uli ca ma S. Ba ji }a, @e le zni~ koj, P. Ko ~i }a i Ga je voj. ^e re vi}: od 8 do 13 ~a so va vi kend na se qe Ba re i Uli ca Zlat ni ca. Le din ci: od 8.30 do 13 ~a so va vi kend na se qe Ki {aw.

Iz lo `ba sli ka Dra ga na Vi {e kru ne Sa mo stal na iz lo `ba sli ka ra Dra ga na Vi {e kru ne bi }e po sta vqe na ve ~e ras u Ma lom li kov nom sa lo nu, Bu le var Mi haj la Pu pi na 9. Po stav ka }e bi ti otvo re na u 19 sa ti. N. R.

Jef ti ni je ~lan stvo u Grad skoj bi bli o te ci Grad ska bi bli o te ka }e po vo dom Svet skog da na kwi ge i autor skih pra va omo gu }i ti 50 od sto po pu sta za u~la we we no vih ~la no va. Ta ko }e go di {wa ~la na ri na bi ti 250 za od ra sle, 150 za de cu, dok }e po ro di~ na ~la na ri na bi ti 350 di na ra. Po voq nost va `i sa mo su tra, a za in te re so va ni mo gu da se u~la ne u cen tral nom objek tu Grad ske bi bli o te ke, Du nav ska 1 i svim ogran ci ma u No vom Sa du. G. ^.

Pri pre me za is pit uhva ti le ma ha Ve }i na u~e ni ka osmih raz re da u No vom Sa du uve li ko se pri pre ma za pri jem ne is pi te za upis u sred we {ko le. Mno ge je ve} uhva ti la pa ni ka, jer }e se ove go di ne ma la ma tu ra raz li ko va ti od pro {lo go di {we. Za pri pre me |a ci ma je po treb no ma we ili vi {e vre me na i nov ca. Ne ki u~e ni ci su, uzda ju }i se u svo je rad ne na vi ke, re {i li da se pri pre ma ju sa mi, dok ne ~i ji ro di te qi pla }a ju pri vat ne ~a so ve. Kao i ra ni jih go di na, od po ~et ka {kol ske go di ne u ve }i ni osnov nih {ko la na stav ni ci srp skog je zi ka i ma te ma ti ke u okvi ru svo jih re dov nih rad nih oba ve za dr `e pri prem ne ~a so ve za po la ga we kva li fi ka ci o nog is pi ta. Na tim ~a so vi ma ob ra |e no gra di vo se po na vqa i utvr |u je, a za raz li ku od na stav ni ka, ko ji ma je to oba ve za, u~e ni ci na tu na sta vu do la ze do bro voq no. S dru ge stra ne, oni ko ji ni su si gur ni da }e sve {to je po treb no us pe ti da na u ~e sa mo u svo joj osnov noj {ko li – idu i na pri vat ne ~a so ve. Ce ne dvo ~a sa iz srp s kog, ma t e m a t i k e ili stra nog je zi ka kod pro ve re nih pro fe so ra u gra du su {a ro li ke. Ta ko su, pri me ra ra di, pri vat ni ~a so vi iz fran cu skog iz me |u 500 i 600 di na ra, ~as in for ma ti ke je 500, dvo ~as iz en gle skog je od 500 do 600 di na ra, ko li ko se, uglav nom, na pla }u ju i dvo ~a si he mi je, fi zi ke i ma te ma ti ke. Kod ne kih na stav ni ka ce na ni je fik sna, ve} je stvar do go vo ra. U O[ “Ko sta Trif ko vi}” zi mus je po ~e la pri pre ma iz ma te ma ti ke i srp skog. I u {ko li “\or |e Na to {e vi}” osma ci ni su gu bi li vre me i po ~e li su da se pri pre ma ju jo{ u sep tem bru. Ima li su i ima }e ini ci jal ne pri jem ne is pi te, ka ko bi uvi de li ko je su im sla be ta~ ke.

U O[ „@ar ko Zre wa nin” osma ci za ma tur ski is pit ve `ba ju i su bo tom

U O[ “@ar ko Zre wa nin” u~e ni ci za vr {nih raz re da su sa pri pre ma ma kre nu li od mah po po ~et ku {kol ske go di ne, a di rek tor @ar ko Mu {ic ki ob ja {wa va za na{ list da de ca do la ze i su bo tom i ve `ba ju sa na stav ni ci ma ma te ma ti ku i srp ski. - U pri pre mu za sred wu {ko lu ukqu ~e ni su i {kol ski psi ho lo -

zi, ka ko bi oce ni li ko ji pro fil za ni ma wa bi im od go va rao u da qem {ko lo va wu. Oni sa |a ci ma raz go va ra ju sva ko dnev no, a u ne kim slu ~a je vi ma pri sut ni su i ro di te qi – za kqu ~io je Mu {ic ki. Pre ma po da ci ma “Na u ~i o ni ce”, {ko le ma te ma ti ke, fi zi ke i ra ~u no vod stva iz No vog Sada,

Bes plat ni ~a so vi srp skog Bes plat na pri pre ma za vr {nog is pi ta iz srp skog je zi ka za u~e ni ke osmog raz re da po ~i we da nas u Grad skoj bi bli o te ci, Du nav ska 1. â so vi }e se odr à va ti dva pu ta ne deq no od 20 do 22 sa ta u ~i ta o ni ci ove usta no ve i tra ja }e pet ne de qa. Broj me sta je ogra ni ~en, a pri ja ve su pu tem mej la edu ko no vi sad@yahoo.com. Pred nost ima ju so ci jal no ugro è na i de ca rom ske na ci o nal no sti. Pro gram se spro vo di u sa rad wi sa Cen trom za edu ka ci ju i is tra ì va we „Edu ko” i deo je pro jek ta „Pa met u gla vu”. A. J.

ko ja to ko |e or ga ni zu je pri prem nu na sta vu u~e ni ci sa pod ru~ ja No vog Sa da su pro {le go di ne na ma tu ri ostva ri li do bre re zu la te. Re zul ta ti iz srp skog, od no sno ma ter weg je zi ka su bi li ne {to bo qi pa su u~e ni ci u pro se ku osva ja li po dva po e na vi {e ne go iz ma te ma ti ke. Pred wa ~i li su u~e ni ci i wi ho vi na stav ni ci ko ji su ih pri pre ma li iz O[ „@ar ko Zre wa nin“, Oni su u pro se ku osvo ji li 16,63 po e na iz srp skog i 14,82 iz ma te ma ti ke {to da je re spek ta bil nih 31,45 po e na po |a ku. Wi ma uz ra me su i {ko le „Pr va voj vo |an ska bri ga da“, „\or |e Na to {e vi}“ i „Jo van Po po vi}“ ~i ji su |a ci ostva ri li pro se~ no pre ko 30 po e na na za vr {nom is pi tu. Osta le {ko le su ima le ne {to sla bi je re zul ta te. Q. Na to {e vi}

NA FE STI VA LU LUT KAR STVA OSNOV NIH [KO LA

Bri qi ra le „Zve zdi ce” iz O[ „Pr va voj vo |an ska bri ga da” No vo sad ski osnov ci - lut kar ska gru pa „Zve zdi ce„ ko ju sa ~i wa va ju |a ci IV7ode qe wa Osnov ne {ko le „Pr va voj vo |an ska bri ga da“ pod vo| stvom u~i te qi ce Sa we Stan ko vi} bri qi ra li su u ka te go ri ji mla |eg uz ra sta na De ve tom me |u na rod nom, od no sno 19. re pu bli~ kom Fe sti va lu lut kar stva osnov nih {ko la, ko ji je u or ga ni za ci ji Udru `e wa voj vo |an skih u~i te qa odr `an u Po zo ri {tu mla dih u pe tak. Pre ma tek stu na stav ni ce srp skog je zi ka Ma ri je Tir – Bor qa oni su iz ve li eko lo {ku pred sta vu „Avan tu ra jed ne naj lon ke se“ i osvo ji li pr vo me sto na re pu bli~ kom ni vou fe sti va la, kao naj bo qa pred sta va u ce -

Pr vo me sto za pred sta vu „Avan tu ra jed ne naj lon ke se”

li ni, a ta ko ju je oce nio i de~ ji `i ri na me |u na rod nom ni vou. U ka te go ri ji sta ri jeg uz ra sta pr v o me s to osvo ji l a je pred sta va „Pri ~e iz mor ske uli ce“ lut kar ske gru pe „Zvon ce„ iz O[ „Sve ti Sa va“ iz Ba to ~i ne, ko ja je po oce ni stru~ nog `i ri ja ujed no bi la i naj bo qa pred sta va u ce li ni na me |u na rod nom ni vou. Ovaj fe sti val pro mo vi {e lut kar sko stva ra la {tvo de ce mla |eg, sta ri jeg uz ra sta, kao i de ce sa po seb nim po tre ba ma, afir mi {u }i pri me nu i raz voj lut kar stva u na stav nom i van na stav nom ra du u osnov nim {ko la ma Sr bi je i re gi o na. M. T.

PRO JE KAT FA KUL TE TA ZA SPORT I TU RI ZAM I TU RI STI^ KE OR GA NI ZA CI JE

Otvo ren kon kurs za gri te re No vog Sa da Po ~i we re a li za ci ja pro jek ta „No vi Sad gri ters”, ko ji je po kre nuo Fa kul tet za sport i tu ri zam u sa rad wi sa Tu ri sti~ kom or ga ni za ci jom gra da pre ne ko li ko me se ci. Pr vi ko rak je pri ja vqi va we na kon kurs, a po tom oda bir bu du }ih no vo sad skih gri te ra. - Ovim pro jek tom `e li mo da stvo ri mo ba zu vo lon te ra ko ji bi na je din stven na ~in pred sta vi li No vi Sad tu ri sti ma. Ta ko }e se da ti do pri nos pre po zna tqi vo sti No vog Sa da, kao tu ri sti~ ke de sti na ci je, a po sle di ca to ga je stva ra we traj nog po zi tiv nog imiya - ob ja snio je asi stent Fa -

kul te ta za sport i tu ri zam Sr |an Mi lo {e vi}. Gri te ri tre ba da bu du po zi tiv ne, na sme ja ne, flek si bil ne, pred u sre tqi ve i ko mu ni ka tiv ne oso be, raz li ~i tih pro fi la, po no sni na svoj grad i sprem ni da pred sta ve grad ske pro sto re iz dru ga ~i jeg ugla. Oni }e ne ko li ko sa ti u to ku da na bi ti do ma }i ni svim za in te re so va nim po se ti o ci ma zbog ko jih }e se No vi Sad za vo le ti jo{ vi {e. - To su vo lon te ri ko ji za svo je uslu ge ne o~e ku ju no vac ne go osmeh i pri ja te qi ko ji }e olak {a ti tu ri sti ma bo ra vak u gra du i u~i ni ti ga jo{ pri jat ni jim - is ti ~e Mi lo {e vi}.

Oni ko ji `e le da bu du do ma }i ni stra nim go sti ma neo p hod no je da po pu ne obra zac na zva ni~ noj veb stra ni ci no vo sad skih gri te ra www.novisadgreeters.rs.Prijavqeni kandidati }e pro}i obuku i bi}e registrovani u zvani~noj bazi novosadskih gritera. Obuka }e se obaviti na Fakultetu za sport i turizam – TIMS, traja}e tri dana, a prethodno }e se obaviti intervjui sa kandidatima. Pravo da se prijave imaju svi oni koji `ive, studiraju ili rade u Novom Sadu. Pol, godine i obrazovawe nisu prepreka za prijavqivawe na konkurs. I. D.

NOVOSADSKA HRONIKA

ponedeqak 22. april 2013.

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

Ro di li se Le o nar do, Lo ris, La zar i Lu ka Devoj~ice Awa - Bi qa ne i Vla di mi ra Stu pa ra, Una Bo ja ne Dra ku li} i Alek san dra Po gr mi }a, Tea - Bo ja ne i Vla di mi ra Sa vi na, Va wa - Bo ja ne i Sa {e Vlaj ni }a, Mi la na - Ve dra ne i Mi ro sla va Kne `e vi }a, So fi ja - Ve sne i Bra ni sla va Ga ji }a, Le na - Ve sne i Pre dra ga Mi {qe no vi }a, Kri sti na - Gor da ne i Da vo ra Iv ko vi }a, Ni ko li na - Da ni je le i Alek san dra Stan ko vi }a, Ma ri ja - Da ni je le i Mi la na Si mi }a, Tea - Da ni je le i To mi sla va Tre bov ca, Rad mi la Dra ga ne Sta no je vi}, Ka li na - Zdrav ke Gvo zdi} i Sve ti sla va Ku si }a, Jo va na - Iva ne I Vla da Ka ra panyi}a, Ha na - Ja smi ne i Go ra na Ko va ~e vi }a, Lo re na - Je le ne i Mar ka Bu li }a, Ana - Je le ne i Mi la na Cre va ra, Se le na - Je le ne Pan ti} Vr saj kov i Vla di mi ra Vr saj ko va, Mia - Je le ne Tr ti} i Mi la na Ci ga no vi }a, Le na - Jo va ne Mol do va nov \e ni} i Igo ra \e ni -

}a, So fi ja - Kri sti ne i De ja na Osto ji }a, Ja na - Mi la ne i Pe ra \u ri ~i }a, Je le na - Mil ki ce i Si ni {e Cr no gor ca, Ka ro li na - Mir ja ne Va si} i Nor ber ta Tu ria, Mia - Na de i Mi la na Ma li no vi }a, Ve dra na - Na de i Pre dra ga Za gor ca, Na ta {a - Ni ne i Iva na Pa ni }a, Ka ta ri na - Ole ne i Bo {ka \u ki }a, Jo va na Ra di ce Vu ji ~i} i Jo ce Sto ji ~i }a, Ana - Sa we i Bo ja na Bo {ko vi }a, So fi ja - Sla |a ne i Ne na da Sta no jev skog, Ni na - So we i Si ni {e Ka i {a re vi }a, Ele na - So fi je i Mi la na Bo go je vi }a, Sta {a - So fi je i Ste va na Ne di }a, Bra ni sla va - Spo men ke i Pet ka Pe tru {i }a, Dra ga na - Sta ne Voj no vi} i Mi ro sla va Jo vi }a, Mi la na - Ta ma re i La za ra Ga ji no va, Sa ra - Ta tja ne i Ne na da Vu le ti }a, Du wa An Yejn Ma ri Ran kin Sa maryije i @eq ka Sa maryije.

Ven~ani Je le na \ur ko vi} i Mi lan Mu min, Bra ni sla va Ko va ~e vi} i Ne ma wa Kne `e vi}, Ve ri ca Vu ka {i no vi} i De jan Be a to vi}, Je le na Ma ti ja {e vi} i Alek san dar Ob ra do vi}, An drea Ta di} i Ne ma wa Qu bo ti na, Ma ja Qu bi ~i} i Zo ran Ala |i, Bo ja na Bje le ti} i Dr gan [trk, Ta wa Mar ko vi} i Mi qan Ra do va no vi}, Mir ja na Mi ja to vi} i Vla di mir Ba taw ski, Oli ve ra Sta men ko vi} i Dra gan Rad mi lo vi}, Dra gi ca Da ~i} i Alek san dar Ku pu si nac, Iva na Pa vlo vi} i Ne nad Ka ba~.

De~aci Alek sa - Alek san dre i Dra `e na Ko si je ra, Mar ko - Awe i Ne na da Bu qi }a, Le o nar do Afro di te Baj ra mov ske, Ni ko la - Bo ja ne i Go ra na Ra i ~e vi }a, An dri ja - Bran ke i Lu ke Lu ka ~a, Vu ka {in - Da ni je le Bo bi} i Mir ka Sa vo vi }a, Da vid - Di ja ne i Mi la na Vuj ko va, La zar - Do lo res Dra goj Mi li }ev i Igo ra Mi li }e va, Alek sa - Dra ga ne i Bo ja na Pa na o to vi }a, \or |e - Dra ga ne i Pre dra ga Ob ra do vi }a, Da ni jel - Dra gi ce Ni ko li} i @eq ka Di mi }a, Mi haj lo - Zo ri ce i Dra ga na Ivi }a, Bo ri slav - Iva ne i Du {ka Jak {i }a, Ko sta - Iva ne i Jo va na Na|, Ni ko la - Ja smi ne i An dre ja Na |a, Stra hi wa Ja sne i Iva na Ra ki }a, Fi lip - Je le ne i Da vi da \e mrov skog, Ste fan - Je le ne i Oli ve ra Ka pu ra na, Lu ka - Je le ne Ma ti je vi} i Ma ria Kri~ ko vi }a, Uro{ - Je le ne Oro zo vi} -Mi tri} i Mi ro sla va Mi tri }a, An dri ja - Je le ne Stoj ~e vi} Ma le ti} i @eq ka Ma le ti }a, Alek sa Kri sti ne i Mar ka Mli na ra, Ko sta - Kse ni je i

Vla da na Zla ti }a, Lu ka - Ma ri ja ne i Ne ma we Stoj {i }a, Re qa - Mi le ne i \or |a Ko si je ra, Jo van - Mi li ja ne i Vla di mi ra ]ur ~i }a, Vu ka {in - Mi li ce i Dra ga na Sta ni }a, Vuk - Mi ro sla ve i Alek san dra Ma mu to vi }a, Mi haj lo Ni ves Lo zo Bir val ski i Da vi da Bir val skog, Mi lan - Oli ve re i Ve li mi ra Dra {ko vi }a, Da vor - San dre i De ja na Pa pa, Stra hi wa Sa ne le i Si ni {e Ra da no va, Te o dor - Sa we i De ja na [i po skog, Jo van - Sve tla ne i Bo ri sa Kep ~i je, Du {an - Sve tla ne i Mir ka Mi tro vi }a, Ste fan - Slo bo dan ke i Mi la na Ra ki te, Mar ko - Slo bo dan ke i Pre dra ga Jo vi na, Vik tor - Sne à ne i Da mi ra [a ji na, \or |e - Sne à ne i Sve ti sla va Kr sti }a, Vu ka {in - Su za ne i Bo ja na Mak si mo vi }a, La zar - Ta we i Alek san dra [trb ca, Mar ko - Ta we i Zo ra na Mi ka vi ce, Lo ris - Ta tja ne i An dre ja Sa bo, Jo na tan - Ta tja ne i Jo` ke @ig mun da, Nan dor - Ti mee Var ge â wi i Ta ma {a Var ge. Alek san dar Mar ko vi} i Ana Jo vi ~i}

Umrli Mi ro sla va \o ki} ro|. Mi len ko vi} (1922), Pr vo slav \u ri} (1948), Ko sta \u ri~ ko vi} (1957), Qu bi ca Jan ko vi} ro|. \or |e vi} (1926), Mir ja na Jo va nov ro|. Ra do vac (1938), Vla di mir Jo vi} (1972), Man da Bog da no vi} ro|. Ko pi lo vi} (1936), Sve ti slav Bra no va~ ki (1945), Qu bi sav Vlaj kov (1932), Alojz Vojt (1930), Alek san dar Gru ji ~i} (1981), Na ta De ja no vi} ro|. Ra do sa vqe vi} (1922), Mi li voj Doj kov (1932), Lu ka Du jin (1947), Mir sa de Emi ni (1977), Ma ri ja @a gar ro|. Pa lin ka{ (1927), Pe ter @u wi (1931), Dra go mir @u gi} (1949), Emil Ka li ni} (1921), Ani ca Ka ra} ro|. Su bo ti} (1947), Ka roq Ka sa{ (1929), Ma rin ko Kne `e vi} (1946), Za ga Ko biq ski ro|. Vu ke li} (1924), Mi le va Kruq ro|. Gvo zde no vi} (1948), Pe ra Ku zma nov ska ro|. Si qa nov ska (1928), Na ta li ja Le ti} ro|. Mil kov (1925), Ste van Ma glov ski (1951), Ma ri ja Mi lak ro|. Sa ra ja (1927), Sen ka Mi li ~i} ro|. Ke ko vi} (1938), Ru `a Mi lo {e vi} ro|. Ba lo rov (1929), Ig wa ti je Mi lu ti no vi} (1947), Smi qa Mir ko vi} ro|. Ra di no vi} (1925), @i vo jin Mla de no vi} (1932), Je le na Ni ko li} (1920), Mi ro sla va Ogri zo vi} ro|. [tro mar (1945), Qu bo Pan ti} (1971), Du {an ka Po zna no vi} ro|. Ti {ma (1938), Vla di mir Po po vi} (1935), Rad mi la Raj kov ro|. Ra du lo vi} (1933), Sta noj ka Ra do vi} (1928), Si ni {a Ra do sa vqe vi} (1938), Mi ro sla va Ra du lo vi} ro|. Ko {pr di} (1926), Dra go slav Ra ni to vi} (1935), Mi lan Re qi} (1944), Ni ko la Ro di} (1943), Pet ko Sa vi} (1937), Mi haj lo Svi lar (1947), @eq ko Po ro di ca Ne di}: ta ta Ste van sa si nom Sa vom i ma ma So fi ja s ma lom Sta {om

Smo kro vi} (1961), Sta ni mir Sta men ko vi} (1937), Ol ga Stra jin ro|. Ar se nov (1923), Jo sip Tka lac (1931), Dra gan To vi lo vi} (1960), \or |e Hr wa~ ki (1947), Ka ta lin [en ro|. Por ko lab (1953), Ol ga [ka ri ~i} ro|. Bla è vi} (1927),Dra gan Bra bo rac (1936), Mar ko \u ri ~in (1925), Sa vo Kra qe vi} (1924), Zo ran Miq ko vi} (1961), Ra de Mar ja no vi} (1952), Ol ga Gvo zde nac ro|. Nis to ran (1919), Fra wo Gre gu ri} (1942), Qu bin ka \u ri} ro|. Drak {an (1923), Sve ti slav Mu li} (1928), Vo ji slav Jo vi ~i} (1936), \or |e Ju has (1952), Du {an ka ]e ha ro|. Mar ko vi} (1945), Mir ja na ]ur ~i} ro|. Jo va no vi} (1953), Mi ro slav Ba bin (1973), Imre Be re{ (1945), Ol ga Gen ~i} ro|. Pe ri {i} (1929), Ma ri ja Glu va ji} ro|. Ka ra ko (1940), Mi lan Ive ti} (1948), Mi lo rad Ka ti} (1939), Dra gan Kne è vi} (1947), Alek san dar Ko zli na (1937), Ili ja Kon di} (1924), Dra go Ko ra li ja (1933), Zol tan Laj ko (1988), Da ni ca Lu ki} ro|. Sre do je vi} (1963), Sta na Mi ri lo vi} ro|. Mi ri lo vi} (1923), So ka Na sti} ro|. Vuk {a (1939), Isi dor Ni ko li} (1928), Sve ti slav Ni ko li} (1936), Ne nad Ob ra do vi} (1965), Ve se lin ka Pa ni} ro|. La slo (1948), Do bro sav Pe tro vi} (1940), Jo van ka Po po vi} ro|. Jak{k} (1935), Vo ji mir Ri sta no vi} (1955), Ana Siv~ (1952), Ne deq ko Si mi} (1968), Mi lan Sre te no vi} (1936), \or |o Sto ja ko vi} (1939), Jo èf Tu rai (1943), Bo ja na Cvet ko vi} ro|. Pan te li} (1936), \o ko â ra pi} (1921).

