Issuu on Google+

N

NOVI SAD *

E

D

E

Q

N

I

NEDEQA 13. JANUAR 2013. GODINE

GODINA LXXl BROJ 23675 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

I S T R A @ U J E M O :  koLIko GodINA PENZIoNERI U@IVAJU U ^EkoVIMA?

Solidarnost na klecavim nogama

str. 5

NASLOVI \or|e Randeq

ANdoR dELI, PoTPREdSEdNIk VLAdE APV I RESoRNI PokRAJINSkI SEkRETAR, kA@E ZA „dNEVNIk” dA JE koMUNIkACIJA MAWINA I VE]INE dANAS MNoGo BoQA

Paralelnih svetova nema u Vojvodini

Ko od ovog ne poludi, taj nije normalan

Bora Oti} Trn

INTERVJU NEdEQE

Suzana Trnini}

str. 7

U Budimpe{ti se nedavno moglo ~uti da bi budu}i model autonomije za Srbe na Kosovu, kakav predla`e dr`avni vrh Srbije, mogao da poslu`i kao primer za stvarawe ma|arske teritorijalne autonomije u Vojvodini. „Nijedno direktno preslikavawe re{ewa nije dobro, niti ono mo`e da donese velike rezultate”, ka`e za „Dnevnik” potpredsednik Vlade APV i pokrajinski

Teofil Pan~i} \avo [ari} i let bez metle

Vladimir Marinkovi} Slaba vajda od papira

UPoTREBA @IVoTA

Kraq vesterna iz Vrdnika

str. 9

Ledena ki{a Najvi{a temperatura 4°S

Danas finale „Dnevnikovog” turnira

str. 17

„ D N E V N I K ”  N A  L I C U  M E S T A : AUSTRALIJA U PLAMENU

sekretar za obrazovawe, upravu i nacionalne zajednice mr Andor Deli. „Razumqivo mi je {to su se takve ideje pojavile u javnosti i {to se povla~e neke paralelele. S druge strane, me|utim, mi imamo situaciju da se tim pitawem niko su{tinski i ne bavi i ono otuda nije ni na stolu. Dakle, da li }e platforma o Kosovu zaista su{tinski pokrenuti neke procese u Vojvodini ili na jugu Srbije, o tome je sad preuraweno govoriti”. str. 2

Nole na pragu australijskog het-trika

U no}i izme|u nedeqe i ponedeqka po~iwe Australijen open, prvi grend slem sezone. Prvi favorit je Novak \okovi}, a kako zbog povrede nema Rafaela Nadala, glavni takmaci bi}e mu Royer Federer i Endi Marej Posledwa finala Australijen opena 5–7, 6–4, 6–2, 2012 Novak \okovi} (SRB) Rafael Nadal ([PA) 6–7, 7–5 6-4, 6-2, 6-3 2011 Novak \okovi} (SRB) Endi Marej (VB) 6-3, 6-4, 7-6 2010 Royer Federer ([VA) Endi Marej (VB) 7-5, 3-6, 2009 Rafael Nadal ([PA) 7-6, 3-6, 6-2 Royer Federer ([VA) 2008 Novak \okovi} (SRB) 4-6, 6-4, 6-3, @o-Vilfrid Conga (FRA) 7-6

str. 17

Ina~e, Novak \okovi} }e poku{ati da u|e u istoriju kao prvi teniser, posle legenradnog Roja Emersona, koji je veliki {ampionski pehar podigao tri puta uzastopno

Kad je vatra br`a od Bolta...

str. 10

Posledwi gren slem {ampioni Australijen open Roland Garos Novak \okovi} 2012 Rafael Nadal Novak \okovi} 2011 Rafael Nadal 2010 Royer Federer Rafael Nadal Rafael Nadal Royer Federer 2009 Novak \okovi} 2008 Rafael Nadal 2007 Royer Federer Rafael Nadal

Vimbldon Royer Federer Novak \okovi} Rafael Nadal Royer Federer Rafael Nadal Royer Federer

US open Endi Marej Novak \okovi} Rafael Nadal H. M. del Potro Royer Federer Royer Federer


2

dnevnik

nedeqa13.januar2013.

Stefanovi}: Euleks kr{i 1244

CITATI

Nije mi poznato da [ari} pregovara o dobijawu statusa svedoka saradnika. Taj status se dobija u dogovoru sa tu`iocem, a ne preko medija. Do sada takva ponuda ne postoji

MiqkoRadisavqevi}, tu`ilac za organizovani kriminal

Predsednik Skup{tine Srbije Neboj{a Stefanovi} saop{tio je da je odluka da mu se onemogu}i boravak na Kosovu i Metohiji tokom do~eka Nove godine po julijanskom kalendaru, najgrubqe kr{ewe Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN i statusne neutralnosti Euleksa. “O~igledno je da su ovakvom odlukom naru{ena osnovna qudska prava, sigurnost i bezbednost gra|ana na teritoriji KiM, pogotovo onih koji pripadaju srpskom narodu”, navedeno je u saop{tewu kabineta predsednika parlamenta. Predsedniku Skup{tine Stefanovi}u i ministru pravde i dr`avne uprave Nikoli Selakovi}u Euleks nije odobrio da provedu Srpsku Novu godinu sa Srbima na Kosovu i Metohiji. Nedavno ni predsednik Srbije Tomislav Nikoli} nije dobio dozvolu da provede Bo`i} u Gra~anici.

Misija EU: Ne odlu~ujemo o posetama Kosovu Euleks nema nikakve veze sa procesom odobravawa ili uskra}ivawa dobijawa dozvola za posetu Kosovu srpskih zvani~nika, rekla je sino} portparolka misije EU Irena Gudeqevi}. „Postoji ve} dogovorena procedura o poseti srpskih zvani~nika Kosovu koja ni na bilo koji na~in ne ukqu~uje Euleks”, obrazlo`ila je Irena Gudeqevi}. Po wenim re~ima, zahtev ide preko Specijalnog predstavnika EU u Beogradu prema Specijalnom predstavniku EU u Pri{tini, a koji isti zatim prosle|uje Vladi Kosova; odgovor se vra}a istim putem. „Euleks nije deo tog lanca”, navela je portparolka misije EU.

Albanci sa juga Srbije tra`e pomo} Albanije Albanci iz Pre{eva, Bujanovca i Medve|e zatra`ili su ju~e od Albanije da se u re{avawe problema Pre{evske doline ukqu~e i me|unarodne institucije i usvojili politi~ku deklaraciju protiv uklawawa spomenika u centru Pre{eva podignutom pripadnicima OVPBM.Deklaracija sadr`i 10 zakqu~aka, me|u kojima su da Skup{tina albanskih odbornika poziva vlade Albanije i Kosova da uti~u na

vlasti u Srbiji i podsti~u po~etak dijaloga sa „legitimnim politi~kim predstavnicima Pre{evske doline”. Skup{tina albanskih odbornika tako|e izra`ava potpunu posve}enost politi~kom re{avawu problema Pre{evske doline i poziva me|unarodne institucije UN, NATO, OEBS, SE, EU da ohrabre Vladu Srbije za daqi dijalog sa legitimnim politi~kim predstavnicima Pre{evske doline.

INTERVJU rajem decembra u Budimpe{ti je odr`ana sednica Potkomisije za autonomije mawinskih zajednica van matice pri Komisiji za nacionalno zajedni{tvo Ma|arske, na kojoj je, kako je o tome izvestio javnost predsednik DZVM Aron ^onka, izneta ideja o tome da bi budu}i model autonomije za Srbe na Kosovu, kakav predla`e dr`avni vrh Srbije, mogao da poslu`i kao primer za stvarawe ma|arske teritorijalne autonomije u Vojvodini. Svako novo aktuelizovawe ideje o stvarawu teritorijalnih autonomija – te ideje se cikli~no pojavquju u proteklih bar 15 godina – svoje ishodi{te, po pravilu, imaju u nezadovoqstvu za{titom i ostvarivawem prava odre|ene nacionalne zajednice. Neretko, pak, biva i da su motivi ~isto politi~ke prirode. Predsednik DZVM-a je tako, nakon budimpe{tanskog sastanka, rekao da nije celishodna tendencija nekih ma|arskih snaga koje u prvi plan stavqaju politi~ku borbu za autonomiju Vojvodine i tako stvaraju utisak da je autonomija Vojvodine jednaka s ma|arskom teritorijalnom autonomijom. Ove dve ^onkine izjave otvorile su moj razgovor sa mr Andorom Delijem, potpredsednikom vojvo|anske vlade i pokrajinskim sekretarom za za obrazovawe, upravu i nacionalne zajednice. Uz ogradu da nije upoznat sa onim o ~emu se pri~alo na pomenutom sastanku u Budimpe{ti, Deli prelazi preko li~nih stavova predsednika DZVM-a, ali ne i preko pitawa koje te izjave otvaraju. – Nijedno direktno preslikavawe re{ewa nije dobro, niti ono mo`e da donese velike rezultate – ka`e potpredsednik Vlade Vojvodine u intervjuu „Dnevniku“. – Stvarawe teritorijalne autonomije je pitawe koje s pravom mo`e da se postavi i o tome opravdano mo`e da se govori u javnosti. Dakle, razumqivo mi je {to su se takve ideje pojavile u javnosti i {to se povla~e neke paralelele. S druge strane, me|utim, mi imamo situaciju da se tim pitawem niko su{tinski i ne bavi i ono

K

ANDORDELI,POTPREDSEDNIKVLADEAPVIPOKRAJINSKISEKRETAR

U Vojvodini paralelnih otuda nije ni na stolu. Dakle, da li }e platforma o Kosovu zaista su{tinski pokrenuti neke procese u Vojvodini ili na jugu Srbije, o tome je sad preuraweno govoriti. Jedna je stvar {ta stoji u platformi, a drugo je kakvu }e to formu na kraju imati, jer }e to zavisiti od daqih pregovora i drugih faktora. Daqa razmi{qawa na tu temu, barem kada je re~ o zahtevima za teritorijalnom autonomijom na

Ustavnog suda Srbije o nadle`nostima AP Vojvodine, pokrenula su najrazli~itija razmi{qawa, i beningna i maligna, i razli~ite politi~ke snage redefini{u svoje ideje. Mo`da se na kraju i pojave s ne~im {to do sada nisu hteli ili nisu smeli – ocewuje Deli. – U svakom slu~aju, tek }emo videti {ta }e se doga|ati na terenu i kakve }e to imati implikacije na daqi razvoj politi~ke misli na ovim prostorima.

Komunikacijamawinaive}ine danasjemnogoboqa Pore|ewa s „boqim pro{lim vremenima“ na poqu me|uetni~kih odnosa u Pokrajini moj sagovornik se upadqivo kloni. Razlog: za razliku od tih vremena, kojeg se danas mnogi s nostalgijom prise}aju, danas postoje parametri koji te odnose umeju da „izmere“. I oni danas pokazuju da je broj me|uetni~kih incideneta ve} godinama u padu. – Tih incidenata je, pitajte to slobodno starije qude, bilo i u tim „boqim vremenima“, ali se o tome u onom sistemu nije smelo javno govoriti; i ranije su postojali odvojeni kafi}i u pojedinim mestima – predo~ava Deli. – Svi pokazateqi danas govore o pozitivnim trendovima u tim odnosima i o poboqa{awu me|uetni~kih odnosa, a tome je presudno doprinela sinergija delovawa policije, tu`ila{tva, {kola, svih dr`avnih organa – od dr`ave preko pokrajine do lokalne samouprave. Svako je u tom lancu prepoznao svoju ulogu u re{avawu problema, komunikacija je otuda postala mnogo boqa i zato imamo dobre rezultate. tlu Vojvodine, Deli smatra da }e u znatnoj meri opredeliti ono {to }e se u budu}nosti doga|ati sa Vojvodinom i wenom autonomijom, u kontekstu pri`eqkivanih ustavnih promena. Ali krajwi ishod nije poznat: da li }e vojvo|anska autonomija biti pro{irena, da li }e biti zadr`an status kvo ili }e, pak, do}i do wenog su`avawa. – De{avawa u poslednih {est meseci, koje je podstakla odluka

Vra}amo se u sferu realnosti; u woj Deli pohvalno govori o kqu~nim koracima koje je dr`ava u~inila u pogledu ostvarivawa i za{tite prava pripadnika nacionalnih zajednica, po~ev od 2002. i Zakona o za{titi prava i sloboda nacionalnih mawina, pa do 2009. i zakonskog ustanovqavawa nacionalnih saveta, kroz koje pripadnici nacionalnih zajednica ostvaruju pravo na kolektivnu autonomiju. Najvi{e nacionalnih

saveta svoje sedi{te, prirodno, ima u Vojvodini. Suo~avam sagovornika s brojnim kritikama na ra~un delovawa saveta i da je wihovim osnivawem i preno{ewem odre|enih ovla{}ewa do{lo do „elegantnog razgrani~ewa” ve}inskog naroda i nacionalnih mawina, ~ime je ovaplo}ena ustavna odredba o Srbiji kao dr`avi srpskog naroda i ostalih gra|ana koji u woj `ive. Time je nastao ~itav jedan paralelni svet u kojoj su nacionalni saveti preuzeli od dr`ave paternalisti~ku ulogu prema pripadnicima svoje zajednice, ali su od dr`avne nomenklature preuzeli jo{ neke modele pona{awa. – To su ne~ije ocene i u to kako neko do`ivqava i ocewuje rad nacionalnih saveta ne bih da ulazim, svako na to ima pravo – navodi sagovornik „Dnevnika“. – ^iwenica je da se saveti formiraju na osnovu izborne voqe pripadnika nacionalnih zajednica, da imaju odre|ene funkcije i da ih obavqaju u skladu sa zakonskim ovla{}ewima. Nadle`nosti saveta su takve da oni ne mogu da dovedu do stvarawa paralelnih svetova, procesa ili struktura: saveti, recimo, daju mi{qewe o predlogu za direktore {kola u kojima se nastava odvija na jeziku odre|ene nacionalne zajednice. Zapravo, sve nadle`nosti koje imaju saveti se integri{u u postoje}e procese. Otuda nema govora o tome da je dr`ava Srbija digla ruke od nacionalnih zajednica. Potpredsednik Vlade i pokrajinski sekretar u ~ijem delokrugu su i nacionalne zajednice ne spori, me|utim, da se za funkcionisawe saveta mo`e re}i da su ogledalo dru{tva u kojem `ive i da

PREDPOSLANICIMASKUP[TINE SRBIJE JU^EBILAJEDANAESTAREZOLUCIJA O KiM

Kraj dogme „i Kosovo i EU”? asprava u Skup{tini Srbije o Jedanaestoj rezoluciji o Kosovu i Metohiji, ovog puta o osnovama za razgovore sa Pri{tinom koje je predlo`ila Vlada, pretvorila se u vi{esatni politi~kom obra~un vladaju}e ve}ine i Demokratske stranke zbog jednog – i to na kraju povu~enog amandmana. Predlo`io ga je poslanik DSa Goran Bogdanovi}, tra`e}i da sastavni deo obrazlo`ewa rezolucije, ina~e neobavezuju}i, bude politi~ka platforma predsednika Republike u izvornom obliku prihva}enom od Srba sa Kosova i Metohije, a koji je ukqu~ivao i formulaciju o prekidu tehni~kog dijaloga, kao i princip da „ni{ta nije dogovoreno dok sve nije dogovoreno”. Bogdanovi} je obrazlo`io da je amandman predlo`io kao politi~ki manevar da bi se isteralo na ~istac da li Vlada stoji iza

R

platforme koju je predlo`io predsednik Nikoli} a Srbi sa KiM prihvatili. Premijer Ivica Da~i} je obrazlo`io da se upravo od navedenih stavova o prekidu tehni~kog dijaloga i da ’ni{ta nije dogovoreno dok se sve ne dogovori’ – odustalo, uz opasku da je Vlada jedva uspela da se o tome usaglasi sa predsednikom Srbije. Premijer je pride najavio i da nijedan predlo`eni amandman ne}e biti prihva}en u izvornom obliku, ali i da je na kolegijumu {efova poslani~kih grupa sa predsednikom Skup{tine, {efom dr`ave i wim li~no dogovoreno da neka re{ewa spreme nadle`ni parlamentarni odbori. Prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vu~i} istakao je da je bespotrebno izgubqeno vreme u polemici sa DS-om da li da povla~e navedeni amandman ili ne, da je on u su{tini “sulud i lo{” i

Ustavni zakon za briselske dogovore Tokom popodneva u Skup{tini je odr`ana sednica Vlade i nakon we je Odbor za KiM podneo amandmane kojim se rezolucija o osnovim principima razgovora sa Pri{tinom mewa. Predlo`enim promenama mewa se, naime, preambula dokumenta i wome parlament potvr|uje stavove iz „svih rezolucija, deklaracija i odluka Narodne skup{tine Srbije o KiM i uzimaju}i u obzir odluke GS UN i SB UN o KiM“. Amandmanom se potom mewa i ciq razgovora, odnosno navodi se da je on „stvarawe uslova za srpsku zajednicu i sve druge nacionalne zajedinice na KiM, kojima se garantuje sigurnost i potpuna za{tita qudskih prava”. „Vlada Srbije zahteva}e za{titu svih zajam~enih prava Srbima na KiM, pravo na povratak i imovinska prava. Vlada Srbije je obavezna da nastavi rasvetqavawe sudbine nestalih lica i da prati sudske procese okrivqenih za po~iweno etni~ko nasiqe nad Srbima”, glasi amandman kojim se precizira i da }e „sve nadle`nosti, koje kao rezultat pregovora budu poverene privremenim institucijama u Pri{tini, biti potvr|ene ustavnim zakonom i prenete organima AP KiM, u skladu sa Ustavom, zakonima i drugim propisima Srbije“. Tako|e je navedeno i da razgovori sa predstavnicima privremenih institucija u Pri{tini „treba da daju doprinos boqem `ivotu gra|ana na KiM, miru i stabilnosti i evropskoj budu}nosti Srbije i regiona”.

da je stav demokrata “neodgovoran i uperen protiv interesa gra|ana Srbije”. S druge strane, {ef poslani~kog kluba DS Borislav Stefanovi} ~estitao je u polemici Da~i}u i Vu~i}u {to su dokazali da je “politika predsednika pora`ena, jer u suprotnom ne bi bilo tehni~kog dijaloga i evropskih integracija”, ali da demokrate ipak ne}e glasati za rezoluciju. Sednica je, ina~e, zapo~eta govorom Ivice Da~i}a u ime Vlade kao predlaga~a rezolucije, a u kome je premijer istakao da }e Srbija u pregovorima insistirati na formirawu autonomne zajednice srpskih op{tina na Kosovu, isti~u}i da je ciq Srbije da se “stavi ta~ka” na re{avawe problema Kosova. – Predlog rezolucije se bazira na tome da }e predstavnici Srbije posebno insistirati na uspostavqawu autonomne zajednice srpskih op{tina na Kosovu, a da }e izvorne nadle`nosti i unutra{we ure|ewe biti predmet

pregovora – obrazlo`io je Da~i}. Kako je istakao, Srbiji je potrebna pragmati~na politika u interesu naroda. Po wegovim re~ima, na KiM je veoma te{ka situacija, jer se 13 godina gradi nezavisnost pokrajine, pa svrha zasedawa parlamenta nije samo rasprava o nekoliko stranica teksta rezolucije, ve} da li Srbija mo`e da sagleda mogu}nosti za odgovornu, realnu i ostvarivu politiku na Kosovu. Da~i} je rekao da gra|ani o~ekuju odgovoran odnos prema ovom pitawu, bez me|ustrana~kih nadmetawa i bez nadmetawa u optu`bama ko je vi{e kriv za situaciju na KiM. – Ova tema je prakti~no srpski arhetip, vezana za srpske korene, srpske seobe i, na`alost, srpske deobe – rekao je Da~i}. [ef poslani~ke grupe LDP ^edomir Jovanovi} ocenio je da je u skup{tinskoj raspravi o rezoluciji o Kosovu pokazana vrhunska neozbiqnost i politi~ka neodgovornost vladaju}e koalicije. Po

wegovim re~ima, „Da~i}, ko dobro znaju {ta je autonomija Vu~i} i Nikoli} danas se i sve evropske standarde. I to }e bave Kosovom, jer tako pla- nam u budu}nosti koristiti, jer }aju cenu opstanka na vla- }emo razgovarati ili pregovarasti, a ne nude viziju normal- ti sa qudima koji sve to znaju – nog `ivota”. naveo je Kostre{, uz napomenu da – Da~i} od nas tra`i da je Vojvodina, kada je tra`ila se pomirimo s tim da samo u sli~ne ili takve nadle`nosti kosovskoj politici ne po- koji su predvi|eni rezolucijom, stoji politi~ka odgovor- uvek bila ozna~ena kao separatinost. Prepoznajemo vrhun- sti~ka. sku neodgovornost u nameri [ef poslani~kog kluba da se izbegne to pitawe – Demokratske stranke Srbije rekao je Jovanovi}, isti~u- Slobodan Samarxi} optu`io je }i da poslanici LDP-a ne- vlast da vodi samoubila~ku poli}e glasati za rezoluciju.. tiku kojom, kako je rekao, „Srbiji Najavquju}i da }e posla- puca u slepo~nicu odlukom da ni~ki klub SPO-DHSS preda Kosovo samo zarad datuma glasati za usvajawe predlo- pregovora sa EU”. „Re~ je o tome `ene rezolucije, {ef klu- da Srbija prihvati nezavisnost ba Aleksandar Jugovi} re- Kosova. Vlast vodi politiku koja kao je da nova dr`avna stra- je apsolutno politika gubitka tegija prema Kosovu treba Kosova. Zajedni~ki imenilac vlada po~iva na samo dva principa: daju}e koalicije i Demokratske Srbija nikada ne}e priznati ne- stranke je pusta `eqa da Srbiju zavisnost KiM ali prihvata ne- uvedu u EU”, rekao je Samarxi}. statusni deo plana Martija Ah[ef poslani~kog Kluba SVM tisarija kao osnovu za dijalog Be- Balint Pastor istakao je da }e ograda i Priposlanici ove {tina, uz postranke glasti za „Vlast puca Srbiji sredni~ke rezoluciju ne zbog usluge EU. wene sadr`ine, ve} u slepo~nicu odlukom Poslanik samo zbog “podrda preda Kosovo LSV Bojan {ke hrabrosti susamo zarad datuma Kostre{ sa~eqavawa sa realpregovora sa EU” op{tio je da no{}u”. On je re(Slobodan Samaryi}) poslanici ove kao da je u posledstranke ne}e wih {est meseci podr`ati rezoluciju, jer ona, po promewena komunikcija predsedoceni liga{a, ne poga|a su{tinu nika i premijera i da to SVM doproblema koje Srbija ima sa Ko- `ivqava kao kraj dogme „i Kosovo sovom. On je u raspravi o tom do- i EU”. Pastor je, me|utim, ocenio kumentu rekao da poslanicima te da su sve dosada{we rezolucije i stranke nije jasno {ta se predlo- deklaracije koje je donela Skup`enom rezolucijom `eli posti- {tina Srbije u posledwih 13 go}i. Kostre{ je ukazao na dvostru- dina bile bez ikakvog pravnog, pa ke ar{ine prema dve pokrajine, a ~ak i politi~kog uticaja. naro~ito kada su izvorne nadle– Zato smatramo da ni sada{wa `nosti u pitawu. nije od nekog posebnog zna~aja – – ^itaju}i rezoluciju shvatio zakqu~io je Pastor. – Irelevantsam da oni koji su je pisali, a to na je! su predsednik dr`ave i vlada, jan Dragan Milivojevi}


nedeqa13.januar2013.

c m y

dnevnik

zaobrazovawe,upravuiNacioNalNezajedNice

KARMA KOMA

nema svetova otuda neki veliki iskorak u smeru jedan od preuslova za to jedruga~ijeg i nije mogu}. Politi- ste profil zanimawa koje zacija odre|enih saveta je posle- neka visokobrazovna ustadica politizacije dru{tva i to je nova nudi. Tu, pritom, daleko {ire pitawe, ka`e. treba imati na umu da u – Postoje odre|eni problemi u Srbiji trenutno svega 6,5 samom sprovo|ewu zakona. U poje- odsto stanovni{tva ima dinim lokalnim samoupravama do- status visokoobrazovalazi do rivaliteta izme|u struk- nih, pa opet ni svi oni ne tura samouprava i nacionalnih mogu da prona|u posao. Gasaveta, pa i do nelogi~nih situa- rancije za siguran posao cija. Tu je i dodatni problem u sa- nekom studentu ne mo`e mom nadzoru zakonitosti jer je za- da da nijedan fakultet. kon pisan u vreme postojawa MiIako se obrazovawe na nistarstva za qudska i mawinska materwem jeziku, ~ak i po prava, koje je bilo zadu`eno za vertikali od vrti}a do nadzor zakonitosti. Posle ukida- fakulteta, kao pravo priwa ministarstva wegove nadle- padnicima nacionalnih `nosti su podeqene, pa je sada to zajednica ne mo`e osporinezahvalna situacija i pitawe je ti, odsustvo bilingvalnosti u ko je za {ta nadle`an... znatnoj meri mo`e da bude prepreLo{e perspektive u pogledu za- ka u pronala`ewu posla i intepo{qavawa ti{ti ve}inu gra|ana grisawu u dru{tvo. Sekretarijat ove zemqe, ali je u nacionalnim na ~ijem je ~elu moj sagovornik zajednicama to pitawe dodatno iz- ve} godinama vodi quti boj s drra`eno jer je te`avnim institusno skop~ano s cijama oko doraodr`ivo{}u dode programa po Nije sporno pravo ti~ne zajednice: kojem pripadninacionalnog saveta negativni priraci mawina u~e {taj plus odla- da inicira formirawe srpski jezik. univerziteta zak u inostran– Nailazimo tvo tu perspekna odre|eno netivu boje u tamne razumevawe kad boje. Osnivawe univerziteta na je re~ o adaptaciji tog programa, kojem bi nastava prete`no bila jer imamo situaciju da niko nema izvo|ena na ma|arskom jeziku, Na- problem s u~ewem stranih jezika, cionalni savet Ma|ara odredio je ali da postoji problem s u~ewem kao svoj strate{ki zadatak s ci- srpskog jezika – predo~ava mi Deqem da se spre~i odlazak mla|ih li, obja{wavaju}i da je to poslepripadnika te zajednice na studije dica pretpostavke tvoraca prou inostranstvo, {to se obi~no zagrama da oni koji u~e srpski jezik vr{ava wihovim ostankom tamo. imaju osnovno znawe. – To obi~no – Nije sporno pravo nacionalne odgovara realnosti, jer u pojenog saveta da inicira formirawe dinim sredinama, naro~ito onim univerziteta – napomiwe Deli. – demografski homogenim, postoji Najve}i magnet za budu}e studente nulto znawe srpskog jezika i zato jeste nada da }e se zaposliti, ali je potrebno da dr`ava to prepo-

3

\avo [ari} i let bez metle

N

zna. To bi bio jasan signal da dr`ava `eli da integri{e mawine u dru{tvo. Pokrajinski sekretarijat za obrazovawe, upravu i nacionalne zajednice od 2005. sprovodi program afirmacije multukulturalizma u Vojvodini, a nastao je kao odgovor na talas incidenata iz 2004. Moj sagovornik ka`e da }e wegovi efekti mo}i da se osete tek za nekoliko godina, kada svi ti svr{eni osnovci i sredwo{kolci koji su wime bili obuhva}eni budu u prilici da kao deo dru{tva sve nau~eno i poka`u na delu. – Znam da je ideal nemogu}e posti}i, kao {to znam da me|uetni~kim odnosima nikad ne}u biti do kraja zadovoqan, jer uvek ima mesta za poboq{awe – napomiwe Andor Deli. – Ali isto tako znam i da su u tom pravcu napravqeni zna~ajni koraci i da }e proces koji je zapo~et jo{ 2005. na kraju ipak uroditi plodom kroz stavove i razmi{qawa mladih qudi koji su pro{li kroz taj program. n Denis Kolunyija

e znam kako }e vama ovo zvu~ati, ali ja pi{ta ih to ta~no odu{etam sasvim ozbiqno: postoji li uop{te taj vqava. Darko [ari}? Verovatno je pitawe naivU redu, ali gde je tu taj no, ali {ta da radim: ne dru`im se s miqeom iz [ari}? E, on se ovde pokojeg taj [ari} poti~e, kao da `ivimo na razlijavquje, ba{ kao i Mi~itim planetama, tako da za te qude ne znam ni{kov} pre wega (stvarno, postoji li taj Mi{koti mogu znati sve dok su u javnoj, medijskoj zavevi}?) i ko zna ko posle wega, kao maq kojim se trini – a u zavetrini su obi~no sve dok im doima opau~iti po glavi neko ko se zgodno namebro ide. Tek kada ne{to po|e po zlu, novine po~sti. Evo, skupine papira koje se samo sasvim nu da pi{u o wima, a wihova imena, neretko jo{ tehni~ki mogu nazvati {arenkastim dnevnim novi{e wihovi nadimci, postanu javno vlasnivinama, a za koje nije tajna da su upravo porno{tvo. grafski intimno bliske sa senovitim struktuUostalom, zar ste znali za [iptara, Kuma, rama sada{we vlasti, danima ve} objavquju naBudalu i Pacova, a bogme i za \uru Mutavog sve vodni transkript ni{ta mawe navodnog jata~kos bri`nom majkom Iboqkom, pre ubistva Zorana orta~kog telefonskog razgovora [ari}a s ne\in|i}a? Podzemne su to egzistencije, ba{ u kim neimenovanim ministrom prethodne vlade, skladu s nadimkom jednog od wih; {to se mawe koji je navodno isto to, to jest ministar, i u nozna za wih, wima boqe. Tako ni za tog [ari}a voj vladi. E, zato ja po~iwem da mislim da je i nisam znao ni da postoji sam taj [ari} mo`da sve dok nije krenulo da navodan, kao nekakav U zemqi Srbiji nastao novi vakat, de`urni fantom, plase pi{e da je novcem s tragovima belog praha na {ilo, utvara: svi znavreme bezuslovnog i bezobalnog sebi „kupio pola Vojvoju za wega, niko ga nije po{tewa, u kojem je lopovima i dine“, ukqu~uju}i i jedan deo ni ~uo. A svrha mutika{ama svih vrsta odzvonilo. vi restoran u kojem sam pomu je da, kao nekakva Jel tako da je to ba{ odli~no? Ma, nekad ru~ao i hotel u kofigura univerzalno naravno. I zato je ba{ {teta {to jem sam jedared prenoupotrebqivog |avola, }io. bude uvek na raspolanije istina Nemam pojma, a sasvim gawu kao Ne~astivi, a iskreno me ba{ ne{to i znate da, hm, poslovane zanima, gde se ta~no preigrao taj gra|anin we s Ne~astivim ume da trajno uprqa zemaqskog [ari}, na kojoj je to xadi pogre{no skrenuo pa smrtnika. je wegovo ime dospelo u novine pa su tako i beDobro, ne budimo bukvalni, znam ja da negde zna~ajni, neupu}eni smrtnici poput mene saznapostoji taj gra|anin [ari} Darko, i da je taj li za wegovo postojawe u svetu bi}a, stvari i umo~io svoje nesta{ne prsti}e u ko zna sve kapojava. Znam samo da se to desilo za vreme vlakve i ~ije pekmeze, ali razumete poentu. Poenta sti onih koji sada vi{e nisu na vlasti. I od taje u iscrtavawu lika [ari}a-|avola, a potom u da je gra|anin [. u bekstvu, nestao ~ovek u pravteatralnom okoli{awu da se imenuje taj navodcu celog sveta, kako to ve} ide s pti~icama od no postoje}i Faust s kojim je sklopio ugovor: tawegove sorte, koje ba{ nikako ne trpe da budu ko se stvara permanentna atmosfera straha i zatvorske pti~ice. Pa dobro, wegova stvar, i neke neodredive a sveop{te krivice, koja se mostvar zakona i dr`ave kojima je kanda {to{ta `e stu{titi i fokusirati na bilo koga u bilo du`an. kom trenutku, a taj onda neka se pere i obja{waSada je, me|utim, u zemqi Srbiji nastao novi va da nema ni{ta s tim. Niti }e mu ko poverovavakat, vreme bezuslovnog i bezobalnog po{teti niti }e mu to i{ta pomo}i, jer loma~e su ve} wa, u kojem je lopovima i mutika{ama svih vrsta upaqene. Mo`da je ovo ipak prejaka metafora? odzvonilo. Jel tako da je to ba{ odli~no? Ma, Bi}e da nije, jer wen je pravi autor Rasim Qanaravno. I zato je ba{ {teta {to nije istina. ji}, jedan od biv{ih i sada{wih ministara, koji Ali je istina ne{to drugo: umno`avaju se svakosada, gle, govori o „atmosferi lova na ve{tiga dana batine kojima se imaju tu}i, nekad simce“. Ta~no je to {to govori, ali nije li i on, svoboli~ki a nekad i stvarno, svi oni koji mogu bijim politi~kim prebegom, pomogao da nastane to ti po ne~emu nepo`eqni i nepo}udni u toj novoj u ~emu Srbija danas `ivi? Mo`da je tek prekaSrbiji koja nastaje na na{e o~i, mada se ve}ina sno shvatio da nije dobro ni pametno potpomonas i daqe pravi gluvima i slepima, a mnogi bog}i nastanak lova na ve{tice ako ne ume{ stvarme i tap{u rukicama u detiwem odu{evqewu, no da leti{ na metli. mada ti nikako ne umeju razgovetno objasniti n Teofilpan~i}

T E M A  „ D N E V N I K A ” :  TraNsferikaopraviloovda[wepoliTi^kesceNe

Kadanemaprinicipa,imapreleta~a relazak doskora{we portparolke LSV-a Aleksandre Jerkov u Demokratsku stranku mo`da je {okantan za wene biv{e partijske kolege, ali zasigurno nije nikakva novina na ovda{woj politi~koj sceni. Izuzev {to je donekle specifi~an po tome {to je to verovatno, bar kad je re~ o visokim politi~kim funkcionerima, prvi transfer izme|u ove dve stranke, koje su ina~e tradicionalni partneri na svim nivoima vlasti, a trenutno na pokrajinskom nivou i u brojnim lokalnim samoupravama u Vojvodini. Ovaj politi~ki transfer jedinstven je i po tome {to je, uz ostavku na strana~ke funkcije, Aleksandra Jerkov odstupila i od poslani~kog mandata i od odborni~kog mandata u Skup{tini Novog Sada. Vra}awe mandata jeste nesvakida{wi gest za politi~ke transfere koji su postali svakida{wica ovda{we politi~ke scene i to na svim nivoima vlasti. No, ni u ovom transferu nije odstupqeno od pravila po kojem se strana~ki dresovi obi~no razmewuju izme|u politi~kih oponeneta. Jeste da LSV i DS nisu na politi~ki suprotstavqenim polovima, ali je me|u

P

U dosada{woj praksi promena partijskih dresova po pravilu je vodila promeni u odnosu snaga. Zahvaqu}i politi~kim preleta~ima u parlamentu su ulazile i stranke koje nikad nisu ni nastupile na izborima, ili, pak, nisu doma{ile izborni cenzus. A nakon posledwih izbora, uz wihovu pomo} mewane su ili formirane ve}ine u brojnim lokalnim samopravama. Tako je, na primer, zahvaqu}i transferu jedne odbornice iz LSV-a u SNS nastala aktuelna kaolicija u Zreawaninu. Ali to nije usamqen primer. Po sli~nom {ablonu formirna je i lokalna vlast u Ba~u, da bi se potom na gotovo identi~an na~in i raspala. I u aktuelnom sazivu Skup{tine Srbije bilo je promena partijskih dresova. Nenad Kitanovi} s liste opozicionog DS-a pre{ao je u poslani~ki klub vladaju}eg URS-a. A lista demokrata pretrpela je i neverstvo partnera iz SDPS-a Rasima Qaji}a koji su se priklonili vladaju}oj koaliciji. Klub DS-a napustili su i poslanici iz DHSS-a, dok su poslani~ku grupu LDP-a napustili poslanici SPO-a, kao i poslanik Zaharije Trnav~evi} koji je u{ao u vladaju}u koaliciju.

Novosadskaiskustva I promena vlasti u Novom Sadu obele`ena je politi~kim preobra`ajima. Vladaju}a kaolicija okupqena oko demokrata uru{ila se po{to su odbronici SPO-a napustili listu LSV-a i zajedno sa Romskom demokratskom partijom podr`ali novu ve}inu koji su predvodili napredwaci. A po sli~nom {ablonu usledile su postizborne promene partnera u brojni lokalnim samoupravama u kojima je vlast naknadno upodobqavana po meri nove kaolicije u Republici. wima bilo najvi{e varnica i to oko pitawa vojvo|anske autonomije, kao i u pogledu na~ina funkcionisawa zajedni~ke koalicije u Novom Sadu. A upravo je Aleksandra Jerkov u tim pitawima bila me|u o{trijim kriti~arima vojvo|anskih demokrata. Ona, pak, sada smatra da je DS pokazala spremnost da prizna probleme i da se mewa, a javnosti je sugerisala da ne spada u {ablon klasi~nih preleta~a, jer, ka`e, ulazi u stranku koja nije na vlasti i koja je ovih dana najvi{e izlo`ena udaru i pritiscima.

Me|u najintrigantnijim politi~kim transferima, koji su obele`ili predizborni period, bio je prelazak nekada{eweg visokog funkcionera DS-a Gorana Kne`evi}a, koji je aktuelni ministar poqoprivrede, u redove SNS-a, glavnog rivala demokrata. A prili~nu medijsku buru izazvao je i prelazak Vladimira Cvijana, generalnog sekretara u kabinetu predsednika Borisa Tadi}a, u Srpsku naprednu stranku. Napredwacima se pridru`ila i biv{a savetnica Miroquba Labusa Zorana Mihajlovi}, sada{wa ministarka ener-

getike. Ovaj trend uhlebqavawa u SNS nastavqen je naro~ito nakon posledwih izbora. U tom talasu najvi{e je bio radikala, koji su na izborima ostali ispod cenzusa, pa se tako SNS-u priklonio i nesu|eni kandidat SRS-a na posledwim predsedni~kim izborima Aleksandar Martinovi}, koji je ina~e karijeru gradio upravo na kritici ~elnika napredwaka. Aleksandar Vulin, koji je na ~elu Pokreta socijalista i koalicioni partner SNS-a, bio je prethodno u JUL-u, potom osniva~ Partije demokratske levice, pa pri SPS-u... I ranijih godina bilo je ~udnovatih politi~kih preobra`aja. Vlajko Seni} napustio je 2007. godine visoku poziciju u SPO i postao visoki funkcioner G17 plus, dana{eweg URS-a . Svojevremeno je kandidat za lidera DS-a Slobodan Vuksanovi}, po gubitku stran~ke trke osnovao je vlastitu partiju i potom se utopio u DSS. I Dragoqub Mi}unovi} napu{tao je DS nakon unutarstrana~ke predsedni~ke trke, te formirao sopstvenu partiju, da bi se ponovo vratio u tabor demokrata gde je sad predsednik Politi~kog saveta. Politi~kih preleta bilo je i 90-ih godina, dodu{e retkih. U tom periodu politi~ku javnost najvi{e je uzdrmao odlazak nekada{weg gradona~elnika Beograda Ne-

tiju, nakon ~ega je ulazila u formalne ili neformalne koalicije sa DSS-om, G17 plus, DS-om, da bi se nedavno prikqu~ila SNS-u. Bogato iskustvo i duga istorija me|ustrana~kih preletawa obesmi{qavaju sve u~estalije tvrdwe politi~kih aktera da je pojava promena stana~kih dresova posledica slobodnih poslani~kih i odborni~kih mandata. Me|ustarna~kih transfera bilo je i za vreme famoznih “blanko ostavki”, preko kojih su stranke poku{ale da preduprede partijsku neposlu{nost. Ali, to im nije bilo od velike koristi, kao {to nisu mnogo pomogla ni masovna zakliwana pred crkvenim oltarima, {to su, tako|e, upra`wavale neke stranke. Bi}e da je problem mnogo ozbiqniji od toga da je re~ tek o upitnom moralnom integritetu pojedinaca. Pre se mo`e re}i da ve}ina polti~kih partija, ako ne sve, i same boluju od nedostatka principijelnosti. Uostalom, neverovatne koalicije svih sa boj{e ^ovi}a iz SPS-a, a koji je 1997. gosvima potvr|uju da politi~ke stranke vrdine osnovao svoju stranku i pridru`io se lo lako odstupaju od vlastite ideologije i opoziciji. programskih ciqeva, pa stoga te{ko da moNa vojvo|anskoj politi~koj sceni, kogu da ra~unaju na principijelnost i lojaljom deceniju unazad dominira Demokratska nost svojih poslanika i „obi~nih” ~lanostranka, politi~ki preleti uglavnom su va. A to {to ni javnost nije posebno osei{li u prilog demokratama. DS je tako tqiva na pojavu preleta~a, pokazuje da ni funkcionisala po principu “usisiva~a” u bira~i nemaju prevelika o~ekivawa od poodnosu na koalicione partnere, a pre sveliti~kih aktera. ga one iz G17 plus koji su posle koalicije Tako da nema ni pravila kada je re~ o tosklopqene izme|u Mla}ana Dinki}a i me kako zapravo prolaze preleta~i u nopartije biv{e radikalvim dresovima. Oni koji ke Maje Gojkov}, masovsu u “mati~nim” strankaMaja Gojkovi} je me|u no prilazili demokrama bili na visokim pozitama. Tako je u prethodcija obi~no se dobro rekorderima kada je nom sazivu Skup{tine uhlebe i u novom polire~ o promeni Vojvodine klub DS-a ojati~kom okru`ewu. I tapartijskih dresova i ~ao za nekoliko madata, kvi primeri su brojni, politi~kih partnera dok je G17 plus izgubio posebno u Demokratskoj politi~ki uticaj u postranci. Tako je {efica krajini. Dinki}a su tada poslani~kog kluba demonapustili potpredsednik Skup{tine Vojkrata u prethodnom sazivu bila Nada Kovodine Branimir Mitrovi}, te pokrajinlunxija, koja je u tu stranku do{la po{to ski poslanici Zoran Babi} i Aleksandar je napustila Demokratsku alternativu NeRadowi}. boj{e ^ovi}a, dok ni portparolka DS-a A nekada{wa radikalka i gradona~elJelena Trivan nije iz redova strana~kih nica Novog Sada Maja Gojkovi} je me|u reveterana. A sada se u medijima uveliko nakorderima kad je re~ o promeni partijskih javquje da }e nova portparolka DS-a biti dresova i politi~kih partnera. Po napuupravo – Aleksandra Jerkov. {tawu SRS osnovala je svoju Narodnu parn Branka Dragovi} Savi}


4

dnevnik

nedeqa13.januar2013.

