Dnevnik 20.april 2013. by Dnevnik Web

predsednik skUp[tine vojvodine i[tvan pastor o ZasedaWU ZakaZanoM Za 25. april

lo[i reZUltati na konkUrsU U nis-u

kandidata 5.000, pro{lo jedva 300

deklaracije ne}e biti na sednici

str. 5

str. 3

novi sad * tekst sporazuma Beograda i pri{tine Pred sed nik Vla de Sr bi je Ivi ca Da ~i} i pre mi jer Ko so va Ha {im Ta ~i parafirali su danas „Prvi sporazum o glavnim principima normalizacije odnosa Beograda i Pri{tine”, koji predvi|a osnivawe Zajednice/Asocijacije ve}inski srpskih op{tina na Kosovu, otvorene i za druge op{tine, ako su potpisnice sporazuma sa tim saglasne. ta~ka 2: Zajednica }e imati osniva~ki statut. Mo`e biti ukinuta samo odlukom op{tina koje su u wenom sastavu. Garancije za Zajednicu su va`e}i zakon i Ustavni zakon.

sUBota 20. april 2013. godine

godina LXXI Broj 23771 cena 35 dinara * 0,50 EUR

internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

U BriselU postignUt dogovor o Zajednici srpskih op[tina

da~i} parafirao, odgovor srbije u ponedeqak

ta~ka 3: Organizacija Zajednice bi}e zasnovana na istim osnovama kao i Asocijacija kosovskih op{tina, odnosno ima}e predsednika, potpredsednika, skup{tinu i ve}e.

NASLOVI politika

str. 3

SNS pozdravqa odlagawe rasprave

ekonomija

str. 4-5

Sredwi Banat: Za osam godina 7.000 otkaza Suboti~ke firme zaposlile 200 radnika

poqoprivreda

str. 6

Ratarima najte`e da do|u do nafte Paori di`u ruke od repe

ta~ka 4: Op{tine ~lanice, u skladu sa Evropskom poveqom o lokalnoj samoupravi i kosovskim zakonima, bi}e ovla{}ene da sara|uju vr{e}i svoje nadle`nosti kolektivno preko zajednice. Zajednica }e imati puni nadzor u oblastima ekonomskog razvoja, obrazovawa, zdravstva, urbanog i ruralnog planirawa

dru{tvo

str. 8

Vojska Srbije: Na{i specijalci u Maliju?

crna

ta~ka 5: Zajednica/Asocijacija ima i dodatne nadle ` no sti, koje }e na wu preneti centralne vlasti u Pri{tini.

str. 8

Banatski Karlovac: Deset radnika otrovano amonijakom

ta~ka 6: Zajednica }e imati predstavni~ku ulogu pri centralnoj vlasti, kao i mesto u lokalnim, savetodavnim telima u tu svrhu. Kako bi se navedeno sprovelo, predvi|a se funkcija monitoringa.

reporta`a

str. 12

ta~ka 7: Policija }e biti jedinstvena i to }e biti ko sovska policija. ^itava policija sa severa Kosova treba da bude integrisana u okvire kosovske policije. Plate }e ispla}ivati jedino kosovska policija.

Milion kowa tutwalo severom Ba~ke

ta~ka 8: Pripadnicima drugih bezbednosnih srpskih struktura bi}e ponu|eno mesto u odgovaraju}im kosovskim strukturama.

Zrewanin: Tr`ni centar postao leglo narkomanije Senta: Novi rendgen mawe zra~i

ta~ka 9: (koja je bila sporna u posledwim rundama dijaloga) Zajednica }e preko ~etiri op{tine birati regionalnog komandira policije, Mitrovica }e imati drugog regional nog komandira za Ju`nu Mitrovicu, Srbicu i Vu~itrn. Time je odba~en predlog da ove tri op{tine budu povezane sa op{tinama na severu ~ime bila naru{ena etni~ka slika, odnosno u kom slu~aju bi Albanci ponovo ~inili ve}inu. ta~ka 10: Predvi|a se da pravosudne vlasti budu integrisane i rade u okviru kosovskog pravnog okvira. Apelacioni sud u Pri{tini }e uspostaviti panel u kojem }e u ve}ini biti sudije kosovski Srbi koji }e se baviti poslovima u svim op{tinama sa ve}inskim srpskim stanovni{tvom. Odeqewe Apelacionog suda, ukqu~uju}i administrativno osobqe i sudije, ima}e stalno sedi{te u severnoj Mitrovici. Svaki panel ima}e u sastavu ve}inu sudija koji su kosovski Srbi. ta~ka 11: Predvi|a se odr`avawe lokalnih izbora u 2013. ta~ka 12: Potpisnici se obavezuju na izradu plana za implementaciju dogovorenog do 26. aprila. ta~ka 13: Potpisnici se obavezuju na postizawe sporazuma o telekomunikacijama i energetici do juna 2013. ta~ka 14: Dve strane se obavezuju da ne}e jedna drugu blokirati, niti podsticati druge da blokiraju evropske integracije druge strane. ta~ka 15: Predvi|a se formirawe komisije za implementaciju, u kojoj }e biti predstavnici obe strane, kojima }e predstavnici EU pru`ati podr{ku.

vojvodina

novi sad

str. 13

str. 17

Pa{}e bandera zbog birokratije? Vi so ka pred stav ni ca EU Ke trin E{ton i premijer Srbije Ivica Da~i}

Pre mi je ri Sr bi je i Ko so va Ivi ca Da ~i} i Ha {im Ta ~i pa ra fi ra li su u Bri se lu tekst o ko jem dve stra ne tre ba da se iz ja sne na red nih da na. Vi so ka pred stav ni ca EU Ke trin E{ton po zdra vi la je wi ho vu hra brost i od lu~ nost. Da ~i} je re kao da }e Bri sel o od go vo ru Be o gra da bi ti oba ve {ten u po ne de qak. Pred sed nik Vla de Sr bi je je is ta kao da je ovo naj bo qa po nu da ko ju je Be o grad do bio i da je ta~ ka de vet, ko ja se od no si na pi ta we po li ci je i iz bo ra re gi o nal nog ko man dan ta osta la, a ta~ ka 14 tek sta spo ra zu ma Be o gra da i Pri {ti ne mo di fi ko va na je i u fi nal noj va ri jan ti ne otva ra put za ~lan stvo Ko so va u Uje di we nim na ci ja ma. Da ~i} je no vi na ri ma u Bri se lu ob ja snio da ni je pot pi sao, ve} da je sa mo pa ra fi rao tekst, kao i da je to „pred log tek sta o ~i jem pri hva ta wu ili

od bi ja wu }e se u na red nim da ni ma iz ja sni ti obe stra ne”. Da ~i} je za hva lio pot pred sed ni ku Vla de Alek san dru Vu ~i }u i svim ~la no vi ma srp ske de le ga ci je na kon struk tiv nom sta vu i do dao da je si gu ran da }e po sle sed ni ce Glav nog od bo ra SNS-a i ru ko vod stva dru gih stran ka ko je ~i ne vla da ju }u ko a li ci ju, Vla da Sr bi je ima ti je din stven stav o tek stu. „Oko ovo ga se ne sme mo de li ti. Ili }e mo svi pri hva ti ti, ili }e mo svi za jed no even tu al no od bi ti”, is ta kao je Da ~i}. „Obe stra ne se oba ve zu ju da ne }e ome ta ti jed na dru gu na pu tu evrop skih in te gra ci ja i da ne }e pod stre ki va ti dru ge da to ~i ne”, gla si tekst ta~ ke 14. U pret hod noj run di, ta ta~ ka, ko ju Be o grad ni je pri hva tio, go vo ri la je o neo me ta wu u~la we wa u „me |u na rod ne or ga ni za ci je, ukqu ~u ju }i UN”.

Pr vi pot pred sed nik Vla de Sr bi je Alek san dar Vu ~i} po ru ~io je da do go vo rom o pred lo gu spo ra zu ma u Bri se lu Sr bi ja ni je pri zna la ne za vi snost Ko so va i Me to hi je, ni ti }e to ika da u~i ni ti, a da }e od lu ka o pri hva ta wu pred lo `e nog spo ra zu ma bi ti do ne ta u na red nim da ni ma. „Ne }e mo na se da ti na iz mi { qo t i n e Ha { i m a Ta ~ i ja. Sve sni smo te `i ne si tu a ci je i ve li ke od go vor no sti ko ju no si mo za bu du} nost Sr bi je i ce log na {eg na ro da. U ovom tre nut ku, ovo je mak si mum ko ji smo mo gli da iz vu ~e mo za na{ na rod na Ko so vu i Me to hi ji”, re kao je Vu ~i}. Ve }i na stra na ka u Sr bi ji po zdra vi la je ju ~e ra {wi do go vor u Bri se lu, a iz re a go va wa me |u na rod nih zva ni~ ni ka za kqu ~u je se da su Sr b i ji vra t a Evrop ske uni je otvo re na. str. 2

SPORT

nole U polUFinalU

str. 25

sun~ano i toplo

najvi{a temperatura 24 °s

vojvo\anski derBi U kUli

str. 28

POLITIKA

subota 20. april 2013.

D O G O V O R U B R I S E L U : B E O G R A D I P R I [ T I N A P A R A F I R A L I S P O R A Z U M PRVI POTPREDSEDNIK VLADE ALEKSANDAR VU^I]

Ni smo pri zna li ne za vi snost Ko so va Prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vu~i} poru~io je ju~e da dogovorom o predlogu sporazuma u Briselu Srbija nije priznala nezavisnost Kosova i Metohije, niti }e to ikada u~initi, a da }e odluka o prihvatawu predloènog sporazuma biti doneta u narednim danima. „Ne}emo nasedati na izmi{qotine Ha{ima Ta~ija. Svesni smo teìne situacije i velike odgovornosti koju nosimo za budu}nost Srbije i celog na{eg naroda. U ovom trenutku, ovo je maksimum koji smo mogli da izvu~emo za na{ narod na Kosovu i Metohiji”, rekao je sino} Vu~i} za „Novosti”, a objavqeno je na sajtu tog lista. Da li }e Srbija prihvatiti predloèni sporazum, kako je naglasio Vu~i}, bi}e odlu~eno u narednim danima. „Srbija time nije priznala nezavisnost Kosova, niti }e to ikada u~initi”, poru~io je Vu~i}. Kosovski premijer Ha{im Ta~i je izjavio da je Srbija sporazumom o normalizaciji odnosa Beograda i Pri{tine pravno priznala nezavisnost Kosova, ~ime je otvoren put da Kosovo

postane ~lan me|unarodnih organizacija. Sporazum je u potpunosti u skladu sa Ustavom i zakonima Kosova. Ima}emo jedinstven sistem policije i pravosu|a na Kosovu, a Republika Kosovo }e funkcinisati na celoj svojoj teritoriji, rekao je Ta~i novinarima u Briselu. Ovo nije prvi put da je Srbija proglasila pobedu. Od 1999. godine je Kosovo opisivano kao podeqeno, ali situacija nije takva, izjavio je Ta~i, uz konstataciju da je „Kosovo jedinstveno”.

E{ton: Ot klon od pro {lo sti Visoka predstavnica EU Ketrin E{ton, pod ~ijim pokroviteqstvom je odr`ano 10 rundi dijaloga Beograda i Pri{tine, saop{tila je u Briselu da je zavr{etkom dijaloga i parafirawem sporazuma otvoren put za otklon od pro{losti. E{tonova je ~estitala premijerima Da~i}u i Ta~iju na hrabrosti i ocenila da je para-

firawe teksta vaàn korak ka pribliàvawu Evropi. „@elim da ~estitam obema stranama na odlu~nosti koju su pokazali da tokom ovih meseci i hrabrosti koju su pokazali”, napisala je visoka predstavnica EU. E{tonova isti~e da je sada va`no videti otklon od pro{losti i pribliàvawe Evropi za obe strane.

SAD: Po li ti~ ka hra brost Ameri~ki dràvni sekretar Xon Keri ~estitao je sino} Srbiji i Kosovu na dogovoru postignutom u Briselu, oceniv{i da je do wega do{lo kompromisom i politi~kom hrabro{}u obe strane.U saop{tewu dostavqenom Tanjugu iz Stejt departmenta, navodi se da SAD pozdravqaju dogovor o normalizaciji odnosa i ~estitaju vladama Srbije i Kosova na te{kim odlukama, koje }e ih pribliìti wihovom ciqu - evropskim integracijama.”Ohrabrujem obe dràve da sada sprovedu brzo i u potpunosti sve do-

govore do kojih su do{li tokom dijaloga, tako da svi koji `ive na Kosovu i Srbiji mogu da nastave da grade mirniju i uspe{niju budu}nost”, navodi se u Kerijevoj izjavi. On se posebno zahvalio visokoj predstavnici EU Ketrin E{ton na u~e{}u u dijalogu, uz ocenu da je weno vo|stvo i odlu~nost bilo kqu~no da se do|e do dogovora. „SAD ostaju duboko posve}ene da Srbija, Kosovo i ceo region ostvari svoje `eqe za mirnom i slobodnom integracijom u Evropu”, zakqu~uje se u saop{tewu.

Sr bi na KiM ne za do voq ni, u po ne de qak mi ting Predstavnici Srba sa seve- tqiv jer je predvi|eno da pora Kosova rekli su sino} da licija i pravosu|e budu u nisu zadovoqni predlogom okviru kosovskih zakona i da sporazuma koji je parafiran u nema nikakve veze sa srpskim Briselu izme|u predstavnika institucijama, {to je ocenio Beograda i Pri{tine, da nikao definitivno povla~ewe kada ne}e prihvatiti usposta- Srbije sa ovih prostora. vqawe kosovskih institucija Panti} je pozvao gra|ane da na severu pokrajine i za pone- ostanu mirni i budu uz lokaldeqak u Kosovskoj Mitrovici ne samouprave, ne podle`u najavili miting na kome }e do- emocijama i ostanu hrabri neti odluku o kao {to su bili formirawu u proteklih 14 Do ne }e mo od lu ku Skup{tine segodina, a predo for mi ra wu vernog Kosova. sednika Vlade Zamenik direkSkup {ti ne se ver nog Srbije Ivicu tora vladine Da~i}a da poseKo so va Kancelarije za ti pokrajinu i (Krstimir Panti}) Kosovo i Metoobjasni gra|ahiju Krstimir nima {ta je Panti} izjavio je na sino}woj potpisano u Briselu. konferenciji za novinare u . Na konferenciji za noviZve~anu da nisu uspeli da do- nare u Zve~anu bili su prisutbiju tekst predloga sporazuma ni svi predsednici op{tina i od predstavnika Vlade Srbije skup{tina op{tina sa severa ali da su imali uvid u tekst Kosova, na~elnik Okruga, nakoji su Albanci obelodanili. rodni poslanik Bojan JakoPanti} je rekao da je na osno- vqevi} (SNS) i direktor vu onoga {to se vidi u spora- Zdrastvenog centra dr Milan zumu on apsolutno neprihva- Ivanovi}.

PREDSEDNIK VLADE IVICA DA^I]

Sta vqen pa raf, od go vor Sr bi je u po ne de qak Predsednik Vlade Srbije Ivica Da~i} parifirao je tekst predloga sporazuma sa Pri{tinom, kojim su prihva}eni svi zahtevi Srbije, a Brisel }e o odgovoru Beograda biti obave{ten u ponedeqak. Premijer je istakao da je ovo najboqa ponuda koju je Beograd dobio i da je ta~ka devet sporazuma koja se odnosi na pitawe policije i izbora regionalnog komandanta ostala, a da je iz ta~ke 14 izba~eno da Srbija ne sme da blokira Kosovo u me|unarodnim organizacijama, ve} u procesu evrointegracija. Da~i} je novinarima u Briselu objasnio da nije potpisao sporazum, ve} da je samo parafirao da je to „predlog teksta o ~ijem prihvatawu ili odbijawu }e se u narednim danima izjasniti obe strane”. „Na{i organi }e doneti odluku u narednim danima da li }emo prihvatiti ili odbiti”, rekao je Da~i}, precizirav{i da }e Beograd u ponedeqak pismeno obavestiti visoku predstavnicu EU Ketrin E{ton da li prihvata dogovor ili ne. „Zahvalan sam E{tonovoj, Aleksandru Vu~i}u i ostalim ~lanovima delegacije. Posle sednice GO SNS i rukovodstava ostalih stranaka, Vlada Srbije }e imati jedinstven stav oko ovog pitawa. Oko ovoga se ne smemo deliti. Ili }emo jedinstveno prihvatiti ili jedinstveno odbiti”, rekao je Da~i} koji je novinarima pokazao sporazum sa parafom. Da~i} je rekao da }e zajednica srpskih op{tina, prema tom sporazumu, imati velika ovla{hewa kada je re~ o izboru komandanta policije i da }e ga

Ketrin E{ton i Ivica Da~i}

zapravo predlagati, kao i da }e imati”srpski sastav policije i pravosu|a”. On je dodao i da }e zajednica imati odeqewe okru`nog suda u

predsednika i „ve}e kao vrstu vlade”, kao i puni nadozr i izvr{na ovla{}ewa u obrzovawu, zdravstvu, kulturi, prostorniom planirawu.

Be o grad }e u po ne de qak pi sme no oba ve sti ti vi so ku pred stav ni cu EU da li pri hva ta do go vor ili ne. Oko ovo ga se ne sme mo de li ti. Ili }e mo je din stve no pri hva ti ti, ili je din stve no od bi ti Severnoj Mitrovici, gde }e biti i sedi{te zajednice, da }e imati svoju imovinu, ra~un, skup{tinu, predsednika pot-

NA TO: Bez Ta ~i je vih sna ga na se ve ru U prisustvu Ketrin E{ton, srpska strana dobila je garancije NATO da kosovske bezbednosne snage ne}e mo}i da dolaze na sever Kosova, osim u slu~aju prirodnih katastrofa kada im je za ulazak potrebna saglasnost NATO-a i lokalne srpske zajednice. Generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen ~estitao je Beogradu, Pri{tini i EU na konstruktivnom pristupu u iznala`ewu re{ewa.

„Ovaj predlog teksta je zna~jano boqi u odnosu na one koje smo do sada imali. `elim da se zahvalim Ketrin E{ton na naporima koje je ulo`ila i {to su pokzaali su razumevawe za argumentovan i opradvdane zahetve srpske strane”, kazao je Da~i} naglasiv{i ponovo da je „ovo napozitivniji odgovor na srpske zaheve”. Prema wegovim re~ima, i na prekju~era{wem sastanku zana~ajan deo tih na{ih stavovao je bio prihva}en, ali nije bila prihva-

tqiva odredba gde se od nas tra`i da ne blokiramo Kosovo u me|unarodnim organizacijama. „Ovaj tekst je svakako povoqniji za na{u stranu, imaju}i u vidu da je tekst ostao isti kad je re~ o pravima srpske zajendice, odnosno da ta~ka devet koja se ti~e policije nije mewana, a da je ta~ka 14 promewena i da glasi - kao {to je to navedeno i u zakqucima Saveta EU - da mi treba da imamo otvoren evropski put”, rekao je Da~i}. Premijer je naglasio da se u Briselu vi{e ne}e voditi rasprava o sporazumu i ponovio da }e E{tonovoj u ponedeqak biti prosle|en pismeni odgovor dodaju}i da sada treba odmeriti {ta je dobro, a {ta je lo{e. „Ovo nije lako za nas, nije lako donositi ovako te{ke odluke, one nisu va`ne samo za sada{woat ve} i budu}nost”, rekao je Da~i}.

REAGOVAWA Ba ro zo: Isto rij ski spo ra zum Predsednik Evropske komisije @ose Manuel Barozo pozdravio je sporazum i naglasio da se radi o istorijskom dogovoru dve strane. „Uveren sam da }e sporazum koji su postigle dve strane prokr~iti put Evropskom Savetu da donese odluke o slede}im koracima na evropskom putu Srbije i Kosova. Narod u Srbiji i na Kosovu `eli da ide napred i da evropsku perspektivu pretvori u stvarnost”, poru~io je Barozo.

Bilt: ^e sti tam [vedsi ministar spoqnih poslova Karl Bilt poru~io je da }e to biti novi pozitivan podsticaj za ~itav regiona.”Taj sporazum utire put za boqu situaciju i za Srbe na Kosovu. Oni su va`an deo budu}nosti zemqe”, napisao je on na tviter nalogu.Bilt je ~estitao delegacijama Beograda i Pri{tine, kao i visokoj predstavnici EU Ketrin E{ton pod ~ijim pokroviteqstvom se odvijao dijalog.

Ka cin: Da tum u ju nu Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin pozdravio je dogovor. On je izrazio nadu da }e EU na samitu u junu dodeliti Srbiji datum za po~etak pregovora, a Kosovu odobriti Sporazum o stabilizaciji i pridru`ivawu.

Pa stor: Kraj te {ke epi zo de „Postignutim dogovorom Srbija zatvara te{ku epizodu u dràvnom i li~nom smislu, delegacija Beograda postigla je maksimum i poslanic Saveza vojvo|anskih Ma|ara podrà}e taj tekst ukoliko stigne u parlament”, izjavio je predsednik SVM I{tvan Pastor. „Sporazumom zatvaramo te{ku epizodu u dràvnom i li~nom smislu i moèmo se nadati otvarawu {ansi koje }e nam sutra ne samo kao dràvi, ve}i i kao pojedincima omogu}iti da boqe ìvimo”, rekao je Pastor Tanjugu.

LSV: Po dr {ka dr `av nom vr hu Liga socijaldemokrata Vojvodine pozdravqa napor koji je pokazao tim predvo|en Ivicom Da~i}em i Aleksandrom Vu~i}em u nastavku dijaloga sa Pri{tinom, a time i nastavku evropskog puta Srbije, saop{tila je sino} LSV. Ovo je pitawe koje }e, ne samo

odrediti sudbinu gra|ana Kosova, nego i svih gra|ana Srbije, ve} }e na dugi rok odrediti put i zbivawa u ~itavom regionu, ocewuje LSV.

LDP: Do bra vest Lider Liberalno demokratske partije êdomir Jovanovi} izjavio je da dogovor o predlogu teksta sporazuma Beograda i Pri{tine predstavqa dobru vest, koja }e omogu}iti da se prona|e na~in za{tite srpskih interesa na Kosovu. Jovanovi} je za RTV rekao da je neophodno osnaìti i Beograd i Pri{tinu zbog ~ega je ta stranka traìla od EU da Kosovu da Sporazum o stabilizaciji i pridruìvawu, a Srbiji datum za po~etak pregovora.

SPO: Otvo re na vra ta evrop skom pre po ro du Srpski pokret obnove ocenio je da se „Briselskim sporazumom otvaraju vrata evropskog preporoda Srbije, a Srbi na Kosovu i Metohiji dobijaju garancije EU za wihovu samoupravu i ~vrste veze sa mati~nom dr`avom”. SPO tako|e ocewuje da je „dogovorom u Briselu zapo~et proces normalizacije odnosa izme|u Srbije i Kosova, koji je od su{tinskog zna~aja za stabilnosti i evropeizaciju na{eg regiona”.

Ko {tu ni ca: Vlast je dr à vo u bi ca Predsednik Demokratske stranke Srbije Vojislav Ko{tunica smatra da je vlast prihvatila da ukine dràvu Srbiju na Kosovu i Metohiji, izru~i srpski narod na milost i nemilost albanskim separatistima i proda teritoriju Kosova za ni{tavni datum za po~etak pregovora sa EU. „Ova vlast je dràvoubica, jer je uni{tila srpske dràvne institucije na Kosovu”, navodi se u pisanoj izjavi Ko{tunice.

Dve ri: Vla da Sr bi je da pod ne se ostav ku Pokret „Dveri” smatra da dogovor o predlogu sporazuma Beograda i Pri{tine u Briselu zna~i predaju Kosova i Metohije i zbog toga traì ostavku kompletne Vlade Srbije.U saop{tewu „Dveri” je navedeno da je „Vlada Srbije pod vi{enedeqnim ucenama iz Evropske Unije ju~e u Briselu prihvatila da prizna nezavisno Kosovo i u~estvuje u zaokruìvawu dràvnosti tzv. Republike Kosovo”.

politika PRED SED NIK SKUP [TI NE VOJ VO DI NE I[TVAN PA STOR

Sed ni ca 25. apri la bez de kla ra ci je bi se problemi sveobuhvatno sagledali”. On je rekao da taj Odbor sada nema ta ~etiri ~oveka, da ga Skup{tina nije imala ni u prethodna ~etiri mandata, ali da to nije razlog da se sada u potpunosti ne konstitui{e. - Dogovor je da na sednici u ~etvrtak donesemo odluku o ta ~etiri ~lana, na predlog predsednika. Dogovor je da tri inicijalna imena daju predstavnici pozicije, a jedno ime opozicija, jer je takav odnos snaga rekao je on i dodao da je dogo-

Bi }e kon sti tu i san skup {tin ski Od bor za pi ta wa ustav no-prav nog po lo `a ja APV, ko ji za tim tre ba da ras pra vqa o de kla ra ci ji Foto: N. Stojanovi}

Sednica Skup{tine Vojvodine odrà}e se u ~etvrtak, 25. aprila, ali se na wenom dnevnom redu ne}e na}i deklaracija o za{titi ustavnih i zakonskih prava APV koju je predloìla pokrajinska vlada, ve} na nekoj slede}oj, saop{tio je ju~e predsednik Skup{tine Vojvodine I{tvan Pastor. Pastor je na konferenciji za novinare nakon sastanka Kolegijuma Skup{tine i vi{ednevnih „izuzetno intenzivnih razgovora” sa predstavnicima parlamentarnih stranaka rekao da }e sednica, koju je on ranije odloìo, biti odràna u ~etvrtak s inicijalnim dnevnim redom, kao i da }e tada u potpunosti biti konstituisan skup{tinski Odbor za pitawa ustavno-pravnog poloàja APV koji zatim treba da raspravqa o deklaraciji. - [to se ti~e deklaracije, za koju postoji inicijativa Vlade da bude na prvoj slede}oj sednici Skup{tine - to }e biti tako, ali prva sednica ne moè biti ova 25. aprila, nego }e biti jedna slede}a - kazao je Pastor. On je naveo da su potrebne pripremne radwe kako bi se neka ta~ka na{la na dnevnom redu sednice, odnosno da razmatrawu deklaracije u Skup{tini treba da prethodi rasprava u nadle`nom skup{tinskom odboru. Pastor je kazao da, prema ~lanu 47 Poslovnika o radu Skup{tine APV, Odbor za pitawa ustavno-pravnog poloàja ~ine i ~etiri ~lana koja nisu poslanici, nego stru~waci za ustavno-pravna i dru{tevna pitawa, ~iji rad u tom telu „nije slu~ajno predvi|en, ve} da

Pri ti sak ni je raz log za iz bo re Na pitawe novinara da li trpi pritiske da raspi{e vanredne izbore, kako to zahteva opozicija, predsednik Skup{tine Vojvodine Pastor odgovorio je da pritisaka ima, ali da je to deo politi~kog `ivota. - Pritisak nije razlog za raspisivawe izbora. Raspisivawe izbora nije pitawe voqe predsedika Skup{tine nego fakata na bazi propisa - dodao je on. Na pitawe o stavu SVM-a o deklaraciji, Pastor je kazao da }e se to videti u ~etvtak, kada se poslanici wegove stranke budu izja{wavali oko personalnog sastava Odbora za pitawa ustavno-pravnog polo`aja Vojvodine, kao i prilikom rasprave o tom dokumentu.

vor tako|e da ne bude preglasavawa, jer „vaqda svi polaze od toga da je stru~wak - stru~wak, bez obzira na to ko ga predla`e”. Napomiwu}i da je na|eno re{ewe koje nije moglo biti zaobi|eno jer je to obaveza po Poslovniku, Pastor je ocenio da je time dodatno oja~ana institucija Skup{tine. Po wegovim re~ima, oko svih tih stvari postignuta je potpuna saglasanost na ju~era{wem Kolegijumu. Sastanku Kolegijuma prethodili su intenzivni razgovori da bi se, dodao je, „politizirawe vratilo u institucije, stalo na put nekim opasnim pojavama koje su se razbuktale u prethodnim danima i smawile napetosti”. S. Ko va ~e vi}

PO DR [KA JE DIN STVE NE SR BI JE PE TI CI JI ZA SME NU PO KRA JIN SKE VLA STI

Predsednik pokrajinskog odbora Jedinstvene Srbije Sr|an Kruèvi} izjavio je ju~e da neko treba da bude odgovoran zbog poku{aja da se donese deklaracija o za{titi ustavnih i zakonskih prava AP Vojvodine. - Traìmo da neko bude odgovoran. Ako su to izbori, neka budu izbori. Ako je to ostavka, neka bude ostavka. Ali mi ne moèmo da }utimo - rekao je Kruèvi}, nakon {to je u centru Novog Sada potpisao peticiju SNS-a za povla~ewe deklaracije, ostavku predsednika pokrajinske Vlade Bojana Pajti}a i vanredne pokrajinske izbore.

Kruèvi} je rekao da za Jedinstvenu Srbiju autonomija Vojvodine predstavqa ono {to je propisano Ustavom, a da je poku{aj dono{ewa deklaracije „poku{aj zloupotrebe slabosti dràve i delikatne situacije u kojoj se dràva na{la zbog re{avawe pitawa Kosova”. On je rekao da }e 39 op{tinskih odbora Jedinstvene Srbije podràti inicijativu SNS-a za vanredne izbore u Vojvodini dodao je da Jedinstvena Srbija „stoji uz SNS i da podràva ono {to radi Aleksandar Vu~i}”. Kruèvi} je direktor Elektrovojvodine. S. K.

Foto: S. [u{wevi}

Kru `e vi}: Tra `i mo od go vor nost

U Deklaraciji o za{titi ustavnih i zakonskih prava AP Vojvodine nema nikakvih naznaka separatizma, jer se u woj iskqu~ivo insistira na po{tova wu Usta va Re pu bli ke Srbije, izjavio je ju~e potpredsednik Pokrajinskog odbora DS Nenad Ivani{evi}, i naglasio da vanrednih izbora u pokrajini ne}e biti. „Vlada Vojvodine ima ogromnu ve}inu, te nema nikakvih razloga za vanrednim pokrajinskim izborima. Me|utim, mo`emo i mi re}i da se odr`e izbori na svim nivoima, budu}i da je pro{lo godinu dana i o~igledno je da pokrajinska vlada, za razliku od republi~ke, radi dobro”, rekao je Ivani{evi}. Ivani{evi} je kazao da su protivnici Deklaracije zapravo oni koji „nisu ni pro~itali ovaj dokument, te su tako neupu}eni {to ona ta~no podrazumeva”.

Mi haj lo vi}: SNS je sto èr Vla de Srbi je Potpredsednica Srpske napredne stranke Zorana Mihajlovi} izjavila je ju~e u Kragujevcu da je ta stranka pokazala da se drì svega onoga {to je obe}avala u predizbornom periodu.”Mi smo ti koji smo i stoèri Vlade Srbije, ali smo i ti koji imamo definitivno najve}u odgovornost i tu smo da napravimo promene”, rekla je Mihajlovi} na konferenciji za novinare gradskog odbora SNS u Kragujevcu. Ministarka energetike, razvoja i za{tite ìvotne sredine je rekla da su „energetika i za{tita ìvotne sredine dva te{ka sektora, ali i da duboko veruje da je ministarstvo, kojim rukovodi, pokrenulo mnogo toga.”Pokrenuli smo mnogo toga, po~ev od zakonodavne procedure, preko javnih poziva i jasnih kriterijuma, pa do plana smawewa ogromne birokratije i administracije u oblasti energetike, ali i reformisawa javnih preduze}a, stvarawe buyetskog fonda za energetsku efikasnost koji gra|anima treba da omogu}i da mawe energije tro{e po kvadratnom metru stana”, rekla je ona.

SNS po zdra vqa od la ga we ras pra ve Srpska napredna stranka pozdravila je odluku rukovodstva Skup{tine Vojvodine o odlagawu rasprave o tekstu Deklaracije o za{titi ustavnih i zakonskih prava Vojvodine i najavila nastavak politi~ke borbe za potpuno povla~ewe tog dokumenta iz skup{tinske procedure. Napredwaci su u saop{tewu ponovili da je tekst Deklaracije potpuno neprihvatqiv najaviv{i da }e nastaviti sa politi~kom borbom sa ciqem potpunog povla~ewa Deklaracije iz procedure iz Skup{tine Vojvodine. Najavqeno je i da }e predsednik poslani~ke grupe „Po-

krenimo Vojvodinu - Tomislav Nikoli}” i ~lan Odbora za ustavno-pravni polo`aj Vojvodine Igor Mirovi} u~estvovati u radu tog odbora. To }e uraditi sa ciqem, da „pred o~ima celokupne javnosti, argumentima poka`e neslagawe velikog broja gra|ana Vojvodine sa elementima politi~kog pamfleta koji je Vojvodini naneo {tetu”, navodi SNS.Ta stranka je istakla i da }e nastaviti sa prikupqawem potpisa podr{ke zahtevu da predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajti} podnese ostavku „i time otvori put raspisivawu vanrednih pokrajinskih izbora”.

DUEL DS I URS

Jer kov: Vlast za du ì la dr à vu Aktuelna vlada zaduìla je Srbiju za 3,5 milijarde evra od kada je formirana, a u tom periodu nije realizovana nijedna wena investicija, izjavila je danas portparol Demokratske stranke Aleksandra Jerkov, upitav{i vladu kada }e preuzeti odgovornost za „katastrofalnu ekonomsku situaciju”. Jerkov je rekla na konferenciji za novinare da vlada nema nijedno jedino re{ewe za ekonomske probleme i da generi{e probleme tamo gde ih nema kako bi skrenula pa`wu „sa svoje nesposobnosti”. „Plate su mawe, cene su porasle, a javni dug raste tri puta

brè nego u vladi Mirka Cvetkovi}a„, napomenula je Jerkov. To, kako je dodala, zna~i da su SNS, SPS i URS zemqu zaduìle za 3,5 milijarde evra. Ona je dodala i da vlast nema novca za mlade, trudnice, investicije a da ima „10 miliona evra za gondolu na Kopaoniku, 15 miliona evra za subvencije za Fiat, 300 miliona evra za prugu Vaqevo Loznica...” Povodom pretwi smr}u vojvo|anskom premijeru i zameniku predsednika DS Bojanu Pajti}u, Jerkov je kazala da vladi koja nije u stawu da obezbedi boqi ìvot odgovara da neko drugi bude kriv za propast dràve.

Se la ko vi}: Vra}amo stare dugove „Sramota je da Demokratska stranka, za ~ije vlade je dug ove dràve skoro udvostru~en, bilo kome drì lekcije o na~inu na koji treba voditi ekonomiju Srbije„, kaè Marko Selakovi}, portparol URS-a reaguju}i na izjave Aleksandre Jerkov. Prema wegovim re~ima, potpuno je neverovatno da DS neprestano ponavqa neistine koje se ti~u zaduìvawa dràve i stranih investitora.„Vaqda misle da stotinu puta ponovqena la` moè da postane istina, ali vreme marketin{kih izjava je pro{lo. Sada je najve}i patriotizam

borba za svakog ~oveka, svako selo, svaki grad i region na{e dr`ave, a najve}a obaveza da se stvore uslovi da se svi regioni po|ednako razvijaju”,navodi URS u svom saop{tewu. Prema re~ima Selakovi}a, za mandata ove Vlade, Srbija je po~ela da vra}a dugove, skupe kredite zamewuje jeftinim, a otpla}uje se i 435,8 miliona dolara dela kredita Londonskom klubu poverilaca, za koliko }e biti smawen javni dug Srbije.Selakovi} poru~uje DS-u da se „okane politikanstva i neka se bavi svojim problemima”.

Vu ~e vi}: Paj ti} ne }e od u sta ti od deklaracije

REKLI SU

Iva ni {e vi}: De kla ra ci ja ni je se pa ra ti sti~ ka

subota 20. april 2013.

Mi ji}: Pro tiv na sil nog pre kom po no va wa - Umesto da se problemi re{avaju u institucijama sistema, ponovo je “ulici” prepu{teno da vaninstitucionalno mewa stvarnost. Bez adekvatnih reakcija vlasti, desni~arske organizacije i huligani, koji su ranije palili ambasade, danas fizi~ki napadaju politi~are zbog neslagawa sa wihovom politikom- saop{tio je ju~e predsednik Pokrajinskog odbora LDP Du{an Miji}. „Plakate sa pretwama i porukama celokupnoj pokrajinskoj vladi, pretwa smr}u wenom predsedniku, fizi~ki napadi na êdomira Jovanovi}a i drugi sli~ni pritisci uznemiruju gra|ane Vojvodine i podse}aju na iskustva iz devedestih godina. PO LDP podràva pravo da Vojvodina, kroz skup{tinsku debatu, usvoji Deklaraciju o za{titi ustavnih prava Vojvodine. Mora se stati u odbranu nasilnog prekomponovawa vlasti u Vojvodini koje moè imati fatalne posledice po mir i stabilnost u Vojvodini”, kaè Miji}.

Gradona~elnik Novog Sada Milo{ Vu~evi} izjavio je ju~e da je stekao utisak da predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajti} ne}e odustati od ponu|ene Deklaracije, ve} da }e na woj insistirati, jer to jeste Pajti}eva vizija politike koju je

sprovodio i sprovodi. Vu~evi} je rekao da }e Pajti}, dok god bude na funkciji na kojoj se trenutno nalazi, nastaviti da u svakodnevnom vr{ewu te funkcije interpretira aktuelnu politiku ~ija je posledica ta deklaracija.

GO DS PI TA GRA DO NA ^EL NI KA

Gde su no ve in ve sti ci je? „Gradona~elnik Novog Sada Milo{ Vu~evi} je ve} sedam meseci gluv na sve probleme Novosa|ana. Kada god smo poku{ali da dobijemo odgovore na pitawa o funkcionisawu grada, on je ostajao nem, a danas ga vidimo kao veoma aktivnog u medijima kako se obra~unava sa neistomi{qenicima, tvrde}i da govori u ime Novosa|ana, dok govori samo u ime svoje stranke.” - rekla je na ju~era{woj konferenciji za medije portparolka GO DS Jadranka Jovi{i}. - Broj nezaposlenih se u gradu uve}ao za preko 3.000, svedoci smo velikog pada standarda gra|ana, a mi jo{ nemamo odgovor na pitawe {ta }e gradska vlast u~initi da taj trend promeni rekla je Jovi{i}. Portparolka GO DS je naglasila da bezbed-

nost u gradu nikada nije bila na gorem nivou, dok za ovu godinu grad nije izdvojio zna~ajnija sredstva za unapre|ewe ove oblasti. - U to vreme za reprezentaciju u javnim preduze}ima opredeqeno je 30 miliona dinara. Zato pitamo gradona~elnika da li je va`nija repezentacija direktora u JKP ili bezbednost na{e dece? - rekla je Jovi{i}. Portparolka gradskog odbora DS pozvala je gradona~elnika da ka`e da li svojim }utawem {titi Maju Gojkovi} u aferi „ATP Vojvodina”. Ona je osudila napade na premijera Vojvodine Bojana Pajti}a, istakav{i da se pla{i za wegovu i bezbednost wegove porodice, apeluju}i na sve politi~ke ~inioce da izbegavaju zapaqivu retoriku. P. K.

subota 20. april 2013.

ekonomija TEMA „DNEVNIKA” LU KE I LO GI STI^ KI CEN TRI U VOJ VO DI NI REAL NA RAZ VOJ NA [AN SA

Zbog ne ma ra na Du na vu gu bi mo tre }i nu iz vo za ZA PO SLE NOST U SRED WEM BA NA TU NA KLAC KA LI CI

Za osam go di na 7.000 ot ka za Broj za po sle nih u pri vre di sred wo ba nat skog re gi on a u pe ri o du od 2004. do 2012. ma wi je za 7.045, {to zna ~i da je sva ke go di ne, u tom pe ri od u, bez po sla osta ja lo sko ro 783 oso ba. U isto vre me, broj za po sle nih u ne pri vre di po ras tao je za 4 od sto, od no sno po ve }an je za 442, dok je kod pred uz et ni ka za de -

15,9 od sto, iz ~e ga pro iz i la zi da je ne {to in ten ziv ni je opa da la za po sle nost na re pu bli~ kom ni vou u od no su na Sred wo ba nat ski okrug. Od ukup nog bro ja za po sle nih u ovom de lu Ba na ta kra jem pro {le go di ne, na pri vre du se od no si 56,1 od sto, ne pri vre du 29,7 od sto, pred u zet ni ke 14,2 od sto, dok je taj od nos

La ne stao ne ga tiv an trend sma wi va wa za po sle no sti u re gi o nu, ta ko da je u od no su na 2011. pr vi put do {lo do po ve }a wa za po {qavawa za 941 rad ni ka vet go di na do {lo do sma we wa rad ni ka za 4,6 od sto, od no sno za 263 osoba. U sred wem Ba na tu je kra jem pro {le go di ne, po po da ci ma Re pu bli~ kog za vo da za sta ti sti ku, ukup no bi lo za po sle no 38.660 rad ni ka, {to je u po re |e wu sa po da ci ma iz 2004. ma we za 15,1 od sto. S dru ge stra ne, broj za po sle nih u Re pu bli ci Sr bi ji sma wio se sa 2.050.854 li ca u 2004. go di ni, na 1.724.027 li ca u 2012, ili za

u 2004. bio znat no vi {e u ko rist pri vre de ko ja je an ga `o va la 63,1 od sto od ukup nog bro ja za po sle nih li ca. - Po zi tiv no je {to se la ne za u sta vio ne ga tiv ni trend sma wi va wa za po sle no sti u re gi o- nu, ta ko da je u od no su na 2011. pr vi put do {lo do po ve }a wa, za po {qavawem 941 rad ni ka, ili za 2,5 od sto – ka `e eko no mi sta Mom ~i lo Ni kol ~i} iz Re gi o nal ne pri vred ne ko mo re Zre wa nin. @. B.