NOVOSADSKA HRONIKA

ponedeqak 22. april 2013.

PRIPREME ZA INfRASTRUKTURNO OPREMAWE U JEKU

Pod krovom novi vrti} u Sremskim Karlovcima Zgrada novog vrti}a u Sremskim Karlovcima, ~ija gradwa je po~ela u julu pro{le godine, stavqena je pod krov. Radnici „Slovan progresa„ trenutno zidaju pregradne zidove, a po zavr{etku tog, slede zanatski radovi me|u kojima izolaterski izazivaju najve}u pa`wu nadle`nih. Od toga za koju od dve varijante, kada je re~ o energetskoj efikasnosti, da se opredele, zavisi da li }e ugovor o gradwi morati da se mewa i ho}e li morati da se tra`e dodae pare zbog toga. - Odluka o tome trebalo bi uskoro da bude doneta, jer zanatski radovi u relativno kratkom roku mogu da budu zavr{eni - ka`e pomo}nica predsednika op{tine Brigita Dimitrijevi}. - Gra|evinska dozvola za gradwu vrti}a izdata je po starom zakonu i mi bismo mogli zgradu zavr{iti u skladu sa wim, me|utim, ipak smo uzeli u razmatrawe i drugu opciju po

Usko ro u no vom objek tu po ~i wu za nat ski ra do vi

pravilniku o energetskoj efikasnosti. Ako se odlu~imo za poja~anu izolaciju, to }e pove}ati tro{kove i nametnuti obavezu da se sa~ini aneks ugovora. Prema pravilniku o energetskoj efikasnosti, vrti} kao i svaka nova zgrada mora da bude bar u „C” razredu.

AKTIVNOSTI SOS SAVETOVALI[TA

Psiholo{ka podr{ka za ène SOS Savetovali{te @enskog centra nastavqa da radi, a projekat od decembra pro{le godine finansira „Svetski fond za ène” (Glo bal Fund for Wo men). U SOS Savetovali{tu omogu}ena je besplatna psihoterapija i psiholo{ko savetovawe za ène od 16 do 60 godina, kao i savetovawe preko i-mejla na adresu so skon sul ta ci je@g mail.com. Termini se zakazuju na broj telefona 064&41/41/164, svakog radnog dana od 10 do 18 ~asova.

Glavni ciq Savetovali{ta je promocija mentalnog zdravqa i podr{ka `enama radi poboq{awa kvaliteta wihovog `ivota i potencijala. @eqa je da svaka osoba prepozna svoje mogu}nosti, izrazi svoju individualnost, ostvaruje ciqeve koje je sama odredila, adekvatno se suo~ava sa stresom, ima sposobnost da uspostavi harmoni~ne odnose s drugim qudima i da realizuje sopstvene intelektualne i emocionalne kapacitete. I. D.

DANAS U GRADU BIOSKOPI Are na: (447 - 690) „Ma da ga skar 3: Naj tra `e ni ji u Ero pi” (14.15), „Pet le gen di” (15.45), „Zvon ~i ca i taj na kri la” (13, 13.30), „Fal si fi ka tor” (20.20), „OZ ve li ki i mo} ni” (15, 15.15), „Kruds 3D” (12, 13.15, 14, 16, 16.10, 18), „Do ma }in” (22.35), „21: Ko na~ no pu no le tan” (20.30), „Yi Aj Yo: Od ma zda” (22.15), „Sto ker” (22.30), „Slo mqe ni grad” (22.35), „Zam be zi ja” (12.15, 14.15, 16.15), „Uto ~i {te” (20.15), „Qu bav je sve” (18.10, 20.10, 22.25), „Za bo rav” (18.05, 20), „Yek ubi ca di vo va” (17.55), „Bun tov ni ce” (17.30), „Ski da we” (20)

POZORI[TA SNP: (520 - 091) Sce na „Pe ra Do bro no vi}”, dra ma „Je li bi lo kne `e ve ve ~e re„ (19.30), Sce na „Jo van \or |e vi}”, ba let „Grk Zor ba” (19)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr |a va 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stal na po stav ka „Pe tro va ra din ska tvr |a va u pro {lo sti”, po stav ka Ode qe wa za kul tur nu isto ri ju Mu zej Voj vo di ne, Du nav ska 35–37 (uto rak - pe tak od 9 do 14 sa ti i od 18 do 22 ~a sa, su bo ta - ne de qa od 10 do 18 ~a so va): stal na po stav ka „Sa ~u va ni tra go vi ma te ri jal ne i du hov ne kul tu re Voj vo di ne od pa le o li ta do sre di ne 20. ve ka” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Rad ni~ ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stal na po stav ka „Vi {e od po la ve ka za {ti te pri ro de u Voj vo di ni” i Iz lo `ba abo riyin skih umet ni ka „Bo gat stvo du ha” do 10. ma ja (po ne de qak - su bo ta od 8 do 16 ~a so va) Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): pod zem ne voj ne ga le ri je Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Srem ska Ka me ni ca, Trg J. J. Zma ja 1, 462–810: stal na po stav ka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Srem ski Kar lov ci, Pa tri jar ha Ra ja ~i }a 16, 881-637:po stav ka „Vi no gra dar stvo i vi nar stvo Fru {ke go re” Zbir ka stra ne umet no sti, Du nav ska 29, 451–239 (9–17): stal na po stav ka „Le gat dok to ra Bran ka Ili }a” Mu zej p~e lar stva po ro di ce @i va no vi}, Srem ski Kar lov ci, Mi tro po li ta Stra ti mi ro vi }a 86, 881–071 (10–18) Dul ki na vin ska ku }a, Srem ski Kar lov ci, Kar lo va~ kog mi ra 18, 063/8826675 (15–19) Po kra jin ski za vod za za {ti tu pri ro de, Rad ni~ ka 20a, 4896 - 301: Iz lo `ba abo riyin skih umet ni ka „Bo gat stvo du ha” do 10. ma ja (po ne de qak - su bo ta od 8 do 16 ~a so va)

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni: Milica Vladimira Berar (1970) u 10.30 ~asova, An|elija Lazara A|anski (1927) u 11.15, Er`ebet Josipa Jovanovi} (1939) u 12 (ispra}aj), Vojislav Milovana Radovanovi} (1940) u 12.45, Rajko Jovana \ura{kovi} (1941) u 13.30, @ivka Kuzmana Pavlovi} (1940) u 14.15 i Milija Lazara Rwak (1938) u 15 sati. Na Novom grobqu u Petrovaradinu danas }e biti sahrawena Kata Josipa Herget (1922) u 13 sati. Na Alma{kom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahrawen Vladimir Nikole Ogrizovi} (1934) u 15 ~asova.

Dok radnici na gradili{tu zidaju, u op{tini obavqaju pripreme za infrastrukturno opremawe parcele. U toku je izbor izvo|a~a za gradwu vodovodne mre`e od vodorezervoara na ^eratu do vrti}a. Procewuje se da je za vodovod, javnu rasvetu i elektroradove, sana-

ciju vododerine , gasovodne instalacije, atmosfersku kanalizacju, potporni zid i silaznu rampu potrebno oko 62 miliona. U tu cifru ura~unati su i tro{kovi gradwe prilazne saobra}ajnice do vrti}a u duìni od 300 metara i parkinga. - Op{tina je u buyetu obezbedila {est miliona dinara za to - kaè Brigita Dimitrijevi}. Traìli smo novac i od Fonda za kapitalna ulagawa, ali jo{ ne znamo ho}e li nam ih odobriti. Bez obzira na to, poku{a}emo da se prijavimo na pokrajinske konkurse kako bismo do{li do para. Prema ugovoru gradwa vrti}a ko{ta 112 miliona dinara , od ~ega je 100 miliona obezbedio Fond za kapitalna ulagawa, a sremskokarlova~ka op{tina ostatak. Ta suma ve} je zbog promene iznosa PDV-a uve}ana za oko dva miliona dinara ,a tu razliku snosi}e lokalna samouprava. Z. Ml.

Sadwom platana obeleìli Dan Zemqe Sadwom platana oko fudbalskog igrali{ta Odbor za ekologiju SDP Srbije u saradwi sa Mesnim odborom u Petrovaradinu obeleìo je Dan planete Zemqe. Predsednik Odbora za ekologiju ove stranke Miomir Vujovi} istakao je da svakog dana treba misliti na za{titu ìvotne sredine.

- Sve {to budemo uradili utica}e na kvalitet na{eg ìvota. Potrebno je obezbediti uslove, koji }e doprineti odrìvom razvoju, {tedqivom kori{}ewu prirodnih resursa, okrenuti se obnovqivim izvorima energije i reciklaì otpada- rekao je Vujovi}. N. R.

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU

„Znam da misli{ na mene” Izdava~ka ku}a „Laguna„ u saradwi s „Dnevnikom„ dariva}e ponedeqkom, sredom i petkom ~itaoce na{eg lista sa dve kwige. Dva ~itaoca, koja se prva jave na broj telefona 528-765 od 13 do 13.05 ~asova, a do sada nisu dobijali kwige u ovoj akciji, dobi}e kwigu „Znam da misli{ na mene“ Ive [trqi}. Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari „Laguna„, u Ulici kraqa Aleksandra 3, gde mogu na}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e. Ma{a ~ezne za svojim biv-

TElEfONI

{im de~kom Milo{em, koji je oti{ao u Australiju da radi i vi{e nikada se nije javio, a ona je ostala u zabludi da je jo{ voli. Sada, posle tri godine, a uo~i novogodi{weg do~eka, Ma{a, posredstvom drugarice Sawe, saznaje da se Milo{ vratio u Beograd i kupio stan. Ma{a ne moè da obuzda svoju èqu da se susretne sa Milo{em. Ipak, ona ne èli da ga prva nazove, ali kad se, posle niza peripetija, oni slu~ajno sretnu, ni{ta vi{e ne}e biti isto... N. R.

NOVOSADSKI VODI^

VA@NIJI BROJEVI Policija 192 Va tro ga sci 193 Hit na po mo} 194 Ta~ no vre me 195 Pre da ja te le gra ma 196 [lep - slu `ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 To pla na kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vo do vod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara ka na li za ci ja 442-145 ^i sto }a 6333-884 “No vi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 0800 -300-330 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @e le zni~ ka sta ni ca 443-200 Me |u me sna au to bu ska sta ni ca 444-022 Pri grad ska au to bu ska sta ni ca 527-399 Grad sko sa o bra }aj no 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) Kontakt centar grada Novog Sada 0800 021 021 SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOTEKE No} no de `ur stvo: “Bu le var” - Bu le var M. Pu pi na 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVSTVENA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Kli ni~ ki cen tar 484-3484 No} no de `ur stvo za de cu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No} no de `ur stvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Kli ni ka za gi ne ko lo gi ju i aku {er stvo 4899-222 De~ ja bol ni ca 425-200 i 4880-444 In sti tut - Sremska Ka me ni ca 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-tak si 455-555 VIP - tak si 444-000, SMS 1088 Delta plus - tak si 422-244 Maksi Novosa|ani - tak si 19991, 451-111 Grand - tak si 443-100 Luks 30-00-00 MB - tak si 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14 RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 GINEKOLO[KA AKU[ERSKA ORDINACIJA, „PROf. DR DRA^A”, Petra Drap{ina 50, radi od 9 do 13 i od 16 do 19 sati tel: 522-594 i 063/746-1693 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bul. oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. M. Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, i 6350-740

de^ji dnevnik

ponedeqak 22. april 2013.

Do ì vqaj ko ji }u pam ti ti Jed nog da na je u mo ju ku }u sti gla va `na vest. No va be ba je do {la na svet. To je bio moj brat. Bi la sam kod tet ke i te ~e i spa va la, ka da je od jed nom za zvo nio tet kin te le fon. îm je mo ja tet ka za vr {i la raz go vor, pi ta la sam je ko je i {ta je hteo. Tet ka mi j re kla da je to bi la mo ja ma ma i da joj je ja vi la da smo do bi li no vog ~la na po ro di ce - mog bra ta. îm sam to ~u la, po ~e la sam da igram i pe vam „Do bi la sam bra ta, do bi -

la sam bra ta!” Ta da su mi se pri dru `i li i mo ja tet ka i te ~a. Bi li smo ja ko sre} ni. Od mah smo oti {li kod ba ke i de ke i pro sla vi li uz sve ~a ni ru ~ak. To je bio naj lep {i tre nu tak u mom `i vo tu i ni ka da ga ne }u za bo ra vi ti! Sa ra Mi lo {e vi}, III-3 O[ „Ni ko la Te sla” No vi Sad

Pro le }e Sne ga ne ma na po qi ma od la zi nam hlad na zi ma. Pro cve ta lo cve }e, sti glo nam pro le }e. [a re ni se li va da na woj pe sma ve se la. Mi li ca Kraj cer, I-4 O[ „Mi lo{ Cr wan ski” No vi Sad

Ni ko la Spa so je vi}, IV-6, O[ „Du {an Ra do vi}”, No vi Sad

Re ci mi

Alek san dra ^o ba nov, I-1, O[ „J. Jo va no vi} Zmaj”, Sr bo bran

Mi slim da vre di opro sti ti Ka è se da je opro sti ti bo àn ski ose }aj. Isto ta ko, ka è se, da je opra {ta ti iz u zet no te {ko. Pre ne go {to do ne se mo od lu ku da li }e mo ne ko me ne {to opro sti ti, haj de sa mo ma lo da po gle da mo s dru ge stra ne. Kad bi sa mo zna li ko li ko se na ma pre }ut no opra {ta sva ki dan i sva ki ~as, sa sti dom bi po ù ri li da dru gi ma opro sti mo. Ko li ko uvre dqi vih re ~i mi iz ba ci mo, na ko je se od go vo ri }u ta wem, ko li ko be snih po gle da, ko li ko ne pri li~ nih po kre ta. Qu di pre la ze pre ko to ga, ne uz vra }a ju }i sva ki put. Ko li ko ne do zvo qe nih de la u~i ni mo i dru gi nam opro ste. Zar, sa mo za to {to nam ni su uz vra ti li, mi sme mo po mi sli ti da smo bi li u pra vu. Za {to nam je ta ko te {ko

opra {ta ti dru gi ma, a ta ko la ko su di ti i osu |i va ti. Opra {ta we zna ~i sve tlost Bo` ju vi de ti u sva kom ~o ve ku, bez ob zi ra na we go vo po na {a we. Ka da opra {ta te, opra {ta te ili u pot pu no sti ili uop {te ni ste opro sti li. Gre {i ti je ste qud ski, ali i is pra vqa ti gre {ke i opra {ta ti ih. Opra {ta ti se bi, na pr vom me stu, pa on da i dru gi ma. Neo pra {ta we no si ve li ki te ret. Pre vi {e gor ~i ne. Neo pra {ta we dru gi ma nas u sop stve nim o~i ma uz di `e na me sto na ko me uisti nu ni smo. Ja mi slim da vre di opro sti ti. Ka ta ri na Ig wa to vi}, VII-2 O[ „Jo van Kur su la” Var va rin

Reci mi, da li po ne kad raz mi {qa{ o du bi ni po gle da mog? Da li raz mi {qa{ o sja ju o~i ju mo jih, u ko ji ma se stal no ku pa tvoj lik? Re ci mi, da li raz mi {qa{ o zna ~e wu sva ke mo je re ~i, ko ju ti upu }u je sr ce ko je zna {ta ho }e, pre ko usa na ko je ~e znu sa tvo jim!? Ovo je jo{ jed na tam na i ne pro spa va na no} zbog te be, a ja sam jo{ jed na zve zda pa da li ca, ko ja se ga si u mo ru tvo jih vre lih po gle da! @e lim da znam, za {to je tvoj od go vor na sva ko mo je pi ta we sa mo ogro man oblak ti {i ne!? Gle dam ki {u, ko ja ro mi wa sta za ma ku da ko ra ~a li mi smo. Oslu {ku jem re ~i sva ke ma le ne ka pi, ko ja mi kli zi niz li ce. Se }am se sve ga le pog kroz {ta smo pro {li, Ali u gla vi mi zvec ka mi sao ko ja mi no }i ma ne da mi ra: Za {to je mu zi ka na {e qu ba vi pre sta la da svi ra!? Re ci mi, za {to sva ku no} me ne uspa vqu ju su ze? Re ci mi, za {to mi svu sre }u uze!? Gle dam na sat, a vre me ta ko spo ro te ~e I sva ki se kund kao da ho }e ne {to da mi ka `e... Ne {to {to opet po ~i we tvo jim ime nom! Re ci mi, za {to si do zvo lio da na{ ro man osta ne bol no na pi sa no slo vo, jo{ bol ni jeg kra ja!? Za {to si na pra vio jo{ je dan po gre {an po tez? Za {to si na {oj {a hov skoj ta bli iza brao cr no po qe, kra qu moj!?

Moj grad

Na sva ova te {ka pi ta wa po ku {a la sam da na |em od go vor, ali vra ta od go vo ra su uvek bi la za kqu ~a na! Ti ni si obi~ no po gla vqe ì vo ta mog, Ni ti si ~in u pred sta vi ì vo ta, Ni si ni no ta ko ja se gu bi u vr tlo gu gla so va... Ti si ne {to {to tra je i {to se ne za bo ra vqa! Qu di ka ù da je iz gu bqe no sa mo ono ~e ga smo se od re kli. Da, qu di su uvek u pra vu. Ja se te be ni sam od re kla, Bez ob zi ra {to sam te iz gu bi la! Vo zo vi od la ze, ali se i vra }a ju. Ima ju svo je me sto, ~ak i oni ima ju dom u ne ~i jem sr cu. Ti ima{ va `no me sto u ì vo tu mom. I kao {to voz vu ~e ko lo ne za so bom, Ta ko }u i ja ve~ no ì ve ti s ko lo na ma uspo me na na te be! Re ci mi, jo{ sa mo jed no: Da li zna{ da na sed mom ne bu an |e li jo{ uvek ~u va ju me sto za nas!? Za bo ra vi }e mo na sve {to su nam bu re ì vo ta do ne le i na sta vi }e mo gde smo pre sta li! Ne moj za bo ra vi ti na ove sti ho ve i usta ni mo s me sta gde smo jed nom pa li! Ne za bo ra vi i ovo: Ako te ne ko ne vo li ona ko ka ko è li{, ne zna ~i da te ne vo li svim bi }em! Kri sti na Va si}, VII-1 O[ „Bo ra Ra di}” Ba va ni {te

Grad u ko jem ì vim zo ve se No vi Sad. Na la zi se na le voj oba li Du na va. Na stao je jo{ u vre me Ri mqa na, ali je ime No vi Sad do bio tek za vre me Ma ri je Te re zi je. Pre ko pu ta No vog Sa da na la zi se Pe tro va ra din ska tvr |a va, ko ja je slu ì la za od bra nu od Tu ra ka. Po {to ima ve o ma po vo qan ge o graf ski po lo àj, No vi Sad je ubr zo po stao ve li ki tr go va~ ki cen tar. U grad su se do se qa va li mno gi na ro di, kao {to su Sr bi, Nem ci, Gr ci, Je ve re ji, Cin ca ri i sa so bom do no si li svo ju ve ru i kul tu ru. Ta ko da nas u No vom Sa du ima pu no raz li ~i tih cr ka va. Al ma {ka cr kva, Ri mo ka to li~ ka ka te dra la, Si na go ga. Sta re i le pe zgra de su i Ma ti ca srp ska i Grad ska ku }a. U No vom Sa du su ì ve li po zna ti qu di kao {to su Sve to zar Mi le ti}, ko ji ima spo me nik u cen tru gra da, za tim Mi le va Ma ri}-Ajn {tajn. Ja vo lim da ì vim u No vom Sa du jer u we mu pro vo dim de tiw stvo i mi slim da se ni ka da ne }u od se li ti iz mog vo qe nog gra da. Bo jan Ra do sav ~ev, IV-D O[ „Jo èf Ati la” No vi Sad

Opis ma me Pri ~a }u vam o mo joj ma mi. Mo ja ma ma se zo ve Bran ka. Ona ima braon o~i i du gu pla vu ko su. Me ni se svi |a ka ko mo ja ma ma iz gle da. Ona je ve o ma vi so ka. Uvek se le po obla ~i, kad ne gde ide. I nas le po ob u ~e. Ona je bri `na ma ma, stal no mi sli na nas. Spre ma nam ko la ~e i ve o ma uku sna je la. Ka da na pra vi -

mo ne {to lo {e, ona se qu ti na nas, pa se tru di mo da sve to le po is pra vi mo. Ka da ne {to do bro ura di mo, ona je sre} na, pa nas i na gra di, a on da se svi ra du je mo. \or |e ^a vor, III-7 Osnovna {kola „Sve to zar Mar ko vi} To za” No vi Sad

La zar [a vi ja, II-4, O[ „\u ra Jak {i}”, Ka}

Moj ta ta

Moj ta ta se zo ve Mi len ko. On ima tri de set se dam go di na. Li ce mu je buc ma sto. Ko sa mu je cr ne bo je. O~i su mu pla ve i okru gle. Usne su mu ru me ne. On je vi sok i sna `an. Vr lo je {a qi ve pri ro de. Stal no je na po slu, pa ne mam pu no vre me na da se igram s wim. Ne de qa je moj omi qe ni dan jer se mo `e mo za ba vqa ti. Igra mo se fud ba la, ko {ar ke, bi li ja ra. On me je na u ~io da vo zim bi cikl i mno go to ga. Moj ta ta je naj bo qi ta ta na sve tu i ja ga mno go vo lim. Mi li ca Ra do {e vi}, IV 5, O[ „Jo van Po po vi}”, Ba no {tor

Alek sa Bar jak ta re vi}, III-7 O[ „Svetozar Mar ko vi} To za” No vi Sad

STUDENTSKI DNEVNIK

ponedeqak 22. april 2013.