EvropSKainiCijaTivazaSTaBilnoSTSTalauodBranuzEmaQarEgiona

Umestovra}awaviza odvratite„azilante” E

vropski parlament i Savet „Kako spasiti viznu liberalizaci- 350. [vajcarska je nedavno uvela 48ministara Evropske unije ju”, a u koju je „Dnevnik” imao uvid, satni postupak za tra`ioce azila jo{ uvek nisu postigli dogo- navodi se da „suspenzija bezviznog iz zemaqa Zapadnog Balkana, pa je vor o mehanizmu privremene su- re`ima ne bi bila fer prema sto- sa 780 zahteva u avgustu pala na svespenzije bezviznog re`ima za neke tinama hiqada gra|ana Zapadnog ga 95 u novembru 2012. Sli~an je i zemqe Zapadnog Balkana, u prvom Balkana”. „To bi, tako|e, podrilo i primer Norve{ke... redu Srbiju i Makedoniju. Veliko kredibilitet EU na Balkanu”, upo„Umesto suspenzije bezviznog reje, me|utim, pitawe koliko }e jo{ zorio je ESI. `ima, predla`emo da sve zemqe dugo EP odolevati, jer ba{ kao {to Inicijativa za evropsku stabil- ~lanice EU uvedu kratke proceduje i za nas pitawe viza veoma bitno nost, me|utim, nije stala samo na re za bavqewe tra`iocima azila iz na unutra{wem politi~kom planu, „smatrawu”, ve} je detaqno anali- dr`ava koje ispuwavaju evropske isto to va`i i za ~lanice EU, pogo- zirana i pozadina pove}anog broja kriterijume u po{tovawu qudskih tovo one najugro`enije prilivom zahteva za azilom, koje podnose dr- prava. U isto vreme, EU bi trebalo la`nih azilanata, poput Nema~ke i `avqani zemaqa Zapadnog Balka- da i zvani~no proglasi te dr`ave za Belgije. A u Nema~koj se ove go„sigurne”, te da propi{e rokove i dine odr`avaju parlamentarni proceduralne garancije za bavqewe izbori i pritisak Berlina da se azilantskim zahtevima wihovih to pitawe {to pre re{i sve je gra|ana. Takva bi reforma unapreve}i... dila domicilne procedure, bez Na`alost, nesporna je ~iweugro`avawa sposobnosti ~lanica nica da je 2012. bila godina sa Unije da identifikuju legitimne najve}im brojem zahteva za dobitra`ioce azila. Istovremeno, EU jawe azila, koje su gra|ani bi dobila jo{ jedan spoqdr`ava regiona podnosili nopoliti~ki alat, jer bi ~lanicama EU. Da zlo bude ESIpredla`eda,umestosuspenzije eksplicitno povezala bezve}e, u Nema~koj je to u~inivizni re`im i poboq{awe bezviznogre`ima,zemqe~laniceEU stawa qudskih prava, te talo skoro dvostruko vi{e najednostavnoskrateproceduru {ih dr`avqana nego, recimo, ko podstakla dr`ave koje Avganistanaca i Sirijaca – su jo{ uvek na ’crnoj listi’ odgovoranaazilantskizahtev kao da Srbijom teku potoci da daqe sprovede refordisidentske krvi. A kada se me”, navodi se u studiji takav nonsens predo~i nema~koj na. U studiji je tako ukazano na ~i- Evropske inicijative za stabiljavnosti, uz prate}i komentar ko- wenicu da se vi{e od 80 odsto tih nost. liko ko{ta izdr`avawe svakog la- zahteva odnosi na Nema~ku, [vedPo re~ima predsednice Odbora `nog azilanta, nije te{ko do}i do sku, Belgiju i Luksemburg i, prema za evropske integracije Narodne zahteva za hitnim preispitivawem oceni ESI, razlog za to je veoma skup{tine Milice Delevi}, i pre bezviznog re`ima za na{u zemqu, jednostavan: u ovim dr`avama po- nekoliko godina, kada je to bilo koji je nedavno otvoreno i formu- stupci (ne)odobravawa azila traju najva`nije, upravo je ESI puno lisao predsedavaju}i Odbora Bun- izme|u 6 i 8 meseci, tokom kojih uradila da u zemqama EU prevlada destaga za unutra{wu politiku „azilanti” dobijaju odre|ene bene- uverewe o potrebi da bezviznim reVolfgang Bozbah. ficije, od zdravstvene za{tite do `imom bude obuhva}en ~itav reI dok su na politi~kom planu ne malih mese~nih prinadle`nosti gion. U tom smislu veruje da }e i sapojedini ~lanovi EP, poput slove- (u [vedskoj su one u jednom trenut- da privu}i adekvatnu pa`wu wihov na~ke evroparlamentarke Tawe ku bile 1.500 evra!?). stav koliko bi ponovno uvo|ewe Fajon, posledwa linija odbrane S druge strane, navodi se primer viza bilo lo{e ne samo za zemqe bezviznog re`ima za dr`ave Zapad- Austrije, koja je dramati~no skra- Zapadnog Balkana, nego i za samu nog Balkana, respektabilna pomo} tila proceduru za balkanske azi- politiku Evropske unije. regionu stigla je i iz nevladinog lante – koja sada traje od jedne do – Podrazumeva se da }e i Srbija i sektora – od veoma uticajne Evrop- najvi{e tri nedeqe – i kao rezul- ostale zemqe regiona u~initi sve ska inicijativa za stabilnost tat ve} 2011. dobila isto tako dra- {to mogu da spre~e zloupotrebqa(ESI). U wihovoj opse`noj studiji mati~an pad u broju prijava, svega vawe bezviznog re`ima, ali je u tom smislu veoma va`no i ovo na {ta ukazuje ESI: da se ograni~e oni nisuboranija elementi u dr`avama EU koji podEvropska inicijativa za stabilnost zapravo je neprofitni istrasti~u la`ne azilante – izjavila je `iva~ki institut koji je u junu 1999. osnovala grupa uglednih multiMilica Delevi} za „Dnevnik”. – nacionalnih analiti~ara. ESI je stvoren kao odgovor na potrebu za Treba, naime, imati u vidu da, za postojawem nezavisne, detaqne analize nekih veoma kompleksnih pirazliku od politike viza, koja je tawa koja su ukqu~ena u promovisawe stabilnosti i prosperiteta na usagla{ena na nivou EU, politika prostoru Evrope. U proteklih desetak godina ESI je imao jako veliazila je u iskqu~ivoj ingerenciji ki utjecaj na me|unarodnu politiku prema jugoisto~noj Evropi. Na ~ezemaqa ~lanica. Ali bi studija lu ESI je Gerald Knaus, a mre`a ~lanova i saradnika ukqu~uje emiESI mogla da uka`e na ta alternanentne stru~wake koji su bili na odgovornim pozicijama u raznim tivna re{ewa problema la`nih evropskim ministarstvima spoqnih poslova, u UN, NATO, OSCE, azilanata, umesto vra}awa zemaqa Svetskoj banci, u kabinetima komesara EU, u nevladinim organizaciZapadnog Balkana na ’crnu {engenjama, kao i dopisnike vode}ih evropskih i ameri~kih medija... sku listu’. n Miroslav Staji}

I S T R A @ U J E M O : KoliKogodinapEnzionEriu@ivaju u^EKovima?

Solidarnostna klecavimnogama O

rganizacija za ekonomsku saradwu i tak godina radnog sta`a, pa samim tim i odlarazvoj (OECD) sprovela je istra`iva- zak u penziju u najboqim `ivotnim godinama, i we u svoje 33 zemqe ~lanice s ciqem da daqe itekako uzima danak jer mnogi koji su jo{ utvrdi koliko }e godina wihovi gra|ani pro- pre nekoliko decenija oti{li u penziju i danas se~no provesti u penziji. U istra`ivawu su u jo{ uredno primaju svoj ~ek. obzir uzeti prose~an `ivotni vek mu{karaca i Prema podacima Fonda PIO 3.833 penzione`ena u svakoj pojedinoj zemqi i godine odlaska ra u Srbiji ve} petu deceniju dobija ~ekove, a u penziju, a obuhva}ene su i osobe s navr{enih me|u rekorderima po du`ini isplate su inva65 godina. Rezultati su pokazali da }e penziju lidski penzioneri – wih 2.102, ali i 1.831 stanajdu`e u`ivati stanovnici Italije: `ene ~ak rosni. Po{tar punih 47 godina odnosi penzije 27,3 godina a mu{karci 22,7. Istra`iva~i su na adrese 277 starosnih penzionera koji u prodo{li do zakqu~ka i da }e `ene u proseku u seku primaju 31.024 dinara. Ovi najstariji penpenziji biti du`e pet godina nego mu{karci. zioneri imaju svega 21 godinu radnog sta`a, Recimo, po nema~kim propisima u penziju se {to zna~i da duplo du`e primaju penziju nego odlazi sa 65 godina bez obzira na pol, ali tamo {to su radili. Isti penzionerski sta` ima i `ene `ive ~etiri godi638 invalida koji su odradili ne du`e od mu{karaca – svega 11 godina. Oni bezmalo u proseku 85,7 godina, pa pet decenija dobijaju penziju koPo{tarpunih47godina sam tim i du`e koriste ja sada iznosi 20.324 dinara, {to odnosipenzijenaadrese je za nekoliko hiqada dinara penziju: u proseku su u 277starosnihpenzionera vi{e od one koje danas primaju mirovini 20,7 godina. U Norve{koj, pak, koja se oni koji imaju 40 godina penzijkojiuprosekuprimaju uzima za zemqu stvoreskog sta`a (me|uvremenu je pro31.024dinara nu za mirnu, dugu i bezmewen na~in obra~una penzija bri`nu starost, mupa se za osnovicu uzima celokup{karci i `ene rade do 67 godina, a u penziji ni radni vek, a ne kao {to je to bilo prethodnih u`ivaju od 16 do 19 godina, jer `ivotni im je vek decenija deset najpovoqnijih godina). izme|u 83 i 86 godina. Poseban kuriozitet predstavqa i podatak I tako redom. Sve evropske dr`ave imaju Fonda PIO da upore|uju}i penzionere iz nekapravilo da se sve du`e koristi penzija, jer se da{wih fondova za zaposlene, samostalne dedu`e i `ivi. Ono {to je karakteristi~no za latnosti i poqoprivrednike, najdu`e se penzive}inu evropskih dr`ava, pa ~ak i za Gr~ku ko- je ispla}uju invalidskim penzionerima. Oni ja duboko grca u krizi i ne nalazi re{ewe za ~ekove primaju u proseku 18 i 19 godina. Naime, izlazak iz we, jeste da se nakon odlaska u pen- prema posledwim podacima Fonda PIO, me|u ziju `ivi pristojno, bez oskudice i da se ima rekorderima u penzijskom sta`u a nau{trb radnovca ~ak i za putovawe. Naime, statistika nog svakako su invalidi. ^ak 277 invalidskih pokazuje da najve}i procenat turista ~ine penzionera je odradilo samo 13 godina a penziupravo penzioneri iz zapadnih dr`ava. Oni ju prima wih 45, dok 430 ima 14 godina radnog rade pun radni vek, ~esto i po ceo dan, ali za- sta`a a ~ek dobija – 44 godine! to kada jednom odu u penziju od we mogu solidStarosni penzioneri koji dobijaju ~ekove iz no da `ive, ne oskudevaju ni u ~emu, putuju po Fonda PIO, ipak, pokazali su se kao vredniji svetu i rade sve ono {to decenijama zbog posla jer je, na primer, wih 177 odradilo radni vek od nisu mogli. Sasvim druga pri~a je s penzionerima iz biv{e Jugoslavije, jer ni u jednoj od novonastalih Kra}e`ivimo dr`ava penzionerima nije dobro. Oni u proseodEvropqana ku mawe rade od “kolega” sa zapada ali zato i kra}e `ive. Pored toga, penzije koje dobijaju, U Srbiji penzioneri `ive znatno kra}e bez obzira {to su one prose~no u Sloveniji 580 od onih u evropskim dr`avama. Prema podaevra, dovoqne su samo za golo pre`ivqavawe, cima Fonda PIO, prose~an korisnik iz kapa od putovawa i drugih u`ivawa pod stare dategorije zaposlenih penziju koristi do svog ne – nema ni{ta. Sli~no je i u Hrvatskoj, Crnoj 76. ro|endana, dok oni koji su zara|ivali u Gori, Makedoniji, Republici Srpskoj gde je privatnom sektoru penziju podi`u do 75. gopenzionera iz godine u godinu sve vi{e, a staldine. Poqoprivredni penzioneri u proseku no se pove}ava granica za odlazak u mirovinu. ~ekove dobijaju do svoje 78. godine. Ina~e, Kra}e se `ivi, ali i mawe godina ula`e u penSrbija je po odredbama o godinama `ivota zioni fond, {to na koncu sve dovodi do kraha potrebnim za starosnu penziju na liniji celokupnog penzionog sistema za koji se stoga evropskih trendova. Me|utim, kada se razsada i tra`e druga~ija re{ewa. matra visina starosne granice paralelno s Na{a pri~a je, ipak, najte`a od svih biv{ih du`inom o~ekivanog trajawa `ivota, i ako jugoslovenskih republika – o pore|ewu srpskih nas zanima koliko dugo neko prima penziju, i evropskih penzionera naravno da je besmislejasno je da na{i penzioneri `ive kra}e neno i govoriti. Naime, od prose~ne penzije u Srgo `iteqi EU. No, uporedo s tim kra}im biji, koja je sada ne{to malo vi{e od 200 evra, `ivotom penzionera, podaci ukazuju i na to ne mo`e se sastaviti po~etak i kraj meseca, a da na{i penzioneri ipak i rade upola mawe mala primawa uti~u i na sve kra}i `ivotni vek od kolega u evropskim zemqama. Na to svai mu{karaca i `ena nakon penzionisawa. S kako uti~e beda, siroma{tvo i nema{tina druge strane, nekada{we olako penzionisawe i koji u ovoj dr`avi vladaju ve} dve decenije. propisivawe uslova od petnaestak ili dvadese-

opTimizamvEroQuBadugali]a,SEKrETaraudru@EWaBanKaSrBijE

Kamatebikona~no moglepasti a samom koncu pro{le godine Narodna banka Srbije donela je propise koji }e u zna~ajnoj meri uticati na poslovawe finansijskih ku}a kod nas u 2013. Radi se, podsetimo, o izmenama Odluke i rizicima banke, odnosno one o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki. Za gra|ane to prakti~no zna~i da }e ubudu}e mo}i da se zadu`e koliko im banka odbori bez ograni~ewa od strane NBS. Izmene su zna~ajne i za same finansijske ku}e, a pogotovo za privredu. Bankama je, naime, sada dozvoqeno da ustupaju potra`ivawa u skladu sa me|unarodnom praksom, {to zna~i da }e u posed nekog kredita mo}i da do|u i druga prvana lica. Na taj na~in mogu da se oslobode zna~ajna sredstva koje su banke izdvojile na ime obavezne rezerve. Sekretar Udru`ewa banaka Srbije Veroqub Dugali} ocewuje za na{ list da su ove promene dobre, te da bi mogle uticati i na smawewe kamatnih stopa kod nas u budu}nosti. O tome {ta }e to konkretno zna~iti za gra|ane kada nema prepreka da se zadu`e

N

Premaindeksu ekonomskihslobodaza 2012.godinu,koji analizirajuameri~ka Heritiyfondacijai poslovnilist„Vol Strit`urnal”,Srbija senalazina94.mestu nasvetu.Uregionuje izanassamoBiH

toliko da im rata bude i u visini cela plate, Dugali} ka`e: – To nikako ne zna~i da }e automatski klijent od banke dobiti kredit koliko mu je voqa, i jo{ bezuslovno. Banka }e naprosto procewivati svakog ponaosob pre kona~ne odluke. Razlika je {to u op{tu sliku o sposobnosti klijenat da vra}a zajam sada ulaze dodatni prihodi. Mislim da }e ban-

kama sada biti lak{e nego u vreme kada je to pitawe regulisala NBS. U svakom slu~aju, gra|anima je data {ansa da se vi{e zadu`e nego lane. Ve}i deo izmena koje je NBS donela odnosi se, ipak, na privredu. U tom smislu posebno je zna~ajna odluka o ustupawu potra`ivawa drugim licima a ne samo bankama. Banke tako dobijaju {ansu da se

netrebao~ekivatibankeizEu Pojedine banke u Srbiji bi ove godine trebalo da na|u nove vlasnike. Pored Razvojne banke Vojvodine, tu su i KBC, NLB Hipo banka... Pitali smo Veroquba Dugali}a ko bi se mogao pojaviti kao novi vlasnik, jer izgleda da su se banke iz Evropske unije umorile od kupovine na istoku... – Banke iz EU su u problemima jo{ od polovine 2008. godine – obja{wava sekretar Udru`ewa banaka Srbije. – Nije stoga realno o~ekivati da }e iz tih zemaqa do}i novi kapital u nekom ve}em obimu. Ali zato banke iz Rusije i nekih drugih zemaqa, poput Kine, koje se pojavquju kao zainteresovane za nas, mogu doneti novu ponudu i pove}ati konkurentnost na na{em tr`i{tu, {to bi svakako bilo dobro. U tom svetlu treba posmatrati i dolazak Sberbanke. Ali 2013. }e, moramo toga biti svesni, biti veoma te{ka godina i jedino {to nas mo`da mo`e ute{iti to je da smo na to ve} navikli. Tako|e, nije zgoreg napomenuti da te{ko}e kod nas nemaju koren u bankarskom sektoru kao u EU. Tamo je krizu deneo neodgovoran pristup hipotekarnim kreditima ovde toga nije bilo.

re{e problemati~nih kredita. Dugali} nagla{ava da }e to pomo}i bankama da se oslobode tereta lo{ih zajmova. Oni sada optere}uju bilanse banaka i zahtevaju velike rezervacije, jer su to rizi~ni plasmani. ]i{}ewem tih zajmova iz portfolija banaka stvori}e se ubudu}e veliki kreditni potencijal. Drugim re~ima, {to banke budu imale vi{e uspeha u ovim aran`manima, to }e im biti boqa pozicija i ima}e ve}e mogu}nosti kreditirawa. A to bi, na koncu, moglo da kona~no u zemqi Srbiji donese ni`e kamatne stope. E sad, svakako da je pitawe ko bi uop{te mogao da se pojavi na srpskom tr`i{tu kao kupac zajma koji je u docwi. Dugali} tvrdi da }e se kupac uvek na}i, ali da }e banke morati da daju dobar diskont. A ti kupci, pak, mogu biti doma}e ali i strane kompanije i lica koje, s jedne strane, imaju dobru likvidnost i, s druge strane, `ele dugoro~no da posluju na na{em tr`i{tu. Kada je re~ o prose~nom „popustu” kod ustupawa problemati~nih zajmova, Dugali} obja{wava da je svaki kredit u problemu pri-

~a za sebe, te da }e se u skladu s performansama koje ima odre|ivati i uslovi ustupawa. Dakle, da li }e diskont biti 20 ili mo`da 40 odsto, zavisi}e od obezbe|ewa, rokova dospelosti, ka{wewa... Srbija u ovom trenutku nema na koga da se ugleda kod ovog posla, jer smo, na `alost, jedini u regionu koji imaju ve}e te{ko}e s vra}awem zajmova, posebno u privredi. Dugali} podse}a da u jednom trenutku optere}enost banaka lo{im plasmanima bila ~ak 24 odsto. Ako je za utehu, pro{lu godinu smo ipak zavr{ili sa u~e{}em nenaplativih kredita kod privrede i gra|ana na nivou od 19 procenata. n Du{anka Vujo{evi}


dnevnik

29 godina a penziju u`iva ve} 42 leta. Ima, na`alost, i mnogo primera da mu{karci i `ene, i pored vi{e decenija rada, ne do~ekaju penziju ili da je primaju svega nekoliko meseci ili godinu-dve. Upravo zbog toga srpski penzioni sistem se bazira na solidarnosti – zna se da }e neki ~ek dobijati godinama a neki ga ne}e ni do~ekati ili }e u wemu u`ivati vrlo kratko. U najve}em broju zapadnih zemaqa nema razlike u starosnoj granici za penzionisawe mu{karaca i `ena i ona je uglavnom 65 godina. U EU se ve} neko vreme vodi debata o neophodnosti podizawa granice za penzionisawe, upravo stoga {to je `ivotni vek Evropqana sve du`i. Evropska komisuja je jo{ 2010. godine predlo`ila da bi trebalo pove}ati starosnu granicu za penzionisawe kako se ne bi de{avalo da vi{e od tre}ine `ivota gra|ani provedu u mirovini. U Briselu se sad radi na dono{ewu propisa kojima }e u zemqama ~lanicama starosna granica za penzionisawe biti automatski pomerana u skladu s izmenama

nedeqa13.januar2013.

u o~ekivanom `ivotnom veku. Takvim povezivawem starosne granice i `ivotnog veka se uspostavqa ravnote`a izme|u du`ine radnog sta`a i godina provedenih u penziji, pa bi rashodi penzionog osigurawa mogli da se prepolove. To je od velikog zna~aja s obzirom na nepovoqan demografski razvoj u zemqama EU i starewe stanovni{tva. Pored toga, Evropska komisija se zala`e se i za drasti~no ograni~avawe mogu}nosti za prevremeno penzionisawe. Svi neopravdani i neosnovani propisi o prevremenoj penziji trebalo bi da budu ukinuti. E sad, jeste da je na{e ~lanstvo u EU na dugom {tapu, ali te{ko je i pretpostaviti kako bi se Srbija uop{te uklopila u ova evropska nastojawa da se zbog du`eg `ivotnog veka du`e i radi i ula`e u penzione fondove a penzija koristi tri puta kra}e od godina rada. Na kraju pro{le godine u Srbiji je bilo 1,57 miliona penzionera. Od tog broja samo ~etvrtina wih je odradila pun radni vek, dok su svi ostali do penzije do{li s mawim penzijskim sta`om od potrebnog. Najdrasti~niji primer su penzionisani paori: od 218.948 penzionisanih poqoprivrednika pun sta` odradilo je svega 1,2 odsto wih. To se, prizna}e svi, ne mo`e preko no}i promeniti. Svako novo re{ewe za penzionisawe ne mo`e se primewivati retroaktivno ve} se mo`e odnositi samo na budu}e penzionere, {to zna~i da }e iz Fonda PIO i narednih godina biti ispla}ivani ~ekovi onima koji su malo godina radili a nekoliko decenija primaju penzije. Poo{travawe uslova za penzionisawe odnosi}e se, dakle, na one koji do ~eka tek treba da stignu, a veliko je pitawe da li oni u ovakvoj dr`avi imaju radno mesto i mogu li uop{te o~ekivati da }e jednog dana i sa ~etiri decenije radnog sta`a dobiti bilo kakvu penziju. A o onoj koju danas primaju penzioneri koji su radili samo deset-petnaest godina mogu samo da sawaju. Jer, podsetimo, promena na~ina obra~una zna~i da danas ni oni koji odrade pun radni vek, mu{karci 40 a `ene 35 godina, u startu imaju mawu penziju od onih koji su se s malo sta`a penzionisali „na vreme” – pre nekoliko decenija. n Qubinka Male{evi}

INTERVJU

5

Dr VlaDimir marinkoVi] (SDPS), ^lan oDbora za finanSije i kontrolu buYeta

Slabavajdaodpapira rajem pro{le godine bez mnogo buke pro{la je vest da je resorni skup{tinski Odbor za finansije jednoglasno odbacio godi{wi izve{taj Komisije za hartije od vrednosti. Svih 11 prisutnih ~lanova iz vladaju}e koalicije i DSS-a podiglo je ruku za to da Komisija parlamentu treba da prosledi novi izve{taj. ^lan odbora iz redova SDPS-a dr Vladimir Marinkovi} obja{wava za „Dnevnik“ da u tom ~inu nije bilo nikakve politike, ve} je zakqu~eno da je u parlament stigao neprofesionalno ura|en dokument. – Dobili smo papir s ukupnim prihodima i rashodima, iz kojih se samo vidi to da je 90 posto prihoda oti{lo na zarade, bez specifikacije kolike su pojedina~ne plate. Po{to se ozbiqno bavimo svojim poslom, seli smo i izra~unali da je prose~na neto zarada u Komisiji 154.400 dinara! Samim tim se nametnulo i pitawe koliko onda zara|uje wen predsednik, da li je to 400.000, ili 500.000 dinara, koliko weni ~lanovi, koliki su platni razredi... Dr Marinkovi} dodaje da je to pitawe nu`no raspraviti i zbog toga {to je Vlada ograni~ila zarade u javnom sektoru i one ne smeju pre}i 162.000 dinara, pri ~emu ta odluka va`i i za dr`avne komisije i za agencije. – Ministarstvo finansija i ekonomije propisalo je kriterijume u okviru kojih komisije, agencije i sve institucije u javnom sektoru treba da se vladaju kada su u pitawu zarade. I tu nema {ta da se krije. Odbor }e insistirati na tome da svi ti izve{taji i ubudu}e budu maksimalno transparentni, pa da se zna ta~no, od ~ista~ice i voza~a do predsednika, ili direktora, menaxmenta... koliku ko ima zaradu, jer se kroz zidawe ogromnih plata tro{i veliki novac. I daqe tvrdim, a to je stav i SDPS,

K

Prose~nanetozaradauKomisijizahartijeod vrednostije154.400dinara.Pakolikoondaima wenpredsednik?400.000,500.000...? da nije su{tina pri~e reforme javnog sektora u otpu{tawu nekog vi{ka qudi, nego da se pove}aju efikasnost i produktivnost, a da bi se do toga do{lo mora se uvesti novi sistem upravqawa kadrovima, koji mora biti pravedan. l Da li je u me|uvremenu stigao novi izve{taj komisije i kada }e se o wemu raspravqati? – Stigao je i tri puta je obimniji nego onaj prethodni. O~ekujem da }e biti razmatran krajem januara, a poseban akcenat }e biti stavqen na to {ta je konkretan doprinos Komisije za hartije od vrednosti ovoj dr`avi, na koji je na~in ona doprinela da tr`i{te

korupcija progutala deficit – Zakon o javnim nabavkama usvojen je u decembru pro{le godine, a po~iwe da se primewuje u martu ove – podse}a dr Marinkovi}. – Smatra se da negde oko 600 miliona evra godi{we iscuri kroz javne nabavke, odnosno odre|ene koruptivne aran`amane. Isto tako, blizu 6 posto bruto doma}eg prozivoda, {to je negde oko dve milijarde evra, uop{te ni ne prolazi kroz javne nabavke zahvaquju}i izigravawu zakona. Kada malo boqe analizirate tu vrstu korupcije, na kraju do|ete do spoznaje da oko milijardu do milijardu i sto miliona evra „ispari”, {to je fakti~ki istovetna brojka s na{im buxetskim deficitom. Samim tim odgovor na pitawe za{to stojimo zaglibqeni 12 godina jeste da je to zbog toga {to su dr`avni sistem i javni sektor pro`eti korupcijom.

hartija od vrednosti u Srbiji bude boqe, da se vi{e trguje haritijama od vrednosti i da se podsti~u kompanije da to rade. Zna~i, tra`i}emo odgovor na to koji je poslovni rezultat tih 45 qudi koji rade u komisiji. Veoma bitnu ulogu ima}e i Dr`avna revizorska institucija, u saradwi sa na{im odborom. l Da li je u pitawu druga~iji pristup od dosada{weg? – Novo je to {to se uvodi kontrola u~inkovitosti ili svrsishodnosti rada dr`avnih institucija. Zna~i, ne samo provera i kontrola da li su finansijski izve{taji ura|eni u skladu sa zakonom, nego se proverava koji je to bio wihov u~inak, doprinos, i da li su buxetska sredstva koja su izdvojena za odre|ene sektore i institucije utro{ena na kvalitetan i dobar na~in. Drugim re~ima, da li su gra|ani imali korist od toga. To je ne{to na ~emu reformu javnog sektora baziraju i vlade SAD i svih razvijenih zemaqa u EU. l Dakle, tvrdite da vi{e ne}e biti rutinskog usvajawa godi{wih izve{taja dr`avnih agencija i agencija? – Ovo s Komisijom za hartije od vrednosti je bio presedan u odnosu

na dosada{wu praksu. Me|utim, ovaj saziv Odbora daje mi nadu da }e se poslanici zaista baviti svojim poslom. Koga god da predstavqa neko od dr`avnih institucija, ako podnosi izve{taj Odboru za finansije itekako }e morati da se potrudi da opravda sve ono {to je napisano. Jer, budite sigurni da }e svaki od ~lanova Odbora raditi svoj posao korektno i maksimalno posve}eno, tako da mu ni{ta ne}e proma}i, pogotovo kada je novac u pitawu. Niko od ~laniva Odbora nema ni{ta protiv odre|ene agencije ili komisije, ali ima protiv toga da se sredstva tro{e netransparentno, ili da se na neki na~in poku{ava prikriti kako su pare potro{ene. To se sigurno u narednom periodu ne}e dozvoliti. l Da li je ta efikasnost, koju ste najavili, uop{te merqiva kategorija u na{em sistemu? – Naravno da jeste. U savremenom poslovawu, pa i u dr`avnoj upravi, imate standarde u okviru kojih se kre}ete kada je u pitawu neki prosek poslovawa, i u skladu s tim odre|ujete da li je neko poslovao i radio iznad proseka, ili, pak, to nije ~inio. Tako je i kada je u pitawu rad dr`avnih institucija. @ivimo u recesiji, imali smo pad dru{tevnog proizvoda dva posto, imamo pad ekonomske aktivnosti i ne mo`emo da o~ekujemo da }e u takvom ambijentu da nam bukne i procveta tr`i{te hartija od vrednosti. Ali moram da napomenem i da mi ve} 12 godina radimo na uspostavqawu tog tr`i{ta i da se nije mnogo odmaklo. Qudi koji rade u Komisiji moraju da postave reper {ta `elimo da postignemo, odnosno kada }emo postati zemqa gde }e se normalno trgovati akcijama. l ali da li je dovoqno samo postaviti ciq? – Naravno da ne. Mislim da je u Srbiji doneto 116 razli~itih vrsta strategija, a nemamo ~ak ni analizu koliko je tih strategija po~elo da se implementira, a da ne govorimo o rezultatima. Ne mo`emo vi{e svoju politiku da zasnivamo samo na papirima, moramo imati jasan sistem kontrole za koji su odgovorni qudi koji vode javna preduze}a, agencije, komisije, dr`avne institucije, pa i ministri... U savremenom poslovawu svako mora imati svoj jednogodi{wi poslovni plan, tako da se na kraju godine jasno vidi da li je to ispunio – ili nije. n Svetlana Stankovi}


6

dnevnik

nedeqa13.januar2013.

ZABLUDE I NEZNAwE KO^E BORBU

Antidepresiviipak P

sihi~ki poreme}aji kod nas–alii{iromsveta– pripadajugrupipotcewenihbolestikakouodnosunau~estalost,patwupojedincaiwegove porodice,takoiupogleduposledicepozdravstvenisistemicenu kojecelodru{tvopla}a.Aprocewujesedausvakomtrenutkuod2 do4odstostanovni{tvaimaneki oblikdepresije... –Akoseprojekcijaprenesena broj stanovnika Vojvodine, to bi prakti~no zna~ilo da oko 70.000 qudipatiusvakomtrenutkuzbog depresije – ka`e prof. dr RatomirLisulov.–Depresijase,ina~e,~e{}ejavqakodosobakojebolujuodneketelesnebolesti,azatim kod nezaposlenih, odnosno qudisalo{immaterijalnimstawem. Po podacima Svetske zdravstvene organizacije, od ukupno pregledanih pacijenata kod lekara op{te medicine, ~ak 10 odsto ima depresiju. Zanimqivo je pri tome da analize pokazuju i kako depresivne osobe koriste usluge zdravstvene slu`be 50 do 100 od-

Obeliksme|u indijanerima vajDepardijejepraviRus.^imjedobiopaNo,nisampakostanninajmawe,jersecrnogorso{,oti{aouCrnuGorudaseraspitujeza skojpredusretqivostizvu~nomimenusmejemjednekretnine–tekjejedanodvicevaizre~e- nako slatko kao u sli~nim situacijama u drugim nihnara~un@eraraDepardijea,bogatogglumcai dr`avama.Paina{oj.Nekisenese}aju,aidruvelikog borca protiv francuskih poreza. Mogli gevaqapodsetiti:u~emernimdevedesetimSrbismodagapamtimokaosjajnogSiranadeBer`era- jujepohodiosamozvanifilozofi„obo`avateq ka,ilipozatupastojuloziObeliksa,nosimpati~- srpskog naroda” Danijel [ifer. Falio je tada niinezgrapniFrancuzosta}enamuse}awuupra- Srbijinekokoumedaka`ekojulepuodoma}inu, vokao–poreskavrdalama. pase[iferprovodiokaoastronautme|uIndiSuze ovog milionera, wegov bes, pretwe zbog jancima. Primalo ga na audijencije, vodalo po nameredr`avedagadodatnooporezuje(zajednosa kwi`evnim ve~erima, gostilo ga na televizijadrugimbogata{ima)dalesudivanfor{panmek- ma,alidokraja}edveDanijeloveavantureostasikanskojserijiukojojsepolaEvropeutrkivalo tiupe~atqive.Wegovomesijanskodr`awedokje da sirotana udomi u nekoj zemqi dembeliji, gde s nekakvom nesre}nicom, {to se predstavqala porez (zna se) pla}a sirotiwa, a na zvezde ka~e kao princeza od Monaka, ripao na kraji{ke popo~asnelente,k’odasu,bo`emiprosti,trka~ki sko~ice u Futogu, mrsio ~varke i pio „na sva kowi. usta”. Druga zgoda be{e kad ga je uhvatilo u jedBelgijancisusenekakostidqivopovukliizte nom butiku kako krade `ensku haqinu. Jer, [itrke, ne `ele}i da miniraju kom{iluk. No, ~ega ferjeDanijelbiobaraba,slatkore~ivackojije nemanaZapadu,naIstokurasteuizobiqu.Klac- znao{tatrebare}inaivnojsrpskojjavnosti. kalicaizme|uCrneGoreiRusijeprevagnulajena NijetanaivnostsvojstvenasamonamaiCrnopotowuiucveqeniglumacseobreonapodatnojsi- gorcima.Vaqasejo{podsetitiAnxelineXolii si matu{ke Rusije. Crveni paso{ uru~io mu je mu`ajojBredazbogkojihvascelaBosnanijedisali~noPutin,ugostiv{igave~eromumondenskom lapardana,aSarajevobiloblokirano.Nedeqama So~iju gde su mu zaka~ili orden Velikog Petra se{tampano`utilousijavalonakioscima,praviprvog reda. I to ima smisla. U Rusiji su porezi lesespecijalneemisijeibukvalnonijebilopoznatno mawi od evropskih. Ko pla}a, mo`e biti liti~arakojisenijeguraopodzvezdanirepholizadovoqan.Konepla}a–znagdetrebadapodma- vudskogdvojca,pomiwaoih~e{}enoro|enudecu. `e,jerjeRusijavi{e`urkanaotvorenomnegone- Podobruil’pozlu. kakavporeskiraj. No,davratimopri~unapo~etaksvega.Ekstra Aondaje,opremqennovimpaso{em,Depardije porezi su kategorija koju zapadne zemqe po~iwu promptodoputovao(a,gdedrugo?!)uCrnuGoru.I dauvodekakobi,makarprividno,poravnalieksdok su se Rusi igrali prtremnu socijalnu nejednakosaspramEvropskeunikost. U Sjediwenim AmeNeki se ne se}aju, a i druge vaqa je preko @erarove grbari~kimDr`avamanaosnopodsetiti: u ~emernim 90-tim ~e, na{ kom{iluk je u~ivu„Bafetovogzakona”poniosvena{tasuiina~e reska stopa za najbogatije Srbiju je pohodio izvesni spremni dr`avuqci na samozvani filozof i obo`avateq pove}anajesa35na39odBalkanu. Naime, preterasto.Zawegajeglasalave{to srpskog naroda, lisudokoske. }ina demokrata u Senatu, {to ma`wavawa iz butika Vodali su umetnika po alii85republikanaca.A Podgorici, izru~ili ga tu su najbogatiji zaista Milu \ukanovi}u na audijenciju, proglasili ga najbogatijiuodnosunaostatakdr`ave:desetodambasadorom crnogorskog turizma i slu{ali we- stoAmerikanacaimazadvabilionadolaravi{e govesnoveonekretninama.@erarsemedijima„iz- novcanego90odstoostalih. javio”svaskolikimodu{eqewem.„Lepe`ene,fiU Francuskoj, premijer Fransoa Oland je otina pqeska, visoka brdesa” - i druga op{ta mesta {aomnogodaqeodObamineadministracije.Onje kojaizgovarajugostikadihsedovedeunekuegzo- predvegodinepredlo`ioizglasavawesuper-poretiku.Alijo{dokjebazaokom{ilukom,Crnogor- za,pa}etakosvikojizara|ujuvi{eodmilionevra cisuwegovoprezimeprevelinamaterwi,onako godi{we pla}ati umesto 41, ~ak 75 odsto poreza. sprdweradi-„Depr|e”. Francuskiustavnisavetjetakvuodlukuproglasio Jedinikosenarogu{iobe{eve~itiopozicio- neustavnom, ali pri~a o progresivnom oporezivanarNeboj{aMedojevi},kojijenaFejsbukunapi- wu tu nije prestala i natezawa i daqe traju. Tek, sao poruku: „Sram te bilo Depardije”. „Najo- zbog poreza Francusku svake godine napusti oko {trijeprotestujemprotivodlukena{evladeda 600bogata{a. premijerCrneGoreprimijednogodnajve}ihpoMo`datoinisunajboqeformule,alinemate reskihkriminalacaEvrope,kojine`elidapla- sirotiwekojasene}eslo`itidanajbogatijitretiporeznaprihodeiimovinuitra`izemqugde badasnosenajve}iteretekonomskekrize.Dase }e mo}i da boravi. Li~no me je sramota poruke nela`emo,uvremenimakadnestajesredwaklasa, koju {aqe moja vlada da su utajiva~i poreza do- wihovabogatstvaidaqepristojnorastu. brodo{liumojuCrnuGoru„,protestovaojeMeA,mi?E,pa,mimo`emodarazumemoi@erara dojevi}. (poruskiGenadija)idr`avekojeseutrkujudaga Medojevi}jeDepardijeapridesavetovaodabu- ugoste. Ovda{wi bogatuni poreze mahom pla}aju de„po{tenidaplatiporezFrancuskoj„,navode- poegzoti~nimostrvimaili,akoimidebekendod }i da od tog poreza „dr`ava Francuska treba da ruke–uMonaku.Sadrugestrane,gostilismoimi platinarodnekuhiwe,skloni{tazabesku}nike osredwihglumacainawihka~iliordewe.Setiisocijalnupomo}zaonepo{tenei~asneFran- te se Armanda Asantea, pripadnika zonske lige cuzekojinemoguinemaju”. svetskogglumi{ta. Zbog iskrenog stava Medojevi} je do{ao na Filozofa Danijela [ifera i drugaricu mu udarvlastiidelagra|anstvakojiDepardijeamo- {atro-princezudainepomiwemo. `danijegledao,aliznadaga`elitu. n Petar Klai}

O

tisa i {e}erne bolesti, na primer.Depresivan~oveknijeustawudafunkcioni{ekaoprebolestininaposlunitiuokvirusvojeporodice.Najtragi~nijaposledicadepresije,upozoravadrLisu-

Nerealna o~ekivawa –Zapa`enojedasebrojosobasadepresijompove}ava–upozorava dr Lisulov. – Razlozi za to su brojni. Najpre, `ivotna o~ekivawa qudi se pove}avaju kao i o~ekivawa telesnih bolesnika da im medicina mo`e pomo}i. Zatim, mnoge depresije su uslovqenelekovimakojimasele~enekedrugebolesti.Pove}an jeinivostresakomesuqudiizlo`enidokjeuistovremenivo psiholo{kepodr{kesvemawi.PremaSZO,do2020.godinedepresivniporeme}aj}ebitirangiranuodnosunasvebolesti,i telesne i du{evne, kao drugi po va`nosti u onesposobqavawu populacije. hroni~nihbolesti.Razlogzau~estalojavqawejei~iwenicadase depresije vrlo ~esto ne dijagnostikuju,pailo{ele~i,tesepacijenti ponovo vra}aju tra`e}i pomo}. U odnosu na telesne bolesti, depresijazna~ajnovi{eonesposobqavapacijenta–vi{eodartri-

Dijagnosti~ka skala

Ilustracija Petra Pismestrovi}a, ~uvenog svetskog karikaturiste, ina~e rodom iz Sremske Mitrovice

PORESKA KUKUMAVKA GRA\ANINA DEPARDIJEA ILI KAKO JE FRANCUSKI RUS POSTAO SIMBOL CRNOGORSKOG TURIZMA

sto vi{e od pacijenata koji nisu depresivni.Ovosetuma~iocenom dadepresijapogor{avasimptome telesnih bolesti, dovodi do razli~itihbolnihstawaipogor{avabolovekojisusimptomidrugih

Radilak{egprepoznavawaidijagnostikovawadepresijestvorene su razli~ite skale. Jedna od najjednostavnijih, koja slu`i kao sredstvo samoprocene, sastoji se od dva pitawa: Tokom posledwedvenedeqedalisteimalinekuodslede}ihtegoba: Ose}awepraznine,neraspolo`ewa,beznade`nosti Mawe interesovawa ili zadovoqstva u obavqawu svakodnevnihaktivnosti skorovi: 0–nijednom 1–nekolikodana 2–vi{eod7dana 3–skorosvakidan Zbirve}iodtriukazujedajeosobaverovatnodepresivnaida bi trebalo da se javi svome izabranom lekaru op{te medicine. Ukolikojezbir{est,verovatno}adaosobaimanekioblikdepresijejeoko90odsto.