In ve sti ci ja Al Da hre u pan ~e va~ ku Lu ku jo{ jed nom je po ka za la i da je Du nav ve li ki rud nik pa ra i da mi ni smo spo sob ni da ga is ko ri sti mo. Lu ke, ma ri ne, i lo gi sti~ ki cen tri za i sta su re la na {an sa za raz voj i ovih de lat no sti ali i pri vre de. In ter ak tiv na ma pa lo gi sti~ kog po ten ci ja la APV, ko ja je pred sta vqe na ovih da na u Skup {ti ni Voj vo di ne, omo gu }a va do bi ja we re le vant nih po da ta ka o lo gi sti~ kim cen tri ma u Po kra ji ni za po tre be pri vre de i po ten ci jal nih in ve sti to ra. Se kre tar Po kra jin skog Sa ve za za lo gi sti ku doc. dr Mir ja na Kra wac ka è da }e ma pa bi ti do stup na pre ko veb por ta la Se kre ta ri ja ta za pri vre du svim po ten ci jal nim ko ri sni ci ma i omo gu }i }e ko ri {}e we broj nih po da ta ka. Ma pa sa dr ì po dat ke iz obla sti è le zni~ ke i drum ske in fra struk tu re, ma pe re ka i ka na la, lu ka i opi sa svih lo gi sti~ kih cen ta ra u Voj vo di ni i ka pa ci te ta lu ka. U woj su pred sta vqe ni svi po da ci ko ji od ra à va ju po ten ci jal lo gi sti~ kog cen tra: od po vr {i ne, struk tu re vla sni {tva, bli zi ne sa o bra }aj ne i ko mu nal ne in fra struk tu re, po sto ja wa plan ske do ku men ta ci je (ge ne ral nih, op {tih i de taq nih pla no va re gu la ci je), me ha ni za ci je i skla di {nih ka pa ci te ta. Pred sed nik Sa ve ta za è le zni~ ki sa o bra }aj i me nayer Kla ste ra lo gi sti ke i tran spor ta Voj vo di ne mr Mi lan Vu ~i ni} ape lu je na „@e le zni ce Sr bi je „ da ima ju vi {e slu ha za po ve zi -

va we lu ka sa è le zni~ kim sta ni ca ma, ka ko ne bi pro pa da li mno gi po slo vi sa mo za to {to ne do sta je ki lo me tar-dva pru ge, kao {to je to, na pri mer, u Apa ti nu i Bo go je vu. Ka da bi po sto ja li uslo vi za ve }e u~e {}e è le zni~ kog i vod nog tran spor ta, Vu ~i ni} ka è da bi se, na pri mer, sa mo iz voz u Ru si ju po ve }ao i do 30 od sto. Po sto je }e

tran sport no tr ì {te, na à lost, ne nu di u do voq noj me ri jef ti ni je vi do ve sa o bra }a ja. Drum ski pre voz dr ì pri mat s u~e {}em od ~ak 80 od sto, è le zni~ kom pri pa da 11 pro ce na ta, a unu tra {wem vod nom skrom nih 4,5 po sto. Vu ~i ni} ka è da lo gi sti~ ke cen tre tre ba raz vi ja ti du` Ko ri do ra 7 na ukr {ta wu s Ko ri -

Va `na bli zi na ko ri do ra Eks per ti iz Sa ve ta za lo gi sti ku su za jed no for mi ra li li stu osam lo gi sti~ kih cen ta ra APV, ko ju ~i ne No vi Sad: Pan ~e vo; Za pad na Ba~ ka: Oya ci, Bo go je vo, Apa tin, Som bor; Su bo ti ca-Sen ta; Srem: In |i ja, Sta ra Pa zo va, Ru ma, Srem ska Mi tro vi ca; Sred wa Ba~ ka: Vr bas; Zre wa nin-Vr {ac; Ki kin da. Ma ri ja Kra wac ka è da su cen tri oda bra ni po kri te ri ju mu da li le è na re ci, pre sve ga na Du na vu i da li su bli zu è le zni~ ke in fra struk tu re zna ~aj nih ko ri do ra.

do rom 10, a u okvi ru wih raz vi ja ti in ter mo dal ne ter mi na le i slo bod ne zo ne, te for mi ra ti lo gi sti~ ku plat for mu APV, ko ja je u skla du s na ci o nal nom stra te gi jom raz vo ja tran spor ta. Vu ~i ni} pod se }a da Pro stor ni plan Voj vo di ne pred vi |a lo gi sti~ ke cen tre me |u na rod nog-re gi o nal nog ka rak te ra s po ve za no {}u sva tri vi da sa o bra }a ja (drum-è le zni ca-vo da) No vi Sad, Pan ~e vo, Apa tinSom bor i Bo go je vo, cen tre po seb nog re gi o nal nog zna ~a ja Zre wa nin - Ki kin da i Srem ska Mi tro vi ca; lo kal nog ka rak te ra Su bo ti ca, Be ~ej - No vi Be ~ej i Vr bas, a od zna ~a ja za po gra ni~ ni po jas No vi Kne è vac Ka wi à - Sen ta - Ra be (tro me |a), Vr {ac - be la Cr kva i Ba~ ka Pa lan ka. R. Da u to vi}

EKONOMIJA

subota 20. april 2013.

JAKO LO[I REZULTATI NA KONKURSU ZA POSAO U NAFTNOJ INDUSTRIJI SRBIJE

Naft na in du stri ja Sr bi je je je di na kom pa ni ja u Sr bi ji ko ja je, u okvi ru svog pro gra ma „NIS {an sa”, u pro {loj go di ni za po sli la 360 mla dih qu di, di rekt no s fa kul te ta, od no sno bez pro fe si o nal nog rad nog is ku stva, a ove go di ne za po {qa va mo jo{ 300. Na kon kurs „NIS {an sa 2013„ sti glo je ukup no oko 5.000 pri ja va, ali ka da su od ba ~e ne one ko je ni su is pu wa va le uslo ve i po sle dru gih pro ve ra kan di da ta, za te sti ra we ni smo ima li do vo qan broj qu di ko ji su di plo mi ra li 2012. i 2013, pa smo u ob zir uze li i one ko ji su di plo mi ra li 2011- is ta kla je Na ta {a Sta men ko vi}, me nayer za qud ske re sur se NIS-a, na ju ~e ra {woj tri bi ni „Di plo me i tr `i {te ra da”, na Fa kul te tu teh ni~ kih na uk a u No vom Sa du. Ona je do da la da teh ni~ ka zna wa kan di da ta, kao i ne ka dru ga, ni su do voq no do bra da bi kom pa ni ja bi la za do voq na. Ona je na gla si la da je ovo li ki broj upo sle nih pra vi iz uz e tak u Sr bi ji, te da je ova kom pa ni ja li der i sa svo jih pre ko 20 pro gra ma sa rad we sa uni ver zi te ti ma i sred wim {ko la ma {i rom Sr bi je, pod ge slom „Ener gi ja zna wa”. NIS ovo ne ra di sa mo za to {to je dru {tve no od go vor na kom pa ni ja, ni ti iz hu ma ni tar nih raz lo ga pre ma uni ver zi te ti ma, pri mar ni mo tiv je po tre ba. - A to zna ~i da NIS ima na ras po la ga wu po nu de na tr `i -

{tu ra da, ali ne mo `e ba{ da na |e sve {to tre ba, i on da je je dan od na ~i na da se ak tiv no ukqu ~i u ne ka kve pro me ne na tr `i {tu ra da da bi smo ima li pro fi le ko ji su nam po treb ni -

ob ja sni la je Sta men ko vi}.- Iako ni je ba{ po pu lar no go vo ri ti o to me, ali ve o ma je va `an rej ting fa kul te ta, pre sve ga dr `av ni-pri vat ni. Na {a kom pa ni ja da je pred nost stu den ti ma ko -

Dok na{i letuju, Finci praktikuju Kod kan di da ta za upo sle we osim zna wa i ve {ti na u NIS-u tra è i po ten ci jal da u~i i da je na u ~io da u~i. Ta ko |e kom pa ni ja iz u zet no ula è u raz voj svo jih ka dro va, pa je ta ko sa mo u 2013. buyet te àk tri mi li o na evra NIS na me nio za raz voj za po sle nih. Ima i tri pro gra ma prak se za stu den te, pa ~ak i pla }e nu prak su! - Ce le 2012. go di ne kroz NIS prak se pro {lo je 60 prak ti ka na ta. Na {i stu den ti su pre ko le ta na od mo ru, o tro {ku svo jih ro di te qa, a ino stra ni stu den ti, re ci mo ~ak iz Fin ske, do la ze u Sr bi ju na prak su- re kla je Na ta {a Sta men ko vi}.

ji do la ze s dr àv nih fa kul te ta, bez na me re za ne ka kvom ge ne ra li za ci jom, jer, na rav no ima iz u ze ta ka. Ali, ge ne ral no, dr àv ni fa kul te ti da ju bo qi „pro iz vod”.Ta ko |e, od dr àv nih fa kul te ta, oni u sa sta vu Uni ver zi te ta u Be o gra du ima ju pred nost. Ovo go vo rim iz prak se, a ni ka ko da ne ko ko je za vr {io fa kul tet u Be o gra du ima una pred pred nost. Pro ve ra va mo ono {to kan di dat no si, zna wa, ve {ti ne... i {to po nu di u raz me nu za za ra du. Ka da tra è kan di da te u NISu ima ju {i ri i uì iz bor, upo re |u ju se qu di, od no sno wi ho vo zna we. Na ta {a Sta men ko vi} ne sla è se s kon sta ta ci jom da tr ì {te zna wa ne po sto ji. - Ono po sto ji, ali, na à lost ima pu no pro sto ra za we go vo una pre |e we jer ni je do voq no do bro. Mi smo pri nu |e ni da od to ga bi ra mo. Kom pa ni ja je spe ci fi~ na i po to me {to ne mo è mo sve da na |e mo {to nam tre ba da na |e mo u Sr bi ji, pa u tom slu ~a ju do vo di mo qu de iz dru gih dr à va, pa ta ko qu di iz 22 dr à ve ra de u NIS-u. Ne za to {to je to ta ko mo der no ne go {to od r e | e n e stru~ w a k e ne mo è mo da na |e mo u na {oj ze mqi. Ta ne us kla |e nost iz me |u po tre ba ko je ima pri vre da i onog {to je po nu da tr ì {ta, ni je ni {ta no vo i po sto ji ve} 20 go di na. Ali se o to me sa mo pri ~a, a kon kret nih po ma ka go to vo ne ma. V. êki}

Fo to.S. Ir {e vi}

Od pet hiqada kandidata, NIS jedva skupio trista

DR@AVNE SUBVENCIJE ZA NOVA RADNA MESTA NA SEVERU BA^KE

Suboti~ke firme zaposlile 200 radnika U dve su bo ti~ ke fir me bi }e otvo re no 200 no vih rad nih me sta , a ugo vo re o pod sti ca wu di rekt nih in ve sti ci ja s pred stav ni ci ma pred u ze }a „8. mart” i „Teh no kop”, ju ~e je u ovom gra du na se ve ru Ba~ ke pot pi sao Mi ni star fi nan si ja i pri vre de Mla |an Din ki}. Tek stil na kom pa ni ja „8. mart” za po sli }e oko 140 no vih rad ni ka i za to je do bi la pod sti ca je od 5.000 evra po no vo za po sle nom, a pre hram be na kom pa ni ja „Teh no kop”, ko ja }e za po sli ti 55 qu di, do bi la je pod sti ca je od 4.000 evra.

Mla |an Din ki} pot pi sao je u Su bo ti ci dva ugo vo ra o pod sti ca wu di rekt nih in ve sti ci ja s pred stav ni ci ma pred u ze }a „8. mart” i „Teh no kop”, ko ja }e za po sli ti oko 200 rad ni ka

GENERALNI DIREKTOR „SRBIJAGASA” DU[AN BAJATOVI]

Te dve kom pa ni je kva li fi ko va le su se u 17. krug Pro gra ma za pri vla ~e we di rekt nih in ve sti ci ja, ko ji spro vo di Agen ci ja za stra na ula ga wa i pro mo ci ju iz vo za (SI E PA). Din ki} je, po sle pot pi sa va wa ugo vo ra u kom pa ni ji „8. mart”, is ta kao da vla da po dr `a va pred u ze }a ko ja za po {qa va ju no ve qu de, jer je ne za po sle nost naj ve }i pro blem u Sr bi ji. „Na osno vu ova kvih in ve sti ci ja pre sve ga za po {qa va mo qu de, ali i po ma `e mo da se po ve }a iz voz i Vla da }e se u na red nom pe ri o du bo ri ti za za po {qa va we i po mo} fir ma ma kao {to su ’8. mart’ i ’Teh no kop’”, re kao je Din ki}.

Strate{ki partneri za preduze}a do kraja godine Ge ne ral ni di rek tor JP „Sr bi ja gas” Du {an Ba ja to vi} iz ja vio je da o~e ku je da }e do kra ja ove go di ne bi ti pro na |e ni stra te {ki part ne ri za pred u ze }a ko ja su u sa sta vu ove kom pa ni je. Po we go vim re ~i ma, ve} se pre go va ra s po ten ci jal nim part ne rom za „Agro `iv”, a spre man je i stra te {ki part ner za „Azo ta ru” u Pan ~e vu, sa ko jim }e se pre go va ra ti o in ve sti ci o nom ci klu su u tom pred u ze }u, ~im se za vr {i pro gram re struk tu ri ra wa „Azo ta re”i JP „Sr bi ja gas” i zva ni~ no po sta ne ve }in ski vla snik te fa bri ke. Ba ja to vi} je uka zao da bi in ve sti ci o nim ci klu som u „Azo ta ri” pro iz vod wa azot nih |u bri va tre ba lo da se po ve }a na 1,2 mi li o na to na. Uz to, on je na gla sio da je „Azo ta ra” pro {lu go di nu za vr {i la s naj ve }om pro iz vod wom u po sled wih 25 go di na i po sle to li ko go di na pr vi put za -

Pre ma we go vim re ~i ma, na ovaj na ~in de man tu je se i tvrd wa da Vla da po dr `a va sa mo stra ne kom pa ni je. Ka ko je na veo, pred u ze }e „8. mart” po ka zu je u o{troj kon ku ren ci ji sa stra nim kom pa ni ja ma da i do ma }e fir me mo gu da bu du uspe {ne. On je do dao da ta kom pa ni ja, ko ja je 1999. go di ne bi la go to vo pred ste ~a jem, za hva qu ju }i do brom vo |e wu, da nas za po {qa va no ve rad ni ke, re dov no is pla }u je za ra de i pla ca ha po re ze. Mi ni star je na po me nuo da sve {to se pro izvde u „8. mar tu” od mah pro na |e kup ca i to

be le ì la po zi ti van re zul tat u po slo va wu. Go vo re }i o „Agro ì vu„, Ba ja to vi} je re kao da u toj fir mi ni je pro blem pro iz vod wa, ali da iima pre ve lik broj rad ni ka i da do sa da ni je de fi ni san so ci jal ni pro gram. On je na ja vio i da }e usko ro bi ti pu {ten u rad i Me ta nol sko-sir }et ni kom bi nat, za ko ji se o~e ku je da }e do kra ja go di ne bi ti pro na |en stra te {ki part ner. [to se ti ~e „Pe tro he mi je„, re kao je Ba ja to vi}, po sto ji ide ja da NIS i JP „Sr bi ja gas” ofor me bi znis plan sa ve }om ulo gom NIS-a i JP „Sr bi ja ga sa” u „Pe tro he mi ji”, uz ma wi upliv dr à ve u od lu ~i va wu. On je re kao da se na to me ra di, ali da jo{ ni je po stig nut ko na ~an do go vor i da bi na taj na ~in i „Pe tro he mi ja” do {la na „ze le nu gra nu”, tim pre {to se i tr ì {te pe tro he mij skih pro iz vo da po sle kri ze po la ko opo ra vqa.

na naj zah tev ni jem evrop skom tr ì {tu, kao {to je ne ma~ ko. On je po hva lio i to {to ta kom pa ni ja ne za po {qa va sa mo mla de, ve} rad ni ke svih sta ro snih do ba, ko ji ra de jed na ko od go vor no. Din ki} je na veo da isto va ì i za „Teh no kop”, iako ima ma wi obim pro me ta. „Sr bi ja je ze mqa ko ja ima uslo ve za br ì raz voj po qo pri vre de i po treb no nam je ula ga we u pre hram be nu in du stri ju, a ova kom pa ni ja gra di naj sa vre me ni je hlad wa ~e i ot ku pqu je po qo pri vred ne pro iz vo de i ta ko |e je iz vo zno ori jen ti sa na”. S. Ir{evi}

Do stare {tedwe bez ~ekawa Zad weg da na ma ja po ~i we is pla ta ob ve zni ca sta re de vi zne {ted we. Ve} go di na ma zva ni~ ni agent Vla de Sr bi je za taj po sao je Euro ban ka. Oni ve} zna ju da su klij ne ti ne str pqi vi i ima ju re {e we. Ban ka pru `a mo gu} nost kli jen ti ma da una pred da ju

na log za pre nos do spe lih ob ve zni ca na {ted ni ra ~un,ili da ga otvo re ako ga kod wih ne ma ju . Kli jen ti ma }e ta ko naj br è mo }i da ras po la ù nov cem a isto vre me no ,ako to è le ,mo gu da ostva re i pri hod na osno vu ka ma te. D. V.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

EMU

evro

109,3197

111,5507

114,1164

108,9850

Australija

dolar

86,3573

88,1197

90,1465

86,0929

Kanada

dolar

81,6977

83,3650

85,2824

81,4476

Cena

Promet

241

593.342

16,22

1.032

NIS, Novi Sad

-0,51

975

9.463.709

Kredi banka, Kragujevac

11,41

3.300

59.400

AIK banka, Ni{

-0,32

1.560

1.914.510

Meser Tehnogas, Beograd

4,38

4.696

84.528

Komercijalna banka, Beograd

0,00

1.600

56.000

Soja protein, Be~ej

-0,32

627

6.270

Energoprojekt holding, Beograd

-0,69

715

985.215

Imlek, Beograd

0,00

2.900

0,00

/ Pet akcija s najve}im padom Ratko Mitrovi}, Beograd

Promena -10,58

Cena 169

Promet 1.690

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

0,00

485

449.447

-0,82

2.300

230.000

900 1.000

Metalac, Gorwi Milanovac

14,3397

Informatika, Beograd

-8,63

1.800

3.600

Galenika Fitofarmacija, Zemun

0,00

3.200

336.000

Go{a monta`a, Velika Plana

-4,77

3.092

432.862

Jubmes banka, Beograd

-3,95

8.875

168.625

15,3012

14,6132

Norve{ka

kruna

14,3838

15,0149

[vedska

kruna

12,8234

13,0851

13,3861

12,7841

[vajcarska

franak

89,7977

91,6303

93,7378

89,5228

V. Britanija

funta

127,9491

130,5603

133,5632

Vojvo|anskih top-pet akcija

87,3384

Promena %

19,90

BIP u restrukturirawu, Beograd

14,9572

85,3748

Naziv kompanije

Pobeda holding, Petrovaradin

-9,09

14,6581

83,6673

BELEX 15 (566,36 -0,55)

-10,00

Promet

Progres, Beograd

kruna

dolar

Cena

Politika, Beograd

Danska

SAD

Promena %

Promena

Cena

Promet

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

4.150

0,00

Go{a monta`a, Velika Plana

-4,77

3.092

432.862

Alfa plam, Vrawe

NIS, Novi Sad

-0,51

975

9.463.709

127,5574

Pobeda holding, Petrovaradin

19,90

241

593.342

-1,69

8.300

166.000

83,4112

Neoplanta, Novi Sad

0,00

440

44.000

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

437

0,00

Tigar, Pirot

0,00

190

2.090

Kursevi iz ove liste primewuju se od 19. 4. 2013. godine

Mlekara, Subotica

0,00

1.040

20.800

Dijamant agrar, Zrewanin

0,00

2.300

18.400

Svi iznosi su dati u dinarima

poqoprivreda

subota 20. april 2013.

NAJ VE ]I PO SAO NA WI VA MA OD MI ^E U SEN CI BES PA RI CE I...

So ja pa la, ì to sta bil no Na Produktnoj berzi u Novom Sadu ove sedmice je prodato 1.247 tona robe, {to je rast od 43 odsto u odnosu na prethodnu sedmicu, a ukupna vredno sti pro da te ro be je 38.910.450 dinara, za ~ak 84 odsto vi{e. Na taj nesklad uticalo je aktivnije trgovawe robom ve}e pojedina~ne vrednosti (soja, sojina sa~ma), saop{tila je ju~e Berza. Posle objavqivawa uslova intervencije dràve na tr ì {tu p{e ni ce, tr go va we tom robom je postalo intenzivnije i prodato je 450 tona, po ceni od 25,06 do 25,16 dinara po kilogramu, ukqu~uju}i PDV. Promet kukuruza je bio ne{to ve}i, 525 tona roda 2012. po ceni od 24,30 do 24,41 dinara i 50 tona roda 2011. po ceni od 25,38 dinara po kilogramu. Sojom je trgovano u koli~ini od 49 tona, po ceni od 66,10 do 66,53 dinara, a sojinom sa~mom u koli~ini 98 tona, po ceni od 72,00 do 73,20 dinara. Suncokretove sa~me je prodato 24 tone, po ceni od 37,20 dinara, a mineralnog |ubriva UREA 50 tona po ceni od 45,78 dinara po kilogramu. Podsetimo, Republi~ka direkcija za robne rezerve raspisala je javni poziv za davawe u zajam i prodaju ukupno 100.000 tona merkantilne p{enice roda 2012. iz dràvnih rezervi Srbije. Direkcija èli da pozajmi 60.000 tona i proda 40.000 tona p{enice pro{logodi{weg roda, a rok za dostavqawe ponuda je 24. april. Cena p{enice koju Robne rezerve prodaju je 23 dinara za kilogram, bez poreza na dodatu vrednost, a bi}e dozvoqena kupovina najvi{e 5.000 tona po kupcu. Kako se navodi, i u slu~aju pozajmice bi}e odobravano maksimalno 5.000 tona p{enice.

Vreme ide na ruku paorima koji ovih dana ne izlaze iz wiva kako bi nadomestili izgubqene dane i obavili pripremne radove i samu setvu. Rokovi su u granicama optimalnog, ali ratari muku mu~e s nabavkom goriva; besparicom i dobro im znanom neizvesno{}u. Ju~e je vredno radila na wivi u ~enejskom ataru i porodica Petra Krsti}a. Rasturali su mineralno |ubrivo, pripremaju}i setvu soje i kukuruza. Da uz savremenu mehanizaciju, taj posao te~e bez problema, uverili smo se ali, naàlost, neke odluke i potezi dràve gotovo po pravilu su tu da pomrse konce. Naime, ratari ovog prole}a seju skupqe nego lane, a na prve pare iz agrarne kase ne mogu da ra~unaju do leta, s obzirom na to da zahteve za podsticaje, to jeste regresirano gorivo predaju do kraja maja, a kada }e po~eti isplata jo{ se ne zna. - îm dràva bude imala a ne bude joj trebalo, e onda }e nam dati - veli Petar Krsti}. - Ispada da mi sada fininasiramo dràvu jer kupujemo gorivo, a ko zna kada }e nam sti}i regres. Na{ sagovornik posebno je kivan na to {to se dizel i ovog prole}a moè kupiti samo na NIS-ovim pumpama koje paorima u velikom broju slu~ajeva nisu dostupne - Kupio sam 5.400 litara po redovnoj ceni od 150,90 dinara, a vrati}e mi regres za nekoliko meseci. Na privatnoj pumpi dizel ko{ta 150 dinara. Za{to samo NIS? Imamo kilometar i po do najbliè benziske pumpe ali moramo po gorivo idemo u Kisa~, Budisavu ili [ajka{, {to je dodatni tro{ak. O~ito, dràva raspisuje konkurs za ovla{}enog distributera goriva tako {to unapred nacrta uslove koji odgovaraju samo jednoj kompaniji - kaè Krsti} i napomiwe da je ova setva od lawske skupqa za oko 25 odsto,

Foto: R. Hayi}

@IV NU LA BER ZA

Ratari ma lak {e da se ju ne go da do |u do naf te

„Fent” na wivi Krsti}a na ^eneju

Za kon ne po zna ni ca - Kada je lane bilo re~i o Zakonu o podsticajima u poqoprivredi, nadle`ni su nas uveravali kako }e sve biti predvidivo i kako }e se sve unapred znati. Sada se jedino zna da se ni{ta ne zna - ka`e Jadran An|elkovi} osvr}u}i se na Zakon koji, kako ka`e, o~ito jo{ uvek nije primewiv a poqoprivrednici samo mogu da gataju kada }e dobiti novac koji im pripada. navode}i drasti~an primer semena soje koje je sada 115 dinara a lane je ko{talo 65. Krsti} }e soju i kukuruz imati na 21 hektar, a na wegovoj wivi ju~e je radio traktor „fendt” i rasipa~ „amazone”. Po hektaru, veli, i}i }e 210 kilograma NPK, a zaorano je 150 kilograma MAP-a i 210 kilograma uree.

Mrazevi u martu ozbiqno su o{tetili sadnice kajsija koje na vo}waku preduze}a “Biostar” u Vojvoda Stepi, op{tina Nova Crwa, zauzimaju 15 hektara. Rod }e, prema prvim prognozama, sigurno biti umawen za 30 - 40 odsto. Ali, prvi ovonedeqni izlazak p~ela obradovao je ovda{we vo}are, jer su one zapo~ele svoj posao u trenutku cvetawa drugih zasada.

produkcija vo}a ovde iznosi u proseku oko 4.000 tona, a tri ~etvrtine roda izvozi se uglavnom u Rusiju. Projekcija je da vo}wak godi{we mo`e da zaradi 1,5 miliona evra. - Uspeli smo da se pozicioniramo na ruskom tr`i{tu. Uspe{no se nosimo i sa konkurencijom, koja uglavnom poti~e iz Italije i Poqske – isti~e direktor “Biostara” i nagla{ava

Ne mac no vi vla snik Vo}wak u Vojvoda Stepi nikao je na parcelama biv{e seoske zemqoradni~ke zadruge. U postupku privatizacije, novi vlasnik postao je nema~ki biznismen Tomas Foncen, koji trenutno razvija proizvodwu u Ju`noafri~koj Republici. U zasade u Banatu investirao je preko {est miliona evra. “Biostar” ima samo osam stalno zaposlenih, ali zato angaùje veliki broj sezonaca. Direktor “Biostara” Slobodan Radosavqevi} veli da ve} tri godine izostaju o~ekivani rezultati. Tako je 2010. grad uni{tio rod, pretpro{le godine bila je kriva èga, a lane su mraz i su{a udruèno odradili svoje. - Sada nas je obradovalo {to opra{ivawe dolazi u pravi ~as i najavquje da }emo kona~no imati jednu dobru sezonu – kaè Radosavqevi}. “Biostar” proizvodi jabuke na 40 hektara, kru{ke, kajsije i vi{we na po 15, a {qive na 20 hektara. Broj stabala prema{uje 200.000, pa je vo}wak u Vojvoda Stepi trenutno me|u najve}ima u Srbiji. Ukupna godi{wa

da preduze}e opstaje uprkos izostanku svakog stimulansa dràve za vo}arstvo, ali i nedovoqnoj saradwi izme|u samih proizvo|a~a. Problem je, po wegovim re~ima, i poprili~no haoti~na situaciju kada je u pitawu kontrola uvoza i izvoza vo}a. Zato bi, smatra on, bilo va`no da se precizno uredi ova oblast, jer bez izvoza ne moè da opstane ni jedan ve}i vo}wak u Srbiji. - Nedopustivo je da u dràvu stiù nekontrolisane po{iqke, ali i da uvezene jabuke iz Makedonije, Bosne i Hercegovine ili Italije, izvozimo kao na{e u Rusiju – upozorava Radosavqevi}. @. Ba la ban

Trak to ri od dva de set le ta Poqoprivredna mehanizacija u Srbiji je zastarela, u proseku ima oko 20 godina, re~eno je na sednici Grupacije proizvo|a~a poqoprivrednih ma{ina i traktora PKS. U Srbiji ima vi{e od 400.000 traktora, a stru~waci navode da je za obnovu mehanizacije potrebno godi{we u rad uvoditi oko 15.000 novih traktora. Problem je u tome {to je ta grana doma}e industrije gotovo uga{ena, jer traktore proizvode samo Industrija ma{ina i traktora (IMT) i Industrija motora Rakovica (IMR). Obnova mehanizacije je spora i skupa, a kako su istakli u~esnici sednice Grupacije proizvo|a~a poqoprivrednih ma{ina i traktora PKS, potrebno je vratiti se doma}oj proizvodwi, umesto uvozu polovne, lo{e mehanizacije. Na ~etiri uvezena traktora u Srbiji, danas tek jedan stiè iz doma}e proizvodwe, a u zemqu uglavnom dolazi polovna mehanizacija sumwivog kvaliteta, koja ugroàva doma}u proizvodwu, oceweno je na sednici.Nepostojawe dugoro~ne strategije u poqoprivredi, nelikvidnost, nezaposlenost, ali i nepostojawe voqe da se poqoprivredna mehanizacija proizvodi u zemqi, najva`niji su azlozi ovakvog stawa. Sekretar Udruèwa za metalsku i elektro industriju PKS Qubi{a Obradovi} je rekao da se 173 firme nalaze u restrukturirawu, ali da „dobrom delu preti ste~aj pa posle i likvidacija”.Obradovi} je naglasio da je proizvodwa traktora u Srbiji pro{le godine pove}ana za 19,54 odsto i da je iznosila 1.676 komada. To je malo, rekao je, ako se zna da je, recimo, IMT nekad godi{we proizvodio 40.000 traktora, a sad samo oko 1.000. Profesor novosadskog Poqoprivrednog fakulteta Ratko Nikoli} je naglasio da bi Srbija mogla iz sopstvene proizvodwe danas da podmiruje ~ak 80 odsto potreba u poqoprivrednoj mehanizaciji. To se odnosi, pre svega, na mala gazdinstva ~iji je prosek danas oko 4,5 hektara.

[E ]E RA NA MA ]E FA LI TI SLAT KOG KO RE NA

PRED U ZE ]E „BI O STAR” U VOJ VO DA STE PI

P~e le ob ra do va le vo }a re

Setva se zahuktava i u kovinskom ataru, kao uostalom u svim krajevima Vojvodine. [e}erna repa je u Banatu zasejana na oko 40 odsto planiranih povr{ina, a na nekim parcelama po~ela je i setva kukuruza, soje i suncokreta. I ovda{wi ratari `ale se najvi{e na ditribuciju goriva. - Sami investiramo, kupujemo naftu, a ne znamo {ta }e

daqe biti. Me|utim, ve}i nam je problem to {to kupujemo bidone, snalazimo se kako znamo i umemo kako bismo je lagerovali. Bilo bi boqe da smo dobili mawe dizela a da moèmo da ga podignemo kada nam zatreba - kaè za „Dnevnik” poqoprivrednik iz Kovina Jadran An|elkovi} koji, sre}om, u blizini wive ima benzinsku pumpu ali, kako kaè, veliki je problem ratarima iz sela u kovinskoj op{tini koji moraju da prevale i po dvadesetak kilometara i pritom ne znau kako da lageruju naftu. Naàlost, neki prizori podse}aju na devedesete, kada su nam kanisteri bili najva`nija alatka, veli An|elkovi}. S. Glu {~e vi}

KR [E VI NA SRP SKIM ORA NI CA MA

Pa o ri po la ko di ù ru ke od re pe Setva {e}erne repe na sirovinskom podru~ju sen}anske Fabrike {e}era „TE-TO” razmahnula se ~im su se vremenski uslovi popravili, tek ove ne de qe, sa za ka {we wem od mesec dana. Direktorka Teodora Deak izjavila je ju~e da je od ugovorenih 12.500 hektara do sada zasejano oko 9.000 hektara. Ovakvi uslovi za zasnivawe pro iz vod we slat kog ko re na nisu zabeleèni ve} decenijama, jer kalendarski obavqawe prve setve, poklopilo se sa periodom tre}e setve, jer se krajem aprila i po~etkom maja usev jako retko presejavao. Sen}anska {e}erana je ugovorila proizvodwu repe na lawskom nivou, a prema re~ima Deakove, to je i ciq kompanije, jer za normalno funkcionisawe fabrike potrebe su setva na 14.000 hektara, {to o~ekuje da se moè ostvariti jer ugovarawe jo{ traje. Fabrika iz Sente jedina je koja direktno ugovara setvu slatkog korena i sa najmawim proizvo|a~ima, a ostvaruje saradwu sa wih 570. - Na osnovu podataka kojim raspolaèmo u Srbiji je do sada setva {e}erne repe ugvoorena na 48.800 hektara, {to je u odnosu na prethodnu godinu kada je pod slatkim korenom bilo 71.000 hektara prili~no mawa povr{ina. Ra~unamo da ima i neugovorenih povr{ina, zbog lo{ih vremenskih uslova, jer je ugovarawe zastalo u februaru. Po na{oj proceni ima neugovoranih {est do sedam

Ne ma ugo va ra wa sa Hr va ti ma Poqoprivredna gazdnstva iz Srbije vi{e nisu u mogu}nosti da ugovaraju setvu {e}erne repe sa {e}eranam iz Hrvatske, zbog ulaska na{ih suseda u EU. Pro{le godine je sa hrvatskim {e}eranama bilo ugovorena proizvodwa na 10.000 hektara, pa je slatki koren zadr`an zabranom izvoza. - Taj potencijal sada ostaje {e}eranama u Srbiji, mada se ovog prole}a ispostavilo da i nije tako, jer je do{lo do smawewa ugovarawa ukupnih povr{ina pod {e}ernom repom - predo~ava Teodora Deak. hiqada hektara, mo`da ~ak i vi{e, ali i kada te povr{ine ura~unamo ukupna povr{ina je mala za potrebe {e}erne industrije u Srbiji - ka`e Deakova. Uzev{i u obzir i vreme setve, da je otpo~ela u drugoj polovini aprila i da }e se zavr-

{avati do kraja meseca, nagove{taj je da ne}emo imati dovoqno prinosa i sirovina za rad {e}erana, jer je vegetacioni period vremenski smawen. - Mislim da su uslovi svih {e}erana ponu|eni proizvo|a~ima veoma korektni. Na{a fabrika nudi ~istu dinarsku

cenu od 4,50 dinara za kilogram sirovine JUS kvaliteta sa digestijom od 16 posto, dajemo proizvo|a~ima seme, ve{ta~ko |ubrivo i za{titna sredstva potrebna za proizvodwu, a po potrebi i zahtevu proizvo|a~a i dinarske avanse za finansirawe proizvodwe. [ta je uzrok da su proizvo|a~i odustali od setve repe, te{ko je re}i, ali delom je zbog toga {to neka cikli~nost u proizvodwi postoji kao i kod drugih useva, me|utim, delom je i zbog nepovoqnih vremenskih uslova - predo~ava Deakova. Ona o~ekuje da od ugovorneih povr{ina ipak }e biti i odustajawa od setve repe, zbog visokog nivoa podzemnih voda na nekim terenima. Deakova smatra da je ponu|ena cena {e}erne repe prihvatqiva za proizvo|a~e, jer je na istom nivou kao u zemqama EU. - Nama je u Srbiji problem da na{i proizvo|a~i {e}erne repe u najboqim godinama proizvode devet tona saharoze po hektaru, dok je recimo u Francuskoj proizvodwa 15 tona saharoze po hektaru, a oko 13 tona saharoze po hektaru je normalna proizvodwa u zemqama EU. Tu je pro blem, {to sa istom cenom na{i proizvo|a~i ostvaruju mnogi mawi prihod nego proizvo|a~i u EU ukazuje Deakova, o~ekuju}i da }e i u Srbiji u narednom periodu za proizvo|a~e {e}erne repe biti izgra|en odgovaraju}i sistem premirawa. M. Mi tro vi}

dru[tvo LE KA RI I PRAV NI CI KRI TI KU JU NA CRT ZA KO NA O PRA VI MA PA CI JE NA TA

Na is pi tu po ver qi vost me di cin ske do ku men ta ci je Poslanici Skup{tine Srbije uskoro }e se izjasniti o novom zakonu o za{titi prava pacijenata koji predlaè Ministarstvo zdravqa. Ovim zakonom se nameravaju urediti prava pacijenata prilikom kori{}ewa zdravstvene za{tite, na~in ostvarivawa i na~in za{tite tih prava, kao i druga pitawa u vezi s pravima i du`nostima pacijenata. U wemu se nalaze tri velika poglavqa, kao {to s prava pacijenata, za{tita whovih prava i du`nost pacijenata. Iako je zakon tek u fazi nacrta, ve} sada se u javnosti ~uju kritike na wegov ra~un. Posebnu pa`wu izaziva deo koji se odnosi na za{titu i poverqivost podataka o zdravstvenom stawu pacijenata. Tako se u ~lanu 23. zakona kaè „podaci iz medicinske dokumentacije, odnosno izvodi tih podataka, kao i kopije medicinske dokumentacije, mogu se dati, radi obavqawa poslova utvr|enih zakonom: organu starateqstva, organizaciji obaveznog zdravstvenog osigurawa i pravnim licima koja obavqaju delatnost dobrovoqnog zdravstvenog osigurawa, kao i drugim pravnim licima, ako je to propisano zakonom”, Kako ovaj ~lan tuma~e u pojedinim udruèwima lekara, on prakti~no omogu}ava kompani-

jama koje se bave zdravestvnim osigurawem da imaju uvid u medicinsku dokumentaciju pacijenata. Na osnovu te dokumentacije i zdravstvenog stawa neke

- Na ovaj na~in se osiguravaju}im dru{tvima u ruke stavqa dozvola da diskrimini{u gra|ane i prave negativnu selekciju - ka`e potpredsednik Udru-

Dr Dra{ko Kara|inovi}: Osiguravaju}im dru{tvima se u ruke stavqa dozvola da diskrimini{u gra|ane i prave negativnu selekciju osobe odre|iva}e se visina iznosa polise osigurawa, koja za one koji su, na primer, hroni~ni bolesnici, mo`e iznositi i nekoliko puta vi{a u odnosu na zdrave osobe.

`ewa doktori protiv korupcije dr Dra{ko Kara|inovi}. - Najve}i problem je {to su sistemski zakoni u zdravstvu puni koruptivnih odredbi koje legalizuju konflikt interesa i samim

tim kr{e prava pacijenata. Zato zakon o pravima pacijenata ni{ta ne}e doneti i unapred je osu|en na neuspeh. Umesto da ministarstvo zdravqa hitno mewa sistemske zakone, odlu~uje se na dono{ewe jednog hijerarhijski nièg sektorskog zakona kao re{ewe za za{titu prava pacijenata. To je samo poku{aj da se izbegnu neophodni reformski rezovu u sistemskim zakonima. Kako kaè profesor pravnih nauka Nedeqko Jovi}, odredbe zakona nisu precizne pa tako nema jasnih odredbi koji se to konkretni podaci iz medicnske dokumentacije mogu dati na uvid i kome. - Nije precizirano kome se, pod kojim uslovima i u koje svrhe mogu dati ti podaci, a pogotovo prostora za mogu}e zloupotrebe ostavqa navod da se ti podaci mogu dati i „drugim pravnim licima” - kaè prof. Jovi}. - Ovakve nejasne i neprecizne formulacije mogu biti vrata za kr{ewe pacijentovih prava. U Ministarstvu zdravqa ne èle da daju izjave pre skup{tinske rasprave, ali navode da }e se zakonskim podaktima re{iti sporne nejasno}e u zakonu. J. Bar bu zan

U NO VO PI SA TE STI RA WE UKQU ^I ]E MO SE NA KNAD NO

Mi ni star stvo pro sve te du gu je 40.000 evra Pre godinu dana oko 5.500 petnaestogodi{waka u vi{e od 160 {kola u Srbiji testirano je iz ~itala~ke, matemati~ke i prirodno-nau~ne pismenosti, u okviru PISA testirawa, najve}e me|unarodne provere i ocewivawa obrazovnih sistema. Ovo testirawe OECD sprovodi od 1997. godine, a na{a zemqa ukqu~ila se u wega pre jedne decenije. Kako se testirawa obavqaju svake tre}e godine, ovo je bilo ~etvrti put da u~estvuju na{i |aci i mada su do sada na{i rezultati bili ispod proseka, od ovih posledwih, koji }e biti objavqeni krajem godine, o~ekuje se da budu boqi i zbog ~iwenice da je prvi put deo testova ra|en u elektronskoj formi, {to pogoduje na{im |acima, jer se, u odnosu na svoje

vr{wake u svetu, boqe snalaze u radu na ra~unaru. Na`alost, mada su jo{ u septembru pro{le godine po~ele pripreme za naredni ciklus PISA testirawa, na{a zemqa u wega se jo{ nije ukqu~ila, jer do sada Institutu za psihologiju Filozofskog fakuleta Univeriteta u Beogradu, koji u Srbiji sprovodi testirawe, Ministarstvo provete nauke i tehnolo{kog razvoja nije uplatilo ni

sav novac za realizaciju pro{logodi{weg testirawa. I dok u saop{tewu na svom sajtu PISA tim Srbije izra`ava nadu da }e, obzirom na ~iwenicu da se projekat finansira iz me|unarodne donacije, ugovorena sredstva biti upla}ena na ra~un Instituta za psihologiju, ka`u i da se vi{e ne usu|uju da prognoziraju kada }e to biti jer su svi razumni rokovi prekora~eni. Prema saop{tewu Ministarstva prosvete,

Za jam Evrop ske in ve sti ci o ne ban ke Od pro{le godine, kada se na{a zemqa ukqu~ila u Akcioni program za celoìvotno u~ewe, stvorene su mogu}nosti da Evropska komisija podrì razli~ita istaìvawa, me|u kojima je i PISA, te je za finansirawe ovog istraìvawa obezbe|en novac iz zajma Evropske investicione banke u okviru projekta „Program modernizacije {kola”.

ugovor za PISA 2012. je potpisan sa OECD pro{le godine u martu na ukupnu vrednost od 122. 000 evra. Prva rata od 82.000 evra je pla}ena 15. juna pro{le godine i ostalo je da se plati jo{ 40 000 evra. Kako je OECD saradwu sa Srbijom ocenio kao odli~nu i pozvao Srbiju, odnosno Ministarstvo prosvete, nauke i tehnolo{kog razvoja da u~estvuje i u narednom ciklusu za 2015. godinu, nadu da }e na{a zemqa ipak ostati u sistemu PISA testirawa daje i izjava ministra prosvete @arka Obradovi}a da je do ka{wewa s isplatama do{lo zbog izuzetno malog buyeta, ali da odustajawe od PISE ne dolazi u obzir i da je mogu}e naknadno ukqu~ivawe u aktuelni ciklus. D. De ve ~er ski

\A CI S KO SO VA I ME TO HI JE U SKUP [TI NI VOJ VO DI NE: Skup{tinu Vojvodine posetili su najboqi u~enici petog i {estog razreda osnovne {kole sa prostora Kosova i Metohije. Dobrodo{licu i ugodan boravak po`eleo im je potpredsednik Skup{tine \or|e Mili}evi}: - Izuzetno mi je drago {to ste na{i gosti i nadam se da }e vam u ovom domu, kao i u svim mestima Vojvodine koja }ete posetiti tokom svog boravka biti lepo i da }ete se prijatno ose}ati. Nadam se da }ete u Vojvodini upoznati puno novih drugara i da }ete ta prijateqstva dugo negovati i ~uvati. Deca su se doma}inima prijema predstavila i recitacijom pesama u kojima su opisali kako izgledaju detiwstvo i uslovi odrastawa na prostoru Kosova i Metohije nakon posledwih ratnih de{avawa.