U „NO]I BIOLOGIJE” NA PMF-u U@IVALI MNOGOBROJNI POSETIOCI

^la no vi ti mo va s FTN-a ko ji su osvo ji li dru go i tre }e me sto

NA „FTN ^ELENYU” POBEDILA EKIPA BEOGRADSKOG „METROPOLITANA”

Dvostruka radost doma}ina Tra di ci o nal no tak mi ~e we u re {a va wu po slov nih stu di ja slu ~a ja, “FTN ~e leny” odr à no je pro {log vi ken da na Fa kul te tu teh ni~ kih na u ka u or ga ni za c i ji Udru ` e w a stu d e n a t a in du strij skog in è wer stva i me naymen ta ESTI EM. Tak mi ~e we je na me we no svim stu den ti ma eko nom skih, me nayer skih i or ga ni za ci o nih na u ka u Re pu bli ci Sr bi ji. U osno vi, ono pred sta vqa iza zov za mla de qu de ko ji è le da svo je zna we pri me ne u prak si i tak mi ~e se sa stu den ti ma osta lih fa kul te ta u Sr bi ji. Tak mi ~e we je bi lo kon ci pi ra no ta ko da su ti mo vi od ~e tvo ro ili pe to ro stu de na ta do bi ja li stu di ju slu ~a ja u ko joj su do neo p hod nih de ta qa opi sa ni pro ble mi i za da ci ko ji tre ba da se re {e. Ove go di ne pr vo me sto je osvo jio tim sa “Me tro po li ta na” iz Be o gra da, dok su dru go i tre }e me sto pri pa li eki pa ma s FTN-a. Po red wih u~e stvo va li su jo{ je dan tim s FTN-a i je dan sa FAM-a. - Za stu di ju slu ~a ja ima li smo fon da ci ju “Mo bi med”, a na{ za da tak je bio da pre po zna mo we ne pro ble me, i na |e mo na ~i ne da po boq {a mo wi ho vu pro mo ci ju, kva li tet i po slo va we. U mom ti mu ko ji je osvo jio tre }e me sto bi lo je nas ~e tvo ro, Ni na Ri sti}, Je -

le na Fi li pov ,Sla |a na Muj ki} i ja. Mo je ko le gi ni ce su na dru goj, a ja na tre }oj go di ni In è wer skog me naymen ta. Pri ja vi li smo se na tak mi ~e we jer smo ima li pri li ku da zna wa ste ~e na na fa kul te tu pri me ni mo u prak si. Ovo tak mi ~e we je bi la i ne ka vr sta nad me ta wa nas sa FTN-a ka ko bi smo vi de li ko }e u~e stvo va ti na Me nayeri ja di ove go di ne. Po za vr {et ku svi smo do bi li di plo m e i za h val n i c e - ka ` e Ivan Ni ko li}. We go va ko le gi ni ca s fa kul te ta, ~la ni ca dru go pla si ra nog ti ma Mi li ca Traj ko vi} ka è da je ova stu di ja slu ~a ja bi la ne sva ki da {wa jer su pr vi put ima li pri li ku da ra de u obla sti ko ja po ve zu je zdrav stvo i in for ma ci o ne teh no lo gi je. - U na {em ti mu bi le smo Bi qa na Ba bi} i ja s ~e tvr te go di ne i Zo ri ca Jo vi {i} i Go ra na Zo lo ti} sa tre }e go di ne In du strij skog me nayme ta. Bi qa na i ja smo za jed no u~e stvo va le na vi {e tak mi ~e wa, a i po be |i va le na mno gi ma. Ovo nam je omi qe no i na we mu se tak m i ~ i m o ve} go d i n a m a, a pro { le i pret p ro { le smo osvo ji le pr vo me sto. Sa da smo u~e stvo va le s mla |im ko le gi ni ca ma i dra go nam je {to su one bi le u pri li ci da na u ~e ne {to no vo - ka è Mi li ca. A. Varga

De part man za bi o lo gi ju i eko lo gi ju Pri rod no-ma te ma ti~ kog fa kul te ta Uni ver zi te ta u No vom Sa du or ga ni zo vao je ma ni fe sta ci ju „No} bi o lo gi je“, tre }u po re du, ko ja je u pe tak oku pi la na jed nom me stu ra di o ni ~a re ko ji su bi o lo gi ju pred sta vi li na za ni mqiv i kre a ti van na ~in. S qu bi te qi ma pri ro de dru ì li su se stu den ti, sa rad ni ci, asi sten ti i pro fe so ri bi o lo gi je i eko lo gi je kroz vi {e od 70 in ter ak tiv nih ra di o ni ca. Mno go broj ni po se ti o ci su mo gli da u~e stvu ju u „is ko pa va wu“ di no sa u ru sa, da izo lu ju DNK, pro u ~e svo je oti ske, „dru è“ se s Li ne om i Pan ~i }em. Po se ti o ci ma je omo gu }e no da skla pa ju ki~ me ni stub ko wa, ali i da „upo zna ju” ko sti do ma }ih ì vo ti wa. Tu je bi la i ra di o ni ca is ko pa va wa di no sa u ru sa gde su de ca raz bi ja la gli ne ne plo ~i ce ot kri va ju }i u wi ma mi ni ja tur ne ma ke te ovih pra i sto rij skih ì vo ti wa. „@en ski ku tak“ ko or di ni sa la je na u~ na sa rad ni ca De part ma na Kri sti na Po gr mi}- Maj ki}, ko ja je de voj ka ma ob ja {wa va la ka ko pu tem pqu va~ ke mo gu sa zna ti ko ji su plod ni od no sno ne plod ni da ni. Na su sed nom sto lu odr à va la se ra di o ni ca „Sur fuj kroz }e li ju“ gde su stu dent ki we na za ni mqiv na ~in ma li {a ni ma ob ja {wa va le ko je vr ste }e li ja po sto je. - Ciq je da de ci kroz igru po ja sni mo po jam }e li je. Ima mo ~e ti ri ku ti je iz ko jih iz vla ~e pa pi ri} s na zi vom }e li je i na

Fo to: S. [u {we vi}

Klinci i klinceze iskopavali dinosauruse

Vi {e od 70 in ter ak tiv nih ra di o ni ca za zbli `a va we s pri ro dom

pa nou tre ba da po go de ko joj pri pa da ko ja or ga ne la- pre do ~i la je stu dent ki wa Na ta {a Bo ì}. U okvi ru ma ni fe sta ci je po pr vi put je odr àn ma sken bal za u~e ni ke osnov nih {ko la, a te ma je, na rav no, bi la pri ro da. Raz ne ì vo ti we, biq ke, pa ~ak i sam la nac is hra ne, is pu ni li

Skelet kowa avarskog ratnika sa Sajlova Ra di o ni ca „Saj lent“, ko ju su po dr à li Mu zej Voj vo di ne i Za vod za za {ti tu spo me ni ka kul tu re No vog Sa da, iza zva la je po seb no ve li ko in te re so va we s ob zi rom na to da su u okvi ru we po pr vi put jav no bi li iz lo è ni ma te ri ja li s ar he o lo {kog na la zi {ta na Saj lo vu. - Pri ka zan je ske let ko wa sa hra we nog za jed no s avar skim ratni kom u VI II ili IX ve ku- ob ja sni la je is tra ì va ~i ca Je le na Lu ji}.

su am fi te a tar de part ma na, a O[ „Du {an Ra do vi}“ osvo ji la je pr vo me sto i do bi la mi kro skop za na gra du. Di rek tor ka De part ma na za bi o lo gi ju i eko lo gi ju Ru `i ca Igi} is ta kla je da su od ove go di ne od lu ~i li da ani mi ra ju i naj mla |e, te ta ko u~i ne da „No} bi o lo gi je“ po sta ne do stup na za sve „od se dam do 77 go dina“. - Pr vi put kad smo pri re di li ovaj do ga |aj bi li smo iz ne na |e ni bro jem po se ti la ca, ko jih je bi lo oko 3.000. Ra di o ni ce osmi {qa va ju mla di qu di i lo gi~ no je da zna ju ka ko da do pru do mla dih, {to i je ste po en ta ove pri ~e: da se od naj ra ni jeg do ba okre ne mo ka pri ro di i da je raz u me mo- ka za la je pro fe sor ka Igi}, ~i ja je ko le gi ni ca Oli ve ra Bje li}- ^a bri lo bi la

i glav na or ga ni za tor ka ma ni fe sta ci je. Sred wo {kol ci su mo gli da se oku {a ju u ra znim kvi zo vi ma zna wa, a odr à ne su i pro jek ci je fil mo va „\u ra me dved“, auto ra Jo va na Me me do vi }a i „Re ka ì vo ta“ Oli ve ra Foj ka ra. U mo der noj mul ti me di jal noj ra ~u nar skoj u~i o ni ci na stav ni ci bi o lo gi je i u~e ni ci ima li su pri li ku da se upo zna ju s no vim i in te re sant nim na ~i nom u~e wa i pre da va wa gra di va iz bi o lo gi je i eko lo gi je. Na in fo pul tu ma tu ran ti sred wih {ko la ko ji è le da stu di ra ju bi o lo gi ju mo gli su do bi ju in for ma ci je o pri jem nom is pi tu, stu di ja ma kao i pro ve re svo je zna we na te stu si mu la ci je pri jem nog is pi ta. Andrea Jerini}

PRIJAVQIVAWE ZA VOLONTERSKE PRAKSE AIESEC-a

ZAVR[ENA VT[ STUDENTSKA LIGA U MALOM FUDBALU

[est nedeqa u inostranstvu

Prvo mesto za „Savu i prijateqe”

U to ku je pri ja vqi va we za in ter na ci o nal ni pro gram vo lon ter ske prak se stu dent ske or g a n i z a c i je AIESEC, ko ji omo gu }a va svim stu den ti ma i ma t u r an t i m a da pro v e d u {est ne de qa s aka dem ci ma iz ce log sve ta. Sva kom vo lon te ru na ne kom od dru {tve no od go vor nih pro je ka ta AIESEC-a ili u ne vla di nim or ga ni za ci ja ma pru `a se mo gu} nost da po zi tiv no uti ~e na dru {tvo i to na in ter na ci o nal nom ni vou. Sva k e go d i n e vi { e od 16.000 mla d ih qu d i {i r om sve ta is ko ri sti {an su da ode na ovu raz me nu. Tur ska, Gr~ ka,

Ita li ja, ê {ka, Poq ska, In di ja, Ki na, Egi pat, Ne ma~ ka, sa mo su ne ke od ze ma qa u ko ji ma po sto ji ova or ga ni za ci ja. Stu den ti ima ju pri li ku da oda be ru ze mqu u ko ju è le da odu, kao i da iza be ru oblast u ko joj è le da vo lon ti ra ju. Po sto ji mo gu} nost an ga ò va wa na pro jek tu ko ji se ba vi to le ran ci jom, eko lo gi jom i ì vot nom sre di nom. Sva kom vo lon te ru pru à se pri li ka da or ga ni zu ju sport ske ak tiv no sti ili ~a so ve kon ver za ci je en gle skog je zi ka. Za pro gram raz me ne mo è se pri ja vi ti pre ko saj ta www.ns.aiesec.org.rs. Vi {e in -

for ma ci ja o AIESEC-u u No vom Sa du na la zi se na stra ni ci: www.fa ce bo ok.com/AIESEC No vi Sad, a o po nu da ma prak si i is ku stvi ma prak ti ka na ta mo `e se pro ~i ta ti na adre si: www.fa ce bo o k.com/gro u ps/Gru p aZaInf ormacij eORazmenamaIPraksama/. AIESEC je naj v e } a svet s ka or g a n i z a c i ja stu d e n a t a, ko ja po s to ji u 115 ze m a q a sve t a i ima pre k o 86.000 ~la n o v a. U sa rad wi s mno go broj nim uni ver zi te ti ma i kom pa ni ja ma ve} du gi niz go di na omo gu }a va mla dim qu di ma prak ti~ no usa vr {a va we i raz vi ja we li der skih spo sob no sti. A. Va.

„VT[ stu dent ska li ga u ma lom fud ba lu” uspe {no je za vr {e na pret hod ne sed mi ce ka da su i do de qe ne na gra de naj bo qim eki pa ma i po je din ci ma. Li ga je tra ja la ~e ti ri me se ca, od i gra no je 11 ko la i ukup no 140 utak mi ca, a u fi na lu se tak mi ~i lo osam eki pa. Pr vo me sto je osvo ji la eki pa „Sa va i pri ja te qi„, dru go je pri pa lo ti mu „Oru `a na pqa~ ka„, dok je tre }e pla si ra na eki pa „Su teh„. Ti tu lu naj bo qeg strel ca, s po stig nu tih 30 go lo va, po neo je Mi lo{ Stoj ko vi}, a za naj bo qeg gol ma na pro gla {en je Mar ko Hri sti}. Ovaj pro je kat re a li zo va la je Aso ci ja ci ja stu de -

na ta stru kov nih stu di ja Voj vo di ne (ASVOJ), a po re ~i ma ko or di na tor ke ovog stu dent skog pro jek ta za od no se s jav no {}u Jo va ne To mi}, po pr vi put su se u li gu ukqu ~i le eki pe sa svih fa kul te ta. - Pro je kat Stu dent ske li ge u ma lom fud ba lu pre u zeo je ASVOJ i od lu ~io da ga or ga ni zu je po uzo ru na ame ri~ ke ko leye - ka za la je To mi}. - Pre su je igra li sa mo stu den ti VT[-a, ali sa da je li ga pro {i re na na ~i tav no vo sad ski Uni ver zi tet, pa se mo gla pri ja vi ti bi lo ko ja vi so ko {kol ska usta no va. Po red tak mi ~ar skog du ha, ciq je pro mo ci ja tim skog ra da, dru `e wa,

ali i me |u sob nog upo zna va wa stu de na ta. Li ga je osno va na po ~et kom {kol ske 2009/2010. go di ne po vo dom 50. go di {wi ce Vi so ke teh ni~ ke {ko le u No vom Sa du. Osnov ni ci qe vi bi li su dru `e we, re kre a ci ja i bo qa ko mu ni k a c i je stu d e n a t a sa svih sme ro va VT[-a. Po za vr {et ku li ge iza bra ni su naj bo qi igra ~i ko ji su pred sta vqa li {ko lu na ra znim tak mi ~e wi ma u ma lom fud ba lu, po put „Dnev ni ko vog tur ni ra”. Ovog pu ta Li ga je bi la otvo re nog ti pa i u~e stvo va le su eki pe s ra znih fa kul te ta No vo sad skog uni ver zi te ta. A. J.

VA@NI TELEFONI Univerzitet u Novom Sadu Trg Do si te ja Ob ra do vi }a 5, te le fon rek to ra ta: 021/6350-622, 485-2020, faks: 021/450-418, e-mail: rek to rat @uns.ns.ac.yu, in ter net-adre sa www.ns.ac.yu.

Fakultet tehni~kih nauka Trg Do si te ja Ob ra do vi }a 6, Dekanat: 021/485-2055, stu dent ska slu `ba:{ef studentske slu`be 485-2222. re fe rent za ra ~u nar stvo i automatiku: 021/485-2229. re fe rent za ma {in stvo: 021/485-2226. re fe rent za energetiku, elektroniku i telekomunikacije 021/ 4852231 re fe rent za in du strij sko inèwerstvo i menayment; mehatronika 021/485-2224, referent za gra fi~ ko inèwerstvo i dizajn; inèwerstvo za {ti te ì vot ne sre di ne 021/485-2225. re fe rent za ar hi tek tu ru: 021/485-2223. re fe rent za gra |e vi nar stvo 021/485 2228, re fe rent za sa o bra }aj 021/485-2227 referent za postdilomske studije 021/ 485-2230. Broj ì ro-ra ~u na za stu dent ske upla te 840-1710666 -12.

Poqoprivredni fakultet Trg Do si te ja Ob ra do vi }a 8, te le fon: 021/485-3500, stu dent ska slu `ba: 021/485-3379. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te 840 - 1736666 - 97.

Filozofski fakultet Dr Zorana \in|i}a 24, te le fon: 021/450 628, stu dent ska slu `ba: 021/484-3273. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te: 840 - 1712666 - 26.

Medicinski fakultet Haj duk Veqkova 3, te le fon 021/420 - 677, stu dent ska slu `ba: 021/6624-377. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te: 840 - 1633666 - 55.

Akademija umetnosti \u re Jak {i }a 7, cen tra la: 021/422 - 177. Broj `i rora ~u na za stu dent ske upla te: 840 - 1451666 - 42.

Tehnolo{ki fakultet Bu le var ca ra La za ra 1, te le fo ni: 021/485-3600, stu dent ska slu `ba: 021/485-3613, 485-3611 Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te: 840 - 1647666 - 56.

Prirodno-matemati~ki fakultet Trg Do si te ja Ob ra do vi }a 3, te le fon: 021/485-2700. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te: 840 - 1711666 - 19.

Pravni fakultet Trg Do si te ja Ob ra do vi }a 1, te le fon: 021/6350 377, stu dent ska slu `ba: 021/4853-109, 4853-110, 4853-111 i 4853-112. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te: 840 - 1627666 - 13.

Fakultet sporta i fizi~kog vaspitawa Lov }en ska 16, te le fon 021/450 - 188, stu dent ska slu `ba: 021/450 - 188 lo kal 122. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te 840 - 1718660 - 86.

Pedago{ki fakultet, Sombor Pod go ri~ ka 4, cen tra la: 025/22 - 030, stu dent ska slu `ba: 025/28 - 986. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te 840 - 1136666 - 68.

Gra|evinski fakultet, Subotica Ko za ra~ ka 2a, cen tra la: 024/554 - 300. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te 840 - 1233666 - 68.

Ekonomski fakultet, Subotica Segedinski put 9-11, 024/628-000 (centrala). Broj `iro-ra~una: 840-1045666-13; Odeqewe u Novom

Sadu: 021/485-2900 (centrala)., studentska slu`ba: 021/485-2921

TF „Mihajlo Pupin”, Zrewanin \u re \a ko vi }a bb, in ter net adre sa www.tf.zr.ac.yz, te le fon: 023/550 - 525, stu dent ska slu `ba: 023/550 - 530, 023/550 - 531 i 023/550 - 532. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te 840 - 1271666 - 43.

Zavod za za{titu zdravqa studenata Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/454-888

Studentski centar „Novi Sad” Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/450-300

Studentski domovi “A”: 021/469-020, “B”: 021/6369-928, “23. ok to bar”: 021/654-1188, “Fe je{ Kla ra”: 021/469-367, “Slo bo dan Ba ji}”: 021/458-158, “Veqko Vla ho vi}”: 021/459-971.

Studentske menze Bu le var Mi haj la Pu pi na: 021/457-460, Uli ca Si me Mi lo {e vi }a (kan ti na): 021/6350-547.

09.05 09.30 10.00 10.10 11.00 11.05 11.45 11.55 12.00 12.10 13.05 13.30 14.00 14.05 15.00 15.05 16.00 16.25 16.50 17.00 17.20 17.50 18.55 19.00 19.30 20.10 21.05 22.00 22.35 23.05 23.55

tv program

ponedeqak 22. april 2013.

Монсуно Винкс 5 Вести Палета Вести Професионалци Државни посао Име мог сокака Вести Бразде Чари риболова Заставе новосадских удружења Вести Преживели Вести за особе са оштећеним слухом Преваранти Све(т) око нас Политбиро Временска прогноза ТВ Дневник Један на један Разгледнице Државни посао Добар посао ТВ Дневник Преваранти Излазак из.... Војвођански дневник Један на један Линија раздвајања Професионалци

08.00 Знање 08.20 Хроника Фестивала проф. позоришта Војводине 08.35 Верски недељник 09.30 Путеви наде 10.00 Бразда (мађ) 10.30 Мађарска народна музика 11.00 Урбана џунгла (мађ) 11.30 Иштван Пал „Сланина“ и Банда (мађ) 12.00 Осећајте се као код куће (мађ) 12.30 Вести (мађ) 12.40 Под истим кровом 13.10 Повратак на село 13.40 Дотики (слов) 15.10 Добро вече, Војводино (мађ) 16.10 Културни магазин (Јеленлет) (мађ) 16.40 ТВ Магазин (рум) 17.45 ТВ Дневник (хрв) 18.00 ТВ Дневник (слов) 18.15 ТВ Дневник (рус) 18.30 ТВ Дневник (рум) 18.45 ТВ Дневник (ром) 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.30 Емисија на мађарском 20.00 Наши дани (мађ) 21.00 Верска емисија (мађ) 21.30 Венди и Луси, филм 22.50 Под истим кровом 23.10 Палета

06.00 07.30 09.00 09.00 10.00 11.00 13.10 15.30 16.00 17.00 18.00 18.25 20.00 20.30 22.00 00.30

06.30 09.00 09.10 09.35 10.05 11.00 11.10 12.05 13.00 13.10 14.05 15.00 15.10 15.35 16.00 16.15 16.30 17.00 17.30 18.45 18.51

Венди и Луси Венди Керол вози ка Кечикану на Аљасци, у нади да ће добити уносни летњи посао у фабрици за конзервирање рибе и започети нови посао са својим псом Луси. Њена кола се, међутим, кваре негде у Орегону, тако да се њена ионако слаба финансијска конструкција руши као кула од карата, а она се суочава са низом ужасних финансијских одлука.