Pesimizam do samoubistva Lekaridepresijudijagnostikuju,kaoidrugebolesti,naosnovusimptomaiznakovakojimseispoqava.PremaMe|unarodnoj klasifikaciji bolesti, depresivni poreme}aj se manifestuje sni`enim raspolo`ewem, padom voqe, energije i aktivnosti, ose}awem praznine i beznade`nosti, gubitkom interesovawa, lo{om koncentracijom, zamorqivo{}u. ^esto je poreme}eno spavaweiapetit.Zadepresivnuosobusukarakteristi~nanegativnarazmi{qawaosebi,niskosamovrednovawe,pesimisti~ki pogled na budu}nost, gubitak samopouzdawa i samopo{tovawa.Misliosamopovre|ivawuisuicidunesamodaukazujudaje osobadepresivna,negoimogudadovedudonajgoregishodaove bolesti–samoubistva.

lov,svakakojepreranasmrtzbog suicida.Kolikosedepresijamora ozbiqnoshvatitigovoripodatak daodukupnogbrojaqudikojidignerukunasebe,izme|u60i70odstowihimalojedepresivniporeme}aj. Istovremeno, zna~aj zdravstvenesu`beuprepoznavawu,dijagnostikovawuile~ewudepresijavidi se i iz podataka da je tre}ina qudi koji izvr{e suicid bila u kontaktu sa psihijatrijskom slu`bom tokom godine pre samoubistva. Ista istra`ivawa pokazuju dajeuistomperiodupreko75odstowihbilonapregledukodlekaraop{temedicine.Kadasedepresija dijagnostikuje, od presudnejeva`nosti,navodidrLisulov, dasepacijentimaomogu}inesmetanipristup,bezikakvihograni~ewa, svima koji u~estvuju u za{titimentalnogzdravqa –Na`alost,zamnogeilaike– aliizdravstveneradnike–velika u~estalost depresija predstavqasamo„dokaz”daseraditeko varijacijama raspolo`ewa, dakle deonormalnog`ivotakojeskoro svi imaju u li~nom iskustvu. I, {tojenajgore,dastogadepresivnimosobamanetrebamedicinska podr{ka odnosno le~ewe. Da bi svebilojo{gore,medijiposledwih godina u~estalo izve{tavaju kako su antidepresivi „skupi lekovi”, lekovi problemati~ne efikasnosti, pa ~ak i da {tete zdravqu,dovodedozavisnostiida se ne razlikuju od sedativa. Naravnodasveovonijeta~noizato psihijatrimorajudakoristesvakumogu}nostdaargumentovanodemantuju ove pogre{ne stavove o

ZEMAQSKI DANI TEKU

R

Ko od ovog ne poludi, taj nije normalan

usi su se oglu{ili na pozive svoje slovenske bra}e sa Kosmeta i nisu primili onih 50.000 Kosovara u svoje dr`avqanstvo, ali su se zato „ponovili“ za jednog ~uvenog Francuza, kojem se vi{e ne pla}a porez u wegovoj mati~noj dr`avi. Wihov paso{ dobio je ovih dana ni mawe ni vi{e nego najpoznatiji francuski glumac @erar Depardje. Onda su ga malo poveli i po „unutra{wosti“ gde je video mnoge zanimqive spomenike u ruskom, kako bi to smislio Peter Ba~o, „tunelu socijalisti~ke strave“ i slikali ga pred nekim ~udnim spomenicima. Da je pla}ao porez nikad ne bismo saznali da li~i na onog ruskog razbojnika Jemeqana Puga~ova. A ne bi saznao ni on, ni ostali Francuzi. Wima je on oli~ewe onog galskog Kraqevi}a Marka u neprekidnom megdanu sa starim Rimqanima, urnebesni Obeliks u stripovima i filmovima o „Asteriksu“. On to svakako ne bi saznao, mada sumwam da bi mu `ivot bio prazniji bez tog bizarnog podatka, koji }e ionako zaboraviti ~im mu pogled o~e{e neku mla|u koleginicu – a od wega su sad tamo mla|e – gotovo sve. Nije mla|a jedino najlep{a Francuskiwa 20. veka Bri`it Bardo, koja }e, kako ovih dana ~itamo, tako|e tra`iti rusko dr`avqanstvo, ali ne zbog velikog poreza, nego

zato {to ne}e da pripada narodu koji u pariskom zoolo{kom vrtu planira da iwekcijama uspava neke ostarele i bolesne slonove. A Francuzi to ho}e da urade samo da se slonovi ne mu~e. Do~im, kad bi u jednoj zemqi seqaka na brdovitom Balkanu hteli da uspavaju sve koji se mu~e, kakav bi to posao bio. Svi SPS-ministri zdravqa, ekologije, prostornog planirawa i trgovine bi se obogatili na proviziji za te injekcije, a narod ne bi ni primetio da je osiroma{io, budu}i da bi svi dospeli u stawe u kojem se ne mrda i ne biva svestan siroma{tva. Kao {to }emo i ina~e svi jednom oti}i tamo gde nas zubi vi{e ne}e boleti. A zasad, dok su tamo na Balkanu `ivi svi ministri u koalicionim vladama, a i mi ostali kako-tako, tamo je negde sad u predsedni~ku fotequ seo ba{ onaj diplomirani kazanyija koji je izgubio izbore ~etiri puta uzastopce, a pobedio samo na ovim petim, jubilarnim koji su, opet, i to sa najvi{eg mesta, progla{eni neregularnim, jer se na wima besomu~no kralo – {to je i utvr|eno li~nom istragom i kako spektakularnim tako i o~iglednim otkri}em yakova falsifikovanih listi}a u jednom kontejneru za sme}e gradske ~isto}e. Onda se sa tim yakovima izva|enim iz gomile |ubreta koji su navodno (ajd da im verujemo na re~)

bili prepuni glasa~kih listi}a li~no slikao po{teni nalaza~ T. N., okru`en buqukom navija~a koji su se nekim slu~ajem ba{ tu zatekli koji sekund pre otkri}a tog groznog, ne~ove~nog i sasvim podmuklog poku{aja kra|e glasova, sa podmuklom `eqom da se ospori jasno izra`ena voqa svih na{ih naroda, narodnosti i etni~kih grupa, voqa naroda koja je radikalima, jelda, svetiwa nad svetiwama. O toj voqi naroda }e se docnije itekako voditi ra~una u {irokoj akciji prekomponovawu lokalnih vlasti cele pro{le godine, sve od maja pa do wenog kraja - kojom prilikom je potvr|eno sve ono {to smo o namasamo slutili, a to je `alosna ~iwenica da su mnogi ~asni i ugledni qudi, ponosni o~evi, mu`evi, radnici, saradnici, kom{ije, prijateqi, kumovi i prikumci zaista pravilno raspore|eni od severa do juga i od istoka do zapada ove skra}ene nam portabl-dr`ave, malko mawe od fudbalskog igrali{ta, ali i daqe malko ve}e od va{arskog ringi{pila koje samo tako u letwe predve~erje jedan automobil sredwe kubika`e zaka~i kukom i odvu~e na drugu seosku slavu. Kao ono ostrvo u posledwem kadru filmskog remek-dela Emira Kusturice, snimqenom po romanu Du{ka Kova~evi}a – „Bila jednom jedna zemqa“. I samo me jedno ove zime


dnevnik

nedeqa13.januar2013.

protiv depresije

nisusedativi

INTERVJU NEDEQE

mu~i,{ta}eKustaraditisMonikom Belu~i. Koja mu eto u gostedolazi,sle}ewegovimprivatnim helikopterom na Mokru goru-frankoMe}avnik.ABri`itBardo}enajesen,useptembru,„navr{iti“i79.godinu. Jeste,svi|alosetonamaili ne, toliki nam je trenutno ovaj na{Beogradskipa{aluk,akako sugaposleDrugogsvetskograta vodiliikakogauposledwih~etvrtvekavode,kaodave}inismonizaslu`ili.Atakvipoliti~kiaparat~ici,~asnestarine prepune savesti samopo{tovawa,naro~itosupravilnoraspore|eniba{una{emlepomNovomSadu.Uovoj„SrpskojAtinici“ na{oj, kojom su ba{ nekako predprogla{avawezaevropsku prestonicukulturenovevlasti osporile status glavnog grada APVojvodine(nekad~aki„socijalisti~ke“,tj.SAPVojvodinei jednomodna{ihdvejupokrajina kojesupodanasnepre`aqenom Ustavu od 1974. godine imale poseban, para-republi~ki status u federaciji, sa mnogim ovla{}ewima, zakqu~no, kako vidim,dootcepqewa)o~ekujese da }e na{a severna pokrajina bitikapijaEvrope.VrataEvrope. A na ruskom se re~ „vrata“ ka`e„dveri“,pajenekakoired dasvukulturuiostalenapredwacimatakova`neoblastivode ~lanovi te masovne i perspektivne partije svih modernihVojvo|ana.U~iniomiseovaj podatak zgodan za sprda~inu, a onda su mi upu}enije kolege skrenule pa`wu da ni te „Dveri“nisunavlastiuNovomSadu,negoneki„pojedinci“kojisu

ZarazlikuodSrbije,urazvijenimzemqamasveta,semdijagnostike, i le~ewe depresije predstavqadeosvakodnevnogradalekaraop{temedicine.^akseprocewujedasenaZapadugotovodve tre}ine depresivnih osoba le~i samokodlekaraop{temedicine. – Mnoge su prednosti ovakvog pristupa le~ewu depresija. Prvo,bolesniqudiseprvoobra}aju lekarima op{te medicine za svesvojezdravstveneprobleme– nagla{avana{sagovornik.–Le~ewem u primarnoj zdravstvenoj za{titismawujeseuticajstigme irizikarazli~itihoblikadiskriminacije koje osobe le~ene kod psihijatra trpe u dru{tvu. Zatim,kodpacijenataseu~estalo javqaju udru`eno psihi~ki i telesni simptomi, {to predstavqapodru~jegdesulekariop{te medicine superiorniji u odnosu nadrugemedicinskestruke.Ina kraju,odpredvadesetgodinaraspola`emo antidepresivima koji su efikasni, bezbedni, sa malo ne`eqenih efekata i vrlo pogodnizaambulantnole~ewe. n Jasna Barbuzan

i iz tog p o k r e t a izb a~ en i. I tako mi p o k v a r i - {e pri~u. Tako da sadnikako nemoguda doku~im ko mi vodi Kulturni centargrada,nekapozori{tai ustanove kulture, zakqu~no sa nekim tamo Sterijinim pozorjem u koje se, posle 39 godina strpqivog ~ekawa, namestio drug Selimir. [to se i moglo o~ekivati – me|u svim onim kardeqimaibakari}imaonmi je nekako uvek bio najsigurniji da}enad`ivetiTita. Dakle,predsedniknamjeonaj novodiplomirani master, a na vlasti je jedan ministar vojni kojinikadinigdenikognijepobedio, nego je katastrofalno izgubio izbore u Beogradu, na vlastijeijedandrugikojijeministarstvo policije vodio i pretodne~etirigodineuvladi svojih ve~itih neprijateqa koji sumupredsednikaiidejnogvo|iisporu~iliHa{komtribunalu, i onaj tre}i koji nije dobio ni tri odsto glasova ni u BeograduniuNovomSadu,nije~ak ni uhap{en, {to su ova dvojica prethodnihobe}avaliipretili mu kroz celu predizbornu kampawu,negonamba{onsada,kao i prethodnih 12 godina, vodi sve finansije u ovoj zemqi seqakanabrdovitomBalkanu. Asadselepojo{jednomvratitenapo~etakipro~itajtenaslovnadovimtekstom. n \or|e randeq

sUZANA trNiNi], NoviNArKA

Jedemodobrequde adajedobilapriznawemagazina„Status”zanovinarkugodine –Da,zatohajdedasenebavimotime{taAlbancimisle,negotimeda pomi{qewukolega,nijeznalakakodareaguje.„Menijeovopr- imamodverezolucije!Jednupi{eNikoli},druguDa~i}–ispadedasu vanagradau16godina,kolikosamunovinarstvu.Mnogomizna- senaradili!Agdesuqudi,od~ega`ive?Manemaveze,ukampawisure~i{tosukolegeproceniledajemojraddobar,aradimnajboqe{tomo- klidaimajuodgovorzaKosovo,pakadaihbudemopitali–ima}eodgogu. Ovo jeste mali uzorak ali je meni dovoqan. Privatno sam rekla: vor. ’Jadnasmomidr`avaakosamjanovinargodine’.Nisampotpunosigurl Borba protiv korupcije u drugi plan stavqa najva`nije: prina~imesemirukovodimo,nitidasuqudiuop{te`eqnipolitikei vredu? ovoga~imesebavim.Tolikojehrabrih,izuzetnih,obrazovanihqudi, –Namasupotrebnilaki`anrovi.Kadaidemonamore,ne}emodapokojisuidaqeanonimni,ajasamizbilauprviplansamozbogna~ina nesemoDostojevskogdanasnebibeda~io,negonekolako{tivo.Lep{e nakojirazgovaramspoliti~arima.Pritomeje,na`alost,krugmojih jedagledamodaseiMi{kovi}utodogodilo{tomusedogodilo,jermosagovornikasu`en;istisutuve}20godina,nikonijenov.Oniidanda- `dana{atuganijetakostra{naakojeonuzatvoru. nasodgovarajunaistapitawaali,{tojenajtu`nije,idaqenemajuodl Nakon sretena Ugri~i}a, i Ksenija radulovi}, biv{a direkgovore.Isplivalasamzbogemisijekojasebavinajbolnijimtemama,a torka Muzeja pozori{ne umetnosti, dobila je „politi~ki otkaz”, tojedasenigdenismomrdnulidvedencenije”,govorinamnovinarka a mi }utimo? B92SuzanaTrnini},autorkapopularnog„Ka`iprsta”inastavqa: –NitagalamaokoUgri~i}anijebilaposebna,mirisalajekampawa –Imamutisakdajeovo„danmrmota”,dasamuemisijiukojojmoguiz- pasusesvine{tookura`ili.Gdejenestalaintelektualnaelita,zavu}iizarhiveistetemeokojimasamsaistimsagovornikomrazgova- {tojeu21.vekupotrebnahrabrostdapoka`e{dapripada{tojeliti, ralapredesetgodinaipostavqammujednateistapitawa.Neznamko- a90-ihnijebilastvarhrabrostinegodoma}egvaspitawa?Poku{ala likojetodopoliti~ara,donaskojiimamomogu}nostdabiramoane samdaihdovedem,nisumirekli„nemogudagovorim”,ve}sudigliruznamo{taho}emo,ilijedodru{tvakojebauqaupoku{ajimadaprona- ke.Nisamsigurnakolikoimajupravonato.Minemamointelektualnu |evrednostialiihnevidijerjepreoptere}enogolimpre`ivqava- ikulturnuelituisamisuzatokrivi.U~aurilisuse,mislilisuda}e wem–pri~asagovornica„Dnevnika”idodajedajojjenajve}iporazto poslekaoleptiridaiza|u. {toidaqeuinostranstvopratibliskequde.Stogajeprvopitamokal pomenuti dvojac je \in|i}ev nestrana~ki kadar, da li te bokojereagovalanapismoDobrice]osi}astudentima? li raskid s takvom tradicijom? –Tapri~asezavr{ilaonogtrenutkakadamujeotpisaoMilo{]i–Tubolmogustobomdapodelim,alikadapogleda{,{tamimo`emo ri}:potpisujem{tojerekao!Kaonekokojefakultetzavr{iodavno, dauradimo?Onikojisupotrebnidadignuglas-}ute.Gdedasezapati meniseDobrica]osi}nijeobra}ao.Bilobivi{ekoristidaseobra- tajsavr{eni,teorijskimedij?Ovojedru{tvoukomsetra`ekrv,seks, tioonimakojidanaszavr{avajufakultete.Za{tostudentiparalelno sport.Pa`wudr`isamoskandal,politi~ar,starleta,{tada{... u~eskadinavskejezikeibriqantnogovoreengleski?Zato{toplanil Moji sagovornici ka`u da smo ili ostali u 90-im, ili smo se rajudaodu.Bilasamnaivnaipoverovalaujednoodobe}awaDOS-a,da u wih vratili? }e napraviti dru{tvo u kome }e mladi,pametniiobrazovanivladati, da ne}e strana~ka pripadnost bitibitna.Jakosunasslagali:ovde je strana~ka pripadnost jako bitna,uvek}ebitiprioritetito jevelikiporazsvihnas. l Utisak 2012? –Izbori.Mo`dajersamsevratila posle fenomenalnog, utopijskog perioda – porodiqskog odsustva.Onda sam uletela u izbornu kampawu. l da li te je i{ta iznenadilo u kampawi i posle? –Najpre,bilajedosadna.Aza~udilo me je to da qudi, koji su posledwih 12 godina bili na vlasti, nisu shvatili da su simbol nekih promena,kolikaimjeodgovornost i kako su olako prelazili preko we.O~ekivalasamkampawuukojoj morabitipotpunojasno„izvinite, pogre{ili smo”, a videla sam „pogre{ili smo, ali to je kul, idemo daqe”. Verovali su da }e pretwa Nikoli}embitidovoqnadaseponovoiza|eiglasazaBorisaTadi}a. Taj sredwi sloj, visokoobrazovani podstanari, u kampawi nisu sebeprepoznaliuTadi}evimporukama. On se wima nijednom nije obratio. l rezultat izbora je definitvan poraz 5. okobra? –Nemislimdasmoostali,nisuovodevedesete.Mehanizmisuostali, –Mismove}6.oktobra,time{toganijebilo,porazili5.oktobar. stimdaneratujemozateritoriju,ratujemome|usobno.Borbaza`ivot l Aktuelna hap{ewa su skupqawe poena ili realna borba proismrtjekadatra`i{uqe,{e}er,jeftinhleb...Dana{wipunirafovi tiv korupcije? vi{emebolenegopraznidevedesetih. –Timesenebavim,vi{emezanimarezultat.Ostavqagorakukusu l pitam jer je B92 je na listi izdajnika „Na{ih”, kao u stara ustimana~innakojise,krozpojedinemedije,tastvarprovla~i,qudi vremena? seosu|ujunanaslovnimstranamaprepresude.^iwenicajedaAleksan–Vi{eputasampitalanekesagovornikeistoto.Tebiimenitonije darVu~i}radiono{tobisvakomoraodaradikoimatajdeofunkcinormalno,aonimegledajuika`u„u~emujeproblem,nijestra{no”.Koje,onjezadu`enzato,kaoizaodbranu,stimdasepotowomuop{tene larevi}ujebilodosadno,pajenapraviolistu.Onda„Va{i„i„Na{i„ bavi.Nevidim~imesemituodu{evqamamo?Paonjezatopla}en,to praveliste,okura`ilisuse.Oniuqudimanavlastiprepoznajusvojesamujeposao,nedasediipijejeftinukafuuVladi.Kaonovinaru,poraveznike, jer su koliko ju~e zajedno lepili plakate na kojima je Ratko znoje{tosmodo{liusituacijudaoonome{tosede{avauzemqisaMladi}.Akobipoliti~aripriznalidasuonikojipravelisteopasni, znajemoizodre|enihtabloidai{tosmonekeodwihpo~elidaoslosamimtimbiispaliioni,jersusara|ivali.Wihtoapsolutnoneintevqavamosa„slu`beniglasnik”. resuje, oni ne razumeju koliko je l to je i poraz profesije? opasno staviti nekoga na listu. A Mo} lepog –Negdeda,alito,Igore,nezaviporuka je: „Mi vas gledamo, nismo si toliko od tebe i mene. Mislim vas zaboravili ni oprostili vam”. Prethodnigost„Intervjuanedeqe”pesnikQubivojeR{umovi} dasemiitekakouspe{noborimo Hajde da se ne pravimo blesavi. Da pitaoje„nanevi|eno”SuzanuTrnini}dalijeta~nodanasbol i da ne pripadamo istoj profesiji lijebilo„prajda„ovegodine? podse}adanismooddrveta,kakojeVanGogpisaoMari@ino? kaoioni. l pre`aqen i zaboravqen –Boqejekadaboli,negokadatruli.Boljerazlogdareaguje{. l Hap{ewa qudima ne}e napuzbog podila`ewa olo{u. Mnogomisedopadapitawe,izvini,vi{esesadabavimtime{to niti tawir? –Naravno,trasi–gotovo.Mnogo mejeR{umovi}pitao,negosamimodgovorom. –Jel’sese}a{onestarepri~e, je ve}i problem bio lane, kada Takadasutap{aliVukaDra{kovi}a di}nijevodiokolonu.[taseproporamenuigovorilimu:„Vu~e,tipobedi,onda}ujazatebedaglasam”? menilo?Podila`ewejeDSplatilanaizborima,amenidugujuto{to Ovajnarodtakofunkcioni{e,stojiuzpobednike.Dabibilodruga~ijamoramdapla}amcehwihovegluposti. je,moramosebavitisu{tinom,priznatidaplatanijedovoqnaza`il Nasiqe je i daqe novogovor? vot. –Tojejedinijezikkojimtiqudirazgovaraju.Imaoje^anaksul ispade vu~i} ve}i borac od pokojne verice Bara}? perre~enicu:„Uzemqiukojojsepotpisuje{palcemrukuje{sepe–Vu~i}sadaimasvoj6.oktobar,miganismoimali.Nisamsigurna snicom”.Qudisuprestalidasesmeju.Ogor~eni,tu`ni.Sre}om,nedasuseglasa~i,zbogkojihjeTadi}izgubioizbore,uop{tesetiliVemamvremenadasebavimtimekaokadanisamimaladvojedece.ZariceBara}.Bilobidivnodasmodru{tvosdu`impam}ewem,dasmo tvorim se sad u svoj svet, nama je lepo, pri~amo, pravimo planove. jojpomoglidanebudesamaidatajneuspehkojijetrpelajedesamowu. Alitojete{kazabluda,dajetakokako`elimdapredstavimsvojoj Dasmopreuzelideowenogtereta,mibismoidaqeimaliVericuBaporodici. ra}.Pustilismoje.Gledali.Ujednomtrenutku,wenopojavqivaweje l rekla si jednom „nisu svi isti”, {to nas dovodi do beizazivaloreakcije„evo,opetonane{topri~a”.Tosmomi,jedemodolih listi}a? brequde. – Nisam bila „beli listi}„, ali qudi koji jesu dele moj sistem l imenovawe spornih kadrova je estradni potez ili skretawe vrednosti.Vi{esamserukovodilatimedakaomajkamoramiskoris teme? stiti pravo izbora, ali jako dobro razumem ogor~enost onih koji –Ve}ijemanevar{tosemesecimabavimo„kosovskomrezolucijom„, nisuglasali.Tojeputkojimseideute{kuisfrustriranostkoja anetimedasuqudigladniigubeposao.Sa{aMirkovi}jesamopokanasjedovelaustawepotpuneapatije.Ni{tanemo`e{dapromezateqdaono{tosedesilonaizborimaimasvojucenu.SNSkadrovani{,tvojapoliti~kaopcijajeodustalaodprincipaukojesiverowempokazujedanemakoga.NajboqesustaviliuVladu,aMirkovi}movao.Najve}iproblemjekolikoima{pravadagubi{vremeidase radanaplatiZaje~ar,onosnimawevideo-kameromixakoveslisti}itimebravi{. ma.Nezamla}ujunas,ve}naprostonemajukadrova,anajve}asupoliti~l pisac Ante tomi} je rekao „kada su svi isti - izabere{ kasnagauzemqi. najgore”? l ]ute o tome da su i rezoluciju i platformu Albanci ve} od–(smeh)Jo{jetu`nijekadazna{dasvinisuistialinema{nabili? ~indatodoka`e{.^aknikadasinovinar.Ovdesistemvrednosti –Misebavimosamimsobomjernamjetozanimqivije.Akobitirenepostoji,samoprividislobodeisre}e,akadasemalozagrebevikao:„Albancisutoodbili,{tauop{teradite?„,postavilobisepidisete{ki~emerijadizkognevidimizlaz.Foliramosezato{to tawe„aha,pa~ekaj,za{toondatoradimo?!”. namjejednostavnije. l Zbog unutra{we politi~ke upotrebe. n Igor Mihaqevi}

K

antidepresivima – napomiwe dr Lisulov. Rezultatijednestudijepokazuju da skoro 50 odsto depresivnih osoba nikada ne zatra`i pomo}. Kodpolovineonihkojisejavelekaru op{te medicine, depresija, pak, ne bude dijagnostikovana. A odpacijenatakodkojihseiustanovidepresija,samo50odstobude le~eno, pri ~emu samo polovina odwih–adekvatno.Toprakti~no zna~i da tek svaka 16 depresivna osoba(uprosekuwihoko6odsto) primiadekvatnuterapiju. –Naosnovuovihpodatakavidi sekolikijezna~ajpravilnoginformisawa qudi o depresiji i wenimsimptomima,kolikijezna~aj edukacije lekara primarne zdravstvene za{tite i psihijatara o dijagnostikovawu i le~ewu ove o~igledno potcewene bolesti. Slu`ba primarne zdravstveneza{titejeodneprocewiveva`nostiuza{titimentalnogzdravqa.Jer,ukolikolekarop{temedicine propusti da prepozna depresiju, depresivna osoba ne}e imati priliku da dobije pomo} – re~isudrLisulova.

7


8

dnevnik

nedeqa13.januar2013.

utobus stade pred kapijom porte Pe}ke patrijar{ije. Trgoh se iz nekog polusna, slomqena, uko~ena,posleputaodskoro12sati mrska i sebi i drugima. Sedi{te vrelo, potparilo se, majstor zalo`io dobrano... Ne se}amsenikadsmopro{li„granicu„, a kada Kosovsku Mitrovicu,kaodanasjenekospustio usredPe}i.Nemarnonavla~im jaknuiizlazimumrak.Iakoje {estizjutrajo{nijesvanulo... Uh, majko moja... razbudih se u trenutku.Ledenivazduh{ibnu me preko nosa, zasuzi{e o~i, umalonezaplakahodzime.Negde iza le|a ~ujem huk Bistrice,nadja~avaglasovequdiprido{lih iz okolnih sela da nas sa~ekajukakobismozajednoseklibadwake. –DobrovamBadwejutro–zaoriseiztame. Dobroje,pomislih,barzasada.Dali}enamispunitiobe}awe da }emo imati „krvav„ Bo`i},tek}emovideti. – Ajde skupite se, mu{karci daidemou{umuzabadwak,avi `eneu|iteukonak–~ujeseglas \okiceStanojevi}a,vo|eputa. A`enekao`ene,raste`use, ovoj hladno nikako da krene, onazaboravilanao~are,onaho}edaispu{i.Natezasmosetakonekihdesetakminutadokse na kraju ne posmrzava{e i ne potr~a{e ka konaku. A u konakuslu`baumalojkapeli,guramo se, nema mesta za sve, neki ostado{e u hodniku. Slu`i vladika beogradsko-karlova~kiJovan.Dokstojimopognutih

„ D N E V N I K ”  N A  L I C U  M E S T A :  PE]-DE^ANI VIA \AKOVICA

A

Pravoslavnazvona uledenojno}i glavaavladikapoku{avadase kre}eutojgu`vi,izdvori{ta dopiru glasovi, paraju ti{inu porte. – Badwa~eeee, badwa~eeee, ro|a~eeeeeee,ro|a~eeeeee–sve suti{ikakosebli`ekonaku. Vrata se otvori{e, grupa od dvadesetakmu{karacanaoru`anihsekiramaibadwacima„sve~ano„stupiunutra.Nastadejo{ ve}agu`va,postadevru}ina,po~esmo da se vrpoqimo, ni tamo nivamo. – Stani, ne mrdaj. Stani kad se ~ita „O~e na{„ – povu~e me zarukavstaricanagnutanavrata,umornaoddugogstajawa. Okretoh se, htedoh ne{to da jojka`em,alisesuzdr`ah,ipak smo na slu`bi. Iza|oh napoqe, udahnuhsve`vazduh,udahnuhlepotu. Kroz oblake probija sunce, vetar i daqe bri{e. Pada sneg... Za petnaestak minuta okupismoseuautobusuiuzvladikin blagoslov krenusmo ka \akovici. Ovaj deo puta uz policijsku pratwu. Pa, nikome ne bi pra-

Slu`ba u Pe}koj patrijar{iji

„Topao do~ek”, sre}om bez kamenica i vatrenog oru`ja

[ O R O M

S

– Evo ih – uzviknu voza~ odjednom. Prese~enas,kaodase~itava vojska Albanaca na{la pred nama. Kad ono, tek pedesetak wihiz„Samoopredeqewa„stoje sa parolama. Sedoh razo~arana, o~ekivala sam mnogo vi{e. –Pih,itomijenekiprotest, vi{e se penzionera skupi na Petlovombrduureduzapenziju – ote mi se komentar. – Najavi{ekrvavBo`i},aono{akajada. Mada, kada se okretoh po autobusunisusvibilitakorazo~arani, bilo je i upla{enih, onih kojima ba{ i nije do te

adrenalinskedozekojusamo~ekivala. –Samodau|emouportu,samo danasnekamenuju,ovdesmoutesnacu ni levo ni desno, mogu da nas smaknu kako ho}e – {apu}e Du{ansvojojRajkiskupqenusedi{te. „Ko tri krajcarice“, {tobirekona{narod. Itamankadsusesviponadalida}epro}iglatkoibeztrzavica, sko~i mla|a plavu{a iz „Samoopredeqewa„(izgledapoznatave}iniputnikaodranije), otr`e se od milicije i potr~a prema autobusu. Ciq joj je bio dasebaciispredautobusakako nebismomoglidapro|emo.Policajcipotr~a{ezawom,jedan,

POGLED U

B O R O M

Za trwe je kadgod najboqa bila ze~ija mast. Di ti se zabo trn, nama`e se ze~ijom ma{}u i kad se deran zajutra probudi, trn sam iza{o. Ja~eg leka od ze~ije masti nije bilo. Nije ni trebalo matrwakojeseizdalekavidiaimaionogkojeseviditekkadsekogodubode.Nemoranavekdasvakabodqabudetrn.Trnuokuje, ka`esvet,najgori. Kadgodjenarodletii{obos, velikajesirotiwabila.Najgore je prolazila de~urlija. Nije zato{tonikozawimarionije, neg zato {to su cipele bile zdravoskupe.Ade~urlijaemih brzo pocakaju, em im noga brzo raste. Ajd {to ih ~as posla pocakaju,nekaih,mladisupanoge idubr`eodpameti.E,al{toi nogerastubr`eodpameti,tuje muka.Kadbiimikupilicipele, `uqale bi ih ve} prve sezone. Zato se kadgod kupovala komotnaobu}a,bardvabrojave}a.Znali su to i trgovci i deca i ovi {tosudecudovelidaseponove. Klam}ale su tako te nove ci-

I

vo...nekakonemiri{inadobro. Zamukaoautobus,nemaonog{u{kawa, {aputawa, niko ni{ta nejede{tomibinaj~udnijejer sucelimputemmlelipoustima raznorazne posne |akonije. Nekatihajezaprolazitelom,slutwa. Zazvoni telefon \okice Stanojevi}a... –Skaprobqem–javqasevo|a puta, podignu dva-tri puta obrve, namr{ti se i okrete prema meni.–Manijeni{ta,javqami se ministar wihove policije – slu{am ga a ne verujem, wegovo liceka`ene{todrugo. ]utim, ne `elim da di`emo paniku, ali kako se bli`imo \akovici,svevi{etreperim.

dvojica, trojica, na kraju bi i sme{no: ~itav kordon juri plavu{u. Idokseautobusokreteinaciqakapijuporte,KPSodvede nezadovoqnu`enu.Ostalirazo- ~arano pokazuju sredwi prst, mali, domali, ko {ta stigne, vaqda s istim zna~ewem. Pokazujemo i mi wima, mislim ona na{atri,uinat,iakosunamreklidaneizazivamo. – Eno Poqke, ~eka nas! Pla~e! Sigurno se upla{ila za nas – nagrnu{e na vrata nestrqivi \akov~ani. – Poma`e bog, kumo, sre}no tibadwejutro–pozdravije\okica,spustiv{isedajojceliva ruke. Aruke,wenerukedrhte.Sada ve}odradosti,ispunilaseporta qudima, Srbima, bar jednom godi{we,barnaBadwidan. –Ajte`ene–opetpovikana nas,ajasepravimluda,janisam `ena ja sam novinarka. – Ajte, br`e malo, iznosite te stvari. Idemoucrkvupaukonaknaposlu`ewe–nare|ujumu{keglave dok iznose pakete kisele vode izautobusa. @enenoseponude,slatkepite, slane pite, |akonije spremqene za ovu priliku. Poqka se kona~no osmehuje, prihvata celive, blagosiqa povijena do zemqe. Pored we jo{ dve \akov~anke,VaskaiNada,jedine Srpkiwe u gradu. Sre}ne {to imaju s kime da prozbore koju re~uvodenasukonaknakafui poslu`ewe. Mi mla|e, iako se odavno ne mogu takvom smatrati,u|osmoukuhiwu,podelismo zadu`ewa i o~as posla poslu`ismo50umornihiogladnelih usta. – Uh, lepiwe iz \akovice, kako miri{u. Nema ovakvih nigde. Spremite da ponesemo koju onima {to nisu mogli da krenunaput–molinas\oki-

pele bar dve godine na de~ijim nogama,alsamousve~animprilikama.Obi~nimdanimade~urlijajebilabosonogana{orua cipelamajebilomestounutrau ku}i,kona~ilesuusvojojkutiji, namazane. Te cipele ni{ta nije moglodaiznenadiutodoba,navek su bile spremne za sve~anu priliku. Bosenogesufurtomfasovale nekitrn.Trnkotrn,utodobase nikozbogtogjedionije.^askom seubodei~askompro|e.Zatrwe je kadgod najboqa bila ze~ija mast. Di ti se zabo trn nama`e sesaze~ijomma{}uikadsederanzajutraprobudi,trnsamiza{o. Ja~eg leka od ze~ije masti nijebilo.Nijenitrebalo. Koviq~anisuseutimwinim lagarijama takmi~ili kod Lake u berbernici, tamo im je bio i taj win Klub Kalambura. Do|u da~uju{taimanovo,berbernicajenavekbilabr`aodradija, tusenajpre~ulo{tajedigodbilo.Ondakpo~nudasenadlaguju, ko ume i boqe i masnije da sla`e, al da ne trep}e i da ostane ozbiqanulicu.Jedaredtakojedan divanio kako mu se otka~io kabosasojeod|ermaiupoubunar. Bunar bio zdravo dubok i patioseonceodanda{trawkamai{ticamadovatikabo,alxabe.Ondaksesetio,kadjeu{ou vajat da skine par kobasica za ve~eruikadjevidiodaimaize~ijemasti,tamonaladnom.Uzo malkotemasti,namazosek,ve~ero i lego da spava. Zajutra, kad se probudio i meto {e{ir da iza|e u avliju, imo je {ta i da vidi. Taka je dobra ta ze~ija mastdajekabosamiza{oizbunara. Albezzavitlancije,odze~ijemastizatrweni{taboqenema.Alakotrnnijeredovan,ondak tu ni mast ne vredi. Ima

Trn svakojakog trwa i bodqi. Od sveganamjeostojo{pokojikovrtaw palamide, tamo di {pecijaprotivkorovaneuvatidobro. Palamida najmek{e trwe ima,aljesitnoipoganopagaje te{ko povaditi s obi~nom iglom, ako nema ze~ije masti. Dikicejo{imapodikoja,najvi{e je jo{ ima kod Mileta i Paje na Kr~edinskoj adi. Rasa|ivojePajadajespase,dajene istrebe{pecije.Koznadalbi

jeisa~uvaliodeuna{emkraju danijePajabiobudan.Ionabi o~apoo~inu.E,dikicaimabodqe zapravo. Te wene bodqe se jo{izdalekavide,zatojeniko ninedira,nisermijaniqudi. ^askomubodeiotkrjasepataj otkrjanitrnostaneunogi.Wega je ve} lak{e i{~upati, nije tako mekan ko palamidin. Bose nogesunajve}mastradaleodta dva trna. Ima i poganiji’ bodqi. Naopako da kogod natera bicikli tuda di taki ima. ^a-

skom probu{i gumu i eto nevoqe. Bagrem i bagrenac imadu najdu`e bodqe. Ako je mantla na biciklu slaba lako pro|u krozwuiprobu{egumu.Tudase bosonoginisu{pacirali,alko biodolodaneprobaba{onuda poprekosbiciklom. Kakvagoddajemantlanabanda{u,akonaterakogodnababin zub,gotovaje.Babinzubimanajve}einajtvr|ebodqe.Kandada susekadgodnawegazgledalikad su prve eksere kovali, da budu ba{takikowegovotrwe.Emje tvrd ko da je od gvo`|a, em je {picastiji od igle. Kad uzre i kadseosu{ikomotnogamo`sikiricomudariti,samozvrcako po{oderudatu~e{.Odwegase navek zdravo ~uvalo i pazilo, biojegoriodzar|anogekserau kakvoj letvi, kad okrene glavu zemqiavr~akgore,pavrebako }eganagazitiprvi. Zimi, kad se ogrev spremo i unosio u ku}u, bilo je i da se kome zabode trn od drveta, al taki navek odu samo pod ko`u, retko da budu duboko. Kad se kogod tako na taki trn ubode, akobudekakotreba,moglogaje i napipati i viditi, kome ne trebajunao~are.Omajepodko`omitajsenajlak{eivadio. Moglojeisbricom,akojeskoroo{trena. [penjemastorskitrn.Odwega nagrabuse gvozdeni majstori. Tojetrnodgvo`|aiwemunize~ijamastni{tanemo`e.Navek nekako upadne il se zabode kad se majstor najmawe nada. Posle tu bude posla i za lekare, ~uo sam da su i s magnetima vadili {pen. I taj lekarski poso ima {najderskog alata. Nije samo igla i konac, eto imadu oni i magnet, ko pravi {najderi kad tra`eiglukadimispadnenapatosisakrijeseufalc.

Kadgod,kadjepo~oturizamna moruikadsujavilidajetamolepo i dobro za zdravqe, ondak je Crveni krst slao de~urliju da imbudeko{tosujavilismora. Svi ti {to su bili `goqavi i piliribqeuqedaimajujakekostiiboqiapetitbilisuikandidatidaidunamore.Nekimaje moregodiloanekimaba{inije. Najgore je bilo onima {to su stalinaje`a,~imsuzagaziliu pli}ak. Otac ga wegov koji andrak tu radi? Je`evi se kod nas sakrivajudigodubuxakiidusamo no}om. Ovi wini ni ne li~e naje`a,nitimadunoge,nitglavunitiduokolodavatajuzmijei pla{epacove.Samostojeupli}aku,zalepqeninakamenivrebaju`goqavebosenoge,danau~e de~urlijudaiurasolumo`sva{tadabude.Odekodnasbudejedan-dvatrna,triuvr’glave.Al tamoupli}aku,odtiwinije`evi bude bodqi ko na keri buva. ]opojetajkojenagazionaje`a bar nedeq dana. Sre}a da se ondaknamorei{lonatrinedeqe. Pogasilinamfirmeipreduze}aisamotrqajuo~iitrep}u na nas, ko da im jo{ stoji trn u oku. Mora da je kojim majstoru odsko~io {pen s tezge pravo na wi.Amo`bitidanijenitako, negjeonakodasuustrahuvelike o~i,paseizbe~ilinanasiboje se,kokanda,dasmoimtrnuoku. Jo{ ako ~uju da je „Jeca, Jeca, ulovila zeca, zec se opio pa je Jecu{opio“,idasmobubnuliu najve}e blato – gotovi smo tek ondak. Krenu}e i tom Jecinom zecudavademast,dobrajezatrwe,~ulisuodnas.Dobrojeito na{eblato{togazovemokoda je zec, al smo ve} dugo u wemu. Mo`dabinampomoglapravaze~ija mast, da nas povadi odatle, alxababilo.Pobegojezec. n BoraOti}

Jabuka

B

ra}alamoj,‘ajdkadsui ovipraznicinajzadpro{li. Dobro, nije da su potpuno zavr{eni, ima sve~araiudrugojpolovinijanuara, alizna{kakotije...Nepola`eSrbadijaba{preteranona Svetog Savu kao {kolsku slavu, jer joj ni do obrazovawa ba{ ne{to nije puno stalo, ali ipak je to, da re~em, na{ autohtoni svetac, pa je red, vaqase.... Nego,ovajholesterolskiprvi udar je ipak pro{ao, pa se sadve}lak{edi{e.Imaonih zlo}udnih, zajedqivih i ni{korisnih koji vazda ne{to trkeqi{u o tome kako bi se vaqalo do Bo`i}a strpeti, smerno postiti, na ‘lebu i vodi `iveti, ali kakvi smo Evropqanitak’ismoihristijani, pa ve} tamo oko sjatago Nikole kad zaski~i po avlijama,nemo’{sebranitiod,da re~emnusprodukata,sviwokoqa, disnotora, zabija~ki i sviwskih da}a. A kako se mi, politi~ki faktori napretka, odnarodaneodvajamo...ni{ta drugo nego da zumbam Manualov kai{, ali i da se pobrinemdamiipu~anstvogladnih o~ijuneostane.Makarjedared nagodinudana. So tim na pameti jo{ sam onomad krenuo u organizaciju ovih,dare~em,sve~anihdo~eka, poru~io neko brqavo vino uplasti~nimburi}ima–jerbo kad mu dovoqno klin~i}a doda{ i dobro skuva{, niko ni neprimetinekuve}urazliku. Kobaja k’o drva (makar papaka iu{ijuzameqavuimajukolikoho}e{,svesutona{iprivredni mesoprera|iva~ki su-


dnevnik

nedeqa13.januar2013.