SR BI JI TREBA VI [E EPI DE MI O LO GA

Grip in ten ziv ni ji ne go ranije Direktor Instituta za javno zdravqe Vojvodine dr Vladimir Petrovi} ocenio je ju~e u Zrewaninu da je epidemiolo{ka situacija kod zaraznih bolesti u Pokrajini lane bila povoqna, ako se izuzme epidemija gripa koja je bila intenzivnija nego prethodnih godina. U~estvuju}i na 38. stru~nom sastanku vojvo|anskih epidemiologa, odrànom u hotelu “Vojvodina”, Petrovi} je kazao da je u 2012. zabeleèna jedna epidemija kju groznice i dve epidemije u bolni~kim uslovima, koje su uspe{no re{ene. - Epidemije su, u su{tini, prirodna pojava i wih nikada ne moète prognozirati. Jedne godine moè da ih bude deset, a ve}

slede}e stotinu. To sve zavisi od pona{awa qudi, ukoliko je re~ o epidemijama koje su posledica civilizacijskih iskoraka, kao i od klimatskih promena – naglasio je Petrovi}. On je ukazao na problem mawka epidemiologa, navode}i podatak da ih je u Srbiji 180, od ~ega oko 50 u Vojvodini, a od toga svega tridesetak ih je aktivno. - Mislim da je taj broj nedovoqan da bismo mogli pokriti sve epidemiolo{ke probleme koji izviru, jer se sada oblast epidemiologije sa zaraznih pomera i na takozvane nezarazne bolesti, tako da u ovom trenutku svaki zdravstveni problem iziskuje

epidemiologa koji }e se wime baviti – pojasnio je Petrovi}. Direktor Zavoda za javno zdravqe u Zrewaninu dr Mirko Ba~i} dodao je da u ovom gradu rade tri epidemiologa, {to je tako|e nedovoqno. - Ali, o~ekujemo da se mewaju normativi. Jer, zadatak epidemiologa nije samo da gasi epidemiju nego, naprotiv, da rano otkrije bolest i lokalnoj samoupravi predla`e {ta da u~ini kako do we ne bi do{lo. Drugo, sada se prati sve vi{e takozvanih nezaraznih bolesti u koje spadaju maligne, dijabetes, akutni koronarni sindrom, depresij - naveo je Ba~i}. @. Ba la ban

subota 20. april 2013.

USKORO JEDINSTVENA I TA^NA EVIDENCIJA

Soft ver bele`i sve povrede na radu Srbija }e uskoro prvi put imati jedinstvenu i potpuno ta~nu evidenciju povreda na radu. Naime, novi softver za registraciju povreda na radu, koji finansira Ministarstvo zdravqa Vlade Srbije, bi}e narednog meseca testiran u Vaqevu. Nakon testirawa lekari u svim domovima zdravqa u Srbiji bi}e obu~eni za kori{}ewe softvera. Rukovodilac ovog projekta Ministarstva zdravqa profesor doktor Petar Bulat obja{wava da se Institutu za medicinu Srbije “Dr Dragomir Karajovi}” i Upravi za bezbednost i

zdravqe na radu godi{we prijavquje izme|u tri i pet hiqada povreda na radu, dok Republi~ki fond za zdravstveno osigurawe registruje oko 20.000. Novi softver omogu}i}e da se odmah registruju sve povrede u Srbiji i da o wima istog trena budu obave{tene sve nadle`ne dr`avne institucije. - Kada smo pravili softver, imali smo u vidu mogu}nost da se iskoristi i za registraciju povreda u svim drugim oblastima - od saobra}ajnih udesa do nasiqa u porodici ili samopovre|ivawu - objasnio je dr Bulat. Q. M.

PRO BLE MI STA RIH U SR BI JI

Sta ri ji od 65 go di na dr àv na bri ga? Nevladina organizacija Snaga prijateqstva “Amati” obavila je kvalitativno istraìvawe dugotrajne nege starijih u Srbiji razgovorima sa starima u osam gradova u Srbiji: Beogradu, Novom Pazaru, Leskovcu, @iti{tu, Boru, Negotinu, Trsteniku i Krupwu. Pri otvarawu pitawa {ta dràva treba da uradi da bi pomogla starima, makar onima koji ìve sami, u vreme kada imaju zdravstvene probleme i potrebe za negom, stari su istakli da dràva ima dobre ideje ali da nema mogu}nosti da ih ostvari. Ocewuju da stariji od 65 godina treba da budu pod lupom dràve, da se vidi kakvo je wihovo zdravstveno stawe, da

im se pomogne kada treba i da se insistira na aktivnoj starosti. Smatraju da treba oformiti posebnu za{titu za starije, odnosno da se uvede gerijatrijska slu`ba pri domovima zdravqa i da se obrati pa`wa na stara~ke domove. Q. M.

DI PLO ME I TR @I [TE RA DA

Ka ko pre va zi }i pro ble me u obra zo va wu Tribina „Diplome i trì{te rada: Lost in Nostrification”, iliti: „izgubqeni u nostrifikaciji”, u organizaciji Fondacije Konrad Adenauer i Studentske konferencije univerziteta Srbije (Skonus), odràna je ju~e na Fakultetu tehni~kih nauka Univerziteta u Novom Sadu. Studenti su za sagovornike imali zaista odli~ne i za ovu temu relevantne i vrlo kompetentne sagovornike: prof. dr Zorana Ma{i}a, dràvnog sekretara u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnolo{kog razvoja, Danila Jeremi}a, predsednika Skonus-a, prof. dr Zoranu Luànin, ~lanicu Tima stru~waka za reformu visokog obrazovawa (u~estvovala i u izradi Strategije razvoja obrazovawa u Srbiji do 2020), prof. dr Leposavu Ne{i}, {efa Katedre za qudske resurse na FTN-u i Nata{u Stamenkovi}, menayera za qudske resurse u Kompaniji NIS, a moderator je bio Mi{a @ivi} iz Skonusa.

Tema tribine osvetqena je i prodiskutovana s razli~itih, vrlo bitnih aspekata, {to je omogu}ilo okupqenim studentima ne samo da se suo~e s najve}im problemima i nedostacima na{eg obrazovawa, ve} i da saznaju, pa i sami ukaù kako bi se oni mogli prevazi}i. Posebno je nagla{eno koliko je u ovom „veku znawa” va`na spremnost svakog pojedinca da u~i celog ìvota, kao i da mladi treba posebno da rade na sebi - ja~aju odgovornost prema poslu i saradnicima, spremnost za timski rad, kao i fleksibilnost i prilago|avawe mogu}im vi{estrukim promenama struke, odnosno poslova koje }e obavqati tokom radnog veka. Sve {to se ~ulo na ovoj tribini trebalo bi da se uzme u obzir prilikom kreirawa neophodnih kvalitativnih promena u na{em obrazovnom sistemu te neposrednije saradwe obrazovawa i privrede. V. ê ki}

subota 20. april 2013.

DRU[TVO / cRna hROnika

SO CI JAL NA ZA [TI TA I ZA „NE VI DQI VE”

Sr bi ja mo ra po mo }i de ci u po kre tu U Srbiji je prvi put sprovedeno istraìvawe o “deci u pokretu” . Nevladina organizacija “Atina” uradila je istraìvawe u okviru projekta “Reforma sistema socijalne za{tite po meri deteta” kako bi se “deci u pokretu” posvetila odgovaraju}a pa`wa. Pojam “deteta u pokretu” podrazumeva fenomen dece koja migriraju, a koja su prilikom migracija izloè-

Istra`ivawe NVO ”Atina” obuhvatilo je razgovor sa 26 devoj~ica i 15 de~aka iz tri kategorije grupa migranata. U okviru dece iz grupe izbeglih i raseqenih lica posebno je izdvojena potkategorija romske dece kao specifi~no osetqiva na socijalnu iskqu~enost i ekspolataciju. Prvu grupu predstavqaju deca koja imaju status migranata u Srbiji - onima kojima je Sr-

Ne po ve re we u qu de “Deca u pokretu” su deca koja su iz razli~itih razloga, dobrovoqno ili prisilno, u okviru zemqe ili izme|u zemaqa, sa ili bez roditeqa ili starateqa migriraju. Za ovu decu je svojstveno nepoverewe u qude i institucije, strah od osu|ivawa, stres, trauma i psihosomatska oboqewa. U ovu grupu spadaju izbeglice, interno raseqena deca, traìoci azila, iregularni migranti, `rtve trgovine qudima, deca ukqu~ena u ìvot ili rad na ulici, povratnici iz procesa readmisije. na posebnim rizicima. Ne postoje zvani~ni statisti~ki podaci o fenomenu dece koja migriraju, ali je zabeleèno da su ona ~esto izloèna rizicima neadekvatne brige, ekonomske i seksualne ekspoloatacije, zlostavqawa, zanemarivawa i nasiqa. Ova deca nisu na pravi na~in tretirana ni u na{em sistemu socijalne za{tite niti su kao posebna grupa prepoznata od dràve, pa su samim tim neza{ti}ena i prepu{tena sama sebi.

bija trenutna ili `eqena destinacija. Tu se pojavquju deca uglavnom iz Avganistana, Somalije i Irana. U drugoj grupi ispitanika bila su deca koja su emigrirala iz Srbije u Zapadnu Evropu i to ve}inom u [vedsku, Norve{ku i Nema~ku ali su procesom readmisije vra}ena u Srbiju. Ovom grupom su obuhva}ena i deca ~ije su porodice interno raseqene sa Kosova. Na kraju, tre}u grupu ~inila su deca koja su se selila unutar granica Srbije i to uglavnom iz ne-

razvijenih delova ka urbanijim i razvijenijim kao i prinudno raseqena lica iz neformalnih romskih nasiqa. Deca iz Avganistana i Somalije koja traè azil u Srbiji kao razlog navode ratno stawe u wihovim mati~nim dràvama i ugroènu bezbednost, deca povratnici iz evropskim zemaqa, koji su “silom” vra}eni u Srbiju navode siroma{tvo i nedostatak perspektive, dok ona koja su migrirala u Beograd isti~u da su siroma{tvo i ve}e mogu}nosti za pronalaèwe posla glavni razlog {to su wihovi roditeqi odlu~ili da napuste prethodno mesto boravka. Nedostatak centralizovane baze podataka o “deci u pokretu” doprinosi da se ne zna wihov precizan broj pa samim tim ni koliko su oni ukqu~eni u sistem socijalne za{tite. Jedino {to postoji su podaci Republi~kog zavoda za socijalnu za{titu. Prema wima je 2011. godine povratnika iz readmisije bilo 1.070,31 besku}nika, 805 `rtava trgovine, 16.675 romske dece, 2.549 `rtava nasiqa, 90.984 socijalno-materijalno ugroène dece. S druge strane, prema podacima Komisije za readmisiju, za istu godinu vidi se da je od ukupno 1.606 povratnika bilo ~ak 39 odsto maloletne dece, dok je u ukupnoj populaciji dece povratnika procenat romske dece ~ak 88,64 odsto. Zabeleèno je da “deca u pokretu” po pravilu nemaju li~na dokumenta, zdravstvene kwiìce, ne idu u {kole i ni na koji na~in nisu ukqu~eni u sistem sociijalne za{tite. Zbog toga }e prilikom reforme sistema socijalne za{tite posebna briga biti posve}ena upravo wima jer ih u Srbiji sasvim izvesno ima u ve}em broju nego {to je to slu~aj sa drugim dràvama. Kada se, a ovo istraìvawe tome mnogo doprinosi, utvrdi karakter dece u pokretu i me|unarodni standardi u ovoj oblasti bi}e lak{e formirati propise koji }e i ovu kategoriju socijalno ugroènih ukqu~iti u sistem socijalne za{tite. Q. Ma le {e vi}

U INDUSTRIJI ME SA I KON ZER VI „BA NAT” U BA NAT SKOM KAR LOV CU

De set rad ni ka otro va no amo ni ja kom

U Industriji mesa i konzervi „Banat” u Banatskom Karlovcu deset radnika otrovano je amonijakom. Brzom intervencijom lekara radnicima je pru`ena pomo} u pogonu, a oni su zatim hitno preba~eni u pan~eva~ku bolnicu. Deset radnika u pogonu za proizvodwu trajnih konzervi je iznenada osetilo iznemoglost i pali su u nasvest. Od-

mah su intervenisali lekari, a u urgentnoj slu`ni pan~eva~ke bolice konstatovani su simptomi trovawa amonijakom. U bolnici su dobili kiseoni~ku terapiju pa je otklowena malaksalost. Nakon toga su pu{teni ku}ama, gde }e se o wihovom zdravqu daqe starati nadle`ni lekar. Kako se nezvani~no saznaje, radnici ovog odeqewa su udi-

sali vazduh u kojem je bilo amonijaka izcurelog iz instalacije cevi na komori za hla|ewe. Istra`ni sudija sudske jedinice u Alibunaru Marijana Trifu izjavila je da se pretpostavqa da je amonijak u ovoj prostoriji dospeo iz cevi komore za hla|ewe, a uzrok ove havarije utvrdi}e stru~waci. R. Jo va no vi}

IS TRA GA O ZLO ^I NI MA 1991. U SO TI NU

Kod Vukovara na |e ni po smrt ni osta ci ci vi la Na lokaciji u okolini Vukovara prona|eni su posmrtni ostaci hrvatskih civili ubijenih 1991. u nasequ Sotin, saop{tilo je ju~e srpsko Tu`ila{tvo za ratne zlo~ine koje sprovodi istragu protiv vi{e biv{ih pripadnika milicije i Teritorijalne odbrane Sotin. SrpskoTu`ila{tvo za ratne zlo~ine navodi da je tokom sprovo|ewa istrage u predmetu „Sotin” do{lo do podataka o mestu gde se nalaze posmrtni ostaci hrvatskih civila ubije-

nih 1991. u nasequ Sotin kod Vukovara. „U saradwi s kolegama iz Dràvnog odvjetni{tva Hrvatske, Tuìla{tvo za ratne zlo~ine Srbije je zajedno s komisijama za nestala lica Srbije i Hrvatske, prekju~e na lokaciji u okolini Vukovara proverilo ovu informaciju i prona{lo posmrtne ostatke”, navodi se u saop{tewu. Srpsko tuìlastvo je naredilo 4. februara ove godine istragu protiv vi{e osoba,

biv{ih pripadnika snaga Milicije i Teritorijalne odbrane Sotin, zbog sumwe da su od polovine oktobra do kraja 1991. po~inili ubistvo 16 civila hrvatske nacionalnosti u nasequ Sotin kod Vukovara. „Odvezli su ih na nepoznatu lokaciju gde su iz automatskih pu{aka, pucali u civile, na licu mesta ih ubili i time izvr{ili krivi~no delo ratni zlo~in protiv civilnog stanovni{tva”, navodi se u saop{tewu. (Ta njug)

PRA VIL NIK ZA VRED NO VA WE RA DA DE LI LA CA PRAV DE

AN GA @O VA WE PRI PAD NI KA VS U MI ROV NIM OPE RA CI JA MA

Na{i specijalci u Ma li ju? Pripadnici Vojske Srbije u~estvova}e ove godine u osam mirovnih operacija u svetu s ukupno 474 vojnika i oficira, najavio je na~elnik Centra Vojske Srbije za mirovne operacije pukovnik Milivoje Pajovi}. Uz ve} sada{we anga`ovawe u sada{wih sedam operacija, pla-

snih snaga te afri~ke dr`ave. Ukoliko Skup{tina Srbije usvoji Odluku o upu}ivawu na{ih pripadnika u Mali, planiramo da tamo po{aqemo dva tima: za obuku vojnih i bezbednosnih snaga Malija i za sanitet s ukupno 13 na{ih pripadnika. Oni }e biti u sastavu snaga ne-

Ministarstva odbrane - precizirao je Jovanovi}. Kada je re~ o drugoj misiji EU u Africi, Somaliji, ove godine se o~ekuje znatno brojnije u~e{}e pripadnika na{e vojske u misiji „Atalanta”. U toj misiji lane su bila trojica na{ih oficira, a ove godine planira se

Pe {a dij a u Li ba nu Najve}a mirovna misija u kojoj u~estvuje Vojska Srbije je Liban. Pro{le godine u toj bliskoisto~noj je bio vod u kome je u~estvovalo 52 na{ih mirovwaka. Ove godine zameni}e ih pe{adijska ~eta i bi}e anga`ovano ~ak 276 na{ih „plavih {lemova”. Prva grupa od 36 pripadnika je sredinom marta iz baze „Jug” kod Bujanovca ispra}ena u [paniju. nira se jo{ jedna: u~e{}e na{ih mirovwaka u Maliju. Na oslovu Rezolucije SB UN 2085 savet EU doneo je odluku o pokretawu misije u Maliju i pozvao sve zemqe i partnere da u woj u~estvuju. Poziv je upu}en i Srbiji, a da li }e na{a dr`ava u~estvovati u toj misiji Evropske unije zavisi}e od odluke poslanika Skup{tine Srbije koji }e uskoro o tome odlu~ivati. - U okviru misije EU u Maliju ne}e se izvoditi borbena dejstva, ve} je u okviru we predvi|ena obuka vojnih i bezbedno-

ke od zemaqa UN koja bude odre|ena kao vode}a nacija u misiji - veli pukovnik Pajovi}. Na pro{lonedeqnom seminaru Atlantskog saveta o mirovnim operacijama koji je pod pokroviteqstvom Amsabasade Velike Britanije odr`an u Rumi, pomo}nik ministra odbrane Miroslav Jovanovi} rekao je da }e misija Vojske Srbije u Maliju ko{tati 78 miliona dinara. - To ne}e dodatno opteretiti republi~ki buyet, ve} }e se taj novac preusmeriti iz buyeta

angaòvawe ~ak 40 pripadnika na{e vojske. - O~ekujemo angaòvawe na{ih oficira i re~nih jedinica na brodovima u Indijskom okeanu. Ovi protivteroristi~ki i diverzantski timovi bi}e u stvarnom isku{ewu koje donosi susret s piratima - kaè pukovnik Pajovi}. Dva tima od po deset qudi iz sastava Specijalne brigade VS uskoro }e po~eti obuku u Francuskoj, nastaviti u Gr~koj, a zatim }e se, krajem godine ukrcati na brodove u Indijskom okeanu. M. Bo zo kin

Kva li tet i po sve }e nost od re |u ju oce nu su di ji Kriterijumi za vrednovawe rada sudije su kvalitet, kvantitet i posve}enost u vr{ewu sudijske funkcije, dok su kriterijumi za vrednovawe rada predsednika suda rezultat rada suda na ~ijem je ~elu, uspe{nost rukovo|ewa sudom i zakonitost i blagovremenost rada suda, navodi se pored ostalog u Radnoj verziji Pravilnika kriterijuma za vrenovawe rada sudija koju je usvojio Visoki savet sudstva. Kriterijumi za vrednovawe rada sudija i predsednika suda se boduju prema merilima i na na~in predvi|en pravilnikom, a ocene koje se odnose na vrednovawe sudije su „izuzetno uspe{no obavqa sudijsku funkciju“, „uspe{no obavqa sudijsku funkciju“, „zadovoqava“ i „ne zadovoqava“. Ocene koje se odnose na vrednovawe za predsednika suda su „izuzetno uspe{no obavqa funkciju predsednika suda“, „uspe{no obavqa funkciju predsednika suda“, „zadovoqavaju}e obavqa funkciju predsednika suda“ i „nezadovoqavaju}e obavqa funkciju predsednika suda“. Sudije i predsednike sudova ocewuje Komisija VSS za vrednovawe rada sudija i predsednika sudova, a prigovoru sudije, odnosno predsednika suda na ocenu rada, odlu~uje Komisija VSS za odlu~ivawe po prigovoru na ocenu rada sudija i predsednika suda, koju ~ine sudije Vrhovnog kasacionog suda. Rad sudija na stalnoj funkciji i predsednika sudova, redovno se vrednuje jednom u tri godine, a sudija koji su prvi put izabrani, jednom godi{we.Izuzetno, na osnovu odluke V S S, wihov rad mo`e biti i vanredno vrednovan. Kriterijumi predvi|aju da kvalitet rada sudije iskazuje sposobnost i ve{tinu sudije (znawe) u primeni materijalnog i procesnog prava, a kvantitet - efikasnost re{avawa predmeta. Posve}enost u vr{ewu sudijske funkcije odnosi se na profesionalno usavr{avawe i odnos prema sudijskoj funkciji. Vrednovawe sudije se vr{i prema efektivno provedenom vremenu na radu.

Radna verzija pravilnika predvi|ena da se rad sudija na stalnoj sudijskoj funkciji i predsednika sudova redovno se vrednuje jednom u tri godine, a rad sudije koji je prvi put izabran vrednuje se jednom godi{we, po~ev od dana stupawa na sudijsku funkciju. Predvi|en je i materijal na osnovu koga se vr{e bodovawe i utvr|uje ocena rada, a Komisije za vrednovawe rada sudija i predsednika sudova obavqaju razgovor sasudijom odnsno predsednikom suda, o ~emu se sa~iwava zapisnik. Komisije za vrednovawe rada sudija i predsednika sudova, na osnovu materijala za vrednovawe i razgovora sa sudijom odnosno predsednikom suda, vr{e bodovawe po svakom kriterijumu, utvr|uju ukupan broj bodova i ocenu rada, na Obrascu za ocenu rada sudije odnosno Obrascu za ocenu rada predsednika suda. Pravilnikom je predvi|eno bodovawe ispuwenosti kriterijuma za vrednovawe rada i najvi{i broj bodova je 100. Nezadovoqavaju}u ocenu dobi}e onaj sudija koji svojim radom ne bude, prema proceni Komisije, zaslu`io bar 30 bodova. (Ta njug)

crna hronika U ZA TVO RI MA U PO @A REV CU, MI TRO VI CI I NI [U RAD NA OBUKA OSU\ENIKA

Osu |e ni na iz dr à va wu za tvor skih ka zni do bi }e mo gu} nost da se stru~ no-prak ti~ nom obu kom za ne ko od pet de fi ci tar nih za ni ma wa pri pre me za no vi po ~e tak po sle iz la ska iz za tvo ra, obez be |i va wem eg zi sten ci je sop stve nim ra dom, a ti me i kva li tet nu re in te gra ci ju u dru {tvo. Pi l ot pro g ram „Po d r { ka stru~ nom obra zo va wu i obu ci u za tvor skim usta no va ma Sr bi je„, pri me wu je se od po ~et ka ove go di ne u tri naj ve }a za vo da: u Po à rev cu, Srem skoj Mi tro vi ci i u Ni {u, a plan je da do sep tem bra ob uh va ti vi {e od 500 osu |e ni ka. Kroz ovaj pro gram oni }e ste }i stru~ na zna wa i ser ti fi ka te za:za va ri va ~a, {tam pa ra si to {tam pe,sto la ra, pe ka ra i vr tla ra. Ciq pro gra ma je da se po boq {a wi ho va za po {qi vost i sa mo za po {qi vost po od slu è wu za tvor ske ka zne. U stva ri ovim pi lot pro gra mom, ko ji je fi nan si ra Evop ska uni ja s dva mi li o na evra, vra }a se mo del re ha bi li ta ci je i re s o c i ja l i z a c i je osu | e n ih kroz wi ho vo rad no (do)ospo so bqa va we , ko ji je u srp skim za tvo ri ma i po sto jao do pre pet na e stak go di na. Evrop ska uni ja je omo gu }i la na bav ku ko mlet ne opre me za obu ku za svih pet za ni ma wa.

Fo to: Ta njug

[an sa za no vi po ~e tak po sle od slu `e ne ro bi je

Ni ko la Se la ko vi} i Ven san De `er za vre me obi la ska „Za be le”

bi ji, od no sno re sor nom mi ni star stvu na una pre |e wu ~i ta vog pra vo sud nog si ste ma, kao i na po boq {a wu ukup nih uslo va u za t vor s kim ustav n o v a m a i kroz efi ka sni ju re so ci ja li zi ju osu |e nih. - Dr `a va je du `na da ka zni sva ko ga ko se ogre {i o prav du i za ko ne, ali, s dru ge stra ne,ima oba ve zu da oso ba ma po sle od slu `e ne ka zne za tvo ra

Osu |e ni ci na obu ci za za va ri va ~e

î ta vi po go ni u tri naj ve }e za vo da upo do bqe ni su i opre mqe ni za pi lot obu ku, a po vo dom pra }e wa re a li za ci je pro jek ta, ju ~e su po à re va~ ki za tvor „Za be la“ po se ti li mi ni star prav de i dr àv ne upra ve Ni ko la Se la ko vi}, {ef de le ga ci je Evrop ske uni je u Sr bi ji am ba sa dor Ven san De èr i di rek tor Upra ve za iz vr {e we kri vi~ nih sank ci ja dr Mi lan Ste vo vi} . Mi ni star prav de Ni ko la Se la ko vi} je tom pri li kom is ta kao da je ovaj pro je kat deo {i re po dr {ke ko ju EU pru à Sr -

omo gu }i po vra tak u dru {tvo, ta ko {to }e ih ade kvat no ospo so bi ti za po no vo ukqu ~e we u nor mal ne ì vot ne to ko ve , ka ko ne bi iz no va ~i ni li kri vi~ na de la - ka zao je mi ni star Se la ko vi} – Kad je re~ o ovom pro jek tu, dr à va svo ju si lu u ovom slu ~a ju ko ri sti na spe ci fi ~an na ~in, pru à ju }i za tvo re ni ci ma pri li ku da se ob u ~e za po treb na za ni ma wa i lak {e za po sle ka da se na |u na slo bo di. Ciq Upra v e za iz v r { e w e kri vi~ nih sank ci ja je da se po stig ne {to vi {i ste pen re so -

Pre na tr pa nost i da qe glav ni pro blem Am ba sa dor Ven san De èr je oce nio da u Sr bi ji i da qe po sto ji pro blem pre na tr pa no sti za tvo ra jer na ni vou si ste ma ima pro se~ no ukup no oko 10 500 li ca li {e nih slo bo de po svim ka te go ri ja ma, a da je op ti ma lan ka pa ci tet svih usta no va oko 8 000 me sta. Usme re we na du gu ro~ no re {a va we tog pro ble ma, tre ba lo bi, po red osta log, da ob u hva ti i una pre |e we si ste ma al ter na tiv nih sank ci ja ko je su pred vi |e ne za bla à kri vi~ na de la, kao i po di za wem efi ka sno sti pre ven ci je. ci ja li za ci je osu |e nih li ca, da se qu di ko ji zgre {e po no vo vra te na pra vi put, u dru {tvo na ta kav na ~in da pred sta vqa ju we gov do bar deo ko ji }e dru {tvu do pri no si ti ta ko {to }e mo }i sa mi se be da iz dr à va ju. - „Za be la“ je - ka è Se la ko vi} - sa mo je dan od za vo da ko ji su pre sa mo ne {to ma we od dve de ce ni je bi li me |u naj u spe {ni jim pri vred nim po go ni ma u Sr bi ji, a to je ciq ko ji nad le `ne dr àv ne in sti tu ci je po sta vqa ju pred se be. Do sa da je 145 osu |e nih li ca uspe {no za vr {i lo obu ku i ste klo ser ti fi kat za ne ko od pet iz u zet no tra è nih za ni ma wa, a tre nut no je jo{ 126 na ospo so bqa va wu. Na gla siv {i da je pi lot pro gram po ~eo da da je i prak ti~ ne re zul ta te, Se la ko vi} je na po me nuo da je ne ko li ko po la zni ka-biv {ih osu |e ni ka ko ji su, u me |u vre me nu, od slu ìv {i ka zne, iza {li na slo bo du, ve} na {lo za po sle we. - Na dam se da }e odav de iz la zi ti uzor ni gra |a ni, ko ji }e, po {to su na u ~i li svo ju lek ci ju, do pri no si ti svo jim sre di na ma svo jim ra dom -re kao je Se la ko vi}. Ama ba sa dor Ven san De èr je re kao da je Evrop skoj uni ji bi -

NA TE RI TO RI JI IN \I JE UHAP [E NA SED MO ^LA NA GRU PA

Za ple we no 46 ki la ma ri hu a ne

PRI VE DEN VOJ NIK PO UGO VO RU

Oduzeti pa ke ti }i droge

ba ni je i Z. P (40), B. S. (25) i S. V. (34) iz In |i je, zbog po sto ja wa osno va sum we da su iz vr {i li kri vi~ no de lo neo vla {}e na pro iz vod wa i sta vqa we u pro met opoj nih dro ga. U ovoj ak ci ji

za ple we no je 46,3 ki lo gra ma ma ri hu a ne, a od u ze ta su i ~e ti ri put ni~ ka auto mo bi la vi so ke kla se. Po li ci ja na sta vqa rad na ovom slu ~a ju, na ve de no je u sa op {te wu. (Ta njug)

Voj nik po ugo vo ru u Ra {koj Alek san dar A. (22) pri ve den je zbog to ga {to je u se lu Gru be ti }u, na Ro go zni, na su mi ce pu cao is pa liv {i vi {e od 50 me ta ka, re ~e no je Ta nju gu u no vo pa zar skoj Po li cij skoj upra vi. We mu je od re |e no za dr `a va we od 48 sa ti. Voj nik Alek san dar A. se, ka ko je re ~e no, na kon te puc wa ve upu tio pre ma dru gom za se o ku, uz pret wu da }e ubi ti jed nog svog ro |a ka. In ci dent se do go dio pre kju ~e oko 15,30 sa ti. Br zom in ter ven ci jom no vo pa zar ske po li ci je, voj nik je pri ve den i tom pri li kom je kon sta to va no da je bio u pri li~ no pri pi tom sta wu. Pri li kom hap {e wa, kod Alek san dra A. je pro na |en je dan pu {ko mi tra qez, „ka la {wi kov„, dve lo va~ ke pu {ke i tri pi {to qa.

NA KON IN CI DEN TA U SE GE DI NU

Uhap {e ni osum wi ~e ni za na pad na ê du Ve li bor Du wi} i jo{ jed na ne po zna ta oso ba uhap {e ni su zbog sum we da su na pa li ê do mi ra Jo va no vi }a, li de ra LDP, pre no se ju ~e be o grad ski me di ji. Pre ma istom iz vo ru, Du wi} je uhap {en oko 18 ~a so va ka da je na pu {tao ka fi} na No vom Be o- gra du.i po ku {ao da u|e u tak si. Ve li bor Du wi} je od ra ni je po znat po li ci ji, kao vo |a pod gru pe “Bel gra de boys”, a pro tiv we ga su i ra ni je po di za ne kri vi~ ne pri ja ve. Li der LDP ê do mir Jo va no vi} je ra ni je re kao da je po li ci ja pri ve la ne ko li ko osum wi ~e nih za na pad na we ga, ne go vu su pru gu i pri ja te qe u Se ge di nu. Jo va no vi} je do dao da pre mi jer i vi ce pre mi jer ni su re a go va li, jer su fo ku si ra ni na pre go vo re u Bri se lu. Jo va no vi} je, go stu ju }i na RT Voj vo di na, re kao da je raz go va rao s po li ci jom, da ni ko od po li ca ja ca ni je iz ne na |en ti me {to se pre ne ko li ko da na do go di lo u Se ge di nu, jer se sva ko dnev no sre }u s ti me. - Pri ve li su za ko nu ne ke qu de i ti me su za vr {i li svoj po sao re kao je li der LDP i do dao da je we gov po vre |e ni pri ja teq Sr |an ]e {i} sa da u Be o gra du, da se ~e ka da pro |u oto ci na li cu i da sle di ope ra ci ja vi li ce, zu ba. On je do dao da je, ka da se to de si lo, raz mi {qao o qu di ma ko ji u we mu vi de sim bol ohra bre wa i sna ge i na osno vu we go ve li~ ne sud bi ne do no se za kqu~ ke o svom ì vo tu. - Ka kve to ve ze ima sa „Zve zdom” i sa spor tom. To ni je pi ta we spor ta, uni {ti li smo sva ki seg ment svog ì vo ta. Ni sam pri me tio da ti ko ji su me ne na pa li pro te stvu ju pro tiv vla di ke Ka ~a ven de pred Pa tri jar {i -

^e do mir Jo va no vi}

jom, zbog por no sni ma ka... O to me se }u ti - re kao je Jo va no vi}. Li der li be ra la je ob ja snio da je u Ma |ar sku i{ao bez obez be |e wa „jer je ta mo sa mo ê do mir Jo va no vi}, kao obi ~an gra |a nin, a ne li der stran ke ili po sla nik”. On je do dao da „15 go di na po sle sve ga mi i da qe ta ko ì vi mo, jer to ima svo je upo ri {te ko je se ne ve zu je za po je din ce, ve} za si stem vred no sti”. Na pi ta we da i to zna ~i da su te gru pe ja ~e od in sti tu ci ja, Jo va no vi} je od go vo rio: - Ka ko mo gu da bu du ja ~e od dr à ve, ko je ja ~i od dr à ve. Li der LDP, we go va su pru ga i pri ja te qi, u sre du su na pad nu ti u Se ge di nu, gde su bi li na utak mi ci va ter po lo klu ba „Cr ve na zve zda”. Je dan od pri ja te qa je te è po vre |en. E. C. H.

HAG ODO BRIO JO VI CI STA NI [I ]U PRI VRE ME NU SLO BO DU

Ku }i da obi |e rod bi nu i grob ro di te qa Pre tre sno ve }e Ha {kog tri bu na la odo bri lo je Jo vi ci Sta ni {i }u da u vre me Us kr sa ot pu tu je u Ba~ ku Pa lan ku i po se ti bra ta i dru gu rod bi nu i da obi |e grob svo jih ro di te qa, ob ja vqe no je ju ~e u ovom su du.

UKRATKO

Is pa lio pedeset me ta ka

Fo to: MUP Sr bi je

U ak ci ji po li ci je, na te ri to ri ji In |i je li {e na je slo bo de sed mo ~la na kri mi nal na gru pa i za ple we no vi {e od 46 ki lo gra ma ma ri hu a ne, sa op {tio je ju ~e MUP. Pri pad ni ci Po li cij ske upra ve u Su bo ti ci, u sa rad wi s ko le ga ma iz No vog Sa da, Srem ske Mi tro vi ce, Ni {a i Upra ve kri mi na li sti~ ke po li ci je u se di {tu Mi ni star stva, pre se kli su jo{ je dan od kri jum ~ar skih ka na la pre ko te ri to ri je Re pu bli ke Sr bi je ka ze mqa ma Za pad ne Evro pe. Ka ko je sa op {te no ju ~e iz MUP-a, tom pri li kom za ple we no je pre ko 46 ki lo gra ma opoj ne dro ge ma ri hu an e, ~i ja se vred nost na ne le gal nom tr `i {tu pro ce wu je na oko 50 mi li o- na di na ra. Ak ci ja je iz ve de na u no }i iz me |u 17. i 18. apri la ove go di ne, na te ri to ri ji In |i je, gde je li {e na slo bo de sed mo ~la na kri mi nal na gru pa: D. L (41), L. M (29), U. N. (28) B. D. (30), dr `a vqa ni Re pu bli ke Al -

lo za do voq stvo da fi nan si ra ovaj pro je k at, jer je ve l i k i uspeh za sva ko dru {tvo da se qu di ko ji iza |u iz za tvo ra na kon iz dr à nih ka zni na ko je su osu |e ni zbog kri vi~ nih de la, opre de qu ju za no vu stra ni cu i ne vra }a ju kri mi na lu. To je ve o ma va `no ka ko zbog re in te gra ci je u dru {tvo biv {ih osu |e nih li ca, ta ko i zbog spre ~a va wa re ci di va. - Osu |e ni ci ma mo ra mo da po nu di mo za po sle we, per spek ti vu i po vra tak nor mal nom ì vo tu i zbog to ga je ovaj pi lot pro je kat wi ho vog obra zo va wa i po kre nut pod vu kao je Ven san De èr. Di rek tor Upra ve za iz vr {e we kri vi~ nih sank ci ja Mi lan Ste vo vi} je is ta kao da su ser ti fi ka ti, ko je po sle za vr {e ne stru~ ne obu ke do bi ja ju osu |e na li ca, ga ran ci ja da su ste kli ade kvat no zna we i ovla da li ve {ti na ma za uspe {no oba vqa we iza bra nog za ni ma wa. - S jed ne stra ne, dr à va mo ra pra vo sna `nim pre su da ma da odu zme slo bo du oni ma ko ji kr {e za kon, a s dru ge stra ne, pu tem ovog pro gra ma da im omo gu }i da se vra te na pra vi put – ka zao je Ste vo vi}. J. Ja ko vqe vi}

subota 20. april 2013.

Jo vi ca Sta ni {i}

Biv {i {ef Slu `be dr `av ne bez bed no sti je, uz ga ran ci je Vla de Sr bi je, pu {ten na pri vre me nu slo bo du u Be o grad po ~et kom fe bru a ra, po okon ~a wu za vr {nih re ~i u we go vom pred me tu. Sta ni {i }u se, za jed no s Fran kom Si ma to vi }em, su di za

zlo ~i ne ko je su u Hr vat skoj i BiH na vod no po ~i ni le po li cij ske i pa ra voj ne je di ni ce pod wi ho vom kon tro lom. Su di je su odo bri le da Sta ni {i} bu de na pri vre me noj slo bo di do iz ri ca wa pre su de i na lo ì lo da on za to vre me bu de u Be o gra du. Ve }e je u ju ~e ra {woj od lu ci pri hva ti lo da iz me ni uslo ve kod ko ji ma je pri vre me no oslo ba |a we odo bre no, ta ko da }e Sta ni {i} od 1. do 6. ma ja mo }i da bu de u Ba~ koj Pa lan ci i u ~e ti ri ki lo me tra uda qe nom se lu Ne {tin, gde ì vi we gov brat i dru ga rod bi na. Ve }e je u od lu ci na ve lo da je Sta ni {i }u i ra ni jom pri li kom bi lo odo bre no da ot pu tu je i obi |e grob svo jih ro di te qa i da je uve re no da on ne }e pred sta vqa ti opa snost za `r tve, sve do ke ili dru ge odo be, i da }e se vra ti ti u pri tvor sku je di ni cu ka da to bu de na lo è no. Od Sta ni {i }a se o~e ku je da Mi ni star stvu prav de Sr bi je i Se ke ra ti ja tu tri bu na la do sta vi adre su na ko joj }e bo ra ti vi, kao i da se sva ko ga da na, pre 13.00 ~a so va, ja vqa u po li cij sku sta ni cu ko ju Mi ni star stvo prav de od re di, „osim ako ne bu de pri mqen u me di cin sku in sti ci ju”. (Ta njug)

PRI JA VE PRO TIV 14 QUDI IZ KI KIND SKE OP [TI NE

Pre va rom do so ci jal ne po mo }i Po li ci ja u Ki kin di pod ne la je kri vi~ ne pri ja ve pro tiv 14 li ca sa te ri to ri je op {ti ne Ki kin da, zbog osno va sum we da su sva ko za se be, po ~i ni li kri vi~ no de lo pre va re, na {te tu Cen tra za so ci jal ni rad u Ki kin di, o{te tiv {i Mi ni star stvo ra da i so ci jal ne po li ti ke Re pu bli ke Sr bi je za oko tri mi li o na di na ra. Pri ja ve su pod ne te pro tiv He li ke S. (1970), Mi ro sla va S. (1978), \u re P. (1989), Ja smi ne Z. (1974), Jo van ke L. (1966), Bo ba na P. (1975), Ja smi ne R.

(1976), Igo ra M. (1980), Ta ma re R. (1983), Ve ri ce J. (1964), Ra do va na B. (1984), Mi li ce R. (1953), Ja smi ne M. (1980) i La ci N. (1958). U sa op {te wu PU Ki kin da na vo di se da su osum wi ~e ni pri li kom pod no {e wa zah te va Cen tru za so ci jal ni rad Ki kin da, za do bi ja we nov ~a ne so ci jal ne po mo }i, pri kri li ~i we ni cu da oni ili ~la no vi wi ho vog do ma }in stva ima ju pri ho de i na taj na ~in o{te ti li Mi ni star stvo ra da i so ci jal ne po li ti ke. M. Mr.

svet

subota 20. april 2013.

POTPISAN SPORAZUM O KONZULARNOJ SARADWI SRBIJE I CRNE GORE

Evropske integracije zajedni~ki ciq Beograda i Podgorice PODGORICA: Cr na Go ra i Sr bi ja po sve }e ne su raz vo ju naj bo qih me |u sob nih od no sa, a dve ze mqe spa ja i za jed ni~ ki ciq - evrop ske in te gra ci je, po ru ~i li su ju ~e u Pod go ri ci {e fo vi di plo ma ti ja dve ze mqe Igo ra Luk {i }a i Iva na Mr ki }a, ko ji su pot pi sa li spo ra zum o kon zu lar noj sa rad wi. Luk {i} i Mr ki} su ka za li da se spo ra zu mom o kon zu lar noj sa rad wi us po sta vqa nor ma tiv no-prav ni okvir bi la te ral ne sa rad we u kon zu lar noj obla sti u ci qu efi ka sni je i pot pu ni je za {ti te pra va i in te re sa gra |a na i Cr ne Go re i Sr bi je. Oni su, na kon fe ren ci ji za no vi na re, is ta kli da su dve dr ` a v e opre d e q e n e za una p re | e w e od n o s a u svim obla sti ma od obo stra nog in te re sa. Cr na Go ra i Sr bi ja po sve }e ne su raz vo ju naj bo qih mo gu }ih od no sa, ka ko na bi la te ral nom pla nu, ta ko i u kon tek stu in te gra ci o nih pro ce sa , ka zao je Luk {i}. Pre m a we g o v im re ~ i m a, evrop s ka bu d u} n ost dr ` a v a re g i o n a pred s ta v qa sna ` an pod sti caj raz vo ju i sta bil no sti Cr ne Go re i Sr bi je. Luk {i} je uka zao da Cr na Go ra i Sr bi ja ima ju i vi sok po ten ci jal za sa rad wu na eko nom skom pla nu, a dve dr `a ve opre de qe ne su i za za jed ni~ ku bor bu pro tiv kri mi na la i ko rup ci je.