Улоге: Мишел Вилијамс, Луси, Дeјвид Копел Режија: Кели Рајхард (РТВ 2, 21.30)

Док. програм ВОА Свет животиња Цртани филм Вести Излог страсти Војвођанско поподне Војвођанске вести Док. програм Свет животиња Излог страсти Меридијанима Војвођанске вести Без цензуре Војвођанске вести ВОА

Новосадско јутро Вести Храна и вино Цртани филм Клиника Вести Ево нас код вас Серија Вести Пут за Евонли Ленија Вести Строго поверљиво Храна и вино Објектив (слов) Објектив (мађ) Закон улице Документарни програм Новосадско поподне Реч за данас Како се каже

Храна и вино (Новосадска ТВ, 15.35) 19.00 19.30 20.30 21.00 21.25 22.00 22.30 23.30 00.10

Објектив Пут за Евонли Истрага Спринт Строго поверљиво Објектив Клиника Закон улице Серија

09.30 Одбојка Серија А1 плеј оф 1/2 Финале: Лубе Масерата - Пјаћенца 11.15 Мото ГП УСА 13.20 НБА недељно 14.00 АТП Мастерс Монте Карло финале 15.45 На данашњи дан 16.00 НБА плеј оф 18.30 НБА уживо 18.45 Ф1 Бахраин – Трка 21.00 Премијер лига: Манчестер јунајтед – Астон Вила 23.00 Преглед Премијер лиге 00.00 Преглед шпанске лиге

14.35 15.05 15.55 16.46 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 20.55 23.40 23.50 00.40 01.35 02.03

Јутарњи дневник Позориште у кући Гастрономад Лов и риболов Еко караван Триста тринаеста Дневник Спорт плус Стоп спорт До усијања Драмски писци ТВ Београд Миленко Вучетић Задња кућа, Србија Ово је Србија Бољи живот Гастрономад Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око Слагалица Дневник Бољи живот Варљиво сунце 2, филм Дневник До усијања Горе-доле Позориште у кући Сећање на недужне, пренос

06.00 06.15 06.40 08.10 09.00 09.45 11.00

Ексклузив Експлозив Кад лишће пада Дођи на вечеру Тачно 9 Одбачена Хотел из снова: Цијанг Мај

08.00 09.05 09.30 10.00 10.30 11.05 12.00 12.15 12.30 12.45 13.35

Отворена врата Породица Анђелић – Јаковљевић поново, након 20 година, отвара врата свога дома. Катарина, Свестислав, Милица, Ана, Драгослав, Војкан и Угриновић засмејаваће нас новим и сасвим другачијим породичним заврзламама. Драгослав и Војкан су све припремили за прославу јубиларног рођендана госпође Ангелине. Цела прослава је осмишљена да би Драгослав коначано намамио Катарину да се врати у стан који је реновирао према њеном укусу. Улоге: Весна Тривалић, Милан Гутовић, Богдан Диклић, Никола Ђуричко, Бојана Маљевић, Зоран Цвијановић, Аница Добра, Софија Јовић... (Прва, 21.15) 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.25 21.15 22.10 23.50 00.00 01.00

Тачно 1 ВИП Како време пролази Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Породичне тајне Како време пролази Отворена врата Филм: Прогоњен Ноћни журнал Породичне тајне Филм: Хотел из снова: Сејшели

02.45 03.05 03.50 04.15

Слагалица Бандолеро Пчелица Маја Дени и Деди Верујте, али не претерујте Ново гробље у Београду Очима физике Вреле гуме Књига утисака Клиника вет Контекст 16. међ. трибина композитора Емисија из екологије Трезор Верујте, али не претерујте Очима физике Сат Све боје живота Изван сумње Верски мозаик Србије Одбојка (ж): плеј оф, Црвена звезда -, финале 3, пренос Ад либитуме Шта су све технологије урадиле за нас На прву лопту Изван сумње Наука 2013. Општеобразовни програм Закључано Музички програм Трезор Одбојка-Плеј оф,Црвена звезда-, финале 3 (р) На прву лопту Сат Закључано Све боје живота

06.30 07.00 11.00 12.00 13.00 13.20 15.00 15.50 16.00 17.30 18.30 19.05 20.00 20.45 21.15 23.30 03.00 04.00

Нежељене Добро јутро Фарма - уживо Тренутак истине Први национални дневник Фарма- уживо Тачно у подне Национални дневник Фарма - уживо Север Југ Национални дневник Мала невеста Фарма- преглед дана Бинго Гранд народ пита Фарма- уживо Пабло Ескобар Филм: Пустињски стрелац

06.41 07.16 07.40 08.04 08.11 08.54 09.20 09.37 10.15 10.25 11.25 11.55 12.30 13.00 14.00 14.43 15.00 15.45 16.15 17.10 17.55 19.30 20.00 20.30 21.00 21.50 22.20 22.50 23.20 00.15 01.15

Доме, слатки доме Казипрст Вести Велики брат ВИП (уживо) Ларин избор Велики брат ВИП (уживо) Вести Спортски преглед Велики брат ВИП (уживо) Титова кухиња Вести Ларин избор Између две ватре Велики брат ВИП (уживо) Велики брат ВИП (преглед дана / избацивање) 23.30 Велики брат ВИП (уживо) 00.00 Вести 00.35 Велики брат ВИП (уживо) 08.25 09.30 10.00 10.35 12.00 13.15 16.00 16.40 17.00 18.00 18.30 19.05 20.05 21.05 21.30

Покемони (Хепи, 10.40) 09.00 10.00 11.45 12.00 14.00 15.00

ВИП рум Филм: Царство животиња Сити вести Филм: Не боли ме Породични обрачун Собарица са Менхетна

Хавијер Бардем

Пре него што падне ноћ Филм нуди поглед на кубанско друштво после револуције, 1959. године. Аренас, рођен као незаконито дете, своје осећање одбачености покушава да изрази кроз писање. Када његова мајка препозна у њему таленат сели се у оближњи град. Улоге: Хавијер Бардем, Џони Деп, Дијего Луна, Шон Пен, Мајкл Винкот Режија: Џулијан Шнабел (Пинк 2, 00.00) 15.45 16.30 17.25 18.00 19.00 20.00 22.00 00.00

Маријана и Скарлет Маринци Наследници ТГром у рају Ескобар- господар зла Филм: Светац Филм: Тупан Филм: Пре него што падне ноћ

05.00 08.00 09.15 09.30 09.40 10.00 10.40 11.25 12.10 12.50 13.40 13.55 14.00 14.35 14.50 16.30 17.55 18.30 18.50 20.30 22.10 23.20 00.55 02.45

Добро јутро, Србијо Сузе Босфора Телешоп Вилењаци у боји Метеор и моћни камиони Земља коња Покемони Монсуно Моћна чигра Моћни ренџери Телешоп Вести Гламур Телешоп Филм Сузе Босфора Телемастер Насловна страна, квиз Филм Ћирилица Револуција Филм Филм Филм

Моћни ренџери (Хепи, 12.50)

Валери Вајлдмен

Пустињски стрелац У овом модерном шпагети вестерну прича се дешава у малом месту на Дивљем западу. Два странца долазе у мало место, један постаје херој, други шериф. Само један од њих је добар момак... Мистериозни странац спасава жену лаког морала од лоших момака и притом убија човека за којим је расписана потерница... Улоге: Мајкл Дудикоф, Ендрју Стивенс, Ренди Тревис, Валери Вајлдмен Режија: Фред Олен Реј (Пинк, 04.00)

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00)

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук и папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 12.00 Без цензуре, 14.00 Живети свој живот, 16.00 Освета, 17.00 Ретроспектива недеље, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Спортски програм, 21.00 Фешн стори, 22.00 Објектив, 22.30 Кућа 7 жена, 00.00 Објектив, 00.30 Без цензуре

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље, 13.00 Фокус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здравље и Ви, 17.00 Фокус, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.40 ФАМ, 21.10 Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фокус, 01.10 Ски Јахорина, 01.40 Веб џанк

07.00 Дечија серија, 08.00 555 личности, 09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Извори здравља, 19.00 Путопис, 20.30 Само вас гледамо, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм

07.00 Аморе Латино, 08.00 Кућица у цвећу, 08.30 Биографије, 09.00 Кухињица, 09.30 ИТ Нетворк, 10.00 Играмо се, 11.00 Фарма, 12.00 Перископ, 13.00 Прес пресек, 14.00 Лек из природе, 14.55 Инфо, 15.30 ФАМ, 16.00 Аморе Латино, 16.55 Инфо, 17.30 Бибер, 18.00 Изблиза, 18.30 Кухињица, 18.55 Инфо, 19.30 Бибер, 20.00 Енергетска ефикасност, 20.15 Отворени екран - ретроспектива, 21.15 Здраво је лепо, 22.00 Бибер, 22.30 Инфо, 23.00 Филм, 00.30 Бибер

12.00 Срем на длану: С. Митровица, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Путвина, 17.00 Новости 1, 17.15 ТВ хроника: Срем на длану: Шид, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Спорт СТВ-а, 21.15 Документарни програм, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

08.00 Храна и вино, 09.00 Филм, 10.30 Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште, 13.00 Продукција мреже, 14.00 Агросфера, 15.05 Филм, 17.00 До краја света, 18.00 Иза сцене, 18.30 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Одговор, 21.05 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

ponedeqak 22. april 2013.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

ДО БРИ ЦА ЋО СИЋ ИЗ ЗА ГРЕ БАЧ КОГ УГЛА

Пи ше: Дар ко Ху де лист 07.40 Луди за кућом - Америка 08.35 Шминкање са Клио 09.30 Богата млада, сиромашна млада 10.25 Медијум са Лонг Ајланда 11.20 Највећи губитник 12.15 Верујете ли у чуда? 13.10 Четири куће - Америка 14.05 Изазов у креативности 15.00 Мали људи, велики свет 15.25 Краљ посластичара као кувар 16.20 Луди за кућом - Америка 17.15 Шминкање са Клио 18.10 Богата млада, сиромашна млада 19.05 Стручњак за торте 20.00 Повратак Хани Бу Бу 20.55 Гојазни 21.50 Ургентни центар 22.45 Све о сексу 23.40 Ургентни центар 00.40 Повратак Хани Бу Бу 01.40 Гојазни

08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00

Тајни рат Ко си заправо ти? Прича о науци Повратак коренима: Лекције из Каменог доба Импресионисти Најгори послови у историји Тајм тим година Ко си заправо ти? Хероји, култ и кухиња Мистерије олупина на дну океана Најгори послови у историји Изгубљени древни градови Потрага за Александровим изгубљеним светом Грађевинска чудеса: Заборављени кинески град Хрватски владари Тајни рат Тајм тим година Мистерије олупина на дну океана

08.00 Мунзи 09.30 Кунг фу стори оф таији панда 11.00 Лепша страна беса 13.15 Како је Хари постао дрво 16.00 Живот и смрт Питера Селерса 18.00 Школа за заводнице 20.00 Остављена 22.00 Звезде љубави 00.00 Еротски филм 01.00 Еротски филм

Шко ла за за вод ни це При ча о љу ба ви, за во ђе њу и осва ја њу, за чи ње на пре по зна тљи вим ен гле ским ху мо ром. У жи во те че ти ри не за до вољ не же не рас тр за не из ме ђу по сла, на уз вра ће не љу ба ви и кон стант не бор бе са му шком оп се си јом пре ма ску пим и лук су зним ко ли ма, сти же Сил ви ја... Уло ге: Ке ли Брук, Еми ли Вуф, Дер ви ла Кир ван, Мар ги Кларк, Тим Хе ли Ре жи ја: Сју Хил (Си не ма ни ја, 18.00)

07.00 Добро јутро, Хрватска 10.28 Живот уз реку, живот уз воду, док. серија 11.10 Преуреди па продај! 6, док. серија 12.00 Дневник 1 12.39 Пркосна љубав 13.24 Др Оз 3, ток-шоу 14.33 Треће доба 15.03 Глас домовине 15.57 Краљ винограда 16.45 Хрватска уживо 17.48 Како видим свог комшију, док. серија 18.23 Пуна кућа Рафтера 19.10 Тема дана 19.30 Дневник 20.35 Потрошачки код 21.10 Нулта тачка 22.20 Дневник 3 22.43 Спорт 22.52 На рубу науке 23.47 Без одушевљења, молим! 00.19 Јагоде у грлу, филм

08.15 08.45 09.10 10.00 10.50 11.20 11.45 11.55 12.50 13.45 14.45 15.40 16.10 17.05 17.35 18.05 18.35 19.05 20.00 20.55 21.55 22.55 23.50 00.45 01.40

Хоуп и Фејт Како сам упознао вашу мајку Приватна пракса Џордан Сречни завршеци Лудница у Кливленду Брза италијанска кухиња Пројекат „Модна писта„ Мајке плесача Водич за стил Тима Гана Све што нисте знали о љубави Судије за стил Али Мекбил Хоуп и Фејт Како сам упознао вашу мајку Сречни завршеци Лудница у Кливленду Ружна Бети Џордан Како је бити Ерика Увод у анатомију Приватна пракса Ружна Бети Водич за стил Тима Гана Све што нисте знали о љубави

08.15 Вирус атeк 08.40 Кобра 11 11.00 Крв није вода 11.55 РТЛ екстра Магазин 13.00 Лeси, филм 14.50 Кобра 11 16.55 РТЛ 5 до 5 17.10 Галилео 18.05 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.10 Крв није вода 20.00 Ружа ветрова 21.00 Библија 22.25 Светски трговински центар, филм 00.40 ЦСИ Мајами

Свет ски тр го вин ски цен тар

Аи швар ја Раи

Уда ја и пред ра су де Се стре Бак ши - Ја ја, Ла ли та, Ма ја и Ла ки - ни су бо га те, па ће њи хо вом оцу, го спо ди ну Бак ши ју, би ти те шко да их уда, али за то се у том по ду хва ту из пет них жи ла тру ди њи хо ва мај ка. Кад јед ног да на на свад бе ну све ча ност стиг не згод ни Бал рај, Ин ди јац ко ји жи ви у Лон до ну, свим де вој ка ма ће за па сти за око, а он ће већ пре пр вог пле са ви де ти са мо јед ну ме ђу њи ма, нај ста ри ју се стру Бак ши, ле пу Ја ју... Уло ге: Аи швар ја Раи, Мар тин Хен дер сон, На мра та Ши рот кар, На ди ра Ба бар, Ану пам Кер, Да ни јел Ги лис Ре жи ја: Гу рин дер Ча да (ХРТ 2, 20.45) 07.02 07.32 07.55 08.19 08.43 09.10 09.57 10.43 12.47 13.23 14.50 15.12 16.00 16.35 17.17 18.19 18.51 19.11 19.43 20.10 20.45 22.36 23.20

Ке ли Брук

Плаве крви Краљевски болесници Убиства у Мидсамеру Пандури новајлије Монк Плаве крви Краљевски болесници Убиства у Мидсамеру Пандури новајлије Монк Видовњак Добра жена Скандал Филм: Војникова љубавна прича 01.20 Пандури новајлије

08.20 09.20 10.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20 22.20 23.20

23.41 00.22 01.08 01.59 02.27

08.10 10.10 12.10 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Мала ТВ Тинтинове пустоловине Телетабиси Ватрена кугла Амика Школски сат Долина сунца Том Џонс, филм Залагаоница, док. серија Медо Бен 2: Црно злато, филм Деграси Школски сат Регионални дневник Долина сунца Лепом нашом Генерација Ипсилон Музика, музика... Мала ТВ Укус Ирске Линдија Милана, док. серија Туристичка класа Удаја и предрасуде, филм Закон и ред Увек је сунчано у Филаделфији Ловци на натприродно Закон и ред Капри Мућке Ноћни музички програм

Буђења Џет лег Напуштајући Лас Вегас Грејс више нема Остани уз мене Брице Спасени! Освета из мртвих Еротски филм Еротски филм

08.00 Протуве са трибина 10.00 Пери Мејсон: Смртоносан начин живота 11.30 Момци с Мадисона 13.30 И други пут би једва Божић... 15.00 Војничине 17.00 Орлови правде 18.30 10 000 црнаца по имену Џорџ 20.00 Упозорење: Строга цензура 21.30 Ништа заједничко 23.30 Мала црна књижица

Још је дан ми ран и са свим оби чан је се њи дан за Аме ри кан це ће по стат оства ре ње нај го ре ноћ не мо ре. На ред ник Џон Ме кла фин и но вај ли јаб Вил Џи ме но оба вља ли су свој сва ко днев ни по сао за шти те гра ђа на Њу јор ка, ка да је ми ран дан пре ки нуо стра шан звук екс пло зи је и хи тан по зив упо моћ с ко ји ма је за по че л о но во по гла вље у исто ри ји Аме ри ке. Би ло је то 11.сеп тем бра 2001. го ди не... Уло ге: Ни ко лас Кејџ, Мајкл Пе на, Ме ги Ги лен хол, Ма ри ја Бе ло, Сти вен Дорф Ре жи ја: Оли вер Стон (РТЛ, 22.25)

Ме ги Ги лен хол

08.10 09.05 09.55 10.50 11.15 11.40 12.35 13.30 14.25 15.20 16.15 17.10 18.05 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 00.55

Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како то раде? Како се прави? Мегаградитељи Аута по мери Трговци аутомобилима Амерички чопери Разоткривање митова Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како се прави? Заборављени пртљаг на аукцији Амишка мафија Људи из Јукона Незаконите дестилерије Рос Кемп Преживљавање удвоје

08.30 08.45 09.45 11.00 14.00 15.30 18.30 19.15 19.30 20.00 23.00 23.45 00.30

Мотоспортови Бициклизам Билијар Билијар Бициклизам Билијар Фудбал Сви спортови Билијар Билијар Билијар Фудбал Билијар

U NATO samo ako narod izglasa

Po ~et kom pro sin ca 2010. ]o si} me do ~e kao u ku, ni je za ova kvo vre me zve ri wa ka svjet skog, u tu rob nom ras po lo è wu. ko mu on i ne mo è vo di ti ne ku pra vu po li ti ku, On da mi ot kri {to ga za pra vo mu ~i. Do we ga jer je na we mu sa mo da slu {a osta le, pu no mo} ni su do {le gla si ne da vrh Sr bi je, na ~e lu s pred je od se be. Li~ no mu za me ram va zal ski od nos Sr sjed ni kom Bo ri som Ta di }em, na mje ra va Sr bi ju bi je pre ma Ame ri ci, a naj vi {e tvr du po li ti ku uve sti u NA TO, a bez pret hod no ras pi sa nog re pre ma Ko so vu, ko ja je po gre {na. Ta kvu dog mat sku, fe ren du ma. ]o si} je jed nom ve} bio is tu pio s kon zer va tiv nu po li ti ku su vo di li i svi pre |a ini ci ja ti vom pro tiv ula ska Sr bi je u NA TO, no {wi srp ski po li ti ~a ri ko mu ni sti, ukqu ~u ju }i i ~i ni se da to ni je osta vi lo ne ki oso bi ti do jam Mi lo {e vi }a – sa mo {to Ta di} ni je ra to vao. A u kod Ta di }a, ko ji je de fi ni tiv no od lu ~io uve sti su {ti ni ima isti ciq: Ko so vo je sve ta srp ska ze Sr bi ju u sve euro a tlant ske in te gra ci je, pa i mqa. Ja mi slim i go vo rim dru ga ~i je. Po me ni, Ko NA TO. so vo ni je sve ta srp ska ze mqa ne go su de lo vi Ko Da stvar bu de go ra, sa mo dva da na ra ni je odr so va i Me to hi je deo al ban ske ze mqe i pri pa da ju àn je u pre pu nom Cen tru „Sa va„ [e sti sa bor SPO, na ko je mu je Ta di} iz ne na |u ju }e to plo ~e sti tao Vu ku na 20. ob qet ni ci we go ve stran ke ({to se ne ko me sa stra ne la ko mo glo u~i ni ti i kao na ja va ko a li ci je iz me |u DS-a i SPO-a na bu du }im par la men tar nim iz bo ri ma, dok se sam Vuk tom pri go dom ka te go ri~ ki iz ja snio za bez u vje tan kurs Sr bi je ka ~lan stvu u NA TO i EU. – Ja Bo ri sa i we go ve de mo kra te ni u kom vi du ne mo gu po dr à ti ako su u sa ve zu s ~et ni~ kim po kre tom jed nog kob nog, ne u spe {nog po li ti ~a ra, pre ve jan ka i pre vr tqiv ca Vu ka Dra {ko vi }a i we go ve go spo |e! Bu de li ras pi san re fe ren dum za ula zak Sr bi je u NA TO, i ako na rod iz gla sa da ide u NA TO, on da ne ka ide. Ja osta jem pro tiv. Ali ako vlast na ~e lu s Bo ri som to ura di bez re fe ren du ma, ja }u jav no na pa sti tu pro na tov sku po li ti ku kao ne na rod nu, an ti qud sku, ne de mo krat sku, rat nu po li ti ku. Na pri mjed bu da }e mu Ta di} zbog tog we go va Ope ret na qu bav hr vat skog i srp skog pred sednika po te za si gur no za mje ri ti, ve li: – Ve ro jat no, ali ne ka. Me ni je va `ni je mo je uve Al ban ci ma. Op }e po zna ta je stvar da sam ja za raz re we i in te res svog na ro da ne go pri ja teq stvo s gra ni ~e we: sva ko na svo me, pa da Sr bi i Al ban ci Bo ri som. na kon to ga bu du do bri kom {i je. Ina ~e, ako Ta di} To je bi la ide al na pri li ka da is pi tam i ak tu el do i sta na mje ra va uve sti Sr bi ju u NA TO, a da ni od nos Do bri ce sa Qu bo mir Ta di }em, jed nim pret hod no ne ras pi {e re fe ren dum, ja }u mu se od we go vih naj ve }ih pri ja te qa jo{ od {e zde se mo ra ti jav no su prot sta vi ti. Ne go, je li Hr vat ska tih. u{la u NA TO? – Qu ba i ja smo od u vek bi li pro tiv NA TO-a, – U{la je. uosta lom, on je is ko vao sin tag mu NA TO-in te lek – Pa, je li vam na kon to ga sko ~io ì vot ni stan tu al ci. Qu ba se, da kle, po tom pi ta wu ne sla è dard? sa svo jim si nom. Ne dav no sam bio s wim, ali on – Znam da su na {i voj ni ci u Av ga ni sta nu. bo lu je od Par kin so no ve bo le sti, uglav nom le ì – Sram vas bi lo! ili se di, ne mo è se kre ta ti i je dva go vo ri. To – Za {to? vi {e ni je ~o vek, ve} osta tak od Qu be Ta di }a. – [to ubi ja te. Kad iza |em iz we go ve ku }e, pla ~e mi se. – Na vod no ne ubi ja ju, ne go su ta mo sa mo kao mi Za ni ma lo me {to ]o si} sma tra da su Bo ri su rov ne sna ge... vr li ne i ma ne. – Ka kve mi rov ne sna ge, oku pa to ri ste, bre! Jed – Uvek sam na we ga gle dao kao na si na svog naj nog ne sret nog, si ro ma {nog na ro da... bo qeg pri ja te qa. Bio je – [to }e te, mo ra lo se. sja jan mla di}, ali ni je bio Pa i Sr bi ja }e mo ra ti. Op }e po zna ta je stvar da sam ja na {e dru {tvo, ja i we gov – E, ne }e, to }e mo tek za raz gra ni ~e we: sva ko na svo me, vi de ti. Ver nik ni sam, otac smo ipak sta ri ja ge ne ra ci ja. We go va je ka ri ali imam ja ko osje }a we za pa da Sr bi i Al ban ci na kon to ga je ra – stra na~ ka ka ri je ra. qud sku pat wu. Ja ne mo gu bu du do bri kom {i je U svo joj je vla di for mi gle da ti TV jer je ubi ja we rao tim vr {wa ka, ~ak je na woj pre tvo re no u za ba uzeo i jed nog de ~a ka ko jem je u gim na zi ji bio raz vu. Kad god otvo ri li be o grad sku te le vi zi ju i ko ji red ni sta re {i na. O ce log tog we go vog ti ma naj bo god film na ve ~er po gle da li – gle da te sa mo ubi qe mi slim ba{ o Vu ku Je re mi }u, jer je naj in te li ja we. Kad je ta kvo svi re po ubi ja we po sta lo za ba gent ni ji i naj o bra zo va ni ji; mno go je ra di {an, a i va, on da to vi {e ni je moj svet i ci vi li za ci ja. hra bar. ]o si} je mo rao i}i u grad pa nam je osta lo jo{ Ina ~e, Bo ris ima vr lo ve li ke vr li ne. Pr vo, ja ma lo vre me na za raz go vor. Uspio mi je re }i jo{ ko je li~ no po {ten. Dru go, du {e van je ~o vek, ve li ne ko li ko za ni mqi vih stva ri. Si tu a ci ja u Sr bi ke em pa ti je za sve. On je spre man da sva kom po ji je ni kad go ra, na rod je utu ~en. Od no si Sr ba i mog ne, da u sva koj ne sre }i na |e vre me na i vo qe Hr va ta su ja ko lo {i, dok su Ta di }a i Jo si po vi da po mog ne ono me tko je une sre }en. Da kle, ~o vek }a ope ret ni. Sr bi ja se ras par ~a va, We ma~ ka je do brih na me ra. Mi u isto ri ji srp ske po li ti ke stva ra Du nav sku re gi ju. U Be o gra du se u bu du} ni kad ni smo ima li, kao ni vi Hr va ti, ni ti iko na no sti ne }e go vo ri ti srp ski, ve} svi je zi ci, s Bal ka nu, ta ko ple me ni tog, me kog i do brog ~o ve ka do mi na ci jom en gle skog, ~e ga ni je bi lo ni pod kao {to je Bo ris. Ali, on ne ma zre lost dr àv ni~ Tur ci ma.