9

UPOTREBA @IVOTA

Kraq vesterna ro|en je u Vrdniku! okomitim stenama, kroz klance i kroz preriju (s kotrqaju}im `buwem). ikada nisam ~uo za mu{kog ~oveka koji nije ~uo ili nije voleo Dodu{e, ti su filmovi, snimqeni u boji, bili crno-beli na na{em tada Karla Fridriha Maja, nema~kog ultraproduktivnog lakog pijo{ bezbojnom ni{kom EI televizoru, koji je u to doba – dok nismo zaosca (oni te`i potonu{e na dno), ~ije je ime KARL MAJ ve} sastali u razvoju – bio u rangu s japanskom televizijskom tehnikom. Pa mo po sebi jedan od potpornih stubova civilizacije i globalna odredipak, subjektivno uzev, ni{ta se po uzbudqivosti nije moglo uporediti nica za ameri~ki Divqi zapad iz indijanskih i kaubojskih vremena; kao sa nedeqnim (mu{kim) projekcijama u vrdni~kom bioskopu “« Stipe Gur{to nikada nisam ~uo za mu{kog ~oveka – premda si to, ~itao~e, mo`da duli}”, kada je stari majstor [mit gasio sijalice u sali i prepu{tao nas ba{ ti! – koji nije pogledao (pru`a ti se prilika danas) bar jedan veprirodnim lepotama ameri~kog Divqeg zapada, puca~ini i jurwavi. Bistern film s kaubojem Old [eterhendom, Karlovim alteregom, i wele su to ve} posledwe projekcije pre nego {to }e filmski du{mani pogovim duhovnim bratom Indijancem Vinetuom, snimqenim po jednom od ru{iti najstariji sremski bioskop. Nisam tada imao pojima (ili se ne sedamdeset i dva-tri romana najtira`nijeg “ameri~kog” kwi`evnog se}am da sam to znao sa dvanaestak godina) da su pajza`e ameri~kog Zapanadni~ara, koji se takore}i (a tako i ne re}i), zakopan u svoj saksonski da glumili kawon Paklenice, Velebit, Plitvi~ka jezera, Bribirske mo}o{ak, nije ni pomakao iz svog puritanskog mesta{ceta Ernstala, da stine, Grobni~ko poqe, Vrlika, Zrmawa i Krka... Producent Stipe Gurbi Ameriku cipelom dotakao tek pred smrt, forme radi, s obzirom da duli}, Kraq vesterna iz senke, bio je zadu`en za izbor tih lokacija. je ve} odavno bio besmrtan. I nikada nisam ~uo – zapravo jesam, la`em, a boqe da nisam – za de~ake koji nisu ~itali pustolovne romane Karla Ukratko, bilo je to zlatno doba jugoslovenske kapitalisti~ke kineMaja i koji se nisu igrali kauboja i Indijanaca. Ili: Old [eterhenda matografije (Hrvati }e danas re}i, hrvatske, a Srbi srpskekinematoi Vinetua. I ne znaju kakvu su puca~inu propustili. I nikada, sve do grafije), kada su {ezdesetih i sedamdesetih godina beogradski “Avala skoro, nisam ~uo za filmaxiju iz senke Stipu Gurduli}a. film” i zagreba~ki “Jadran film” tresli dolarsku `etvu od raznih koLokacija snimawa: Vrdnik! Prvi kadar: vidim ga – a kao da gledam se- produkcija sa Amerima, Nemcima, Italijanima i Francuzima, kojima be – vidim malog uzvrpoqenog Stipu pred {alterom blagajne vrdni~- su na{i prodavali scenografiju, kamewe, vodu i oblake: dalmatinski i kog bioskopa nekoliko godina uo~i Drugog svetskog ubijawa, jednog od li~ki kr{, zatim ponekog glumca epizodistu – koji bi, se}am se, uvek dva prva bioskopa na kontinentu Sremu, kojeg }e du{mani poru{iti izazivao smeh u bioskopu, obu~en u kabojsko odelo ili s indijanskim sredinom sedamdesetih i tako nam uskratiti zadovoqstvo da ga posle peru{kama oko u{iju – obazbe|ivali im dublere, kaskadere i statiste, ovog mog teksta nazovemo bioskop “»« Stipe Gurduli}”. Drugi kadar: vi- Li~ane i Dalmatince, koji su glumili Indijance. Leskov~anin Gojko dim ga – a opet kao da gledam sebe! – vidim Stipu kako se provla~i iz- Mati} proslavio se kao Vinetu u isto~nonema~kim verzijama tih veme|u redova, nagiwe se i tra`i svoj broj sedi{ta. Premda je sala polu- stern filmova po romanima Karla Maja. Milan Srdo~, ve~iti pijanac prazna. Tre}i kadar: Jo{ka [mit sa Nove kolonije, u ono doba mladi rudni~ki elektri~ar i kinooperater, gasi sijalice u sali. ^etvrti kadar: mrak. Peti kadar: Jo{ka vrti `urnal. I u mraku sija samo lice Stipe Gurduli}a. Qudi koje je Bog predodredio za neku misiju imaju elektri~no i nuklearno napajawe. Ostali rade na baterije. Ko je Stipe Gurduli}? Sad skoro dok sam sre|ivao enciklopediju svojih vrdni~kih besmrtnika: Aca Ber~ek, Jovan Jovi~i}, Geza Balog, Teofil Mol~ko, Mihajlo Lesjak, Rudolf Gregor~i~, Nada Macura, Ivan Balenovi}, Elza Vuleti}... otvaram u jutarwim momentima (s gorkim talogom kofeina na jeziku) svoje elektronsko po{tansko sandu~e sa sino} zaka~enim pisamcetom mog zagreba~kog korespodenta i saradnika na vrdni~ke i rudni~ke teme, gospon Drago{a. Drago{ je suprug na{e zagreba~ke Vrdni~anke Vesne Georgijevi} (one male iz vrdni~kog Gospodskog reda). I u toj wegovoj po{iqci: kapitalac. I ve} vidim kako bi se s uzvi~nikom i tri ta~ke me|u obrvama obliznuli lovci na kinematografske ekskluzivitete da ih je zaquqao zamqotres kao moju novinarsku malenkost kada sam iz Drago{evog pisamceta saznao da je u Vrdniku ro|en filmaxija Stjepan Zagreba~ki producent Stipe Gurduli}, rodom iz Vrdnika, jedan je od tvoraca Gurduli} (1925–2006), {picnamet Stipe (i u daqem tek- kulta vestern filmova po romanima Karla Maja stu: Stipe), jedan od producenta vestern filmova po romanima Karla Maja s planetarnom popularno{}u utemeqenoj na dva srpske kinematografije, bio je bandit u tim koprodukcijama. Kada je brilijantno patentirana romantizovana primerka: Old [eterhenda i {ezdeset osme uga{eno svetlo u dvesto godina starom vrdni~kom rudVinetua. Rediteqi su bili dr Harald Reiln i Alfred Vohrer. Stipe niku ugqa, u beogradskom “Avali filmu” do{li su na ideju da jo{ neod Vrdnika, onaj mali sa svetle}im licem iz pokojnog vrdni~kog bio- razmontiranu rudni~ku i `elezni~ku scenografiju, tunele, separaciju skopa, akcentovan je na kinematografskim portalima kao jedan od tvo- i prugu (sa vagonima punim neprodatog ugqa), ponude Amerima, koji su raca kulta ovog planetarnog filmskog ~uda. Filmaxije iz eks-Jugosla- u Vrdniku {ezdeset devete snimili antologijske scene ratne komedije vije zvali su ga: Kraq vesterna iz senke. “Kelly’sheroes”– “Kelijevi heroji”, triler Brajana G. Hutona kojeg su, Priznajem da, bar za sada, ne znam mnogo – a, kako stvari stoje, ne zna, osim u Vrdniku, Ameri snimali i u Istri (Vi`inada), a koji se kod nas bar za sada, ni{ta vi{e od mene ni na{ vrdni~ki zet iz Zagreba gospon prikazuje i pod imenom “Ratnici”. Vrdni~ki rudari glumili su Nemce, Drago{ – o filmskom ~oveku Stipi Gurduli}u; {tavi{e nisu mi po- a wih su kao muve ubijali Klint Istvud, Teli Savalas, Donald Saterznate ni elementarne informacije iz fru{kogorskog stadijuma wego- lend... Kada je snimawe zavr{eno, filmaxije su lokalnom fudbalskom ve biografije: ni ko su mu roditeqi, ni da li je ovde poha|ao {kolu, ni klubu, ~iji su igra~i statirali, poklonili ~etiri vagona upotrebqena u kom kvartu Vrdnika su `iveli (slutim da je to moglo da bude na Sta- u filmu da ih prodaju u staro gvo`|e. roj koloniji), ni koliko je Stipe bio star kada je napustio Vrdnik, a Romani Karla Maja bile su kwige koje sam ~esto donosio iz vrdni~nije mi poznato ni da li mu je Vrdnik, osim formalnosti da je u wemu ke biblioteke kao paralelnu lektiru u nesvesnoj opoziciji prema zvado{ao na svet, a mogao se roditi i u zavejanom vrdni~kom {inobusu kod ni~no propisanim i podobnim {kolskim kwiga. To su bile lake kwige Pavlovaca, uop{te ne{to i zna~io u `ivotu. Nema veze. Stipe zna~i tvrdih korica kao plo~e od ~amovine s krpenim lajsnama du` {ivene nama. Umro je u Zagrebu. Tamo mu je i grob. vertikale rikne (koja se rasklapala lako i be{umno kao padmazana), Neobi~na i zbuwuju}a oskudica biografskih podataka na internetu o{te}enih ivica i }o{kova – usled ~este i nepa`qive ili, prosto, o Stipi Gurduli}u i izvesna tajnovitost koja iz te zamagqene, nedorestrastvene ~itala~ke upotrebe! – osen~ene du` margina sepijom masno~ene i “misteriozne” situacije proizilazi, te{ko je spojiva sa, ipak, }e izlu~ene s jagodica palca i ka`iprsta, koji su se u ono doba, priliprozai~nom ~iwenicom da je bio direktor zagreba~kog “Jadran filma” kom prelistavawa, jo{ umakali u kapqu pquva~ke s re`wa jezika. I ka(1975), i da u toj foteqi nije mogao da bude, i nije mogao da opstane, a da sam pre neki dan u gravitacionom poqu Ribqe pijace, s Karlom Mada nije bio izabranik re`ima. Filmografija s producentskim potpijom i Stipom Gurduli}em u podsvesti, me|u ostarelim kwigama pore|asom Stipe Gurduli}a, koji je kr{teno (vrdni~ko) ime Stjepan zamenio nim za prodaju na {atorskom krilu pored trotora pod hipertenzijom, (dalmatinskom) umetni~kom i, moglo bi se pod navodnicima re}i, okrznuo u prolazu kroz struju mokre hladno}e jednu od tih kwiga Kar“filmi~nijom” verzijom Stjepana – Stipe, po~iwe u Zagrebu na izdisala Maja: “Na dalekom Zapadu”, s Old [eterhendom na le|ima kowa i s ju pedesetih godina, kada u impresumu melodrame “Ne okre}i se, sine” kaktusom u mezanscenu pustiwske golotiwe, kada sam zastao i nagnuo se (1956), prime}ujemo i Stipinu menaxersku malenkost, da bi Vrdni~aprema kwigama (na o~igled zabriwavaju}e nezainteresovanog mu{kog nin svoju ve{tinu uzidao i u slede}e filmske rane radove: “« Samo qu- prodavca), dobio sam tog momenta viziju kao da me je odozdo, pod maskom di” (1957), “« Vlak bez voznog reda” (1959), “Deveti krug” (1960), “« NeveKarlove kwige i iz metafizike tog papirnatog stvorewa, pogledalo i, siwska pu{ka” (1963), “Martin u oblacima” (1961), “« Skopqe ’»« 63” (1964). {tavi{e, ozarilo i ogrejalo iznutra nekakvo `ivo bi}e. “Kapetan Mikula Mali” (1974). I tako daqe. Pa, ipak, Stipe Gurduli} I taman kada sam nameravao da s ovom uli~nom sekvencom stavim ta~pronalazi svoju svetsku slavu na Divqem zapadu, kada se ranih {ezdeseku na ovu vrdni~ku pri~u, otvaram elektronsko po{tansko sandu~e i u tih godina, pod wegovim producentskim {e{irom, re|aju kao na fawemu novo Drago{evo pisamce iz Zagreba: “« S indijanskim pozdravom: bri~koj traci spektakularna filmska ~uda sa Old [eterhendom i ViHaugh! Ne osje}am se ni zaslu`nim ni odgovornim za ovu slu~ajnost... netuom: “TreasureofSilverLake”(1962),“LastoftheRenegades”(1964),“FronNa HRT-u 1 po~eo je ciklus filmova prema Karlu Maju. U nedequ 13. 01. tier Hellcat” (1964), “Rampage atApacheWels” (1965), “The DesperadoTrail” (danas – op. @. M.) u 17.14 prikazuju ’« Blago u Srebrnom jezeru’. Na`a(1965),“Winnetou:ThunderattheBorder”(1966),“WinetuiOldFirehand(1966)” lost o na{em Stipi u najavama nema ni pomena...” “Half-Breed”(1966),“IntheValleyofDeath”(1968).I tako daqe. Vidimo se posle podne na Srebrnom jezeru. S indijanskim pozdravom: Se}am se tih crno-belih koprodukcija, ili, pak, kaubojskih filmova, Haugh! kako smo im tepali, s luda~kim kowskim jurwavama pod zastra{uju}e n @eqkoMarkovi}

N

ji. Ne mo`e{ wima tek tako, dva-tri oval~i}a, ~a~kalice, pa boc-boc. To, bra}ala moj, naviklonagostoprimqivosti{iroku mi narodnu ruku i ako u }o{ku sve~ane sale nema i nekog pawasapripadaju}imaran`manom – pi{i propalo. Ako nema crvene jabuke u prase}im ustimaposredastala,do|etinekakoboqedaprijemnisamnipravio, ve} da sam lepo ostao na skijawu...ovaj,mislim,naseminaru o transparentnosti rada lokalnihsamoup  ravauAustriji. Probao sam ja onomad sa nekim evrointegrativnim jelima i pi}ima, nije da nisam, ali otkadmiseprezidentnajsolidnijegkoal  icion  ogpartnerapre`drao kavijara, pa onda sebi uvrteo u glavu da sam ga otrovao i tako hteo da uklonim sa ove na{e lokalne politi~ke scene,nesmemnidapreterujem

ne,zdravoiekolo{ki`ivi,pa nekakoneidedaimupaqa~edarivam, na pisawe ionako nisu ne{tojaki,pani„parker“pemzlanijeuigri,ave}orokovnicimadainepri~am.Nekiprivezakzakqu~eveodautadaim pokqawam,tako|eneide,samo mijo{falidabudemkriviza to{toimseo`uqalapolitura namahagoniju,aoba{ka{toim ku}evnavrataionakoposlugai batleri otvaraju, pa nemaju rezondaim„elzet“kqu~evipoyepovimazveckaju.Itakomislim se, mislim... i prosto se epa... ipa ... ma to brate, fanijski, epifanijski, {ta li, prosvetlim.Nematiboqegpoklonaod te, da re~em, svete stvari za svakogSrbinaodformata.Najboqeje,bratemili,dajawima po jednu lepu crvenu jabuku poklonim.Zauprase}austa. n AleksaplAdetovi}

NAOPA^KE

Mimoposneimrsneikebane,postaviloseipitawe prigodnogsve~arskogprezentazauzvanicelokalne samoupravemi.[tadapokloni{qudimakoji ionakosveimaju?

l Modifikovaniklipje klipan.

safino}om.Yabasamjamajkanu obja{wavao da se ta ribe}a ikranema`enaleback’omasti ialevepaprikek’okadsmodecabili,sdvaprsta... Elem, mimo posne i mrsne ikebane,postaviloseipitawe prigodnog sve~arskog prezenta zauzvanicelokalnesamouprave mi. [ta da pokloni{ qudima kojiionakosveimaju?Sveseto navadilonatenispodstareda-

l Napred! Uzdugajedug!

bjekti),aodvojskepozajmimkatlankei...Bogdatevidi.Neku paricu, naravski iz buyeta, odvojimizaonede~ki}e{tose vatrometomiostalompirotehnikombave,pajeuzyabalebaro{eizkojekakvihKUD-ovai}osaverokerelokalne,sveredno ikakosevaqamoglodapro|e. Dobro, to je za ovaj populus, priprostina{,skromniinaivni narod nameweno, ali sam na mukamabioprilikompripreme ovih sve~anih prijema u ob{testvumi.Ipakmitamodo|uqudifiniji,i,dare~em,zahtevni-

l Nemahleba bezmotike, niskokauvis bezmotke.

za prase

l Konacdelokrasi doksemrsi.

OGLEDALO

Ilija Markovi}

podne. Ispred nas jedna, dvoja, troja kola policije, bogami pojavi se i interventna, pa se ukqu~i i kombi. – Nije ovo ba{ ni naivno – komentari{em paze}i da me ne ~uju oni pla{qivi. Do izlaska iz \akovice, na svakih pedesetak metara punkt sa policijom. Tako je bilo i na ulasku u De~an. Pou~eni pro{logodi{wim iskustvom nisu dozvolili iznena|ewe. U manastiru kao u ko{nici, spremaju za Bo`i}. Mi ve} umorni od raznoraznih pregleda li~nih dokumenata, secawa ’ho}e biti - ne}e biti’, i jedva do~ekasmo tih tri sata odmora i ne`urewa. Na miru ispih kafu i lozu, bez odvajawa. I... taman kad se opustih, ~uh ono ve} dosadno „po`urite, kre}emo„. U Patrijar{iju na paqewe badwaka, pa ku}i. Nekima ne bi pravo {to }emo se vra}ati po mraku, presko~ili bi Patrijar{iju ali se povinova{e `eqi ve}ine. Ta `eqa u sumrak nas vrati vladiki Jovanu. – Gde ste \akov~ani, gde vam je badwak, ~ekamo vas za litiju – poziva vladika i kre}e prvi krug oko manstira. Odjekuju pravoslavna zvona u ledenoj no}i. Pali se badwak, pucaju prangije, vladika blagosiqa. – Da}e bog da slede}e godine slavimo slobodni! n ZoricaDragojevi}

l Kadsekrade– imase. Doksekraducka– nemadanema.

Crkva u \akovici

ca guraju}i se po kuhiwi od {erpe sa pasuqom do pleha sa pitama. Mora ~ovek sve da proba, da nadgleda, omiri{e... – Ajde, \oko, izlazi, vidi{ da je sve pod kontrolom – gurkaju ga `ene. Izvirih u trpezariju, tamo je gu`va, svi bi sve da probaju, mame mirisi. \akov~ani se razgalamili, ovde su svoji na svome, raspustili jezike, opleli po politici i politi~arima, samo sam ~ekala trenutak u kom }e KPS uletiti misle}i da se sva|aju. Sre}om, ne potraja to dugo ve} sti`e opomena da po`urimo, vaqalo bi krenuti za De~ane. – Vaqda je napoqu mirno, ne ~uje se ni{ta. Izgleda da su sklonili [iptare – hrabre se voza~i, upla{eni vi{e da im kamenice ne o{tete aubotus nego za svoje glave. A od KPS-a sti`e upozorewe „navucite zavese na prozore, ukoliko do|e do kamenovawa da vas bar malo za{tite„. Kakvo ohrabrewe... Kapije se otvaraju, voza~ lagano pokre}e autobus i stupamo sada ve} druga~ije raspolo`eni, ozbiqniji nego kad smo dolazili... Sevaju blicevi, kamere ukqu~ene, snimamo se i slikamo obostrano. Kamerman kosovske televizije me uporno prati, snima, ali snimam i ja wega, snimasmo se tako zimski dan do


10

dnevnik

nedeqa13.januar2013.

„ D N E V N I K ”  N A  L I C U  M E S T A : AUSTRALIJA U PLAMENU

Kad je vatra br`a od Bolta... n Pi{e: Andrej Mijanovi} ako se majansko proro~anstvoosmakusveta21. decembra 2012. nije ostvarilo, za mnoge `iteqe Australije ovaj januar izgleda kao biblijski armagedon. Brojni po`ari,kojisusepro{irilive} po~etkomgodine,jo{uveknepokazujuznakeslabqewa.Nadve}im delomAustralijenadvilase„kupola vru}in~ine”, koja je prosto usijala kontinent. Meteorolo{kizavodje~akbioprimoranda dodajo{jednubojunasvojutabelu temperature–qubi~astu,kojasugeri{e pu~anstvu da je `iva na termometru prema{ila 50-ti podeok. A kad napoqu „gore nebo i zemqa”,ondanijeni~udo{tose kontinentsuo~avasmasovnimpo`arima. Na`alost, uglavnom nekontrolisanim. Iako su po`ari tokom letwih meseci u Australiji uobi~ajena pojava, svakih par godina potentan sklop vremenskih prilika, zastarelainfastrukturauudaqenim oblastima, piromanija i stalnevru}ine,rezultirajukatastrofalnim udarima podivqale vatre.Danikao{tosu„Crnasubota” (2009), „Crveni utorak” (1998), „Pepelna sreda” (1983)... odnelisuhiqade`ivota,desetinehiqadadomovaiuni{tilemilione hektara {uma i obradivih povr{ina. Pri tome, ne treba smetnuti s uma da je Australija zapravo najsuvqi kontinent na svetu,takodaje,kadatokomleta temperaturedostignu„qubi~asti nivo”avetarzahu~i70-80km/h,i najmawaiskradovoqnadapretvori teritoriju veli~ine Srbije u ogromnu vatrenu loptu. Uostalom,velikibrojaktuelnihpo`aravidise~akiizsvemira. Ve}ina stanovnika Australije svesna je ~iwenice da su po`ari pojavaskojom}emoratida`ive,

I

hteli to ili ne. Mada, ~iwenicajeito da velika ve}ina Australijanaca `ivi u urbanim sredinama i gradovima,gdejerizikodpo`ara neuporedivo mawi nego u savanamaistepama.Me|utim,nekapredgra|aMelburna,SidnejailiHobartarazbokorenasunaobroncima{umovitihoblastii~estosu na„vatrenojliniji”.Dakako,stanovnici ovih oblasti svesni su opasnostikojojseizla`u,alive}inajespremnanatajrizik,uzdaju}i se u preventivne mere koje sprovodefederalneiregionalne vladeihitneslu`be. Aono{tovlade,vatrogascii ostale institucije uporno poku{avaju jeste adaptacija i brz odgovor na potencijalnu katastrofu. Sofisticirani sistemi upozorewave}godinama,naime,najavqujuprirodnenevoqe,itonesamo po`are ve} i ciklone, led... Milioni dolara ula`u se svake

godine u poboq{awe ovih sistema.Jer,nemojmosezavaravati:na~in na koji vlada, policija, vatrogasne slu`be i ine insititucijepoddr`avnompaskomodgovorenaelementarnenepogode,udirektnojjevezistimdali}edobitinovimandatiline. Poslekatastrofalnihpo`ara u Viktoriji 2009. mnogi ~elnici policije i vatrogasnih slu`bi bili su prinu|eni da podnesu ostavkezbogneadekvatnereakcije.Javnostje,naime,bilazgro`ena gotovo neformalnim odnosom koji je policija imala prema toj katastrofi u wenim ranim satima.Ta„kadrovskase~a”uticalaje potomnakompletnorestrukturirawemnogihmerakojehitneslu`be koriste. Tek, ono {to je sigurno: Vlada Australije u~i iz svojihgre{aka.Ineuste`eseod togadapriznagre{kuikrivicu. Posledi~no, Kraqevska komisija, formirana posle „Crne subote”, doprinela je poboq{awu u komunikaciji i evakuaciji i doprinela relativno malom broju smrtnih slu~ajeva u najnovijim velikimpo`arimauTasmaniji. I na samo to, ve} su trenutni po`ariprioritetsvihpriorite-

ta kako federalne tako i regionalnih vlada. Xulija Gilard, aktuelna premijerka, ve} je danima na putu, obilaze}i Tasmaniju, Viktoriju,NoviJu`niVelsiJu`nu Australiju. Vanredne mere uvedene su u ve}inu pogo|enih oblasti,aogromnekoli~inenovcaizdr`avnogbuxetave}sualocirane, dok istovremeno materijalna {teta nastavqa da dramati~noraste.Po`ariuViktoriji iz 2009. prouzrokovali su {tetu od1,26milijardedolara(okomilijarduevra),atrenutnavatrena stihija preti da proguta ~ak i mnogove}iiznos. Dokovopi{em,navestimameteoroozizaceluViktorijuigrad Melburnnajavquju“katastrofalne”vremenskeuslove.Temperature }e prelaziti 43 stepena, a vetar }e duvati preko 50 km/h. A sli~ne su vremenske (ne)prilike u ve}em delu Australije. Hitne slu`beuovakvimuslovimazabrawuju ~ak i ro{tiqawe u dvori{tu. Za ve}inu stanovnika velikihgradovauzobaluhladnopivo, pla`aiklimaure|ajibi}enajverovatnije glavno oru|e u borbi

Gori oko 10.000 hektara Australijskivatrogasciiju~esuseborilisavi{eodstopo`arakojisuzahvatilipovr{inuodoko10.000hektara.Iakosutokom ju~era{wegdanatemperatureupojedinimdelovimazemqebileni`aodo~ekivanih,jakvetarote`avaojenaporevatrogasacadaobuzdajuvatruudr`avamaNoviJu`niVels,ViktorijaiTasmanije. Ina~e,odkadsunakontinentupo~elidabesnepo`ari,nikonijesmrtnonastradao,dokje{estosobazavr{iloubolniciusledizlo`enostivrelini.Upo`arimakojisupre~etirigodinebesneli udelovimaAustralijesamoujednomdanu,7.februara2009.stradaloje173osoba,dokje414bilozadobilopovrede.„Crnasubota”,kakojespravomnazvantajdan,smatrasenajve}omtragedijomuistorijiAustralije. Vrelitalaskojijeodpo~etkagodinezahvatioAustraliju,iuvelikojmerikumovaoizbijawupo`ara,tamo{winau~nicizvani~nicidovodeudirektnuvezusaglobalnimzagrevawem.Dr`avnameteorolo{kaslu`bazabele`ilaje7.januaranajvi{uprose~nutemperaturuuzemqiuposledwih100godina-40,3stepenipoCelzijusu.

VESTI Mar{ istine u Skopqu Vi{e od 20.000 gra|ana u~estvuje na protestnom skupu u Skopqu pod nazivom „Mar{ istine” i motom „Otpor protiv re`imskih la`i”, u organizaciji makedonskih opozicionih stranaka, javio je Radio Slob odn a Evrop a. Protestni mar{ po~eo je ispred zgrade televizije „Sitel”, a zavr{i}e ispred sedi{ta javnog servisa MRTV. U najve}oj opozicionoj partiji, Socijaldemokratskom savezu Makedonije(SDSM),smatrajudaupravoovedvetelevizijedirektno zloupotrebqavaju nacionalne konc es ij e „lag aw em sa umi{qajem”.

\ukanovi} u Abu Dabiju PredsednikVladeCrneGoreMilo\ukanovi}otputovao je u posetu Ujediwenim Arap-

skim Emiratima (UAE), gde }e u~estvovati na skup{tini Me|unarodne agencije za obnovqivuenergijuirazgovarati sa princ om nas ledn ik om tronaAbuDabija{eikomMuhamedom Bin Zajed Al Nahjanom. \ukanovi} }e, zajedno sa jo{jednimbrojem{efovadr`avaivlada,bitigostnasve~anom otvarawu 6. Svetskog samita o energijama budu}nosti(WFES2013),nakojem}e se razm at rat i inv es tic io n e mog u}n os ti kao odg ov or na rastu}e potrebe za odr`ivim izv or im a energ ij e u svet u, prenosiAnalitika.

Mawa ceremonija za Obamu Druga inauguracija predsednika Sjediwenih Ameri~kih Dr` av a Bar ak a Obam a bi} e mawa, ali i daqe glamurozna, prenosi AP. O~ekuje se da }e biti izme|u 600.000 i 800.000

protiv vru}ine. Za stanovnike mawihmestauunutra{wostikontinentasituacijajebitnodruga~ija.Strah,panikaiose}ajbeznade`nosti nesumwivo su preovla|uju}araspolo`ewaumnogimku}anstvima.Avatrenastihija,kojanekadaputujeibrzinomod100 km/h,bi}evi{enegodovoqanrazlogzaneodlo`nuevakuacijumnogihnaseqenihoblasti. Uprkos svemu, Australijanci su optimisti~ni. Wihov pionirskiduh,aliiekonomskibumkoji ve}godinamapunidr`avnekofere,kqu~ansurazlog{tosenapo`areidrugeelementarnenepogode ovde gleda kao na cenu koja se moraplatitiza`ivotnakontinentu koji svojim stanovnicima dajeipru`atoliko. (autor `ivi u Melburnu)

qudinaceremoniji,umesto1,8 miliona 2009. godine. Ograni~enbrojkaratazainauguracionibalprodatjepoceniod60 dolara. Me| u izvo| a~ima se pomiwu Bijonse, Keti Peri i A{er.

Zagreb Prajd: Qubi bli`weg svog Pripadnici LGBT udru`ewaZagrebPrajdju~esuispred zagreba~ke katedrale organizovali protest pod parolom „Qubi bli`weg svog” protiv crk ven e hom of ob ij e i transfobije, govora mr`we i progonaLGBTgra|anaigra|anki Hrvatske. Ispred Kaptola do~ekali su ih protivnici gej populacije, me|u kojima su ve}in a ~lan ov i bran it eqs kih udru`ewa i pripadnici nekih navija~kih grupa. Pred katedralom su bili i pripadnici interventne policije, koji su ~uvalisveprilazeKaptolu.


dnevnik

nedeqa13.januar2013.

11

vicaDa~i}jo{jednomje PODR[KA INICIJATIVI IVICE DA^I]A ZA STVARAWE ’BALKANSKOG SAVETA’ iznenadiopoliti~kujavnost regiona zalo`iv{i sezastvarawesvojevrsnogbalkanskog saveta. U intervjuu sarajevskomogranku„AlXazire”,srpski premijer je obrazlo`io da se dr`ave sa eks-Ju prostora ne saradwu,jersuseudo- zumevao bi formirawe me|umorajume|usobnovoleti,ali sada{woj praksi one parlamentarnih grupa saradwe da moraju sara|ivati, jer im pokazale nefleksi- izme|u~etiribalkanskezemqe jetouzajedni~kominteresu. bilnim, izuzetno sku- –Srbije,Hrvatske,BiHiCrne – Dr`ave regije bi zato pim, sa u~incima da- Gore – koje bi u fokusu imale trebalo da poku{aju da naleko mawim od sred- evropske integracije, bezbedpravetajbalkanskisavet,kostava koja su tokom nost, za{titu `ivotne sredijibiimaoulogudadelujetasvih ovih godina u ne... kodazajednobudemoja~i.NiBranko Lukovac, kopredsedwihulo`ena–kategoje to nova Jugoslavija. Ali ri~an je \enero. – nik Igmanske inicijative iz sigurnojedajenamaBiHbliUmesto toga, trajniji CrneGore,potvrdioje„Dnevni`a nego Litvanija, a Litvaokvirmo`eseutvrdi- ku”da}eseunarednihmesec-dva nackadado|euSrbijudanas tisamoza,recimo,za- intenzivirati razrada te iniima ve}a prava nego neko ko jedni~ki fond podr- cijative,itokroznovesusrete do|eizHrvatske.Mislimda {ke,~ijibiciqbio, predstavnika parlamenata poto nije pravedno – izjavio je opet ne{to nalik menute ~etiri dr`ave. Jedan Da~i}. „Vi{egradskom fon- krugrazgovoranatutemuve}je Politi~ki analiti~ar iz du”, finansijska pot- odr`an u Zagrebu,  polovinom ZagrebaDavor\eneropodsepora zajedni~koj mre- februarabi}eodr`anasesijai Malo}emo{taposti}iakobudemo Trebabe`atiodformalnihzajedni~kih }adaje2009.sli~nainicija`i programa u obla- uSarajevu,dokjezamartplani~ekalidaodnosime|una{imdr`avamabudu struktura,kao{tojeSavetzaregionalnu sti kulture, nauke ransastanakpredsednikaparlativave}bilanastolu,alije wenu realizaciju iz ne ba{ menata.Ciqjedaseusaglasesvi obrazovawairazmene perfektni(BrankoLukovac) saradwu(Davor\enero) jasnih razloga eskivirao tadetaqinu`nizaformiraweinstudenata. da{wi {ef srpske dr`ave terparlamentarnog tela, Boris Tadi}. Sada su, me|utim, principbiome|ukojebiufokusuimalosaNema konflikata, ima poja~ani pritisci da se u takav sobna podr{ka u radwu u „Dejtonskom ~eSlovenija procesipaku|e. pitawimaodzajedtvorouglu”. nere{enih pitawa –Menise~inidaregijiijeste ni~kog interesa i – Svesni smo ~iwenice potreban politi~ki proces mulneop t er e} iv aw e da}emomalo{taposti}i Prviobrisi„nordijskogmodela”ro|enisujo{1951.godine,alije BiH tilateralnesaradwe,kojibibio ovog nivoa saradako budemo ~ekali da odonupotowimdecenijamaitekakodogra|ivan,iakoskandinavskezeSrbija fokusiran na nesporne teme. A we bilateralnim nosi me|u na{im dr`avamqeniizblizanisuimale„sporove”kojiidanasoptere}ujuzemqe jednaodtihtemasvakakosuevropsporovima. I tamabuduperfektni.Sdrubiv{eSFRJ.„Utomsmislunetrebara~unatinidamiodmahnasaCrna skeintegracije,odnosnopristupkav proces bio bi, gestrane,nakonprvihsumompo~etkuba{svezacrtamoizabetoniramo.Sdrugestrane,veoma Gora Kosovo ne reforme i odnosi sa EU. Pri uverenjezagreba~sretapredstavnikaparlajeva`no{tosutina{i’sporovi’uglavnomzavr{eni,odnosnokontome je mogu}e kopirati obrazac ki politikolog, menata, kao i {irih razflikatanema,aliimanere{enihpitawa,pasam~akuverenutodabi Vi{egradske grupe – V4, koja je veoma dobro prigovora koje smo imali u ovakavinterparlamentarnimehanizammogaodadoprinesedaseneka Makedonija osnovana1991.saciqemunapre|emqenuBriselu. sve~etiridr`ave,stekli pitawa,kojasujo{urovitojfazi,kao{tojesituacijauBiH,kroz wa regionalne saradwe i br`eg smoutisakdapostijiras– U~estvovawe dijalogbr`ere{avaju”,navodiLukovac,dodav{idajezarealizaciju ulaska u EU i NATO Ma|arske, polo`ewe za saradwu po utomprojektupuidejeIgmanskeinicijativezainteresovanaiEU. Poqske,Slova~kei^e{ke,aodrnordijskom modelu. Tim no bi zna~ilo ne `alasedodanas,ipored~iwenipre {to bi delovawe posamo Srbiji, ce da su sve te zemqe danas deo i BiH, Makedoniji... nego i Hrje fonu i Ivo Josipovi}, s tim ’balkanskom savetu’, va`no na Komentari{u}i Da~i}evu menutog interparlamentarnog UnijeiAlijanse.Usvakomslu~a- vatskoj i Sloveniji, jer bez tada u trenutnim okolnostima nivouregionadefinisatizajed- inicijativu, predsednik novo- tela bilo podsticajno za sve ju, bilobiitekako zna~ajno kada kvogaktivnoganga`manawiho- konfrontacije sa Tomislavom ni~keintereseinatemequwih sadskogCentrazaregionalizam druge ~inioce – navodi LukobiBalkanpreuzeoodgovornostza vauloganapoliti~kojmapiEU Nikoli}em ne treba o~ekivati stvoritiadhokstrukturusarad- Aleksandar Popov podsetio je vac, uz napomenu da je potpuno vlastitu konsolidaciju – objaostaje drugorazredna. To novi wegov prevelik anga`man – nawe,oslowenuiskqu~ivona„do- natodajeIgmanskainicijati- otvorenamogu}nostdaseuper{wava\enero. {ef slovena~ke dr`ave Borut vodi\enero. ma}ekapacitete”. vapredvegodinelansiralaide- spektivi ovoj inicijativi priPowegovimre~ima,svezemqe Pahor jako dobro razume, ba{ Sagovornik „Dnevnika” veru–Trebabe`atiodformalnih ju o kori{}ewu nordijskog mo- kqu~e i druge zainteresovane regionamoralebiimatiinteres kao i {efica hrvatske diplo- jedajeumesecimakojipredstozajedni~kih struktura, kao {to delasaradwenaovimprostori- zemqeregiona. zaovajprojekat,~ijibitemeqni matije Vesna Pusi}, a na istom je,akosezaista`elikrenutika je,recimo,Savetzaregionalnu ma.Tajmodel,podsetimo,podran Miroslav Staji}

I

Saradwajeboqaodsva|e

ja ani Alb

FATAMORGANA NA GR^KI NA^IN

Atinaumagli-novacispodKrita n Pi{e: Branislav Tarla} akoopisatiproteklugr~kugodinu,a ne dota}i se ekonomske krize? To bi bilokaodapravitepaprika{bezparike.Imalismouwojipredbankrotnoipredinfraktnoisvadruga“pred”stawa,alido|e i tome kraj i eto ti radosti. Sad {to svako imasvojuvizijuradosti,tojeve}drugastvar. Evropskaunijajeraduju}ise{tosujojGrci obe}aliispuwewereformi,ilijednostavnije re~eno–otpu{tawezaposlenihujavnomsektoru, boqe prikupqawe poreza i prodaju javnihpreduze}a,odobrilatri~avih~etrdeseti ne{tomilijardievra,kakobisetimeotplatiodeodugaiisplatileplate,penzijeiostalo.Sad{tosenajve}ideotihparaopetvratiouxepoveistihonihkojisuihidali,druga je pri~a. Ali ipak, to cikli~no kretawe novcamnogejeusre}iloadaganisuniosetiliurukama. Definitivnosetafatamorgananastavqai u2013.Grcisuposledwiputprimilisvoju~uvenu13platukakobimoglidaplatera~unza struju,uzkojiidei“hara~”(poreznaimovinu sti`ezajednostimra~unom).Takosunamiru uzsijalicuigrejalicudo~ekalinovu2013.godinu.Ve}inajepoku{avaladau{tedinagorivuzagrejawe,pajekupiladrvaizapalilakamineedabiseporodicauve~eokupilaiugrejala–patrkpodgomiluprekriva~auduboki san.AlitojeAtinudovelodotakvogzaga|ewadauve~enisimogaodaiza|e{naulicujer je zbog nepovoqnog atmosferskog pritiska, ceogradbioudimu.Akoseovakonastavi,mo`da }e vlasti uvesti i par-nepar za paqewe kaminauzavisnostiodku}nogbroja,pa}ese qudigrejatisvakidrugidanalisebaremne}e gu{itiudimuiprizivatirakplu}a. Par-neparzaautomobilepostojigodinama unazadradio~uvawaspomenikaucentruAtine, ali i zarad smawewa broja vozila u srcu grada. Ako ove zime dim i gare` ne o{tete Akropoq,definitivno}emoratina“polirawe”tokomaprilaimaja,edabinaletoturisti videli beli i bqe{tavi hram. A i da bi GoogleMap uop{temogaodagaprika`epreko satelita(poduslovomdanekoristitemapus novogajfonakojineznamgde}evasodvesti). Dabidecembarbiojo{zanimqivijiidabi ovekove~iokrajgodineupravomsmislure~i, pobrinuosebiv{iministarfinansijaizprelazne vlade, a ~lan Pasoka, Jorgos Papakonstantinu.Po{tojedobionapoverewei~uvaweUSBstikodgospo|eKristinLagard(tada francuskeministarke),saspiskomgr~kihmilionerakojisvojeparedr`evanzemqe,pro-

K

Ni~eograda ipremaSiriji ako se gra|anski rat u Siriji rasplamsava, tako je Izrael najavio planove za izgradwuogradedu`granicestom zemqom na Golanskoj visoravni, kojadajezahva}enasukobima.Toje prema svetskoj {tampi koordinisano i sa obave{tajnim podacima SAD o bezbednosnoj situaciji tamo.PremijerBewaminNetanijahu izjaviojeda}esewegovazemqana taj na~in braniti od xihadisti~kihsnaga.Premijerjeobe}aoogradupoputonedu`izraelskegranicesEgiptom,nesamodabisezemqaza{titilaodupadaafri~kih migranata nego i od vojnih grupa kojedejstvujusaSinajauEgiptu. Izraeljezauzeove}ideoGolanske visoravni, strate{kog platoa kojidominiranadsevernimdelom zemqe, potiskuju}i sirijske snage uratu1967.Potomjetopar~eane-

K

ktirao,{tonijeme|unarodnopriznato.Obustavapaqbejeutvr|ena ubrzoposlesukobaiz1973.iiako suIzraeliSirijatehni~kiidaqeuratu,nalinijirazgrani~ewa jebilomirnodecenijama. Tokomposledwihmeseci,me|utim,izvestanbrojbomba{a,pobuwenika protiv Asadovog re`ima, upadao je na teritoriju koju kontroli{eizraelskaarmija,zbog~ega je Izrael nekoliko puta ispalioupozoravaju}ehicenasirijske artiqerijske pozicije. Izrael se pribojavadabioru`jepoputraketazemqa-vazduhmoglodapadneu rukeradikalnihgrupakojesebore protiv Asada. Zbog toga planira elektro-opti~ki nadzor i radarskoosmatrawedu`graniceiprisustvovisokoobu~enihjedinica– prviputzavi{eod30godina. n E. N. L.

slediogajedaqepremijeru bezdagajeotvaraoilinedajbo`eprepravqao.Esad, sve bi bilo u redu da se na tome pri~a zaustavila i da se nisu pojavili ro|aci da mu ~estitaju imendan, a on imsaop{tiodasunaspisku i oni. Po~iwe zaplet koji sebrzore{avatasteromnatastaturikompjuteranakomepi{e“delete”–iimendanprote~e u finoj i opu{tenoj porodi~noj atmosferi. Ali,nelezivra`e,opetdrskinovinariupetqa{esvojeanti~kenoseveutespiseina|o{e prvobitnu verziju spiska, te skandal dospe u parlament koji sada raspravqa o tu`biprotivbiv{egministra. Ro|aci se ne ogla{avaju,aministar sebraninasvojojbarikadi – sam protiv ostatkasvetajertakva mujesudbina. Ono {to je sigurno, 2013. sledi daqi egzodus mladih iz zemqe Helena, jer najve}i procenatnezaposlenih mladih je previ{e te`ak teret za one koji do toga nisu doveli. Nova ekonomska emigracijajeobrazovanija i elokventnija i ne}e tr~atiugr~kerestorane {irom sveta, ve} u poznatesvetskekompanije. Oni koji ostaju, pak, prera~unava}e se svakogmeseca{tamogudakupei~egadaseodreknu,jerkriza}epotrajati.Dajednozlone idesamo,potvr|enojeilikomidelomultradesni~arskepartije“Zlatnazora”,kojajesredinom godine jedva pre{la cenzus a danas je tre}apartijauzemqipopodr{cigra|ana(i mahom policije i vojske). Ba~en u muq ispod cenzusajeisamPasokkojisvojskiradinasamouni{tewu,a“Zlatnazora”po~iwedasvi}e onimakojibidaproterajuobojeneizzemqei kojibidaza|upoobdani{timaiproveravaju dalidetestranogdr`avqaninazauzimamesto gr~komdetetu.Ilidatra`eodfirmidaotpustestranceizameneihGrcima. Tajprofa{isti~kinastupdoneoimjeveliku podr{ku, za koju politi~ki analiti~ari jo{uvektvrdedanijetolikoopasna“jerne}e pre}i 20%”. Kakav ute{an podatak, samo ne

znamzakoga?!Statistikaje~udokojeimauvek dve strane – procenat kao rezultat ne ubija, ali svaka ta usijana glava mo`e da donese ozbiqneproblemeodkojihnasvernipoliti~ki analiti~ari ne}e spasiti. Kolevci demokratije je sada potrebna ozbiqna antifa{isti~kaborbadabisepo{astiskorenila,ali zasadasunatospremnisamoSirizaiKomunisti~ka partija. Nova demokratija se, pak, ozbiqnopostaraladaprocenat“Zlatnezore” nepadnejerjeproglasilaneustavnimzakoniz 2010.pokojemsedr`avqanstvododequjedeci stranacaporo|ewuakosuroditeqilegalno proveliodre|enibrojgodinauGr~koj.

Ne{to{tojebiloustavnopredvegodine danas vi{e nije jer su se morala ispuniti predizbornaobe}ewakojasuisplivalanapovr{inu~imsumawinskikoalicionipartneri dali zeleno svetlo Novoj demokratiji za setekonomskihzakona,astiglojei~etrdesetak “tri~avih” milijardi. Kada su se vukovi zasitili, ostalo je jo{ poneko mesto za nove jagawce. Tako je stopirano sve {to je bilo u porcedurizadobijawedr`avqanstva–dodono{ewanovogzakona. Idok~ekaGodoaiu2013.uvidurazli~itih lepih `eqa, Gr~ka ostaje na repu Evropeunadida}ejojpotencijalniizvori nafte i gasa ispod Krita doneti status Emirata. Sad, {to }e oko toga mnogi da ukrstekopqaprekoteisteGr~ke,drugije pade`okomenikonebrine. (autor `ivi i radi u Atini)


12

dnevnik

nedeqa13.januar2013.

( N E ) V E S E L A  S V A K O D N E V I C A : „MARVEL” SE KONA^NO RE[IO SPAJDERMENA... ILI IPAK NIJE?