Ivan Mrki} i Igor Luk{i} ju~e u Podgorici

Mr ki} je na veo da Sr bi ja i Cr na Go ra ima ju do bru sa rad wu i da ja ~a ju od no se u svim prav ci ma. Ta bli skost je od re |e na pro {lo {}u, ali i bu du} no {}u po {to smo i jed ni i dru gi opre de qe ni za ula zak u Evrop sku uni ju. Na {i stra te {ki ci qe vi su, prak ti~ no, po du dar ni. Mi `e li mo da raz vi ja mo ta kvu sa rad wu ko ja }e obe ze mqe vo di ti ka istom ci qu evrop skim in te gra ci ja ma , is ta kao je on.

Mr ki} je ka zao da iz me |u dve ze mqe po sto ji {i rok pro stor za eko nom sku sa rad wu, ko ji tre ba is ko ri sti ti na do bro bit i Sr bi je i Cr ne Go re. On je iz ra zio o~e ki va we da }e i Luk {i} usko ro do }i u Be o grad. Je dva ~e ka mo da te vi di mo u Be o gra du i da ide mo da qe u do go vo re ko ji }e sna `i ti od no se na {e dva na ro da i dve dr `a ve, na veo je Mr ki}.

Mr ki} je iz ja vio i da je pro {lo vre me raz me ne pro te snih no ta iz me |u Be o gra da i Pod go ri ce i da sma tra da je unu tra {wa stvar Cr ne Go re ka da }e od lu ~i ti da raz me ni am ba sa do re sa Ko so vom. Upi tan ka ko }e Be o grad re a go va ti uko li ko Cr na Go ra raz me ni am ba sa do re sa Pri {ti nom, {ef srp ske di plo ma ti je je ka zao da u pi ta wu su ve re na od lu ka Pod go ri ce. „Vre me ka da smo raz me wi va li pro te sne no te je iza nas. Od lu ka Pod go ri ca je su ve re na i Cr na Go ra }e od lu ~i ti ko ga i kad {a qe. To je is kqu ~i vo we na stvar”, ka zao je Mr ki} no vi na ri ma na kon sa stan ka sa Luk {i }em. Luk {i} je pod se tio da je Cr na Go ra us po sta vi la di plo mat s ke od n o s e sa Ko s o v om, ali jo{ uvek ni je do {lo do raz me ne am ba sa do ra. On je re kao da }e zva ni~ na Pod go ri ca pri stu pi ti raz me ni am ba sa do ra ka da se u Usta vu Ko so va obez be di ga ran ci ja po lo `a ja Cr no go ra ca na Ko so vu. Mi ni star spoq nih po slo va Sr bi je, to kom jed no dnev ne po se te Cr noj Go ri, sa sta }e se i sa pred sed ni kom dr `a ve Fi li pom Vu ja no vi }em, pre mi je rom Mi l om \u k a n o v i } em i pred s ed n i k om cr n o g or s kog par la men ta Ran kom Kri vo ka pi }em.

UKRATKO Uhap{en napada~ na konzulat

Priveden biv{i predsednik

ZA GREB: Ri je~ k a po l i c i ja uhap si la je mu {kar ca ko ji se do vo di u ve zu s ba ca wem bo ce sa za p a q i v om te~ n o { }u na zgra d u ge n e r al n og kon z u l a t a Sr bi je u Ri je ci. Ka ko je sa op {ti la pri mor sko-go ran ska po li cij ska upra va, u ~e tvr tak je uhap {en 36-go di {wi Ri je ~a nin ko ji }e bi ti do ve den na is pi ti va we u op {tin sko tu `i la {tvo u Ri je ci. On se sum wi ~i da je u sre du oko ~e ti ri ~a sa uju tru ba cio sta kle nu bo cu sa za pa qi vom te~ no {}u po red ge ne ral nog kon zu la ta. Po li ci ja je na li cu me sta oba vi la uvi |aj i utvr di la da je po ~i ni lac po ku {ao za pa li ti te~ nost u bo ci, na kon ~e ga ju je ba cio pred vra ta kon zu la ta. U do ga |a ju ni su na stu pi la o{te }e wa na vra ti ma i pro ~e qu kon zu la ta, sa op {ti la je po li ci ja.

LONDON: Biv {i pred sed nik Pa ki sta na Per vez Mu {a raf uhap {en u we go vom do mu na pe ri fe ri ji Isla ma ba da i spro ve den do su da ka ko bi se su o ~io sa op tu `ba ma za iz da ju We mu je, na kon krat kog sa slu {a wa, bi lo do pu {te no da se vra ti ku }i. Sud mu je po tom od re dio dvo dnev ni ku} ni pri tvor, ja vio je Bi-Bi-Si.Pre ma re ~ i m a po l i c aj c a Mu h a m e d a Ka li da, Mu {a raf je uhap {en to kom no }i. Na te le vi zij skim snim ci ma vi di se ka ko Mu {a ra fa pra ti po li ci ja do su da. We gov advo kat Ka mar Af zal re kao je da je biv {i pred sed nik Pa ki sta na do bro voq no oti {ao u sud. Af zal je tra `io od su da da na re di po li ci ji da Mu {a ra fu od re di ku} ni pri tvor ume sto od la ska u za tvor. Mu {a raf se, na kon krat kog sa slu {a wa, vra tio ku }i, do dao je on. Pod se ti mo, pa ki stan ski sud na lo `io je ju ~e hap {e we Mu {a ra fa, ali je on uz po mo} li~ nog obez be |e wa na pu stio sud ni cu ka ko bi iz be gao mo men tal no hap {e we. Iako mu je odo bre no da u~e stvu je na par la men tar nim iz bo ri ma 11. ma ja, Mu {a ra fu je pre dva da na od bi je na kan di da tu ra.

Opozicija ho}e nove izbore POD GO RI CA: Or g a n i z a t o ri gra |an skog pro te sta pla ni ra ju da da nas od pred sed ni ka Skup {ti ne Cr ne Go re Ran ka Kri vo ka pi }a tra `e da u ro ku od 15 da na ras pi {e no ve pred sed n i~ k e iz b o r e i po k re n e ini ci ja ti vu za iz me nu iz bor nog za ko na, pi {u pod go ri~ ke “Vi je sti”. U rad noj ver zi ji zah te va, oko ko je su ju ~e pre go vo ra li pred stav ni ci po li ti~ kih par ti ja,

ITALIJANSKI PARLAMENT NI U TRE]EM KRUGU NIJE IZABRAO [EFA DR@AVE

Prodi predlo`en za predsedni~kog kandidata

RIM: Li der De mo krat ske par ti je le vog cen tra Lu i| i Ber za ni pred lo ìo je ju ~e biv {eg pre mi je ra Ro ma na Pro di ja za kan di da ta na pred sed ni~ kim iz bo ri ma i do bio jed no gla snu po dr {ku par ti je, ja vio je Roj ters po zi va ju }i se na iz vor sa sa stan ka. Biv {eg pred sed ni ka Evrop ske ko mi si je, Pro di ja po dr à va ju mno gi le vi ~a ri ali je pro tiv we ga vo |a de snog cen tra Sil vio Ber lu sko ni, je dan od we go vih naj sta ri jih po li ti~ kih su par ni ka, na ve la je bri tan ska agen ci ja. Ita li jan ski par la ment ju ~e ni u tre }em kru gu gla sa wa ni je iza brao {e fa dr à ve po {to ni je dan kan di dat ni je osvo jio po treb ne dve tre }i ne gla so va.

ve }i na pred stav ni ka i le vog i de snog cen tra, ka ko se tvr di, gla sa la su pra znim li sti }i ma, pa je i no vo gla sa we bi lo bez u spe {no-. Jo{ u to ku dru gog kru ga gla sa wa bi lo je ja sno da ni je dan kan di dat ne }e do bi ti po treb nu dvo tre }in sku ve }i nu od ukup no 1.007 po sla ni ka i re gi o nal nih pred stav ni ka, ja vio je Roj ters. Uko li ko ni u tre }em kru gu ni je dan kan di dat ne osvo ji dvo tre }in sku ve }i nu, gla sa we }e se na sta vi ti u ~e tvr tom kru gu, ka da }e za iz bor {e fa dr `a ve bi ti do voq na pro sta ve }i na. U pr vom kru gu, kan di dat le vog cen tra Fran ko Ma ri ni ni je do bio po tre ban broj gla so va zbog me |u stra na~ kih po de la, iako se ra ni je spe ku li sa lo da }e ga, po -

Romano Prodi

red De mo krat ske par ti je, po dr `a ti i de sni cen tar Sil vi ja Ber lu sko ni ja i cen tri sti~ ka ko -

a li ci ja pre mi je ra Ma ri ja Mon ti ja. Sva ki krug gla sa wa tra je oko ~e ti ri do pet sa ti, a pred vi |e no je da se dnev no odr `e dva kru ga sve dok se ne iza be re na sled nik pred sed ni ka \or |a Na po li ta na, ko me man dat is ti ~e 15. ma ja. Ova pro ce du ra mo `e da po tra je i ne ko li ko da na. No vi pred sed nik je di na je oso ba ko ja bi mo gla da okon ~a pat po zi ci ju u Ita li ji ko ja tra je od op {tih iz bo ra u fe bru a ru, bi lo ta ko {to }e ube di ti par ti je da se do go vo re ka ko bi se ko na~ no for mi ra la vla da, bi lo ta ko {to }e ras pi sa ti no ve iz bo re. Ni jed na par ti ja ni ko a li ci ja ne ma ve }i nu, {to zna ~i da }e u sva kom slu ~a ju bi ti neo p ho dan iz ve stan kom pro mis.

Protesti opozicije

ci vil nog sek to ra i udru è wa ko ja su po dr à la Mi o dra ga Le ki }a, pred vi |e no je da se ne pri z na ju re z ul t a t i pred s ed ni~ kih iz bo ra i da se od Kri vo ka pi }a tra ì da ras pi {e no ve. Or ga ni za to ri pro te sta od Kri vo ka pi }a pla ni ra ju da tra è iz me ne iz bor nog za ko na ko jim bi se spre ~i le ne re gu lar no s ti ko je su pri m e } e n e na pred sed ni~ kim iz bo ri ma. To se, iz me |u osta log, od no si na pro ce du ru gla sa wa pu tem pi sma, zlo u po tre bu dr àv nih re sur sa u kam pa wi kao i aù ri ra we bi ra~ kih spi sko va. Kri vo ka pi }u }e ve ro vat no bi ti is po ru ~en zah tev da po kre ne par la men tar nu is tra gu o afe ri “sni mak”, dok }e se od Vr h ov n og dr ` av n og tu ` i l a {tva tra ì ti da naj ka sni je za 15 da na pro ce su i ra taj slu ~aj.

Uskra}ena pomo} WUJORK: Uje di we ne na ci je kri ki ti ko va le su vla sti u Da ma sku zbog spre ~a va wa di stri bu ci je hu ma ni tar ne po mo }i i is ta kle da je po treb na po mo} za oko se dam mi li o na qu di u Si ri ji. „Po tre be ra stu ve li kom br zi nom i naj te è je u obla sti ma za hva }e nim su ko bi ma i oni ma ko je kon t ro l i { e opo z i c i ja”, iz ja vi la je pred Sa ve tom bez bed no sti UN {e fi ca kan ce la ri je za hu m a n i t ar n a pi t a w a Va le ri Amos. Ona je re kla da je ugro è no 6,8 mi li o na qu di, za jed no sa 4,25 mi li o na in ter no ra se qe nih, a po mo} je u su sed n im ze m qa m a za t ra ` i l o 1,3 mi li o na Si ri ja ca, pre no si AFP. Amos je na ve la da sva ki ka mion sa hu ma ni tar nom po mo }i mo ra da ima do zvo lu pot pi sa nu od dva mi ni stra ka ko bi pro { le kon t rol n e punk t o v e ko je kon tro li {e vla da u Da ma sku. Ka ko je oce ni la, to mo ra da se pro me ni jer je tre nut no ta kva si tu a ci ja da je naj te è da se pri |e onim qu di ma ko ji ma je po mo} naj vi {e po treb na, a to su uglav nom sta nov ni ci po gra ni~ nih obla sti. Sa vet bez bed no sti, ko ji ~i ne 15 dr à va, za tra ì le su i od vla de u Da ma sku i od opo zi ci je da sa ra |u ju sa agen ci ja ma UN.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI TOBJORN JAGLAND Tre nut na po li ti~ ka si tu a ci ja u Bo sni i Her ce go vi ni je ta kva da po li ti ~a ri mo ra ju iza bra ti iz me |u mo der ne, evrop ske BiH i tap ka wa u me stu na za o sta ci ma mo de la iz pro {lih ve ko va, po ru ~io je ge ne ral ni se kre tar Sa ve ta Evro pe To bjorn Ja gland. On je na gla sio da iz bo ri u BiH, pla ni ra ni za 2014. go di nu, ne }e bi ti pri hva tqi vi uko li ko se ne do go de po treb ne re for me.

MILORAD DODIK Pred sed nik RS Mi lo rad Do dik ne o~e ku je da }e bi lo ko iz tog en ti te ta u~e stvo va ti u ma ni fe sta ci ji ko ju Sa ra je vo or ga ni zu je 2014. go di ne po vo dom obe le `a va wa 100 go di na od sa ra jev skog aten ta ta na austro-ugar skog pre sto lo na sled ni ka Fran ca Fer di nan da. On je na gla sio da RS , „ za dr `a va pra vo da ne u~e stvu je u bi lo ka kvom fal si fi ko va wu isto ri je”.

TIL SARACIN UN su kri ti ko va le Ne ma~ ku zbog ra si sti~ kih iz ja va Ti la Sa ra ci na, biv {eg sa ve znog ban ka ra i po zna tog so ci jal de mo kra te. Ber li nu je ujed no po sta vqen ‘’ul ti ma tum’’ od 90 da na da pre i spi ta sop stve ni prav ni si stem u obla sti ra si zma i do sta vi iz ve {taj o prav nim pro me na ma, ko je ne ma~ ka dr `a va `e li da pre du zme, ka ko bi se lo {a si tu a ci ja pre va zi {la.

PO LI CIJ SKA PO TE RA ZA TE RO RI STI MA S BO STON SKOG MA RA TO NA

Je dan osum wi ~e ni ubi jen, stra dao i po li ca jac VO TER TAUN: Je dan od osum wi ~e nih za eks plo zi je na bo ston skom ma ra to nu je ubi jen, a po li cij ska po tra ga za dru gim je u to ku, sa op {ti li su ju ~e ame ri~ ki po li cij ski zva ni~ ni ci. Po li ci ja je sa op {ti la da su osum wi ~e ni ba ci li eks plo ziv iz auto mo bi la dok ih je po li ci ja pra ti la u Vo ter ta u nu, pre ne la je agen ci ja AP. Sta nov ni {tvo pri grad skog bo ston skog na se qa Vo ter ta u na sa ve to va no je da za kqu ~a vra ta svo jih ku }a i da ni ko ga ne pu {ta. Iz me |u osum wi ~e nih i po li ci je do {lo je do raz me ne va tre i po tom je je dan od osum wi ~e nih pre mi nuo na kon te {kog ra wa va wa. Po li ci ja je sa op {ti la da je osum wi ~e ni „te ro ri sta” ko ji je „ov de do {ao da bi ubi jao qu de”.

FBI iden ti fi ko vao je osum wi ~e ne za bom ba {ki na pad u Bo sto nu kao bra }u \o ha ra (19) i

Ta mer la na (26) Car na je va, po re klom iz ru ske obla sti ne da le ko od ^e ~e ni je. Oni su pre do la ska

u SAD, gde le gal no bo ra ve ve} go di nu, `i ve li u Tur skoj, sa zna je AP. Po je di ni me di ji na vo de i da su ne ko vre me pro ve li i u Ka zah sta nu. \o har, za ko jim po li ci ja in ten ziv no tra ga, do bio je 2011. sti pen di ju od 2.500 do la ra i stu di rao je u Kem briyu. We gov sta ri ji brat Ta mer lan je ta ko |e bio stu dent i pla ni rao je da po sta ne in `e wer. Pret po sta vqa se da bra }a Car na jev naj ve ro vat ni je po ti ~u sa Kav ka za. Po li ci ja Ma sa ~u set sa je naj pre is kqu ~i la mo gu} nost ve ze iz me |u ubi stva po li caj ca na In sti tu tu za teh no lo gi ju Ma sa ~u set sa i eks plo zi ja u po ne de qak na bo ston skom ma ra to nu, da bi ne {to ka sni je po tvr di la po ve za nost ta dva in ci den ta.

kultura

subota 20. april 2013.

GOST „PROZEFESTA” DAVID ALBAHARI U NOVOSADSKOJ GIMNAZIJI „LAZA KOSTI]”

Egzitu 22.5 miliona, Sinema sitiju 12 „Egzit” sa 22,5 i „Sinema siti” sa 12 miliona dinara, dobili su najvi{e para na ovogodi{wem pokrajinskom konkursu za sufinansirawe kulturnih programa u oblasti savremenog stvarala{tva. Tako je bilo i pro{le godine, kada je „Egzitu” dodeqena ne{to vi{a suma od pomenute, odnosno 24 miliona, a „Sinema sitiju” 12,5. U principu, i ostali koji su konkurisali dobili su ne{to mawu sumu nego pro{le godine. Jedino se, vi{e simboli~no, u tome izdvajaju Novosadske muzi~ke sve~anosti sa 2,3 miliona umesto dva, i Beogradski festival igre za gostovawa predstava u Novom Sadu i Pan~evu sa dva, a ne 1,6 miliona dinara. Ukup no je ras po de qen 131.180.000 dinara na 190 korisnika, ili 59 u muzi~kim i scenskim delatnostima, 25 u kwi`evnim, 39 u pozori{nim, 41 u likovnim i primewenim, 21 u filmskim, i petoro u me|uregionalnoj saradwi. Ve}ina je dobila mawe od po milion dinara, odnosno po nekoliko desetina hiqada, do nekoliko stotina dinara.

Pored ve} pomenutih, iznose ve}e od milion dinara jo{ su dobili: Filmski festival Pali} 9,8 miliona dinara, Vojvo|anski me{oviti hor 4,5 miliona, Sterijino pozorje 3,9 miliona, Bitef za gostovawe predstave u Novom Sadu 2,5 miliona, Me|unarodni festival pozori{ta za decu u Subotici oko tri miliona, manifestacija „Ritam Evrope” 2,2 miliona, koliko i „Tamburica fest”, dok festival „Zlatna tamburica” dobija 1,5 milion dinara. Pozori{ta nacionalnih zajednica, kao Rusinsko narodno pozori{te „Petro Rizni~ \a|a”, i Slova~ko vojvo|ansko pozori{te, i NP Sterija u Vr{cu za predstavu na rumunskom jeziku, dobili su 1,7 miliona dinara po predstavi, a Fond Suno e Romengo teatar 3,4 miliona za predstave. Internacionalni simpozijum skulpture „Tera” u Kikindi dobio je 1,2 miliona dinara, a ravno po jedan milion Srpska ~itaonica u Irigu za Fond “Borislav Mihajlovi} Mihiz”, festival „Videomedeja”. N. Pej~i}

U GALERIJI OGRANKA SANU U NOVOM SADU

Izlo`ba Milivoja Nikolajevi}a

Por tret Mi mi Po lak, 1939.

U Galeriji Ogranka Srpske akademije nauka i umetnosti u Novom Sadu (Pa{i}eva 6) otvorena je izlo`ba slika i crte`a Milivoja Nikolevi}a (19121988) prire|ena povodom stogodi{wice ro|ewa ovog istaknu-

tog vojvo|anskog slikara, nekada{weg predsednika Matice srpske (1979-1983) i dugogodi{weg upravnika Mati~ine Galerije(1950-1976). Nikolajevi} je bio i jedan od pokreta~a umetni~kih kolonija po Vojvodini pedesetih godina,i osniva~a novosadske Akademije umetnosti, na kojoj je bio redovni profesor na predmetu crtawe. Od 1981. bio je redovni ~lan VANU. Priredio je 44 samostalne izlo`be i u~estvovao na brojnim kolektivnim postavkama u zemqi i inostranstvu. Wegova dela nalaze se u nizu galerija i muzeja. Izlo`bu je otvorio Mile Igwatovi}, istori~ar umetnosti. Postavka je kroz trideset i dve slike predstavila raznovrsno i bogato Nikolajevi}evo stvarala{tvo koje je trajalo vi{e od pet decenija. K. R.

Al ba ha ri u dru `e wu s no vo sad skim gim na zi jal ci ma

Svetislava Basaru, koji ga ~esto pomiwe u kwigama, a va`i i obrnuto. Kada je bio mlad pisac, Alahari je mislio da se kwi`evne nagrade dodequju pogre{nim autorima, a danas veruje da su pogre{ili oni koji nagra|uju wega, a ne druge. Kada su ga pitali {ta je su{tina pisawa, rekao je: „To bih i ja voleo da znam. Iako svakog radnog da-

na napi{em po jednu stranicu romana, pri~e, eseja ili prevoda, odgovor nisam prona{ao.” Na pitawe za{to voli Zemunski kej, usledio je odgovor o razlici izme|u Zemunaca i Beogra|ana. Ovi prvi, wegovi i on sam, odrasli su u dunavskoj vodi i pripadaju ogromnom bratstvu dunavskih qudi. A Beogra|ani imaju dve reke, ali jo{ ni-

su sasvim uspeli da osvoje te ~arobne obale. A kada su ga gimnazijalci pitali {ta smatra svojim najve}im `ivotnim uspehom, David Albahari je odgovorio: “To {to sada sedim ovde.” Dobio je najve}i od mnogih ju~era{wih aplauza, iako je samo nekoliko qudi iz publike sasvim razumelo ovu poruku. R. Lotina

63. FESTIVAL PROFESIONALNIH POZORI[TA SRBIJE U KIKINDI

Va`no je i gre{iti Pozori{te za decu i mlade, i pored oskudne produkcije, moglo se postaviti u fokus posledwih dana 63. festivala profesionalnih pozori{ta Vojvodine. Gotovo tradicionalno, u takmi~arskom programu u~estvovali su Narodno pozori{te „To{a Jovanovi}” Zrewanin („Ru`no pa~e”) i De~ije pozori{te Subotica („Tigri} Petar”). „Ru`no pa~e”, po motivima poznatog narodnog predawa i bajke H. K. Andersena, dramatur{ki je obradio Ugqe{a [ajtinac, jedan od retkih autora „za odrasle” koji pi{u i za mlade. U [ajtin~evoj verziji, „ru`no pa~e” }e morati da pre|e trnovit put od nezgrapnog jajeta u pitomoj okolini, do prekrasnog labuda u jatu na nebu, a rediteqka Irena Tot se odlu~ila da bajka podseti na prirodno okruèwe trske i jezera, plota i kaveza, kao suprotnih polova ìvih bi}a (lutke i scenografija Blagovesta Vasileva). @ivopisne i razigrano animirane lutke dinami~ki upotpuwuju „specijalni efekti”, kako re~e jedno dete u publici, ali predstava je definitivno pode{ena za zreliji uzrast dece. „Tigri} Petar” Hane Janu{evske i Andra{a Vere{a, u reìji

ROMAN MEDLIN MILER, LAUREATKIWE NAGRADE ORINY

Debitantkiwa iznenadila javnost Izdava~ka ku}a „Evro \unti“ objavila je debitantski roman Amerikanke Medlin Miler (34) „Ahilov pev„, koji joj je, na op{te iznena|ewe, doneo zna~ajnu kwi`evnu nagradu „Oriny„ za roman objavqen na engleskom jeziku u 2012. Postoji ve} ~itava biblioteka kwiga inspirisanih Homerovim epovima „Ilijadom i „ Odisejem„, ali Milerova je, prema re~ima urednice Gordane Suboti} prijatno iznenadila ~itaoce jer je „poznati motiv briqantno nadogradila starom-novom pri~om o ‘posebnosti‘ Ahilovog i Patroklovog prijateqstva. Taj zna~ajni odnos autorka je obradila tako, dodala je Suboti}eva u razgovoru za Tanjug da„ nijednog trena ne upada u kli{e u tuma~ewu ‘gr~ke qubavi„. „Iako je rasprostrawenost mita o Ahilu sama po sebi ograni~avaju}a, autorka je temeq-

Foto: B. Lu~i}

NA POKRAJINSKOM KONKURSU ZA SUFINANSIRAWE KULTURNIH PROGRAMA

Mladi su prili~no sumwi~avi kada neko ko ima preko {ezdeset godina zna sve rokenrol novosti. Ako je taj neko kwièvnik David Albahari, onda svaka sumwi~avost nestaje posle pet minuta. Toliko je Albahariju ju~e trebalo da {armira pun amfiteatar |aka u novosadskoj Gimnaziji „Laza Kosti}”, sa kojima se druìo kao u~esnik 7. me|unarodnog festivala proze u Novom Sadu. Moderatorke ovog razgovora bile su gimnazijalke Slobodanka Kneèvi} i Tijana Jovanovi}. Bilo je mnogo te{kih pitawa, jer su doma}ini znali da je pred wima ~ovek koji je objavio 25 kwiga, ali su svi Albaharijevi odgovori bili laki i iskreni. Kao onaj da ga usre}uje rokenrol muzika i druèwe sa nekim rokmuzi~arima, me|u kojima su Bajaga i Yoni [tuli}. A prvi put se najvi{e obradovao kada je otkrio muziku Boba Marlija, Amsterdam, Ameriku, iz koje se ipak vratio u Beograd, ako su mu rekli da je lud. Me|u srpskim piscima Albahari najvi{e voli da ~ita Danila Ki{a, Aleksandra Ti{mu i

nim i znala~kim istra`ivawem izvora (izme|u ostalog Platona i gr~kih tragi~ara Eshila, Sofokla i Euripida), uspela da napi{e originalnu pri~u do~aranu kroz jednog od protagonista, Patrokla„, kazala je Suboti}eva. Ona je objasnila da je Milerova,”polaze}i od mawe poznate geneze wihovog prijateqstva, od okolnosti pod kojima je Patroklo dospeo na dvor Ahilovog oca, u prvi plan istakla, pre svega qubav, ne insistiraju}i na wenoj telesnosti. Autoka je, ina~e, diplomirala i magistrirala latinski i starogr~ki na ~uvenom ameri~kom Univerzitetu Braun i bavila se pedago{kim radom dok je, skoro deset godina, pisala svoj prvi roman. Sada `ivi i radi u Kembriyu pored Bostona u kome je i ~uveni univerzitet Harvard.

Foto: A. Bakhit

Foto: N. Stojanovi}

Pripadnik bratstva dunavskih qudi

Lut ke iz tr ske – „Ru `no pa ~e” iz Zre wa ni na

Andra{a Vere{a, predstava je koja vi{e daje ritam, pu{taju}i publici da bude wena muzika. Scena podse}a na cirkusku arenu oivi~enu stubovima bezgla-

vih qudi u odelima. U pitawu je gluma, a ne animacija lutaka. Put mladog tigra isprva nije slutio dobro, ali odlazak u grad, na selo, samo }e potvrdi-

Za kraj somborske predstave Posledweg dana Festivala profesionalnih pozori{ta Vojvodine danas pre podne na programu je predstava „Marko Kraqevi}„ Miroquba Nedovi}a, u reìji Aleksandra Boìn, a uve~e „ârobwak” Fedora [ilija, u reìji Borisa Lije{evi}a (obe u izvo|ewu Narodnog pozori{ta Sombor). @iri sutra donosi odluku o laureatima, a Narodno pozori{te Kikinda, u ~ast nagra|enih, izve{}e predstavu „Slu~aj Kandid” Voltera, u adaptaciji i reìji An|elke Nikoli}.

ti Petrovu predodre|enost na strani dobra, na strani pametno upotrebqenih emocija u korist svojih najbliìh (spektakularan povratak u cikrus). Pore|ewe nije neophodno, ali se samo name}e zbog identi~ne matrice odrastawa kao puta koji odre|uje sve {ti }e do}i posle. Odba~enost, prezir, razli~itost, kategorije su koje moraju ve} u po~etku da budu nagla{ene u vaspitawu, ina~e sve ode do |avola. Utisak je da su u predstavi „Tigri} Petar” za mla|i uzrast efikasnije koristili dramatur{ki prostor - dizajn vremena, istovremeno ~ine}i pri~u univerzalnijom, prihavtqivijom u razli~itijem uzrastu. Ako je i gre{ka, mnogo je bitnije kao poku{aj da se dostojno odraste, zakqu~ak bi bio jedne krajwe „odrasle” predstave, tako|e izvedene u okviru 63. festivala profesionalnih pozori{ta Vojvodine. „Galeb” A. P. êhova, u reìji Tomija Janeì~a Srpskog narodnog pozori{ta zabavqao je publiku ceo jedan radni dan, kako je primetio voditeq okruglog stola Milo{ Latinovi}. Pruìo im je priliku da sagledaju i svoje, i mesto umetnosti na prelazu vekova. I. Buri}

reporta@e

subota 20. april 2013.

BAJKERSKI SAMIT NA [AMPIONATU DR@AVE U HORGO[U, PREDSOBQU EVROPSKE UNIJE

Milion kowa tutwalo severom Ba~ke Hor go{ ni je sa mo naj pro met ni ja srp ska ka pi ja za Evro pu, ne go na baj ker skoj ma pi slo vi i za naj se ver ni ju ko tu, jer sa atrak tiv ne mo to-kros sta ze Kan tor po gled di rekt no do se `e do EU i tor we va cr ka va dva de se tak ki lo me ta ra uda qe nog Se ge di na. A sta za je na pra vqe na iza dvor ca i par ka ple mi }a Mi klo {a Ka ra sa (1715–1795), se ge din skog nad be le `ni ka ko ji je ov de ku pio pu sta re i 1771. ute me qio sa da {wi grad.

Pre ne ki dan bio je tu upri li ~en i dr `av ni {am pi on at, pa ni su iz o sta la uz bu |e wa, jer se tre ba lo lo ma ta ti po di na ma na sa mom obo du Su bo ti~ ko-hor go {ke pe {~a re, pa iako do sko ra ni je maw ka lo ki {e, tre ba lo je sta zu po li va ti da bi bi lo ma we pra {i ne. – Du go smo ra di li na po pu la ri za ci ji mo to-kro sa, pa smo po sti gli i da bu de mo or ga ni za to ri otvo re nog {am pi o na ta Sr bi je, na ko ji su do {li i ok tan ski

Da ni jel Va ra di, Alek san dar Ko va ~e vi} i Zol tan Mol nar

Jo `ef Ba jus sti gao sa baj ker skim pod mlat kom

Ne kad ri va li \er| Ago i Ja no{ Fo rai

za vi sni ci iz Ma |ar ske, Cr ne Go re, Bu gar ske i Hr vat ske. Vo zim ve} vi {e od de ce ni ju i po, ali sam akro ba ci je na jed nom to~ ku i sve osta le vra to lo mi je ba ta lio – ve li Zol tan Mol nar, zva ni Bo~ ko ro{, pr vi ~o vek hor go {kog Mo to-klu ba „Hel rej sing tim”. La ne je on bio {am pion Sr bi je u kla si MY-3, a ima ve li ke am bi ci je i za ovu se zo nu. – Ima nas u klu bu 12 iz Hor go {a, Sen te, ân ta vi ra, Su bo ti ce i Haj du ko va. Na do ma }em te re nu i na {oj sta zi smo do bro star to va li, bi li ekip no naj bo qi, pa o~e ku jem da osvo ji mo pr vo me sto – op ti mi sta je bez re zer ve Bo~ ko ro{. Za sav trud u or ga ni za ci ji {am pi o na ta ka pu mu ski da ju ~el ni ci Mo to-sa ve za Sr bi je, pred sed nik Skup {ti ne Alek san dar Ko va ~e vi} i se kre tar Da ni jel Va {tag, ali i ar mi ja baj ke ra i bar 1.500 za qu bqe ni ka u mo to-sport ko ji su se oku pi li kraj sta ze. – Mi li na je ~u ti zvu ke mo to ra, ali i kom ple tan ugo |aj, ka da mla |i baj ke ri kre nu na {im pu tem – ve li Jo èf Ba jus (57) iz Sa na da. – Od ma le na sam za qu bqen u mo to ci kle, ali ni sam imao uslo va da ih ku pim i odr à vam. Po ~eo sam da vo zim T-2, po tom „auto ma tik” i T-12, i ostao za vi san od pu to va wa na dva to~ ka. Sad vo zim „ja ma hu 600” i ne iz o sta jem sa baj ker skih su sre ta u Ki kin di, Mu `qi, Sen ti, Hor go {u i dru gim me sti ma, gde god mi fi nan si je do pu {ta ju. Ba jus je u Hor go{ do {ao sa unu ka ma Je le nom i Dra ga nom, ko je su na sle di le de di nu pa si ju. – De ce ni ja ma ve} idem na baj ker ske su sre te, ni kad ni sam imao ne pri jat no sti, jer smo mi dru è qu bi vi. Pre mo è{ do ì ve ti ne pri jat nost ako sed ne{ u ka fa nu, gde su ~e ste sva |e, tu ~e, kr{ i lom – ka è Ba jus.

Lo ma ta we po di na ma Su bo ti~ ko-hor go {ke pe {~a re

\er| Ago (51) iz Bo ga ra {a pri ~a da je pr vi mo tor ku pio 1977, bio je to APN-4, kad je u ^o ki po ~eo da vo zi na mo to-kro su i od ta da se go to vo re dov no tak mi ~i po se ve ru Ba~ ke, s tim {to sa da vo zi „su zu ki” od 650 ku bi ka i do speo je u kon ku ren ci ju baj ke ra od pre ko 50 go di na. – Za do voq stvo je {to se kraj sta ze sre }em sa sta rim dru ga ri ma iz Pi ro ta, Srem ske Mi tro vi ce, Pan ~e va i dru gih me sta. Ve} su za tr ke sta sa li i wi ho vi si no vi. Naj ve }e uz bu |e we mi je bi lo da svo jim „su zu ki jem” od Bo ga ra {a do Hor go {a stig nem pre ~i com. Ni je bi lo la ko pre ko wi va i

bla ta, let wim pu te vi ma, jed nim de lom i è le zni~ kom pru gom, ali je va `no da sam sti gao – pun je uti sa ka \er| Ago. Za hva qu ju }i \er |u, na baj ker skoj ma pi je i Bo ga ra{, gde se jed no vre me, uz su sre te baj ke ra, odr à vao i „ron~ der bi”, tr ka auto mo bil skih kr {e va, ko ja je iz me {te na na Hi re{ ring, sa la{ u {o ru kraj pu ta Sen ta – Ba~ ka To po la. Pri ~a \er| da je ova se zo na u Rin gu otvo re na ve} kra jem fe bru a ra, a raz go vo ru se pri dru ù je Ja no{ Fo rai iz Pan ~e va. – \er| i ja smo ne ka da za jed no vo zi li mo to-kro se ve i bi li

ri va li –pri ~a Jan ~i ka. – Sre li smo se dav no na mo to-kro su u ^o ki, gde se \er| ve} bio odo ma }io. Do bro se se }am da mi je kao po ~et ni ku za stao dah ka da je na svom „su zu ki ju 250” iz vu kao ~i tav pra vac na zad wem to~ ku. Bi lo je pre le po i ta da i sa d a u Hor g o { u. Uglav n om idem na sve mo to-tr ke. Po sle me ne i sin Ne nad je vo zio, bio vi c e { am p ion Ju g o s la v i je u kla si od 85 ku bi ka, ali je 2009. imao te `ak pad i po vre du na sta zi pa smo pre sta li da vo zi mo tr ke, me |u tim, uvek smo kraj sta ze. Milorad Mitrovi}

VELIKO SRCE U POZORI[TU

Humani i pismeni glumci soborski Som bor ski Kul tur ni cen tar „La za Ko sti}“ od po ~et ka go di ne re dov no or ga ni zu je ci klus „Dram ski umet ni ci – kwi èv ni ci“, to kom ko jeg su u gra du go sto v a l a za i s ta re n o m i r a n a ime na srp skog te a tra, ali je kwi èv no ve ~e Kse ni je Ma ri}\or |e vi} po mno go ~e mu bi lo po seb no. Na i me, jed na od pr va ki wa dra me me snog Na rod nog po zo ri {ta je na ma loj sce ni pred sta vi la pu bli ci svo je tri zbir ke pe sa ma („Vo di me ta mo gde se ì vqe we gro ho tom sme je“, „Ak ter“ i „[e }er na vu na“) i ro man pr ve nac „Pa pa zja ni ja“. Sve u okvi ru hu ma ni tar ne kam pa we na me we ne so ci jal no ugro è noj, mno go ~la noj, som bor skoj po ro di ci He ge di{. – Kwi èv no ve ~e „Kse ni ja i pri ja te qi“ i bi lo je za mi {qe no kao da le ko {i ri do ga |aj od pu kog pred sta vqa wa mog do sa da {weg kwi èv nog ra da, pa su po se ti o ci mo gli da uì va ju i u mu zi ci i be sed ni {tvu, ali je mo je naj ve }e za do voq stvo to {to je ce lo ku pan pri hod od pro da je kwi ga na me wen He ge di {i ma – ve li go spo |a Kse ni ja Ma ri}-\or |e vi}, ko ja je ve} de ce ni ja ma, za jed no sa svo jim su pru gom Bo go mi rom \or |e vi }em, con di tio si ne qua non pro sla vqe nog glu ma~ kog an sam bla. Da po mog ne ova ko ba{ po ro di ci He ge di{ od lu ~i li su se uz kon sul ta ci ju sa som bor skim ogran kom Ko la srp skih se sta ra, ko je, bez ob zi ra na na ci o- nal nu ili ver sku pri pad nost a po spi sko vi ma ov da {weg Cen tra za so ci jal ni rad, po ku {a va da po mog ne oni ma ko ji su ima li ma we sre }e u ì vo tu. – Mno gi na {i su gra |a ni su sprem ni da ne se bi~ no po mog nu,

Kse ni ja Ma ri}-\or |e vi}

ali su i sa mi u osku di ci, pa smo se opre de li li za go to vo sim bo li~ ne ce ne. Bi lo ko ja od mo jih kwi ga, a pro da va li su ih mla |i ~la no vi po ro di ce He ge di{, ko ji ma je i bio na me wen ceo pri hod od pro da je, ko {ta la je 200 di na ra, dok su za kom plet od sve ~e ti ri hu ma ni Som bor ci iz dva ja li sve ga 500 di na ra – ka `e pro sla vqe na som bor ska glu mi ca, uz na du da }e se i we ne osta le ko le ge pri kqu ~i ti ova kvom vi du po mo }i oni ma ko ji ma je to naj po treb ni je. M. Miqenovi}

vojvodina

subota 20. april 2013.