Kwi gu Dar ka Hu de li sta „MOJ BE O GRAD SKI DNEV NIK (Su sre ti i raz go vo ri s Do bri com ]o si }em 2006–2011), u iz da wu za gre ba~ kog „Pro fi la”, mo `e te na ba vi ti u svim bo qim srp skim kwi `a ra ma.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bu le var oslobo|ewa 81. Te le faks re dak ci je 021/423-761. Elek tron ska po {ta redakcija@dnevnik.rs, In ter net: www.dnevnik.rs. Generalni di rek tor Du{an Vlaovi} (480-6802). V.d. glavnog i odgovornog urednika Miroqub Miju{kovi} (480-6813). Ure |u je re dak cij ski ko le gi jum: Nada Vujovi} (za me nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Vlada @ivkovi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Aleksandar Savanovi} (no vo sad ska hro ni ka, 528-765, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kul tu ra 480-6881), Svetlana Markovi} (voj vo |an ska hro ni ka 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Slobodan [u{wevi} (fo to 480-6884), Branko Vu~ini} (teh ni~ ka pri pre ma 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (teh ni~ ki ured ni ci 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu `ba pro da je 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Ma li ogla si 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Ru ko pi si i fo to gra fi je se ne vra }a ju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tam pa: Politika [tamparija d.o.o. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

ponedeqak 22. april 2013.

OGLASI l ^ITUQE POMEN Danas, 22. 4. 2013. godine navr{ava se godina od kada nas je napustila na{a draga supruga, majka i baka

Stanica Utje{inovi} Seja 1941 - 2012.

Tvoji najmiliji: suprug Rade, k}erka Gordana, zet Dragan, unuci Gordan i Miodrag.

73324

Posledwi pozdrav dragoj mami i babi

VO DO IN STA LA TER pru `a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van gra da. Te le fo ni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 73381

^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta odnosim {ut, kupujem stare automobile, gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, izlazim van grada. Telefoni: 021/6618-846, 064/9533943, 063/8485945. 72830 KUPUJEMO gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, bakar, mesing, aluminijum, akumulatore. ^istimo tavane, podrume. Ekstra cene. Dolazimo na adresu. Telefoni: 062/649-000, 065/9649000. 73191 KUPUJEM staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, stare automobile za otpad, karoserije, ~istim podrume, tavane, odnosim {ut. Telefoni: 6618-846, 064/95-33-943, 063/84-85-495. 73351

Er`ebet Jovanovi}

od porodica: Jovanovi}, Letica, Laslo.

Sahrana }e se odr`ati 22. 4. 2013. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

73397

Posledwi pozdrav dragoj mami i babi

Magda Mi{kovi} S tugom `ivimo, s ponosom te spomiwemo, s qubavqu ~uvamo, utehe nema, ostaju samo bol i tuga. Nikada te ne}emo zaboraviti. Tvoja kom{inica Ana sa porodicom.

Er`ebet Jovanovi}

73365

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

od: }erke Marije, zeta Milomira, unuka Gorana i Dejana sa porodicama.

Rajku \ura{kovi}u

Vidoje Mitri} s porodicom

OG1

73396

^ITUQE l POMENI Dana 20. 4. 2013. prestalo je da kuca srce na{eg voqenog

ponedeqak 22. april 2013.

Posledwi i stricu

Draga

pozdrav

deveru

Grozda Topi}

Qiqo

Bogoquba [}epanovi}a Sahrana milog nam pokojnika bi}e obavqena 23. 4. 2013. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

zauvek }e{ ostati u na{im srcima. Porodica ]ukovi}.

O`alo{}ena porodica.

Posledwi pozdrav

Sa velikom tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula moja voqena supruga u 87. godini.

Bogoqubu [}epanovi}u

Grozda Topi}

od wegovih: Petra Skokandi}a sa porodicom i Qiqane Duhovi} sa porodicom. Hvala ti na svemu i pozdravi nam na{u majku Terezu.

20. 2. 1926 - 21. 4. 2013. Sahrana je u utorak, 23. 4. 2013. godine, u 15.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni suprug Petar Topi}.

73400

Danas, 22. 4. 2013. godine navr{avaju se tri godine od kada je preminuo

na{ voqeni suprug, otac, svekar i deda. Hvala Ti {to i daqe ose}amo qubav i ponos {to smo bili Tvoji.

Posledwi pozdrav dragoj mami, svekrvi, baki i prabaki

Grozdi Topi}

od: sina Milivoja, snaje Danice, unuka Milane, Milana, Sowe i Nemawe, praunuka Milice i Milo{a.

od: sina Milorada, snaje Qubice, unuka Vlade, Dragana, Tijane, Helene i praunuka Filipa i Strahiwe.

73408

73407

Posledwi pozdrav deveru i stricu

Grozda Topi}

Hvala ti za svu dobrotu, qubav i plemenitost koju si nam podarila. Tvoja deca.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a voqena majka, baka i prabaka

Vladimiru Ogrizovi}u

Dragoj mami nikad pre`aqenoj i najboqoj, posledwi pozdrav od }erke Miladinke i unuka Branka.

73409

73331

Sa tugom i bolom u srcu obave{tavamo vas da je preminuo na{ voqeni suprug, otac i deda

73412

Opra{tamo se od na{e voqene majke

Porodica Keser.

Posledwi pozdrav bako, od: tvog unuka Milana, Sowe i praunukice Milice.

73403

73405

Herget Kate

Dragi{a Keser

Dragica sa decom.

73402

73401

Opra{tamo se od na{e bake i prabake, koja je znala i umela da podeli svoju neizmernu qubav jednako sa svima i da nas poqubi sve u oko, onako kako je samo ona umela.

Vladimiru Ogrizovi}u

od: snaje Stake, sinovaca Nikole i Zorana sa porodicama. 73404

73406

Dragoj kom{inici posledwi pozdrav.

Magda Mi{kovi}

Vojislav Radovanovi}

@ivka Pavlovi}

Herget Kata

1942 - 2013. Sahrana }e se obaviti 22. 4. 2013. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Sahrana }e se obaviti 22. 4. 2013. godine, u 13 ~asova, na grobqu Tranyament, u Petrovaradinu.

O`alo{}eni: supruga Persa i sin Goran sa porodicom.

O`alo{}ena porodica Crni}.

73353

73410

Kom{ije iz Ul. Svetozara ]orovi}a 9.

Porodice Ra{kov i Na|.

73399

Posledwi pozdrav sestri~ini

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga i voqena majka i supruga

Hrabroj sestri posledwi pozdrav i spokojan ve~ni san kraj voqenog ~eda.

voqenoj

73398

Maj~ice na{a....

Bojan Todorovi} 1981 - 2013. Upokoj Gospode usnulog slugu tvoga Bojana i podaj mu rajsko naseqe.

Magda Mi{kovi} 1952 - 2013. Sahrana je 23. 4. 2013. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Posledwi molitveni pozdrav Bojanu od wegovih fudbalera: Selimira, Sa{e, Sini{e, Ma~ka, Goje, Me~ki}a, Saleta, Ti}e, Dekija, Ne{e, Mi}e i Gogija.

O`alo{}eni: sin Jovo i suprug @ivko. 73364

73411

Magdi Mi{kovi} Zauvek }e{ biti u na{im srcima. O`alo{}eni: tetka Rozika, sestra Edita, Miklo{ i Timea. 73366

Miroslava Zagor~i}

22. 4. 1957 - 16. 8. 2012.

Tu`no prolazi prvi ro|endan bez slavqenika... Bez na{ih zagrqaja, poqubaca i najlep{ih, nezaboravnih osmeha tvojih.... U srcu te nosimo i ~uvamo zauvek. Tvoji: sinovi Zoka i Sale i suprug Miomir.

73378

sport

ponedeqak 22. april 2013.

PR VA FUT SAL LI GA

PRVA @ENSKA LIGA - SEVER

Be ~ej – Mar bo In ter me co 2:1 (1:0)

Ki kin da - Ha las Jo `ef 27:23 (11:11)

Go sti do bro pro {li MAR BO IN TER ME CO: An to ni} 8 (19 od bra na), Stan ko vi} , Pr {i} 7, î zmar 6, @i va no vi} 6, Mi lo sa vac 6, Ma ti je vi} 7, Sa ki} -, Pe tro vi} 6, \or |e vi} 6. Da na svom go lu Beogra|ani ni su ima li iz u zet no ras po lo è nog Alek su An to ni }a, do ì ve li bi da le ko ube dqi vi ji po raz. I sre }a je bi la na wi ho voj stra ni, jer je ~e ti ri pu ta okvir go la spa {a vao mre ù Be o gra |a na. V. Jan kov

KUP SR BI JE

Ple ti ko si} kao vino Dru gog da na Ku pa Sr bi je u ga |a wu ma lo ka li bar skim oru` jem, na stre li {tu u No vom Sa du,odr `a no je tak mi ~e we u dve di sci pli ne. U ga |a wu MK pu {kom tro stav (3h40 me ta ka) po be dio je Ste van Ple ti ko si} iz kra gu je va~ kog „^i ka Ma te” sa 453,5 kru go va is pred dvoj ca iz No vog Sa da, Ne ma we Mi ro sa vqe va sa 452,8 i Dra ga na Mar ko vi }a sa 442,3 kru ga. Kod ju ni o ra, ko ji ne pu ca ju fi na le, sla vio je Ste fan Alek san drov ski (Je din stvo, Sta ra Pa zo va) sa 1.146, is pred Ga bri -

je la Da u to vi }a (Pan ~e vo 1813) sa 1.130 i Jo va na î ~ev skog (SD No vi Sad 1790) sa 1.124 kru ga. Kod è na MK pu {kom 60 le è }i po be di la je Je le na @iv ko vi} iz Ja go di ne sa 592 kru ga, dru ga je bi la Iva na Mak si mo vi} iz No vog Be o gra da U{}a sa 586, a tre }a Mar ta Bi re{ iz sta ro pa zo va~ kog Je din stva sa 586. Naj bo qa ju ni or ka je Bi re{, dok je dru go i tre }e me sto pri pa lo ~la ni ca ma SD No vi Sad 1790 Vi o le ti Te o do ri Tri fu nov sa 578 i Mi li ci Ba bi} sa 577 kru go va. G. M.

Ku gla {i ce Pi o ni ra osvo ji le du plu kru nu

KUP SR BI JE U APA TI NU

Su bo ti ~an ke {e sti put Ku gla {i ce su bo ti~ kog Pi o ni ra i ku gla {i Be o gra da Po {tan ske {te di o ni ce osvoj li su ti tu le u Ku pu Sr bi je i ujed no du plu kru nu srp skog ku gla wa, jer su sla vi li i u {am pi o na tu. Pi o ni ru je ovo {e sta uza sto na du pla kru na, a Be og ra du ukup no ~e tvr ta i tre }a uza stop no. Be o grad je u fi na lu u Ba wi Ju na ko vi} ube dqi vo sa vla dao Me ta lac iz Gor weg Mi la nov ca

sa 8:0 i sjaj nim ekip nim re zul ta tom 3.804:3.653. Igra~ da na bio je re pre zen ta ti vac Be o gra da Da niel Tep {a sa 657 ~u we va, dok je kod Me tal ca bli stao Go ran ^a lu ko vi} sa 648 ~u we va. Ku gla {i ce Pi o ni ra bi le su ube dqi ve (7:1) pro tiv Apa ti na, u ~i jim re do vi ma je sjaj no od i gra la Na ta {a Sa vi} i sa 624 ~u wa bi la igra ~i ca da na. Ne ven ka Jo ko vi} je bi la naj u spe {ni ja u Pi o ni ru sa 614 ~u we va.

Fo to: F. Ba ki}

BE ÊJ: OSC Mla dost, gle da la ca 400, su di je: Be qe vi} (Fu tog) i Bi li} (Ru ma). Strel ci: La zi} u 10, [o {o u 36. mi nu tu za Be ~ej, a Ma ti je vi} u 38. mi nu tu za Mar bo Int ter me co. @u ti kar ton: @i va no vi} (Mar bo In ter me co). Na go mi la va we pre kr {a ja: Be ~ej 9 (5+4), Mar bo In ter me co 6 (3+3). BE ÊJ: Va dan ski 8 (13 od bra na), Vu~ ko vi} 6, Ra i ~e vi} 6, [}e pa no vi} 6, Bla ìn -, To min 7, No va ko vi} 7, @i vi} 7, [o {o 7, La zi} 8, Ar vai 7, An dri} -.

Ni ska sve du `a

Mo mir Rni} sa igra ~i ma Voj vo di ne

VOJ VO DI NA ZA KO RAK BLI @A TI TU LI

Ko lu ba ra na red na pre pre ka Ru k o m e t a { i no v o sad ske Voj vo di ne o~e ki va no su sa vla da li Cr ven ku( 36:34) i za jo{ je dan ko rak se pri bli `i li ti tu li. Stra teg No vo sa |a na Mo mir Rni} je, ~i ni se, od ma rao po je di ne igra ~e za go sto va we u La za rev cu na red nog vi ken da, s tim {to tri jumf ni jed nog tre nut ka ni je do {ao u pi ta we. - Ola ko smo u{li u utak mi cu, {to po tvr |u je i broj pri mqe nih go lo va a {to zna ~i da smo pod ba ci li u ono me gde smo naj ja ~i, u od bra ni.Igra ~i znaj ju da su pri ka za li ble du par ti ju, s tim {to me je Cr ven ka pri jat no iz ne na di la po ka za nim - re kao je

po sle utak mi ce tre ner Vo {e Mo mir Rni}. Ne ma ju no vo sad ski ru ko me ta {i vre me na ni za tu gu szbog ble dog iz da wa, ni za sla vqe zbog osvo je nih bo do va, okre nu li su se go sto va wu u La za rev cu. - Ele zo vi} i Mar ja nac bi li su na po {te di zbog sit nih zdrav stve nih pro ble ma, ni smo hte li ni {ta da ri zi ku je mo.@ao mi je {to i Ne ven Stje pa no vi} ni je do bio {an su ka ko je bi lo pla ni ra no, de {a va wa na te re nu su dik ti ra la sa stav . Naj va `ni je je da se ni ko od igra ~a ni je po vre dio. Ko lu ba ra je re {i la sve bri ge oko pla sma na, ne mo `e u Evro pu a ne pre ti joj ni opa sna zo na. Ipak, to ne zna ~i da }e

pro tiv nas igra ti bez mo ti va i da }e nam po klo ni ti po be du. O~e ku jem te {ku utak mi cu, ali sam uve ren da }e mo i tu pre pre ku uspe {no pre sko ~i ti. Voj vo di nu do ti tu le de le jo{ tri utak mi ce, od no sno tri po be de, {to pod ra zu me va da pri ti sak u eki pi ra ste. - Ko li ko je na{ za da tak de li ka tan go vo ri i to {to u tri pre o sta la me ~a ne ma mo pra vo na re mi. Gu bi tak jed nog bo da po sve mu su de }i ras pr {io bi na {e sno ve o ti tu li.No, sma tram da smo mi u svim seg men ti ma va qan tim, spre man da tr ku za vr {i kao po bed nik - op ti mi sta je Rni}. I. Gru bor

@EN SKA SU PER LI GA

Uma lo od go to vog ve re si ja @e le zni ~ar - Cr ve na zve zda 24:23 (12:10) IN \I JA: Sport ska ha la, le da la ca: 300, su di je: Va wa An ti} i Je le na Ja ko vqe vi} (obe iz Be o gra da). Sed mer ci: @e le zni ~ar 3 (2), Cr ve na zve zda 3 (0), is kqu ~e wa: @e le zni ~ar 8, Cr ve na zve zda 6 mi nu ta. @E LE ZNI ^AR: Pa plac ko (11 od bra na, 2 sed mer ca), \or |e vi} 4, Po po vi} 3, Pre do je vi} 1, \u ro vi}, Pe tro vi} 2, Jan ko vi}, Be li} 4, Sta me ni}, Cve ti}, Or lo vi} 1, Ko sti} 3, Sta ni} 6 (2), Mi li}. CR VE NA ZVE ZDA: Ma ri} 7, Lu ko vi} 8, Gr bi} 3, Bo ka ri} 2, \ur ko vi} 1, Je vre mo vi}, Ra do vi}, Mi stri} 1, Sel ma no vi}, Dom bi, Mi} ko vi} 1, Mi lo je vi}, Ste pa ni}, ^o li} (15 od bra na, 1 sed me rac).

Ru ko me ta {i ce @e le zni ~a ra za ma lo od go to vog ni su na pra vi le ve re si ju. Dva pu ta ima le su pred no sti od 5 go lo va (19:14 i 21:16), ali su do spe le u dra ma ti~ nu za vr {ni cu i uz ma lo i sport ske sre }e iz bo ri le mi ni mal nu po be du. Ru ko me ta {i ce Cr ve ne zve zde su, ta da, na pra vi le ne ko li ko is hi tre nih gre {a ka a i Pa plac ko je sa ne ko li ko ve za nih in ter ven ci ja sa ~u va la mre `u pa je wen tim ve zao dve uza stop ne po be de. Su dij ski par je za slu `io pre la znu oce nu iako gle da o ci ma ni je bi lo ja sno ka ko to da ar bi tri iz pre sto ni ce de le prav du na me ~e vi ma Cr ve ne zve zde. D. Vi }en ti}

PR VA MU [KA LI GA - SE VER

@a baq ci za do voq ni @SK - Cr ve na zve zda 28:26 (11:13) @A BAQ: Sport ski cen tar, gle da la ca pre ko 300, su di je: Bu ra i Pe ren di ja (No va Pa zo va). Sed mer ci: @SK 10 (5), Cr ve na zve zda 3 (3), is kqu ~e wa: @SK 8, Cr ve na zve zda 18 mi nu ta. @SK: Ste va no vi} (14 od bra na), Ke zi ja 4 (1), Yaja, B. Mar ko vi}, Bo sni} 2, Maq ko vi}, Mi lu ti no vi} 7 (1), A. Mar ko vi} 1, Spa so jev 6 (1), Smo qan 4, Mi lo {e vi} 4 (2), Ma ki tan, Dra go qe vi}, Bo ja ni}, Vi tez, Ko tla ja (1 od bra na). CR VE NA ZVE ZDA: Mi {kov (9 od bra na, 3 sed mer ca), La zi}, Te -

rek 6, Ko ma rek 3, ^vo rak, Ve ki} 3, Mi trev ski 7 (3), Ne deq kov 1, Ve li~ kov 3, Ba bi} 3. Ne u pu }e ni gle da oc bi po mi slio da je re zul tat ove utak mi ce obe ma eki pa ma zna ~io bor bu za op sta nak ili za pr vo me sto. U re zul tat skoj ne iz ve sno sti, po seb no u dru gom po lu vre me nu, ni je dan po je di nac ni je us peo da na pra vi pre va gu za svo ju eki pu. Po be du je do ne la ko lek tiv na bor be nost do ma }i na, pod stak nu ta iz u zet nom pu bli kom, ma da ni iza bra ni ci Go ra na Ku tre {a, maj sto ra adre na lin skih utak -

mi ca, ni su za o sta ja li u tom seg men tu. Za do voq no se osme hi vao i pri mao ~e stit ke Jo va Ba var ~i}, pr vi ~o vek `a baq skog ru ko me ta u po sled wih {est-se dam go di na i naj u spe {ni ji sport ski rad nik u pret hod noj go di ni, jer su is pu we ni svi za cr ta ni ci qe vi. Za do voq stvo je ve }e tim pre {to su u dru gom de lu pr ven stva no si o ci bi li naj mla |i pred sed nik \or |e Mi lu ti no vi}, di rek tor-tre ner Bo ris Stra `i vuk i {ef stru~ nog {ta ba No vak Im bro wev. P. Bun da lo

Gre {ka ma u po raz Mla dost TSK – Di na mo 28:31 (16:14) TE ME RIN: Dvo ra na JKP Te me rin, gle da la ca: 120, su di je: Ob r a d o v i} i Vu ~ i} (Zre w a nin), sed mer ci: Mla dost TSK 2 (2), Di na mo 5 (3), is kqu ~e wa: Mla dost TSK 10, Di na mo 6 mi nu ta. MLA DOST TSK: Ar da li} (6 od bra na), Pan te li} 1, Li si ca 8 (2), Kne `e vi} 5, Tan ko si} 1, Gru ji ~i} 5, Ko va ~e vi} 2, Jo va no vi} 1, \u ri} 1, Stra o vlah 2,

Mar ja no vi} 2, Ter zi}, Ma noj lo vi} (6 od bra na). DI NA MO: Pan te li}, Mi lo{ Pe tro vi}, Ko mla nov 9 (3), Mar ko Pe tro vi} 5, Ili} 5, Bo {ko vi} 1, Mar ko M. Pe tro vi}, Ja nev ski 1, Ra do va no vi} (1 od bra na), Ra do sa vqe vi}, Mir ~ev ski, Ra de ski 3, Bre ti (16 od bra na), Ra da no vi} 2, Er va }a nin 5, Mir ja ni}. U me ~u bez re zul tat skog zna ~a ja, ru ko me ta {i Mla do sti TSK

iz Ba~ kog Jar ka po ra `e ni su od is ku snih go sti ju iz Pan ~e va. Do ma }i su bi li u stal nom vo| stvu sve do 38. mi nu ta, ka da su go sti ste kli pr vo vo| stvo, a mu kom ste ~e ni ka pi tal ni su pro ko ca kli do kra ja dvo bo ja. Po bed ni~ ki tim pred vo di li su Sr |an Ko mla nov i Ne nad Er va }a nin, dok je kod Ja ra ~a na od sko ~io mla di bek Mi lan Li si ca. M. Men.