Greotajeubiti zlatnukoku ubilarni, 700. broj stripa „Spajdermen“, koji se pojavio na trafikama u SAD neposredno pred Novu godinu, ulaziuanale9.umetnostiponesvakida{wemdoga|aju–nakraju epizodeglavnijunakSpajderman umire!O~ekuju}ida}eovapri~a privu}i vanrednu pa`wu, izdava~, Kompanija „Marvel”, pove}ala je tira` broja (koji je, ina~e, ve} bio skupqi od standardnecenezastripsveske).Takojeomogu}enodasvikojisuzainteresovani vide kraj slavnog ^oveka-pauka,kojigubiukona~nom boju sa svojim zakletim neprijateqem Dr. Oktopusom. Borbu prati i komplikovana pri~a u kojoj Dr. Oktopus fakti~ki krade Spajdermanu wegovomladoteloadajesvojebolesno.ItakoSpajdermanumireod bolestisvogneprijateqaaovaj se sprema da u`iva u Parkerovomzdravomtelu;akakotoka`e staramudrost„uzdravomtelu– zdravduh“,paDr.Oktopuspo~iwedarazmi{qaotomedainije lo{e~initidobradela. Sve u svemu, posledwa epizoda „Ultimativnog Spajdermana“ je okon~anaiglavnijunakjeubijen. [tadaqe?Najpre,vi{ene}ebiti Spajdermana u „Ultimativnoj“ verziji – sve slede}e sveske (jer stripa}e,naravno,inadaqebiti) nosi}e oznaku „Superiorni“. Kako stvari sada stoje ulogu novog Spajdermana preuzima Majls Morales (u stripu se prvi put pojavio 2011), tamnoputi 13-togodi{wak iz Bruklina, koga je, kao i Parkera,ujeomutiranipauk(ato sedesilo11mesecipreParkerove smrti). Dakle, stari Spajder-

J

PISMO „DNEVNIKU” IZ PARIZA

Kvarcpamtivi{e iodmamuta n Pi{e: Du{anSimin dprvogkompjuterado danaspro{lojesamo ne{to vi{e od pola veka,aliproblempohrawivawa podataka na dugi rok jo{ nijere{en.Upo~etkutobehu magnetske trake, zatim dolazi ~itav niz generacija unutra{wih i spoqnih diskova, CD-a i DVD-a, sve do serverskih arhiva. Na`alost, niko zasadanijesigurankoliko}e ove memorije da potraju. Izvesnostsebrojinadesetakgodina – budu}i da je to iskustvenoprovereno–alikakva nas iznena|ewa ~ekaju niko od proizvo|a~a ne usu|uje se da prognozira i pru`i dugoro~negarancije. Mo`emo li da zamislimo da sve {to smo pohranili u kompjuteru tokom ovih decenija, od porodi~nih fotografijadoskeniranihdokumenatakojimogudanamzatrebaju, jednogdananaekranuisprati poruka: «’dokument nepristupa~an, format nepoznat’. Da vi{e ni{ta ne mo`emo da pro~itamo. Tehnolo{ki gledano, zahvaquju}ikodirawu,sveve}a masa podataka sabijana je na sve mawu memorijsku jedinicu. Ni to nije beskrajno, ali {tojenajgore,idaqejenepouzdano.Pogotovo{tojeskrivena ideja umnog ~ove~anstva da za sobom ni{ta neumno ne uni{tava, ve} da sve poku{a dasa~uva. U borbi za tehnologiju budu}nosti–jersamotakomo`e daseostanetakmi~arukapitalisti~kom okru`ewu – japanska korporacija Hita~i izgledadajedohvatilazlatnu `icu». Preispituju}i materi-

O

jalekojibimoglidaposlu`e uinformaticizaintenzivno pohrawivawe podataka ({to vi{e jedinica na {to mawoj podlozi),nai{lisunakvarc. Ovajse,pritom,savr{enoisplati, budu}i da je  jedan od najrasprostrawenijih mineralanasvetu. Koncept gravirawa na kvarcuzvu~iuprvommomentu suludo, ali istra`iva~i ne odustaju.Prvizna~ajanrezultatdobijenjenakomadukvarca u obliku stakla, veli~ine samo 2 kvadratna centimetra i 2 milimetra debqine. Laserskim gravirawem (pr`ewem,u`argonu),uwemujepohraweno 6,2 megabita podataka. To }e re}i da je na jedan in~kvarcnogstaklastalovi{epodatakanegonajedanCD. Idejazakvarckaopodlogu beskrajne memorije nado{la jeizwegovihprirodnihsvojstava. Trajnost mu se meri stotinama miliona godina, pod neverovatnim uslovima. Mo`emodagaizlo`imotemperaturi od 2.000 stepeni Celzijusaispituju}iubrzano wegovostarewe,osta}eotporankakavjeibio,navodiglasnogovornikglavneHita~ijeve laboratorije Tomiko Kino{ita. «Lukavost» kvarca jestejo{iutome{tomo`eda sepro~itaiopti~kimmikroskopom, tako da razvoj i promene u tehnologijama ne}e uticati na ono {to je ve} na wemupohraweno. Uovomtrenutkueksploatacijaotkri}anamewenajesamo za velike poduhvate i ~uvawu istorijskih i kulturno va`nihdokumenata.Potpunakomercijalizacijazanaj{irupublikupo~iweod2015.godine. (autorje{efdeskana francuskomKanalu5)

man je mrtav – `iveo novi Spajderman. Esad,{ta}esedaqede{avati usagikojakontinuiranotraje50 godina zavisi od domi{qatosti autora,presvegaDanaSlota,~ovekakakojesmislioSpajdermenovueliminaciju–zbog~egamuqutifanovipreteismr}u.Ubrojnim izjavama on sad tvrdi da je Spajdermen bio junak koji nije uvekpobe|ivao,{togaje~inilo ~ove~nijim od ostalih super junaka; s druge strane, izme{anost tela i duha dva quta protivnika, navodno, nudi velikeizazoveza novepri~e. Istini za voqu, ubistvo glavnogstrip junaka nije totalna novost u strip svetovima – pre 20-tak godina ubijen je Supermen a Betmen je skoro pa ubijen jerjepenzionisan. Ali, pokojnicisu, pre ili kasnije, vaskrsnuli i nastavili svoj akcioni `ivot, jer korporativna umetnost ne poznaje kategoriju uni{tavawa fran{ize koja donosi pare. U toj konstituciji odnosa, jedini koji je va`an i ra~una se jesteproizvod-junak;scenaristi icrta~i,koloristiimomcikoji upisuju slova u balone, tek su potro{naroba.Kompanija„Mar-

Scena koja je razjarila fanove: Smrt ~oveka-pauka

vel” to jako dobro zna i opstaje, {iriseibogatiupravonamanufakturnoj organizaciji strip poslova. U dugoj tradiciji super-junaka iz „Marvel” ergele poznati su slu~ajeviprivremenogmirovawa nekogjunakakojijeistro{en(po modelu Kapetana

A m e r i k e koji je, posle II svetskog rata, ’smiren’ tako {to je zale|en na Severnom polu sve dok nije do{lo vreme da bude vaskrsnut i uposlenustripifilmskimavanturama).Tako|esupoznatiislu~ajeviukojimajenekijunakprivremenopostajaolo{(bilozato {tojedobioudaracuglavuiod wegase’pokvario’ilisugaopselemo}nesileZlailine{totre}e...)alije,poslenekogvremena, vra}annapraviputinastavqaojedadeliPravdu.Svojevremenojeisam Spajdeman imao krizu identitetajerjeParker umisliodajeklonBena Rajlija. Dakle, neverovatno je da Spajderman nestanesastripscenei tr`i{ta.Takone{tose nije desilo ni [erloku Holmsu koga je wegov tvoracubiojerje`eleo daseposvetiozbiqnijoj literaturi; posle par godina morao je da poklekne pred zahtevima fanovakojisuserKonana Dojla molili da im vrati ekscentri~no genijalnogdetektiva.

Ono{toseo~igledno,ipak,de{avajestetransformisaweSpajdermana u novog, boqeg, trendovskog i politi~ki korektnijeg junaka. Spajderman je, podsetimo, ro|en kao retro junak: pri~a o sposobnostimakojejeizazvaoujed mutiranog pauka primerenija je 1930-timili,najkasnije,1950-tim, kada su radijacija-mutacija-zeleni zraci i sli~na aparatura pretvarali obi~ne smrtnike u super momke i devojke. Ipak, pokazalo sedatinejxersasvojimproblemimaodrastawa,kojizadobijaposebne mo}i, uspe{no pliva u komercijalnimvodamaidauspevadase odr`inatr`i{tu.Kaoive}ini „Marvelovih” junaka, i Spajdermanusufilmskeverzijepove}ale rejting na listama isplativih fran{izakojijeutvr|ivancrtanimiigranimTVserijamakaoi prate}im programom svakodnevnihsitnica,kompjuterskimigricama kao i skora{wim brodvejskimmjuziklom. No, ~ini se da su tzv. bordovi direktora „Marvela” zakqu~ili dajevremedasemomak-pauktransformi{e,daseokrenelistiodstupi od korena pri~e prema nekimdruga~ijimsadr`ajimakojisu jo{ atraktivniji dana{wim mladim ~itaocima i gledaocima. FrenkMilerjesvojevremenopodariodrugumladost(islavu)DerdeviluiBetmenu,izzape}kairutine ih izdigao do novih visina, kombinuju}i poznate elemente, ali dodaju}i i druga~ije vrednosti; mogu}e je da su „Marvelovi” bosovi nalo`ili scenaristimanajamnicima da osmisle Spajdermana koji }e pomalo biti isti a ipak druga~iji, na tragu kurentnog,crnogicini~nogBetmenaiz Nolanovihfilmskihhitova. Akotonovo,ne{totamnijelice Spajdermena zadobije naklonostpotro{a~a,ono}esepreliti i u ostale medije; bude li se, pak, ideja pokazala kao slaba investicija, nije nemogu}e da neko nacrtarevizijuposledweepizode i poka`e kako je (beli) de~ko ipakpre`iveo;ili}eduhDr.Oktopusa biti nadvladan snagom telesne hemije mladog Parkera i ustupiti mesto duhu starog Spajdermana.Kakogodbilo,sigurnoje da oprezni biznismeni ni{ta ne prepu{taju slu~aju, posebno ako barataju vredno{}u koja je donosila profit pola veka. Takve zlatnekokesenikadaneubijaju. n IlijaBaki}


dnevnik

nedeqa13.januar2013.

13

TAZEKWIGAO„ODREDUZABA[TINU”,SAVEZNI^KOJJEDINICISPECIJALIZOVANOJZABORBUPROTIVNACISTI^KE„QUBAVI”PREMAUMETNINAMA

U potrazi za opqa~kanim blagom tlingeri su imali porodi~ni biznis imenom „Bra}a Etlinger“ u Karlsrueu – specijalizovanu kroja~nicu za `ensku modu, ali kada su sredinom 1930-tih nacisti do{li na vlast, po~iwe bojkot radwe tih nema~kih Jevreja. Morali su da je i zatvore 1935. Izdanak loze Hari Etlinger dolazi potom na bar-micvu u sinagogu koja je nasilno prekinuta, i s porodicom be`i 1939. od nacisti~kog progona. [est godina kasnije krajem rata, u januaru 1945. vra}a se u Evropu kao 19godi{wi pe{adinac. Budu}i da izvrsno govori nema~ki, Etlinger biva prekomandovan u prevodioca i izuzet iz zavr{nih borbi u kojima je Hitler slomqen. Sredinom maja 45. tuma~i istra`iteqima savezni~kih snaga odgovore Hajnriha Hofmana, Hitlerovog li~nog fotografa. Ali od avgusta 1945. do jula 1946. po~iwe wegova prava avantura: Etlinger i poru~nik Dejl Ford postaju supervizori potrage za tajnim skladi{tem u rudniku soli u Hajlbron - Kohendorf, gde se verovalo da su nacisti sklonili umetnine opqa~kane tokom Drugog svetskog rata. To je, zapravo, bio po~etak delovawa „Odreda za ba{tinu“ specijalizovane jedinice sa zadatkom da tra`i umetni~ko blago koje su nacisti po-

E

za Pariz, kako bi se ispraznio rudnik u kome je bilo preko 900 umetni~kih dela. Za razliku od ve}ine u odredu u kome je na po~etku bilo samo tuce odabranih, Etlinger nije nameravao da se profesionalno bavi umetno{}u. Godinama kasnije je zapisao: „Bio sam samo momak iz Wu Xerzija. Pravo govore}i nisam bio zainteresovan za slike nego su me zanimale druge stvari“. Posle rata se vratio u Wuvark, a potom odlazi na Long Ajlend gde je zavr{io ma{instvo i poslovnu administraciju, te postaje direktor kompanije koja je pravila sisteme za upravqawe nuklearnim podmornicama. Danas je kopredsednik Fondacije Valenberg, prema Raulu Valenbergu, {vedskom bogata{u koji je spasao oko 100.000 ma|arskih Jeverja od holokausta. „Odred za ba{tinu“ osnovan je na ameri~ku inicijativu, i bio je aktivan od 1943. do 1951. U wemu su bili sredove~ni upravnici muzeja, kustosi, istori~ari umetnosti ali i qudi poput Etlingera. „Veli~anstveno je {to se te stvari i daqe doga|aju“ ka`e danas Etlinger, najmla|i od samo tuceta u „tvrdom jezgru“ tzv. Monumets Men (ukqu~uju}i jednu `enu) koji su jo{ uvek `ivi i mogu da se osvedo~e da se wihov trud nastavqa. Godinama su komadi vra}ani u prave

^udoizAltausa Otvor rudnika kod jezera Altaus gde su bile pohrawene umetnine bio je zatrpan u eksploziji, pa se nije znalo da li su uru{eni pristupni hodnici podzemnih galerija. Prvi iz Odreda koji su u{li imali su {ta da vide – osvetlili su baterijama „Madonu bra}e“ Van Ajk, sedam plo~a oltara iz Genta, Mikelan|elovu „Madonu“ iz Bri`a... Samo u tom rudniku prona|eno je 6777 slika, 230 crte`a i akvarela, 954 grafike, 137 skulptura, 122 tapiserije, 181 sanduk s kwigama... krali tokom rata. Posle temeqnog tragawa, na 200 metara dubine pronalaze 73 sanduka s umetni~kim delima, izme|u ostalog i s mozaikom ukradenim iz katedrale u Strazburu. Mozaik je s prozora skinula francuska vlast kako bi ih sa~uvala, ali su ih nacisti zaplenili i poslali u Hajlbron. Etlinger je zapisao da su „prozori iz Strazbura bili prva stvar koju smo poslali nazad. To je bilo nare|ewe generala Dvajta Ajzenhauera... kao gest dobre voqe“. Sve u svemu, tokom deset narednih meseci bilo je pet isporuka, ukqu~uju}i i onu

ruke, a mnogi od wih su potom prodati za dobre pare. Tako i kada je austrijski arbitra`ni sud, na primer, vratio pet slika Gustava Klimta `iteqki Los An|elesa Mariji Altman, naslednici porodice Bloh-Bauer iz Be~a. Ona ih je prodala za 327 miliona dolara, ukqu~uju}i i portret wene tetke Adele Bloh-Bauer procewen na 135 miliona. Hepiend se desio i u pogledu platna engleskog umetnika Tarnera „Glakus i Scila“, koju je pronacisti~ki francuski slu`benik oteo od jedne jevrejske porodice 1943. godine. Umetni~-

Hari(desno)iDejlFordispredotkrivenogRembrantovogautoportretaurudnikusoli,

ki muzej „Kimbel“ iz Fort Vorta u Teksasu je otkupio sliku posle rata, ali je dobrovoqno pristao da ga 2006. vrati naslednicima Xonu i Ani Xefi. To {to je muzej uradio je jedinstveno i ~asno, pogotovo {to je kasnije ponovo otkupio istog tog Tarnera na aukciji za gotovo 6,5 miliona dolara. Na`alost, mnoge stvari i daqe nedostaju: verovatno najpoznatiji je ~uveni Rafaelov portret mladi}a, kojeg su nacisti ukrali iz ^artovskog muzeja u Krakovu (Poqska). ^lan odreda Barnard Taper koji sada ima 89 godina i `ivi u Kaliforniji, radio je mesecima s poqskim oficirima u potrazi za bilo kakvim tragom ispituju}i Nemce, ali Rafaelo nikad nije prona|en. Danas u muzeju visi samo fotografija dela u originalnom ramu – da podseti na gubitak blaga. Hitlerovci su do umetnina dolazili ubistvima, pqa~kom, ucenom, iznudiom, konfiskacijom... Odredi{te je trebalo da bude firerov muzej u Lincu, Hitlerovom zavi~ajnom mestu, zarad ~ega je organizovana pqa~ka epskih razmera. Brojna dela su u toj pqa~ki uni{tena, za mnogima se jo{ uvek traga, ali je stotine hiqada vrednih umetnina i drugih predmeta izuzetne kulturne vrednosti ipak spaseno.

YoryKlunisnimafilmotraga~imazaukradenimblagom

Kwiga Roberta M. Edsela o ovom odredu za ba{tinu» iz 2009. prva je skrenula pa`wu na ~itav poduhvat, i po woj Xorx Kluni danas re`ira i film. Kako }e u wemu glumiti Danijel Krejg, Met Dejmon, Kejt Blen{it, Bil Marej, Xon Gudmen... pretpostavqa se da }e zanimawe za traga~e i popisiva~e {tete tokom rata u muzejima, crkvama, spomenicima kulture, biti jo{ ve}e. Kroz odred je pro{lo 350 `ena i mu{karaca, ve}inom Amerikanaca i Engleza. Poput kapetana Vokera Henkoka, poznatog i nagra|ivanog vajara. Edsel koji je za odred ~uo 90-tih, 2000. godine u Dalasu otvorio je kancelariju, a 2007. fondaciju “« Monuments Men»“ zarad o~uvawa uspomene na qude koji su jo{ tokom

rata skrenuli pa`wu javnosti na va`nost tog posla. Edsel je objavio 2006. i kwigu “« Spasavawe Da Vin~ija“» kao samizdat, posle koje su pre`iveli ~lanovi „Odreda za ba{tinu“ po~eli da mu se javqaju. Tako je suzbio nepoverewe javnosti, budu}i da nije istori~ar po struci (dan danas va`i da u najmawu ruku mora{ biti doktor nauka da bi napisao kwigu o Drugom svetskom ratu), nego biv{i teniser i trgovac naftom. Pripadnici Odreda su mu ponudili svoje zapise, dnevnike, vojne izve{taje, pisma poslata ku}i, a otkrili su i dva velika fotografska albuma namewena Hitleru s dokumentacijom o umetni~kim delima koja su ukrali nacisti. Na `alost ne postoji jedinstvena baza poda-

taka o ukradenim delima – jako ih puno jo{ uvek nema, samo u Poqskoj procewuje se da je re~ o wih 60.000. Edsel najavquje da }e budu}e aktivnosti wegove fondacije biti usmerene na zemqe biv{e Jugoslavije, Ma|arsku i Rumuniju (do sada vi{e Francusku, Nema~ku i Holandiju) – u kwizi je ispri~ana pri~a i o spasavawu sarajevske Hagade... Glavni krivac nacisti~kog lopovluka bio je Herman Gering, koji je na Nirmbern{kom procesu rekao da mu se „gadi ta pri~a o pqa~ki umetni~kog blaga»“. I jo{: „«U ratu svi pomalo kradu. Me|utim, ta tzv. pqa~ka nije bila ilegalna... Pla}ao sam ili dobijao umetnine preko Divizije Hermana Geringa koja je, zajedno sa Rozenbergovom komisijom, punila moju kolekciju. Mo`da je moja slabost bila {to volim luksuz i imam umetni~ki temperament. Remek dela ~ine da se ose}am `ivim i obasjavaju me iznutra».“ Jedan od „ulova“ {efa Luftvafe bio je ‘Isus Hrist sa gre{kom’ Jana Vermera, zapravo la`wak za koji je Gering dao 150 drugih dela. Falsifikator Han van Megeren, kasnije je uhap{en u Holandiji kao kolaboracionista u pqa~ki holandske kulture. Kada se saznalo da je podvalio rajhsmar{alu neki su ga ~ak slavili kao nacionalnog junaka. n E. N. L.

PUT OKO SVETA

NajprodavaNija dela i umetNici toKom 2012. GodiNe

PROPALOIM:Kanadski stru~waci poku{ali da utvrde razliku u pona{awu mladih qudi koji gledaju i koji ne gledaju porno filmove. U ciqnu grupu trebalo je da u|u dvadesetogodi{waci koji gledaju i oni koji nisu gledali porno filmove. Ove druge, avaj, nisu uspeli da prona|u. Stoga je istra`ivawe u strartu propalo

LAKNULO IM: Odlukom {vajcarskog suda, nakon vi{e od {est vekova jedna porodica je oslobo|ena obaveze pla}awa duga katoli~noj crkvi. U 14. veku izvesni Konrad je zamenu za oprost greha za ubistvo lokalnoj crkvi poklonio kandilo uz obe}awe da }e „zanavek” finansirati wegovo odr`avawe. Potomci su kroz vekove ispuwavali obavezu, e dok crkva nije zatra`ila da se obaveza zvani~no zavede, pa je do{lo do sudskog spora. PREVELIKOIM: Vatrogasci iz jednog sela na jugu Francuske `alili su se oblasnim vlastima na nova vatrogasna kola, vredna 250 hiqada evra. Sve je na i u wima sar{eno i moderno, ali je problem u veli~ini vozila, jer ono ne mo`e da se kre}e kroz vijugave uli~ice sela od 1300 stanovnika. Sad tra`e neko mawe, a i to da ih pri narednoj kupovini neko kona~no konsultuje.


14

dnevnik

nedeqa13.januar2013.

P O D S E ] A W A :  KAKOJEJEDNANAGRADAO^UVALAHOLIVUDSKUFABRIKUSNOVA

OsvojiOskarai spasidu{usvoju adasezane{tovi{eodmesecipodana, 24. februara, okupi filmski svet izcelogsveta,anaro~itoHolivudai samih Sjediwenih Dr`ava, na 85. ceremoniji dodeleOskara,kojimfilma{enagra|ujeustanova zvu~nog imena – Akademija za filmsku umetnostinauku(AcademyofMotionPictureArts andSciences),o~icelogsvetabi}euprteuDolbiteataruLosAn|elesu.Jertamo}eseglamuroznosmewivatiskevenceizfilmovanavelikomvideo-bimu,imenakandidataidobitnika, haqine,dekoltei,osmesi,suzeradosniceipakosnice...Ite{koda}etokomteve~eriikom odprisutnih,paionihmilionaTVkibicera, pastinapametburnaistorija,najpresti`nije nagradeusvetupokretnihslika,akojau{irokomlukuopisujesvemukekrozkojesuameri~kefilmaxijepro{le,hodaju}iivicomisone stranezakona,nebilidanasimali{tadaslave,apresvegamo}ibogatstvo. Elem,poreklo{efovastudijaVorner,Metro-Goldvin-Majer,Paramaunt,Juniverzal, Foks, Kolumbija... po pravilu je veoma sli~no:re~jeonekoliciniJevreja,uglavnomimigranataizsredweijugoisto~neEvrope,koji suposleklanicePrvogsvetskogratairaspada Austrougarske monarhije, bez nekih velikih{kolaradilite{keposloveu„Obe}anoj zemqi“ bore}i se za pre`ivqavawe. Vremenomsupostalitrgovcitekstilom,krznom,pa i komunalnim otpadom, i bez nekog znawa o filmu jeftino pokupovali bioskope „«Nikldon“». U wima su najpre prikazivali filmove, potom ih distribuirali, i kada ih je ponestalo, a publika je bila sve gladnija novog,po~elisuisamidaihproizvode.Ubrzosuseobogatilipostav{ivlasniciogromnihfilmskihstudija. Aliuvremenimadepresije,tugdesuseokretale velike pare, bilo je i mafije, koja je za wihodra|ivalaprqaveposlove.Naravnoinovinarakojisupri~alipri~ekojesu«proizvo|a~imasnova»odgovarale...Wihovuticajnajavnost je postao ogroman, jer se film pokazao kaomedijnovogdobakojijepotisnuo~akiradio,aAmerika,tj.Holivud,vode}improizvo|a~emusvetu.Raspolagalialatkomzasticawe presti`akojomsuve{tiqudiubiznisuvrte}iogromnulovudostiglineslu}enevisine,i samoneboimjebilokraj... Stogasutih20-tihgodinapro{logvekaja~awe filmske industrije pratili skandali s omiqenimlicimasaplatna,bahatimzvezdama i producentima, koji su se re|ali upravo filmskombrzinom,aprvipoznatijiunizuje bioonajsazvezdomnemogfilmaRoskomArbaklom-Debelim,na~ijoj`urkijesilovanaglu-

K

NOMINACIJE ZA OSKARA

NAJBOQI FILM „Linkoln”; „Pijev `ivot”; „Jadnici”; „Qubav”; „\angova osveta”; „Argo”; „Zveri ju`wa~kih divqina”; „U dobru i u zlu” ; „Tajna operacija” GLAVNI GLUMAC Danijel Dej Luis („Linkoln”) Denzel Va{ington („Let”) Hju Yekmen („Jadnici”) Bredli Kuper („U dobru i u zlu”) Hoakin Finiks („Master”) GLAVNA GLUMICA Naomi Vots („Nemogu}e”) Yesika ^astejn („Tajna operacija”) Yenifer Lorens („U dobru i u zlu”) Emanuel Riva („Qubav”) Kvevan`enej Volis („Zveri...”) SPOREDNI GLUMAC Kristofer Valc („\angova osveta”) Filip Simor Hofman („Master”) Robert de Niro („U dobru i u zlu”) Alan Arkin („Argo”) Tomi Li Yons („Linkoln”) SPOREDNA GLUMICA Sali Fild („Linkoln”) En Hatavej („Jadnici”) Xeki Viver („U dobru i u zlu”) Helen Hant („Surogat”) Ejmi Adams („Master”) REDITEQ Dejvid O Rasel („U dobru i u zlu”) Ang Li („Pijev `ivot”) Stiven Spilberg („Linkoln”) Mihael Haneke („Qubav”) Ben Zejtlin („Zveri...”)

FILMSKOGLEDAWENASRPSKUSTVARNOST

Pokretneslike posrnu}a ilmska 2012. godina kartobilouinteresuevropeiokon~ala se premijer- zacije Srbije. Otuda pomo} ornim prikazivawem u ganizatorimagejparadeuborbi SrbijifilmaGoranaPaskaqe- zamawinskapravapru`ajujedivi}a„Kadsvanedan“,kojigovo- no pla}enici, u~esnici i proriostradawuJevrejauBeogra- fiteri ratnih sukoba, ti isti du1941.godineulogoru„Staro koji su, anga`ovawem na razlisajmi{te“. Posledwe Paskaqe- ~itim stranama, doveli do rasvi}evo ostvarewe izazvalo je padawa komunisti~ke Jugoslabrojne komentare jo{ pre nego vije. {to su po~ele projekcije u naFilm„Kadsvanedan“Gorana {im bioskopima. Bio je nomi- Paskaqevi}govori,pak,odananovan da predstavqa srpsku ki- {wici iz ugla pro{losti. Iznematografiju na konkursu me|u ova dva filma postoji neAmeri~kefilmskeakademijeza vidqivanitdu`kojeobareditzv.„najboqistranifilm”.Me- teqa re|aju mnoge dana{we za|utim,mnogikulturniradnici, blude, lutawa i pogre{ke. Tekriti~ari, re`iseri... smatra- matski, Paskaqevi} osve`ava lisudajeu~iwenanepravdaSr- se}awa na poznate situacije iz |anu Dragojevi}u, ~iji je film pro{lostikadasumnogesrpske „Parada“vratiopro{legodine porodice prihvatale jevrejsku publikuubioskopeikojijere- decudabiihspasliodholokau|ao uspehe u ~itavom prostoru sta. Pripovedaju}i slu~aj probiv{e Jugoslavije i na mnogim fesora muzike Mi{e Brankova evropskimfestivalima. (Mustafa Nadarevi}), koji tek Sadanakon{tosuobjavqene kao penzioner saznaje da je Jenominacijeza„Oskara”,kadaje vrejn i da su wegovi roditeqi postalo jasno da film „Kada ubijeni u logoru „Staro sajmisvane dan“ nije ostvario ve}i {te“, Paskaqevi} stavqa na uspeh, mogu}e su kantar jedno verazne {pekulalikozlo–hoploDva filma koja cije po princikaust – i jednu govore o na{em pu: {ta bi bilo plemenitu osobidru{tvu danas da je za ~uveni nu Srba – da prikipi} konkuriteknu u pomo} sao film „Parada“. Me|utim, kom{ijama i prijateqima u ne~inisedajepravopitawe:{ta voqi. predstavqaju ova dva filma za Slede}iuobi~ajentokmisli, srpskupro{logodi{wuproduk- rediteq prati reagovawa danacijuiimalime|uwimadodir- {we generacije i konstatuje da nih ta~aka? „Parada“ govori o mladipostajumaweosetqivina problemuhomofobijenaBalka- zloisveindiferentnijiprema nu,a„Kadsvanedan“naspodse}a plemenitimdelima.Sinprofenaholokaustideoistorijekoji soraMi{e(Neboj{aGlogovac), bimnogi`elelidazaborave. koji je direktor Filharmonije, Postjugoslovenska Srbija je tako odbija molbu oca da u~edostanekriti~kinapustilako- stvuje na komemoraciji `rtava munisti~kevrednosti.Vi{eod na„Staromsajmi{tu“,jer,objadve decenije nastoji da uhvati {wava, ima va`nijih projekata korak s vremenom i evropskim koji donose pare, slavu i afirstandardima.Poku{avadaspoji maciju. Istovremeno i zamera nacionalno i evropsko, ali ta ocu {to besplatno daje ~asove dvastubanisuuistojravni.Na- talentovanojdeciRoma,umesto cionalna tradicija i moral danapla}ujesvojeznawe. srpskog gra|anskog dru{tva su Glogovac pri tome izgovara vremenskinakraju19.veka.Da- jednure~enicukojajekqu~naza na{wa EU name}e vrednosti poruku filma: vaqda dr`ava globalnog dru{tva. Deo tih najboqeznaza{toneorganizuje vrednosti~ineipravamawina komemoracije na Starom sajmiod kojih je, o~ito, najte`e pri- {tu. Ova ista re~enica, iako hvatiti homoseksualizam. Tra- nije eksplicitno sadr`ana u dicija i moralna na~ela srp- filmu„Parada“,svejevremeiu skog dru{tva stavqaju u sredi- wemuprisutnanegdeupozadini: {tepa`weheteroseksualnosti vaqda dr`ava najboqe zna zabrakoveutemeqenenavekovnim {tonedozvoqavaorganizovawe vrednostimapravoslavqa.Kako gejparadauBeogradu.Tek,kada pomiriti tradiciju i perspek- sepodvu~ecrtaisklonesputa tivukojasenudi:daubudu}edve „oskarovskiantagonizmi”,nema `ene ili dva mu{karca sklope sumwedasuobafilmaistaknubrak i odgajaju decu koju }e ra- ta ostvarewa pro{logodi{we |atisurogatmajka? produkcije i da, svaki iz svog „Parada“je,ka`eDragojevi}, ugla, dosta govore o srpskom aktivisti~ki i slojevit film dru{tvudanas.Nasvojsuna~in koji pokazuje da su neki evrop- pokretneslikedana{wihposrski standardi gotovo nepomir- nu}a. qivi s na{im tradicijama, man PetarTomi}

F

mica„«Bambina“» Delmontkojajepotomumrla. ^ak je 1930. sastavqen i “« Produkcioni kod“», Ubla}ewu«Fetija»naro~itoseistaklaHerstopoznatikao«Hejzov» –aseks,nasiqe,nemoral, va{tampa,alisenajahtisamogVilijamaRansveono~egajeizaekranabilouizobiqu,na dolfaHersta,medijskogmagnata~ijisu`ivot platnujemoralobitiizop{teno. ikarijeravernooslikaniu» “Gra|aninuKejKqu~nozasticaweugleda,me|utim,biloje nu“» Orsona Velsa, odigrao skandal u kome je delovawe mogula MGM-a Luja Majera, ~oveka skon~aoTomasIns(42),rediteqiproducent kojijeudariotemeqe«Ameri~keakademijeza mnogihfilmova.Ikakotobiva,namestozlofilmsku umetnost». On je najpre 11. januara ~ina nije prvo stigla policija, nego qudi iz 1927. na ve~eri u hotelu „Ambasador“ okupio studijakojisuo~istilisvedokazekojisumo36osniva~a,dabive}4.maja~lanarinuzawu glidadovedunapravogizvr{iteqa.Navodno, uplatio 231 ~lan. Koliko “« akademika»“ je pri Herst je svojeru~no pucao na `urci na svojoj tomimalozavr{enuosnovnu{kolu–boqeje jahti u ^arlija ^aplina, lolu i srcelomca, ne naga|ati. Tek, prvi predsednik Akademije sumwaju}i da je qubavnik wegove qubavnice, biojeDaglasFerbankskojijenavodnopoha|ao glumiceMerionDejvis,alijeproma{ioipo- Harvard,aliprebisereklodanijezavr{io godio–Insa.Svedocisjahte,kojejeprebogati nisredwu{kolu. Herstdobranopodmazao,lagalisuotomdogaMe|utim,presudiloje{tosuseumestomo|aju,ajednanovinarkajedobilanimaweniviralno ulubqenog, raskala{nog i na momente {enegodo`ivotniugovorzaHerstovemedije opasnog Holivuda, ukazalo par~e metala koje koji su wene kolumne distribuirali {irom mu je spasilo ~ast: Oskari! Nagrade su preko sveta. no}iodsumwivogbiznisa«napravile»najlep{i Ni{ta mawe sumwiva nije bila ni smrt posao na svetu. Hejzova cenzura, A « kademija» i Olivije Tomas, glumice i supruge Xeka Pik- Oskaripostalisuformulakojajeholivudsku forda, brata slavne Meri Pikford, koja je fabriku snova o~uvala ne samo spoqa, nego i umrlauParizu1920,popiv{i«gre{kom»supruiznutra,unose}inovapravilaigre. govelekove,akojiba{inisuodgovaraliwoj Holivudjeposletogajo{vi{eu~vrstiosvoj propisanim receptima. I slavni Valas Rid, kodekszatvoreneklikeukojojbosoviodlu~uju, tuma~jedneodglavnihulogau alisadanevi{esasvojompriGrifitovom „« Ra|awu nacije“», vatnom policijom, nego i onom Par~e metala od umro je predoziran 1923. u samoralnom.Takojebiloikadaje natorijumu, gde je dospeo kao mu`legendarneplatinasteplasumwivog biznisa morfijumski zavisnik. Sumnapravilo najlep{i vu{e Xin Harlou 5. septembra walo se da je Rid po~eo da se 1932.prona|enmrtavuwihovoj posao na svetu drogira 1919. tokom snimawa ku}ismetkomuglaviapotpuno “« Doline divova“» kada su ga iz go:kuvaribatlersunajprepostudija obilato opskrbqivali e da bi lak{e zvaliMajera,kojijeubrzostigaosa{efomza podneoboloveodpovredenasnimawu. bezbednost MGM-a, biv{im policajcem, da bi Nedugo posle Rida umrla je i Barbara La- senalicumestapojavilii~uveniproducenti mar,1926,odpredozirawakokainom,nedo`i- TalbergiSelznik(ovascenajepoznataizvivev{initridesetiro|endan.Navodno,spava- {eholivudskihfilmskihpri~a).Potomjepolajesamodvasatadnevno.Pregluma~kekari- zvanapolicija,kojojjeBern„«ostavio“» pisanu jerepisalajescenarije,uspev{ipride~akpet poruku,pajeceoslu~ajzakqu~enkaosamoubiputadaseuda.Uz`ivotnimoto„jedite,pijete stvo.Danasjemnogorealnijepomi{qatidaje i`enitese–sutra}emoionakosviumreti“, Bernaubilabiv{a`enaDorotiMiletizquholivudskihzavisnikajebilokaonapokret- bomore,~ijetelojenekolikodanakasnijepronoj traci. Jedna od retkih osoba od poverewa na|enoureciSakramento.Alite1932.godine nare~ene bo`anstvene Barbare bio je Pol ceoslu~ajnijesmeodaugrozikarijerunajve}e Bern,kasnijesuprugXinHarlou,kojijetako- MGM-oveseksbombe,prequbniceXinHarlou, |eskon~aopodsumwivimokolnostima.Ibo- koja je i sama skon~ala 1937, potpuno naru{e`anstvenuHediLamar,Barabarinunasledni- nogzdravqau26.godini. cukojajeponelawenoprezimeipreno{tose ^akjeimladiipijaniXonHjuston,potowi biv{a heroina ohladila, studio je kqukao osvaja~dvaOskara,navodno1933.automobilom morfijumomposleozledenafilmuskarakte- usmrtiojednumladupe{akiwu,alibudu}ida risti~nimnaslovom–„«Du{anaprodaju“..». je radio za mo}ni Metro-Goldvin-Majer, dva SvitiskandalidobranosupotresaliHoli- putajeoslobo|enkrivice.Takone{tojenajvudipretiliuru{avawemfinansijskeidru- verovatnije uradio i Klerk Gebl ({to neki {tvene mo}i wegovih vlasnika, tj. najve}ih wegovi biografi osporavaju), ali je kaznu za studijaiz«“Svete{ume»“.Stogasumagnatipo- usmr}enogpe{akaodradionekikadarizdruput Cukora, Foksa, Goldvina, Leva i Limela goge{alonaMGM-a. anga`ovali republikanskog politi~ara Vila Bilokakobilo,Majerikompanijasuipak Hejzazatadaogromnuplatuod100.000dolara nekakopostaliglavni~uvariameri~kihvredgodi{we,dapreuzme«moralnubriguoHolivu- nosti: p « rojekat „Akademija“» se posre}io, stedu» –tj.dagaupristojiuo~imajavnosti.Kon- kao ugled i posle ga vi{e niko nije dirao, a zervativac,mason,rotarijanac,izvi|a~,anti- par~emetalaprevu~enozlatnomskramom,poalkoholi~arinepu{a~ubrzojesmislioklau- stalojezalogvrednostiuolujnomvremenumozulezaugovoresazvezdama,kojesuodsadamo- ralnihpadavina. raledasedisciplinujupodpretwomda}ebiPS.Oskare,ne{tucaj! tiotpu{teneuslu~ajunepodobnogpona{awa. n E.N.L.


SPORT

dnevnik

nedeqa13.januar2013.

15

JUBILARNI50.„DNEVNIKOV”TURNIRUMALOMFUDBALU

PF:Novonaseqe– „19.decembar”, Fabrika`iceLampone– Mimadalajn Sjajanmalifudbal,punetribine male dvorane Spensa i velika iznena|ewa u ~etvrtfinalu jubilarnog50.„Dnevnikovog„turnira u malom fudbalu. U polufinale prstki`nogturniraturniraplasirali su se Novo naseqe, „19.decembar”, Fabrika `ice Lampone iMimadalajn.Oddawqegtakmi~ewaoprostilisusepro{logodi{wi polufinalisti: Tradicija socijalisti, Kafe Dve kraqa i trostruki osvaja~ na{eg turnira Carigrad,auosminifinalaispalajeiMewa~nicaRiskojajepro{legodineigralaufinalu. EkipaNovognaseqa,predvo|ena Buzaxijom, Milaxanom, Balabanovi}emiBaji}em,slavilajeu nezvesnoj zavr{nici protiv Tradicija socijalista (3:2). Nakon prvih15minuta,povelisumladi novosadski fudbaleri pogocima Mili}evi}a i Baji}a iz kontra napada, dok je gol za socijaliste postigao Ma}u`enski iz penala. Unastavkuborbenainamomente atraktivnaigrasadostalepihpoteza. Na 3:1 povisio je Milorad Balabanovi}nakonprodorapodesnojstrani.Ufini{ume~asocijalisti su iz igre povukli i golmanaNikitovi}aisa{estigra~a upoqupoku{alidastignudobrejka. Uspeli su samo preko Ma}u`enskogslinijepenaladasmawe rezulatat(3:2),alineidaizjedna~e. Wihovrivalupolufinalubi}eekipa19.decembrapredvo|ena Kav~i}em, Srdi}em, Dragojevi}em i ^asnim. Oni su bili boqi odKafeDvakraqanakonizvo|ewapenala5:3(2:2). Nidvagolanajboqegpojedinca uredovimaDvakraqa,ZoranaRaki}a,nisubiladovoqnadasePowevi}evipulenina|ume|u~etirinajboqatima.Nadrugojstrani, Babi}iSrdi},postiglisugolove za 19.decembar. U penal lutriji,

samojedangol,apobedufavorizovanom Lamponeu, doneo je reprezentativac u futsalu Milan Raki}, nakon maestralno izvedenog slobodwakauprvompoluvremenu. Unastavkurovoskaborbazasvaki metar terena i nekoliko sjajnih prilikanaobestrane.Ipak,^epi}, Pekez i drugovi nisu na{li putdomre`eAntoni}a,^izmara, Raki}a, @eravice i Milosavca. Lampone }e na putu do finala za rivalaimatiekipuMimadaLajna koja je izvojevala veliku pobedu sru{iv{itrostrukogosvaja~ana{eg turnira ekipu Carigrada (4:2). ^alija i drugovi od starta su krenuli`estokoibezvelikogrespekta prema poslasti~arima, pa otuda dva lepa gola Dragana Ni{i}aglavomiMarkaXogovi}aiz penala.UnastavkuCarigradjenapadao, ali dugo Batak, Agbaba i bra}aRa{iovannisuuspelidana|u put do mre`e Tegeltije. Bora Filipovi} je sredinom poluvremena preciznim udarcem sa desetak metara smawio rezultat, ali poslesamotridesetajksekundiiz kotntre Marko ^alija je nadmudrioJeli~i}a(3:1).Ne{tokasnije, ponovo je sevnula brza kontra Mimade,aegzekutorjebioMarko Xogovi}.Drugipogodakufini{u me~azaCarigradbiojedeloSekule Ra{iovana na dupli pas Rakowca, za kona~nih 4:2. Poku{avali su poslasti~ari da do|u do penala,alisuigralisporotromo inisuuspelidastvorepravuprilikuzagol. Odigranajeiutakmicaukonkurenciji veterana za tre}e mesto.Uute{nomfinalusastalisu se ekipe NPR Panti} - Ju`na Ba~ka, a pobeda i pehar u trajno vlasni{tvo pripali su ekipi NPRPanti}akojajeslavila1:0. Jedini pogodak postigao je Sava Radosavqev, nekada{wi igra~

I ju~e su tribine male sale Spensa bile pune

nalu odmeriti snage sa miqenicimadoma}epublike,ekipomIM frizerskog salona koja je u drugom polufinalu dobila Fasadu s ubedqivih4:1.IzabraniciNenadaLazarevskogve~napoluvremenu su na~inili veliki korak ka finalu. Vodili su 2:0 golovima

JovanMu{ickisilovitim{utem izkontranapada. Kadeti Beograda za koje igraju mladi fudbaleri Crvene zvezde igra}e u finalu na{eg turnira. Oni su posle velike borbe i odli~neigreuposledwimminutima savladali dobru ekipu Eliksir agrar. Beograd je poveo golom @arkaPili}aalijedopoluvremenaboqezaigraoEliksiragrar i izjedna~io pogotkom Stojana Maksimovi}a. U drugom poluvremenumali{okzaBeogra|anejer je Du{an Vladisavqevi} iskoristio kiks odbrane i doveo Eliksiragraruvo|stvo.Ipak,posledwa dva minuta utakmice bila su kobnazaEliksiragrar.Napadali su Beogra|ani. Najpre je Nemawa Jevti}izjedna~ioanedugozatimu posledwim trenucima utakmice LukaMiji}postigaopobedonosni

Rezultati Mla|ipioniri Me~ za tre}e mesto: Auto moda - Zora

Pionir

Me~ za tre}e mesto: Crvena zvezda - NS agro

Kadeti

Beograd – Eliksir agrar IM frizerski salon – Fasada

Veterani

Me~ za tre}e mesto: Ju`na Ba~ka - NPR Pani}

Nedeqa 12.35 13.10 13.45 14.20 14.55 15.30 16.05 16.30 17.05 17.40 18.05

me~ za tre}e mesto: Eliksir agrar - Fasada (k) mla|i pioniri, finale: Petar Pua~a - Indeksova tribina pioniri finale: Kazino Gaja - FK Novi Sad veterani, finale: Radio Planeta - Klaris seniori, polufinale: Novo naseqe - 19.decembar seniori, polufinale: Mimada lajn - Fabrika `ice Lampone revijalna utakica `ena: Klaris - Be~ej kadeti, finale: Beograd - IM frizerski salon seniori: me~ za tre}e mesto revijalna utakmicva `ena: Fru{kogorac - [abac seniori, finale

NovogSadaspenalauprvompoluvremenu. U nastavku vi|eno je nekoliko izglednih prilika, na obestrane,alisupre~kaistativa spre~ili u dva navrata golgetere i jedne i duge ekipe da postignujo{nekigol. Poznati su i finalisti Dnevnikovog turnira u konkurenciji kadeta. Ekipa Beograda }e u fi-

Alekse Stri~evi}a iz penala i Nikole Terzina nakon polukontre.UnastavkuJovanMu{ickije propustioprilikudavratime~u neizvesnost, ali nije iskoristio najstro`u kaznu. Duplu prednsot frizerimadonelisuBo{koPapovi}iNovakVujo{evi}sapenala.Usamomfini{uduela,po~asnipogodakzaFasadupostigaoje

Golman Carigrada Jeli~i} zaustavqa napad Mimade lajn

pogodak. Eliksir agrar bi}e li{enpomo}iDu{anaVladisavqevi}audana{wemsusretuzatre}e mesto. Vladisavqevi} je izba~en

2:1 (0:0) 3:2 4:1 0:1

Seniori,~etvrtfinale Novo naseqe – Tradicija socijalisti Novi Sad gas – Fabrika `ice Lampone Carigrad – Mimada lajn Kafe Dva kraqa – 19. decembar

@estok duel u me~u: Fabrika `ice Lampone – Novi Sad gas

Babi}, [vowa i Kav~i} bili su sigurni, dok je samo Raki} zatresao mre`u 19.decembra. Na kraju zaslu`ena pobeda mla|ane ekipe sastavqeneodfudbalerakojinastupaju u prvoliga{kim i vojvo|anskimliga{ima. UsudaruNoviSadGasa iFabrike`iceLamponevi|enje

4:0

malo pre kraja utakmice zbog nesportskogpona{awanaklupi. Zora iz Veternika osvojila je tre}e mesto u konkurenciji mla-

3:2 0:1 2:4 3:5 (2:2)

|ih pionira na na{em turniru. Veterni~ani su sigurnom igrom nadvisiliAutomodusa4:0nedozvoliv{i ni jednog trenutka neizvesnostokopitawapobednika. Ve}nastartuZorajeimalainicijativu.Vo|stvojedoneoDimitrije Markovi}. Ne{to kasnije, malo pre odlaska na odmor Markovi}jeasistiraoDaniluKova~evi}uza2:0ive}tadasevidelo da }e brozana odli~ja oti}i put Veternika. U nastavku Marko Xakovi} je postigao tre}i pogodak.MalozatimKova~evi}jemogao da povisi vo|stvo sa penala ali je wegov udarac odbranio Kampi}, mada se ve} u slede}em napadu Kova~evi} ispravio golom iz igre i postavio kona~an rezultatood4:0. PioniriCrvenezvezdeosvojili su tre}e mesto posle penala i savladaliekipuNSagro.Obatimasutokomutakmicevi{epazila nasopstvenigolnegonanapadna protivni~ki. Nekoliko sekundi prepoluvremenaNSagroimaoje {ansuzavo|stvo,alijepenalCrnoja~kog odbranio Gligorijevi}. Dokrajautakmicenijebiloizrazitih{ansi,pasuosvaja~atre}eg mesta odlu~ili dodatni penali. Za pionire Crvene zvezde preciznisubiliVukovi}iKisi},{ut Malinovi}a odbranio je Jovanovi}, a za NS agro jedini pogodak postigaojeKova~ev.Jovanovi}je pogodiopre~ku,auposledwojseriji {ut Gavrilova je bio neprecizan. I.Grubor M.Risti} Foto: N.Stojanovi}


16

SPORT

nedeqa13.januar2013.

dnevnik

[estiuzastopni porazLejkersa Problem Lejkersa vi{e nisu godine, ni mawi kvalitet, nego lo{a forma, {to dokazuje i {esti uzastopni poraz.Ta ~iwenica jo{ jednom je postala jasna kada je Oklahoma prili~no lako slavila u Los An|elesu (116:101).Kevin Durant bio je briqantan. Postigao je najvi{e poena ove sezone (42), osam skokova i pet asistencija, dok je wegov saigra~ Rasel Vestbruk ubacio 27, uz deset asistencija.Najboqi igra~ gostiju ~ak je u posledwoj ~etvrtini mawe-vi{e stao kad je sredinom tre}e deonice napunio statisti~ku kolonu sa fantasti~nih 38 poena. - Te{ko je pobediti na terenu Lejkersa, bez obzira na sve. Cele ve~eri radili smo odli~an posao na obe strane terena i nismo dozvolili sebi da ih olako shvatimo. Imaju dva najboqa igra~a na svetu u svom timu, tako da smo samo `eleli da istr~imo na teren i odigramo dobar me~ - rekao je Durant nakon {to je predvodio svoj tim do trijumfa koji ga je izjedna~io sa Klipersima na ~elu generalnog plasmana NBA karavana (28-8). Kobi Brajant ubacio je 28 poena, a kako je igrao wegov tim dokazuje i podatak da su momci u `utim dresovima proma{ili prvih 12 {uteva za tri poena!