PO SLOV NI PRO STOR U CEN TRU ZREWANINA GO DI NA MA PRO PA DA

Tr `ni cen tar postao le glo nar ko ma ni je ZRE WA NIN: Ka da je gra |en, za mi {qen je kao eks klu ziv ni po slov ni pro stor u cen tru gra da. Ali, tr `ni cen tar is pod pla toa, na Tr gu dr Zo ra na \in |i }a, go di na ma una zad je di vqi

jav ni to a let iz kog vre ba opa snost od {i re wa ra znih za ra za, ali i po ten ci jal no me sto za raz voj kri mi na la i nar ko ma ni je. Pra zni lo ka li, raz lu pa ni iz lo zi, po ~u pa ne in sta la ci je, iz -

li ve na ka na li za ci ja, mrak, sli ka je ko ja do ~e ku je one ko ji se, iz ko zna kog raz lo ga, za tek nu ov de. Za kup ci i vla sni ci po slov nog pro sto ra ~e sto su ape lo va li da se sta ne u kraj pro pa -

Tr `ni cen tar po stao di vqi jav ni to a let

Vla sni ci od go vor ni za svo ju imo vi nu Di rek to ri ca Jav nog pred u ze }a “Grad ska stam be na agen ci ja” Jo va na Qi qak od go va ra da su de ve de se tih go di na svi lo ka li ras pro da ti i da je u pi ta wu sto po stot na pri vat na svo ji na. - Ka da ne ko ne {to ku pi, on je i od go vo ran za odr `a va we te svo je imo vi ne. [to se ti ~e gra |e vin ski ra do va, ka da su lo ka li pre u ze ti ni je bi lo ap so lut no ni ka kvih pri med bi od stra ne ku pa ca – is ta kla je Qi qak.

da wu tr `nog cen tra, `a li li se na ne hi gi jen ske uslo ve, na zi va li ovo me sto “zre wa nin skim mo kra} nim je ze ri ma”, ali sve se svo di lo na wi ho ve `al be. A pro stor je vre me nom sve vi {e tru nuo. - Vi {e od dve de ce ni je tra je re {a va we pro ble ma u tr `nom cen tru, ali nije dan ni je re {en. Biv {a vlast ni je ni {ta u~i ni la da upri sto ji trg ko ji no si ime

wi ho vog li de ra. No va je u kam pa wi ko ri sti la tr `ni cen tar za svo ju pro mo ci ju i na ja vqi va la da }e hit no uklo ni ti ru glo. Ali, sve je po sta rom – re vol ti ran je je dan od vla sni ka lo ka la Ivi ca Stoj ko vi}. Vla snik po slov nog pro sto ra Sre do Pa ji} uka zu je na to da su grej ne i vo do vod ne in sta la ci je u ka ta stro fal nom sta wu dva de set go di na na kon {to su ugra |e ne. Pa ji} na gla {a va da zbog to ga ko ri sni ci lo ka la pre ko ce le zi me ima ju pro ble ma sa kr pqe wem ce vi. - Jo{ kad to me do da mo da po je din ci na lo kal ni ma raz bi ja ju pro zo re i vra ta, on da mo `e mo kon sta to va ti da ovo me sto po la ko po sta je le glo nar ko ma ni je u na {em gra du. Mi tu ne mo `e mo sa mi ni {ta da ura di mo. Osta vqe ni smo na mi lost i ne mi lost dru gih – kon sta tu je Pa ji} i pod vla ~i da je naj go re {to se sve ovo de {a va ne po sred no uz zgra du Po li cij ske upra ve, ko ja je od tr `nog cen tra uda qe na sa mo ne ko li ko de se ti na me ta ra. Tri de se tak vla sni ka ku pi lo je lo ka le 1990. go di ne od ta da {weg SIZ-a u stam be noj obla sti, uz pa pre nu ce nu od oko 3.000 ne ma~ kih ma ra ka za kva drat. U{li su u po lu za vr {e ne objek te ko je su kraj we ne so lid no iz gra di li lo kal ni ne i ma ri iz GIK “Ba nat”. Kup ci su is pu ni li sve svo je oba ve ze, ali in ve sti tor osim {to im je obez be dio grup nu upo treb nu do zvo lu, ni ka da im ni je omo gu }io ukwi `bu pra va svo ji ne. @. Ba la ban

U Alibunaru godinama ni{ta nije izgra|eno

ZA SE DA LA SKUP [TI NA OP [TI NE ALI BU NAR

Buyet nakloweniji Banatskom Karlovcu? ALI BU NAR: U to ku ras pra ve o utv|i va wu dnev nog re da za za se da we lo kal nog par la men ta {ef od bor ni~ ke gru pe SNS Pre drag Be li} je pred lo ìo da se na ovom za se da wu uvr sti i za kqu ~ak o „{tet noj i ne po treb noj ini ci ja ti vi pred sed ni ka Vla de Voj vo di ne za do no {e we De kla ra ci je o za {ti ti ustav nih i za kon skih pra va Voj vo di ne“. Re kao je da je i sam La la, ali da je Voj vo di na Sr bi ja i da u woj svi gra |a ni ima ju jed na ka na ci o nal na i dru ga pra va. U to me ga je po dr à la i od bor ni ca Zu za na \u ki} ko ja je re kla da kao Slo va ki wa iz Ja no {i ka ni ka da ni je bi la ugro è na na na ci o nal noj osno vi. Aurel Mur gu od bor nik iz Ali bu na ra se us pro ti vio sta vqa wu ove te me na dnev ni red i mi sli da o to me pr vo mo ra da se ras pra vqa na ni vou re pu bli ke sa predstvni ci ma po kra ji ne. Ne deq ko Ko wo krad je is ta kao da je ko a li ci ja DS i SNS uspe {no ra di la na re {a va wu broj nih pro ble ma gra |a na ove op {ti ne i da ba vqe we „vi -

so kom“ po li ti kom mo è da do ne se vi {e {te te ne go ko ri sti u toj sa rad wi. Od bor ni ci su ve }i nom gla so va od bi li da se ova ta~ ka une se u dnev ni red Skup {ti ne. U to ku do no {e wa broj nih od lu ka bi lo je do sta kri ti ke na rad Op {tin ske upra ve. Usvo jen je i za kqu ~ak da se za na red nu sed ni cu pri pre mi spi sak iz grad we pri o ri tet nih obje ka ta od zna ~a ja za po boq {a we uslo va ì vo ta na ni vou op {ti ne. Na i me, pri go vo re no je da se naj vi {e buyet skih sred stava tro {i za objek te u Ba nat skom Kar lov cu, a da su Ali bu nar i dru ga ma wa me sta u op {ti ni za po sta vqe ni i da se ta mo go di na ma ni {ta ni je iz gra di lo. Po me nut je i ku o ri zi tet da je tr nut no u JP „Tu rist“ ~ak tri vr {i o ca du `no sti di rek to ra ove fir me i da oni od op {ti ne pu tem su da po tra ù ju ~ak 5, 5 mi li o na di na ra, a da su za to od go vor ne tri prav ni ce iz Op {tin ske upra ve ko je iz gle da ne ra de svoj po sao ka ko tre ba. R. Jo va no vi}

SEN ]AN SKA BOL NI CA DO BI LA VRED NU OPRE MU

SEN TA: U Op {toj bol ni cu u Sen ti ugra |en je no vi di gi tal ni rendgen apa rat, sve teh ni~ ke pri pre me za we gov rad su oba vqe ne i na pra vqe ni su pr vi snim ci, a po ~et kom ma ja po ~e }e i da ra di, na ja vio je di rek tor te usta no ve dr Mi haq Va {a{. On je sa op {tio da pa ci jen ti ne }e ~e ka ti na red, da je upo tre bom mo der nog rendgen apa ra ta ma we zra ~e we pa ci je na ta i da, s dru ge stra ne, di gi tal na teh no lo gi ja omo gu }u je da se na la zi pro sle |u ju u kru gu bol ni ce ili u dru ge usta no ve, ra di kon sul ta ci ja u ci qu br `e i efi ka sni je di jag no sti ke. - Po ~et kom ove go di ne, za hva qu ju }i do na ci ji fa bri ke {e }e ra TE-TO u Sen ti, do bi li smo no vi ul tra zvu~ ni apa rat za po tre be De~ jeg ode qe wa, pa je po sle za vr {e ne obu ke i ovaj apa rat u funk ci ji. Sred stvi ma do bi je nim od Po kra jin skog se kre ta ri ja ta za zdrav stvo u to ku je na bav ka la pa ro skop skog lan ca

Fo to: M. Mi tro vi}

No vi rend gen ma we zra ~i

Op {ta bol ni ca u Sen ti

za Gi ne ko lo {ko ode qe we, gde se la pa ro skop ske me to de ra de vi {e od de set go di na, pa su apa ra ti ve} za sta re li, ~e sto su u kva ru, ta ko da }e no va opre ma zna t no po boq {a ti di jag no sti ku - ka `e di rek tor Va {a{.

U Op {toj bol ni ci u Sen ti u to ku je pri kqu ~e we na ma gi stral ni ga so vod, ta ko da }e sen }an ska zdrav stve na usta no va po sta ti di rekt ni po tro {a~ zem nog ga sa, {to }e omo gu }i ti da se ovaj ener gent u star tu

je pred sed nik be ~ej skih bu mo va ca Alek san dar \e ki}. Po la zak auto bu sa je u 7.30 sa ti, a po vra tak sa Fru {ko gor skog ma ra to na je pla ni ran za 17 sa ti. V. J.

na na kna du tro {ko va za van te le snu oplod wu mo gu da ostva re pa ro vi za uslu ge ko je se pru `a ju u zdrav stve nim usta no va ma u ko ji ma Re pu bli~ ki fond za zdrav stve no osi gu ra we fi nan si ra pro gram van te le sne oplod we. S. I.

obez be |u je 20 po sto jef ti ni je, a to }e do ne ti zna ~aj ne u{te de. - U pr voj fa zi pla ni ra mo da zem ni gas ko ri sti mo za pod mi re we po tre ba usta no ve to plom vo dom, za ko ju se do sa da ko ri sti la naf ta, {to je znat no sku pqe. Uvo |e wem ga sa sa mo na utro {ku ovog ener gen ta za obez be |e we to ple vo de me se~ no mo `e mo u{te de ti oko 500.000 di na ra, {to je na go di {wem ni vou u{te da od pre ko {est mi li o na di na ra - uka zao je Va {a{. Sen }an skoj bol ni ci je upra vo is po ru ~e no no vo sa ni tet sko vo zi lo, neo p hod no za pre voz pa ci je na ta do dru gih zdrav stve nih usta no va. Di rek tor Va {a{ ob ja {wa va da bol ni ca do sa da ni je bi la u oba ve zi da tran spor tu je bo le sni ke u dru ge usta no ve, ali da po no vom za ko nu mo ra da to oba vqa, za {ta su obez be |e ni uslo vi, jer do sa da je bol ni ca sa ni tet ska vo zi la po zajm qi va la od Do ma zdra vqa Sen ta. M. Mi tro vi}

VESTI Bu mov ci na Fru {ko gor skom ma ra to nu BE ÊJ: Za in te re so va ne de voj ke i mla di }i s te ri to ri je ~i t a v e be ~ ej s ke op { ti n e za bes plat no u~e {}e na tra di ci o nal nom, 36. po re du Fru {ko gor skom ma ra to nu, tre ba da se pri ja v e Be ~ ej s kom udru ` e w u mla dih BUM, u Glav noj uli ci 47 ili na broj te l e f o n a 063/544321. - Ma ra ton je 27. apri la, ali za in te re so va ni tre ba {to pre da se pri ja ve, jer je broj me sta ogra ni ~en na ka pa ci tet jed nog auto bu sa ko ji je obez be di la lo kal na sa mo u pra va. U~e {}em na ovom i sli~ nim tak mi ~e wi ma za po ~i we bit ka za zdrav ì vot, dru è we u pri ro di da le ko od kom pju te ra i za gu {qi vog pro sto ra po ka fi }i ma - re kao

Tre }i po ku {aj o tro {ku gra da SU BO TI CA:U Su bo ti ci je po ~e lo pod no {e we zah te va za ostva ri va we na kna de tro {ko va za tre }i po ku {aj van te le sne oplod we. Grad je iz buyeta u ovu svr hu iz dvo jio 12,5 mi li o na di na ra. Pra vo na na kna du tro {ko va utvr |i va }e Ko mi si ja za ostva ri va we pra va na van te le snu oplod wu, ko ju je ime no vao gra do na ~el nik Su bo ti ce Mo dest Du li}. Pa ro vi ko ji `e le da pod ne su zah tev tre ba da kao po tvr du pri lo `e uve re we Fi li ja le Su bo ti ca Re pu bli~ kog fon da za zdrav stve no osi gu ra we. Pra vo

Kon cert za Ma ri ju De spi} KO VIN: Hu ma ni tar ni kon cert „Igrom i pe smom za Ma ri ju De spi}„ bi }e odr `an u utor ka 23. apri la u ha li O[ „\u ra Jak {i}„ u Ko vi nu. Kon cert po ~i we u 20 ~a so va, a sav pri hod od ula zni ca bi }e upla }en na ra ~un za le ~e we u~e ni ce sed mog raz re da osnov ne {ko le „\u ra Jak {i}“. Hu ma noj ak ci ji oda zva li su se Grad sko kul tur no-umet ni~ ko dru {tvo Sme de re vo, Dom kul tu re „Mla dost„ iz Glo go wa, KUD „Gaj„ iz Ga ja i KUD „Mla -

dost„ iz Ko vi na. Ula zni ce za kon cert ko {ta ju 200 di na ra i or ga ni za to ri se na da ju {to ve }oj po se ti. Z. Dg.

Mi ni-pi~ te ren u Star ~e vu STAR ^E VO: Usko ro }e Star ~e vo bi ti bo ga ti je za jo{ je dan sport ski te ren. Na i me, u za vr {noj je fa zi iz grad wa mi ni-pi~ te re na na sta di o nu Fud bal skog klu ba „Bo rac”. In ve sti ci ja u ovaj pro je kat je ~e ti ri mi li o na di na ra, a fi nan si ra se iz buyeta Po kra ji ne. Ra do vi su po ~e li sre di nom ne de qe i bi }e za vr {e ni do kra ja sle de }e ne de qe. Te ren }e bi ti na me wen tre nin zi ma svih mla | ih se lek ci ja Fud bal skog klu ba “Bo rac”. Osim fud ba le ra mo }i }e da ga ko ri ste i u~e ni ci Osnov ne {ko le „Vuk Ste fa no vi} Ka rayi}”. Z. Dg.

PAJ TI] I VA SIN U BA^ KOJ PA LAN CI

U „Du nav pre vo zu” 40 no vih rad ni ka BA^ KA PA LA NKA: Ju ~e su u ba~ ko pa la na~ kom „Du nav pre vo zu“ po kra jin ski se kre tar za pri vre du, rad i za po {qa va we Mi ro slav Va sin i di rek tor i ve }in ski vla snik „Du nav pre vo za“ Mi len ko Da ma ja ni} pot pi sa li ugo vor o za po {qa va wu 40 no vih rad ni ka, a ovom ~i nu pri su stvo vao je pred sed nik voj vo |an ske Vla de dr Bo jan Paj ti}. Pa lan ~a ka fir ma je naj u spe {ni ji pre vo znik put ni ka u jav nom sa o bra }a ju u Voj vo di ni, a ovih da na sti gao je deo od pet na e stak no vih auto bu sa iz Ne ma~ ke. Pr va su sti gla dva auto bu sa mar ke „se tra“ od ko jih je dan ima 80, a dru gi 63 se di {ta i na me we ni su tu ri sti~ kim tu ra ma, a u ne de qu sti `e jo{ je dan, de ker, a po tom de set auto bu sa mar ke „mer ce des“ ko ji }e sa o bra }a ti u me |u grad skom sa o br }a ju u Voj vo di ni, kao i na li ni ja ma No vi Sad – Be o grad. Ina ~e, ce na jed nog no vog de ke ra je oko 480.000 evra! - Po ti pi si va wem ovog ugo vo ra po ~e li smo kam pa wu za po {qa va wa u Voj vo di ni za ovu go di nu – is ta kao je Va sin. – Kroz ova kve pro jek te pla ni ra mo da ove go di ne za po sli mo oko 2.000 rad ni ka. Bo jan Paj ti} je re kao da je za ~e ti ri go di ne u Voj vo di ni kroz pro gra me Vla de Voj vo di ne do

po sla do {lo oko 26.000 qu di. - U ovim te {kim vre me ni ma ne ma ve }e sre }e za ~o ve ka i we go vu po ro di cu ka da se do |e u mo gu} nost da se za ra |u je i une se jo{ jed na pla ta u por di~ ni buyet - re kao je Paj ti}. Po red ula ga wa u vo zni park, no vac je ulo `en i u opre mu za hi gi je nu vo zi la, kao i u opre mu za teh ni~ ki pre gled. Pred u ze }e se ba vi pre vo zom put ni ka u pri grad skom sa o bra }a ju, u me |u me snim pre vo zom i jed no je od ret kih ko je po se du je tu ri sti~ ku li cen cu za or ga ni zo va we tu ri sti~ kih pu to va wa u ino stran stvu. - „Du nav pre voz“ i se strin ska fir ma „Da mil“ ras po la `u sa 65, uglav nom no vi jih auto bu sa i 30 ka mi o na na me we nih me |u na rod noj {pe di ci ji - re kao je Mi len ko Da mja ni}. – „Du nav pre voz“ smo ku pi li 2005. go di ne i do da nas smo po sta li naj u spe {ni ji pre vo znik put ni ka u jav nom pre vo zu u Voj vo di ni, ali smo i u sa mom vr hu u Sr bi ji. Za po {qa va mo pre ko 200 rad ni ka, a sa no vih 40-tak vo za ~a, kon duk te ra i dru gih stru ka bi }e mo jo{ uspe {ni ji, jer raz vi ja mo po sao u ze mqi i u Evro pi. Idu }e go di ne pla ni ra mo da ku pi mo „Se ver trans“ i „Ku la trans“, pa bi se broj za po sle nih ta ko po ve }ao za jo{ 300. M. Suyum

monitor

subota 20. april 2013.

H o r o s k o p 20. april 2013. OVAN 21.3-19.4.

Raspolo`eni ste za komunikaciju. Prama osobama iz okru`ewa gajite idealisti~ki odnos. Me|utim, u pojedinim trenucima reaguje te na glo i ne kon tro li sa no. Oprezno u saobra}aju.

BIK 20.4-20.5.

Ambiciozni ste i dobro raspolo `e ni. Naj vi {e vre me na }e te provesti u ku}i bave}i se ulep{avawem enterijera. Povedite ra~una da ne preterate s nepotrebnim tro{ewem novca.

BLI ZAN CI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DE VI CA 23.8- 22.9.

Inicijativni ste i pomalo buntovni. Nije pravi momenat da donosite radikalne odluke. Budite oprezni u saobra}aju, pogotovo ako ste krenuli na duì put. Pa`qivo sa elektri~nim ure|ajima. Definisali ste planove i ideje i imate jasne vizije za wihovu realizaciju. Me|utim, u komunikaciji ste brzopleti i nepromi{qeni, pa se potrudite da budete tolerantniji na sugestije. Promenqivog ste raspoloèwa, ali skloni hedonisti~kom pona{awu. Poku{ajte da racionalizujete svoje obaveze i potrudite se da ne ulazite u sloènije rasprave s partnerom. Imate jasne poslovne ideje, ali va{e kolege i pretpostavqeni ne mogu da ih prihvate na adekvatan na ~in. Ne moj te na me ta ti svo je stavove, kako ne biste ulazili u nepotrebne konflikte.

Zoran Delibos

VA GA 23.9- 23.10.

[KOR PI ON 24.10- 23.11.

STRE LAC 24.11- 21.12.

JA RAC 22.12-20.1.

Promenqivog ste raspoloèwa. Kontakti s partnerom su dobri, ali je veoma optere}ena komunikacija sa ostalim ~lanovima porodice. Potrudite se da budete takti~niji. Ne drì vas mesto, a imate i problem sa koncentracijom. Na poqu posla su mogu}i znatniji dobici u kontaktima sa strancima. Budite oprezniji u saobra}aju, posebno na raskrsnicama. Izbegavajte radikalne poslovne promene i ve}e investicije. Iako u prvi mah deluju izvesno i profitabilno, u duèm vremenskom periodu bi vam doneli problem. Ne preterujte sa alkoholom.

VO DO LI JA 21.1-19.2.

RI BE 20.2-20.3.

Zra~ite seksepilom i {armom, te ste neodoqivi suprotnom polu. Ako ste slobodnog statusa, budite oprezniji pri ve~erwem izlasku, jer mo`ete biti `rtva neprimerenog udvarawa.

Nervozni ste i napeti, pa se potrudite da ne ulazite u ozbiqne rasprave, pogotovo ne sa partnerom, jer je ishod krajwe neizvestan. Opustite se uz dobru muziku ili interesantan film. Romanti~nog ste raspoloèwa i odlu~ni da ugodite sebi. Komunikacija sa okruèwem je opu{tena i konstruktivna, ali vas partner moè iznenaditi nerealnim porodi~nim planovima.

TRI^-TRA^

Ke ti Pe ri tu `i la GHD V REMENSKA

PROGNOZA

Sun ~a no i to plo

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 24 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 20 Niш

Peva~ica Keti Peri potpisala je ugovor s kompanijom GHD o reklamirawu wihovih preparata za negu kose, kojim je trebalo da zaradi 4,5 miliona dolara. Kompanija joj nije isplatila ceo iznos, pa ju je Keti tuìla sudu. GHD sada poku{ava da raskine taj ugovor, a Keti na sudu traì jo{ dva miliona dolara. Kompanija navodi da èli da se zahvali Keti na saradwi jer proizvodi koje je reklamirala nisu uspeli na trì{tu. Za to krivi ~iwenicu da je Perijevoj opala popularnost u Evropi. S druge strane, peva~ica tvrdi da joj na osnovu usmenog dogovora pripada jo{ dva miliona dolara, {to kompanija GHD negira.

VIC DANA

Evropa Madrid

NO VI SAD: Prete`no sun~ano i toplo. Vetar slab jugoisto~Rim ni i isto~ni. Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura 8, a maksimalna 24 stepena. London VOJ VO DI NA: Sun~ano i toplo. Vetar slab jugoisto~ni i isCirih to~ni, u ju`nom Banatu ujutru umeren jugoisto~ni. Pritisak iznad Berlin normale. Minimalna temperatura 7, a maksimalna 24 stepena. SR BI JA: Prete`no sun~ano i toplo. Sve`e jutro na jugu i isBeч toku. Vetar slab jugoisto~ni i isto~ni. Pritisak iznad normaVarшava le. Minimalna temperatura 2, a maksimalna 24 stepena. Kijev Prog no za za Sr bi ju u na red nim da ni ma: U nedequ prete`no sun~ano i toplo, uz dnevni razvoj oblaka. Mogu}i su lokalMoskva ni pquskovi po podne na istoku i zapadu. U ponedeqak i utorak Oslo toplo, ali nestabilnije, uz povremenu kratkotrajnu ki{u i lokalne pquskove sa grmqavinom. U drugoj polovini idu}e sedmi- St. Peterburg ce vrlo toplo. Atina BI O ME TE O RO LO [KA PROG NO ZA: Nastavqa se relaPariz tivno povoqan period za ve}inu hroni~nih bolesnika. PrepoMinhen ru~uje se adekvatno odevawe i aktivnosti u skladu sa dnevBudimpeшta nim temperaturama. Mogu}i su glavoboqa i zamarawe. U saobra}aju je potrebna opreznost.s Stokholm

21 17 14 8 13 16 15 21 17 10 9 22 13 10 22 11

Pi ta Pe ri ca ta tu: – Ta ta, ka ko je to bi ti pi jan? – Pa, ni je la ko, si ne. Sva ki pi jan ~o vek vi di du plo. Vi di{ ona dva dr ve ta, pi jan ~o vek bi re kao da ta mo ima ~e ti ri dr ve ta. – Ali, ta ta, ta mo je sa mo jed no dr vo!

SUDOKU

Upi шi te je dan broj od 1 do 9 u pra zna po љa. Sva ki ho ri zon tal ni i ver ti kal ni red i blok od po 9 pra znih po љa (3h3) mo ra da sa dr жi sve bro je ve od 1 do 9, ko ji se ne sme ju po na vљa ti.

VODOSTAњE TAMI[

Bezdan

372 (10)

Slankamen

562 (2)

Apatin

448 (8)

Zemun

597 (0)

Tendencija opadawa

Bogojevo

415 (9)

Panчevo

586 (-3)

STARI BEGEJ

Baч. Palanka

421 (5)

Smederevo

650 (0)

Novi Sad

470 (8)

Tendencija stagnacije

Jaшa Tomiћ

Hetin

TISA

272 (-34) N. Kneжevac

132 (-4)

Tendencija opadawa

SAVA 714 (5)

S. Mitrovica

648 (-6)

Senta

702 (4)

Beograd

553 (0)

Novi Beчej

572 (3)

Tendencija stagnacije

Titel

587 (2)

NERA

Tendencija stagnacije

Kusiћ

124 (-6)

Reшeњe:

DUNAV

Novosadska subota 20. april 2013.

hronika

Telefoni: 021 4806-834, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

„Vo do vod” i Hi lan dar na sta vqa ju sa rad wu mo} nik di rek to ra Zo ran Bo jo vi}, ru ko vo di lac sek to ra vo do vo da Ran ko Vu ki }e vi} i po slo vo |a u elek tro odr `av wu Va sa Br zak. Vu ki }e vi} je do sa da ura dio 18 pro je ka ta za si stem vo do snab de va wa na Hi lan da ru. U pri pre mi je bu {e we no vog bu na ra na 220 me ta ra du bi ne, {to bi tre ba lo da obez be di po u zda no snab de va we vo dom u na red nom pe ri o du. A. L.

Fo to: R. Hayi}

Na po ziv Ar hi man dri ta Me to di ja, Igu ma na ma na sti ra Hi lan da ra, de le ga ci ja JKP „Vo do vod i ka na li za ci ja“ po se ti la je srp ski ma na stir na Sve toj Go ri. Tom pri li kom pot pi san je ugo vor o sa rad wi i spro vo |e wu stru~ ne i teh ni~ ke po dr {ke i po mo }i u ob no vi Hi lan da ra u obla sti vo do snab de va wa, odr `a va wa i raz vo ja vo do vod ne struk tu re ovog ma na sti ra. U de le ga ci ji „Vo do vo da” bi li su di rek tor Dra gan Bo `i}, po -

Foto: S. [u {we vi}

U@I VA WE UZ FON TA NU: Fon ta na u Ka to li~ koj por ti po sta la je svo je vr sni no vo sad ski ve snik pro le }a, ko ji po ka zu je da je hlad no vre me ko na~ no iza nas. Od ju ~e je vo da za ù bo ri la u por ti i uklo pi la se u à mor mla |ih i naj mla |ih su gra |a na ko ji su za u ze li me sto uz sa mu fon ta nu. Ako ne bu de ni ka kvih ne pred vi |e nih pro ble ma, fon ta na bi tre ba lo da ra di do ok to bra ka da je se zo ni kraj. Iz Za vo da za iz grad wu gra da ka ù da }e ovih da na pro ra di ti i fon ta ne na Be or gad skom ke ju i Uli ci Ili je Og wa no vi }a. A. L.

[TRAJK UPO ZO RE WA U FA BRI CI „PE TAR DRAP [IN”

Pr vo me sto za Iva nu Ni ko lov ski Na Re pu bli~ kom tak mi ~e wu u~e ni ka o{te }e nog slu ha, pe tom po re du, ko je se ju ~e odr `a lo u SO [O „Mi lan Pe tro vi}”, pr vo me sto osvo ji la je Iva na Ni ko lov ski, iz ove {ko le. Dru go me sto pri pa lo je we noj {kol skoj dru ga ri ci Kri sti ni Kqa ji}, dok je tre }e pla si ra na bi la Ti ja na Mak si mo vi} iz Kra gu jev ca. U~e -

ni ci su se tak mi ~i li u fri zer skim uslu ga ma, a te ma su bi le sve ~a ne fri zu re. Po red prak ti~ nog, odr `an je i pi sme ni deo tak mi ~e wa, gde se Iva na Ni ko lov ski iz bo ri la za na bo qu, me |u de vet tak mi ~a ra iz spe ci jal nih {ko la iz Be o gra da, Ni {a, Kra gu jev ca, Ja go di ne i No vog Sa da. A. J.

Ne ma ju zdrav stve no osi gu ra we, a pla tu do bi ja ju na ka {i ~i cu Oko 60 rad ni ka iz AD „ Pe tar Drap {in” u re struk tu i ra wu pre ki nu lo je ju ~e po sao od 13 do 14 ~a so va da bi odr à lo {trajk upo zo re wa zbog lo {eg ma te ri jal nog po lo à ja i ne pla }e nih do pri no sa za zdrav stve no i pen zij sko osi gu ra we. Pred sed nik Sa mo stal nog sin di ka ta u fa br ci Ne nad Ba ro{ ka zao je da se za po sle ni ma ne pla }a pen zij sko osi gu ra we tri go di ne, a od 1. apri la ne ma ju ove re ne zdrav stve ne kwi ì ce. - Do bi li smo ne dav no ne {to nov ca, pet, {est hi qa da di na ra, ne zna mo ta~ no za ko ji me sec, jer se za ra de u Drap {i nu” is pla }u ju neo bi ~a je no. Do bi je mo po pet, {est hi qa da, a on da po sle de se tak da na opet istu su mu, pa on da jed no vre me ne do bi ja mo ni {ta i ta ko u krug. Pro ce wu je mo da sva ki rad nik od fa bri ke po tra ù je bar 12 za ra da - re kao je Ba ro{. Na gla sio je da su za po sle ni na ivi ci eg zi sten ci je i da sin di kat zah te va da za ra de bu du re dov ne i na vre me i da se pot pi {e ko lek tiv ni ugo vor.

Ba ro{ is ti ~e da ne zna ka ko sa da sto je fi nan si je u pred u ze }u, ali ka è da je gu bi tak fir me po sle ras ki da vla sni~ ke tras for ma ci je bio oko 15 mi li o na evra. - Ono {to mi je po zna to je ste da nam je ra ~un ~e sto u blo ka di od stra ne biv {ih rad ni ka, to jest od su da, jer na {e ko le ge tu è fir mu zbog ne is pla }e nih pla ta i na su du do bi ju spor da fir ma mo ra da na mi ri po tra ì va we. Tre nut no je ra ~un u blo ka di jer „Drap {in” tre ba da is pla ti biv {eg fi nan sij skog di rek to ra, ko ji je do bio par ni cu - ka è Ba ro{. Di rek tor pred u ze }a u re stu kru i ra wu i pred stav nik dr àv nog ka pi ta la Mi o drag Ko vi qac ni je è leo da da je iz vja ve. Ba ro{ ka è da je Ko vqac ju ~e odr ào sa sa nak sa pred stav ni ci ma sin di ka ta, ali da ni je ni {ta kon kret no ni re kao ni obe }ao. Fa bri ka „Pe tar Drap {in” se na la zi u re struk tu i ra wu od po lo vi ne 2010 go di ne i re or ga ni za ci ja fir me tre ba la bi da se

NO VA TRA FO-STA NI CA RE [I LA VE LI KI PRO BLEM

Deo Pa ra go va na po kon do bio stru ju No va tra fo-sta ni ca „Sla vu je va” na Pa ra go vu od ju ~e je u po go nu pa }e ta ko gra |a ni jed nog de la tog na se qa po sle 12 go di na ko na~ no do bi ti stru ju. Osim tra fo-sta ni ce, iz gra |e no je i 1.200 me ta ra sred we na pon skih ka blov skih vo do va i 1.730 me ta ra nad zem ne ni sko na pon ske mre `e, pre ko ko je se mo `e obez be di ti i no vo jav no osve tqe we. Otva ra wu i pu {ta wu u po gon ovog ener get skog objek ta pri su stvo va li su gra do na ~el nik Mi lo{ Vu ~e vi}, di rek tor Elek tro di stri bu ci je “No vi Sad” Bo jan Atla gi} i pred sed nik Sa ve ta Me sne za jed ni ce „Srem ska Ka me ni ca” Qu bo mir La si ca. - Va `no je na gla si ti da Grad ne tre ti ra Pa ra go vo kao vi kend na se qe, jer se broj gra |a na ko ji

ì ve ov de dra sti~ no uve }ao. Na ma je ciq da upra vo u ovom kra ju Srem ske Ka me ni ce re a li zu je mo i dru ge in ve sti ci je iz obla sti ko mu nal ne in fra struk tu re, ka ko bi se obez be di li {to kva li tet ni ji uslo vi za sta no va we. Ovo je ma li ko rak, ali ve o ma bi tan za ovaj deo Pa ra go va - iz ja vio je Vu ~e vi}. Di rek tor Elek tro di stri bu ci je „No vi Sad” Bo jan Atla gi} za hva lio se pred stav ni ci ma Me sne za jed ni ce na po dr {ci u re {a va wu imo vin sko - prav nih od no sa, bez ~e ga ova in ve sti ci ja ni je mo gla ni bi ti re a li zo va na. On ka è da je u pla nu da se iz gra di jo{ jed na tra fo-sta ni ca, na de lu pu ta za Po po vi cu, ko ja }e obez be di ti sta bil ni ji na pon u mre ì. G. êt nik

Dok je ban de ra u Rad ni~ koj uli ci kod bro ja 51 i da qe nag nu ta i pre ti da se sru {i, re {e we pro ble ma tre nut no ~e ka da bi ro kra ti ju. Ka ko sa zna je mo iz Grad ske upra ve za ko mu nal ne po slo ve, ugo vor o odr `a va wu stu bo va jav ne ra sve te pot pi san je sa JKP „Stan”. Iz tog pred u ze }a na vo de da su do bi li ugo vor, ali za wi ho vu re ak ci ju mo ra pret hod no da stig ne na log Za vo da za iz grad wu gra da, a tog pa pi ra do za kqu ~e wa ovog tek sta ni je bi lo na adre si „Sta na”. Ka ko je pred na ma vi kend ma lo je ve ro vat no da }e ne ko ban de ru us pra vi ti i po pra vi ti, pa osta je sve na vo qi stu ba i si la gra vi ta ci je ho }e li osta ti kriv, ili le `e }i. S dru ge stra ne gra |a ni tre ba do bro da otvo re o~i ka da pro la ze Rad ni~ kom uli com, jer ni je pro {lo ni tri ne de qe od ka da se dr vo ko pri vi }a sru {i lo u ovoj uli ci i o{te ti lo tri auto mo bi la. A. L.

Fo to: N. Sto ja no vi}

Ban de ra ~e ka bi ro kra te

Fo to: N. Sto ja no vi}

SA RE PU BLI^ KOG TAK MI ^E WA U^E NI KA O[TE ]E NOG SLU HA

Fa bri ka rad ni ci ma du gu je u pro se ku 12 pla ta

za vr {i po lo vi nom na red ne go di ne. Agen ci ja za pri va ti za ci ju je sre di nom 2009. go di ne po ni {ti la ku po vi nu pred u ze }a od stra ne do ma }eg kon zor ci ju ma. Vla sni~ ku tran sfor ma ci ju „Drap {i na” obe le `i la je pre su da Vr hov nog su da Sr bi je iz de cem bra 2005. go di ne,ko ji je po ni {tio ku po vi nu fir me na auk ci ji, ali se na tu ~i we ni cu DANAS TAK MI ^E WE „EURO BOT” NA SPEN SU

Bor be ro bo ta vo de u Fran cu sku Spens }e da nas po sta ti do ma }in no vog na ci o nal nog tak mi ~e wa u ro bo ti ci „Euro bot 2013” na ko me }e se, iz me |u osta li u~e sni ka, pred sta vi ti i no vo sad ski sred wo {kol ci i aka dem ci. U pi ta wu je evrop sko pr ven stvo oda kle }e se naj bo qi pla si ra ti na fi nal ni tur nir ko ji se od 9. do 12. ma ja odr `a va u mestu La Ferte Bernard u Francuskoj. Kako saznajemo, organizatori evropskog prvenstva objavili su pravila takmi~ewa pod nazivom „Sre}an ro|endan„ te ove go di ne ro bo ti ima ju za da tak da „or ga ni zu ju `ur ku uz po klo ne, sve }i ce, pi }e, ba lo ne i tor tu”, a oba qa wem svo jih ro |en dan skih du `no sti pri ku pqa }e po e ne. Kao i na pret hod nom tak mi ~e wu, sva ka eki pa }e mo }i da ima dva ro bo ta. Otva ra we tak mi ~e wa je u 13 ~a so va. Na ovo go di {wem tak mi ~e wu o~e ku je se i u~e {}e i dve eki pe iz Fran cu ske. A. J.

ni ko ni je oba zi rao od nad le `nih, osim ma lih ak ci o na ra i ne ka da {wih rad ni ka. Ali wih ni ko ni je slu {ao.U to vre me mi ni star za pri vre du i pri va ti za ci ju bio je Pre drag Bu ba lo. Sve u ve zi pri va ti za ci je odav no je pre da to po li ci ji i UB POK - ka `u u sin di ka tu „So li dar nost”. Z. De li}

subota 20. april 2013.

NOVOSADSKA HRONIKA PO VO DOM IN CI DEN TA U BA LET SKOJ [KO LI, OTAC DE VOJ ^I CE TVR DI

CVET NA PI JA CA I DA NAS IS PRED SPEN SA

Po pu lar ne mag no li je i mi ni man da ri ne Mag no li je, ja pan ske tre {we, tu je, bo ro vi, qu bi ~i ce, aze le je, pe tu ni je i mno ge dru ge biq ke pro c ve t a l e su ju ~ e is p red Spen s a u okvi r u jo{ jed n e Cvet ne pi ja ce. Po red ra znih ra sad ni ka, pred sta vi li su se i pro iz vo |a ~i me da, zdrav stve no bez bed ne hra ne i pri rod ne ko zme ti ke, ko la ~a ri, iz ra |i va ~i na ki ta i sta re za na tli je. Sun ~an dan ob ra do vao je sve iz la ga ~e ~i ji su {tan do vi na pro sto bu ja li od bi qa ka sva ko ja kih vr sta, a ovaj put pra vi hit su bi le mi ni man da ri ne. - Na ova kvim ma ni fe sta ci ja ma na{ ra sad nik uvek na pra vi ne ke ak ci je, te se sad po po voq ni jim ce na ma mo gu ku pi ti mi nima nda ri ne i ci kas pal me. Mi pro da je mo sob no i ba{tnski bi qe, ukra sno `buwe i ra sti we, a ce ne su od 100 di na ra do ne ko li ko hi qa da - re kla je Je le na Ho diw iz ra sad ni ka „Gar den zo na”. Ve }i na su gra |a na oku pi la se is pred jed nog {tan da sa mag no li ja ma u ra znim bo ja ma i ve li ~i na ma. Mi ris ovih bi qa ka {i -

rio sko ro po ce loj pi ja ci, a pro da va ~i ca Na da Sta noj ~i} iz ra sad ni ka iz Vr wa~ ke Ba we na ve la je da se upr vo ove mi ri sne mag no li je naj vi {e i tra è. - Ima mo ve li ki asor ti man, pre ko 20 bo ja, i mag no li ja ma se po seb no di ~i mo. Spe ci jal nost nam je de ko ra tiv no dr ve }e, a no vi na na ovoj pi ja ci su i pa ro ci je, ja pan ski drezd i pa ra ga na. Uglav nom su to biq ke ko je mo gu odo l e t i ra z nim kli m at s kim pro me na ma i za to su po pu lar ne - re kla je Sta noj ~i}. Ju ~ e r a { wa ma n i f e s ta c i ja ni je bi la re zer vi sa na sa mo za od ra sle, ve} su ma li {a ni, u~e ni ci O[ „Do si tej Ob ra do vi}” ima li pri li ku da sa zna ju ne {to vi {e o pej za `noj ar hi tek tu ri. Stu den ti Po qo pri vred nog fa kul te ta su naj mla |e ob u ~a va li ka ko da pra vil no za sa de se zon sko cve }e s ide jom da se cvet po klo ni pr vom kom {i ji. Cvet na pi ja ca odr à va se i da nas, od 8 do 20 ~a so va, a ulaz je slo bo dan. Na red ne pi ja ce odr à }e se 26. i 27. apri la i 10. i 11. ma ja. A. J.

DANAS U GRADU BIOSKOPI „Ma da ga skar 3: Naj tra `e ni ji u Ero pi” (14.15), „Pet le gen di” (15.45), „Zvon ~i ca i taj na kri la” (13, 13.30), „Fal si fi ka tor” (20.20), „OZ ve li ki i mo} ni” (15, 15.15), „Kruds 3D” (12, 13.15, 14, 16, 16.10, 18), „Do ma }in” (22.35), „21: Ko na~ no pu no le tan” (20.30), „Yi Aj Yo: Od ma zda” (22.15), „Sto ker” (22.30), „Slo mqe ni grad” (22.35), „Zam be zi ja” (12.15, 14.15, 16.15), „Uto ~i {te” (20.15), „Qu bav je sve” (18.10, 20.10, 22.25), „Za bo rav” (18.05, 20), „Yek ubi ca di vo va” (17.55), „Bun tov ni ce” (17.30), „Ski da we” (20)

POZORI[TA SNP: (520 - 091): Sce na „Pe ra Do bro no vi}”, dra ma „Na ja vqe no ubi stvo” (19.30), Ka mer na sce na „Abu Ha san” (21) Po zo ri {te mla dih: (521 - 826): Ma la sa la „Vuk i ja ri }i” (11), ve li ka sa la „Estro gen” (20)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr |a va 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stal na po stav ka „Pe tro va ra din ska tvr |a va u pro {lo sti”, po stav ka Ode qe wa za kul tur nu isto ri ju Mu zej Voj vo di ne, Du nav ska 35–37 (uto rak - pe tak od 9 do 14 sa ti i od 18 do 22 ~a sa, su bo ta - ne de qa od 10 do 18 ~a so va): stal na po stav ka „Sa ~u vani tra go vi ma te ri jal ne i du hov ne kul tu re Voj vo di ne od pa le o li ta do sredi ne 20. ve ka” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): pod zem ne voj ne ga le ri je Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Srem ska Ka me ni ca, Trg J. J. Zma ja 1, 462–810: stal na po stav ka Po kra jin ski za vod za za {ti tu pri ro de, Rad ni~ ka 20a, 4896 - 301:Iz lo `ba abo riyin skih umet ni ka „Bo gat stvo du ha” do 10. ma ja (po ne de qak - su bo ta od 8 do 16 ~a so va)

RO\ENI U no vo sad skom po ro di li {tu od pre kju ~e u 7 sa ti do ju ~e u isto vre me ro di le su: DE VOJ Î CE: Ma ja Mi lu ti nov, Je le na Stan ko vi}, Ti ja na @i jan, Na ta {a Dr ~a, Jo va na Asan i Ma ri na Kur ja~ ki iz No vog Sa da, Edi ta Kne è vi} iz Ba~ ke Pa lan ke i So fi ja Pet ko vi} iz Ki sa ~a, DE Â KE: Ma ja ]u lum, Je le na ]u ba, Da ni je la Br ~in, Sne à na Gr bi}, Ja dran ka Ma le tin, Ma ri ja Jo va no vi} i So wa La zi ~i} iz No vog Sa da, Ra doj ka Ata nac kov iz Lo ka, Ma ri ja We go van iz û ru ga, Rad mi la Di mi trov iz @a bqa i Slo bo dan ka Man ~i} iz No vih Kar lo va ca.

SAHRANE Na Grad skom gro bqu u No vom Sa du da nas }e bi ti sa hra we ni: Su za na Ele me ra Se me oe r (1935) u 11.15 sa ti, Va si li ja \u re Raj kov (1926) u 12, Bo ri vo je Sa mo i la Pri ca (1933) u 12.45, \or |e Ste va Ob ra do vi} ( 1930) u 13.30, Alek san dar To me Veq ko vi} (1927) u 14.15, Sla vi {a Ve se li na Na sti} (1960) u 15 i Mi lo van Mi la na Ba ji} (1920) u 15.45 sa ti. Na gro bqu Tranyament u Pe tro va ra di nu da nas }e bi ti sa hra wen Mi len ko Lu ke Vu ko sa vqe vi} (1935) u 13, a na Do wem no vom gro bqu u Fu to gu u 13 ~a so va bi }e sa hra wen Mi le Pa ne ta Gru bi{a (1933).

- Mo je de te ve} go di nu i po da na tr pi dis kri mi na ci ju, {i ka ni ra we, vre |a we i oma lo va à va we od stra ne na stav ni ka, di rek to ri ce i u~e ni ka Ba let ske {ko le, a sve za to {to ima svo je ja. Ju ~e je hit no sa zvan sa ta nak da je ka zne zbog in ci den ta, a me ni tri me se ca ne od go va ra ju na àl be i do pi se - ka è Du {ko Gu wi}, otac u~e ni ce Ba let ske {ko le ko ja je u sre du, to kom na sta ve, od gur nu la dru ga ri cu iz raz re da, ko ja je pa la i ugru va la se. Ka ko ka è, ni ko ni je po me nuo da je i we go va }er ka pa la na pod, u {o ku, {to po tvr |u je iz ve {taj iz Ur gent nog cen tra. - Ni ko ni je re a go vao, ni su po zva li Hit nu po mo} ni ti nas, a va `ni je je bi lo da po zo vu pro svet nu in spek ci ju i po li ci ju. Zah te vam da mi se do sta vi vi deo sni mak {kol skih ka me ra ka ko bi se do ka za le mo je tvrd we, jer sve ovo {to se de si lo po sle di ca je at mos fe re ko ja ve} me se ci ma tra je, a u ko joj mo je de te ne mo è da se nor mal no {ko lu je - do da je Gu wi}.