KI KIN DA: Ha la SC Je ze ro, gle da la ca 300, su di je: Ra ka {}an (Do lo vo), Mi tev ski (Ka }a re vo). Sed mer ci: Ki kin da 3 (3), Ha las Jo èf 3 (2), is kqu ~e wa: Ki kin da 10, Ha las Jo èf 6 mi nu ta. KI KIN DA: Alek si} (8 od bra na, sed me rac), So le {a 1, @iv kov 1, Mi tro vi} 7 (1), Mi haj lov, Ag ba ba 6 (2), Go lu {in 2, Veq ko vi} 3, J. Ag ba ba 4, Vu ~e ti} (5 od bra na), \u ra {i no vi}, Ri sti} 1, Vu kaj lo vi} 2, Ko mqe ni}. HA LAS JO @EF: Vu le ti} 4, \e ra, Vra we vac 7 (1), Ki raq 2, Ra ko{, La tak (14 od bra na), Gaj do{, La ~ik 7 (1), Ma go 3, [ter bik, Owec ki, Ba la`, Ko va~. Ru ko me ta {i ce Ki kin de ostva ri le su jo{ jed nu u ni zu po be da pro tiv bor be ne eki pe Ha las Jo è fa iz Ade - 27:23. Go {}e iz Ade su do od mo ra iz bo ri le re mi, {to se u Ki kin di ret ko do ga |a. U dru gom po lu vre me nu fa vo rit je za i grao mno go an ga ò va ni je i bez pro ble ma za be le ìo o~e ki van uspeh. M. S.

Fa vo rit o~e ki va no Voj vo di na - Rad ni~ ki 28:17 (18:6) NO VI SAD: Ma la dvo ra na Spen sa, gle da la ca: 58, su di je: Ra do va nov (Ba~ ka Pa lan ka) i Kne `i} (Vr bas), sed mer ci: Voj vo di na 4 (3), Rad ni~ ki 3 (1), is kqu ~e wa: Voj vo di na 8, Rad ni~ ki 2 mi nu ta. VOJ VO DI NA: Gu te {a (14 od bra na), Pu dar 3, Ahac 1, Bla `i} 1, Bo ja ni} 4, Ca ki} 1(1), Iva no vi} 5, An dri ja {e vi} 8 (2), Stan ko vi} (4 od bra ne), Be rak, Ze ~e vi} 3, Be qi} 2, Mar ja nac, Dmi tro vi}, Tam bu ri}, Ko ji}. RAD NI^ KI: Ma ti ja {e vi} (10 od bra na), Yavi} 2, Tum bas 11, Ma ku lo vi}, Pe tri}, Roth fulg 4 (1), Bo ki}, Sa ka}, To ma sko vi}, Tot (3 od bra ne). Vo {i ne ru ko me ta {i ce su ve} u pr vom po lu vre me nu sta vi le do zna wa ko je u~e snik pred sto je }eg do i gra va wa za ula zak u Su per li gu. U tom de lu igre bri qi ra la je is ku sna Ja smi na Gu te {a, {to je za po sle di cu i ima lo ube dqi vo vo| stvo pred od la zak na pa u zu. Dru go po lu vre me je obi lo va lo teh ni~ kim gre {ka ma, po gre {no do da tim lop ta ma i ne is ko ri {}e nim kon tra ma i po lu kon tra ma. U ta kvoj igri bo qe su se sna {le go {}e, jer su cr ve no-be le de voj ke za pr vih 17 mi nu ta na stav ka po sti gle sve ga dva go la. Do po zi tiv nog sko ra u dru gom po lu vre me nu igra ~i ce iz Baj mo ka do {le su tek ka da su shva ti le da je sre di na Voj vo di ni ne od bra ne za wih ne pro bo jan zid, pa su ve }i nu go lo va, na kon agre siv ne od bra ne, po sti za le iz kon tri i sa kril nih po zi ci ja. J. Ga li}

La ga no do bo do va Te me rin – Mla dost (SC) 35:15 (18:8) TE ME RIN: Dvo ra na JKP Te me rin, gle da la ca: 100, su di je: Mol nar (No vi Be ~ej) i Sa vi} (Ka}), sed mer ci: Te me rin 7 (4), Mla dost 1 (0), is kqu ~e wa: Te me rin 8, Mla dost 2 mi nu ta. TE ME RIN: Iva nov, Ma ri ~i}, Te pi}, Dru go vi} 8 (1), Vu ko vi} 1, Ni ko li} 3 (1), Bla nu {a 3 (1), Te {a no vi} 3, Jan ko vi} 7 (1), Pa ni} (12 od bra na, 1 sed me rac), Kre me no vi} 2, Mi ku {ak 2, Li si ca (7 od bra na), Mo ra ~a 1, Pa vlov 5. MLA DOST: Tr ni ni} (5 od bra na, 1 sed me rac), Ra {e ta 2, Jo {a no vi} 3, M. Ze ~e vi}, D. Ze ~e vi}, Gr mi} 5, La ko vi} 3, Ar sin 2, Gli {in, ]o si}. Lak {i tre ning ima le su ru ko me ta {i ce Te me ri na pro tiv ve o ma mla de eki pe iz Srp ske Cr we i sa po la ga sa osvo ji le su pla ni ra ne bo do ve. Strel ci ma ni je ne do sta ja lo ba ru ta za ra fal nu paq bu, is ta kle su se Ire na Dru go vi} i Ma ri ja Jan ko vi}, a je di na di le ma bi la je sa ko li ko }e go lo va raz li ke bi ti iz ra `e na po be da do ma }i na. M. Me ni }a nin

SPORT

ponedeqak 22. april 2013.

26. BE O GRAD SKI MA RA TON

Tri jumf Oli ve re Jev ti} i Ke ni ja ca

Se ba sti jan Fe tel

VE LI KA NA GRA DA BA HRE I NA

Fe no me nal ni Fe tel Aktuelnsi svetski prvak Sebstijan Fetel potpuno je dominirao na Velikoj nagradi Bahreina u Formuli jedan i zabele`io drugu pobedu ove sezone i 28. u karijeri. On je vo|stvo preuzeo na po~etku trke i sa~uvao ga do kraja, dok su voza~i Lotusa Finac Kimi Raikonen i Francuz Roman Gro`an, posle dosta peripetijana stazi [a-

trke, pretekav{i Marka Vebera iz Red Bula, a Australijanac je na kraju ostao i bez {este pozicije jer ga je u posledwim mestrima nadma{io i Meksikanac Serhio Perez iz Meklarena. Perezu je ovo bio najboqi nastup ove sezone, a osta}e upam}en i po duelima sa klupskim kolegom Yensonom Batonom, koji je na kraju zavr{io kao deseti, te Fernandom Alonsom iz Ferari-

Re zul ta ti

Vo za ~i

1. Fetel (Nema~ka, Red Bul) 1:36:00.498, 2. Raikonen (Finska, Lotus) +9.111, 3. Gro`an (Francuska, Lotus) +19.507, 4. Di Resta (V. Britanija, Fors Indija) +21.727, 5. Hamilton (V. Britanija, Mercedes) +35.230, 6. Peres (Meksiko, Meklaren) +35.998, 7. Veber (Australija, Red Bul) +37.244, 8. Alonso ([panija, Ferari) +37.574, 9. Rozberg (Nema~ka, Mercedes) +41.126, 10. Baton (V. Britanija, Meklaren) +46.631, 11. Maldonado (Venecuela, Vilijams) +1:06.450, 12. Hilkenberg (Nema~ka, Zauber) +1:12.933, 13. Zutil (Nema~ka, Fors Indija) +1:16.719, 14. Botas (Finska, Vilijams) +1:21.511, 15. Masa (Brazil, Ferari) +1:26.364, 16. Rikardo (Australija, Toro Roso) +1 krug, 17. Pik (Francuska, Katerhem) +1 krug, 18. Gutijerez (Meksiko, Zauber) +1 krug, 19. Bjanki (Francuska, Marusja) +1 krug, 20. [ilton (V. Britanija, Katerhem) +1 krug, 21. Van der Garde (Holandija, Katerhem) +2 kruga.

1. Fetel (Nema~ka, Red Bul) 77, 2. Raikonen (Finska, Lotus) 67, 3. Hamilton (V. Britanija, Mercedes) 50, 4. Alonso ([panija, Ferari) 47, 5. Veber (Australija, Red Bul) 32, 6. Masa (Brazil, Ferari) 30, 7. Gro`an (Francuska, Lotus) 26, 8. Di Resta (V. Britanija, Fors Indija) 20, 9. Rozberg (Nema~ka, Mercedes) 14, 10. Baton (V. Britanija, Meklaren) 13, 11. Perez (Meksiko, Meklaren) 10, 12. Zutil (Nema~ka, Fors Indija) 6, 13. Rikardo (Australija, Toro Roso) 6, 14. Hilkenberg (Nema~ka, Zauber) 5, 15. Verwe (Francuska, Toro Roso) 1.

Kenijci Edvin Kiplagat Kiptum, Eluid Kibet Kirui i Boja{ Majak osvojili su tri prva mesta kod atleti~ara, a Olivera Jevti} je trijumfovala kod atleti~arki na 26. Beogradskom maratonu. Kiplagat je stazu od 42.195 metara pretr~ao za 2:19.33 sata, a Jevti}eva u vremenu od 2:36.09 sata, ~ime je ispunila normu za Svetsko prvenstvo u Moskvi u avgustu. - Bilo je kriznih perioda tokom trke, ali mi je osnovni ciq bio da pobedim samu sebe i da se pribli`im rekordu. Nisam u tome uspela, nedostajalo mi je 20-ak sekundi, zbog uzbrdice koja me je usporila na kraju trke. Sre}na sam {ta sam ponovila uspeh iz 2007. godine i ~estitam svim Beogra|anima koji su do{li da nas bodre po toplom vremenu i koji su sa ovog maratona u svet poslali lepu sliku rekla je Jevti}eva. U polumaratonu vi|ene su pobede srpskih atleti~ara Ane Suboti} i Darka @ivanovi}a. Suboti}eva je pobedila u vremenu od 1:19.34 sata, druga je bila Poqakiwa Ana Celinska, sa 15 stotinki zaostatka, dok je tre}e mesto zauzela jo{ jedna srpska atleti~arka Ksenija Bubwevi}. U mu{koj konkurenciji, @ivanovi} je ostvario vreme od 1:08.35 sata, posle pre|enih 21,1 kilometra. Drugi je kroz ciq pro{ao Mirko Petrovi}, sa skoro ~etiri minuta zaostatka, dok je tre}i bio Sr|an Samaryi}. Ovogodi{we izdawe postavilo je nove rekorde, po{to je za maraton i polumaraton prijavqeno 2.800 takmi~ara iz vi{e od 40 zemaqa. Znak za start dali su legendarni ameri~ki atleti~ar Karl Luis, premijer Srbije Ivica Da~i}, {ef delegacije Evropske unije Vensan De`er i predsednik Skup{tine grada Beograda Aleksandar Anti}.

Edvin Ki pla gat Kip tum i Oli ve ra Jev ti}

Pre po~etka trke iz okupqene mase ~ulo se skandirawe „Ne damo Kosovo“ i „Izdaja, izdaja“, a Trku zadovqstva zavr{ila je i grupa od oko 50-ak mladi}a koja je nosila transparente i skandirala „Kosovo je srce Srbije“. Karl Luis izjavio je da je manifestacija bila sjajna i da organizatorima treba ~estitati na odli~no odra|enom poslu. - Organizacija je sjajna. Svako }e vam to re}i. Sve ~estitke za maraton, polumaraton, de~iju trku. Hiqade qudi je gledalo. To je bio veliki posao - rekao je Luis. Legendarni ameri~ki atleti-

~ar je istakao da nije prvi put u Beogradu, da se ose}a odli~no, jer je na trci sjajna energija. - Lepo je videti da qudi idu napred. Nema ni{ta boqe od tr~awa maratona - rekao je Luis. Predsednik Beogradskog maratona biv{i ko{arka{ Aleksandar \or|evi} izjavio je da je iz Beograda jo{ jednom poslata lepa slika u svet i da je u tome u~estvovalo mnogo qudi. - ^estitke pobednicima, pogotovo Oliveri Jevti}. Zahvaqujem Karlu Luisu i Vensanu De`eru koji su pristali da ispred grada Beograda i ispred

SP DI VI ZI JE 2

Sr bi ja pe ta Zavr{eno je Svetsko prvenstvo hokeja{a Divizije 2, grupa A u Zagrebu. Zlatnu medaqu i plasman u Diviziju 1 izborila je Hrvatske. Srbija je izgubila bronzano odli~je u odlu~uju}em duelu s Islandom(1:5), pa je takmi~ewe zavr{ila na petom mestu. Kona~an plasman:1. Hrvatska,2. Belgja,3. Island, 4. Australija, 5. Srbija, 6. [panija.[panija je ispala u ni`i rang. I.G.

Kon struk to ri 1. Red Bul 109, 2. Lotus 93, 3. Ferari 77, 4. Mercedes 64, 5. Fors Indija 26, 6. Meklaren 23, 7. Toro Roso 7, 8. Zauber 5. ja, koji je na ciq posle puno problema uspeo da stigne kao odli~ni osmi. Alonso je u probleme upao u sedmom krugu zbog kvara na zadwem krilu, zbog ~ega je ve} u slede}em morao u boks i vratio se kao 17. Ali, odli~nom vo`wom je do kraja uspeo da se do-

TR KA BAWA LU KA – BE O GRAD

Po be dio Mu ger li

Ni ko la Sto ji} i Ne nad Be |ik

IN TER NA CI O NAL NA RE GA TA U ITA LI JI

kir, stigli do drugog, odnosno tre}eg mesta. Zanimqivo je da je podijum u Bahreinu ovako izgledao i pro{le godine. Odli~nu partiju, u veoma zanimqivoj i uzbudqivoj trci za sve osim Fetela, imao je Britanac Pol di Resta za volanom Fors Indije, koji je tre}e mesto izgubio u samom fini{u od Gro`ama. Peto mesto pripalo je Britancu Luisu Hamiltonu iz Mercedas, koji je do wega, tako|e, do{ao u posledwim segmentima

mogne bodova, iako je imao problema i sa DRS-om. Do bodova u Bahreinu,dva za deveto mesto, stigao je i Nemac Niko Rozberg iz Mercedesa, ina~e vlasnik pol pozicije na ovoj trci. Iako je trka bila veom adinami~na i obilovala je duelima i kontaktima, odustao je samo Francuz @an Erik Verwe iz Toro Rosa u 18. krugu. Slede}a trka vozi se 12. maja za Veliku nagradu [panije na stazi Kataluwa. G. M.

Srbije po{aqu jednu lepu sliku u svet. Zajedno sa svima nama, zajedno s perfektnom organizacijom, s vedrim licima i osmehom - rekao je \or|evi}. \or|evi} je dodao da je ciq da se na takav na~in prezentuju na{ grad i Srbija. - Mislim da smo uspeli u tome. Zahvaqujem volonterima i naravno mom timu koji je mo`da i najboqi tim profesionalaca u organizaciji sportskih doga|aja - rekao je \or|evi}. Prema wegovim re~ima, sjajno je i to {to je mnogo qudi u~estvovalo u Trci zadovoqstva.

Sto ji} i Be |ik po tvr di li kla su Nakon zlata i srebra u dvojcu bez kormilara, srpska vesla~ka reprezentacija je osvojila jo{ jedno odli~je u istoj disciplini na 28. internacionalnoj regati u Italiji. U finalu dvojaca Nikola Stoji} i Nenad Be|ik su potvrdili dominaciju. Najsjajnijem odli~ju iz subote pridodali su jo{ jedno. Na{ ~amac je trijumfovao s vremenom 7:12.04, sa vi{e od tri sekunde prednosti u odnosu na dve doma}e postave. Milo{ Tomi} i Goran Jagar su s vremenom 7:19.25 bili ~etvrti, a Veselin Savi}

i Miqan Vukovi} s rezultatom 7:22.86 peti. Ovom trkom je stavqena ta~ka na u~e{}e srpskih vesla~a na presti`noj regati u Italiji na kojoj su izlevena tri odli~ja i na kojem su svi na{i ~amci veslali u finalima. –Stoji} i Be|ik su jo{ jednom potvrdili klasu i pokazali da su u ovom trenutku po kvalitetu prvi na{ dvojac. Jagar i Tomi} su posle kiksa prvog dana popravili utisak, dok su Savi} i Vukovi} bili ne{to slabiji nego u prethodnom finalu – rekao je selektora Neboj{e Ili}a.

Mladi biciklista ~a~anskog Borca Jovan Zekavica osvojio je 19. mesto u sprintu grupe do 27 biciklista na ciqu druge trke Bawa Luka - Beograd, vo`ene ne stazi od Bjeqine do Beograda od 123 km. Na 34. i 35. mesto plasirali su se Marko Stankovi} i Milo{ Borisavqevi obojica iz ^N Metalca iz Kraqeva sa 11 sekundi zaostatka. Marko Stankovi} iz ^N Metalca je na probu{enoj gumi do{ao do ciqa. Defekt na zadwem to~ku imao je i Ivan Sevi}. Dok su mu promenili to~ak, izgubio je mnogo vremena. Pobedio je Slovenac Matej Mugerli koji je stazu pre{ao za 2:52,12 ~asova prose~nom brzinom od 42,1 km na ~as. Odsprintao je dvojicu Austrijanaca Markusa Ejberga i Jana Sokola. Mugerli je bio tre}i, a Sokol drugi u prvoj trci.

sport

ponedeqak 22. april 2013.

22. KOLO

SRPSKA LIGA – VOJVODINA

Sigurni doma}ini

Quti rivali remizirali

Ba~ka Topola - Dunav 3:0 (0:0)

Jedinstvo - Mladost 0:0 STARA PAZOVA: Sta dion Je din stva, gle da la ca 250, su di ja Stan ti} (Su bo ti ca). @u ti ka rot ni: @a ku la, Lu ~i} (Je din stvo), Mar ko vi} (Mla dost). JEDINSTVO: Ra doj ko vi} 7, @iv ko vi} 6, Bo sa nac 7, Ivi} 6, Lu ~i} 7, [u {a 7, Sto ja nov 6 (Mr ka ji} -), Steg wa ji} 8, Jan ko vi} 6 (Ogri zo vi} -), Vla di sa ve vi} 6, @a ku la 6. MLADOST: Lo li} 7, Dra go qe vi} 7, Ra ti} 6, Iva ni} 7, To mi} 8, Di ki} 6 (Rat ko vi} -), Mak si} 6 (Ko si} -), Mar ko vi} 6, Po pin 7, Mi qi} 7, Ko zo mo ra 6. Ne ka da qu ti ri va li otvo ri li su utak mi cu otvo re nog gar da, a ve} u tre }em mi nu tu na pa da~ do ma }ih Sto ja nov ras pa lio je po lop ti ko ja je uz dr ma la pre~ ku.

Ce ment - Tek sti lac Je din stvo (SP) - Mla dost (BJ) ^SK Pi va ra - Rad ni~ ki (S) Srem - Di na mo Rad ni~ ki ([) - Sen ta Pa li} - Rad ni~ ki (SM) Slo ga (T) - Do li na Ba~ ka To po la - Du nav

Uz vra ti li su go sti ka da je ve te ran Mi ji} sa oko 20 me ta ra upu tio jak uda rac, ali je lop ta oti {la tik pre ko okvi ra go la. Igra lo se iz me |u {e sna e ste ra ca, re |a li su se na pa di. Do ma }i su bi li ~e {}e pred go lom go sti ju, pri li ku je imao i @iv ko vi}, sve je do bro od ra dio, ali je u za vr {ni ci bio ne pre ci zan. Dru gi deo utak mi ce je bio na lik pr vom, ali sa vi {e {an si. Pr vu je imao @iv ko vi}, ko ji je is ko ri stio gre {ku od bra ne go sti ju, ga |ao je pra zan gol, ali je sa li ni je lop tu u po qe iz ba cio Dra go qe vi}. Ne ko li ko mi nu ta ka sni je u {an si se na {ao Di ki}. Go sti su u na stav ku na pa da li, ali su te {ko pro la zi li kroz si gur nu od bra nu do ma }ih. Po de la bo do va je naj re al ni ji is hod ove utak mi ce. M. Bzovski

BA^KA TOPOLA: Grad ski sta dion, gle da la ca 200, su di ja Ga li} (Srem ska Mi tro vi ca). Strel ci [u {i} u 48. Pe jo vi} u 59. i Ci co vi} u 88. mi nu tu. @u ti kar to ni: Ci co vi} (Ba~ ka To po la), Ka ~ar (Du nav). Cr ve ni kar ton: Jer ko vi}, Ja vo rac (Du nav). BA^KA TOPOLA: Kro ni} 7, Ci co vi} 8, To do ro vi} 8, Ma slo va ra 7, \u ka no vi} 8, Pe ru ni ~i} 8, Ko so vi} 7 (Pe jo vi} 7), Mi lo va no vi} - ([u {i} 7, Bo jo vi} 7), Mar ti no vi} 7, Tut we vi} 7, Ke ke zo vi} 8. DUNAV: Jo vi ~i} 6, @e `eq 6, Ka ~ar 6, Ja vo rac 6, Zo go vi} 7, Ili} 7, Ko kir 6, Sto ja ko vi} 7, Ba ska lo 6, \u ki} 6, Jer ko vi} 6. Pr vi su za pre ti li do ma }i u 7. mi nu tu ka da je Pe ru ni ~i} upu tio o{tar {ut, ali je gol man

Jo vi ~i} iz ba cio lop tu u kor ner. Go sti su uz vra ti li pre ko Sto ja ko vi }a, ali je Kro ni} od bra nio. Dru ga {an sa za Ba~ ku To po lu je bi la u 15. mi nu tu, Ma slo va ra je pro {ao po de snoj stra ni, a Ko so vi} je lop tu pre ba cio pre ko pre~ ke. U dru gom de lu ve} po sle tre }eg mi nu ta Ba~ ka To po la je do {la do po got ka. \u ro vi} je po slao lop tu do sre di ne te re na, a [u {i} po go dio gol. Pe jo vi} je u 59. mi nu tu po vi sio na 2:0. Du nav je ostao bez dva igra ~a po {to su Jer ko vi} i Ja vo rac is kqu ~e ni, pa je do ma }i ma bi lo lao da dva mi nu ta pre kra ja su sre ta pre ko Ci co vi }a po vi se na 3:0. Ovo je bi la naj bo qa igra fud ba le ra Ba~ ke To po le ovo ga pro le }a. S. St.