Ukupno su pogodili {est iz 28 poku{aja.Lejkersi su prvi put od 2007. godine izgubili {est utakmica u nizu. Samo oni i Orlando nisu nijednom pobedili u 2013. Crnogorski centar Nikola Pekovi} nije uspeo da spre~i poraz Minesote od Wu Orleansa (18, 6 sk) - 92:104.U koliko se te-

isku{ewa, prvo gostuju San Antoniju, pa Dalasu, a u ~etvrtak igraju protiv Klipersa. I ruki Demijan Lilard (22 godine, 191 cm) imao je blistavo ve~e.U dresu Portlanda vratio se u rodni Ouklend i odigrao najboqu utakmicu u NBA karijeri. Ubacio je 37 poena i pomogao svom timu da se u tre}oj ~etvtr-

Daleko od `eqene forme: Ko{arka{i LA Lejkersa

{koj situaciji nalazi wegov tim govori i podatak da je zbog velikog broja povre|enih igra~a odigrao ceo me~ sa samo ~etiri rezerve, a ni trener Rik Adelman nije sedeo na klupi. Iskusni stru~wak ostao je u Minesoti zbog zdravstvenih problema supruge.Da situacija bude jo{ te`a pobrinuo se kalendar takmi~ewa. Vukove tek o~ekuju

tini vrati u me~ posle ogromnog zaostatka (20).Me|utim, Golden Stejt je izvojevao pobedu 103 :97, a Lilardu je ostala uteha da se pokazao u punom sjaju. Derbi ^ikaga i Niksa u Wujorku pripao je gostima (108:101).Karmelo Entoni vratio se na parket posle jedne utakmice suspenzije zbog incidenta sa Kevinom Garnetom, ali

nije vodio svoj tim do jo{ jedne pobede, iako je ubacio 39 poena.Sa druge strane, Luol Deng postigao je najvi{e ove sezone (33 poena), uz precizan {ut (13/18). Karlos Buzer dodao je 17 poena, a Ri~ard Hamilton 14. ^ikago je u dobroj formi, pobedio je ~etiri od posledwih pet utakmica. Rezultati:Toronto - [arlot 99:78, Boston - Hjuston 103:91, Bruklin - Finiks 99:79, Atlanta - Juta 103:95, Wujork - ^ikago 101:108, Memfis - San Antonio 101:98 (produ`etak), Wu Orleans - Minesota 104:92, Milvoki - Detroit 87:103, Denver - Klivlend 98:91, L.A. Lejkers - Oklahoma 101:116 i Golden Stejt Portland 103:97. TABELA ISTO^NE KONFERENCIJE: Majami 23-11, Wujork 23-13. Indijana 22-14, Atlanta 21-14, ^ikago 20-14, Bruklin 21-15, Boston 19-17, Milvoki 18-17, Filadelfija 1522, Toronto 14-22, Detroit 1423, Orlando 12-23, [arlot 9-26, Klivlend 9-29, Va{ington 5-28. TABELA ZAPADNE KONFERENCIJE: Oklahoma 28-8, Klipersi 28-8, San Antonio 28-11, Mem fis 24-10, Gol den Stejt 23-12, Denver 22-16, Hjuston 21-16, Portland 20-16, Juta 19-19, Minesota 16-17, Lejkersi 15-21, Dalas 14-23, Sakramento 13-23, Finiks 12-26, Wu Orleans 11-25

MEMORIJALNI TURNIR „MILAN PANI] - BATA PANE”

Novitalaszaboqedane U organizaciji Op{tinskog fudbalskog saveza Kula i pod pokro vi teq stvom Op {tine, u Crvenki je odr`an 14. memorijalni turnir „Milan Pani} - Bata Pane„ za mla|e kategorije fudbalera. Ova smotra se sa mawim prekidima odr`ava od 1995. godine, a u znak se}awa na nekada{weg trenera Crvenke, koji je u vreme najve}ih dometa ovoga kluba radio kao stru~wak i pedagog od pionirske do juniorske selekcije i na tom planu stekao vrlo visok renome. Osta}e upam}eno da su pod wegovim nad zo rom iz ne dre ne mno ge fudbalske veli~ine, ne samo mati~nog kluba nego i nekada{we Jugoslavije, poput Svilara, Baste, Mari}a, Moce Jovovi}a, Pene i mnogih drugih. U kon ku ren ci ji pe tli }a, mla|ih i starijih pionira i kadeta u~estvovalo je 12 klubova sa 32 ekipe, ili oko 400 mladih fudbalera.

Na kon ve o ma za ni mqi vih utakmica, u konkurenciji petli}a pobednik je ekipa [F Junior (Petrovaradin), koju vo di ne ka da {wi is tak nu ti igra~ Crvenke Marko Grgurevi}.Junior je u finalnom susretu pobedio Polet iz Sivca sa 2:0. U borbi za tre}e mesto [F CFK Vrbas bio je boqi od do ma }i na Cr ven ke (4:3). Najboqi igra~ u ovoj konkurenciji bio je Mihajlo Puri} (Polet), najboqi golman Marko Batini} (Junior), bez primqe nog go la na sve ~e ti ri utakmice, dok je najuspe{niji stre lac Bran ko Pre do vi} (Crvenka) sa pet golova. Kod mla |ih pi o ni ra (FK Crvenka, Hajduk, Junior, Rusin, [FCK Vr bas, Po let, Mladost ,Srbobran) pobedio je Polet, koji je u finalnom susretu izvo|ewem penala bio boqi od Hajduka (3:2), dok je Crvenka osvojila tre}e mesto. Najboqi igra~ je bio Ilija Jo va no vi} (Haj duk), gol man

TITEL ATRAKTIVAN ZA SPORTISTE I ZIMI I LETI: TradicionalnouTitelusepripremajusportsitiizbrojnihgradova ivaro{iurazli~itimdisciplinama,anajvi{ejefudbalera.Tokom leta,sobziromnapolo`ajovevaro{i,io~ekivanojedasportisti dolaze,aliTieljeatraktivanzapripremizimi.U2013.godineHotelTisajeprvougostiomali{aneizfudbalskihklubovaPalilulca izKrwa~eiBorca izOstru`nice (naslici). MalifudbaleriizKrwa~esuprviputdo{liuTitelizrazloga{tosuwihovitreneriodkolegakojisuranijedovodilisvoje

Aleksandar [mit (Hajduk), a stre lac Ra do{ Pu ri} (Po let). U nadmetawu starijih pioni ra (FK Cr ven ka, Vr bas, Mladost, Radni~ki, Sombor, Hajduk, Be~ej i Polet) pobednici su Somborci koji su u finalnom susretu savladali Hajduk (3:2), a Vrbas je u borbi za tre}e mesto bio boqi od Be~eja (4:2), nakon izvo|ewa penala. Iz pobedni~ke ekipe Radni~kog su i najboqi golman u ovom uzrastu Predrag Zo ri}, kao i naj e fi ka sni ji strelac Igor Antuni}, dok je najboqi igra~ bio Dominik Dinga iz Hajduka. Svakako da je najvi{e uzbu|ewa bilo u kadetskoj konkurenciji ( FK Crvenka, [F Crvenka, Hajduk, Polet, Radni~ki, Sombor, [KCFK Vrbas, Hajduk, @AK,Sombor), s obziorm da se ovde ve} naziru budu}i prvotimci ovih klubova. Nakon veoma dobre igre i mno go uz bu |e wa iz me |u FK

Crvenka i [F Crvenka boqi su bili „{kolarci” koje vodi trener Mi}o Vujakovi} i pobedom od 3:1 zaslu`eno osvojili pobedni~ki pehar, a iz wiho vih re do va je i naj bo qi strelac Flip Fa}ol sa pet golova, a iz pora`ene ekipe su najboqi igra~ Milo{ Radmanovi} i golman Ra{tko Gostovi}, a za najboqeg igra~a celog turnira progla{en je Nikola Vuji}i} (FK Crvenka), ina ~e pr vo ti mac ov da {weg vojvo|anskog liga{a. Dodelom priznawa zavr{ena je ova veoma uspela ~etvorodnevna aktivnost koja vra}a veru u jo{ boqe dane Op{tinskog fudbalskog saveza, na ~elu sa Du{anom Tadi}em, u prvom redu zahvaquju}i velikoj aktivnosti koju su ovom prilikom, pre svih, pokazali Radoman Vasovi}, @arko Popovi}, Rade Bjelan, Andra{ Orsag, Mladen ^epi} i Ante Maras. T. Jovovi}

ekipeuovompitomoba~komesto~ulisvenajlep{e.Dvadesetak petli}aPalilucaidvojicatrenerasespremajuzanastvaktakmi~ewauBeogradskojBligiiverujuda}eimboravakipripremeu Titeluitekakopomo}idaostvare`eqenerezultate. ^lanoviBorca izOstru`nicesuovdestarosedeoci,ve}12godinarazli~itegeneracijeovogklubapripremajuseuTitelu.Petnaestakmali{ana, ro|eni2000,2001.i2002.godine, satrenerom DejanomPetri}emsvakodnevnona odli~nim terenimaprovedupo nekolikosati.Ostru`ni~anisujesewideosvogprvenstvazavr-

Alis Mekenis je iznenadila favorite

SVETSKI KUP: SPUST ZA @ENE

Prvenac Mekenisove Amerikanka Alis Mekenis do{la je do prve pobede u karijeri, po{to je slavila na ~etvrtom spustu sezone, vo`enom u austrijskom Sankt Antonu. Mekenisova je do trijumfa do{la u vremenu od 1:14.62 minuta, sa sedam stotinki prednosti u odnosu na Italijanku Danijelu Merigeti. Wima dvema se na podijumu pridru`ila doma}a skija{ica Ana Feninger, dok je vode}a u generalnom plasmanu Tina Maze imala ~etvrto vreme. Mekenisova je imala startni broj ~etiri i vrlo brzo se na{la u vo|stvu, koje je iznena|uju}e zadr`ala i kada su na red do{le favoritkiwe. Ba{ tada joj je najbli`e pri{la Merigetijeva i umetnula se izme|u we i Feningerove, koja

je bila 16 stotinki iza Amerikanke. Maze je na ~etvrtom mestu imala 30 stotinki zaostatka, a iza we su sledile jo{ jedna Amerikanka Loren Ros i Vonova, koja je podelila {esto mesto sa Dominik Gisin iz [vajcarske. Prvih deset kompletirale su Francuskiwa Marion Rolan, Tina Vajrater iz Lihten{tajna i doma}a skija{ica Kornelija Hiter. Maze na ~elu generalnog plasmana sada ima 1.189 bodova, a slede je Nemica Marija Hefl-Ri{ sa 699 i Katrin Cetel iz Austrije sa 597.U poretku spusta, prva je i daqe Vonova sa 240 bodova, ispred sunarodnice Stejsi Kuk koja ima 195. Takmi~ewe u Sankt Antonu se nastavqa danas, za kada je zakazan superveleslalom.

SVETSKI KUP: VELESLALOM ZA MU[KARCE

Ligetiseizjedna~io saTombom Ameri~ki skija{ Ted Ligeti trijumfovao je na petom veleslalomu ovogodi{weg Svetskog kupa u {vajcarskom Adelbodenu i tako do{ao do 15. pobede u toj disciplini. Ligeti je slavio ukupnim vremenom od 2:28.67 minuta i tom pobedom se izjedna~io sa legendarnim Albertom Tombom na tre}em mestu po broju trijumfa u veleslalomu u elitnom takmi~ewu. Nemac Fric Dopfer je imao vi{e od sekunde zaostatka u odnosu na pobednika, dok se na tre}em stepeniku pobedni~kog postoqa na{ao wegov sunarodnik Feliks Nojrojter. Posle prve vo`we u vo|stvu se nalazio aktuelni osvaja~ Svetskog kupa Marsel Hir{er, sa 17 stotinki boqim vremenom od Ligetijevog, dok je tre}i bio Francuz Tomas Fanara. Dopfer je sjajnom drugom vo`wom dr`ao prvu poziciju dok na red nisu do{la posledwa trojica, a podijum je obezbedio posle gre{ke Fanare. Za razliku od wega, Ligeti je odskijao sjajno od starta do ciqa i preuzeo vo|stvo, da bi se na kraju na stazi na{ao Hir{er. Austrijanac

Ted Ligeti

je du` staze stvarao sve ve}u prednost u odnosu na svog velikog rivala, ali je tri kapije pre ciqa izgubio kontrolu, izgubio dosta vremena i tako poklonio trijumf Ligetiju. Hir{er je, ipak, uspeo da se vrati i u ciqu ostvari 16. vreme. Hir{er je posle veleslaloma u Adelbodenu ostao vode}i u generalnom plasmanu sa 755 bodova, ispred Svindala koji ima 729. U poretku veleslaloma vodi Ligeti sa 460 bodova, dok je Hir{er drugi sa 335. Svetski kup u konkurenciji skija{a nastavqa se danas slalomom, tako|e u Adelbodenu.

{ilina6.mestuod15ekipa,akakvasepa`wapoklawamla|im uzrastimauovomklubugovorii~iwenicadaseudo{linapripreme. Zasedam danaboravkauTiteluovedveekipe}eodigratinekolikoutakmica,a~etrdesetakmali{anaposebnosuzahvalni~ika Radenku (Radenko \or|i}) iz Hotela Tisa koji se brine da imaju gotovosve{topo`eleidaimboravakuTiteluostaneunajlep{ojuspomeni. @.Markovi}


SPORT

dnevnik

17

nedeqa13.januar2013.

29.SVETSKOPRVENSTVOZARUKOMETA[EU[PANIJI(11–27.JANUAR)

Sjajanstartorlova Srbija-Ju`naKoreja31:22(13:9) SARAGOSA: Dvorana „Princ Filipe”, gledalaca: 2.000, sudije: Ondogrekula i Badura (oboj ic a Slov a~k a). Isk qu~ewa:Srbija2,Ju`naKoreja6 minuta. Sedmerci: Srbija 3 (2),Ju`naKoreja6(3). SRB IJ A: Stan i}, Gaj i}, Draga{ 1, [e{um 3, Vujin 5, Nik~evi}3,Toski}2,Ili}7, Radivojevi} 1, Prodanovi} 4, N.Ili}2,Vu~kovi}1,Mitrovi}, Stankovi} 1, Nenadi} 1, Marseni}. JU@ NA KOR EJ A: Jong Park 4, Jung Park 2, Jop Hvang,KjeongJeong2,HoKim 5, Jou ng Jung, Jun Lim 1, Ho Li, Han Jeong 1, Ho Jung, Geu Park, Do Na, ^un Kim, Vu Li 1, Suk O, Suk Park, HEom6.

PROGRAM

Nedeqa

Mu{ka reprezentacija Srbije startovala je pobedom na Prvenstvu sveta u [paniji, po{to je u prvoj utakmici C grupeuSaragosisavladalaJu`nu Kor ej u sa 31:22 (13:9). Kqu~ pobede nad Ju`nokorejcima bile su brze kontre i efikasninapadi,ukojimanije bilomnogokalkulacijaidvoumqewa. Na{ tim, predvo|en raspolo`enim strelcem Ili}em (najefikasniji sa sedam golova)kreiraojejednostavne i ubojite akcije, za koje prili~no ~vrsta odbrana Ju`ne Korejenijeimalare{ewe. Kao {to su i najavqivali srps ki rep rez ent at ivc i, od samogstartasevodila`estokaborbasabrzimisilnomotivisanimKorejancima.Prvi

Agrupa Brazil - Argentina Tunis - Nema~ka Crna Gora - Fran. Bgrupa ^ile - Island Katar - Makedonija Rusija - Danska

(15.45) (18) (20.15)

Ponedeqak Cgrupa J. Koreja - Slovenija Belorusija - Srbija J. Afrika - Poqska DGrupa Al`ir - Hrvatska Egipat - [panija Australija - Ma|ar.

IZJAVEPOSLEUTAKMICE

Vukovi}: „Dobroiozbiqno” Selektorna{erukometnereprezentacijeVeselinVukovi} je naglasio da je ekipa posle nervoznog po~etka u nastavkuigraladobroiozbiqno. -Krenulismonervozno,arazlogetrebatra`itiuna{em mladomtimuipo~etkuturnira.Posleodre|enogvremena, po~eli smo da igramo boqe. U prvoj rotaciji, povratili smo sigurnost. Drugo poluvreme je bilo dobro i ozbiqno. Napravilismorazlikuod6-7golovaidali{ansuigra~imadado|udoprvihminutanaSvetskomprvenstvu.Jakonam jebitnodaje5-6debitanatadobilo{ansu-bilesure~iselektoraVukovi}a. KapitenMomirIli},istakaojeodli~nuodbranu: -Poslepo~etnenervoze,po~elismodobrodaigramoodbranu.Tonamjebiociqpreutakmice.Uzpomo}odbrane, do{lismodopobede.Napoluvremesmozaslu`enooti{li sa+4.Iudrugomduelusmoodigraliistotakodobro.Na{ kvalitetjepresudioizaslu`enosmopobedili. SelektorKorejeLiSang,nijebiozadovoqan: - ^estitam Srbiji na pobedi. U prvom poluvremenu smo imalidostaproma{enihzicera.PoremetilanasjepovredagolmanaKananapo~etkudrugogpoluvremenaiondasmo stali.

(15) (17.20) (19.30)

Na{pivotAlemToski}vodioje`estokeduelesJu`nokorejancima

golovi Vu~kovi}a i Toski}a iz polukontri, nakon dobre odbrane, bili su recept kako treba slomiti Azijate (3:1), alisuKorejanciubrzona{li na~in kako da nadigraju srpsku odbranu 6-0. Glavnog protagonistu u tome su imali u sna` nom piv otm en u Jung eu Parku, koji je pravio dosta problema na{oj odbrani blokadama, nakon kojih su omalenibekoviimalilak{iputdo mre`e Stani}a. S druge strane, jedina realna opasnost po golKorejesabekovskihpozicijabiojeMomirIli},zakogaodli~niKangnijeimaore{ewe.Igraloseuserijama2:0 (3:1, 3:3, 5:3), sve dok srpski

napad nije u potpunosti stao, {tozbognedostatka{utaspoqa (Vu~k ov i}, Stank ov i}), {to zbog razbrawenog Kanga. Korejanci su to iskoristili, preokrenulina6:5u15.minutu. Uvideo je Vukovi} i probleme u odbrani, osve`io je Draga{em i Nenadi}em, koji su ostali zagonetka za bekove protivnika,o~emusvedo~esamotrigolanakontuKorejedo kraja poluvremena. Ve} u narednih sedam minuta serijom 5:1, raspucani Momir Ili} i drugoviupotpunostisupreokrenuli me~ u korist na{eg tima. Dva vezana gola postigao je i Ivan Nik~evi}, pre nego su Korejanci posledwi

put zapretili u 25. minutu sa dvapogotkaza10:9.Doodlaska u svla~ionice Darko Stani} vi{e nije dozvolio da se loptana|euwegovojmre`i,aRajko Prod an ov i} je gol om iz kontranapada na 20 sekundi prekraja,obezbedioorlovima solidnuzalihuod~etirigola –13:9. Po~etkom drugog poluvremena proradila je bekovska artiqerija srpskog dr`avnog tima.MomirIli}jenastavio seriju iz prvog dela, pridru`iomuseMarkoVujinsatri gola u prvih osam minuta, a sve je to dobro organizovao Petar Nenadi}. U 41. minutu Azijati su morali na „hla|e-

(15.45) (18) (20.15) (16,45) (19) (21.15)

we“ pri rezultatu 20:13. Nije vi{e bilo povratka Korejancima u me~, naro~ito nakon {to je Darko Stani} spustio roletnunaparminuta,odbraniv{i par zicera i dva sedmerca. „Ministar odbrane“ je do 46. minuta, kada je ustupio mesto Ivanu Gaji}u, imao 50 pos to odb raw en ih {ut ev a. Stani} je na kraju progla{en izanajboqegigra~ame~a. SelektorVukovi}jere{io da odmori kqu~ne poluge u svom timu, dao je {ansu Marseni}u,[e{umu,Vu~kovi}u,a tosuujednomkratkomperiodu Kor ej anc i isk or is til i smawiv{inaminuspet–22:17 (48.). Ispostavilo se da je to bio samo period adaptacije, a momcikojisudobili{ansuu drugom poluvremenu u potpunosti su opravdali poverewe selektora i zadr`ali pobedni~ki ritam. Svih 16 igra~a u~estvovalo je u osvajawu prvihbodovauSaragosi. Na{areprezentacijaslede}ime~igraprotivBelorusije14.januaraod18sati.

OTVORENOPRVENSTVOAUSTRALIJE

Srpskidannaotvarawu Trojenajboqerangineka sme{ten na Teren 15 i poranih tenisera Srbije sledwi, ~etvrti je po redu. To igra}e na „Rod Lejver ujednozna~idauponedeqakjediAreni„ prvog dana no ne}e igrati Bojana JovanovAustralijan Opena, dok }e se na ski,awenaprotivnicajeMariterenu na}i jo{ troje na{ih ja-TeresaToro-Flor. igra~a.Posledvauvodname~a `enskog turnira, Novak \okovi} zatvara dnevni program na „Rod Lejveru” okr{ajemsaPolomAnrijem Matjeom (treba ih o~ekivati oko pet ujutro po na{em vremenu). U ve~erwem programugleda}emonajpreJankaTipsarevi}a,~ijiduelsa Lejtonom Hjuitom po~iwe u devet ujutro po na{em vremenu, a posle tog duela dan zatvaraju Ana Ivanovi} i MelindaCink. Jelena Jankovi} }e protiv Johane Larson igrati JelenaJankovi}}eigratiprotiv JohaneLarson drugime~naTerenu3,Vesna Doloncigraprotivdoma}eteniProgram na „Rod Lejveru„ u 1 serke Olivije Rogovske tre}i popono}iposrpskomotvaraMame~naTerenu6,dokjeduelVikrija [arapova, pro{logodi{wa tora Troickog i Radeka [tepafinalistkiwa, koja igra sa ze-

mqakiwomOlgomPu~kovom,pre nego{tojedinidoma}inosilacu obekonkurencijeSamantaStosur ukrsti rekete sa Kai ^en ^ang. PoslewihterenpreuzimajuSrbi idr`egadokrajadana. Na Hajsensu program otvarajuteniserkagodineza2012. Serena Vilijams i Galina Voskobojeva, a na „Margaret Kortu„NaLiigraprotivSesilKaratan~eve.Odmahposle me~a na teren }e i Australijanka ro|ena pre 25 godina u BeograduBojanaBobu{i},kojajedobilavajldkardiigrasa Agwe{komRadvanskom. Bobu{i}jesvojevremenona juniorskom Vimbldonu izbacila Karolinu Voznijacki, ali se posle sredwe {kole opredelilazafakultet,paje profesionalnim tenisom po~ela da se bavi tek sa 22. Do specijalne pozivnice stigla je pobedom na kvalifikacionom turniru, gde je savladala tri boqerangiranerivalke.

DAKARRELI

Poginuomotociklista Aktuelni {ampion Relija Dakar, francuski automobilistaStefanPeterhanselu~vrstioje vo|stvougeneralnomplasmanupo{tojepobedio u sedmoj etapi, vo`enoj od Kalame, u ^ileu, do Salte u Argentini. Peterhansel je za volanom Minija prevezao 218 kilometara dug specijal u vremenuodjednogsatai47,27minuta,39sekundi br`eodzemqakaGirlana[i{erija(SMG).Tre}e mesto zauzeo je Amerikanac Robi Gordon u Hamerusazaostatkomodminutiosamsekundi.U generalnom plasmanu Peterhansel ima 3,14 minutaprednostinadnajbli`impratiocem,NaseromAlAtijomizKatara. U konkurenciji motociklista trijumfovao je AmerikanacKurtKaselinaKTM-urezultatomod

jednogsatai51,31minuta.Sa1,23minutazaostatka drugo i tre}e mesto zauzeli su ^ileanac FransiskoLopes(KTM)iFrancuzOlivijePannaJamahi.Panvodiugeneralnomplasmanusa6,06minuta prednosti nad Lopesom. Srpski motociklista GaborSagmajsterostvarioje86.vreme,augeneralnomplasmanuzauzima67.mesto. SedmidanRelijaDakarobele`enjenovomtragedijom.Dvadesetpetogodi{wifrancuskimotociklistaTomasBur`enpoginuojeprilikomsudara sa ~ileanskim policijskim automobilom, kada je poku{aodastignenastartetape.Tojetre}a`rtva ovogodi{wegrelija.Dveosobestradalesuusredu udirektnomsudaruvozilazapodr{kutrkeitaksijaubliziniperuansko-~ileanskegranice.

NOVAKIZVEZDEZADECUUMELBURNU: Australijan Open zvani~no po~iwe u ponedeqak, ali su tereni u Melburnu ve} u subotu bili prepuni, po{to su najve}e zvezde igrale za decu. Zvezde je predvodio Novak \okovi}, a wemu su se pridru`ili i Ana Ivanovi}, Viktorija Azarenka, Serena Vilijams, Royer Federer i @o-Vilfred Conga. Susret je imao

egzibicioni karakter, ali je uz sjajnu zabavu vi|eno i dosta odli~nih teniskih poteza, po kojima su najboqi teniseri i teniserke dana{wice poznati. Klince je najvi{e zabavio Novak \okovi}, koji je na „Rod Lejver areni“ zaigrao uz planetarni hit „Gangnam stajlle“, a po{to su i qudi na tribinama u~inili isto, na kraju mu se pridru`ila i Serena.

TURNIRUSIDNEJU

Tomi}ev prvenac BernardTomi}osvojiojeuSidnejuprvipehar naATPturu,pobediojeufinaluJu`noafrikancaKevinaAndersona(6:3,6:7,6:3). -Ovojeneverovatanose}aj.Ovojebiodugput, alikona~nosamuspeodaosvojimjedantrofejrekaojemladiteniser. Na radost australijskih navija~a, i Lejton Hjuit,rivalJankaTipsarevi}anastartutakmi~ewa,osvojiojeranijeKujongKlasikuMelburnu.Dalijetonagove{tajradostizadoma}upublikuinaAustralienopenu?

BernardTomi}


18

SPORT

nedeqa13.januar2013.

dnevnik

HAJDUKDOVEOJO[TROJICUIGRA^A

^etasveja~a Hajdu~ka fudbalska ~eta }e u prole}nom delu superliga{kog prvenstva biti ja~a. U ovu konstataciju ne treba sumwati, jer je potvr|uju ~iwenice. Nakon Pekari}a, Bubala i To{i}a, u Kulu su stigli Slobodan Vukovi}, Nemawa Mladenovi} i Marko Jeftovi}. Slobodan Vukovi} ( ro|en 23. januara 1986. u Vrbasu) karijeru je po~eo u ba~kopoqskoj Sutjesci, a potom ga je put odveo u Crvenu zvezdu gde pro{ao kompletnu omladinsku {kolu. U Radu provodi godinu i po dana, pa u Vo`dovcu gde je bio kapiten, ba{ kao i u Banatu iz Zrewanina, odakle je i

proveo u Kolubari, odakle je do{au u Kulu. - Dobio sam poziv iz Kule i oberu~ke sam ga prihvatio, jer je to prava sredina za napredak. Polako upoznajem sredinu, lepo sam primqen i sve je u najboqem redu. Igram na poziciji levog veznog igra~a, znam da je konkurencija jaka, ali to je i dobro za napredak svakog od nas koji tra`imo mesto u timu, pa ko bude boqi igra}e – istakao Mladenovi}. Marko Jeftovi} ( ro|en 24. jula 1993. godine) pro{ao je Zemunovu omladinsku {kolu i onda potpisao za moskovski Dinamo, u koji je oti{ao kada je napunio 18 godina.

Vukovi},Jeftovi}iMladenovi},poja~awaHajduka

do{ao u Hajduk. Igra na poziciji {topera, koja je jesenas u Hajduku bila deficitarna. - Dolazak u Kulu je novi izazov, jer ambicija svakog igra~a je da igra u srpskoj fudbalskoj eliti. Izuzetno sam zadovoqan prijemom u Kuli i na meni je da se svojim radom nametnem i uveren sam da }u tako najboqe pomo}i i Hajduku i sebi – rekao je Vukovi}, ina~e iz fudbalske porodice, jer mu je otac branio boje Crvenke iz wenih drugoliga{kih dana, a brat Jago{ je internacionalac u Holandiji. Nemawa Mladenovi} ( ro|en 3. marta 1993. godine) karijeru je po~eo u rodnom Vaqevu.Na Karaburmu je pro{ao kompletnu omladinsku {kolu, a prethodnu sezonu je

U me|uvremenu, igrao je u srpskoliga{u Sremu iz Jakova, odlazi u Dinamo, gde zbog velike konkurencije nije dobio {ansu pa je {est meseci proveo u Sopotu. Jeftovi}eva ambicija je bila odlazak u Crvenu zvedu, ali kockice se nisu poslo`ile i put ga je doveo u Hajduk. - Do{ao sam u odli~nu sredinu, posebno za mlade igra~e. [ef stri~nog {taba je odli~an, klub je sjajno organizovan tako da mislim da sam povukao pravi potez dolaskom u Kulu, jer sam uveren da ovde mogu ste}u pravu igra~ku afirmaciju i da mi Kula mo`e poslu`iti kao odsko~na daska za uspe{an nastavak karijere – ne skriva ambicije mladi Jeftovi}. \.Bojani}

IZPARTIZANA

[ulerponovo aktuelan Kada su se u klubu tome najmawe nadali Partizan bio mogao da dobije vredno poja~awe, Marka [ulera (29), centralnog beka poqske Legije. Slovena~ki reprezentativac ponovo je interesantan srpskom {ampionu po{to se pojavio nagove{taj da bi mogao da raskine ugovor sa sada{wim klubom. [uler je bio meta Partizana i letos, ali se odlu~io za odlazak u Poqsku. Legija nije zadovoqna formom svog defanzivca, a jesenas je odigrao samo osam zvani~nih me~eva. Osim Partizana, za [ulera je zainteresovan i jedan belgijski klub. Problem za Partizan ne bi trebalo da predstavqaju ni wegova godi{wa primawa koja iznose oko 100.000 evra. [uler je do sada igrao za Dravograd, Goricu, Gent, Hapoel iz Tel Aviva i Legiju, a za reprezentaciju Slovenije ima 38 nastupa. Na pomolu je saradwa BSK-a iz Bor~e i Partizana. Crno - beli su voqni da neke igra~e po{aqu na pozajmicu u BSK, a u suprotnom smeru bi krenuo Mile Savkovi} (20) i eventualno golman Miroslava Gruji~i}a (18). Kontakt dva kluba je uspostavqen, a vide}e se {ta }e od svega biti. Predrag Luka u ovom trenutku je daleko od Humske. Ofanzivni vezista Rada interesantan je i nekolicini evropskih klubova i najverovatnije }e zavr{iti u jednom od wih. I.L.

FUDBALERIVOJVODINENASTAVILISTRENINZIMA: Ju~era{wesun~anoprepodnepogodovalojefudbalerimaVojvodineuFC„VujadinBo{kov“.Nikadanijelakokadaseradinasticawufizi~kesnage,pajelepdanbiosvojevrstanpodstrekdaizdr`esvenapore. Upetaksuigra~iobavilineophodnatestirawauZavoduzadijagnostiku,pasadamogunesmetanodatreniraju.Unarednimdanimaostalojedaseugovore~etiritreningutakmice,kolikoje trenerVigwevi}planiraodaodigrajudopolaskauAntaliju.Ju~e jejedinofalioAntviJaokojisejo{uveknijepojaviouFC„VujadinBo{kov“.

Ina~e,sutrapo~iwezimskiprelaznirokitraja}edo9.februara,pase,uzradigra~anaterenu,moguo~ekivatizanimqivadoga|awakadasutransferiupitawu.Vojvodinajeupotrazizadesnimbekom(ukolikoVuli}evi},kojijeiju~etrenirao, prona|e inostrani anga`man), desnim spoqwim ofanzivnim igra~em, napada~em i kreativnim veznim igra~em.Spomiwu se brojna imena, a ho}e li se i kada realizovati najavqeni transferi,ostajedasevidi.Usvakomslu~aju,~lanoviuprave,kao itrenerVigwevi},najavqujuda`ele~istusituacijuuekipido polaskauTursku. Tekstifoto:A.P.

ISTI^EMO

TalentiizBrodarca uPe}incima Tokom zimske pauze pe}ina~ki superliga{ Dowi Srem osve`io je i podmladio igra~ki kadar. Me|u novajlijama su i talentovani omladinci beogradskog Brodarca Nikola Ili}, Ivan A}imovi}, Mladen Luki} i Nemawa Obrenovi}, svi 1995. godi{te. - Saradwa Brodarca i Doweg Srema dogovarana je na du`e vreme - isti~e direktor Brodarca Dragan Ili}. - Najboqe omladinace svake godine }emo slati u pe}ina~ki klub. Ili}, A}imovi}, Luki} i Obrenovi} su prvi fudbaleri koji kre}u tim putem i koji i ujedno grade most saradwe izme|u ova dva kluba. Re~ je o veoma talentovanim momcima, Ili} i Luki} su reprezentativci Srbije u svom godi{tu. Zbog wihovog daqeg razvoja dogovorili smo saradwu sa Dowim Sremom po{to je trener Bogi}evi} poznat po kvalitetnom radu sa mla|im fudbalerima. Pred mladim fudbalerima Brodarca je period `estokog rada i dokazivawa. Za sada su samo na posmatrawu i snimawu, a u slu~aju povoqnog razvoja doga|aja, u {ta niko ne sumwa, trebalo bi da se vrlo brzo poka`u i na superliga{kim terenima. @.Radivojevi}

PROMENANAKLUPI MLADOSTIIZB.JARKA

]ulum preuzeo kormilo

Dragan ]ulum je novi {ef stru~nog {taba srpskoliga{a Mladosti iz Ba~kog Jarka. Posle dve godine uspe{ne sa rad we, Li va di cu je napustio Nikola Meselxija, a rukovodstvo plavo-belih je mu we vi to re a go va lo i uka za lo po ve re we ne ka da {wem golmanu i treneru sa in ter na ci o nal nim is ku stvom ste~enim u Izraelu, Saudijskoj Arabiji, Libiji i Kuvajtu. - Klupska politika je da se osla wa mo na sop stve ne

DokazivaweuPe}incima:Ili},A}imovi},Luki}iObrenovi}

ZVEZDA[I I PARTIZANOVCI MOGU ZAJEDNO: Fudbaleri Crvene zvezde i Partizana su se ujedinili u jednojakcijikojajezasvakupohvalu,po{tosuposetilidecu kojabolujuodraka.Igra~ive~itih posetili su Roditeqku ku}u, koja se nalazi u okviru Instituta za zdravstvenu za{titu majke i deteta Srbije „Dr Vukan ^upi}“. Tom prilikom fudbaleri su zajedno sa Deda Mrazom deci podelili paketi}e.Po{tonisumoglina pravom fudbalskom terenu, fudbalerisamali{animaodigraliinekolikopartijastonog fudbala. Nije va`no ko je pobedio ovoga puta, va`no je da su sportisti u~inili sve {tojeuwihovojmo}idadeci tajdanostaneudugomilepom se}awu. Iz Crvene Zvezde decu su posetili Filip Kasalica,MarkoVe{ovi}iVukanSavi}evi},aiztaboraPartizanaRadi{aIli}i@ivko@ivkovi}.

PREDPUTUANTALIJU

Jankovi} testirao

Tre ner Cr ve ne zve zde Aleksandar Jankovi} pre odre|ivawa spiska putnika za prvu fazu priprema u Antaliji svoje izabranike podvrgao je brojnim testovima. Mladi stru~wak mogao je da se uveri u kompletnu spremnost svakog od svojih igra~a i da na osnovu toga odredi putnike za Tursku. Prvu fazu pripremnog perioda u Turskoj crveno-beli obavi}e u periodu od 13. do 28. januara i tom prilikom odigrati tri kontrolne utakmice, dok }e preostalih devet biti raspore|eno u drugoj fazi, od 3. do 21. februara, tako|e u Turskoj. Izuzetno gust raspored susreta omogu}i}e treneru Jankovi}u da skoro svakodnevno ima uvid u formu i napredak svojih izabranika.

snage, ne samo u pogledu selekcije igra~kog kadra, ve} i kada je u pitawu struka. Izbor je pao na Dragana ]uluma, deo golmanske karijere proveo je u Mladosti, a ka sni je se pro sla vio van granica Srbije. Dokazao se u trenerskom poslu na azijskom kontinentu, nikad se nije pla{io izaova, pa verujem da }e uspeti da realizuje postavqene ciqeve – rekao je sportski direktor Nenad Raji}. Jara~ani zimuju na devetoj poziciji Srpske lige Vojvodina. - Brzo smo se dogovorili oko uslo va sa rad we, Mla dost je klub sa bogatom tradicijom i samo zajedni~kim snagama mo`emo da ga sa~uvamo na srpskoliga{koj mapi. Poznajem ve}inu prvotimaca, po{to sam jesenas gledao nekoliko me~eva, uz po jedno poja~awe u svakoj liniji, plasman u gorwi deo tabele je realnost – istakao je novi {ef struke Dragan ]ulum. Biv {i stra teg Ni ko la Meselxija ne bi trebalo dugo da bude bez anga`mana, jer je je dan od naj o zbiq ni jih kandidata za trenera kom{ijske Sloge iz Temerina. M.Meni}anin


Novosadska nedeqa13.januar2013.

Danas U GRaDU POZORI[TA Pozori{temladihmalasala„An|eoskabajka„(11).

BIOSKOPI Arena: „Madagaskar3:Najtra`enijiuEropi”(sinhronizovano-11.45),„Ledenodoba4:Pomerawekontinenata”(12),„HotelTransilvanija”(12.45), „Razbija~Ralf”(13.30),„Sumraksaga:Praskozorje2”(18.05),„@elimte” (20.10), „Pet legendi” (14, 16.05), „Hobit” (12.15, 14.30, 15.45, 16.30, 17.45,19,21,21.45),„Pijev`ivot”(15.30,19.30),„Zvon~icaitajnakrila” (12.30,14.45,17.45),„Kadsvanedan”(18),„YekRi~er”(20,22.25),„Semijevavelikaavantura”(13.15),„Teksa{kimasakrmotornomtesterom”(22), „Haosuku}i-matorcidolaze”(19.45,22.15),„Frankenvini”(11.30,15), „SedamdanauHavani”(22.30).