Fo to: S. [u {we vi}

Fo to: R. Hayi}

De te tr pi dis kri mi na ci ju, di rek to ri ca i tu`i i su di

Ka ko ob ja {wa va, pro ble mi su na sta li ka da je na me sto nastav ni ce pred me ta Kla si~ ni ba let do {la di rek tor ka Ba let ske {ko le Sa wa Vu ~u re vi}, ko ja ni je do zvo li la we go voj }er ci da iz vo di `e qe ne

ta~ ke na kon cer ti ma Ba let ske {ko le. - Pr vo, di rek tor ka ne mo `e da bu de i na stav nik, jer je to pro tiv za ko na. Dru go, ona se kri je iza oce na stru~ nog ti ma ko ji ra di po we nim na re |e wi -

ma. Ako je in spek ci ja tu da utvr di {ta se de {a va, za {to do sa da ni su iz la zi li na te ren ve} su do zvo li li da si tu a ci ja eska li ra - ka è Gu wi}. On se u pro te kla tri me se ca u ne ko li ko na vra ta obra }ao grad skoj i po kra jin skoj pro svet noj in spek ci ji kao i Ba let skoj {ko li, ali bez od go vo ra. Sa da }e, ka ko ka è, zah te va ti da se u ceo slu ~aj ukqu ~i tu ì la {tvo. - Dok god je ova ko ja svo je de te ne smem da pu stim u {ko lu jer ne znam ka kva }e se vra ti ti. Di rek to ri ca je i ka di ja i su di ja, a in spek ci ja je ne spo sob na. Mno gi ro di te qi bi bi li sa gla sni sa mnom, ali ni ko ne }e da ka è, da ne pro |u kao ja - za kqu ~u je Gu wi}. Ko men tar ni ju ~e ni smo do bi li od grad ske pro svet ne in spek tor ke Mir ja ne Lu ki}-Ma rin ko vi}. Po kra jin ski se kre tar za obra zo va we An dor De li je na pu tu, a iz se kre ta ri ja ta ka ù da ni ko sem we ga ne ma ovla {}e wa da ko men ta ri {e do ga |aj. J. Zdje la re vi}

Di sku si ja o no vom tr gu

ZA ME NIK GRA DO NA ^EL NI KA PRI MIO DE LE GA CI JU IZ SE GE DI NA

Sa rad wa kroz odr ì vi raz voj U~e sni ke pro jek ta „Za {ti ta ì vot ne sre di ne i ko ri {}e we ob no vqi vih iz vo ra ener gi je za ze le nu bu du} nost de ce”, ko ji se spro vo di u okvi ru IPA pro gra ma pre ko gra ni~ ne sa rad we Ma |ar ska - Sr bi ja, pri mio je ju ~e u Gra d skoj ku }i za me nik gra do na ~el ni ka Bor ko Ili}. No si lac pro jek ta je Agen ci ja za ener ge ti ku gra da, a part ner na re a li za ci ji je lo kal na sa mo u pra va Al |o, iz obla sti ôn grad u Ma |ar skoj. Pri je mu je pri su stvo va la i de le ga ci ja iz

TElEfONI

Se ge di na, ko ju je pred vo di la za me ni ca gra do na ~el ni ka Se ge di na Ne met ne Vi da @u `a na. - Ovaj pro je kat pod ra zu me va ~vr {}u sa rad wu {ko la, edu ka ci ju de ce o odr `i vom raz vo ju, de li mi~ nu re kon struk ci ju {ko la spro vo |e wem me ra ener get ske efi ka sno sti. Uve ren sam da }e ta is ku stva u mno go me do pri ne ti uspe {no sti bor be za zdra vi je i ~i sti je gra do ve - iz ja vio je Ili}. U okvi ru ovog pro jek ta bi }e or ga ni zo va na edu ka ci ja de ce os -

nov no {kol skog uz ra sta o odr `i vom raz vo ju, za {ti ti `i vot ne sre di ne, upo tre bi ob no vqi vih iz vo ra ener gi je i una pre |e wu ener get ske efi ka sno sti. Pred vi |a se i za me na sto la ri je u fi skul tur noj sa li, re kon struk ci ja osve tqe wa i ugrad wa fo to na pon skih ko lek to ra na kro vu Osnov ne {ko le „Ni ko la Te sla” u No vom Sa du, kao i re kon struk ci ja si ste ma gre ja wa u zgra di Osnov ne {ko le „Fe her Ig nac” u me stu Al |o. A. L.

Di sku si ja „No vi trg u No vom Sa du - sno vi ili bu du} nost” odr `a }e se u uto rak, 23. apri la, u 19 sa ti, u Mu ze ju Voj vo di ne, Du nav ska 35. Go vo ri }e po mo} nik di rek to ra ove usta no ve Bog dan [e ka ri}, di rek tor De pa rat ma na za ar hi tek tu ru i ur ba ni zam Fa kul te ta teh ni~ kinh na u ka (FTN) Dar ko Re ba i ar hi tek ta Za vo da za ur ba ni zam Dar ko Po li}. Obra ti }e se i stu dent ki we FTN-a Te o do ra Kov ~in i Ol ga Stoj kov. A. J.

NOVOSADSKI VODI^

VA@NIJI BROJEVI Policija 192 Va tro ga sci 193 Hit na po mo} 194 Ta~ no vre me 195 Pre da ja te le gra ma 196 [lep - slu `ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 To pla na kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vo do vod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara ka na li za ci ja 442-145 ^i sto }a 6333-884 “No vi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 0800 -300-330 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @e le zni~ ka sta ni ca 443-200 Me |u me sna au to bu ska sta ni ca 444-022 Pri grad ska au to bu ska sta ni ca 527-399 Grad sko sa o bra }aj no 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) Kontakt centar grada Novog Sada 0800 021 021 SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOTEKE No} no de `ur stvo: “Bu le var” - Bu le var M. Pu pi na 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVSTVENA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Kli ni~ ki cen tar 484-3484 No} no de `ur stvo za de cu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No} no de `ur stvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Kli ni ka za gi ne ko lo gi ju i aku {er stvo 4899-222 De~ ja bol ni ca 425-200 i 4880-444 In sti tut - Sremska Ka me ni ca 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-tak si 455-555 VIP - tak si 444-000, SMS 1088 Delta plus - tak si 422-244 Maksi Novosa|ani - tak si 19991, 451-111 Grand - tak si 443-100 Luks 30-00-00 MB - tak si 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14 RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 GINEKOLO[KA AKU[ERSKA ORDINACIJA, „PROf. DR DRA^A”, Petra Drap{ina 50, radi od 9 do 13 i od 16 do 19 sati tel: 522-594 i 063/746-1693 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bul. oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. M. Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, i 6350-740

NOVOSADSKA HRONIKA

subota 20. april 2013.

U NE KIM PRI GRAD SKIM NA SE QI MA RO DI TE QI NE ZA DO VOQ NI

Za pu no rad no vre me pe di ja tra po treb no 1.500 kar to na Osim am b u l an t e u Be g e ~ u, svi osta li objek ti Do ma zdra vqa No vi Sad ima ju pe di ja tra. Ipak, ne ret ko se mo gu ~u ti ne za do voq ni ro di te qi iz pri grad skih na se qa, po put Bu kov ca, Bu di sa ve i Ste pa no vi }e va, ka ko im ni je do voq no da pe di ja tar ra di sa mo po ne ko li ko sa ti, dva da na u ne de qi. Na ~el ni ca pe di ja trij ske slu `be po me nu te usta no ve dr Bra ni sla va Sta ni mi rov ka `e da sa tre nut nim bro jem pe di ja ta ra, a ima ih 66, ne mo `e da se obez b e d i pu n o rad n o vre m e svih pet da na u ne de qi u sva kom na se qu, kao i da po je di na me s ta ne is p u w a v a ju uslo v e pro pi sa ne za kon skim nor ma ti vom za ve }i broj pe di ja ta ra,

Dr Branislava Stanimirov

{to pod ra zu me va 1.500 otvo re n ih zdrav s tve n ih kar t o n a kod jed nog le ka ra.

- U Be ge ~u je uki nut pe di ja tar jer je bi lo otvo re nih sa mo 300 do 400 kar to na. De~ ji le kar je ta mo ra dio tri sa ta dva pu ta ne deq no, te su gra |a ni sva ka ko dru gim da ni ma mo ra li da od la ze u su sed ne am bu lan te u Fu tog ili Ve ter nik. Ne zna ~e im ni {ta ta dva da na od 8 do 11 ~a so va, ka da se ne mo è pred vi de ti ka da }e se de te raz bo le ti - ob ja sni la je dr Sta ni mi rov. Ona ka è da ka da bi se uze le u ob zir re al ne po tre be na spram bro ja pru è nih uslu ga i op t e r e } e n o s ti pe d ja t rij s ke slu `be, ne do sta je jo{ 10 le ka ra ovom ode qe wu, ali nad le `no mi ni star stvo i Re pu bli~ ki fond za zdrav stve no osi gu ra we sma tra ju da je 66 pe di ja -

ta ra do voq no u od no su na broj de ce u No vom Sa du. Sa go vor ni ca ka è da pro ble mi na sta nu i ka da je dan od dva za po sle na pe di ja tra, ili pak je di ni le kar, ode na bo lo va we ili go di {wi od mor, i ta da gra |a ni tra è dru gog pe di ja tra iz dru ge am bu lan te. Ona na po mi we da se ti me ni ka kav ustu pak ne pra vi, jer on da pa ci jen ti pe di ja tra iz dru ge am bu lan te is pa {ta ju, „na jed nom me stu se ru pa po pu wa va, a na dru gom se pra vi”. Na ~el ni ca sma tra da je neo p hod na kon cen tri sa nost pe di ja ta ra u ve }im punk to vi ma, jer se ta ko po sti è bo qi kva li tet uslu ge, kao i eko no mi~ nost. I. Dra gi}

Ure di ti spo me ni~ ki ko mleks u Ste pa no vi }e vu Grad ski od bor Srp ske ra di kal ne stran ke pod neo je ini ci ja ti vu Sa ve tu za kul tu ru Skup {ti ne gra da da se u to ku ove go di ne ar hi tek torn ski, par ter no i hor ti kul tu ral no ure di spo me ni~ ki kom pleks u cen tru Ste pa no vi }e va, sa op {te no je na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za me di je ove par ti je.

Za jed no sa ini ci ja ti vom ra di ka li su pre da li i 400 pot pi sa por dr {ke gra |a na Ste pa no vi }e va ko je su sku pi li u to ku dva po po dne va. - Ni ka da ni su ura |e ne in ter ven ci je i po treb ne su hit ne me re sna ci je i ob no ve spo me ni ka. Ob zi rom da ne ma ni {ta od obe }a -

Na [trand besplatno za vreme praznika To kom pr vo maj skih i us kr {wih pra zni ka, od 1. do 6. ma ja, ulaz na [trand }e bi ti bes pla tan. Kar te }e se na pla }i va ti od 7. ma ja, a ce ne su osta le na pro {lo go di {wem ni vou. Za dnev ne ula zni ce po treb no je iz dvo ji ti 50 di na ra, za se zon ske bez po pu sta 1.045, dok se zon ske za |a ke, stu den te i pen zi o ne re sta ju 850 di na ra. Ce na iz ra de se zon skih ka ra ta iz no -

si 300 di na ra. Ulaz za de cu do se dam go di na je bes pla tan. Svi za kup ci ka bi na ima ju pra vo na po jed nu bes plat nu se zon sku kar tu na ime za kup ca i oni pla }a ju sa mo ce nu iz ra de kar te. Pro da ja se zon skih ka ra ta po ~i we u po ne de qak, 22. apri la. Rad no vre me bla gaj ne [tran da za pro da ju se zon skih ka ra ta bi }e od 8 do 18 ~a so va. A. Va.

ne ka na li za ci je i pre ~i sta ~a ot pad nih vo da, ovo bi bi la do bra pri li ka da grad ske vla sti u gra du i toj me snoj za jed ni ci ma lo odo bro vo qe gra |a ne - iz ja vio je pred sed nik GO SRS \u ra| Jak {i}. Ovaj spo me nik po dig nut je 1974. go di ne i po sve }en je tri ma ge ne ra ci ja ma bo ra ca. A. L.

Fru {ka go ra zo ve na planinarski ma ra ton Pla ni nar ski ma ra ton, 36 po re du, odr `a } e se 27. i 28. apri la na Fru {koj go ri, a or ga n i z a t o r i iz Pla n i n ar s kog smu ~ ar s kog dru { tva „@e l e zni ~ar” i ove su go di ne pri pre mi li 17 sta za raz li ~i tih du `i na i vi sin skih raz li ka. \ Start ma ra to na je u su bo tu 27. apri la u 9 sa ti na Po po vi ci, a tak mi ~e we na sta zi ra do -

sti i za do voq stva po ~i we u 8.15 sa ti iza cen tral ne bi ne na Po po vi ci. Vi {e in for ma ci ja o ma ra to nu mo `e se do bi ti u pla ni nar skim pro sto ri ja ma na adre si Trg ga le ri ja broj 4, rad nim da nom od 10 do 15 sa ti, ili na broj te le fo na 529 - 978 te na saj tu www.psdze le zni carns.org.rs. A. L.

\A CI MU ZI^ KE [KO LE „ADOLF FRE DRIKS” IZ STOK HOL MA PO SE TI LI SREM SKE KAR LOV CE

Za i gra li ko lo na vi di kov cu

^la no vi ho ra Mu zi~ ke {ko le „Adolf Fre driks” iz Stok hol ma, ko ji }e ve ~e ras u 19 ~a so va u ho lu vla de Voj vo di ne odr `a ti kon cert, po se ti li su ju ~e Srem ske Kar lov ce. Sa svo jim do ma }i ni ma iz Mu zi~ ke {ko le „Isi dor Ba ji}„ |a ci ove {ved ske {ko le u ko joj se iz u ~a va hor sko pe va we pr vo su ob i {li vi di ko vac, gde im je u or ga ni za ci ji Fon da za po mo} Sr bi ma „To ma Mak si mo vi}” pri re |en pro gram u okvi ru kog su mo gli da se upo zna ju sa ne kim od obi ~a ja i de lom bo ga te mu zi~ ke ba {ti ne Sr ba. Na kra ju tog pro gra ma sa do ma }i ni ma su se opro ba li i u igra wu ko la. - Ova {ko la ima 1.020 u~e ni ka i sva ki raz red je for mi ran kao hor, ima 20 de voj ~i ca i 10 de ~a ka - ob ja {wa va or ga ni za tor go sto va wa {ved ske de ce u No vom Sa du i otac jed ne od ~la -

ni ca ho ra Du {an Vu jo vi}. - Sva ki do tih raz re da-ho ro va je iz van re dan. Ovo im je za vr {na go di na i eks kur zi ja, te smo od lu ~i li da ih do ve de mo u No vi Sad sa ko jim Stok holm ima raz vi je nu ku tur nu raz me nu. Pre 22 go di ne hor pri So fi ja cr kvi u glav nom gra du [ved ske, u kom pe va mo mo ja su pru ga Astrid i ja, go sto vao je u No vom Sa du, a 2009. go di ne u uz vrat nu po se tu na ma do {ao je hor Sa bor ne cr kve „Sve ti Ge or gi je”. [ved ski hor ne gu je kla si~ nu mu zi ku i ve ~e ras }e se u Ba no vi ni pred sta vi ti sa de li ma svo jih kom po zi to ra, bo `i} nim i pe sma ma po sve }e nih sve toj Lu ci ji. Na stu pi }e sa ho rom „Ba ji }e vi sla vu ji” Mu zi~ ke {ko le „Isi dort Ba ji}”, kao i sa or ke strom gi ta ra te {ko le „Kre tiv ni M ku tak”. Z. Ml.

VESTI Pe {a ~e we do Hopova

Pla ni nar sko-smu ~ar sko dru {tvo „@e le zni ~ar” or ga ni zu je su tra pe {a ~e we od Pa ra go va pre ko TV tor wa, ma na sti ra Ho po vo, Iri {kog ven ca, Po po vi ce do Pa ra go va. Sta za je du `i ne oko 24 ki lo me tra, a vo di~ }e bi ti Bran ko Ili}. Po la zak je u 6.55 sa ti sa @e le zni~ ke sta ni ce auto bu som sa li ni je 72 za Pa ra go vo. Sve do dat ne in for ma ci je mo gu se do bi ti na broj te le fo na 064 - 356 - 5104. A. L.

Iz lo `ba fo to gra fi ja Iz lo `ba fo to gra fi ja “Zi do vi pri ~a ju” bi }e otvo re na ve ~e ras u 20 ~a so va u ga le ri ji “Oko”, Du nav ska 8. Auto ri ko ji }e bi ti pred sta vqe ni na iz lo `bi su Dra ga na Jok ma no vi}, In di ra Kan di} Na zal, Ri na Vu ko bra to vi}, Ma {a Pa vlo vi}, La u ra Lim bur ger, Slo bo dan Ju ni or An |el ko vi}, Te o do ra Ne na dov, Bo ris Lu ki}, Ma ri ja Er de qi i Mia ]uk. A. Va.

Pre da va we o scen skom di zaj nu Pre da va we „[ta je scen ski di zajn” bi }e odr `a no ve ~e ras u 18 sa ti na Tri bi ni mla dih Kul tur nog cen tra gra da, Ka to li~ ka por ta 5. Ulaz je bes pla tan. A. J.

tv program

subota 20. april 2013.

07.30 09.00 09.30 10.00 12.00 13.30 15.00 15.30 18.00 20.00 20.30 22.00 22.30

ВОА Свет животиња Цртани филм Вести Перископ Без цензуре Меридијанима Војвођанске вести Више од откоса Војвођанске вести Филм Војвођанске вести Док. програм

ТЕ НИС: ФЕД КУП

Не мач ка–Ср би ја

Хелен Мирен

(РТС 1, 13.45)

Вра та Адап та ци ја исто и ме ног ро ма на ма ђар ске аутор ке Маг де Са бо го во ри о од но су две ја ке же не - по зна те, уса мље не спи са те љи це и ње не ку ће па зи тељ ке, ко је по ста ју до бре при ја те љи це. Маг да, мла да спи са те љи ца, за по шља ва ста ри ју же ну по име ну Еме ренс као ку ће па зи тељ ку у ви ли где она и њен муж ста ну ју. Уло ге: Хелен Мирен, Мартина Гедек, Карољ Еперјеш, Габор Конц Ре жи ја: Иштван Сабо (РТВ 1, 22.35) 10.00 11.00 11.30 12.10 12.35 13.00 13.30 14.20 14.30 15.00 15.05 16.20 16.45 17.00 17.25 17.30 18.00 18.50 19.15 19.25 21.00 22.00 22.35 00.15 00.25 00.50

Колико се познајемо Најбољи пријатељ Агро мозаик Академац Увек медаља Кад зазвони Марион Мазано Државни посао Немонтирано Вести за особе са оштећеним слухом Петказање Повратак на село Потрошачки репортер ТВ Дневник Двоугао Политбиро Валандер Прсте да полижеш Државни посао Рукомет: Врбас - Колуара, пренос Елитна јединица Војвођански дневник Филмска премијера: Врата, филм Хроника Фестивала професионалних позоришта Војводине Немонтирано Валандер

06.30 Романе ђиља, емисија ромске музике 07.00 Палета 09.30 Емисија румунске музике 10.00 Добро вече, Војводино (слов) 11.30 Палета 12.30 Вести (мађ) 12.40 Чији је то салаш, ем. (мађ) са српским титлом 13.10 Палета 14.00 Хроника Фестивала проф. позоришта Војводине 14.10 Концерт: Легенде 15.15 Та дивна створења 15.40 Најбољи пријатељ 16.05 Хајде са мном у обданиште 16.30 Питам се, питам се 17.00 Знање 17.20 Код Ботоша беху битке важне 17.45 ТВ Дневник (хрв) 18.00 ТВ Дневник (слов) 18.15 ТВ Дневник (рус) 18.30 ТВ Дневник (рум) 18.45 ТВ Дневник (ром) 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.30 Из наше архиве (мађ) 20.00 Добро вече, Војводино (мађ) 21.00 Културни магазин (мађ) (Јелен-лет) 21.30 Урбана џунгла (мађ) 22.00 Иштван Пал „Сланина“ и Банда-народна музика (мађ)

06.05 08.00 09.06 10.50

Јутарњи програм Јутарњи дневник Жикина шареница Расина 2013: Војна парада поводом Дана Војске Србије, пренос из Крушевца 12.11 Дизни на РТС 12.34 Плава птица 13.05 Дневник 13.28 Гастрономад 13.45 Тенис: Фед куп: НемачкаСрбија, спортски програм 14.00 Тенис: Фед куп: НемачкаСрбија, пренос 15.30 Вести (у паузи мечева) 15.40 Тенис: Фед куп: НемачкаСрбија, спортски програм 15.50 Тенис: Фед куп: НемачкаСрбија, пренос (програм зависи од преноса тениса)

06.30 07.00 10.25 11.00 11.30 12.00 13.00 13.05 14.05 15.30 16.05 17.00 17.05 17.30 17.45 18.00 18.30 19.00 19.30 20.00 21.00 22.00 22.35 23.00

10.00 13.00 14.30 15.15 16.00 18.30 19.00 19.35 20.30 22.05 23.00

Моји џепни љубимци Серијски програм Азбука родитељства Велики одмор Цртани филм Јужни Пацифик Вести Ево нас код вас Филм ИЦТ плус Бунтовник из Кејпа Вести Сигуран квадрат Бели мантил Туристички водич Седам НС дана Сремски Карловци, од суботе до суботе Објектив Сајам инфо Седам слика Бунтовник из Кејпа Објектив Лична грешка Филм

Ф1 Бахраин – Тренинг 3 Ф1 Бахраин – Квалификације НБА недељно Најава Премијер лиге Премијер лига: Сандерленд – Евертон Преглед Евролиге Премијер лига, голови Мото ГП УСА – Квалификације Мото 3 Мото ГП УСА – Тренинг Мото ГП Мото ГП УСА – Квалификације Мото 2 АТП Мастерс Монте Карло 1/2 Финала

„Ра си на 2013” – све ча ност по во дом Да на Вој ске Ср би је

06.19 Знање имање 07.17 ТВ лица...као сав нормалан свет 08.03 Сирене 08.30 Бернард 08.33 Кукурику шоу 08.49 Колибри - наша планета 08.52 Ритам џунгле 08.57 Зујалица 09.41 Верски мозаик Србије 10.29 Клиника вет 11.00 Профил и профит 11.30 Књига утисака 12.13 Свет здравља 12.50 Моја лепа Србија 13.26 Грађанин 13.55 Лети, лети песмо моја мила 14.36 Либела 15.20 Лабораторија славних 2013. 16.26 Острво орангутана 17.10 Вреле гуме 17.41 Медаље заувек 18.01 Крсманац: Чиста енергија 19.01 Тајне биљака 19.55 Одбојка (ж): Плеј оф, Спартак - Црвена звезда, финале, пренос 21.30 Свет спорта 22.00 Потрошачки саветник 22.25 Антисемитизам 22.48 Беосонг (колаж) 00.27 Одбојка (ж)-Плеј оф, Спартак - Црвена звезда, финале (р) 01.33 Крсманац: Чиста енергија 02.29 Тајне биљака 03.20 Лабораторија славних 2013. (домаће финале) 04.24 Музички програм 05.06 Потрошачки саветник 05.30 Клиника Вет

07.00 11.00 13.00 14.00 15.30 17.00 18.00 19.30 20.00 20.45 21.15 23.30 00.00 02.00

Добро јутро Викенд визија Живот у тренду Голд музички магазин Фарма уживо Звездара Магазин ин Национални дневник Фарма- преглед дана Фарма - номинације Звезде Гранда Фарма- уживо Филм: Људи од рата Филм: Милиција

Дан Вој ске Ср би је уста но вљен је у знак се ћа ња на Цве ти 1815. го ди не, ка да је Ми лош Обре но вић у Та ко ву по ди гао Дру ги срп ски уста нак. Тим по во дом Кру ше вац ће би ти до ма ћин све ча ном де фи леу елит них ро до ва на ше вој ске. (РТС 1, 10.50)

Добра земља Цртани филм Топшоп Цртани филмови Вести Б92 Велики брат ВИП (уживо) Филм: Хари Потер и ватрени пехар 16.00 Вести 07.50 08.45 09.10 09.40 11.00 11.35 13.30

Ду бо ки удар Ка да је на за ба ви школ ског астро ном ског клу ба от крио ко ме ту, 14-го ди шњи Лео ни је ни слу тио да је за по че ло по след ње по гла вље исто ри је чо ве чан ства. У по тра зи за екс клу зив ном при чом, ам би ци о зна но ви нар ка Џе ни на њу ши ин три гу у остав ци ми ни стра фи нан си ја, због афе ре с из ве сном Ели. Уло ге: Роберт Дувал, Теа Леони, Елајџа Вуд Ре жи ја: Мими Ледер (Б92, 19.05)

Теа Леони 16.35 18.00 18.30 19.05 21.35 23.05 00.00 00.35 02.00 02.30

08.00 10.00 11.00 12.45 13.00 15.00 17.15 19.00 20.00 22.00 00.00 01.45

17.38 18.26 18.54 19.30 20.05 20.55 00.05 01.50

Бољи живот Квадратура круга Слагалица Дневник Бољи живот Авијатичар, филм Зен 3. Краљ пацова, филм Тенис: Фед куп: НемачкаСрбија (р) 03.15 Тенис: Фед куп: НемачкаСрбија (р) 04.59 Верски мозаик Србије 05.44 Верски календар

Велики брат ВИП (уживо) Разгибавање Вести Филм: Дубоки удар Велики брат ВИП (дневни преглед) Велики брат ВИП (уживо) Вести Велики брат ВИП (уживо) Разгибавање Прљави плес

Филм: Суђење Добро вече, Србијо Филм: Јесмо ли готови? Сити вести Филм: Њени родитељи Филм: Џон Ленон: Момак ниоткуда Филм: Авиони, возови и аутомобили Маријана и Скарлет Филм: Електра Филм: Последњи замак Филм: Едит и Марсел Сити вести

Зма је ви ва тра и лед Зма је ви вла да ју не бом! У До ба ле ген ди два су кра љев ства Дра и гар и Нор ва ген ра то ва ла хи ља да ма го ди на. Ве ли ки зма је ви, ко ји су по мо ћу сво јих ки ста ла мо ћи до не ли мир и му дрост, го то во су пот пу но иш че зли, а обе су ко бље не стра не - по себ но принц Дев Нор ва ге на и прин це за Ки ра Дра и га ра - за сво је вр сни не ста нак тих пле ме ни тих зве ри оп т у ж у ју ону дру гу. (Хепи, 10.25) 05.30 06.30 08.00 09.00 09.15 09.35 09.50 10.00 10.25 11.40 12.05 12.45 13.10 13.40 13.55 14.05 15.35 15.50 16.15 17.15 18.55 19.30 21.00 22.50 00.30 02.10

Добро јутро, Србијо Знање на поклон Добро јутро, Србијо Телешоп Хорсленд Зоки на веселој фарми Бајка о Тибету Винкс 5 Змајеви, ватра и лед Дино ратник Гормити Моћна чигра Нинџа корњаче Телешоп Вести Брвнара, викенд поподне Телешоп Моја Србија Скандалозно Једна жеља, једна песма Телемастер Филм Голи живот Луда кућа Филм Филм

Лидија Вукићевић

Ма га зин ин Зр но по зр но У нај но ви јем из да њу еми си је „Зр но по зр но” из ме ђу оста л ог са зна ће те и ка к о вре мен ске при ли ке ути чу на пред сто је ћу се тву. Го во ри ће мо о га је њу ше ћер не ре пе, а до би ће те и ак ту ел не са ве те из По љо при вред не струч не слу жбе. (КТВ, 12.00)

05.00 Филм ски про грам, 07.00 Уз ка фу, 07.15 Под сја јем зве зда, 09.00 Жи ва ва тра, 10.00 Шоу - Па ро ви, 12.00 Зр но по зр но, 13.30 У ме ђу вре ме ну, 14.00 Топ 10, 15.00 Пи пи шоу, 17.00 Су бо том по под не, 20.00 Филм ски про грам, 22.00 Ре тро спек ти ва не де ље, 23.00 Фешн сто ри, 01.00 Су бо том по под не, 04.00 Осве та 07.00 Кућица у цвећу, 07.30 Зоо пузле, 09.00 Играмо се, 10.00 Аморе Латино, 13.30 Модни магазин, 14.00 Фарма, 15.00 Филм, 16.30 Бибер, 17.00 Зоо пузле, 17.30 Здраво је лепо, 18.00 У нашем атару, 19.00 Бибер, 19.30 Ауто флеш, 20.00 Прес пресек, 21.00 Филм, 22.30 Бибер, 23.00 Филм, 01.00 Ноћни програм

08.15 09.45 10.15 11.50 12.50 14.40 15.00 16.00 18.00 19.00 19.15 20.25 21.10 22.00 00.00 01.00 03.00

Домаћин Евро пулс Филм: Дум 2 -поново у акцији Паклена кухиња Певај, брате! Дама без блама Жене Филм: Плавуша са Харварда Галилео Вести Љубав и казна Како време пролази Жене са Дедиња Филм: Легионар Сами у тами Филм: Блејд 3 Филм: Хотел из снова: Индија

Ка жу да је љу бав ла ка пси хич ка бо лест ко ја се успе шно ле чи бра ком, а да ли нам је брак ро ди те ља пра ви узор ко ји тре ба сле ди ти у жи во ту или при мер ко јег се тре ба кло ни ти? Го сти: глу ми ца Лидија Вукићевић, но ви нар ка Весна Дедић, пе ва чи це Илда Шаулић и Индира Радић, адво кат Боривоје Пајовић. Аутор ка: Сања Маринковић (Пинк, 18.00)

08.45 Ски Ја хо ри на, 09.15 Кућ ни ви део, 09.30 Фо кус, 12.40 Ба ње Ср би је, 13.00 На здра вље, 13.30 Кућ ни ви део, 13.45 Топ шоп, 16.00 НС Ин декс, 16.25 Фо кус, 17.05 Ски Ја хо ри на, 17.40 Ин фо Пулс, 20.00 Фо кус, 20.45 Ин фо Пулс, 21.20 Филм, 23.00 Ба ње Ср би је, 23.30 Фо кус, 00.00 Ин фо Пулс, 00.30 Ту ри стич ке раз глед ни це, 00.40 Ауто шоп, 00.45 Фо кус, 01.15 Ски Ја хо ри на, 01.45 Му зи ка 12.00 Ку хи њи ца,13.00 Џу бокс, 14.00 До ку мен тар ни про грам, 15.00 Док тор Ху, 15.45 Па ор, 16.45 Филм, 18.30 Сре март, 19.30 Цр та ни филм, 20.00 Док тор Ху, 21.00 Пу т ви на, 21.30 ЕТВ, 22.00 Филм, 00.00 Шоу про грам: Па ро ви, 00.50 Глас Аме ри ке

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00) 07.00 Би блиј ске при че, 07.30 Пр слук аге ин, 09.30 Де чи ја се ри ја, 10.05 Икс арт, 11.20 Уди ца, 12.00 Ак цен ти, 12.30 Ис под по клоп ца, 14.00 Ак цен ти, 14.10 Пун гас, 15.00 Пре зент, 16.00 Ак цен ти, 16.30 От кос, 18.00 Ак цен ти, 18.15 Пи смо гла ва, 20.00 Филм Ин фо, 20.30 Ве зе, 21.00 То ко ви мо ћи, 21.30 Иза зо ви исти не, 22.00 Са јам Ин фо нет, 22.30 Ак цен ти да на, 23.00 Филм 08.00 Хра на и ви но, 09.00 Го спо дин му фљуз, 09.30 Оп ста нак, 10.00 Филм, 11.30 Хра на и ви но, 12.00 Пут ви на, 13.00 Квиз, 14.30 Макс Кју , 15.00 Филм, 17.00 Агрос фе ра, 18.00 Ве зе, 18.45 Но ди, 19.00 Мо за ик да на, 19.30 Хра на и ви но, 20.00 Па но ра ма оп шти не Жи ти ште, 20.30 Филм, 2. део, 22.00 Мо за ик да на, 22.30 Слу жба 21, 23.00 Филм

subota 20. april 2013.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

ДО БРИ ЦА ЋО СИЋ ИЗ ЗА ГРЕ БАЧ КОГ УГЛА

Пи ше: Дар ко Ху де лист 07.40 08.05 09.55 10.50 11.45 15.25 16.20 17.15 18.10 18.40 19.05 20.00 20.55 22.45 23.40 00.40 01.10 01.40

Новац на јеловнику Алесандрова кухиња Најбољи амерички кувар Стручњак за торте Повратак Хани Бу Бу Саградити, купити или рестаурисати Исповести сакупљача животиња Компулзивно гомилање Повратак Хани Бу Бу Дечији рођендани за памћење Телмине Ромкиње Нови модни креатори Пацијенти са необичним здравственим проблемима Полицајке округа Брауард Право место злочина Повратак Хани Бу Бу Дечији рођендани за памћење Телмине Ромкиње

Мунзи Црна лепота Дон Кихот Купи ми Елиота Књига о џунгли 1 Последња станица Пучина страха Веруј мушкарцу Фалсификатори Еротски филм Еротски филм

Џу ли јан Мур

Ве руј му шкар цу Она жи ви у Њу јор ку и ба ви се глу мом. Оно што мо же да је сло ми то је рас пад ње ног бра ка. Али ни је са мо ње на ве за пу на дра ме, пре ва ре и че стих раз ла за. Ре бе кин брат и ње го ва де вој ка ду го су за јед но, али све ће се окре ну ти на о па ко и они по чи њу да се по на ша ју као раз ма же на де ца... Уло ге: Деј вид Ду хов ни, Џу ли јан Мур Ре жи ја: Барт Френ длич (Си не ма ни ја, 20.00)

Бо ра То до ро вић

Бал кан ски шпи јун Бе о гра ђа нин Или ја Чво ро вић је бив ши ста љи ни ста ко ји је због сво јих уве ре ња не ду жан про вео не ко ли ко го ди на на Го лом ото ку. При ти сну ти ло шом еко ном ском си ту а ци јом, Или ји на же на Да ни ца из нај ми со бу под ста на ру, по врат ни ку из Фран цу ске, Пе тру Ја ко вље ви ћу ко ји у Бе о гра ду на ме ра ва да отво ри кро јач ки са лон. Или ја је по зван на ру тин ски раз го вор у по ли ци ју... Уло ге: Да ни ло-Ба та Стој ко вић, Ми ра Ба њац, Бо ра То до ро вић, Звон ко Ле пе тић, Со ња Са вић Ре жи ја: Ду шан Ко ва че вић и Бо жи дар Ни ко лић (ХРТ 1, 00.25)

Увод у анатомију Приватна пракса Очајне домаћице Ружна Бети Судије за стил Увод у анатомију Тело је доказ Џордан Нова девојка Освета Хепи Гилмор Сексуално васпитање Једном давно Нова девојка Увод у анатомију

СЕ РИ ЈА

Увод у ана то ми ју (Фокс лајф, 8.00)

Уби ства у Мид са ме ру (Уни вер зал, 8.00)

07.50 Аладин 08.15 Тимон и Пумба 08.45 Вирус атeк 09.05 Уврнути чупавци 09.45 Училица 10.20 Бибин свет 11.15 Галилео 12.30 Храбри Перо, филм 14.05 Леси, филм 16.05 Колеџицом по свету 17.05 Смртоносних 60 18.30 РТЛ Данас 19.10 Галилео 20.00 Борнов ултиматум - ТВ премијера, филм 22.15 Човек без лица, филм 00.50 Неизрециви ужас, филм

Бор нов ул ти ма тум Сај мон Рос, ис тра жи вач ки но ви нар из Лон до на, об ја вљу је у сво јој ко лум ни при чу о тај ној опе ра ци ји Блек бре јр, ко ја је на сту пи ла по сле про јек та Треј дстон и та ко Бор на по нов но упе тља ва у слу чај из ње го ве про шло сти. Борн до го ва ра са ста нак с Ро сом, на ко јем од мах при ме ћу је да их не ко по сма тра... Уло ге: Мет Деј мон, Пе ди Кон си дајн, Џу ли ја Стајлс, Ед гар Ра ми рез Ре жи ја: Пол Грин грас (РТЛ, 20.00)

22.51 Буденброкови 00.25 Филмски маратон: Балкански шпијун, филм 01.57 Филмски маратон: Вичита, филм

08.20 09.31 10.03 10.29 11.55 14.10

21.00 21.33 23.25 00.25 01.11

Нови клинци с Беверли Хилса Мала ТВ Телетабиси Ози, филм Цвет и гранат, филм Рагби: Куп нација: Хрватска Холандија, пренос Гимнастика (ЕП), Москва, снимак Позитивно Снимак концерта Путовања једног гурмана, док. серија Кина - тријумф и хаос, док. серија Па то је фантастично Орао, филм Ариго Боито: Мефистофеле Закон и ред Капри

08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

На мојим уснама Велика језа Муџово одрастање Трансамерика Прича о сексу Поље љубави Ноћ вештица Дилерски послови Еротски филм

15.45 08.00 09.40 12.10 13.05 14.00 15.00 15.55 16.50 19.35 20.05 21.00 22.50 23.50 00.45 01.15

СЕ РИ ЈА

08.00 Убиства у Мидсамеру 10.00 Краљевски болесници 15.00 Филм: Амерички ратни бродови 17.00 Филм: Војникова љубавна прича 19.00 Филм: Шампиони Формуле 1 21.00 Филм: Борнов идентитет 23.30 Добра жена 00.30 Скандал

08.00 Повратак коренима: Лекције из Каменог доба 09.00 Хероји, култ и кухиња 12.00 Фарма из рата 14.10 Заборављени начини исхране 17.10 Фарма из рата 20.30 Заборављени начини исхране 23.30 Повратак коренима: Лекције из Каменог доба 00.30 Фарма из рата

08.00 09.30 10.30 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Ne ma dra `eg ro da od sva sti ke

08.28 Кинотека - циклус класичног вестерна: Вичита, филм 09.46 Тата-мата, док. серија 10.20 Кућни љубимци 11.03 Нормалан живот 12.00 Дневник 1 12.15 Спорт 12.37 Ветерани мира 13.22 Духовни изазови 13.52 Призма 14.37 Еко зона 15.05 Репортери 16.02 Генијалне животиње, док. филм 17.17 Културна баштина 17.32 Седам руку креча 18.05 Лепом нашом 19.10 Тема дана 19.30 Дневник 20.17 До последњег збора 22.10 Дневник 3

17.03 17.38 19.39 20.10

07.30 Пери Мејсон: Смртоносан начин живота 09.00 Скоро жена 10.30 Очајничко путовање: Прича Алисон Вилкокс 12.00 10 000 рнаца по имену Џорџ 14.00 У њеној кожи 15.30 Рецепт за пољупце 16.45 Зелена миља 20.00 Тихи сведок 22.00 Снајпериста 3 00.00 У њеној кожи

Na da Bu di sa vqe vi} bi la je ap so lut no naj kon - fi je do ba nal no sti, da ga raz u ve rim da to ne ~i tro verz ni ja oso ba na tur ne ji „Ga le bom”. Wu je ni. I ka èm mu: „Za bo ga, La zo, ~e mu i za {to to, Jo van ka Broz „pro fu ra la” na brod kao osob nu ka kvo sa mo u boj stvo, zar ti da osta vi{ svo ju po taj ni cu. Jer, kao {to je Ti to imao svog ge ne ral - ro di cu i Ma ke do ni ju?” Ka èm mu jo{ i ovo: „Ne nog se kre ta ra, Ma te sa, ta ko je i Jo van ka sma tra - }u te pu sti ti. Ne }u iza }i iz tvo je so be sve dok la da i ona tre ba ikma ti svo ju osob nu taj ni cu, a ne od u sta ne{ od te tvo je ne pro mi {qe ne od lu ke. ko ga }e dru gog uze ti ne go svo ju se stru. Spa vat }u no }as za jed no s to bom i ne }u ti do pu U ko lo nu se kao re zer va ukqu ~io i na{ „rols sti ti da u~i ni{ lu dost. Pa, je si li sve stan {to rojs”, u ko jem se na la zi lo „voj no osi gu ra we i je - }e to zna ~i ti za tvoj, ma ke don ski na rod i tvo ju dan or do nans s pri ru~ nim stva ri ma”. Do bri ca je bio, da kle, u ~e tvr tom auto mo bi lu u ko lo ni. Ne mo è se re }i da je bio lo {e po zi ci o ni ran. Ova ko mi je ta da {weg pred sjed ni ka To ga por tre ti rao: - Bio je ka fe yi ja vaq da ne gde u Ar gen ti ni, a on da do {ao u tu de ko lo ni zi ra nu afri~ ku dr à vu po stav {i pred sed nik. Imao je svo ju ku }u, ali za Ti tov do la zak Fran cu zi su mu na pra vi li no vi ho tel. Ba{ kad smo do la zi li, oni su ga za vr {a va li i mi smo bi li pr vi go sti. Ve} na sa mom ula sku u To go, do {lo je do dram skog za ple ta: – Pro to kol je na pra vio ras po red da Ti to ide u re zi den ci ju pred sed ni ka re pu bli ke, za jed no sa su pru gom Jo van kom i tom Na dom, a La zar Ko li {ev ski, Veq ko Mi }u no vi}, Leo Ma tes, ja i osta li, kao dr àv na de le ga ci ja, u ho tel. Ali, Ko li {ev ski se ose tio uvre |e nim, sma trao je da ga je Ti to ti me po ni zio. We ga {a qe u ho tel, a sve sti Ugodan boravak na la|i „Galeb” ku u re zi den ci ju. Do bri ca is ti ~e da je ta ne lo gi~ nost u pro to - re pu bli ku, da iz vr {i{ sa mo u bi stvo u ne koj pra ko lu, ve za na za Na du Bu di sa vqe vi}, bi la je dan {u mi Afri ke!” od naj ve }ih pro ble ma ti je kom ~i ta ve tur ne je i U toj o~aj ni~ koj no} noj bor bi uve ra va wa po bi ve} u To gu zbog to ga je do ì vio je dan od svo jih je dio je – Do bri ca. naj dra ma ti~ ni jih vr hu na ca. – Uà sna je to bi la bor ba. Jer, on je stra {no – Ko li {ev ski je bio po ni èn tim pro to ko lom, pa tio zbog tog svog po ni è wa, on je to do ì vqa jer Jo van ka je uvek ima la dru go me sto, od mah iza vao kao da ne tko pqu je po Ma ke do ni ji. Ali, ja sam Ti ta, dok je tre }e pri pa da lo we noj se stri. Ona re kao: „Ne!” I po de rao we go vo opro {taj no pi je na bro du ujed no ima la i svoj po se ban apart - smo svo joj su pru zi na ko ma di }e. I ce lu sam ga man, a mi svi osta li bi li smo smje {te ni u onim no} uve ra vao da je od lu ka ko ju ju je do nio pot pu tzv. ka ji ta ma. Ko li {ev skog je vre |a lo {to je Ti - no ne ra zum na. I da bi bi la sra mo ta da ta kav ~o to tu ne sret nu de voj ku, u vek po p ut we g a, ko m u ras po re di ma dvo ra ca, ku nist, re v o l u c i o n ar, Jo van ka Broz je bi la ube |e na da, }a, pa la ta ili afri~ kih {ef ma ke don ske re pu kao {to Ti t o ima svog ge n e r al n og svi wa ca, to li ko fa vo ri bli ke, vo |a jed no ga ma se kre ta ra Lea Ma te sa, i ona ima zi rao, da je uvek ima la log na ro da, po ~i ni sa mo nad mo} nad wim i Mi }u - pu no pra vo na li~ nu se kre ta ri cu, a u boj stvo, i to sa mo jer no vi }em. On je re al no bio mu je po vre |e no bi ro oda bra la je, ko ga dru gog, ne go {ef jed ne ju go sla ven ske krat sko do sto jan stvo. A ro | e n u se s tru, kon t ro v erz n u re pu bli ke, te re la tiv no zbog ko ga? Zbog jed ne Na Na du Bu di sa vqe vi} va ` na isto r ij s ka li~ de Bu di sa vqe vi}. nost, a sad se na {ao u Upi tao sam ]o si }a je ova kvo jad noj si tu a ci ji. li na „Ga le bu” iko me po To ga je to li ko is tra u ma ti zi ra lo da je pao u ve - vje ra vao da je i on sam u ve li koj kri zi. li ku kri zu. I da nas mi je te {ko po ve ro va ti ko – Ni sam imao pri ja te qa za tu te mu. Sma trao li ka je bi la bi ro krat ska ta {ti na u tom ~o vje ku, sam da je moj pro blem sa mo moj, ko ji ne mo è da ga je to to li ko po go di lo. Ve} na sa mom do la - raz u me ti ni Ko li {ev ski ni bi lo tko dru gi. Ni sku u To go re kao mi je dr he }i: „Zar da Ti to va ko me ni sam smio is pri ~a ti svo je kri ze, osim sva sti ka me ni, vo de }em ma ke don skom po li ti ~a - Bo ì ci, na kon po vrat ka. ru, bu de nad re |e na? Ja to ni uz naj bo qu vo qu ne Tra ìo sam od ]o si }a da mi svo je kri ze ma lo mo gu to le ri ra ti! Ja sam Ma ke do nac, {ef Ma ke - de taq ni je opi {e. Opet sam se po slu ìo ma lim do ni je!” tri kom. Re kao sam mu ka ko za pra vo ne vje ru jem Na ve ~e ru ko ju je za Ti ta i we go vu prat wu pri - da je on na „Ga le bu” to li ko in ten ziv no raz mi re dio pred sjed nik To ga do {li su svi – osim Ko {qao o sa mo u boj stvu i da vje ro jat no pre tje ru je. li {ev skog. Na to mi je, go to vo qu ti to, ova ko od go vo rio: – Ja se upla {im. Odem i lu pam na vra ta we go – Bi lo je ba rem de se tak no }i u ko ji ma sam ja ve so be. Za tek nem ga ka ko pla ~e i pi {e pi smo. I ap so lut no po ra èn i po ni èn sta jao na kr mi i ka è: „Do bri ce, ja ovu sra mo tu ne mo gu pod ne ti. htio se ba ci ti u okean. Uz to sam do za vr {et ka Od lu ~io sam se ubi ti. Osta vqam ti u ama net da tur ne je to li ko omr {ao, da me ni su pu sti li di ovo mo je opro {taj no pi smo pre da{ mo joj è ni rekt no u Be o grad, ne go me od ve li na Bri o ne, gde Qi qa ni.” I za je ca: „Ja ne mo gu ì ve ti kao po ni su me de se tak da na hra ni li glu ko za ma i in jek ci èn ~o vjek, ja }u se ubi ti!” „Uuu”, re koh, „La zo, ja ma, da pre po vrat ka li ~im na ~o ve ka. Iz Be o- za {to?” I po~ nem mu iz la ga ti ce lu se ri ju ar gu gra da sam od mah oti {ao u Vr wa~ ku Ba wu, na da me na ta, od be smi sla do fi lo zo fi je, od fi lo zo qi opo ra vak.