3:2 0:0 1:1 0:0 1:0 0:1 3:1 3:0

1. Rad ni~ ki (SM) 22 12 6 4 35:14 42 2. Do li na 22 12 5 5 36:19 41 3. Slo ga 22 10 6 6 26:16 36 4. ^SK Pi va ra 22 9 7 6 21:14 34 5. Tek sti lac 22 10 3 9 27:25 33 6. Rad ni~ ki ([) 22 10 3 9 26:26 33 7. Sen ta 22 9 5 8 24:19 32 8. Du nav 22 9 5 8 22:31 32 9. Je din stvo (SP) 22 7 7 8 21:25 28 10. Mla dost 22 7 5 10 20:22 26 11. Pa li} 22 8 2 12 26:33 26 12. Ce ment 22 7 5 10 22:32 26 13. Rad ni~ ki (S) (-1) 22 8 2 12 18:29 25 14. Ba~ ka To po la 22 6 6 10 19:23 24 15. Di na mo 22 6 6 10 22:29 24 16. Srem (-1) 22 5 9 8 19:27 23 U sle de }em ko lu (28. april) sa sta ju se: Ba~ ka To po la - Ce ment, Du nav - Slo ga, Do li na - Pa li}, Rad ni~ ki (SM) - Rad ni~ ki ([), Sen ta - Srem, Di na mo - ^SK Pi va ra, Rad ni~ ki (S) - Je din stvo (SP), Mla dost - Tek sti lac.

Skorupan za slavqe Pali} - Radni~ki (SM) 0:1 (0:0) PALI]: Sta dion „Jan ko Pe ja no vi}”, gle da la ca 150, su di ja Ma liyan (No vi Sad). Stre lac: Sko ru pan u 84. mi nu tu. @u ti kar to ni: Bog dan (Pa li}), Pr {i}, Na gli} (Rad ni~ ki). PALI]: Pe {i} 6, Be dov 6, Ka li ~i} 6, Mar ko vi} 7, Slep ~e vi} 7, Jo ci} 6, Mi li} 7, Jan dri} 6 (Qu ben ko vi} 6), Ma ti ja {e vi} 6 (Bog dan 6), Raj ko va ~a 7, Po `ar 6 (To ma {ko vi} 6). RADNI^KI: Re li} 7, Pa vlo vi} 7, Pr {i} 6, Ra da ko vi} 7, Nin ko vi} 7, Ri sti} 6, Na gli} 6, Vu~ ko vi} 6 (\u ro vi} 6), Sko ru pu 8, Lat ko vi} 7, Re bac 7, So viq 7.

U pr vih 45 mi nu ta mre `e su mi ro va le. U na stav ku fud ba le ri Pa li }a kre nu li su na sve ili ni {ta, op se da li gol Re li }a, ali ~vr sta od bra na go sti ju ni je do zvo li la iz ne na |e we. Se dam mi nu ta pre kra ja su sre ta, eki pa Rad ni~ kog do la zi do po got ka pre ko Sko ru pa na, na asi sten ci ju Nin ko vi }a i ta ko no se tri va `na bo da u bor bi za osva ja we pr vog me sta. Pa li }a ni ma je ova utak mi ca bi la od ve li ke va `no sti za da qi tok pr ven stva ali su go sti ipak bi li kon ret ni ji i od ne li ceo plen u Srem sku Mi tro vi cu. S. Stojiqkovi}

Beo~ince ogrejalo sunce Cement - Tekstilac 3:2 (2:0) BEOÎN: Sta dion Ce men ta, gle da la ca 250, su di ja Je le na Ba we glav (Ba~ ka To po la), strel ci: Mi li }e vi} u 11. i 75. Vu ~i} u 28. za Ce ment, a \o ro vi} u 79. Ra doj ~i} u 81. mi nu tu za Tek sti lac. @u ti kar to ni: Hayi}, Mi li} (Ce ment). CEMENT: Su ba {i} 7, Hayi} 7, Mar ko vi} 7, Ne di mo vi} 7 (Lu ka ja 6), Kli su ra 7, ô vi} 8, Vu ~i} 8, Va si qe vi} 7 (Ga {pa re vi} 7), Ra ki} 7 (Mi li} 6), Ki{ 7, Mi li }e vi} 8. TEKSTILAC: An dri ja {e vi} 7, kr {i} 7, Ri sti} 6, Kr znar 6, Dok ni} 7, Ok gwe no vi} 6, Ka u rin 6 (Do ro slo vac 6), Jo so vi} 7, \o ro vi} 7, Ku li} 6, Ra du sin 6 (Ra doj ~i} 7). Ko na~ no je Be o ~in ce ogre ja lo sun ce, osvo ji li su dra go ce ne bo do ve u bor bi za op sta nak u li gi. Ina ~e, utak mi ca je bi la ve o ma le pa i kva li tet na, uz pet go lo va mo è da do bi je vi so ku oce nu. Do ma }in je od star ta kre nuo è sto ko, jer dru ga ~i je i ni je mo gao, pa je ve} u 28. mi nu tu vo dio sa 2:0.I go sti iz Oyaka su igra li do pa dqi vo,pa su gle da o ci uì va li. I u na stav ku je dik ti ran è stok tem po, do ma }in je po ve }ao vo| stvo, da bi go sti sa dva go la za }i ni li ovu le pu fud bal sku pred ta vu. B. Star~evi}

De taq iz su re ta Slo ga - Do li na u Te me ri nu

Foto: S [u{wevi}

Temerinci odigrali sjajnu partiju Sloga - Dolina 3:1 (1:1) TEMERIN: Sta dion Slo ge, gle da la ca 500, su di ja Mak si mo vi} (In |i ja), strel ci: Ka li nov u 2, Jo ci} u 68. i Mi lo vi} u 90. za Slo gu, a Ko va ~e vi} u 40. mi nu tu (iz pe na la) za Do li nu. @u ti kar to ni: Mi qa no vi}, Zu ki}, Su vajyi}, Ka li nov, Jo ci}, Jor gi}, Mi lo vi} (Slo ga), Trip ko vi}, Iva ni {e vi}, Ka ran fi lov ski (Do li na). Cr ve ni kar to ni: Mi qa no vi} (Slo ga), Iva ni {e vi} (Do li na). SLOGA: Jor gi} 7, Vu ka ni} 8, [te fek 7, Mi qa no vi} 7, Ko va ~e vi} 8, Su vajyi} 7, Vu ka qe vi} 7, Si la |i 8, Jo ci} 8 (Mi ja ji lo vi} -),

Podela bodova u nadoknadi

Zu ki} 9 (To mi} -), Ka li nov 8 (Mi lo vi} 8). DOLINA: Jev ti} 6, î ìk 6 (Ti o do ro vi} -), Ne du ~i} 6, Ka ran fi lov ski 7, Iva ni {e vi} 6, Staj ~i} 6, Gi go vi} 6, Trip ko vi} 6 (\o ko vi} 6), Ko va ~e vi} 7, Me mo vi} 6, An ti} 6 ([}e pa no vi} 6). U der bi ju ko la fud ba le ri Slo ge osta vi li su od li ~an uti sak i za slu è no po be di li Do li nu iz Pa di ne. Ka zaq ka na {to pe ri ci po ~e la je da pra vi dru gi krug ka da je Zo ran Zu ki} uba cio lop tu u sr ce ka zne nog pro sto ra gde je spre man kao za pe ta pu {ka re a go vao Ra do ji ca Ka li nov i

Bi lo je u ê la re vu sve ga, a naj ma we do brog i kva li tet nog fud ba la. Pre la znu oce nu za slu ù ju igra ~i oba ti ma, ali za igru u pr vih 45 mi nu ta. Vi |e na su po tri {u ta pre ma go lu jed nih i dru gih iz da qi ne. Mo `da su do ma }i fud ba le ri o{te }e ni za je dan pre kr {aj na li ni ji {e sna e ster ca ko ji se mo rao svi ra ti, a da li je bi lo unu tra ili is pred {e sna e ster ca pi ta we je. Me |u tim, su di ja je ov de ve ro vat no o{te tio ê la rev ce.. Ali ni je u 38. mi nu tu ka da je zbog dru gog ù tog kar to na za pre o {tru igru is kqu ~io igra ~a go sti ju Ma ka ra. U dru gom po lu vre me nu za pr vih de se tak mi nu ta do ma }i ni su pro pu sti li bar pet le pih pri li -

ka, ali je gol man go sti ju bio ne sa vla div, a {ut Pe re Ili }a u 50. mi nu tu za u sta vi la je sta ti va. Ne du go po tom su di ja je is kqu ~io tre ne ra go sti ju Spa so je vi }a, ko ji je u{ao u te ren bar dva de se tak me ta ra. Na kra ju su di ja je pro du `io utak mi cu za de vet mi nu ta. U jed nom od po sled wih na pa da go sti ko ri ste jed nu kon tru, is ku sni Ro mi} ula zi u {e sna e ste rac do ma }eg ti ma, va ra tri igra ~a i iz mr tvog ugla po ga |a su prot ni ugao do ma }i na. U tre }oj mi nu ti na dok na de usle dio je slo bo dan uda rac za do ma }i na. Sa 18 me ta ra Vu ka so vi} sna `nim {u tem po sre di ni go la do no si iz jed na ~e we i bod ^SK - u. V. Vujanovi}

USPEH TITELSKIH OSNOVACA - GIMNASTI^ARA

Idu na dr`avno prvenstvo Na me |u o kru `nom tak mi ~e wu osnov nih {ko la u mu {koj sport skoj gim na sti ci tri jum fo va li su u~e ni ci O[„ Sve to zar Mi le ti}” iz Ti te la. Eki pu su ~i ni la osma ci Ne ma wa Tr ni ni}, Mar ko Pe tro vi} i Mi ro slav Vla ov i} i go di nu da na mla |i Bla go je Je vro si mov. Na pet spra va, kru go vi, raz boj, pre skok, vrat ko i par ter, ta len to va ni ti -

tel ski gim na sti ~a ri sa ku pi li su 280,400 bo do va, dok su u~e ni ci O[ „Jo sip Ma rin ko vi}“ iz No vog Be ~e ja bi li dru gi sa 275,400 bo do va. Osva ja wem pr vog me sta Ti te qa ni su se pla si ra li na Re pu bli~ kom tak mi ~e wu, ko je }e se odr `a ti 23. apri la u Ko stol cu. @. M.

na {li su lek za su dij sku ne prav du. Ne pro pi sno je za u sta vqen Vla di mir Si la |i, slo bo dan uda rac sa 25 me ta ra od li~ no je iz veo \or |e Jo ci} i po slao pro jek til u do wi ugao. De set mi nu ta ka sni je ras po lo `e ni ve zi sta do ma }i na mo gao je po no vo da se upi {e u li stu stre la ca, ali je pre~ ka bi la sa ve znik go sti ju. Naj bo qi ak ter der bi ja, is ku sni maj stor Zo ran Zu ki} u 90. mi nu tu pro i grao je Dra ga na Mi lo vi }a, a mla di ofan zi vac je pri zem nim udar cem dao znak da sla vqe mo `e da po~ ne. M. Meni}anin

Prazne pu{ke kraj Save Srem - Dinamo 0:0

^SK Pivara - Radni~ki (S) 1:1 (0:0) ^ELAREVO: Sta dion Pi va re, gle da la ca 150, su di ja: Pan du rov (Zre wa nin). Strel ci: Vu ka so vi} u 90. za ^SK Pi va ru, Ro mi} u 75. mi nu ti za Rad ni~ ki. @u ti kar to ni: Ava ku mo vi}, Vu ka so vi} i P. Ili} (^SK Pi va ra), Fa ber, Ma kar, Be wak (Rad ni~ ki). Cr ve ni kar ton: Ma kar (Rad ni~ ki) u 38. mi nu tu. ^SK PIVARA: Tan ko si} -, Ba ji} 6, [vo wa 6, Ava ku mo vi} 6, Vu~ ko vi} 6, N. Ili} 7, B. Je vi} 6 (P. Ili} 6 – M. Plav {i} 6), S. Plav {i} 6, Vu ka no vi} 6, Iv ko vi} 6 (Te pi} 6), Vu ka so vi} 7. RADNI^KI: Stan ko vi} 8, De sni ca 7, Ko wo vi} 6, Vi do vi} 6, [a re nac 7, Ho sci e slav ski 6 (Be wak 6), Fa ber 6 (Bo ji} 6), Ma jor 6, Ma kar 6, Ro mi} 7, Pu ri} 6.

oprav dao rej ting po u zda nog gol ge te ra. Smeh kod pu bli ke je iza zvao su di ja Mak si mo vi} od lu kom da duel Mi qa no vi }a i Ka ran fi lov skog oka rak te ri {e pe na lom za li de ra. Za pa qen je fi tiq, igra ~i oba ti ma su se na {li u klin ~u, a po sle pe to mi nut nog pre ki da naj de bqi kraj iz vu kli su po `u te li Zu ki}, Su vajyi}, Trip ko vi} i Iva ni {e vi}. Si gu ran re a li za tor naj stro `e ka zne bio je Da ni lo Ko va ~e vi}, pr vi stre lac li ge. Broj ~a no osla bqe ni, bez ka pi te na Mi qa no vi }a, iza bra ni ci tre ne ra Ni ko le Me selyije pro -

SREMSKA MITROVICA: Sta dion Sre ma, gle da la ca 150, su di ja Z. Utje {a no vi} (No vi Sad). @u ti kar to ni: Sta ni mi ro vi}, Rat ko vi} (Srem), La zi}, Kra ~u nov (Di na mo). SREM: Br ko vi} 7, Sta ni mi ro vi} 6, Ta na sko vi} 6, Mi len ko vi} 7, Sa la ti} 7, Ka rayi} 7, Di mi tri je vi} 7 (Ste va no vi} -), Rat ko vi} 6, Vi di} 6 (Mi jo vi} ), Iv ko vi} 6, Sta ji} 6 (Vraw ko vi} -).

DINAMO: Ra di vo je vi} 8, Ma ti} 7, Jan ko vi} 6, Ra ki} 7, ]ir ka 7, La zi} 6, Ni ko lov 7 (An ti} -), Kra ~u nov 6, \o ki} 7, Ili si} 6 (Ju ri {a -7), Ra do je vi} 6. An ti pro pa gan da fu da la kraj Sa ve. Igra lo se uglav nom na sre di ni te re na, a opa sni ji po gol bi li su Pan ~ev ci. Si gur ni gol man Br ko vi} je u ne ko li ko na vra ta uspe {no in ter ve ni sao, a u 18. mi nu tu uda rac \o ki }a za u sta vi la je pre~ ka.

U na stav ku Pan ~ev ci su pre u- ze li ini ci ja ti vu jer je glav na po lu ga Sre ma Di mi tri je vi} zbog po vre de na pu stio te ren. Vred no je is ta }i da je is ku sni gol man go sti ju Sa {a Ra di vo je vi} uspe {no sa ~u vao svo ju mre ù. Isti na, go sti su bi li bli ì tri jum fu, ali do bro or ga ni zo va nom od bra nom Srem ci su za slu è no do {li do zna ~aj nog bo da u bor bi za op sta nak. R. Artukov

Ivkovi} za tri boda Radni~ki ([) - Senta 1:0 (0:0) [ID: Grad ski sta dion, gle da la ca 100, su di ja Sar ka (Vr {ac), stre lac Iv ko vi} u 75. mi nu tu. @u ti kar to ni: \u ri}, Be sla}, Ma ra{ (Sen ta). RADNI^KI: Ma ti} 6, Sa vi no vi} 7, Pe tro vi} 7, Drob wak 6, Aper li} 6, Si mi ki} 7, Sta ni} 6, Vu ko vi} 6 (Ne di} -), Iv ko vi} 7 (Smi qa ni} -), ]i ri} 7, Pu ri} 6 (Sa vi} -). SENTA: @iv kov 7, Ba {to va nov 6, Be sla} 7, Spa hi} 6, Ha ben {lus 7, Ka ka{ 7, Gu ji} 6, Sa -

ra pa 6 (Ru dan -), \u ri} 6 (Ma li no vi} -), Su ni} 6, Ma ra{ 7. Sve do 15. mi nu ta pre kra ja su sre ta go sti su uspe {no odo le va li stal noj ofa zni vi [i |a na, a on da je Sr |an Iv ko vi} gla vom po slao lop tu u mre `u do brog, ali u ovom slu ~a ju ne mo} nog gol ma na Mar ka @iv ko va. Uzev {i sve u ob zir, Sen }a ni su do bro i pro {li, jer su se do ma }i igra ~i Rad ni~ kog pro pi sno is pro ma {i va li. Po seb no ka pi ten Ma ri jan ]i ri} ko ji je tri pu ta bio u ~i -

stim gol {an sa ma, kao i Mla den Pu ri} i Iv ko vi}, ali od li~ na od bra na go sti ju uvek je bi la na me stu i ~u va la po vo qan re zul tat. Je di nu iz gled ni ju pri li ku Sen }a ni su pro pu sti li u 40. mi nu tu. Sve u sve mu ~i sta po be da [i |a na i osvo je ni o~e ki va ni bo do vi. Sen }a ni ne ma ju za ~i me da `a le. Ni su ostva ri li svoj ciq da osvo je bod, a na val ni red se ni je pro sla vio. Igra lo se fer uz ko rekt no su |e we. M. ]ur~i}

sport

ponedeqak 22. april 2013.

Ka na rin ci pre ki nu li post No vi Sad - Slo ga 2:1 (0.1) NO VI SAD: Stadion Detelinara, gledalaca: 200, sudija: Markovi} (Beograd). Strelci: Kordi} u 87. i 90. minutu (Novi Sad), @ivanovi} u 45. iz jedanaesterca (Sloga). kartoni: Risti}, Babi}, Vukovi}, Jovanovi}, Yankovi} (Novi Sad), Rov~anin, Mileti}, @ivanovi}, Trnavac (Sloga). NO VI SAD: Risti} 7, Miji} 7, Baji} 6, Kova~evi} 6, Babi} 6, Roksa 6 (od 65. Yankovi} -, od 70. Jovanovi} -), Mijatovi} 7, Vukovi} 7, Markovi} 6, Simi} 7, Jerini} 6 (od 55. Kordi} 8). SLO GA (K): [eji} 6, Gobeqi} 7, Milovanovi} 6 (od 71.D.Mladenovi} -), Rov~anin 6, Mileti} 7, @ivanovi} 7, Brki} 7, Stani} 6 (od 81. S.Mladenovi} -), Jovanovi} 6, Trnavac 7 (od 46. Vuli} 7), Maru{i} 6. Fudbaleri Novog Sada uspeli su da prekinu niz od 12 utakmica bez pobede i golgeterski post dug 1182 minuta, u duelu sa vrlo dobrom ekipom kraqeva~ke Sloge. Izabranici trenera Mirka Babi}a slavili su 2:1, a junak utakmice bio je mladi centarfor kanarinaca [aleta Kordi} koji je sa dva gola, u 87. i 90. minutu, doneo preokret i veliko slavqe navija~ima i igra~ima doma}eg tima. Kravqe~ani su bili boqi rival tokom prvog poluvremena i zaslu`eno su ga re{ili u svoju korist. U drugom poluvremenu trener kanarinaca uveo je yokera Kordi}a, koji je u samom fini{u postigao dva gola i kona~no na Detelinaru doneo radost. I. Gru bor

Sre }a uz do ma }i na In |i ja - Ko lu ba ra 1:0 (0:0) IN \I JA: Stadion kod @elezni~ke stanice, gledalaca 400, sudija G. Milovanovi} (Lajkovac), strelac Lemaji} u 79. minutu. @uti kartoni: Jakovqevi}, Tomanovi} (In|ija), Genci}, Golo~evac (Kolubara). IN \I JA: Milinovi} 9, Stevan~evi} 7, Stankovi} 7, Tom~i} 7, Jakovqevi} 6, Tomanovi} 7, Zeli} 6 (Beri 6), Ko{uti} 6 (Kordolup -), Dimitrov 7, Petrovi} 6 (Ivkovi} 6), Lemaji} 7. KO LU BA RA: Rankovi} 6, Milovanovi} 6, Jovandi} 7, Obradovi} 6, Tucakovi} 7, Genci} 7, Cvetkovi} 7, Spasojevi} 7 (Rajevac -), @ivkovi} 7 (Stojanovi} -), Golo~evac 8, Marinkovi} 7 (Nenadovi} -). Gosti su sjajno igrali, stvarali prilike, nekoliko stopostotnih, ali su bodovi na kraju pripali doma}inima. Stigli su In|ijci ni iz ~ega do prve prole}ne pobede na svojoj travi i uz veliku dozu sre}e do zlata vrednih bodova. D. Vi }en ti}

Foto: S. [u{wevi}

PR VA LI GA SR BI JE In |i ja - Ko lu ba ra 1:0 No vi Sad - Slo ga (K) 2:1 Je din stvo Pu te vi - û ka ri~ ki 1:1 Ti mok - Me ta lac 0:3 Be à ni ja - Rad ni~ ki (NP) 3:1 Mla de no vac - Pro le ter 2:1 Mla dost (L) - Ba nat 1:1 Vo `do vac - Bo rac 1:0 Na pre dak - Te le op tik 1. Na pre dak 23 18 3 2 53:12 57 2. û ka ri~ ki 25 14 8 3 36:18 50 3. Me ta lac 25 13 5 7 35:18 44 4. Vo `do vac 25 12 8 5 30:13 44 5. Je din stvo 25 10 11 4 29:21 41 6. Pro le ter 24 10 8 6 29:28 38 7. In |i ja 25 8 10 7 19:24 34 8. Bo rac 24 9 6 9 28:19 33 9. Be à ni ja 25 8 7 10 28:26 31 10. Slo ga 25 6 11 8 19:27 29 11. Mla de n. 24 7 7 10 16:20 28 12. Mla d. (L) 25 6 10 9 22:31 28 13. Te le op tik 25 6 9 9 19:27 27 14. Ba nat 25 6 7 12 16:31 25 15. Ti mok 24 5 9 10 17:32 24 16. Radn. (NP) 24 5 7 12 19:28 22 17. Ko lu ba ra 24 4 6 14 18:34 18 18. No vi Sad 24 4 6 14 13:37 18 U sle de }em ko lu (27.apri la) sa sta ju se: Ba nat - Mla de no vac, Pro le ter - Be à ni ja, Te le op tik - Vo `do vac, Bo rac In |i ja, Rad ni~ ki (NP) - No vi Sad, Ko lu ba ra - Mla dost (L), Slo ga (K) - Ti mok, Me ta lac- Je din stvo Pu te vi, û ka ri~ ki - Na pre dak.