MUZEJI Muzejgrada, Tvr|ava4,6433–145i6433–613(9–17):stalnapostavka„Petrovaradinskatvr|avaupro{losti”;postavkaOdeqewazakulturnuistoriju MuzejVojvodine, Dunavska35–37(utorak-petakod9do14satiiod18 do22~asa,subota-nedeqaod10do18~asova):stalnapostavka„Sa~uvanitragovimaterijalneiduhovnekultureVojvodineodpaleolitadosredine20.veka”,

saHRanE Na Centralnom grobqu u Futogu danas }e biti sahrawena Mara Sava Kolarovi} (1926) u 13 sati.

hronika

Telefoni: 021 4806-834, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

NOVOSA\ANKE POKRENULE BLOG „NOVI SAD ZA Y“ SA MNO[TVOM KORISNIH INFORMACIJA

Internetsavetnik zanov~anik “[to je xaba i Bogu je drago“, re~enica je koja se posebno vrti u raznim dru{tvenim krugovima u vremenima tankog nov~anika i plitkog xepa. Kada finansijska kriza udari na vrata, svi se maksimalno trude da na|u na~in kako da pri{tede i spasu ku}ni buxet. Kako bi sugra|anima omogu}ile da lak{e pregrme krizu, Novosa|anke KristinaVeqkovi} i Duwa Vuji~i} pokrenule su blog „Novi Sad za x“ sa mno{tvom korisnih informacija koje spasavaju xep. Ovaj internet savetnik sadr`i podatke o svakodnevnim potrep{tinama, modi, savete za jeftiniju kupovinu, kako biti sam svoj majstor, povoqne zanatske usluge i jo{ mnogo toga. - Razmi{qale smo kako da uradimo ne{to dru{tveno korisno, a u isti mah da ne bude ve} vi|eno. U vreme ekonomske krize i velikog procenta nezaposlenosti, smatrale smo da je onlajn zajednica zasi}ena modnim, glamuroznim blogovima i po`elele smo da kreiramo sadr`aj koji je “adekvatniji” situaciji i vremenu u kome `ivimo. Upustile smo se u ove vode iz velike qubavi prema svom gradu, kao i iz `eqe da zadovoqimo svoju radoznalost i kreativnost- rekla je jedna od autorki, Kristina Veqkovi}.

Kristina Veqkovi} i Duwa Vuji~i}

Blog je najpre sadr`ao modne savete, gde najjeftinije nabaviti kozmetiku i sitnice koje ~ine `ensku torbu, kako u{tedeti na raznim uslu`nim delatnostima poput frizera, manikira i drugog, da bi se vrlo brzo razvio u pravi vodi~ za

jeftino}u. Nakon postavqawa prvih tesktova, autorkama su se po~eli javqati kafexije, zanatlije, butika{i… - Na blogu se mogu prona}i cene najjeftinijih proizvoda u Novom Sadu, mesta za ekonomi~niju kupovinu, ishranu i

zabavu koje pa`qivo biramo kako bismo na{im sugra|anima u{tedeli vreme i ukazali na sve ono {to je povoqno u na{em gradu. Osnovne teme koje na{ blog pokriva su moda, gde se mo`e najjeftinije obu}i, povoqni kafi}i i restorani, razli~iti doga|aji u na{em gradu, saloni lepote, a svake subote imamo predlog za frizure, dok je nedeqa rezervisana za recepte - objasnila je Duwa Vuji~i}, koja je po struci diplomirana menaxerka, te lako koristi ste~eno znawe i raznolika interesovawa u razvijawu bloga. Kao diplomirana modna dizajnerka i vlasnica modne marke “Snob” Kristina na ovaj na~in promovi{e i kako je mogu}e izgledati svetski, a da to ne ko{ta puno. Ove devojke nameravaju da blog ispuwavaju temama koje }e zagolicati ma{tu Novosa|ana. Pisa}e i o najjeftinijim turisti~kim aran`manima kao i o ponudama lokalnih kafi}a i restorana tokom praznika. Kako smatra Kristina, “potrebno je samo malo `eleti i biti dovoqno kreativan, jer veliki novac ne mora da ~ini sre}u”. Ina~e, blog se mo`e na}i na internet adresi www.novisadzadz.blogspot.com kao i na fejsbuku pod imenom “NS za x”. A. Jerini}

JEDINI PREDSTAVNICI SVOG ESNAFA NA SPISKU NSZ

Nemaposlaniza posledwegMohikanca Na spisku Nacionalne slu`be za zapo{qavawe postoji vi{e gra|ana koji su jedini predstavnici svog zanimawa samo ta im „unikatnost” izgleda do sada nije donela mnogo vajde. Tako u gradu imamo po jednog nezaposlenog mornara, kranovo|u, izra|iva~a sportskih rekvizita od drveta, operatera propagande, modelara ko`ne galanterije, sanitarnog ekologa, konzervatora i restauratora, tehnologa medicinske elektronike, defektologa- logopeda, specijalistu psihijatrije i nau~nog istra`iva~a fizike. - Otkako sam zavr{ila faks, a to ne{to preko godinu dana, na spisku sam NSZ i ne znam da li je to {to sam jedina u svojoj struci prednost ili mana, nadam se da je ovo prvo - ka`e defektolog logoped Jelena Milutinovi}. Ona trenutno odra|uje sta` Domu zdravqa „Jovan Jovanovi} Zmaj” i honorarni je saradnik u Domu za decu ometenu u razvoju u Srbobranu, ali kada je re~ o stalnom zapo{qavawu uvek se provla~i ista pri~a. - Bila sam u mnogim ustanovama koji nemaju logopede i posto-

je velike potrebe za mojim zanimawem. Sve je super dok ne treba da dobijem stalan posao, onda kre}u prepreke. Ipak su to sve ustanove koje se finasiraju iz buxeta i obi~no mi sledi odgo-

na ostala zanimawa, ali brzina zapo{qavawa odre|enih zanimawa ne zavisi iskqu~ivo od wihovog broja na evidenciji. Prednost kao i obi~no imaju radnici sa iskustvom. Tako|e,

vor da sam potrebna ali da oni trenutno nemaju para da me zaposle - nastavqa ona. Iz novosadske filijale NSZ ipak nam ka`u da se qudima koji su jedini u svom zanimawu na wihovoj evidenciji, po pravilu, pre ukazaje {ansa u odnosu

da li }e neko lak{e ili te`e do}i do zaposlewa, pre svega, sve vi{e zavisi i od dodatnih znawa i ve{tina kao {to su poznavawe rada na ra~unaru i znawe stranog jezika koje poslodavci sve vi{e tra`e. A. Latas

V REMEPlOV

Nedeqauznakusporta Nedeqa, 13.januar1946. bio je za qubiteqe sporta lep dan, iako je bilo zime, ki{e, snega i svuda blata. U zaostaloj utakmici ~etvrtog kola Fudbalskog prvenstva Novosadskog okruga tim „Jedinstva” iz Ba~ke Palanke naneo je poraz doma}oj „Vojvodini” rezultatom 5 prema 3. U obema ekipama bilo je fudbalera koji ve} vi{e godina uop{te nisu igrali fudbal, a

neki od wih su bili poznata imena jugoslovenskog fudbala, na primer, golman Plac, bek Jezerki}...Sala hotela „Sloboda” bila je popri{te ko{arka{kog dvoboja „Radni~kog” iz Subotice i doma}e „Vojvodine”. Prvo su Novosa|anke ubedqivo pobedile go{}e sa 29:5, a potom su Suboti~ani porazili doma}ine sa 35:29. N. C.


20

nOvOSAdSkA HROnikA

nedeqa13.januar2013.

U VIRTUELNOJ U^IONICI [KOLE „RAJAK”

Besplatnikurs programirawaufebruaru Virtuelna u~ionica [kole „Rajak”, koja je besplatno pripre ma la osnov ce i sred wo {kolce za prijemne ispite iz matematike, sredinom februara bi }e do pu we na i kur som programirawa. Kurs }e mo}i da se prati preko interneta, namewen je po~etnicima, tako da predznawe nije neophodno. Prema re~ima pokreta~a ovog pro jek ta Ilij e Raj ak a, ova onlajn obuka predstavqa uvod u programirawe sa namerom da podstakne algoritamsko razmi{qawe. - Kurs }e obuhvatiti shvatawe i primenu algoritama, osnovni nivo programskog jezika „Ce” i strukture podataka. Predvi|eno je da kurs traje devet nedeqa, a oblasti koje }e se pre}i su algoritmi, ulaz i iz-

laz programa, operatori, selekcije i petqe, pokaziva~i, funkcije, stringovi, strukture, dinami~ke strukture i datoteke - ka`e Rajak. Polaznici bi krenuli sa objektno orijentisanim programirawem i time bi bili osposobqeni da daqe sami istra`uju programske jezike u skladu sa

svojim interesovawima i potrebama. Na{ sagovornik obja{wava da je programirawe jedna od profesija koja }e biti me|u najtra`enijim u budu}nosti, te su se u [koli odlu~ili na ovaj korak kako bi se qudi koji provode dosta vremena za ra~unarom, podstakli da ga koriste na najboqi mogu}i na~in. - Od polaznika jedino o~ekujemo koncentraciju i voqu za radom. Ovaj kurs slu`i da zainteresovane uvede u programirawe i da im omogu}i dobar temeq za neki daqi rad. Predavawa }e se odr`avati subotom od 15 do 18 sati, s tim da }e se

praviti pauze od 15 minuta na svakih sat vremena - predo~io je ovaj diplomirani in`ewer elektrotehnike. Ova {kola poznata je po besplatnoj onlajn pripremi za plagawe maturskih ispita. Kako saznajemo, pro{logodi{wa pripremna nastava je nai{la na dobar odziv, te je bilo oko

dnevnik

NOVOGODI[WA PROSLAVA NA TRGU SLOBODE

Odbrojavaweuz „Garavisokak” Program do~eka Nove godine po julijanskom kalendaru na Trgu slobode po~iwe ve~eras od 21 sat. Na binu prvo sti`u predgrupe „Uvertira”, „Ro|enice” i „Zvuci s kamena„. Posle wih nastupa grupa „Apsolutno romant~no”, koja }e imati zadatak da stvori {timung za novogodi{we veseqe i nastup BanetaKrsti}ai wegovog”Sokaka”. Poznati novosadski bend „Garavi sokak” svira}e na Trgu slobode pred pono}, u posledwim minutima stare godine po julijanskom kalendaru. Program obele`avawa Nove godine zatvori}e bend „Amajlija”, sat vremena posle pono}i. Z. D.

ZBOG DO^EKA

Zabranasaobra}aja ucentrugrada

30 polaznika po predavawu, a kasnije i veliki broj pregleda. Rajak ka`e da je velika prednost raditi sa u~enicima koji pokazju interesovawe, a internet u~ionica upravo to i omogu}ava. - Ovo je posledica kombinacije dr`awa privatnih ~asova matematike jo{ iz studentskih

dana i mog poziva. Mislim da odgovornost za sve ni`i nivo znawa, sa kojim |aci i studenti zavr{avaju formalno obrazovawe, ne mo`e biti samo na obrazovnom sistemu. Oni znawe koje se nalazi na sajtu dobiju u {koli, ali je problem {to su, po mom mi{qewu, pomereni kriterijumi vrednosti u dru{tvu, a deca su pametna i to vide- kazao je ovaj predava~ modernih tehnologija. Uvodno predavawe besplatnog onlajn kursa programirawa odr`a}e se 16. februara u 15 ~asova na sajtu www.rajak.rs. Na istom portalu mogu se na}i dodatne informacije kao i raspored rada programerske radionice. U planu je da se od marta u virtuelnoj u~ionici krene sa pripremom za prijemni za sredwu {kolu, odnosno za maturski ispit iz matematike. Po zavr{etku te serije predavawa, u {koli }e poku{ati da pomognu i sredwo{kolcima koji se odlu~e da upi{u fakultet na kome se pola`e prijemni ispit iz matematike. A. Jerini}

Zbog organizovawa do~eka Nove godine po julijanskom kalendaru na Trgu slobode privremeno }e biti zabrawen saobra}aj u u`em centru grada danas od 15 sati do sutra u 4 sata ujutro. Saobra}aj }e biti zabrawen u Wego{evoj ulici, Gr~ko{kolskoj, Zlatne grede od Pa{i}eve do Mileti}eve, u Nikolajevskoj, na Trifkovi}evom trgu, Grozde Gaj{in, Nikole Pa{i}a od Gr~ko{kolske do Skerli}eve, Modene i Ilije Ogwanovi}a. Zabrawen je i ulazak u pe{a~ku zonu svim vozilima sa va`e}im dozvolama, osim za vozila organizatora manifestacije, javnih komunalnih preduze}a i prioritetnih vozila. Semafori u {irem centru grada, u no}nim satima danas i sutra radi}e u re`imu za dane vikenda. Q. Na.

OD DANAS

„Petica”ponovoide poredFuto{kepijace Gradski prevoznik od danas delimi~no mewa trasu gradske linije linije 5 Temerinski put Centar, zahvaquju}i ~emu }e „petica” ponovo i}i pored Futo{ke pijace, {to su tra`ili `iteqi Klise. Autobusi }e na ovoj liniji saobra}ati trasom: okretnica na Temerinskom putu -Temerinska ulica -Ulica Jovana Suboti}a - Uspenska ulica - Jevrejska ulica Bulevar oslobo|ewa - okretnica na @elezni~koj stanici.

U gradkom i prigradskom prevozu sutra }e se primewivati prazni~ni redu vo`we zbog proslave Nove godine po julijanskom kalendaru. Izmena u sutra{wem redu vo`we se uvodi nakon preporuke Vlade Srbije da 14. januar bude neradni dan, saop{tilo je Javno gradsko saobra}ajno preduze}e „Novi Sad”. Od utorka, 15. januara gradski prevoznik }e ponovo uvesti |a~ke polaske, koji su bili ukinuti zbog zimskog raspusta. Z. D.

CrwanskikodSterije „Crwanski od Stra`ilova do lamenta nad Beogradom” tema je o kojoj }e biti re~i u okviru Pozorijanskih susreta „Kod Sterije u podne” u sredu, 16. januara u 12 sati u prostorijama Pozorja, u Zmaj Jovinoj 22/1. Govori}e docent dr SlobodanVladu{i}, a stihove }e kazivati Jugoslav Krajnov. Doma}in susreta je mr MiroslavMikiRadowi}. Z. Ml.

„STILOS ART” I „DNEVNIK” DARUJU

ALEKSANDAR PETROVI], [EF KABINETA GRADONA^ELNIKA, VELIKI NAVIJA^ „LACIJA”

„[ekspirovatajna” YeniferLiKarel

RimskiderbiuGradskojku}i

Izdava~ka ku}a „Stilos Art” u saradwi sa „Dnevnikom” dariva}e danas dvoje ~italaca sa po jednim primerkom kwige „[ekspirova tajna” Xenifer Li Karel. Kwige }e dobiti dvoje najbr`ih ~italaca, koji se jave od 16.30 do 16.35 sati na broj telefona 528-765. ^itaoci kwige mogu da preuzmu u prodavnici „Stilosa” u Jevrejskoj 28. Radno vreme prodavnice je radnim danom od 7.30 do 20 ~asova, a subotom od 8 do 19 ~asova. Skoro ~etiri veka nakon ~uvenog po`ara u kojem je nestao legendarni Glob teatar, wegovo obno-

vqeno zdawe ponovo je u plamenu. Po`ar je sada po~etna ta~ka misterije i potrage za serijskim ubicom koji ubija svoje `rtve koriste}i na~in i {emu [ekspirovih komada. U potragu biva uvu~eno vi{e osoba kojima se `ivot vrti oko legendarnog pisca, a pre svega mlada i obrazovana rediteqka Ketrin Stenli, koja u tom trenutku treba na scenu da postavi Hamleta. Napisana u najboqem maniru uzbudqivih trilera ova savremena akciona avantura, istovremeno pru`a niz mawe poznatih ~iwenica iz `ivota [ekspira. A. L.

[ef kabineta gradona~elnika AleksandarPetrovi} i gradona~elnik Milo{ Vu~evi} imaju samo jedni ta~ku razmimoila`ewa - gradski fudbalski derbi u Rimu. Petrovi} je veliki „tifoz” fudbalskog kluba Lacio i za {est meseci }e proslaviti 35 godina navijawa za ovaj klub, dok Vu~evi} sve posmatra sa one druge strane, Romine, naravno. - Kada sam prvi put posetio Rim 1978. godine, oti{ao sam

...i u kabinetu

Predavawazadijabeti~are Predavawe „Prevencija dijabetesnog stopala” bi}e odr`ano u utorak, 15.januara u 17 ~asova u Savetovali{tu za dijabetes Doma zdravqa koje se nalazi u ambulanti „Jovan Jovanovi} Zmaj”, Zmaj Ogwena Vuka 19. Narednog dana, 16. januara, u isto vreme u ambulanti na Limanu odr`a}e se predavawe „Hipoglikemija dijabetesnih bolesnika”. Telefon za informacije u Savetovali{tu u Zmaj Ogwena Vuka je 4879-437, a na Limanu 4879-437. I. D.

Izlo`bamladih umetnika Grup na iz lo `ba „Po e ti ka na |e nog ma te ri ja la” bi }e otvorena sutra u 19 sati u gale ri ji „Ma cut” na Spen su. Ona je deo izlaga~ke sezone mladih umetnika i tim povodom predstavi}e se dela JelisaveteVi~i}, SlobodankeMilo{evi}, Silvije Metzeger i SilvijeDuki}. Autorka postavke je Sun~ica Pasuqevi}Kandi}. Izlo`ba je otvorena do 27. januara. A. J.

na utakmicu Lacija koji je tada igrao u Seriji B i zaqubio se i u taj klub i u grad. ^esto me pitaju da li volim Lacio zbog Dejana Stankovi}a ili Sini{e Mihajlovi}a, ali ne, to je mo`da zbog paralele {to sam ja iz Novog Sada i Vojvodine i volim klub koji je iz Rima i pokrajine Lacio. Jednostavno na{ao sam se na pravom mestu u pravom trenutku prise}a se Petrovi}.

Petrovi} na stadionu...

Do sada je bio na vi{e od desetak utakmica, {to, ako se uzme okolnost da mu do stadiona „Olimpiko„ u Rimu treba 1.300 kilometara, smatra za uspeh. Gledao je Lacio i protiv Partizana kada je bio jedini navija~ na stadionu, i Crvene Zvezde kada je odseo u „Hajatu„ sa igra~ima Lacija i pokazao im statistiku i sve rezultate kluba od 1978. godine kucane pisa}om ma{inom. Mo`da je tada{wi trener Roberto Man}ini posle susreta Petrovi}em odlu~io da postane studiozan i takti~arski trener kakav je danas. Za vreme hiperinflacije za pola marke otputovao i vratio se sa utakmice Lacija u Bugarskoj, a prisustvovao je legendarnoj utakmici Lacija i Intera 2002. kada su svi navija~i na stadionu u Rimu pa ~ak i oni doma}i, ali ne i Petrovi}, navijali za Inter, jer nisu hteli da Roma ili Juventus budu {ampioni. Ipak `eqa im se nije ispunila, jer je Lacio iznenadio Italiju

i fudbalsku javnost i - pobedio. - Sa Vu~evi}em sam i{ao na utakmicu Udinese- Lacio, iako se on za razliku od mene nije navija~ki eksponirao, vratio se zadovoqniji, jer je Udine dobio me~ - ka`e Petrovi}. U navija~ke relikvije mu spada i uramqen poster Lacija kog ~uva u kabinetu, a dobio ga je od biv{eg italijanskog ambasadora Rikarda Sese. Na posteru je zalepqen telegraf koji je dobio od svog voqenog kluba „Hvala vam {to ste u~estvovali u ovom nezaboravnom trenutku„. Klub mu je ovu zahvalnicu poslao nakon {to je Petrovi} putem telegrafa ~estitao osvajawe druge titule. Iako italijanski fudbal iz godine sve vi{e propada, a kvalitet fudbala vi{e nije merqiv sa devedesetim godinama, doma}i fudbal ipak ne prati. „Na stadion „Kara|or|e„ do}i }u ako bude gostovao Lacio”, poru~uje Petrovi}. Aleksandar Latas


oglasi

dnevnik

IZDAJEM lepo name{ten jednoiposoban stan 36m2 na Grbavici, useqiv odmah, mali tro{kovi. Telefon 063/8117331. 693070 IZDAJEM jednoiposoban name{ten stan od 37m2 u B. ]osi}a za 150 evra i name{tenu garsoweru u Gogoqevoj ulici za 110 evra. Telefoni: 064/8236617, 021/424-963. 693021

HITNO POTREBNI u zakup luks i reprezentativno opremqeni trosobni, ~etvorosobni i ve}i stanovi. Od 450 do 1000 evra. Brza realizacija. Telefoni: 063/519-533, 063/522-202. 67252 POTREBNI U ZAKUP: reprezentativno name{teni stanovi od 50 - 120m2 i zasebne ku}e u Novom Sadu. 063/519533, novisad@stanovi.rs 67253 POTREBNI u zakup na du`i rok, boqe name{teni stanovi od 300-600 Evra. Centar, Liman, Grbavica i Cara Du{ana.Telefoni: 063/522-202, 063/519-533. 67254

KOPAONIK - izdajem apartman preko puta „Ma{inca”. Telefoni: 063/301-975, 063/370-787. 63184

^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon: 021/6399-305. 67175 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni, maturu. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon: 021/6399305. 67176

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399-305. 67177 KU]NA NEGA bolesnih, starih u va{em domu. Nudimo: medicinske sestre, gerentonegovateqice, gerentodoma}ice, fizioterapeuta, za korisnike u zemqi i inostranstvu. Telefon 021/400-148. 67172 AGENCIJA za ~uvawe, podu~avawe dece svih uzrasta u Novom Sadu i Evropi, nudimo: pedijatrijske sestre, vaspita~ice, doma}ice ku}e. Telefon 021/400-148. 67173

PLA]AO BIH do`ivotnu dotaciju za dom penzioneru u zamenu za nekretninu. Telefon 021/6362-647. 67148

IZDAJEM jednosoban prazan stan na Detelinari. Telefon 021/895-362. 67279 IZDAJEM name{tenu garsoweru na Novoj Detelinari, CG, TV, lift, soba je odvojena od kuhiwe, telefon, mese~no pla}awe. Telefoni: 064/8522187, 021/6367-695. 67325 IZDAJEM poluname{ten dvosoban stan kod Ribqe pijace, bra~nom paru na du`e vreme. Tel. 063/85-66-617. 67244 IZDAJEM name{tenu garsoweru dvema u~enicima, studentkiwama ili zaposlenoj devojci na du`e vreme. Telefon 064/495-23-19. 67245 IZDAJEM name{ten jednosoban stan 38m2, u Temerinskoj ulici (sve novo). Telefon 063/8318-299. 67067 IZDAJE se name{tena garsowera od 30m2 kod Sajma, cena 120e mese~no. Telefon 063/538413. 67117 IZDAJEM name{ten jednosoban stan, Liman 1, zaposlenoj `enskoj osobi ili studentkiwi. Blizu fakulteta s pogledom na Dunav. Telefon 063/513-307. 67138 IZDAJE se na Bulevaru jednoiposoban name{ten stan. Telefoni 063/601-661. 67152 IZDAJEM name{tenu garsoweru na du`i period, Rumena~ki put 1, cg, klima, telefon, kablovska. Cena 100e. Tel. 064/1360-394. 67194 CENTAR - Izdajem dvosoban, name{ten, noviji stan, 280E. Tel. 069/474-6060. 67207 IZDAJEM mawi jednosoban komforan, name{ten stan u centru, cena 130 evra. Telefon 456-765, 069/4456-765, 064/1381-313. 67209

IZDAVAWE NEKRETNINA, profesionalno posredovawe u izdavawu kvalitetnih nekretnina svih struktura uz obezbe|ewe pla}awa zakupnine i tro{kova. www.stanovi.rs.Telefoni: 021/522-533, 021/523-380, 063/522-202. 67251 IZDAJEM dvosoban name{ten funkcionalan stan, kutak mira i ti{ine. Telefon 6300-665. 67263 IZDAJEM praznu ku}u blizu centra, Kara|or|eva 27, Salajka, bez gazde. Telefon 064/212-0222. 67266 IZDAJEM luks stan u strogom centru, I sprat. Telefon 062/29-18-29. 67305 IZDAJEM jednoiposoban stan kod „Limanskog parka” od 1. 2. 2013. godine. Telefon 021-6624-448. 67314

KUPUJEM stan ili ku}u u Novom Sadu, na rate, visine do 300E. Telefon: 021/6362647. 67147 KUPUJEM mawi dvosoban stan, od 1. do 4. sprata u zgradi sa liftom, ukwi`en od vlasnika. Bez posrednika. Telefon 063/528-759. 67170 KUPUJEM ukwi`en useqiv stan od 25 - 50m2 za ke{, iskqu~ivo od vlasnika. Telefoni: 513-576, 064/26-86-727. 67283 KUPUJEM stan u Novom Sadu, nebitna lokacija, sa urednom dokumentacijom. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 693071 KUPUJEM dvosoban - dvoiposoban stan u centu ili na boqoj lokaciji. Telefon 6366952, www.bomil.rs. 693022

NA NOVOJ DETELINARI dva odli~na dupleksa 95m2 i 105m2, svaki ima + 30m2 terase, cena 85.000 i 95.000 evra, ima povrat PDV-a, direktno od investitora. www.nekretnine-mojdom.com. Tel. 065/85066-16, 451-318. 693145

LIMAN I jednosoban 33m2, II sprat u Fru{kogorskoj 19b, bez terase, renoviran, mo`e zamena za ve}i. Telefon 063/58-03-02. 67264 NOVO NASEQE, Mileve Mari} 52, jednosoban 44m2, I sprat, prazan, 33.000 E. Telefon 063/7116-676. 67265

nedeqa13.januar2013.

PRODAJEMO jednosoban, odmah useqiv stan od 29m2 za 21.600. Telefoni: 6447-622, 063/540-165. 67274 PRODAJEM garsoweru u centru, Miroslava Anti}a 8, Novi Sad, name{tena, povoqno. Telefoni: 063/519-715, 063/386-136, 021/504-690. 67143 PRODAJEMO noviju odmah useqivu garsoweru u centru grada za 15.500. Telefoni: 6447-622, 063/540-165. 67273 NOVI SAD, ukwi`ena garsowera, II sprat, novije 28m221.000E. Telefoni: 063/444743, 021/526-622. 693050 KOD BULEVARA OSLOBO\EWA, ukwi`ena name{tena garsowera, I sprat, terasa, 27,900E. Telefoni: 063/444743, 021/522-177. 693051 ODMAH USEQIVA novija garsowera na Podbari, odobrena legalizacija, tre}i sprat, 25m2, cena 21.650E. Telefoni: 021/427-088; 064/8236600, www.total-nekretnine.rs. 693065 SAVINA - Novo naseqe: Ukwi`ena garsowera 19m2 novija zgrada, miran kraj, lift, CG, gradila „Budu}nost”. Cena 22.200 evra. Telefoni: 064/823-6604, 021/542779. 692997 BULEVAR 23m2 - ukwi`ena garsowera kod Futo{ke pijace, lift, CG, dvori{na strana, cena 26.000E. Telefoni: 064/823-6617, 021/6614-200. 692998 SOCIJALNO: nova garsowera sa odvojenom kuhiwom 28m2 - odli~an raspored, terasa, lift, CG... Cena sa PDV-om 32.650 evra. Telefoni: 064/823-6617, 021/424-963. 693000 USEQIVA garsowera u Cankarevoj ulici, 27m2, odvojena kuhiwa, 2. sprat, lift, terasa, CG, zgrada stara 4 god. Cena 26.800 evra. Telefoni: 064/823-6610, 021/6614-200. 693004 LIMAN II: 26m2 - garsowera sa odvojenom kuhiwom, CG, lift, ukwi`ena, dmah useqiva. Cena 30.900 evra. Telefoni: 064/823-6601, 021/542-779. 693007 NOVA garsowera 28m2 - pred useqewem, CG, uredna dokumentacija cena sa PDV-om 27.600E. Telefoni: 064/8236617, 021/6614-200. 693010 UKWI@ENA garsowera 24m2 - odvojena kuhiwa, odmah useqiva, 2. sprat, terasa, lift, CG. Cena 25.800 evra. Telefoni: 064/823-6601, 542779. 693011

21

LIMAN 2, odli~an, ukwi`en, stan od 26m2 sa odvojenom kuhiwom. Telefon 63-68-429, www.bomil.rs 693024 ODMAH USEQIV, ukwi`en stan 28m2 u Radni~koj ulici, III sprat. Cena 31.000. Tel. 063-1010-664. 693094 BULEVAR OSLOBO\EWA, odmah useqiva garsowera od 29m2 na ~etvrtom spratu sa liftom, ima terasu. Ukwi`en. 28.000E. Telefon 0606211-685. 693095 U KRAQEVI]A MARKA ukwi`ena garsowera 27m2, terasa, lift, gleda na ulicu, 32.500, {ifra 1004041, www.nek retn in e-mojd om.com. Tel. 451-318, 523-193. 693124 GARSOWERA, centar - Wego{eva, 29m2, visoko prizemqe, bez ulagawa, visoki plafoni - mogu}nost galerije. Cena 28.500 evra. Tel. 021/450417; 063/128-97-97, www.kvartnekretnine.com. 693114 JEDNOSOBAN, Liman, 40m2, odli~an stan. Tel. 021/450-417; 064/996-97-55, www.kvart-nekretnine.com. 693122 JEDNOSOBAN stan 29m2 ukwi`en sa odvojenom kuhiwom kod Satelitske pijace, 21.600. www.nekretnine-mojdom.com. Tel. 451-318, 065/85066-16. 693126 NA BULEVARU OSLOBO\EWA jednosoban stan preko puta Dnevnika, 29m2, cena 32.000, ukwi`en, lift, {ifra 1004209, www.nekretnine-mojdom.com. Tel. 523-193, 065/85066-16. 693127 U RUMENA^KOJ ulici ukwi`en stan 40m2 na III spratu, 32.000, ukwi`en, prazan, odmah useqiv. Tel. 063/1010-661, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com, {ifra 1004715. 693128 RENOVIRAN jednosoban stan 33m2 kod Satelitske pijace. Ukwi`en, brzo useqiv. Cena 23.500. Telefon 0606211-685. 693096 RIBQA PIJACA!!! Deo bli`i Dunavu jednosoban stan, useqiv, ukwi`en od 31m2, na dvori{te okrenut, terasa. Telefon 063/500-213. 693082 ODLI^AN, lep jednosoban stan od 33m2 na Satelitu, ukwi`en, brzo useqiv, povoqno. Pozovite 065/25-00-213. 693083 DETELINARA jednosoban stan sa odvojenom kuhiwom, odmah useqiv, odli~no stawe, za 19.700. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 693074 SATELIT klasi~an jednosoban, renoviran stan 33m2, ukwi`en, drugi sprat za 25.000. Telefoni: 528-137; 063/538-166. 693075 NOVO NASEQE - [onsi jednosoban stan 28m2 na drugom spratu sa liftom, odmah useqiv. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 693076 NARODNOG FRONTA, ukwi`en 1.0 stan bez ulagawa 32m2, cena 31.000. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 693025 GRBAVICA: Jednosoban, 24m2, u Ulici Mi{e Dimitrijevi}a. Novogradwa. Kuhiwa sa prirodnom ventilacijom. Ukwi`en. Cena 28.900 evra. Telefoni: 064/823-6610, 021/542-779. 692999 STEVANA MOKRAWCA 27m2, jednosoban, kuhiwa ima svoj prozor, zgrada od fasadne cigle, lift, terasa, bez ulagawa 31.000. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853. 693058 MILENKA GR^I]A 32m2, jednosoban, ukwi`en, prazan, odmah useqiv 28.000 Telefoni: 444-107, 633-7853. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. 693059


22

oglasi

nedeqa13.januar2013.

HITNA PRODAJA! Brzo useqiv JS, 27m2, Somborski bulevar, I sprat, lift, terasa, dvori{na strana, odvojena kuhiwa sa prozorom, novija zgrada, ukwi`en 1/1, cena samo: 27.900 za ke{ popust! Tel. 021/523-700, 065/5536-212. 693151

NOV dvosoban 51m2, Kej, Gimnazija, Osnovna, Tehni~ka {kola i fakulteti, sve u neposrednoj blizini, dva obdani{ta, veliki parking. Telefoni: 021/523-304, 063/1949660. 67215 NOVOGRADWA! Dvosoban stan 50m2, odvojena kuhiwa, terasa, lift, PTV. Telefon 062/404-870. 67269 PRODAJEMO dvosoban odmah useqiv stan od 52m2 u {irem centru za 36.000. Telefoni: 6447-622, 063/540-165. 67275 PRODAJEMO klasi~an dvosoban stan u ulici Pariske komune za 44.000. Stan je na drugom spratu sa liftom. Telefoni: 6447-622, 063/540-165. 67277 PRODAJEM jednoiposoban ukwi`en stan, 38m2, 2. sprat, lift, terasa, Pariske komune, novija gradwa, 37.000. Bez posrednika. Telefoni: 021/513-576, 064/26-86-727. 67282 HITNO! Brzo useqiv JIS, 45m2, Stra`ilovska, III sprat, nov, u toku zavr{ni radovi, pla}ene komunalije u celosti, dvori{na strana, cena: 41.800. Tel. 021/523-700, 063/536-212. 693152 HITNA PRODAJA! Odmah useqiv JIS, 35m2, Futo{ka kod Bolnice, V sprat, lift, ukwi`en, novija zgrada, cena: 33.000. Telefon: 021/523-700, 063/536-212. 693150 UKWI@EN jednoiposoban stan kod Sajma, cena sa PDVom, peti sprat - blage kosine, lift, 32m2, cena sa PDV-om 30.000E. Telefoni: 021/427088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs. 693066 SOCIJALNO - 44 m2 - ukwi`en jednoiposoban stan - odmah useqiv, nova zgrada, 2. sprat, terasa, lift, CG, isto~na strana. Cena 46.400 evra. Telefoni: 064/823-6601, 021/6614-200. 692993 CENTAR: zgrada stara 4 godine, 43m2 - jednoiposoban, ukwi`en stan sa terasom. Odli~an raspored, CG, lift, perfektno stawe. Cena 44.300 evra. Telefon: 064/823-6610, 542-779. 693008 NOVO NASEQE: Odli~an stan 40m2 u blizini {kole i obdani{ta, ukwi`en, useqiv, 1. sprat, lift, CG, delimi~no renoviran. Odli~an raspored. Cena 33.000 evra. Telefoni: 064/823-6601, 021/542-779. 693002 GRBAVICA, odli~an, noviji ukwi`en 1.5 stan od 34m2, terasa, mo`e zamena za 2.5. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 693026 NOVA DETELINARA, ^ika Stevina ul., odli~an, ukwi`en 1.5 stan od 39m2 po ceni od 40.200. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 693027 JEDNOIPOSOBAN 44m2, 3. sprat, terasa, lift, CG. Ukwi`en, useqiv, bez ulagawa. Cena 33.000 evra. Telefoni: 064/823-6604, 542-779. 693014 JEDNOIPOSOBAN, komplet renoviran, ukwi`en stan od 37m2 na 3. spratu. Hitna prodaja. Cena 36.000 evra. Telefoni: 064/823-6610, 542779. 693015

HITNO: 47m2, ukwi`en stan, odmah useqiv, lift, terasa, CG, PTV, zgrada od fasadne cigle. Cena 35.000 evra. Telefoni: 064/823-6617, 021/542779. 693016 NOVO NASEQE - [onsi, odli~an 1.5-2.0 stan od 53m2, cena 46.500. Telefoni: 636-8429, 063/828-8377, www.bomil.rs. 693029 CENTAR, okolina Ribqe pijace i Dunavskog parka, zgrada na prelepom mestu, stan od 42m2 na III spratu sa liftom, cena 42.000. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 693034 NOVA DETELINARA jednoiposoban stan 32m2 na drugom spratu, ukwi`en, ima terasu... Telefoni: 528-137, 063/538166. 693077 GRBAVICA!!! Mali jednoiposoban stan ukwi`en, brzo useqiv od 32m2, lepa terasa, okrenut na dvori{te!!! Telefon 065/25-00-213. 693084 NOVO NASEQE stan 40m2 u neposrednoj blizini {kole i vrti}a prvi sprat, hitno i povoqno!!! Telefoni: 528-137, 063/538-166. 693073 GAGARINOVA ULICA, jednoiposoban stan od 35m2 sa terasom od 57m2. Lift, kupatilo renovirano. Ukwi`en. Cena 31.000E. Telefon 063/504799. 693097 JEDNOIPOSOBAN, Bulevar oslobo|ewa, 49m2, ~etvrti sprat za renovirawe, 44.300. www.nekretnine-mojdom.com. Tel. 523-193, 065/85066-16, {ifra1002498. 693129 U DUNAVSKOJ ULICI, 38m2 na prvom spratu, 38.000, {ifra 1002729. Hitno. www.nek retn in e-mojd om.com. Tel. 063/10-10-661, 451-318. 693130 JEDNOIPOSOBAN, Grbavica, 41m2, nov, kompletno name{ten, bez ikakvog ulagawa, ukwi`en, sa nusprostorijom 10m2, predivan raspored, hitno. Tel. 021/450-417; 063/12897-97, www.kvart-nekretnine.com. 693118 NA LIMANU, 41m2 na prvom spratu, ukwi`en, lift, terasa, adaptiran u jednoiposoban, cena 42.200, {ifra 1004467, www.nek retn in e-mojd om.com. Tel. 451-318, 523-193. 693125 BLIZINA SOCIJALNOG, ukwi`en jednoiposoban stan 50m2, ekstra sre|en. Telefon 6615-117. 693109 LIMAN I, ukwi`en stan 47 m2, ni`a spratnost, u dobrom stawu, povoqno. Telefon 6615-117. 693111 SREMSKI KARLOVCI, Dudara 35m2, jednoiposoban, II sprat, terasa, ukwi`en, odmah useqiv, cg 22.000. Telefoni: 444-107, 633-7853. 693060 GRBAVICA, zona Bulevara, luksuzna zgrada, stan 52 m2, ugradna kuhiwa i plakari, modernog rasporeda. Telefon 6615-117. 693112 CENTAR, noviji stan 50m2, ukwi`en, I sprat, klasi~an raspored, odvojena kuhiwa s prozorom. Telefon 6615-117. 693113

PODBARA, noviji stan 52 m2, u dobrom stawu, povoqno 37.000. Telefon 6615-117. 693110 DVOSOBAN, Liman III, blizina NIS-a i Merkatora, ukwi`en. Tel. 021/450-417; 064/996-97-55, www.kvart-nekretnine.com. 693115 DVOSOBAN, Sajam - Slobodana Baji}a, 52m2, I sprat, nov, mo`e i sa gara`om 18m2 u istoj zgradi, lep stan, vredi pogledati. Tel. 021/450-417; 064/996-97-55, www.kvart-nekretnine.com. 693119 U PETRA DRAP[INA, 47m2, stan je predat na legalizaciju, u novijoj zgradi, cena 34.000. Tel. 065/850-66-16, 451318, www.nekretnine-mojdom.com, {ifra 1003593. 693131 U PARK SITY, 62m2, komplet zavr{en, prazan i odmah useqiv, ukwi`en, {ifra 1002648. Tel. 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com. 693132 NA LIMANU II dvosoban stan, 54m2, na VI spratu, nije posledwi, gleda na dvori{te, lift, terasa, ukwi`en, 50.500, {ifra 1002157. www.nekretnine-mojdom.com. Tel. 451-318, 523-193. 693133 MILETE JAK[I]A, 40m2, dvosoban stan, na III spratu, ukwi`en, sre|en, cena 43.500, {ifra 1004654. www.nekretnine-mojdom.com. Tel. 451-318, 065/850-66-16. 693134 DETELINARA, dvosoban stan, 48m2, na IV spratu, ukwi`en, hitno, cena 32.000, {ifra 1004670. Tel. 523-193, 451318, www.nekretnine-mojdom.com. 693135 ODMAH USEQIV, ukwi`en noviji stan 60m2 Cara Du{ana. Lift, terasa, hitno! Cena 46.000. Telefon 063-706-1341. 693098 ODLI^AN, prazan, ukwi`en stan 63m2 Mi{e Dimitrijevi}a, „Aleksandar” gradwa. III sprat, lift, terasa, posebno wc, mo`e u dvoiposoban. Cena 57.700. Telefon 060-6211-685. 693099

dnevnik LIMAN II, odmah useqiv, renoviran stan 62m2. Ukwi`en, lift, terasa. Mogu}a adaptacija u dvoiposoban. Cena 54.000. Telefon 063-7776-233. 693100 VOJVODE MI[I]A u blizini Keja, 52m2, dvosoban renoviran stan bez ulagawa. Ukwi`en, ima terasu. Povoqno, 44.400E. Telefon 063/504799. 693101 TRG MARIJE TRANDAFIL, produ`etak Pa{i}eve ulice, 65m2, nov, ukwi`en, odmah useqiv. III sprat, terasa. 65.000E. Telefon 063/1088017. 693105 LIMANSKA PIJACA!!! U neposrednoj blizini, okrenut na dvori{te dvosoban stan izuzetno pogodan za preure|ivawe u dvoiposoban, povoqno. Telefon 063/500-213. 693085 NOVO NASEQE!!! Odli~an izuzetan dvosoban stan sa posebnom trpezarijom od 63m2 za ekstra povoqnu cenu!!! Pozovite 06525-00-213. 693086 LIMAN lep stan, odli~nog rasporeda 68m2 na tre}em spratu sa liftom, bez ulagawa, pozovite. Telefoni: 528137, 063/538-166. 693078 LIMAN kod „Merkatora” odli~an dvosoban stan od 53m2, cena 41.200. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 693030 SAJAM, kod ABC centra, prodajem odli~an ukwi`en 2.0 stan od 55m2 u korektnom stawu, cena 46.400. Telefon 6368429, www.bomil.rs. 693031 HITNO!!! Grbavica: 51m2, dvosoban, ukwi`en, useqiv, 1. sprat, terasa, lift, CG. Cena 41.200 evra. Telefoni: 064/823-6617, 021/424-963. 693018 LIMAN, 2.0 stan kod parka od 49m2, IV sprat. Telefon 6368429, www.bomil.rs. 693028 NOVA DETELINARA - Ilije Bir~anina. Nov, dvosoban stan od 41m2 na 1. spratu, dvori{na strana, lift, terasa, CG, PTV, odvojena kuhiwa. Ukwi`en. Cena 43.300 evra. Telefoni: 064/823-6604, 021/6614-200. 693003 HITNO!!! Branimira ]osi}a 50m2 - ukwi`en dvosoban stan, 2. sprat, terasa, perfektan raspored, odmah useqiv cena 53.600E. Telefoni: 064/8236601, 021/6614-200. 693005 HITNO!!! Dvosoban, ukwi`en, useqiv stan od 48m2, 2. sprat, terasa, CG. Cena 30.900 evra. Telefoni: 064/823-6604, 424-963. 693009 @. STANICA - 53m2 - ukwi`en dvosoban stan, perfektan raspored, ekstra sre|en, terasa, CG, lift, 3. sprat, cena 42.000E. Telefoni: 064/8236617, 661-4200. 693012