Џу ли ја Стајлс

Kwi gu Dar ka Hu de li sta „MOJ BE O GRAD SKI DNEV NIK (Su sre ti i raz go vo ri s Do bri com ]o si }em 2006–2011), u iz da wu za gre ba~ kog „Pro fi la”, mo `e te na ba vi ti u svim bo qim srp skim kwi `a ra ma. 09.05 Моћни бродови 09.55 Преживљавање удвоје (Бразилска верзија) 13.30 Врхунско градитељство 14.25 Темељи метропола 15.20 Рестаурација класичних аутомобила 16.15 Брзи и гласни 17.10 Генералка 2012 18.05 Разоткривање митова 19.00 Како се прави? 20.00 Трагом аукција 21.00 Заборављени пртљаг на аукцији 22.00 Паклени путеви 23.00 Најстрашнији снимци са отвореног мора 00.00 Елитна полиција Криса Рајана 00.55 Трагом аукција

08.45 11.00 14.00 15.30 18.30 20.00 23.00 23.15 00.30

Билијар Билијар Гимнастика Билијар Фудбал Билијар Коњички спорт Борилачки спорт Билијар

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bu le var oslobo|ewa 81. Te le faks re dak ci je 021/423-761. Elek tron ska po {ta redakcija@dnevnik.rs, In ter net: www.dnevnik.rs. Generalni di rek tor Du {an Vla o vi} (480-6802). V.d. glavnog i odgovornog urednika Miroqub Miju{kovi} (480-6813). Ure |u je re dak cij ski ko le gi jum: Nada Vujovi} (za me nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Vlada @ivkovi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Aleksandar Savanovi} (no vo sad ska hro ni ka, 528-765, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kul tu ra 480-6881), Sve tla na Mar ko vi} (voj vo |an ska hro ni ka 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or |e Pi sa rev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Slobodan [u{wevi} (fo to 480-6884), Bran ko Vu ~i ni} (teh ni~ ka pri pre ma 480-6897, 525-862), Nedeqka Klin cov (teh ni~ ki ured ni ci 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu `ba pro da je 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Ma li ogla si 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Ru ko pi si i fo to gra fi je se ne vra }a ju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tam pa: Politika [tamparija d.o.o. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

^ITUQE l POMENI

subota 20. april 2013.

TU@NO SE]AWE

U subotu, 20. 4. 2013. dava}emo godi{wi pomen, na ^enejskom grobqu, na{em dragom

Godina je pro{la, a tvog osmeha i dobrote nema. Praznina u srcu i tuga sve su ve}e.

Miroslava Zagor~i} - Jevremovi} 22. 4. 1957 - 16. 8. 2012.

Radovanu Mari}u Uz ve~nu zahvalnost za sve {to je u~inio za nas, sa qubavqu ~uvaju uspomenu na wega porodice: Mari}, Beri} i ^an~ar. 60003-P

Opra{tam se od dragog prijateqa, druga i kolege, od ~oveka za voqu i nevoqu

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

Miro, najve}a qubavi moja! U ponedeqak, 22. aprila je tvoj ro|endan. Prete{ko mi je u nesre}i, se}ati se sre}e. Ne mogu ti ~estitati, zagrliti i poqubiti... A sada? Umesto radosti sa kojom smo ga nekada slavili obele`i}emo ga na tvom grobu, se}aju}i se zajedni~kih dana sre}e. Do`ivotno tu`na Mama.

Dejan Tewi 24. 4. 2012 - 24. 4. 2013. Teku dani, te}i }e i godine, ali tvoj osmeh urezan u se}awe daje nam snagu koju nam ni{ta oduzeti ne}e. Volimo te i mislimo na tebe: }erka Hana, roditeqi, supruga i sestra sa porodicom. 73206

73007

JEDNOGODI[WI POMEN

SE]AWE Dana 22. aprila 2013. navr{ava se 20 godina od kada nas je zauvek napustio

SE]AWE

Danilo Teodinov Dan~ika Milan Jankovi}

S tugom i po{tovawem, Vera Ne}ak sa porodicom.

od Du{ana i Jasne Bokan.

73274

73287

Dana, 14. 4. 2013. godine umrla je na{a draga mama, svekrva, baka i prabaka u 81. godini.

Milica Kucurac Sahrana je obavqena 15. 4. 2013. godine, u Ka}u. O`alo{}eni: sin Radoslav, snaha Danica, unuke Jelena, Milica i Biqana, Mirjana i \or|e Dra`i} i praunu~ad Andrea i Stefan.

JEDNOGODI[WI POMEN na{oj dragoj i voqenoj

Povodom ~etrdeset dana od smrti na{eg drugara

Neverica i tuga to je sve {to je ostalo. U na{im `ivotima ni{ta nije isto od kada nema tebe. Supruga Mileva, sin Vojislav, unuk Milan i unuka Jelena.

O`alo{}eni: sestra Du{anka, snaha Zaga, brati} \or|e, brati~ina Biqana Paripovi} sa porodicom.

Tvoj dragi i voqeni lik i tvoja dela zauvek }e ostati u mom srcu. Tvoj unuk Danilo Teodinov.

73194

^ETRDESETODNEVNI POMEN mojoj dragoj i voqenoj supruzi

Nade`da Patlejh Jawi Jari} Draga Jawo, dani prolaze, a tuga ostaje. Tvoj suprug Sveto.

Dana 20. 4. 2013. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu obele`i}emo {estomese~ni pomen. Zauvek }e{ ostati u mojim mislima i se}awu.

Sa qubavqu i po{tovawem: Dragana, Mi{ko, Marko i Sr|an. 73174

Dana, 15. aprila 2013. godine preminuo je u Kanadi na{ dragi i voqeni brat

Darko Dragojlov Bata ro|en 31. 5. 1934. godine u Rumenki Zauvek o`alo{}ene sestre: Nada i Mira sa porodicama. 73190

73105

^ERDESETODNEVNI POMEN

TU@NO SE]AWE na na{eg supruga, oca i dedu

1998 - 2013.

Tvoj suprug Du{ko.

73158

73202

2010 - 2013.

Novak - Sa{a Zeremski

73098

[ESTOMESE^NI POMEN

Ranki Stanimirov obele`i}emo danas, 20. 4. 2013. godine, u 11 ~asova, na grobqu u Nadaqu, u prisustvu rodbine i prijateqa.

73284

Vida Zeremski

28. 4. 2012 - 28. 4. 2013.

Bori Prici

Bore Price

iz Nadaqa 1993 - 2013.

na{oj voqenoj majci, svekrvi i baki

Milana \uki}a 1927 - 2013.

Branka Jela~i}a Baju iz Stepanovi}eva

Se}awe po dobru. U ime veterana Geolo{ke operative NG, Stevan M. Joki}. 73205

POMEN

Pro|o{e i dve godine. @ivimo od uspomena i ~uvamo te od zaborava.

Zagorka - Zaga Prodanovi} ro|. Pisari} 1955 - 2004.

Danici Vujanovi}

Ni posle 9 godina ne bledi uspomena na tebe i tvoj lik koji nosimo u srcima.

Mila na{a majko, mnogo nam nedostaje{. ^uvamo najlep{e uspomene koje nas bolno podse}aju na sve {to smo sa tobom izgubili.

Tvoji najmiliji.

Tvoji: suprug Todor, deca Jelena i Jovica.

73189

73155

Dana, 23. 4. 2013. godine navr{ava se sedam tu`nih godina od smrti moje voqene i predobre majke, divne supruge, nezamenqive bake

Pre trinaest tu`nih godina preminuo je iznenada i prerano, na{ najdra`i

POMEN

Ivo Puqizevi}

23. 4. 2000 - 23. 4. 2013.

Dr Nikola J. Marjanovi}

Prim. dr Natalija Lolin ro|ena u Be~eju 1933. preminula 10. aprila 2013. u Briselu Sahrana je danas, 20. aprila na Pravoslavnom grobqu, u Be~eju.

~asova,

Tvoji najmiliji.

O`alo{}eni: }erka i sin sa porodicama.

73125

73160

POMEN Navr{ava se pet godina od kako nije vi{e sa nama na{ dragi suprug, otac, deda i tast

Paja Suva~arov

redovan profesor Tehnolo{kog fakulteta 2009 - 2013. U mislima ostaju uspomene, saveti i mudrost, a u srcu qubav. Tvoji: supruga Vesna, }erka Sawa i sin Vawa sa porodicama. 73196

Milke Grahovac @ivot je samo trenutak, a se}awe je ve~no. Bol nije u suzama, ve} duboko u srcu gde }e{ zauvek biti ti, moja draga majko. Tvoja Mirjana. 73192

1960 - 2000.

Mili na{, bio si nam radost i sre}a, plenio si dobrotom i plemenito{}u. Mnogo i sve vi{e nam nedostaje{. Neizmerno voqen, traja}e{ zauvek u na{im srcima i dragim uspomenama. Tvoji najmiliji. 73141

Samo mi koji te volimo znamo koliko nam nedostaje{. Hvala ti za svu qubav i dobrotu koju si nam pru`io za tvog kratkog `ivota. Volimo te i patimo za tobom brate. Tvoje sestre Kaja i Vera. 73139

Jovan Drageqevi} 23. 4. 2008 - 23. 4. 2013. Tuguju za wim i ~uvaju od zaborava: supruga Isidora i }erke Gordana i Jelena sa porodicama. 73109

^ITUQE l POMENI POMEN

Posledewi pozdrav

subota 20. april 2013.

Posledwi pozdrav ocu na{eg predsednika kluba Sr|ana

U miru se upokojio na{ voqeni

Toma Perlinac

Milenko Vukosavqevi}

20. 4. 1988 - 20. 4. 2013.

1935 - 2013. Sahrana je danas, 20. 4. 2013. godine, u 13 ~asova, na Tranyamentskom grobqu u Petrovaradinu.

Dvadesetpet godina nisi sa nama.

Bori

Borivoju Prici

Kosta Mili} sa porodicom.

od ~lanova Yudo kluba â&#x20AC;&#x17E;Partizanâ&#x20AC;? Novi Sad.

73296

73305

73278

dragom

Posledwi pozdrav Jovanovom tati

Uspomenu na tebe ~uva tvoj sin Simeun sa porodicom.

Posledwi pozdrav ocu na{eg iskrenog prijateqa Sr|ana

Borivoju Prici od porodice Novakovi}: Veselina, Kose i Novaka.

O`alo{}ena porodica. 73293

Sa ogromnim bolom i tugom u srcu obave{tavamo rodbinu i prijateqe za prerani odlazak na{eg voqenog tate, sina i supruga

Posledwi prijatequ

pozdrav

73276

GODI[WI POMEN na{im dragim

Nikola Prpi} Slavi{e Nasti}a 1960 - 2013. Sahrana je danas, 20. 4. 2013. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Zauvek }e{ ostati najboqi tata na svetu, zauvek }emo te najvi{e voleti i pamtiti tvoju dobrotu i vedar lik. Hvala ti za svaki trenutak proveden sa tobom. ^uvaj nas an|ele.

\or|u Hrwa~kom Bori

Danas, 20. aprila je tvoj 64. ro|endan. Umesto radosti - tuga.

Porodice: Bizijak, Milanovi} i Ba}anovi}.

Tvoja Goca, Veka, Marko i Nikola.

Vladimir i Slavica [ar~evi} 21. 4. 2012 - 21. 4. 2013. Pro{la je godina bez vas, puna tuge i bola. Uvek ste sa nama i nedostajete nam. Porodice: [ar~evi} i Prpi}.

od porodica: Mesaro{, Kopawa, Ba{i}, Vrba{ki, Radak, Jeri}, Todorovi}, Kalu|erski, Jakovqevi}.

73292

Danas, 20. 4. 2013. godine navr{ava se tu`na godina od kako nije sa nama na{ voqeni suprug, otac, deda i pradeda

73252

73250

TU@NO SE]AWE na na{u plemenitu

SE]AWE

POMEN

Dvadeset godina nije sa nama na{a majka, svekrva i baka

na{em voqenom

O`alo{}eni: }erke Sandra i Vesna, majka Olgica i supruga Buba. 73285

73301

Spasoje Vasi}

Posledwi pozdrav dragom

iz Koviqa Vreme prolazi ali praznina i bol u srcu ne prestaju. S qubavqu te se se}amo: supruga Savka, sin Zoran, }erke Bogdanka, Vida i Jaca sa porodicama.

Vidosavu Peji} iz Srpske Crwe 23. 6.1938 - 17. 3. 2013.

Spasoju Vasi}u Vidosava Gulan

Mira, Novak, Cale i Milan sa porodicom.

73282

73220

1910 - 1993. Se}amo je se sa po{tovawem i qubavqu.

Mnogo nam nedostaje{ i sa ponosom te pomiwemo. S qubavqu te ~uvamo u na{im srcima i sa velikom tugom `ivimo bez tebe.

GODI[WI POMEN dragoj i voqenoj majci

Borivoju Prici

Porodica.

Uvek sa tobom: }erka Bogdanka, unuke Maja i Ana, praunuci \or|e, Strahiwa i Jelena i zetovi Laza i Steva.

73290

73283

od Pere Peji}a sa porodicom.

73294

Posledwi pozdrav po{tovanom kumu i velikom ~oveku

Mariji [ijakov

JEDNOGODI[WI POMEN

ro|. Stankov

Pomen obele`avam danas, 20. 4. 2013. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. Draga majko, ostavila si neizbrisiv trag, uspomene koje ne blede, dobrotu koje se ne zaboravqa, qubav koju smrt ne prekida, tugu koju vreme ne le~i. Nikad ne}e{ biti zaboravqena. Dejan.

na{oj dragoj supruzi, majci i baki.

73243

Opra{tam se od mog neizmerno cewenog, po{tovanog i pouzdanog VELIKOG DRUGARA

Nevenka Grlica

Borivoju Prici

S qubavqu zauvek ~uvamo tvoj dragi lik i osmeh u srcu i nikada ga ne}emo zaboraviti. Pomen }e se odr`ati danas, 20. 4. 2013. godine, u 11 ~asova, na ^enejskom grobqu. Porodica Pavli~i}.

Bore Price Nedostaja}e mi wegova podr{ka, koju mi je pru`ao u mom `ivotu.

Tvoji najmiliji.

Tvoj odani i veliki prijateq i drugar Qubica Isakov sa porodicom. 73277

73289

73288

^ITUQE l POMENI

subota 20. april 2013.

Preminuo je na{ dragi otac, svekar i deda

Posledwi pozdrav

POMEN Pro{lo je godinu dana od kada si nas napustio...

JEDNOGODI[WI POMEN dragom

Borivoju Prici

Mile Grubi{a Sahrana je danas, 20. 4. 2013. godine, u 13 ~asova, na Novom dowem grobqu, u Futogu. O`alo{}eni: sin Zoran, snaja Zorica, unu~ad Jelena i Milo{. 73315

Navr{ava se godina od kako sa nama nije na{ dragi

Aleksandar Glavini} 1945 - 2012.

Nikoli No`ini}u

od: tetke An|elke, brata Save i sestre Qubice sa porodicama.

Po dobrom }emo te pamtiti i ~uvati od zaborava. Porodica Yida. 73312

73320

Vreme nije umawilo na{u bol i prazninu... Qudi umiru i nestanu samo onda kada ih svi zaborave, a ti si bio i ostao deo nas... Tvoji: supruga Mirjana, sinovi Vitomir i Slavomir, snaje i unu~ad.

73309

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Posledwi pozdrav dragom

3 Danas, 20. aprila navr{ava se {est bolnih meseci od prerane smrti moje seje

Borivoju Prici

Nevenke Preradovi} ro|. Mitri}

Znao sam da me voli{ bezgrani~no, ali ti nikad ne}e{ saznati koliko mi nedostaje{ i koliko sam te voleo. Tvoj brat Goran.

Porodica Hrenar.

73303

73291

Pro{lo je 40 tu`nih dana od kada nije sa nama na{a draga

Posledwi pozdrav

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 78. godini preminuo na{ dragi otac

\uka Jablanov U nedequ, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu obi}i }emo wegovu ve~nu ku}u.

Miroslavu Rodi}u ^ombetu

Stjepan Rot

Nada Jevri}

~ika Bori

1935 - 2013.

Ve~no o`alo{}ena porodica.

Sahrana je danas, 20. 4. 2013. godine, u Sremskim Karlovcima. Polazak od ku}e `alosti u 13 ~asova. O`alo{}eni sinovi Zdenko i Darko.

od druga Bo{ka Srdi}a sa porodicom.

Porodica Todori}.

73317

73316

73299

73300

Posledwi pozdrav ~ika

Posledwi pozdrav Marijaninoj mami

Tuga se ne meri re~ima, suzama, ni vremenom ve} prazninom koja je ostala za tobom. Mnogo nam nedostaje{. Uvek }e{ `iveti u na{im pri~ama i se}awima. Sestra An|elka, brat Veqko, {ogor Mihajlo i Biqana. 73302

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Posledwi pozdrav prijatequ i saradniku

Nada Jevri} Borivoju Prici

ro|. Vukadinov 1938 - 2013.

Vasiliji Rajkov

[ESTOGODI[WI POMEN

Borivoju Prici od Stevana i Qiqane Pilipovi}.

od kolega iz Garancijskog fonda AP Vojvodine.

30096

73314

Iskreno i duboko saose}amo u velikom bolu na{e drage Maje povodom smrti wene majke

Institut za bezbednost i preventivni in`ewering.

Dragom prijatequ posledwi pozdrav.

^eda Jevri} 1931 - 2007.

523/P

Vasilije Rajkov S tugom i po{tovawem: Dragana, Zlata, Marina i Sara.

Borivoje Prica

pozdrav

dragom

73304

Porodica Popovi}.

S tugom javqamo svim ro|acima, prijateqima i poznanicima da nam je na{ dragi i voqeni

73307

73318

Posledwi prijatequ

Danas, 20. aprila poseti}emo wihovu ve~nu ku}u i zaliti suzama i cve}em. Vreme prolazi, praznina i bol ostaju. Sin Jovan.

Dana 21. aprila 2013. godine navr{ava se {est meseci bola, tuge i samo}e za na{im voqenim Mi}kom.

Pavle Novaka Bulatovi} ro|. 1934. preminuo u 79. godini. Sau~e{}e porodica prima na dan sahrane od 10 do 14 ~asova.

Borivoju Prici

od porodice Jovan~evi}.

73311

Sahrana milog i dragog nam Pavla obavi}e se 20. 4. 2013. godine, u 14 ~asova, na Mesnom grobqu, u Ba~kom Dobrom Poqu.

Mi}o Basta Wegovi najmiliji: majka, supruga, deca i unuci.

O`alo{}eni: supruga Mira, k}erka Sne`ana i sin Milovan sa porodicama, bra}a Kosta i Vojin sa porodicama i ostala rodbina.

73306

73313

^ITUQE l POMENI Posledwi pozdrav uva`enom prijatequ

mom

subota 20. april 2013.

Pre godinu dana preminula je na{a draga

Posledwi pozdrav dragom zetu i te~i

JEDNOGODI[WI POMEN dragoj sestri i tetki.

Borivoju Prici Wegov prijateq \or|e \uki}.

Nata{a Kova~ev Peru Nin~i}u

19. 10. 1985 - 8. 3. 2012. U subotu, 20. aprila je ~etrdesetodnevni pomen. Oti{la si bez pozdrava, ali }e{ uvek ostati u na{im srcima i mislima. Tvoji najmiliji.

Porodica Jov~i}.

Nevenka Grlica

73338

73336

73319

Zauvek }e{ biti u na{im srcima i mislima.

1 S tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijatelje da je 19. 4. 2013. godine, u 81. godini preminuo na{ dragi

Posledwi kom{iji

pozdrav

dragom

Posledwi pozdrav kumu

Sestra Veselka, zet @ivko i sestri~ine Marina i Ivana.

73335

Pero Nin~i}

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav na{em kom{iji od stanara [ekspirove 26.

Milenku Vukosavqevu

Mladen Smoljan iz Beo~ina

od wegovih kom{ija iz ulaza Bul. Cara Lazara 35.

Sahrana }e se obaviti u subotu, 20. 4. 2013. godine, na Gradskom groblju, u Beo~inu, u 15 ~asova.

^ETRDESETODNEVNI POMEN

73349

POMEN Dana 21. aprila navr{ava se 40 tu`nih dana otkako me napustila moja draga i voqena supruga

73321

Milenku Vukosavqevi}u

Posledwi pozdrav

od kuma Mi{e Ka~avende sa porodicom.

Neka po~iva u miru.

O`alo{}ena porodica. 73339

Mili Grubi{i

Posledwi bratu

pozdrav

dragom

73329

Posledwi pozdrav voqenom

Luka sa porodicom.

73334

Nadi Jevri} Kuma Nado, hvala za sve lepe trenutke koje smo proveli zajedno. Nedostaje{ nam. ^uvamo te u srcu i lepoj uspomeni.

Dragana Blagojev Tog dana }emo iza}i na grobqe u ^urugu, polo`i}emo cve}e i upaliti sve}e.

Tvoji: Biqana, Steva i Vidica.

O`alo{}eni suprug Zvonimir Blagojev sa porodicom.

73348

73343

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

Milenku Vukosavqevi}u

DESETOGODI[WI POMEN

24. 4. 2003 - 24. 4. 2013.

deki Milovanu Milovanu Baji}u

Sestra Milka Baji}.

Sinovac Milorad.

73328

73333

Sa neizmernom tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je posle te{ke bolesti preminula na{a draga

Unuka Tatjana Pivac, zet Aleksandar i praunuci Nemawa i Nikola.

Umro je moj dragi otac

73326

Posledwi pozdrav dragom ocu

Dragan Lotina Porodice Lotina i Dmitrovi}.

73332

Borivoju Prici

[ESTOMESE^NI POMEN

@ivka Milo{ev ro|. Petkov 1933 - 2013.

Stojke, Qubica, Vladimir i Zorica.

Ispra}aj je danas, 20. 4. 2013. godine, u 14 ~asova, iz kapele u @abqu. O`alo{}eni: sin Du{an, snaha Slavica, unuke Ivana i Milana.

na{em

S qubavqu i tugom, `ive}e uvek u na{im uspomenama. Neka ti je ve~na slava. Porodice: Jojki} i Pavlov. 73337

O`alo{}ena }erka Mirjana Pajovi}, zet Dragan i unuk Igor.

od }erke Du{anke i zeta Petra.

73325

73323

Posledwi pozdrav ocu na{eg kolege Milovana

Ogwanu Plav{i}u

Slavi{i Nasti}u

Milovanu Baji}u

73330

73340

Posledwi pozdrav dragom zetu

na{em voqenom sinu, suprugu i ocu

Milovan Baji}

Dana 19. 4. 2013. umro je u 94. godini na{ otac, deka i pradeda

odr`a}emo danas, 20. 4. 2013. godine, u 11 ~asova, na Uspenskom grobqu, u Novom Sadu.

Pavlu Bulatovi}u

Zauvek }e{ ostati u na{im srcima.

od Kolektiva JP „Poslovni prostor” Novi Sad. 184-P

Milovan Baji}

oficir JNA u penziji nosilac Partizanske spomenice 1941.

Tvoji najmiliji.

73327

Sahrana je danas, 20. 4. u 15.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}ene }erke Du{anka i Mirjana, unuka Tatjana sa porodicom i unuk Igor. 73322

^ITUQE l OGLASI

subota 20. april 2013.

IZDAJEM name{ten apartman 32m2 Novi Sad, Grbavica, Tolstojeva 37, prizemqe, odmah useqiv. Stan poseduje galeriju. Telefoni: 066/95-42-543, 021/751-966. 73154 IZDAJEM dvosoban name{ten stan, 60m2, na Bulevaru oslobo|ewa, kod stadiona „Vojvodine”. Telefon: 062/572-351. 73162

Posledwi pozdrav mojoj dragoj

Zori Petrovi} U tebi sam imala najve}eg prijateqa i najve}i oslonac. @ivot bez tebe ne}e vi{e biti ono {to je bio. Sestra Marija. Sahrana }e se obaviti 20. 4. 2013. godine, u 14.30 sati, na Starom grobqu, u Futogu.

TRA@IM u zakup name{ten jednosoban ili jednoiposoban stan, kvart od Izvr{nog ve}a do Dunava. Telefon: 063/500627. 72672

73344

Sa tugom i bolom opra{tamo se od dragog prijateqa

Pavla Bulatovi}a

Posledwi sestri

pozdrav

dragoj

@ivki Milo{ev

Porodice Luka~ i Bosan~i}.

od: brata Nove i sestre Nade sa porodicama.

73341

73350

Posledwi pozdrav bratu

Posledwi sestri

pozdrav

voqenoj

Slavi{i Nasti}u Uvek }e{ nam ostati u lepom se}awu. Tvoji: Ra~e, Jasmina, Marko i Maja iz Gardinovaca.

Zori Petrovi} Hvala ti za nesebi~nu qubav i pa`wu. Srce ti nije izdr`alo, oti{la si za svojom decom. Na|i spokoj.

73342

Posledwi pozdrav voqenoj i po{tovanoj tetki

Sestri~ine Svetlana i Dragana sa porodicama.

PRODAJEM sre|en dvosoban, odmah useqiv stan u Ulici Kraqevi}a Marka 13, na drugom spratu, 70m2, Novi Sad. Telefon: 063/7525-687. 72593

^ENEJ, Vuka Karayi}a 237, prodajem dva placa od 20 ari. Cena 1500E/ar. Telefon: 063/248-150. 71856 PLAC 522m2 iza „Belih dvora”, udaqen 1000metara od glavnog puta Novi Sad - Veternik, kod Leptirove ulice. Telefon: 021/504-194. 72993 PLAC na Tranyamentu - Petrovaradin, pribli`no 27 ari. Mogu}e deliti na dva. Dozvoqena gradwa. Telefon: 064/22-87731. 71764 PETROVARADIN: dva placa hitno prodajem za 7000 i 8000E, voda, struja, gas u blizini. Telefoni: 021/451-472 i 062/973-2260. 73253

Tvoj jedini brat Bo{ko Kne`evi} sa porodicom.

IZDAJEM name{tenu kancelariju, klima, Branimira ]osi}a 2, Novi Sad. Telefon: 063/507774. 73090

73345

KUPUJEM sve vrste vozila, maksimalno pla}am. Isplata odmah. Telefon: 064/27-69-638. 72179

Zori Petrovi} Hvala ti za svu dobrotu i po`rtvovanost.

PORODICA iz inostranstva kupuje mawi i ve}i stan u Novom Sadu, isplata odmah u ke{u. Te73231 lefon: 065/20-30-560. HITNO kupujem garsoweru i mawi jednoiposoban ili dvosoban stan u Novom Sadu. Telefon: 064/128-4659. 73232 STANOVE, ku}e, vile, vikendice, placeve, lokale, lokaciju za zgradu - 1. vlasnik kupujem. Potrebni stanovi za izdavawe. Telefoni: 6621-797, 6215-260, 063/598-463. 73251

PENZIONER star 75 godina dobro situiran, stambeno obezbe|en, upoznao bi `enu sli~nih godina radi bli`eg upoznavawa, a mogu}eg braka. [ifra „ZAJEDNO BOQE„. 73157

73347

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/ 5610864, 021/6394167. 73165

Posledwi pozdrav dragoj baki i svekrvi

ENGLESKI JEZIK, ~asovi za sve uzraste i namene, vrlo povoqno i kvalitetno. Telefon 060/722-3303. 72992

Zori Petrovi} Osta}e{ nam zauvek u divnom se}awu. Hvala ti za sve, bila si nam desna ruka. Tvoji: snajka Jovanka, unuke Branka i Zorica sa familijama. 73346

APARTMAN na izdavawe, Grbavica, Tolstojeva 37, slobodan od 1. aprila. Telefoni: 021/751966, 066/954-2543. 72471 U NOVOM SADU izdajem name{tenu garsoweru, 1. sprat, CG, {iri centar. Mo`e na du`i period. Telefon: 064/155-75-10. 73085

KUPUJEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zlatni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Telefoni: 063/8-318180, 021/451-409. 67085

^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem stare automobile, gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, izlazimo van grada. Telefoni: 021/6618-846, 064/ 9533943, 063/8485945. 72830 KUPUJEMO gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, bakar, mesing, aluminijum, akumulatore. ^istimo tavane, podrume. Ekstra cene. Dolazimo na adresu. Telefoni: 062/649000, 065/9649-000. 73191

sport

subota 20. april 2013.

MA STERS U MO NA KU

No le u po lu fi na lu Od li ~an te nis vi |en je u po sled wem ~e tvrt fi na lu Ma ster sa u Mon te Kar lu. No vak \o ko vi} i Jar ko Ni e mi nen (32) od i gra li su uz bu dqiv me~, a Sr bin je po be dom obez be dio pla sman u po lu fi na le i duel sa Fabiom Fowinijem. Finac je boqe po~eo, osvojio prva dva gema i opomenuo srpskog tenisera da mu ne}e lako prepusititi pobedu. Sre}om, najboqi igra~ na svetu brzo se konsolidovao, vratio brejk i izjedna~io na 2:2. Zanimqivo, iskusniji teniser osvojio je ~ak sedam uzastopnih poena od kraja prvog do kraja drugog gema. Potom su obojica ~uvali svoje

servise, do devetog gema, kada je Novak izborio {estu brejk loptu. Poveo je 40:30 i osvajawem narednog poena stekao priliku da servira za prvi set. Takav scenario je i vi|en, pa je u slede}em potvrdio vo|stvo 1:0. Uprkos tome {to je \okovi} na po~etku imao problem sa prvim servisom, dok je me~ odmicao po~eo je da se lak{e kre}e. Postalo je o~igledno da je povreda zgloba iza wega. Drugi set po~eo je zna~ajno mirnije. Novak je poveo 3:0, posle ~ega je Finac, ipak, po~eo da igra ozbiqnije. [tavi{e, pri Novakovom prvom servisu za me~ (5:2), Nieminen je uspeo i da osvoji brejk i nagovesti

uzbu|ewa. Me|utim, Srbin je uspeo da u narednom, posle 76 minuta igre, izbori prvu me~ loptu. I iskoristio je, za kona~nih 6:3, 6:4. Neka se spremi Fowini, jer Novak deluje potpuno oporavqen! Nieminen je pre duela sa \okovi}em izbacio Huana Martina Del Potra, Milo{a Raoni}a i Viktora Troickog. Sa Novakom se susretao ~etiri puta u karijeri i samo jednom pobedio, 2009. godine u Sidneju. U prvom polufinalu mastersa u Monte Karlu igra}e Rafael Nadal - @o Vilfred Conga. Masters u Monaku jedini je iz „Serije 1000” koji \okovi} jo{ nije osvajao, uz Sinsinati.

Zi mo wi} i Be ne to pravi duet Ne nad Zi mo wi} i @i li jen Be ne to na sta vqa ju sa sjaj nim par ti ja ma u Mon te Kar lom, pr vom tur ni ru ko ji igra ju za jed no. Oni su se pla si ra li u po lu fi na le po be dom nad Pa ki stan cem Aisam ul-hak Ku re {i jem i Ho lan |a ni nom @an-@u li ja -

nom Ro je rom sa 6:2, 7:5. Me~ je tra jao 68 mi nu ta, a Zi mo wi} i Be ne to za pla sman u fi na le bo ri }e se sa [pan ci ma Da vi dom Ma re rom i Fer nan dom Ver da skom, ko ji su do bi li Mir nog i Te ka ua sa 6:4, 6:2.

FED KUP NE MA^ KA–SR BI JA

Prvo Iva no vi}eva i Bar telova Duel èn skih te ni skih re pre zen ta ci ja Ne ma~ ke i Sr bi je u plej-ofu Svet ske gru pe Fed ku pa po ~e }e me ~om iz me |u Mo ne Bar tel i Ane Iva no vi}, od l u ~ e n o je `re b om u [tut gar tu. Bar telova i Iva no vi}eva po ~e }e me~ da nas od 14 sa ti, a na kon tog na te ren }e iza }i An ge li ka Ker ber i Bo ja na Jo va nov ski. Dru gog da na tak mi ~e wa, u ne de qu od 11 sa ti, na pro gra mu su me ~e vi Ker ber - Iva no vi} i Bar tel - Jo va nov ski, a za tim i dubl u ko me }e se sa sta ti Sa bi ne Li sic ki / Ana Le na Gro ne feld i Ve sna Do lonc / Alek san dra Kru ni}. Ana Iva no vi} za do voq na je `re b om za me ~ e v e plej-ofa pro tiv Ne ma~ ke, kao i da ve ru je u po be du. - @reb je o~e ki van i zna la sam da }e ta kva bi ti po stav ka Ne mi ca. Ni je to li ko bit no da li igram pr vi ili dru gi me~, bit no je da se po be di. Vred no smo tre ni ra le, ve ru jem da mo è mo da tri jum fu je mo u [tut gar tu. Do bro po zna jem Mo nu. Igra le smo ne dav no u In di jan Vel su i iz gu bi la sam od we, kao i pro {le go di ne ov de u [tut gar tu. Znam da vr lo do bro ser Ê LENYER U RI MU

La jo vi} me|u ~etvoricom Du {an La jo vi} pla si rao se u po lu fi na le ~e lenyer tur ni ra u Ri mu, po {to je po be dio ~e tvr tog no si o ca Austri jan ca An dre a sa Haj de ra-Ma u re ra sa 6:2, 6:3. La jo vi} je pret hod no bio bo qi od ru mun skog te ni se ra Ma ri ju {a Co pi la i is ku snog Ita li ja na Po ti ta Sta ra }ea, ko jeg je sa vla dao sa 2:1 u se to vi ma. Srp ski te ni ser }e u bor bi za fi na le igra ti pro tiv Nem ca Ju li ja na Raj ste ra.

Mo na Bar tel i Ana Iva no vi}

vi ra, a da joj je for hend sla bi ji. Moj tre ner je tu, ta ko da }e mo se do bro tak ti~ ki pri pre mi ti za taj me~. Mi slim da nam ne }e bi ti la ko, pred na ma je te `ak iza zov, ali ve ru jem da mo `e mo da pri ve de mo duel u na {u ko rist - re kla je Iva no vi }e va. Bo ja na Jo va nov ski je za do voq na `re bom. - Dra go mi je {to }u igra ti dru gi me~ pr vog da na, jer vo lim da igram {to ka sni je. Na por no sam tre ni ra la pret hod nih da na i mi slim da igram sve bo qe, a i opo ra vi la sam se od po vre de.

Mak si mal no sprem na o~e ku jem du e le to kom vi ken da. Sa se lek to rom }e mo na pra vi ti naj bo qu mo gu }u tak ti ku, da od i gra mo na naj vi {em ni vou i da pro ba mo da po be di mo. Se lek tor De jan Vra ne{ ni je iz ne na |en od lu kom se lek tor ke Ne ma~ ke sa ko jim }e igra ~i ca ma na stu pa ti pro tiv Sr bi je. - Mi slim da su Ne mi ce po sta vi le onu kom bi na ci ju ko ju smo mi o~e ki va li, a ujed no mi slim da je to wi ho va naj bo qa i ni smo iz ne na |e ni ti me - rekao je Vra ne{.

Jan kov povratak na turniru u Bu ku re {tu Iako je na ja vio ma lu pa u zu, Jan ko Tip sa re vi} vra ti }e se na te ren sle de }e ne de qe na tur ni ru iz Se ri je 250 u Bu ku re {tu (410.200 evra). „Ose }am se fi zi~ ki spre man i `e qan me ~e va. Po sle dva da na raz mi {qa wa, od lu ~io sam da pri hva tim vajldkard za ovo go di {wi tur nir u Bu ku re {tu, ko ji po ~i we sle de }e ne de qe. Hva la or ga ni za to -

ri ma na uka za nom po ve re wu”, na pi sao je Jan ko na svom pro fi l u na dru { tve n oj mre ` i Fej sbuk. Tip sa re vi} je na po ~et ku go di ne osvo jio tro fej u ^e na ju, na Austra li jan ope nu do {ao je do osmi ne fi na la, a on da je na ~e ti ri uza stop na tur ni ra iz gu bio pr vi me~ ko ji je igrao – u Mon pe qeu, Mar se ju, Du ba i ju i In di jan Vel su.

sport

subota 20. april 2013.