Igor \u ri} i Go ran Smi qa ni} in ter ve ni {u pred svo jim go lom na utak mi ci u Ku li

UZ PO DE LU BO DO VA HAJ DU KA I VOJ VO DI NE U KU LI

Is kqu ~e we Vu li }e vi }a usme ri lo tok utak mi ce Dueli vojvo|anskih eki pa u fud bal skoj Superligi po pravili su zanimqivi i rivali daju maksimum zbog bodova, kao i prevlasti u Pokrajini. Tako bi sigurno bilo u Kuli, gde su se sastali Hajduk i Vojvodina, da nije sudija An|elovski ve} u 11. minutu iskqu~io kapitena Miroslava Vuli}evi}a i time ostavio goste s deset igra~a. Iskqu~ewe je uticalo na daqi tok susreta, jer su se Novosa|ani tada okrenuli odbrani i

{ansu ~ekali iz kontranapada, a sa igra~em mawe teè im je bilo da naprave akciju, pa je zato podela bodova, ~ini se, pravedni ishod. - Od 11. minuta smo ostali sa igra~em mawe {to je umnogome odredilo tok utakmice. Te{ko je bilo igrati skoro ~itavu utakmicu sa deset igra~a i braniti se od naleta Hajduka. Mislim da smo odigrali dobro i disciplinovano i da smo zasluìli minimum bod. ûvali smo aktivni rezultat i ~ekali {ansu iz kontre ili prekida. Bilo

Go lu bo vi ma bo do vi, go sti ma ~e stit ke Spar tak ZV - Sme de re vo 2:0 (0:0) SU BO TI CA: Gradski stadion, gledalac 1.200, sudija D. Filipovi} (Beograd), strelci: Despotovi} u 60. Kova~evi} u 69. minutu. @uti karton: Kova~evi} (Spartak). SPAR TAK ZLA TI BOR VO DA: Aleksi} 7, Kova~evi} 8, Brati} 8, Torbica 8 (Popara -), ôvi} 7 (Noskovi} 7), Despotovi} 8, Novakovi} 7 (Mezei -), [arac 7, Antuni} 7, Pu{kari} 7, Adamovi} 7. SME DE RE VO: M. @ivkovi} 8 , Risti} 6, Krmar 6 (Veqovi} -), SIkimi} 7, ûpi} 6, D. @ivkovi} 6 (Pavi} -), Milosavqevi} 6, Blagojevi} 7, Boòvi} 6, Radosavqevi} 6, Roberts 7. Fudbaleri Spartaka ZV su posle velike borbe osvojili bodove u me~u sa Smederevcima, koji su ve} ispali iz lige. Zbog velike borbenosti u ovoj, kao i svim prethodnim utakmicama, gosti zasluùju pohvale, nikom ni{ta ne poklawa iako }e napustiti elitni rang. Doma}ini su u prvom poluvremenu imali tri stopostotne {anse, dve kapiten Torbica i jednu Despotovi}.Dva puta se istakao golman gostiju @ivkovi}, a jedan {ut je oti{ao po-

red gola. U nastavku plavi golubovi su krenili na sve ili ni{ta, prosto su opsedali gol Smederevaca, ali nikako nisu uspevalai da nadmudre ~vrstu odbranu rivala.Pu{kari} je u 58. minutu dobro {utirao, ali je loptu u korner izbacio Blagojevi}.Destet minuta kasnije radovali su se doma}i igra~i i navija~i, ôvi} se oslobodio nekoliko igra~a i lepo centrirao, a sna`ni \or|e Despotovi}a je sa nekih pet metara plasirao loptu u mreù. Tada je trener Petar Kur}ubi} u igru ubacio Noskovi}a koji veoma brzo iz dobre {anse loptu poslao preko pre~ke.Ne ko li ko mi nu ta ka sni je Brati} je uputio dubinsku loptu do Kova~evi}a koji je prevario ~uvare i sa desetak metara pogodio mreù za 2:0. nakon ovog gola gosti su se otvorili, {to je Suboti~anima olak{alo da atakuju ka wihovom golu.najboqu priliku do karaja utakmice imao je Noskovi}, koji je jednostvano proma{io loptu i prilika je oti{la u nepovrat. S. Sto jiq ko vi}

je i par prilika za nas, ali ih nismo iskoristili i kada se sve uzme u obzir, zadovoqan sam bodom - rekao je stameni {toper Vojvodine Igor \uri}. [teta {to je me~ zavr{en bez golova, jer su postojali svi preduslovi za lepu i kvalitetnu fudbalsku predstavu. Trener Vojvodine Neboj{a Vigwevi} me~ je po~eo bez nekolicine standardnih prvotimaca, pru`io je {ansu mla|im fudbalerima. - Da smo ostali u punom broju, siguran sam da bismo

pobedili. Po~eli smo s susret s nekoliko momaka koji nisu imali zapaènu minutaù tokom sezone, a po{to su èqni igre, siguran sam da bi me~ imao druga~iju dimenziju da je kapiten ostao na terenu. Sledi nam gostovawe u Ivawici,na tradicionalno vru}i terene. No, mi èlimo da nastavimo s dobrim igrama do kraja sezone. Vojvodina ima obavezu da, uz dobre igre u narednih nekoliko utakmica, gradi atmosferu za najva`niji me}~ sezone, fi-

Mi lu no vi} za mi ni ma lac BSK - Cr ve na zve zda 0:1 (0:0) BE O GRAD: Stadion Vizeq park, gledalaca 4.000, sudija Gruji} (Ni{), strelac Milunovi} u 70. minutu. @uti kartoni: Radivojevi}, Duwi}, Novakovi} (BSK), Kadu (Crvena zvezda). BSK: Danilovi} 7, Duwi} 6, Novakovi} 6, Radunovi} 6, Radivojevi} 7, Roga~ 6, Savkovi} 6, Nuhi 6, Ajkovi} 6 (Simovi} -), Ademovi} 6 (Mati} -), @ivanovi} 6. CR VE NA ZVE ZDA: Bajkovi} , Ve{ovi} 7 (Mladenovi} -), Miki} 6, Petkovi} 7, Spasi} 6, Milija{ 7 (Asamoa -), Garido 6, Oègovi} 6 (Kasalica 6), Milunovi} 7, Kadu 6, Mudrinski 6. Zvezda je nastavila pobedni~ku seriju. Na kontu je i peti vezani trijumf izboren u lepom fudbalskom ambijentu u Bor~i. BSK je pruìo èstok otpor favoritu, ali nije imao dovoqno hrabrosti da mo`da ofanzivnijom igrom stigne i do pozitivnog skora. Bunker doma}ina probio je tek u 70. minutu raspoloèni Luka Milunovi}. Bio je to sve vreme izuzetno borben me~, bez mnogo lepote u igri i ne previ{e pravih uzbu|ewa pred oba gola. Doma}in je sve podredio defanzivi. Zvezda je imala konstantno terensku inicijativu ali nedostajao

je zavr{ni pas. Mogao je Mudrinski u 15. minutu boqe da {utira glavom, a obrukao se napada~ gostiju u 32. minutu kada je iz zicer pozicije {utirao visoko preko gola. Zapretio je i Milija{ u 33. minutu sjajnim {utem. Golman Bajkovi} prakti~no nije ni imao posla jer BSK se nije pribliàvao kaznenom prostoru Zvezde. I nastavak utakmice protekao je u istom ritmu. Dominirala je Zvezda, stvorila nekoliko poluprilika i kona~no povela posle solo akcije Luke Milunovi}a,ali i uz pomo} sportske sre}e, jer se lopta odbila od odbrambenog igra~a BSK-a, Milunovi}u ju je sa desetak metara prosto zakucao u mreù veoma sigurnog Danilovi}a. Nakon primqenog gola BSK se opredelio za ofanzivniji koncept. U 72. minutu doma}in je o{te}en. Nakon brze akcije u kazneni prostor je utr~ao Savkovi}, s le|a ga je sru{io Ve{ovi} {to za sudiju Danila Gruji}a iz Ni{a nije bio prekr{aj za najstroù kaznu. Do kraja utakmice gosti su rutinski kontrolisali igru i rezultat, a mogli su preko Asamoe i Mudrinskog i do ubedqivijeg trijumfa. Z. Ran ge lov

UZ PO BE DU PAR TI ZA NA NAD RA DOM

At mos fe ra na terenu sve bo qa Partizan je vezao dve pobede, Javor i Rad, i podigao atmosferu posle tri utakmice bez trijumfa. Vaqak je me~ s Radom (2:0) zapo~eo `estoko, {to mu je donelo ranu prednost. Svesno ili nesvesno, crno - beli su se potom povukli i {ansu uglavnom tra`ili preko kontranapada. Ono {to je bolo o~i jeste da Partizanu {kripi na poziciji desnog beka. Miqkovi} je agilniji bio u napadu nego u defanzivi i otuda i nekoliko brzih begova sjajnog Uro{a \ur|evi}a. Da nije bilo Predraga Luke bilo bi i vi{e opasnosti po toj strani. Ovako je me~ porokomentarisao trener crno - belih Vladimir Vermezovi}:

Sa {a Ili} bio naj bo qi ak ter utak mi ce Par ti zanâ&#x20AC;&#x201C;Rad

- Bila je to nama najva`nija utakmica, po{to je Rad nezgodan rival, znali smo to, mnogi

nale Kupa 8. maja protiv Jagodine. - Ni{ta ne sme sada da nas poremeti, ni nere{ene utakmice, ni eventualni prvenstveni poraz. Znamo dobro {ta nam je glavni ciq, razmi{qamo o finalu Kupa, {to ne zna~i da }emo se opu{tati i da ne}emo maksimalno odigrati prvenstvene utakmice. Igramo na dva fronta, `elimo pre svega da osvojimo Kup, a da u prvenstvu dobrim partijama i rezzultatima izborimo {to boqu poziciju - istakao je Igor \uri}. M. Ri sti}

su se protiv wega opekli. U najavi sam rekao da bi mogla biti lepa utakmica i bila je. Nadam

se da su gledaoci oti{li zadovoqni sa stadiona - rekao je Vermezovi}. [ef struke samo delimi~no je zadovoqan nastupom svojih izabranika. - [to se ti~e na{e igre, mnogo boqe prvo nego drugo poluvreme. Sada }emo se odmoriti i okrenuti se onom {to nas ~eka u Novom Pazaru. Vermezovi} ne be`i od ~iwenice da je wegov tim imao i sre}e. - Rad je imao par nezgodinih situaciju, ali na kraju krajeva opet smo utakmicu zavr{ili bez primqenog gola. Siguran sam da }emo biti sve boqi i boqi kako vreme bude proticalo istakao je Vermezovi}. I. La za re vi}

JE LEN SU PER LI GA - 24. KO LO Haj duk - Voj vo di na 0:0 OFK - No vi Pa zar 1:0 (0:0) Do wi Srem - Rad ni~ ki 1923 2:0 (0:0) Par ti zan - Rad 2:0 (2:0) Spar tak ZV - Sme de re vo 2:0 (0:0) Slo bo da Po int - Ja vor 2:2 (2:1) Ja go di na - Rad ni~ ki (N) 1:0 (0:0) BSK Bor ~a - Cr ve na zve zda 0:1 (0:0) 1. Par ti zan 24 18 3 3 59:15 57 2. C. zve zda 24 17 2 5 49:27 53 3. Voj vo di na 24 12 10 2 28:16 46 4. Ja go di na 24 13 3 8 27:19 42 5. Rad 24 10 7 7 25:20 37 6. Slo bo da 24 7 12 5 30:31 33 7. OFK 24 9 5 10 24:26 32 8. Rad n. (N) 24 8 7 9 23:32 31 9. Spar tak ZV 24 8 6 10 31:30 30 10. Ja vor 24 8 5 11 32:27 29 11. Do wi Srem 24 7 6 11 22:28 27 12. No vi Pa zar 24 6 8 10 23:32 26 13. BSK Bor ~a 24 7 5 12 23:46 26 14. Haj duk 24 6 7 11 27:31 25 15. Rad n. 1923 24 5 8 11 20:32 23 16. Sme de re vo24 1 6 17 9:40 9 U sle de }em ko lu (27/28. apri la) sa sta ju se - SU BO TI CA: Spar tak ZV - haj duk, IVA WI CA: Ja vor - Voj vo di na, BE O GRAD: Rad - Slo bo da Po int, Cr ve na zve zda - Do wi Srem, NO VI PA ZAR: No vi Pa zar - Par ti zan, NI[: Rad ni~ ki OFK Be o grad, KRA GU JE VAC: Rad ni~ ki 1923 - Jgo di na, BE O GRAD: Cr ve na zve zda - Do wi Srem, SME DE RE VO: Sme de re vo - BSK Bor ~a.

PE ]IN ^A NI OSVO JI LI VRED NE BO DO VE

Op sta nak na vi di ku

Najiskusniji prvotimac pe}ina~kog superliga{a Goran Jankovi} u duelu sa Kragujev~anima (2:0) igrao je kao u najboqim danima. - S obzirom na polo`aj na tabeli bodovi su bili od presudnog zna~aja za obe ekipe. Mo`da zbog toga u prvom poluvremenu i nismo pru`ili igru koja se od nas o~ekivala od nas. Me|utim, u nastavku smo zaigrali kako treba i vrlo brzo do{li do povoqnog rezultata. U svakom slu~aju, ulazimo mir ni je u za vr {ni cu pr ven stva i verujemo da }emo ostati u eliti - optimista je Jankovi}. @. R.

Sport

BEZ STARCA NEMA UDARCA

Ekipa Denvera povela je u prvoj rundi plej-ofa NBA protiv Golden Stejta pobedom od 97:95 i to ko{em 37-godi{weg Andrea Milera sekund i po pre kraja me~a. Miler je sa 28 poena bio najefikasniji igra~ utakmice, a od toga je 18 postigao u posledwoj, za wega, fenomenalnoj posledwoj ~etvrtini. Drugi me~ igra se u utorak, tako|e u Denveru, a serija se seli u Kaliforniju u petak

TUR NIR U MON TE KAR LU

No vak pre u zeo Na da lu kne `ev sku kru nu Ana Ivanovi}

SVET SKA GRU PA FED KU PA

Sr bi ja is pa la u ni ì rang @en ska te ni ska re pre zen ta ci ja Sr bi je ni je us pe la da obez be di op sta nak u Svet skoj gru pi i Fed ku pu, po {to je u [ut gar tu po ra è na sa 3:2 u plej-ofu od Ne ma~ ke. Od lu ~u ju }i poen Ne ma~ koj do ne le su Ana Le na Gre ne feld i Sa bi ne Li sic ki u kon ku ren ci ji pa ro va, po {to su po be di le Ve snu Do lonc i Alek san dru Kru ni} sa 2:0 (6:2, 6:4). Ana Iva no vi} je do ne la dru gi poen Sr bi ji po sle po be de nad An |e li kom Ker ber od 2:0 u se to vi ma (7:5, 7:5) i ve li ku na du za ko na ~an uspeh. Ana je do pr vog se ta do {la brej kom u po sled wem ge mu, iako je po ~et kom me ~a bi la u brej ku za o stat ka, ka da je Ker ber vo di la 2:0 i 3:1. Iako je go to vo sva ki gem bio iz u zet no te àk, Iva no vi }e va je na kra ju smo gla sna ge i po sle sko ro sat vre me na igre do {la na po la pu ta od po be de. U dru gom se tu ni je bi lo brej ka do re zul ta ta 4:3 u ko rist srp ske te ni ser ke, ko ja je u osmom ge mu us pe la da odu zme ser vis Ne mi ci i po ve de 5:3. Ne mi ca je iz jed na ~i la na 5:5, da bi Ana po no vo po ka za la kva li tet, na ni za la je dva ge ma za ko na~ ni tri jumf. U na red nom me ~u Bo ja na Jo va nov ski je po sle ve li ke bor be po ra è na od Mo ne Bar tel u tri se ta. Se lek tor Sr bi je De jan Vra ne{ za hva lio se svom ti mu za bor bu ko ji je pri ka zao u du e- lu sa Ne ma~ kom. - Hva la de voj ka ma na sve mu {to su u~i ni le u pret hod nih se dam da na, na tre nin zi ma i na te re nu. ê stit ke Ani {to nas je ova dva da na svo jim po be da ma dr à la u igri, iako je bi la pod pri ti skom, jer je ima la ne ga ti van skor sa Ne mi ca ma. ê stit ke i Bo ja ni, ko ja je upr kos po ra zu pri ka za la do bre par ti je, kao i Alek san dri i Ve sni ko je su se mak si mal no po tru di le u igri pa ro va - iz ja vio je Vra ne{ i do dao: - Ne mi ce su re al no bo qe u du blu, a mi smo na {u {an su mo ra li da tra ì mo u sin glu, ali {ta je tu je. Na ma po sle sve ga osta je da se okre ne mo tak mi ~e wu u Svet skoj gru pi 2 sle de }e go di ne, gde }e nas ~e ka ti ta ko |e te {ki pro tiv ni ci. ê ka }e mo `reb i po ku {a ti da se {to pre spre mi mo za na red ni ci klus tak mi ~e wa i po tru di }e mo se da se vra ti mo u naj kva li tet ni ju gru pu Fed ku pa, gde mi slim da i pri pa da mo. Ne ma~ ka }e sle de }e se zo ne igra ti u Svet skoj gru pi je dan, a Sr bi ja u Svet skoj gru pi dva, gde je po sled wi put na stu pa la pre dve go di ne.

No vak \o ko vi} je po be dio Ra fa e la Na da la na we go vom te re nu, na {qa ci u Mon te Kar lu sa 2:0, po se to vi ma 6:2, 7:6 (7:1). Fan ta sti~ nom igrom \o ko vi} je na neo pr vi po raz Ra fa e lu Na da lu u Mon te Kar lu po sle osam go di na. Bi la je ovo tek tre }a No le to va po be da pro tiv Na da la na {qa ci, u 15 du e la, a uku pan u~i nak iz me |u ova dva sjaj na te ni se ra sa da iz no si 19:15 u ko rist [pan ca. Ova po be da je, me |u tim, ve ro vat no jed na od naj ve }ih u \o ko vi }e voj ka ri je ri. Naj bo qem te ni se ru na sve tu sa da je ostao jo{ sa mo Sin si na ti, pa da kom ple ti ra svih de vet ti tu la na Ma sters tur ni ri ma. Tre nut no je je di ni sa osam. Fan ta sti~ no je \o ko vi} po ~eo me~ i br zo po veo sa 5:0 u ge mo vi ma, ali se Na dal po tom kon so li do vao i sa ~u vao ~ast, po {to ni je do zvo lio da pr vi put iz gu bi od No va ka set sa nu lom. Ipak, pr vi put je iz gu bio set u Mon te Kar lu. U dru gom se tu Na dal je po boq {ao igru i pr vi do {ao do brej ka, ka da je po veo 3:2. No vak je iz jed na ~io na 4:4, ali on da iz gu bio svoj ser vis i u 11. ge mu, pa je [pa nac ser vi rao za iz jed na ~e we u se to vi ma. Ta da je, me |u tim, No vak po no vo za bli stao i na pra vio brejk bez ijed nog po e na Na da la. A on da je taj-brejk do bio sa vi {e ne go ube dqi vih 7:1. No vak ni je krio za do voq stvo zbog ~i we ni ce da je po stao tek dru gi te ni ser ko ji je us peo da po be di Na da la u Mon te Kar lu. Pre de set go di na to je u~i nio Gi qer mo Ko ri ja, a on da je [pa nac ve zao osam uza stop nih ti tu la. - Go vo rio sam i ra ni je da sam po seb no na o {tren da osvo jim i ovaj tur nir i imao sam tre }u sre }u. Tre }i put sam igrao u fi na lu pro tiv istog igra ~a, naj ve }eg ri va la na ovoj pod lo zi. Za hva qu jem se svi ma, bi lo je spe ci jal no da se osvo ji tur nir u Kne `e vi ni. Ov de `i vim i imam ve li ku po dr {ku sa tri bi na - po ~eo je naj bo qi igra~ sve ta, a on da se obra tio svom ri va lu: - Ra fa, bi lo je za do voq stvo i hva la {to si mi do zvo lio da osvo jim tur nir. Sa mno gi ma sam po stao pri ja teq ov de u Mon te Kar lu i ovo je de fi ni tiv no naj lep {i tur nir na sve tu.

\o ko vi} je tek po ~et kom ne de qe, ka da je tur nir ve} po ~eo, do neo od lu ku da na stu pa u Mon te Kar lu. - Ni sam znao da li }u u~e stvo va ti na tur ni ru. Do neo sam od lu ku da igram i to je bi la od li~ na NA DAL ^E STI TAO \O KO VI ]U

No le bio bo qi Ra fael Na dal ~e sti tao je No va ku \o ko vi }u na osva ja wu we go vog omi qe nog tur ni ra i do dao da se na da no vom okr {a ju sa svet skim bro jem je dan. - ê sti tam No va ~e, ono {to ti ra di{ je jed no stav no ne ve ro vat no. ê sti tam ti {to si osvo jio moj omi qe ni tur nir. Hva la mom ti mu za po dr {ku, pro {la go di na je bi la po seb no te {ka za me ne i mno go mi je zna ~i la va {a po dr {ka i sve po ru ke ko je sam do bio to kom tog pe ri o- da - re kao je Na dal i do dao da je i po red po ra za za we ga ne de qa u Mon te Kar lu bi la po zi tiv na. - Ovo je za me ne bi la po zi tiv na ne de qa. On je da nas bio pri li~ no bo qi. We ga ne mo è te po be di ti ako ni ste 100 po sto fi zi~ ki sprem ni. Za i sta se na dam da }u do bi ti no vu pri li ku. Da nas ni sam bio to li ko da le ko - re kao je Na dal. od lu ka. For ma se po di za la iz da na u dan i iskre no po sle ju ~e ra {weg me ~a sam stvar no ose tio da imam do bru pri li ku. Znao sam da sam fi zi~ ki spre man i znao sam da imam ve li ke {an se jer je mo ti va ci ja uvek tu. Is po sta vi lo se da je ovo bio ve ro vat no je dan od naj bo qih mo jih da na u ka ri je ri na ovoj pod lo zi. U pra vom tre nut ku pro tiv we ga ko ji je iz gu bio je dan me~ od ka da se vra tio po sle po vre de. Bi lo je ja ko te {ko ali znao sam {ta me o~e ku je i ka da je bi lo naj po treb ni je u{ao sam u te ren, uda rao sam lop tu, pra vio sam vi ne re, dik ti rao sam tem po i to je je di ni na ~in ka ko mo è on da se po be di - za do voq no je kon sta to vao srp ski te ni ser.