GORAN MAKSIMOVI], V.D. SELEKTORA STRELACA

VOJVODINA DO^EKUJE CRVENKU

Ni{ta od predaha

Bez prava na gre{ku

Strel ci su po mi sli li da }e im po sto li mij ska 2013. do ne ti ma li pre dah, kad ono – do ok to bra }e sko ro sva kog vi ken da u~e stvo va ti na ne kom tak mi ~e wu. Na zgu snut ras po red uka zao je i v.d. se lek to ra Go ran Mak si mo vi}. - Po ~e li smo go di nu od li~ no, sa dve me da qe, zlat nom i sre br nom na E[ u Fin skoj gde je Iva na Mak si mo vi} obo ri la i pr vi svet ski re kord va zdu {nom pu {kom po no vim pra vi li ma, da bi smo ne dav no na Svet skom ku pu u ^an gvo nu u Ko re ji osvo ji li pet me da qa, zla to, sre bro i tri bron ze i An drea Ar so vi} je po pra vi la svet ski re kord va zdu {nom pu {kom na vr lo vi so kih 419,7 kru go va. Mi sli li smo da }e ova go di na bi ti re lak si ra ju }a, a u stva ri je po oba ve za ma ja ~a od 2012. Tre }i Svet ski kup bi }e u Min he nu od 23. do 30. ma ja, po tom su od 20. do 30. ju na Me di te ran ske igre u Tur skoj i od 3. do 12. ju la je po sled wi Svet ski kup u se zo ni u Gra na di u [pa ni ji. Od 12. do 17. ju la je Uni ver zi ja da u Ru si ji, od 21. do 30. ju la Pr ven stvo Evro pe MK oru` jem u Osi je ku ko je je i kru na se zo ne. Fi na le Svet skog ku pa je od 6. do 12. ok to bra u Min he nu, zna ~i, ubi stve ni ri tam - na gla sio je Mak si mo vi}. Strel ci ima ju osmo ro ka te go ri sa nih sti pen di sta OKS i jo{

Go ran Mak si mo vi}

dva tak mi ~a ra u raz voj nom pro gra mu OKS, ali }e upra vo zbog ve li kog bro ja tak mi ~e wa {an su do bi ti i tak mi ~a ri sa {i reg spi ska kan di da ta. - U Fort Be ning }e svi ko ji su ga |a li u ^an gvo nu sem Mi ro sa vqe va ko ji je za mo lio za ma li pre dah, a to su An drea Ar so vi}, Iva na Mak si mo vi}, Ja sna [e ka ri}, Bo ba na Ve li~ ko vi}, Zo ra na Aru no vi}, An dri ja Zla ti} i Da mir Mi kec. U Plzen }e po ~et kom ma ja strel ci na ko je ra -

POJEDINA^NO PRVENSTVO SRBIJE

Ru ko me ta {i Voj vo di ne na Sla noj ba ri do ~e ku ju eki pu Cr ven ke. No vo sa |a ni ~e ti ri ko la pre kra ja pr ven stve tr ke su u pri li ci da se za ko rak pri bli è ti tu li. Cr ven ka dr ì fe wer su per li ga {kog ka ra va na i po svoj pri li ci pre se li }e se u ni ì rang. Za ni mqi vo je da su pro {le se zo ne bo do ve spa sa Cr ven ~a ni osvo ji li upra vo pro tiv cr ve no - be lih. - Na ma je sva ka utak mi ca kao ve li ko fi na le. Po zna to je da smo u si tu a ci ji ka da ne ma mo pra va na gre {ku u pre o sta la ~e ti ri me ~a. Ne za ni ma ju nas po lo àj na ta be li i mo ra we Cr ven ~a na, fo ku si ra ni smo u pot pu no sti na svo ju igru. U me~ ula zi mo sa ogrom nim mo ti vom i sa mo po u zda wem i ja snim ci qem da tri jum fu je mo - ka zao je pi vot Voj vo di ne Vla di slav Ve se li nov. No vo sa |a ni su ve za li 14 pr ven stve nih po be da (no vi klup ski re kord) i dve u Ku pu ko je su im do ne le pla sman na fi nal ni tur nir ( 18. i 19. ma ja u Zu bi nom Po to ku). - Do è qe nog ci qa nas de le prak ti~ no ~e ti ri sa ta igre. Ni smo ne str pqi vi, ni ti br zo ple ti, s tim {to stal no ima mo na umu da ne sme mo da kik sne mo.Ne op te re }u je mo se re kor di ma i sta ti sti kom, u svla ~i o ni ci i na te re nu vla da za jed ni {tvo i svi smo fo ku si ra ni

NBA LIGA

Ispraznile se klupe

Kolo remija ê tvr to ko lo po je di na~ nog pr ven stva Sr bi je u {a hu ko je se odr à va u Vr wa~ koj Ba wi po ~e lo je sa tri ve za na pri ja teq ska re mi ja dok je u dve par ti je bi lo ja sno „ko ni je za”, a to su bi li Mi la di no vi} pro tiv Cvet ko vi }a, naj sta ri jeg u~e sni ka na {am pi o na tu, Sa vi} pro tiv omla din ca Rat ko vi }a, dok Da mqa no vi} ve o ma ret ko ima na re per to a ru „re mi bez igre”. Pr vi je po kle kao Cvet ko vi}, da bi po sle iz la ska iz vre men ske kon tro le Po po vi} i Da mqa no vi} u 43. po te zu re mi zi ra li. Da „si lom ba ba u raj ne ide” uve rio se Sa vi} pa je una pred ukwi è ni poen mo rao da uma wi jer je uz ma lo sre }e, a jo{ vi {e uz po mo} ne is ku stva ri va la, us peo da iz vu ~e ì vu gla vu. Re zul ta ti 4. ko la: Se dlak Bo go sa vqe vi} re mi, Sa vi} - Rat ko vi} re mi, To {i} - Pe ru no vi} re mi, Po po vi} - Da mqa no vi} re mi, Cvet ko vi} – Mi la di no vi} 0:1, Bre wo - In |i} re mi, Ko va ~e vi} slo bo dan.

~u nam za na red na tak mi ~e wa: Ste van Ple ti ko si}, Dra gan Mar ko vi}, Mi len ko Se bi}, Di mi tri je Gr gi}, Dra ga na To do ro vi} i Da ni ca Ra {e ta. U Min hen i Gra na du vo di }e mo, ako bu de nov ca, a na dam se da ho }e, sko ro sve strel ce ko ji kon ku ri {u za E[. I sa stav za MI bi }e ve o ma jak, oba ve zni smo da po {a qe mo sve sa li ste sti pen di sta OKS, a do bi li smo i jed no me sto za pu {ku sa Mi ro sa vqe vim. Ako {a qe mo ne ko ga van li ste mo ra da ima me |u na rod ni raz red i ma we od 26 go di na. I za Un ver zi ja du }e mo ima ti {i ri spi sak, i tu je uslov vi sok pla sman na E[, ko ji je na pri mer pe tim me stom pi {to qem pro {le go di ne is pu ni la Da ni ca Ra {e ta. Mak si mo vi} je re kao da je Gra na da po seb no va `na za srp sko stre qa {tvo. - Ne sa mo da je ove go di ne Svet ski kup u ovom gra du, ve} je 2014. Gra na da do ma }in [am pi o na ta sve ta na ko me }e se va di ti olim pij ske vi ze za Rio. Pr ven stvo je po me re no za po ~e tak sep tem bra zbog pro pi sa MOK da olim pij ske vi ze mo gu da se va de sa mo na tak mi ~e wi ma ko je su unu tar dve go di ne do po ~et ka na red nih olim pij skih iga ra. Ne }e mo za po sta vi ti ni ju ni or ski pro gram, ima }e dva ja ka tur ni ra u ju nu u No vom Sa du i Plze nu, plus sva do ma }a tak mi ~e wa - na bro jao je Mak si mo vi}.

Pla sman: 1-2. Da mqa no vi}, Mi la di no vi} 3, 3. Bo go sa vqe vi} 2,5 (-), 4-5. Se dlak, In |i} 2,5, 6. Ko va ~e vi} 2 (-), 7-8. Po po vi}, Pe ru no vi} 2, 9. Bre wo 1,5 (-), 10-11. To {i}, Sa vi} 1, 12. Cvet ko vi} 0,5 (-), 13. Rat ko vi} 0,5. Oda bra na par ti ja 3. ko la:

Bogosavqevi} – Kova~evi} Damina indijka (E17) 1.d4 Sf6 2.Sf3 e6 3.g3 b6 4.Lg2 Lb7 5.0–0 Le7 6.c4 0–0 7.Te1 c5 8.d5 e:d5 9.Sh4 Se4 10.c:d5 L:h4 11.L:e4 Lf6 12.Dc2 h6 13.Lf4 d6 14.Sa3 Lg5 15.Sc4 L:f4 16.g:f4 b5 17.Se3 Sd7 18.Kh1 Sf6 19.Lf3 Kh8 20.Tg1 Tg8 21.Tg3 a6 22.Tag1 Lc8 23.Sg2 Ta7 24.e4 Te7 25.Te1 Da5 26.e5 Tge8 27.b4 c:b4 28.e:f6 T:e1+ 29.S:e1 g6 30.T:g6 f:g6 31.D:g6 T:e1+ 32.Kg2 Dc7 33.f7 Lh3+ 34.K:h3 Dc8+ 35.Lg4 Dc3+ 36.f3 Dg7 37.Df5 Df8 38.Df6+ 1:0 B. D.

Po sled weg da na li ga {kog de la De tro it i Kli vlend su sme ni li tre ne re, dok je Dag Ko lins na pu stio eki pu Fi la del fi je. De tro it je ot pu stio 43-go di {weg Lo ren sa Fren ka ko ji je sa Pi ston si ma to kom dve se zo ne ostva rio skor od 54 po be de i 94 po ra za.Pi ston si ni ove se zo ne ni su iz bo ri li pla sman u plej-of, a po sled wi put su u~e sni ci do i gra va wa bi li 2008. go di ne.Ista sud bi na za de si la je Baj ro na Sko ta, ko ji vi {e ne }e se de ti na klu pi Kli vlen da. Ka va lir si su se zo nu za vr {i li na 13. me stu Is to~ ne kon fe ren ci je se sko rom 24-58. Dag Ko lins je pod neo ostav ku na me sto tre ne ra Fi la del fi je po sle tri go di ne pr o ve de ne u Sik ser si ma. - Od lu ka da se po vu ~e bi la je we go va. Ni ko ga na to ni je pri mo rao- re kao je vla snik klu ba Yo{ He ris. Ko lins je se zo nu za vr {io sa sko rom 34-48, ali }e osta ti da ra di kao sa vet nik u Fi la del fi ji.

Udru`ewe u~esnika omladinskih dobrovoqnih radnih akcija „Akcija{” iz Novog Sada organizuje

Vla di slav Ve se li nov, pi vot Voj vo di ne

na osva ja we tro fe ja. Ten zi ja sva ka ko po sto ji, ali je po zi tiv na. Ne o~e ku je mo da nam ni ko ni {ta po klo ni, na pro tiv, sve eki p e pro t iv nas uvek igra ju ve o ma mo ti vi sa no, {to nam ne sme ta. Na pro tiv, to nas

JUGOVI] UNIMET DO^EKUJE PKB

Bodovi za mirniju zavr{nicu Ru ko me ta {i Ju go vi} Uni me ta svo jim gre {ka ma,kao i ni zom neo ~e ki va nih re zul ta ta u ne ko li ko po sled wih ko la, do {li su u si tu a ci ju da se sa PKB-om bo re za go li su per li ga {ki `i vot. Ka }a ni su lo {e po ~ e l i pro l e} n i deo pr v en stva, ali su u klu bu uve re ni da }e znat no po pra vi ti uti sak u za vr {ni ci, po seb no u me ~e vi ma sa PKB-om i Ru da rom. Je dan od igra ~a ko ji ple ni svo jom bor be no {}u i hte wem je sva ka ko Bran ko Kan ka ra{, od ko ga sa i gra ~i i na vi ja ~i o~e ku ju da bu de me |u kqu~ nim igra ~i ma. - Do la zi nam do sa da naj te `a utak mi ca, ka ko fi zi~ ki, ta ko i psi hi~ ki, gde smo do sta isr pqe ni. Oba ve za po be de nam je nad gla vom i za to je mo me nat da ob ra du je mo ka} ku pu bli ku i uplo vi mo u mir nu lu ku. Eki pa PKB-a je is ku sna, ko joj su bo do vi ta ko |e neo p hod ni, ta ko da }e to bi ti jed na pra va mu {ka utak mi ca, pu bli ka }e ima ti {ta da vi di.

Bran ko Kan ka ra{, pi vot Ka }a na

Srbija igra u A grupi

Sezona se zahuktava

SUSRET AKCIJA[A 20. aprila na Letenki (Fru{ka gora) Program u Omladinskom nasequ po~e}e u 10 ~asova akcija{kom muzikom. U umetni~kom delu programa u~estvuju: Pero Zubac kwi`evnik, Rale Damjanovi} pesnik, Toma Kuruzovi} dramski umetnik. Voditeq programa je: Nevena Vrtulek.

Zainteresovani za dolazak na Letenku mogu se obratiti na adresu: akcijas7do77@gmail.com.

U me~ ula zi mo osla bqe ni ne i- gra wem Vu ko vqa ka, a ima mo jo{ ne ko li ko ro vi tih igra ~a - re kao je pi vot Ka }a na Bran ko Kan ka ra{. Mno gi sma tra ju da pro tiv PKB-a Ju go vi} ne tre ba da kal ku li {e, ve} da od pr vog mi nu ta kre ne mak si mal no. - Sla èm se s tom kon sta ta ci jom. U Kru {ev cu smo 45 mi nu ta igra li fan ta sti~ no, da bi do kra ja bi li ube dqi vo po ra è ni. U Kra gu jev cu, kao i pro t iv Ni { li ja, igra l i smo po sled wih 20 mi nu ta kva li tet ni, ali evi dent no je da to ne mo è mo da odr ì mo svih 60 min ta. Sa da je pra va pri li ka za ta ko ne {to. Po zvi vam na vi ja ~e da do |u u {to ve }em bro ju i da po mog nu na {oj mla doj i ne is ku snoj eki pi ka da joj je to naj po treb ni je - na gla sio je Kan ka ra{. Utak mi ca Ju go vi} - PKB igra se ve ~e ras u 19 ~a so va u Hra mu. J. Gali}

SVETSKO PRVENSTVO ZA JUNIORE

Od 14. do 28. ju la Bo sna i Her ce go vi na bi }e do ma }i ni Svet skog ru ko met nog pr ven stva za ju ni o re. Srp ski ju no {i su u gru pu A, a ri va li }e im bi ti An go la, Dan ska, Fran cu ska, Tu nis i Ru si ja. Na {a gru pa igra }e u Ba wa lu ci. Po ~e ti ri naj bo qe eki pe iz ~e ti ri gru pe pla si ra }e se u osmi nu fi na la, ka da i po ~i we no ka ut fa za.

Univerzitetski hor „Iuventas”, Ansambl „Prkos drumski”, „Old timers band”, DJ Nikola Mara{, Ansambli Ukrajinskog kulturnog centra „Kobzar”,

mo ti vi {e. Uve ren sam da }e mo pro tiv Cr ven ke igra ti do bro i da }e mo si gur no po be di ti ka zao je Ve se li nov. Utak mi ca Voj vo di na - Cr ven ka igra se u na Sa noj ba ri, od18 ~a so va. I. Grubor

30056

Do go vor pred stav ni ka ve }ih do ma }ih hi po dro ma o sin hro ni za ci ji tak mi ~ar skih da na i tak mi ~e wa da je pr ve re zul ta te. Se zo na se za huk ta va pa }e ovog vi ken da qu bi te qi ko wi~ kog spor ta mo }i }e da u`i va ju u tr ka ma da nas u Be o gra du, a u ne de qu u Su bo ti ci. U Be o gra du je pred vi |e no 11 utak mi ca, dve pre pon ske, pet ka sa~ kih i ~e ti ri ga lop ske. Pro gram u Su bo ti ci je ta ko |e bo gat, u {est tr ka upi sa no je 56 gr la, a naj ve }e in te re so va we }e bi ti sva ka ko za br zu par ti ju(gr la iz nad 10.000 bo do va) u ko ju }e se bo ri ti osam gr la. \. S.

Gru pa A (Ba wa lu ka): Sr bi ja, An go la, Dan ska, Fran cu ska, Tu nis, Ru si ja. Gru pa B (Qu bu {ki): Al `ir, Ho lan di ja, Ka tar, Ne ma~ ka, Hr vat ska, [vaj car ska. Gru pa C (Sa ra je vo): Ma |ar ska, Ko re ja, Ar gen ti na, Slo ve ni ja, Kon go, Bo sna i Her ce go vi na. Gru pa D (Ze ni ca): Ku vajt, ^i le, Egi pat, [ved ska, [pa ni ja, Bra zil. J. G.

JUNIORSKA BALKANIJADA U GR^KOJ

Srbi u pohodu na odli~ja Ju ni or ska re pre zen ta ci ja Sr bi je u~e stvo va }e da nas i su tra na Bal ka ni ja di u pli va wu ko ja se odr `a va u gr~ kom gra du La ri si. Srp ska se lek ci ja }e na stu pi ti sa 20 pli va ~a (de vet de vo ja ka i 11 mo ma ka) u kon ku ren ci -

ji jo{ de set ze ma qa. Na pro {lo go di {woj Bal ka ni ja di u Kru {ev cu na {i pli va ~i su osvo ji li 14 me de qa, pa i sa da tre ba o~e ki va ti od li~ ja iz Gr~ ke. Pre po dnev ni pro gram po ~i we u 9.30 i da nas i su tra, a po sle po dnev ni da nas u 17, a su tra u 16 ~a so va. G. M.

Ka`wen [on Kroford Ame ri~ ki sprin ter [on Kro ford pa u zi ra }e dve go di ne zbog to ga {ro ni je po {to vao pra vi la Ame ri~ ke an ti do ping agen ci je (USA DA). On to kom pro te klih 18 me se ci tri pu ta ni je oba ve stio an ti do ping

agen ci ju o me stu gde se na la zi, ka ko bi mo gao da bu de te sti ran. Sa op {te no je da }e Kro for du bi ti obri sa ni svi re zul ta ti i od u zet sav no vac koj je za ra dio na tr ka ma od 17. no vem bra 2012. go di ne, ka da je tre }i put pre kr {io an ti do ping pra vi lo.

sport

subota 20. april 2013.

IGRA^ GODINE U PRE MI JER LI GI

PAR TI ZAN DO ^E KU JE RAD

Nominovani Bejl, Su a rez i Van Per si

Po be da ~u va pred nost

Fudbaleri Geret Bejl, Luis Suarez i Robin van Persi na skra}enoj su listi kandidata za igra~a godine u Premijer ligi. Profesionalna fudbalska aasocijacija (FA) objavila je spisak {estorice nominova nih fud ba le ra za na slov najboqeg, a pored igra~a Totenhema, Liverpula i Man~ester junajteda, predloèni su jo{ Majkl Kerik (M. junajted), kao i igra~i êlsija - Eden Azar i Huan Mata. Bejl, koji je ve} bio igra~ godine - 2011, ove sezone je za Totenhem postigao 22 gola i odigrao 38 liga{kih me~eva. Napada~ Junajteda Van Persi, pro{logodi{wi laureat, postigao je 25 golova u svojoj prvoj sezoni za klub sa Old Traforda. Suarez je 29 puta pogodio mreù u dresu Liverpula ove sezone. Igra~i êlsija, Mata i Azar, kao i Kerik, prakti~no su autsajderi u ovogodi{woj trci za izbor fudbalera godine. Na op{te iznena|ewe svih qubiteqa fudbala u Srbiji, me|u {est kandidata na uèm spisku za najboqeg mladog igra~a nema Matije Nastasi}a, sjaj-

Ge ret Bejl

nog defanzivca Man~ester sitija. Matija Nastasi} je za kratko vreme postao nezaobilazni deo defanzivne linije Sitija istisnuv{i iz prvog tima Yoliona Leskota. [ta vi{e, na{ defanzivac je prema najnovijim statistikama obra~unatim u dosada{wem toku sezone me|u najpouzdanijim fudbalerima Premijer Lige, sa precizno{}u svojih dodavawa od 86.3 procenta u Premijer Ligi. Pobednik }e biti saop{ten 28. aprila

TAN GO LI MAN SU TRA DO ^E KU JE KO LU BA RU

(Ne)mo gu }a mi si ja Pred fudbalerima Tango Limana je (ne)mogu}a misija. Do kraja prvenstva ostala su dva kola, a Novosa|ani u posledwem kolu pred svojim navija~ima, protiv Kolubare, tra`e {ansu za opstanak u Prvoj futsal ligi. Izabranici Nenada Popova porazom od Marba, uz pobedu Smederevaca nad Be~ejom, {ansu za opstanak su sveli u domen teorije, po{to vi{e ni{ta direktno ne zavisi od wih. - Ako `elimo da opstanemo moramo ve~eras da pobedimo Kolubaru i u posledwem kolu Ekonomca, {to }e zaista biti gotovo nemogu}a misija. Dok

god postoji teorijska {ansa ne}emo se predavati. Kolubara je ozbiqan rival, koji je jedini {ampionskom Ekonomcu uzeo ~etiri boda. Lazarev~ani su nezgodna ekipa, pogotovo kada se brane, odnosno kada im pobeda nije imperativ. U Lazarevcu smo vodili 3:0 i 4:1, da bi na kraju podelili bodove (4:4). I pored svega, poku{a}emo da uradimo nemogu}e - kategori~an je strateg Novosa|ana Nenad Popov. Utakmica Tango Liman - Kolubara igra se sutra u 20 ~asova u maloj sali Spensa. Ulaz je slobodan. J. Ga li}

Fud ba le ri Par ti zana na svom terenu pro tiv Ra da bra ne prednost od ~etiri boda u odnosu na Crvenu zvezdu. U Hum skoj zna ju ka ko nezgodnog protivnika do~ekuju i pri da ju mu mak smi mal nu pa`wu. - Rad je posledwih godina u vrhu srpskog fudbala. Imaju talentovanu ekipu, odli~nog trenera i organizaciju kluba tako da }e nam biti vrlo te{ko da ih savladamo. I u utakmici protiv Spartaka ZV pokazali su mnogo i opravdali epitet kvalitetne ekipe koji ih prati. Moramo dati sve od sebe ukoliko `elimo da trijumfujemo i dodatno popravimo raspolo`ewe u ekipi – rekao je trener Vladimir Vermezovi}. U Partizanu znaju da su najkvalitetnije linije gra|evinara sredwi red i napad. - Ima tu vrlo kvalitetnih igra~a, izdvojio bih mladog \ur |e vi}a,pra vi je na pa da~, brz, spretan, efikasan i wemu }emo posvetiti posebnu pa`wu. Od velikog je zna~aja da wega zaustavimo. Vermezovi} se uzda u svoje igra~e. - Pro{li su pakao, posle pobede u Ivawici malo im je lak{e. Ve}ina wih se prvi put suo~ila sa ovakvom situacijom pa im je potrebno vremena da se saberu. U Ivawici nije bilo sjajno, ali smo pobedili {to je najva`nije za mlade igra~e.

Dra gan \u ri} i Qu bi {a Tum ba ko vi}

Verujem da su sedam dana kasnije jo{ raspolo`eniji i da }e pokazati kvalitet protiv Rada – uveren je Vermezovi}. Na konferenciji za novinare pojavili su se i predsednik kluba Dragan \uri} i sportski di rek tor Qu bi {a Tum ba ko vi}. Wih dvo ji ca su ima la zadatak da uvere javnost da sukob izme|u Upravnog odbora i sportskog sektora ne postoji. - Partizan krasi radna i porodi~na atmosferi {to bih po`eleo svakom klubu u zemqi. Trener i direktor imaju poverewe Upravnog odbora i

tako }e ostati do kraja sezone. Istina je da smo izgubili le pu pred nost, ali to ni je ugrozilo pozicije Tumbakovi}a i Vermezovi}a – rekao je \uri}. Tumbakovi} je naglasio da se poverewe treneru nije dovodilo u pitawe na sastanku Sekretarijata kluba. - Iznena|en sam izve{tajima medija. Sve same insinuacije i neistine. O Vermezovi}u se nije pri~alo, a kao {to vidite i odnosi izme|u mene i predsednika \uri}a su odli~ni – rekao je Tumbakovi}. I. La za re vi}

DA NAS NA SPORT SKIM TE RE NI MA

Fud bal Pr va li ga Sr bi ja - U@ICE: Jedinstvo Putevi - ^ukari~ki Utakmica po~iwe u 16 ~asova. Voj vo |an ska li ga Is tok BAJMOK: Radni~ki - Budu}nost (SC), ADA: AFK - Kikinda, BANATSKO VELIKO SELO: Kozara - Radni~ki (K), VR[AC: Vr{ac - Bile}anin, KOVIN: Kolonija - Proleter (BK), SUBOTICA: Ba~ka 1901 Sloboda, BANATSKO KARA\OR\EVO: Jedinstvo - Jedinstvo (NB) Utakmice po~iwu u 16 ~asova. Voj vo |an ska li ga Za pad SIVAC: Polet - Ba~ka (BP), KA]: Jugovi} - Crvena zvezda, ERDEVIK: Sloga - Crvenka, SRBOBRAN: Srbobran - Hajduk (B), RUMA: Prvi maj - Stani{i} Utak mi ce po ~i wu u 16 ~a so va. Pod ru~ na li ga No vog Sa da - ZMAJEVO: Obili} - Veternik, FUTOG: Metalac Sutjeska Utakmice po~iwu u 15.30 ~asova. Grad ska li ga No vog Sa da - NOVI SAD: Mladost - Susek, @elezni~ar - Sremac Bomal, BUKOVAC: Fru{kogorski partizan - Tatra, FUTOG: Futog - ^enej Utakmica po~iwu u 16 ~asova.

Ame ri~ ki fud bal Su per li ga - BEOGRAD: Plavi zmajevi - Ni{ Imperatori (16)

Ko {ar ka GR^ KA LI GA

AEK iz ba ~en u dru gu li gu Disciplinska komisija Gr~ke lige odlu~ila je da oduzme tri boda AEK-u, po{to je zbog nereda navija~a tog kluba prekinut me~ sa Pantrakikosom, kome je dodeqena pobeda slu`benim rezultatom 3:0. Ovom odlukom AEK je izba~en u ni`i rang, u drugu ligu.

Besni navija~i AEK-a jurili su po terenu igra~e oba tima po{to je wihov tim u odlu~uju}em me~u za opstanak u prvoj ligi primio gol u 87. minutu. AEK je odluku Gr~ke lige o oduzimawu bodova ocenio kao „ubistvo s predumi{qajem” i najavio da }e se `aliti slede}e nedeqe.

Kraj se zo ne za E{lija Jan ga

Dru ga li ga Sr bi je (m) FUTOG: Meridiana - Napredak (A) (17.30), IN\IJA: @elezni~ar - Morava (16), BEOGRAD: Partizan - Mladost (^) (14), KOSJERI]: Crnokosa - Mladost (Z) (18), KRU[EVAC: Napredak - Proleter Naftagas (20) Pr va li ga - se ver (m) NOVI BE^EJ: Jedinstvo - Vojvodina (19), SREMSKA MITROVICA: Srem - Stara Pazova (20), NOVA PAZOVA: Nova Pazova - Dunav (17), @ITI[TE: Sveti \or|e - Vrbas (20), NOVI SAD: Vojvodina Srbijagas - Topola (17.30) Dru ga mu {ka li ga - se ver (m) - plej - of - KULA: Hajduk - Ruma (19)

Ru ko met

E{li Jang povredio ~lanak

Fudbaler sredine terena Man~ester junajteda E{li Jang ne}e igrati do kraja sezone zbog povrede ~lanka, potvrdio je menayer Aleks Ferguson. Jang se povredio u gradskom derbiju sa Man~ester sitijem (1:2). - Za E{lija je sezona gotova. To su tu`ne vesti, jer je on va`an igra~ za na{ klub. Prvo smo mislili da }e pauzirati

dve nedeqe, ali nakon specijalisti~kih pregleda prognoze su se promenile - kazao je Ferguson. Wegova ekipa, pet kola pre kraja Premijer lige, ima 81 bod, 13 vi{e od drugoplasiranog Sitija koji ima me~ mawe. Junajted }e osvojiti {ampionsku titulu ako u ponedeqak savlada Aston Vilu, a Siti prethodno izgubi od Totenhema.

Su per li ga za mu {kar ce KA]: Jugovi} Unimet - PKB (19), NOVI SAD: Vojvodina Crvenka Jafa (18), VRBAS: Vrbas Karneks - Kolubara (19.30, RTV), ZAJEÂR: Zaje~ar - Partizan (19), KOSTOLAC: Rudar - @elezni~ar 1949 (19), [ABAC: Metaloplastika - Napredak (18.30) Su per li ga za da me - ZAJEÂR: Zaje~ar - Naisa (17), BEOGRAD: Radni~ki 1949 - Naisa (17), ARAN\ELOVAC: Kwaz Milo{ - Maks sport (19), IN\IJA: @elezni~ar - Crvena zvezda (19), BEOGRAD: BMS Milenium - Jagodina (19) Pr va mu {ka li ga, se ver @ABAQ: @SK - Crvena zvezda (19), FUTOG: Metalac Proleter Agroìv (19.30) Pr va èn ska li ga, se ver - PANÊVO: Pan~evo - Srem (17.30), KIKINDA: Kikinda Halas Joèf (18) Dru ga mu {ka li ga, se ver RUMA: Ruma - Potisje Pleteks (20), NOVI SAD: Radni~ki Jedinstvo (NB) (19), APATIN: Apatin - Hajduk (18), CRVENKA: Crvenka 2 - Jabuka (18)

Sto ni te nis Su per li ga (m) - BEOGRAD:Crvena zvezda - Banat (17), PO@AREVAC:Po`arevac - Stenes (17), NOVI KNE@EVAC:Obili} - Vr{ac (18), KIKINDA: Bus kompjuters Partizan (18), SUBOTICA: Spartak - Smederevo (18) Su per li ga (`) - NOVI SAD: Panonija - Senta (10), KIKINDA: Flip - Ba~ka Topola (11), NOVI KNE@EVAC: Obili} Vr{ac (15.30), NOVI SAD: Novi Sad - Vojvodina (17)

Sport

KARL LUIS PROMOTER BEOGRADSKOG MARATONA Najboqi atleti~ar 20. veka Amerikanac Karl Luis bi}e promoter 26. Beogradskog maratona koji se odr`ava u nedequ 21. aprila, potvrdili su organizatori ove manifestacije. Jedan od najve}ih sportista svih vremena tre}i put bi}e promoter Beogradskog maratona, a drugi put }e se dru`iti sa Beogra|anima. Luis je najuspe{niji atleti~ar svih vremena na Olimpijskim igramai i prvi atleti~ar svih vremena na prvenstvima sveta.

JELEN SUPERLIGA - 24. KOLO

U VOJVO\ANSKOM DERBIJU KOPQA UKR[TAJU HAJDUK I VOJVODINA

Kuqani ipak optimisti, ra~unaju na kontranapad

Toti ne}e u penziju

Fo to: F. Ba ki}

Ovo ko lo Je len Su per li gi obe le ì }e i voj vo |an ski der bi, u Ku li }e ko pqa ukr sti ti Haj duk i Voj vo di na. Ne ma sum we da }e ono ko ji do |u na sta dion Kraj ka na la u Ku li vi de ti za ni mqi vu fud bal sku pred sta vu. Ovu tvrd wu pot kre pqu ju ~i we ni ce: Haj duk jo{ ni je ski nuo bre me op stan ka i ju ri {a }e na po be du, a Voj vo di na }e, na kon pla sma na u fi na le Ku pa Sr bi je, sva ka ko è le ti da po ka è da je naj bo qi voj vo |an ski fud bal ski ko lek tiv. - O~e ku je mo do bar su sret, le pu igru i po nas po vo qan re zul tat.Utak mi ca }e bi ti do bra, za pro tiv ni ka ima mo kva li tet nu eki pu, vre me }e bi ti le po, mi smo sprem ni za nad i gra va we. Da kle,po sto je svi uslo vi za do bru par ti ju i, po na vqam, po vo qan is hod po nas. Op ti mi zam te me qim na na {im do brim igra ma, na ras po lo è wu ko je vla da u eki pi, kao i na ~i we ni ci da }e mo, ve ru jem , ima ti zna ~aj nu po dr {ku sa tri bi na – re kao je {ef stru~ nog {ta ba Haj du ka Mi lan Mi la no vi}. O pro tiv ni ku sve naj lep {e. - Mo è li se dru ga ~i je? Voj vo di na je tre }a na ta be li, fi na li sta Ku pa, eki pu ~i ni skup kva li tet nih po je di na ca, ko je pred vo de od li~ ni na pa da ~i Abu ba kar, Ali vo di} i Ka tai. Ka ko on da pro tiv ta kvog ri va la do po voq nog re zul ta ta? - Ta ko {to }e mo di sci pli no va nom igrom po ku {a ti da ne u tra li {e mo wi ho ve na pa da ~e i on da iz pro tiv u da ra ata ko va ti na pro tiv ni~ ki gol. Uz do ma }i te ren, da li bi even tu al na {an sa mo gao da bu de umor go sti ju, jer je Voj vo di na u sre du igra la Kup utak mi cu? - [to se do ma }eg te re na ti ~e on mo è bi ti pred nost, ali sta ti sti ka go vo ri da u su sre ti ma sa Voj vo di nom to i ni je ba{ bi lo ta ko. [to se umo ra go sti ju ti ~e, u tu pred nost ne ve ru jem, jer je

Da nas Haj duk - Voj vo di na (16) OFK Be o grad - Novi Pa zar (16) Dowi Srem - Rad ni~ ki 1923 (16) Par ti zan - Rad (TV Are na 1,19) Ne de qa Spar tak ZV - Sme de re vo (16) Slo bo da Po int - Ja vor (16) Ja go di na - Rad ni~ ki (N) (16) BSK Bor ~a - C. zve zda (TV Are na 1, 16) 1. Par ti zan 23 17 3 3 57:15 54 2. C. zve zda 23 16 2 5 48:27 50 3. Voj vo di na 23 12 9 2 28:16 45 4. Ja go di na 23 12 3 8 26:19 39 5. Rad 23 10 7 6 25:18 37 6. Slo bo da P. 23 7 11 5 28:29 32 7. Rad ni~ ki (N)23 8 7 8 23:31 31 8. Be o grad 23 8 5 10 23:26 29 9. Ja vor 23 8 4 11 30:25 28 10. Spar tak ZV23 7 6 10 29:30 27 11. N. Pa zar 23 6 8 9 23:31 26 12. BSK Bor ~a 23 7 5 11 23:45 26 13. Haj duk 23 6 6 11 27:31 24 14. D. Srem 23 6 6 11 20:28 24 15. Rad n. 192323 5 8 10 20:30 23 16. Sme de r. 23 1 6 16 9:38 9 U sle de }em ko lu (27/28. apri la) sa sta ju se- IVA WI CA: Ja vor - Voj vo di na, SU BO TI CA: Spar tak ZV - Haj duk, BE O GRAD: Rad - Slo bo da Po int, Cr ve na zve zda - Do wi Srem, NO VI PA ZAR: No vi Pa zar - Par ti zan, NI[: Rad ni~ ki OFK Be o grad, KRA GU JE VAC: Rad ni~ ki 1923 - Ja go di na, SME DE RE VO: Sme de re vo - BSK Bor ~a.

Fud ba le ri Haj du ka i Voj vo di ne na ja vqu ju kva li tet nu utak mi cu u Ku li

Voj vo di na ozbi qan i pro fe si o nal ni klub. Vi {e se uzdam u na {u do bru igru i ras po lo `e we ko je je pri sut no u eki pi – op ti mi sta je Mi lan Mi la no vi}.

Raz log vi {e za op ti mi zam pri su tan u re do vi ma Haj du ka mo `e se na }i i u ~i we ni ci da }e stru~ ni {tab na ras po la ga wu ima ti kom ple tan po gon, ne ma

po vre |e nih ni po `u te lih igra ~a. Pret po stav ka je da }e haj duk voj vo |an ski der bi po ~e ti u sa sta vu: Pe ri}, Cvet ko vi}, M. Ve se li no vi}, Pe ka ri}, La li}, ]u -

lum, Ada mo vi}, Se ku li}, L. Ve se li no vi}, Ob ro vac ( Ru smir) i Ki{. Ce na ula zni ce je sim bo li~ nih 200 di na ra. \. Bojani}

Ka pi ten fud ba le ra Ro me Fran ~e sko To ti re kao je da ne raz mi {qa o pen zi ji i da pla ni ra da igra na red ne dve do tri go di ne. To ti je do sa da po sti gao 227 go lo va u Se ri ji A i od lu ~an je u na me ri da stig ne naj bo qeg gol ge te ra ita li jan skog pr ven stva Sil vi ja Pi o lu, ko ji se 275 pu ta upi sao u li stu stre la ca. - Gle dao sam ne ke sli ke Pi o le, on je svo je vre me no bio pret wa za pro tiv ni~ ku od bra nu, ali sa da je mno go te `e igra ti. Pla ni ram da igram jo{ dve - tri go di ne. Da sam od po ~et ka ka ri je re bio na pa da~, ve} bi pre {ao ci fru od 300 go lo va - re kao je To ti.

VO[A PRED GOSTOVAWE U KULI

DOWI SREM DOMA]IN KRAGUJEV^ANIMA

Novosa|ani veruju u uspeh

Pe}in~ani sigurni u pobedu

Po sle pla sma na u fi na le Ku pa Sr bi je i obez be |e ne pri li ke da osvo je pr vi tro fej naj ma sov ni jeg tak mi ~e wa, fud ba le ri Voj vo di ne okre nu li su se pr ven stve nim oba ve za ma. Voj vo |an ski der bi, u ko me No vo sa |a ni idu na no ge kul skom Haj du ku, po ka za }e u ka kvom je tre nut nom sta wu cr ve no-be la ~e ta i ko li ko je sna ge i emo ci ja osta lo po sle Kup utak mi ce s OFK Be o gra dom. - Po sle ve li kog uspe ha i pla sma na u fi na le Ku pa, eki pa je psi ho lo {ki i fi zi~ ki is pra `we na. Ipak, mi smo Voj vo di na, iime ve li kog klu ba zah te va od nas da ra di mo i igra mo uvek na vr hun skom ni vou. ^e ka nas te {ko go sto va we kod tra di ci o nal no ne u god nog Haj du ka, ali mi ima mo oba ve zu da pri ka `e mo igru ka kva se od nas o~e ku je. Ne }e bi ti la ko, po seb no za to {to su Ku qa ni ve o ma mo ti vi sa ni, no sport ski mo tiv ne sme ni kod nas da bu de ni {ta ma wi. Op ti mi sta sam jer su svi igra ~i na ras po la ga wu. Bit ni su nam bo do vi, kao {to nam je va `no da od i gra mo bo qi me~ ne go {to je to bio pr ven stve ni s OFK Be o gra dom. Mo ra mo da bu de mo svo ji, ka ko zbog nas, ta ko i zbog na {ih na vi ja ~a - re kao je {ef stru~ nog {ta ba Voj vo di ne Ne boj {a Vig we vi}.

O pe ri o du do 8. ma ja i fi na la Ku pa Vig we vi} je re kao: - Pla sman u fi na le Ku pa ne }e da pro me ni mno go stva ri ve za nih za na{ rad i pri pre mu. Sva ki na red ni me~ u pr ven stvu bi }e nam ma la ge ne ral na pro ba pred tu naj va `ni ju utak mi cu se zo ne. Tru di }e mo se da ot klo ni mo gre {ke u igri i da 8. ma ja bu de mo na naj vi {em ni vou. Go to vo je iz ve sno da }e Voj vo di na u Ku li od i- gra ti u ma lo iz me we nom sa sta vu u od no su na onaj ko ji je igrao na Ka ra bur mi, ma da to ni ko iz stru ke ni je pre ci zi rao, ali uzev {i u ob zir tre nut nu si tu a ci ju na ta be li, ta op ci ja sto ji kao mo gu }a, Mla di pr vo ti mac Bojan Na sti} sma tra da je ne bit no ko ji }e tim is tr ~a ti na te ren,ali da ulo ga fa vo ri ta mo ra da se oprav da. - Voj vo di na uvek pred so bom ima im pe ra tiv po be de, pa }e ta ko da bu de i u Ku li. @e li mo do bru igru i ve o ma je va `no da bu de mo na vi so kom ni vou. Haj du ku je sva ki osvo je ni bod vre dan bo gat stva, ali mi smo na mer ni da osvo ji mo bo do ve.Ne ma dil ~e me da }e sva ki po je di nac iz na {ih re do va da ti svoj mak si mum u na me ri da tri jum fu je mo - is ta kao je Na sti}. M. Risti}

Pr ven stvo elit ne fud bal ske li ge po sta je sve za ni mqi vi je, na ro ~i to ka da je re~ o eki pa ma ko je se bo re za op sat nak, po la li ge ma we-vi {e stre pi za sta tus, od pret po sled weg Rad ni~ kog 1923 do de ve tog No vog Pa za ra. Sva ka ko da je me~ iz me |u Do weg Sre ma i Kra gu jev ~a ni ma me |u naj za ni mqi vi ji ma. Eki pa ko ja iz gu bi bi }e u ve li kim pro ble mi ma. - Pred na ma je kqu~ na utak mi ca - is ti ~e {ef stru ke pe }i na~ kog su per li ga {a Bo gi} Bo gi }e vi}. - Na pra vi li smo do bru uver ti ru u Ni {u, gde smo od i gra li ko rekt nu utak mi cu. Bi li smo bo qi u pr vom po lu vre me nu, do ma }in u na stav ku, ka da nas je gol man Be li} spa sa vao. Po sle dve od i gra ne utak mi ce u Pe }in ci ma, Do wi Srem se vra }a u No vi Sad. - Pro tiv OFK Be o gra d i Slo bo de po ka za li smo da i u No vom Sa du ume mo da igra mo. Mi slim da smo u ovom tre nut ku re al no bo qi tim od Rad ni~ kog. Imam po ve re we u svo je igra ~i i s pu no op ti mi zma o~e ku je mo utak mi cu. Ri val ima ne ko li ko is ku snih igra ~a, Spa le vi }a, Be qi }a, Mi lo {ko vi }a, Mi ri }a, Ma ri }a… Da kle, to je vr lo is ku sna eki pa, ko ja je, ipak, zi mus sa sta vqe na. Mi smo kom pakt ni ji i uigra ni ji i pred nost je na na {oj stra ni.

Bo gi} Bo gi }e vi}

Ka kav je zdrav stve ni bil ten? - ^or da {i} ni je pu to vao u Ni{ zbog kar to na i zbog po vre de. Utak mi cu je zbog po vre de na pu stio La ki} Pe {i}. Bu ko rac je sko ro ce lo dru go po lu vre me igrao po i vre |en. No, o~e ku jem da }e na {i le ka ri i fi zi o te ra pe u ti od ra di ti svoj deo po sla i da }e oni kon ku ri stai za me sto u ti mu - na da se Bo gi }e vi}. @. Radivojevi}