EKSTRA PONUDA: 58m2, 2. sprat, lift, CG, terasa, ukwi`en, useqiv, odli~an raspored - dvostrano orjentisan. Gradila „Budu}nost”. Cena izuzetno povoqna. Telefoni: 064/823-6604, 021/542-779. 692992 NOVOGRADWA na Novoj Detelinari, brzo useqiva, 43m2, drugi sprat, terasa, cena sa PDV-om 41.500E. Telefoni: 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs. 693067 UKWI@EN stan u Ulici Pasterovoj kod Sajma, 55m2, prvi sprat, terasa, lift, cena 46.350E. Telefoni: 021/427088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs. 693068 BALZAKOVA 50m2, dvosoban, odvojena trpezarija, ukwi`en, brzo useqiv, lift, terasa, cena dogovor. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853. 693061 UKWI@ENA ku}a u odli~nom stawu od 65m2 u Rakova~koj ulici po ceni od 37.000. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 693044 HITNO!!! Centar. Luks dvosoban stan od 51m2 u novoj zgradi u Vase Pelagi}a, 3. sprat, terasa, lift, CG, uli~na strana - jugozapad. Cena 58.000 evra - nije fiksno. Telefoni: 064/823-6601, 021/542779. 692996 HITNA PRODAJA! Ukwi`en DS, 60m2, Bulevar Evrope, V. Masle{e, odmah useqiv, dvori{na strana, odli~an raspored, dve terase, cg, TPV, cena samo: 34.000. Tel. 021/523700, 063/536-212. 693148

POVOQNO, prodajem dvoiposoban, ukwi`en stan na Limanu IV, Narodnog fronta, 4. sprat, cena 850e/m2. Telefon 064/888-3428. 67260 PRODAJEM stan u Turgewevoj na drugom spratu, 75m2 + 5m2 terase. Telefoni: 060/1808044, 064/2337980. 67164 PRODAJEM trosoban stan 86m2 - 80.000E, Liman 4. Telefon 064/112-72-14. 67236 GRBAVICA, trosoban, 67m2, nov, ukwi`en, 2. sprat, u novoj mawoj zgradi, povoqno!. Telefon 064/834-5476. 67258 UKWI@EN! Odmah useqiv, 3.0-soban, 62m2, novija gradwa. Bez ulagawa. Telefon 062/404870. 67270 HITNO prodajem nov odmah useqiv trosoban stan 67m2 kod Sajma za 52.000. Telefoni: 6447-622, 063/540-165. 67276 SEGEDIN, prodajem trosobni stan 72m2, u blizini „Teska”. Cena 32.000E, mo`e i na rate. Telefoni: 021/6612-600, 063/535-944. 67185 NOVA DETELINARA, odli~an odmah useqiv nov (neuseqavan) 2.5 stan, cena 64.000 sa PDV-om. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 693038 LIMAN I 63m2, dvoiposoban, ukwi`en, terasa, dvostran 58.700, cena nije fiksna. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853. 693062 NOV, odmah useqiv dvoiposoban stan mawe kvadrature, prelep pogled na Fru{ku goru, hitna prodaja, cena 37.100 s PDV-om. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 693032 NOVA DETELINARA, noviji, useqiv, odli~an 2.5 stan od 62m2, odvojen wc i kupatilo, cena 58.200, nova kuhiwa ostaje u ceni. Telefon 6366-952, www.bomil.rs. 693035 BRANIMIRA ]OSI]A, 69m2, noviji, IIIsprat, terasa, odli~an raspored, kuhiwa odvojena. Ukwi`en. Cena sa name{tajem 59.000E. Telefon 060-6211-685. 693106


oglasi

dnevnik

DU[ANA VASIQEVA!!! Dvoiposoban stan od 63m2 klasi~na gradwa ukwi`en brzo useqivi po ekstra ceni!!! Telefon 063/500-213. 693088 LIMAN I, 63m2 Fru{kogorska ulica, dvoiposoban, III sprat, terasa. Ukwi`en! 58.000. Telefon 063-7776-233. 693102 KOMPLETNO renoviran stan kod Limanskog parka 75m2, II sprat, lift, terasa. Sve renovirano od instalacija do parketa. Telefon 0606211-685. 693103 IZUZETNO povoqna prodaja ukwi`enog stana od 63m2 na Novom nasequ, Bra}e Drowak. Lift, terasa. Cena 46.500E. Povoqno! Telefon 063/1010664. 693104 NA GRBAVICI kod Limanske pijace, odli~an, dvoiposoban stan, 71m2, lift, terasa, ukwi`en i odmah useqiv, II sprat. Hitno, 63.800, {ifra 1004100. www.nekretnine-mojdom.com. Tel. 451-318, 523-193, 060/30-88-993. 693136 NA BULEVARU OSLOBO\EWA u vojnoj odli~noj zgradi, 78m2, na 4. spratu, lift, terasa, ukwi`en, cena 71.000. Tel. 063/10-10-661, 451-318, www.nekretnine-mojdom.com. 693137 NA LIMANU IV dvoiposoban stan, 64m2, na IV spratu, lift, terasa, ukwi`en, cena 54.500, {ifra 1000260. www.nek retn in e-mojd om.com. Tel. 451-318, 523-193. 693138 U SAVE QUBOJEVA, 72m2, klasi~an dvoiposoban stan na IV spratu, nije posledwi ali nema lift, dve terase, gleda na tri strane, cena 56.600. Tel. 523-193, 060/07-53-782, {ifra 1004716, www.nekretnine-mojdom.com. 693139 KOD IZVR[NOG VE]A u Milete Jak{i}a odli~an, trosoban stan, 83m2 na drugom spratu, vredi videti. Ukwi`en. Cena 89.000. Tel. 021/451318, 523-193, 065/850-66-16, 1004101, www.nekretnine-mojdom.com. 693140 U JEVREJSKOJ ULICI kod Sinagoge dva nova trosobna stana od 66m2 na prvom i drugom spratu sa liftom, useqivo oko Nove godine, {ifra 1004376. Tel. 060/07-53-782, 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com. 693141 U DU[ANA VASIQEVA, 74m2, ukwi`en, bez ulagawa, cena 70.000. Tel. 065/850-66-16, 451-318, www.nekretnine-mojdom.com, {ifra 1004570. 693142 NA LIMANU IV, Narodnog fronta, 77m2, lift, terasa, ukwi`en, odr`avan stan, 71.000. www.nekretnine-mojdom.com, {ifra 1004590. Tel. 451-318, 065/850-66-16. 693143 NA LIMANU II, 90m2, Ravani~ka ulica, komplet sre|en. Tel. 065/850-66-16, 451-318, www.nek retn in e-mojd om.com, {ifra 1004508. 693144 U CENTRUGRADA trosoban stan od 83m2, ukwi`en useqiv na lepom mestu. Pozovite!!! Telefon 063/500213. 693089 HITNA PRODAJA trosobnog renoviranog stana od 75m2 na Bulevaru oslobo|ewa. III sprat, lift, terasa, ukwi`en. Povoqno! 62.000 evra. Telefon 060-6211-685. 693107 BULEVAR EVROPE odli~an, nov, ukwi`en, trosoban stan, odmah useqiv, drugi sprat, na dobroj poziciji za 67.000, dogovor. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 693079 KOD MASTERCENTRA trosoban stan 84m2 na tre}em spratu, lift i gara`a 15m2, ukwi`eno. Sve za 77.500. Telefoni: 528-137; 063/538-166. 693080

OSLOBO\EBULEVAR WA!!! Mirniji deo bli`e stanici odli~an stan od 75m2 na tre}em spratu sa liftom, hitno i povoqno!!! Telefon 065/25-00-213. 693087 NOVO NASEQE, ukwi`en 3.0 stan od 73m2 na Vspratu sa liftom, cena 61.800. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 693036 CENTAR u Radni~koj ulici, odli~an trosoban stan na III spratu bez ve}ih ulagawa, cena 67.000. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 693037 BULEVAR OSLOBO\EWA 75m2 - trosoban kompletno renoviran stan, 3. sprat, terasa, lift, CG, ukwi`en, cena 67.000E. Telefoni: 064/8236617, 021/542-779. 693019 NOVO NASEQE - Bulevar Jovana Du~i}a: trosoban, ukwi`en, komplet renoviran - 72m2, 4. sprat, 2 terase, CG, PTV. Cena samo 54.600 evra. Telefoni: 064/823-6604, 021/6614-200. 692995 HITNO!!! Nova Detelinara: trosoban 70m2, ukwi`en, useqiv, terasa, lift, CG, zgrada stara 4 godine, luksuzno ura|en. Cena 59.200 evra. Telefoni: 064/823-6601, 021/542779. 693001 LIMAN IV: trosoban 77m2, ukwi`en - useqiv, ju`na strana, 2 terase, lift, CG, proto~na topla voda. Cena 71.100 evra. Telefoni: 064/823-6604, 021/542-779. 693006 LIMAN, odli~an 3.0 stan, kompletno renoviran: nova keramika u stanu, nov parket, nove vodovodne i strujne instalacije, prelep pogled na Limanski park, cena 75.000. Telefon 063/828-83-77. 693039

CENTAR, u Vase Staji}a, trosoban stan od 83m2 odli~nog rasporeda, dvostran, odli~an polo`aj, ukwi`en i renoviran, odmah useqiv, cena 87.500 mo`e i sa gara`om - cena 91.000. Telefoni: 636-6952, 063/828-83-77, www.bomil.rs. 693040 GAGARINOVA, ukwi`en trosoban, 73m2, VII sprat67.000E. Telefoni: 021/526622, 063/780-99-09. 693047 NOVA DETELINARA, trosoban stan, 55m2-46.500E, ukwi`en, odli~an! Telefoni: 064/215-60-90, 021/522-177. 693048 HITNA PRODAJA! Perfektan TS, 91m2, Stra`ilovska kod fakulteta, Vsprat, lift, terasa, dvori{na strana, novija zgrada, odv. kuhiwa, 2 san. ~vora, ukwi`en, cena: 92.700 za ke{ - popust! Tel. 021/523700, 063/536-212. 693149 HITNA PRODAJA! Odmah useqiv TS, 80m2, Grbavica, I sprat, lift, terasa, dvostrano orijentisan, odvojena kuhiwa, novija zgrada + gara`a 16m2 u zgradi, sre|en, ukwi`eno, cena samo: 85.500. Tel. 021/523700, 063/536-212. 693153

UKWI@EN! Centar, Ul. Sowe Marinkovi}, 104m2. Mo`e zamena za mawi. Telefon 062/404-870. 67268 PRODAJEM nov troiposoban stan dupleks 89m2, useqiv odmah ugao Laze Kosti}a i Petra Drap{ina. Agencije iskqu~ene. Telefon 063/50-9030. 66524 PRODAJEM troiposoban stan, 96m2, Du{ana Danilovi}a 7/111, prvi sprat, ili mewam za mawi uz doplatu, Novo naseqe. Telefoni: 400-669, 064/135-2012. 67285

PRODAJEM stan 72m2, troiposoban, nov, ukwi`en, {iri centar, terasa, IV sprat bez kosina, 61.000 E. mali tro{kovi re`ije. Telefoni: 6322-448, 060/6322-448. 66553 LIMAN, odli~an, ukwi`en 3.5 stan od 95m2 bez ve}ih ulagawa, cena dogovor.... Telefon: 636-8429, www.bomil.rs. 693042 MAKSIMA GORKOG 89m2, troiposoban stan na visokom parteru, dvostran, visina plafona 3.20m 83.000. Telefoni: 444-107, 633-7853. 693063 NOV - odmah useqiv troiposoban dupleks na Bulevaru Evrope, terasa, lift, 81m2, cena sa PDV-om 61.950E. Telefoni: 021/427-088; 064/8236600, www.total-nekretnine.rs. 693069 N. DETELINARA 83m2, ~etvorosoban, lift, terasa, ukwi`en, gleda na dvori{te, cena 57.000. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Tel.: 444-107, 633-7853. 693064 GRBAVICA, prodajem nov, odmah useqiv luks, ukwi`en 6.0 stan (nije dupleks) od 136m2 na IV spratu, mo`e i zamena za stan vi{e spratnosti od 80-90m2. Telefon 063/82883-77, www.bomil.rs. 693043 BULEVAR EVROPE, ekstra luks 4.0 stan, kompletno name{tena kuhiwa ostaje, bez kosina, cena 72.100. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 693041 LUKS STAN!!! U neposrednoj blizini Spensa i fakulteta ~etvorosoban ukwi`en stan 100m2 u novijoj zgradi. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 693081 LIMAN I, nov, odmah useqiv, ekskluzivno sre|en stan 125m2. ^etvorosoban, ukwi`en, lift, terasa. Izuzetan! Telefon 063-7776-233. 693108

nedeqa13.januar2013.

LAZE KOSTI]A!!! Jedinstvena ponuda salonski stan od 131m2 visoki parter pogodan za poslovni prostor ordinacije kancelarije. Telefon 063/500-213. 693090 LIMAN I!!! U ekstra zgradi ~etvorosoban stan od 150m2, luksuzan sa dva kupatila!!! Pozovite!!! Telefon 063/500213. 693091 NOVO NASEQE!!! Kod {kole i obdani{ta odli~an pravi petosoban stan od 106m2 u hitnoj prodaji! Pozovite 065/2500-213. 693092 KOD SKUP[TINE salonski stan, 137m2, na drugom spratu, zgrada je sa liftom, ukwi`en, odli~na cena 113.000, {ifra 1003338. Tel. 523-193, 065/850-66-16, www.nekretnine-mojdom.com. 693146 ^ETVOROSOBAN stan, 100m2 podne povr{ine 85 eta`irane u Mi{e Dimitrijevi}a ulici, lift, hitno, 70.000. Tel. 523-193, 063/10-10-661. 693147

PRODAJEM mawu novu ku}u zavr{enu, name{tenu, S. Pa{}ana 2, Novi Sad, mo`e zamena. Telefoni: 063/519-715, 021/504-690, 063/386-136. 67144 PRODAJEM ku}u na Vidovdanskom nasequ, 204m2, ukwi`ena. Telefoni: 061/249-8409, 062/107-29-96. 67178 PETROVARADIN - dobra ku}a novije gradwe i ku}a za ru{ewe na ekstra lokaciji. Telefon 063/585-076. 67246 PRODAJEM ku}u u Kamenici ili mewam za dvoiposoban stan u Novom Sadu uz doplatu. Telefon 060/7668810. 66971 PRODAJEM dvospratnu ku}u u Veterniku (blizu ambulante), 200m2+50m2, plac 750m2. Voda, struja, gas, papiri sre|eni. Cena po dogovoru. Telefon 060/55-1-9977. 66527 VETERNIK - 38.500, ukwi`ena ku}a 640m2 placa u centru kod Osnovne {kole i zabavi{ta dozvoqeno P+1+pk = 500m2. Telefon 063/585-076. 67248 PRODAJEM ku}u u Bukovcu, Svetozara Mileti}a br.3. Telefoni: 065/6610-889, 065/4451578. 67082 PRODAJEM vikendicu za stanovawe sa vo}wakom na placu od 1700m2, potez Mala Testera. Telefon: 060/7668810. 66972 PRODAJEM plac u Rumenki 580m2, pro{li struja i voda. Telefon: 060/18080-44. 67163 PLAC 2.150m2 u Petrovaradinu na Puckaro{u. Cena 8000E. Telefon: 064/120-99-95. 67156 PETROVARADIN - placevi za gradwu 680m2 785m2, 800m2, 1200m2, 1400m2 6000m2... Cene ekstra povoqne. Telefon: 063/152-052-1. 67247 PRODAJEM parcelu na auto putu, posle pumpe „Minut�, povr{ine 6333m2, front 47m do autoputa. Cena 4, 5E/m2. Telefon 063/587-698. 67202 PRODAJEM ku}u u Rumenki 120m2 + 80m2 potkrovqa nedovr{enog na placu od 1200m2 sa pomo}nim prostorijama. Cena povoqna. Telefon 064/205-4128. 67315 KUPUJEM luks ku}u na dobroj lokaciji u Novom Sadu do 300.000 evra ili plac za gradwu ku}e-vile na atraktivnoj lokaciji. Tel.: 6366952, 063/82-88-377. 693023 KU]A 110m2, trosobna, sa nusprostorijom - jednosobnim stanom, plac 500m2, izlazi na 2 ulice. Komplet sre|ena, zidano ciglom. Brzo useqiva. Cena dogovor. Telefoni: 021/6614-200, 064/823-6601, 021/424-963. 692994

23

TELEP, Bolmanska 26, ukwi`ena trosobna ku}a 100m2/plac 1300. Fiksna cena 85.000E. Telefoni: 021/526622, 063/780-99-09. 693046 HITNA prodaja - Novi Sad, Slana Bara, u idealnom delu ukwi`ene ku}e, dvosoban stan, 47m2 i JIS-33m2, (zasebne celine), sa posebnim brojilom, gara`om od 15m2, plac 150m2, 30.000E. Telefoni: 063/11-24-911, 021/526-622. 693052 NOVI SAD, Slana Bara, u idealnom delu ukwi`ene ku}e, 2 komforna trosobna stana 73m2, i 63m2, (zasebne celine), sa posebnim brojilom, 2 gara`e po 15m2, i placem 350m2, cena 50.000 evra. Hitna prodaja. Telefoni: 063/11-24911, 021/526-622. 693053 GRBAVICA, Do`a \er|a poslovno stambeni deo ku}e, u sklopu objekta stara pekara i prodavnica, cena95.000. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853. 693057 S. KAMENICA, kod {kole milicije, spratna ku}a sa dva odvojena stana, nusprostorije, minimalna ulagawa, ukwi`ena 80.000 nije fiksno. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Tel.: 444-107, 633-7853. 693056 KU]A, Sr. Kamenica, \ure Jak{i}a, 120m2 na ravnom placu od 700m2, struja, vodovod, kanalizacija, gas - centralno grejawe, ukwi`eno za samo 55.000 evra. Odli~na ponuda. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97, www.kvart-nekretnine.com. 693116 KU]A, Bocke - Samarski put, 220/600m2, odli~na gradwa, pogled, bazen, 80% zavr{ena, samo 65.000 evra. Mo`e zamena. Tel. 021/450-417; 063/12897-97, www.kvart-nekretnine.com. 693121 ^ORTANOVCI, odli~na ku}a 80m2 i gara`a, plac 1000m2, kod vile Stankovi}. Mo`e i zamena za stan u NS. Telefon 063-7776-233. 693093 KUPUJEM obradivo zemqi{te. Telefon 063/11-24-911. 693054 RAVAN plac na Tranxamentu, 1230m2, voda, struja, gas, do placa. Telefoni: 064/215-6090, 021/526-622. 693049 PLAC na putu N. Sad - B. Jarak, 21.000m2 - izgra|enost 3000m2, povoqno i gra|evinski plac za vi{eporodi~no stanovawe Mi{eluk, 763m2, povoqno. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97, www.kvart-nekretnine.com. 693117 GRA\EVINSKI PLAC, Popovica, 1006m2 - 22.500 evra, Bocke 985m2, 1560m2, 2700m2, vredi pogledati, pogled na grad. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97, www.kvart-nekretnine.com. 693120 HITNO prodajem jedinstven plac od 3635m2, Ledinci na putu za jezero, gra|evinski, dozvoqena gradwa vi{e ku}a, front 50m, asfalt, pored struja, voda, gas, ukwi`en, cena: 16 evra/m2. Tel. 021/523700, 063/536-212. 693154 PRODAJEM obradivo zemqi{te 20 ha. Telefon 063/11-24-911. 693055

IZDAJEM lokal 60m2, u Futogu na glvnom putu. Obezbe|en parking, vrlo atraktivno mesto. Telefon 063/821-1829. 67136 IZDAJE SE lokal 90m2, na Bulevaru oslobo|ewa 51, u Novom Sadu. Telefon 061/2850517. 67213 IZDAJEM lokal idealan za agencije 30m2, prvi sprat u poslovnoj zgradi Bulevar oslobo|ewa 30A, cena vrlo povoqna. Telefoni: 498775, 445-919. 67216


24

OGLASi l ^iTUQe

nedeqa13.januar2013.

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

dnevnik

DEVETOGODI[WI POMEN

Milan Vidi}

Milo{u Mili}u

13. 1. 2004 - 13. 1. 2013. Godine prolaze, se}awe ostaje.

od kolektiva „M-S HERMES”.

PRODAJEM lokal od 18m2, na Bulevaru kneza Milo{a 21, sa telefonom i sanitarnim ~vorom. Pogodan za kancelarije, cena 8500E.Telefon 063/587698. 67201 PRODAJEM lokal na Novom nasequ 50m2, veoma lepo sre|en, u radu je. Cena povoqna. Telefon 064/205-41-28. 67316 ULI^NI LOKAL sa portalom u Petra Drap{ina u blizini B. oslobo|ewa 31m2. Hitno i povoqno. Tel. 063/101-06-61, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com. 693123 PRODAJEM lokal vi{enamenski u @elezni~koj ulici 83m2 povoqno... Telefon 063/538-166. 693072

IZDAJEM gara`u u zgradi na Novom nasequ, Toze Jovanovi}a, 15m2. Telefon: 064/8749846. 67287 GARA@A, Grbavica, Gogoqeva, 18m2, ukwi`ena 1/1, podzemna, hitna prodaja. Telefon 063/585-076. 67249

PRODAJEM ceragem aparat za masa`u ki~me sa garancijom, malo kori{}en plus gudl podloga. Telefon 064/30-23156. 67230

KUPUJEM sav polovan o~uvan name{taj, regale, ugaone garniture, ostale garniture, sto, stolice, komode.... Telefoni: 021/6612-531, 063/7852-743, 063/7852-728. 67267

HIDROIZOLACIJA ravnih krovova, terasa, podruma, {ahti i bazena. Skup{tinama stanara mogu}nost odlo`enog pla}awa. Telefoni: 021/454157, 063/540-596. 65591 BAGAT, druge {iva}e ma{ine popravqam, brzo, kvalitetno, jeftino, vr{im prodaju {iva}ih ma{ina, industrijskih pegli, Cvijanovi}, Ul. Jevrejska br. 23. Telefoni: 021/421-452, 064/131-2135. 65721

KUPUJEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zlatni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Telefoni: 063/8-318-180, 021/451-409. 67085

EVROPA, Novi Sad: potrebne bebisiterke, medicinske pedijatrijske sestre, gerentonegovateqice, gerentodoma}ice, doma}ice ku}e, fizioterapeuti, kuvari, konobarice, sprema~ice, vaspita~ice. Telefon 021/400-148. 67171 POTREBNE: sprema~ice, radnici obezbe|ewa, radnice u cve}ari sa radnim iskustvom do 45 godina starosti, posao u Novom Sadu. Telefon 021/496333. 67174 SRBIN iz Australije tra`i Srpkiwu, ku}nu pomo}nicu, da zna dobro da kuva, koja nema obaveza i nije stambeno obezbe|ena, od 45 do 55 godina i dobrog pona{awa. Telefon 064/93-66-858. 67221 AGENCIJI za nekretnine „Bomil” potrebna sekretarica, uslovi - poznavawe rada na ra~unaru, poznavawe grada, iskustvo u nekretninama po`eqno. Telefoni: 636-6952, 6368429. 693045

KUPUJEM staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, stare automobile za otpad, karoserije, ~istim podrum, tavane, odnosim {ut. Telefoni: 6618-846, 064/95-33-943, 063/84-85-495. 66820 PRODAJEM drva bagrem, hrast i jasen, cena 3300 din metar, prevoz gratis. Telefoni: 061/617-22-19, 063/77-19-142. 67122 SVE VRSTE ogrevnog drveta: bukva, hrast i cer, bagrem. Najpovoqnije cene u gradu. Prevoz ura~unat u cenu! Telefoni: 062/649-000, 065/9649-000. 67286

Sa tugom i velikim po{tovawem, posledwi pozdrav

S iskrenom tugom i dubokim po{tovawem, opra{tamo se od dugogodi{weg poslovnog partnera i prijateqa

Milo{a Mili}a Oti{ao je u ve~nost iz koje }e trajati kroz se}awe. Novosadski sajam.

Tvoja porodica.

145-P

67223

JEDNOGODI[WI POMEN na{em dragom i voqenom ocu, bratu i stricu

DESETOGODI[WI POMEN na{em dragom ocu, suprugu, dedi i tastu.

146-P

3 Oti{ao si nam na put sa kog nam se ne}e{ vratiti dragi na{.

Stevan Mihajlov [eki

Perici Radi{i}u obele`avamo u ponedeqak, 14. 1. 2013. godine, na gradskom grobqu, u [idu. Ostavio si tragove koji se ne bri{u, uspomene koje ne blede i dobrotu koja se pamti. Sinovi Milorad, Branislav i Nikola, bra}a @ivan i Vladislav sa porodicama.

Ostavio si tragove koji se ne bri{u, uspomene koje ne blede i qubav i dobrotu koja se pamti. Supruga Angelina, }erke Nada i Mara, unuci Jelena, Lazar i Nikola i zetovi \or|e i Sead.

67308

67281

Navr{ilo se deset godina od kako nas je napustila na{a najdra`a

Posledwi pozdrav dragom ujaku i prijatequ

iz Silba{a

Nade`da Bor~i}

Milo{ Mili} Mikica 1961 - 2013. O`alo{}ene porodice: Mili} i Vojnovi}. OG-2

Zauvek nas je napustio

Pavao Buqan

Miletu

1932 - 2013.

Wena dobrota i qubav ve~no `ive u na{im srcima. Suprug Jovan i }erka Dubravka sa porodicom.

od: \ur|inke, ^ige i Nene.

67210

67340

Posledwi pozdrav tetki

S po{tovawem se opra{tamo od na{eg prijateqa.

Tuguju za wim: unuci Vesna i Ivan, snaha Maja i sin Marko. 67342

Na{ voqeni otac, deka i pradeda

Pavao Buqan

Dragiwi Bo`in

1932 - 2013. iz Rume

Pavao Buqan

preselio se u ve~nost 11. januara 2013. godine. od porodica [}epan~evi} i Bo`in.

Porodica Kirda.

67336

67344

3

Ostaje{ u na{im srcima. Zauvek tvoji: Veca, Duka, Dragan, Jelena, Pera i Luka. 67343

Moj dragi suprug

Sa tugom u srcu i skrhani u bolu obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je napustila na{a draga i plemenita

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Tel.: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 67123 KU]NI MAJSTOR - montiram name{taj, kuhiwe, brave, {arke, sanitarije, popravke vrata, prozora, roletni, kre~ewe, farbawe, rasveta... Telefon: 065/6824-398. 67271

Pavao Buqan Manetu Mandi}u od Ivana ^uvardi}a sa porodicom.

OG-3

Spasenija - Jela Gojkovi} ro|ena Beatovi} 1926 - 2013. Ve~no o`alo{}eni: sinovi \or|e, Milo{ i Miladin, k}i Slavojka, zetovi, snahe, unu~ad i praunu~ad. Sahrana mile pokojnice odr`a}e se u In|iji, 13. januara, u 12.00 ~asova. OG-4

1932 - 2013. preminuo je dana, 11. januara 2013. godine. Sahrana }e se obaviti u nedequ, 13. 1. 2013. godine, u 13 ~asova, na Gradskom grobqu, u Rumi, Grobqanska ulica. Neute{na supruga Spasa sa decom i unucima. 67341


^iTUQe l POMeni

dnevnik

POMEN Dana, 23. januara navr{ava se {est godina od smrti na{e majke, bake, sestre i ta{te

POMEN Dana, 14. januara navr{i}e se godina od smrti na{eg oca, dede, brata i tasta.

Milke Mati}

Rada Mati}

1948 - 2007.

1946 - 2012.

Pomen }e se odr`ati 14. 1. 2013. godine, u 11 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Pomen }e se odr`ati 14. 1. 2013. godine, u 11 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Tvoja }erka Jelena sa porodicom.

Tvoja }erka Jelena sa porodicom.

67339

67338

POMEN

Posledwi pozdrav kumu

Posledwi pozdrav dragom kumu

Pavlu Buqanu

Posledwi pozdrav dragoj kumi

Kumovi Rapai}i.

od porodice Toma{evi}.

67347

67357

Ve~no o`alo{}eni brat Nikola sa porodicom. OG/1

Posledwi pozdrav

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{

Mihajlo Pap

od porodice ^melik.

Danas, 13. 1. 2013. godine navr{ava se devet tu`nih godina od kako nije sa nama na{ mili suprug, otac, deda i pradeda

Sava Pa{}an

1932 - 2013.

Manetu

[est godina tuge i lepih uspomena. od porodice Erdeqan.

Sa neizmernim bolom i tugom u srcu, obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je iznenada u 57. godini napustio na{ dragi

Sahrana }e se obaviti u ponedeqak, 14. 1. 2013. godine u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Vasilije Peji} Miri Mirkajlovi}

25

Milan @iki}

Pavlu

15. 1. 2007 - 15. 1. 2013.

Tvoji: Branka, Lidija, Zoran, Duwa, Ivana i Awa.

nedeqa13.januar2013.

Sahrana }e se obaviti 14. 1. 2013. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}ena porodica.

Iako nisi sa nama tvoj mili lik i tvoja dela su i daqe sa nama. Ostavio si za sobom tragove i uspomene koji se ne bri{u i ne blede. Porodica: supruga, deca, unuci i praunuk. 67288

67352

67159

Posledwi koleginici

pozdrav

dragoj

67351

67345

TU@NO SE]AWE na drage roditeqe.

Posledwi pozdrav sestri i tetki

GODI[WI POMEN Pro{la je tu`na godina od kada nas je napustila na{a voqena mama, baka i svekrva

Miroslavki Mirkajlovi} Miri Jelena.

Pavao Buqan

23. 7. 1927 - 19. 12. 2000.

POMEN

Miroslavki Mirkajlovi}

Posledwi pozdrav ~ika Pavlu od porodice Kne`evi}.

od porodice Zec.

67348

67354

67349

13. 1. 1993 - 13. 1. 2013.

Bosiqka Vidovi}

DVOGODI[WI POMEN

Posledwi pozdrav tetki

Mirko Vidovi} 7. 10. 1920 - 13. 1. 2008.

Nevenka Miodragovi}

Uvek u srcu i mislima }erke Marice i sina Radomira sa porodicama.

Ratko Zeqkovi} Rale

ro|. Brzak 13. 1. 2012 - 13. 1. 2013. Po dobroti }emo te pamtiti, s ponosom pomiwati, od zaborava ~uvati i dok smo `ivi voleti.

67335

Sa{a Subotin

GODI[WI POMEN

1976 - 2011.

Prolaze godine. Svako novo jutro sa suzom u oku, svaki dan tuga i bol. Uvek voqen, nikad zaboravqen.

Vreme koje prolazi, ne mo`e izle~iti bol i tugu za tobom, jer voqeni ne umiru, dok `ive oni koji te vole. Puno nam nedostaje{. Volimo te.

Tvoja supruga Gospava.

]erke Lea i Ma{a i supruga Rada.

67313

67326

Miroslavki Mirkajlovi} od porodice Radujko.

Tvoji najmiliji: sin Miodrag, unuci Aleksandar i Slobodan i snaja Milija. 67289

67355

Hilda Simin

Posledwi pozdrav

Tu`nim srcem obave{tavamo da je u 71. godini preminula

DVOGODI[WI POMEN

Sa{a Subotin 12. 8. 1976 - 15. 1. 2011. Pro{le su dve godine tuge i bola za tobom sine. Ako je smrt ja~a od `ivota nije ja~a od boli i qubavi koju nosimo sa sobom. Da je qubav mogla da te sa~uva ona bi ti podarila ve~nost. Tvoja mama, brat, }erke i supruga. 67327

Draga Hilda, od ro|ewa pa da smrti, bez svojih najbli`ih, Ti voqena nisi bila. A, Gospod ka`e: „Qubi bli`weg svoga kao samog sebe�. A Ti si verovala u Gospoda i on Ti je podario dug `ivot. Ali On te je uzeo i pre, da ne do`ivi{ ono {to ~eka ovaj svet, pun mr`we, bola, pohlepe. [ta }e nam bogatstvo ovoga sveta ako svoju du{u ne spasemo. Ti si u ovo sve verovala i tiho zaspala u Gospodu. Tvoja Mirjana Mili}.

67205

Miroslavka Mirkajlovi}

Miroslavki Mirkajlovi}

ro|. [ovqanski Sahrana }e se obaviti u ponedeqak, 14. 1. 2013. godine, u 11.15 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

od Sne`inih kolega sa posla.

67353

O`alo{}eni: suprug Mi}a, }erke Tawa i Sne`a, zetovi Paja i Bane, unuci Ra{a, Jovana, Marko i Lazar. 67337


26

07.00 08.00 08.05 08.35 09.50 10.15 10.30 11.00 12.00 12.10 12.35 13.00 14.00 15.00 15.05 15.30 16.00 16.50 17.00 17.25 17.50 18.50 19.30 20.05 21.00 22.00 22.35 22.50 23.40 00.35 01.30

tv program

nedeqa13.januar2013.

Верскинедељник Вести Прстедаполижеш Мјузиклзатинејџере Академац Лулу Кадзазвони Бразде,емисијазапољопривреднике-700-та Вести Еко Центарсвета Додатиживотгодинама Таблоид-СрпскаНовагодина Вестизаособесаоштећеним слухом Здравоживо Чаририболова Некапесмакаже Двоугао ТВДневник Све(т)оконас Поаро: Тајанственааферау Стајлзу2.део Државнипосао ТВДневник СтивЏобс-хипикодмилијардудолара Беснипси Војвођанскидневник Спортскахроника Музичкипрограм Подигнитечашуузпесмунашу-новогодишњишоуЗвонкаБогдана Грување Поаро:Тајанственааферау Стајлзу2.део

06.00 09.00 09.30 11.00 13.00 16.00 16.40

Музичкосвитање Портретпривредника Меридијанима Вишеодоткоса Ћаскање ЗдрављеиВи И-вести

Уловитрофеј (Панонија. 18.30) 17.30 18.00 18.30 19.00 20.00 20.30 22.00 00.00 00.45

06.05 08.00 09.06 11.05 12.33 13.00 13.15 14.09 14.48 15.15 16.03 16.56 17.31 18.26 19.00 19.30 20.05 20.59 22.30 00.29 02.13 03.03 03.43 04.00 04.51 05.47

Јутарњипрограм Јутарњидневник Жикинашареница ДизнинаРТС 7РТС дана Дневник Балканскомулицом Времејезабебе Гастрономад Сат Монтевидео, Богтевидео Задњакућа, Србија3 Шљивик Сасвимприродно Слагалица Дневник НапутузаМонтевидео Јаимамталенат Новогодишњипрограм Момачковече2,филм Балканскомулицом Игралеседелије, насредземљеСрбије Новагодина2013 Сат НапутузаМонтевидео Верскикалендар

Војвођанскевести Врелегуме Уловитрофеј ХроникаопштинеВрбас Војвођанскевести Лицеснасловнице Војвођанскевести ГласАмерике Ноћнипрограм

Напуту заМонтевидео

14.30 15.00 16.00 16.30 17.00 17.30 18.00 18.30 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 22.30 23.00 01.00

07.00 08.00 09.00 09.23 09.27 09.43 10.29 11.00 12.00 12.29 13.01 13.27 13.55 14.32 15.36

01.35

Милош Биковић

06.30 Филм:Лудаци 08.00 7НСдана 08.30 СремскиКарловциодсуботе досуботе 09.00 Сиреви 10.00 Повратакурај 10.30 Великиодмор 11.05 Аргументи 12.00 Белимантил 12.30 Азбукародитељства 13.00 Вести 13.05 НСвертикале 13.30 Личнагрешка 14.00 Вести 14.05 Филм:Мацанатајном задатку 15.30 Витраж 16.00 Вести 16.05 БунтовникизКејпа 17.00 Вести 17.05 Евонаскодвас 17.30 Хранаивино 18.00 Евонаскодвас 19.00 Објектив 19.30 Састанциирастанци 21.00 Новогодишњепрограм

09.30 ТВС 10.30 ПрегледЕвролиге 11.15 Шпанскалига:Осасуна–РеалМадрид 13.00 СКстудио 14.30 Премијерлига: Манчестерјунајтед–Ливерпул 17.00 Премијерлига: Арсенал– МанчестерСити 19.00 Шпанскалига:АтлетикоМадрид–Сарагоса 21.00 НБА:Њујорк–Њу Орлеанс 23.00 Шпанскалига:Малага–Барселона 01.00 КХЛОлстар

06.00Освета,07.00Ауто спринт,07.40Смех терапија, 08.00 Мини концерт, 09.00 Мини концерт,10.00Шоу -Парови,11.00Ретроспектива недеље,12.00Пипи шоу,14.00Зрно по зрно,15.00Фолк шоу,17.00Ток шоу, 19.00Политикон,20.00Без цензуре,21.30Филмски програм,23.00У међувремену,04.00Филмски програм 07.00 Фарма, 08.00 Дечији програм, 09.00 Недељни магазин,10.00Кухињица,11.00Култура тела, 11.30 У нашем атару, 12.30 Травел клуб, 13.30Куда иде Војводина,14.00Филм,15.00Бибер плус,15.30Спорт,17.00 Недељни магазин,18.00Бибер плус,18.30Инвестиције,19.00Филм,20.30 АБС шоу,21.00Бибер плус,21.30Филм,23.00Недељни магазин,23.30Бибер плус,00.00Филм,02.00Ноћни програм

У нових 9 епизода пратимо путовање наших репрезентативацадоУругвајакоје је почело возом од Београда преко Хрватске, Аустрије, Швајцарске и ЛихенштајнасведоФранцуске и марсејске луке где су се укрцали на прекоокеански брод„Флорида”... Улоге: Милош Биковић, Петар Стругар, Нина Јанковић, Данина Јефтић, Војин Ћетковић, Виктор Савић, Сергеј Трифуновић, Иван Зекић, Наташа Војиновић, Божидарка Фрајт, Бојана Грегорић, Горан Навојац Режија: Драган Бјелогрлић (РТС 1, 20.05)

05.30 06.30 07.30 10.15 12.30 14.00 15.45 19.00 19.15 20.10 21.20

Домаћин Најсмешније рекламе Љубав и казна Филм:Ловци на бегунце Филм:Хајдедасеволимо Вече са Иваном Ивановићем Први глас Србије Вести Најсмешније рекламе Фолк Филм:Гринго-Рамбо Петковић 23.10 Филм:Убиство у Белој кући 01.00 Став Србије 02.00 Досије

15.35 16.00 16.35 18.30 19.05 21.20 23.00 23.35 23.55

Цртанифилм Добраземља Пулснације Топшоп ВестиБ92 Филм:Десетбожијих заповести Светнадлану Вести Филм:Мост Вести Филм:Забрањенприступ Филм:Принција ВестиБ92 Спортскипреглед СФРЈзапочетнике

(РТС 2, 16.55)

20.31 21.20 22.26 23.11 23.39 00.03

СЕРИЈА

Српскиекран Агромозаик СпортскаВојводина Радниводич Мозаик-Опсерваторија Како.... Траговимадавнепрошлости Духовка (слов) Емисијанасловачком ТВМагазин(рум) Бразда (мађ) Мађарсканароднамузика Подистимкровом,оевропскиминтеграцијама Чијијетосалаш,ем.намађарскомјезикусатитл.на српском Недељнимагазин(ром) Изравно (хрв) Свјетионик (хрв) Украјинскапанорама Спектар (буњ) Македонскосонце Емисијанамађарском ТВДневник(мађ) Спортскевести(мађ) Бразда (мађ) ТВМагазин(рус) Телеклуб (рум) ТВСпорт(мађ) Лакалова,филм ТВПродаја

КОШАРКА:АБА ЛИГА

Црвеназвезда - Цедевита

17.46 18.55

Специјално издање емисије понудиће прави „новогодишњи коктел” врхунских вокала наше естрадне сцене.Позната имена попут Мирослава Илића, Ане Бекуте, Маринка Роквића и Драгице Радосављевић Цакане певаће уживо... Уредница и водитељка: Наташа Илић Јовановић (РТВ 1, 16.00)

07.35 08.00 08.30 09.00 09.50 10.15 10.30 11.00 11.30 12.00 13.00 13.30 14.00

07.25 07.50 09.50 10.30 11.00 11.35

16.21 16.55

Нека песма каже

dnevnik

07.00 11.00 12.00 13.00 15.00 16.15 18.15 19.30 20.00 21.00 02.00

Културакоаресипе Дозволите... ПчелицаМаја Бернард ПоштарПат Занимањедете Мојљубимац Бразде Потрошачкисаветник Е-ТВ Трагупростору Културакоаресипе Чемусмосесмејали Београд-вечитиград Игралеседелије,насредземљеСрбије Савтај... Кошарка:АБА лига, Црвена звезда -Цедевита, пренос Стопспорт(уполувремену) Ватерполо:КупСрбије, финале, пренос Научникафе Игранипрограм Јелентопдесет Проветравање Викендевронет Кошарка:АБА лига, Црвена звезда -Цедевита (р) Ватерполо:КупСрбије, финале

Добро јутро Топ спид Прељубници Филм:Златна праћка Ја то тако Недељно поподне са Леом Киш Добро вече,Србијо Национални дневник Курсаџије Новогодишњи програм Филм:Смешна лова

Бен 10 Серија прати авантуре десетогодишњег Бена Тенисона који је у палом метеориту пронашао једну од најмоћнијих направа у читавом свемиру - Омнитрикс. Омнитрикс изгледа као необични ручни сат и када се једном стави на руку, готово га је немогуће скинути. (Хепи, 11.20)

СФРЈ за почетнике Основну грађу серије чини избор више од стотину појмова (појава,личности,предмета...), који су били саставни део живота сваког житеља СФРЈ и који су утицали на формирање идентитета и појединаца и заједнице.  Иницијалним избором покривен је широк дијапазон области: шоу бизнис,привреда,мода, спорт, штампа, масовни политички ритуали.... (Б92, 23.55)

08.00 10.00 11.00 12.30 13.00 15.00 17.15 19.00 20.00 22.00 00.00 00.45 01.00 03.00 04.45

Филм:Алвинивеверице2 Амиџишоу Филм:ЗачаранаЕла Ситивести Филм:Монализа Филм:Збогом,љубавниче Филм:Заједничкавожња Биљаназавас Тешкареч Филм:Маскираниубица Тријумфљубави Ситивести Филм:Временакојамењају Филм:Маскираниубица Филм:Временакојамењају

05.30 07.30 09.00 09.20 09.45 10.00 11.20 11.40 12.05 12.30 12.50 13.15 13.40 13.55 14.05 15.35 15.50 17.25 18.25 18.55 19.30 21.00 22.30 00.00 01.45 03.45

Добро јутро Србијо Знање на поклон Зоки на веселој фарми Тајни свет меде Бенџамина Телешоп Барби школа шарма за принцезе,анимирани филм Бен 10 Покемони Бакуган 3 Нинџа корњаче Моћни ренџери Изненађење!То је невероватно јестиво Телешоп Вести Брвнара,викенд поподне Телешоп Ћирилица Позајми ми ауто Подвиг Телемастер Добровољци,филм Једна жеља,једна песма Луда кућа Филм Филм Музички микс

Ана Бекута

Грандово народно весеље И ове године под “диригентскомпалицом”СашеПоповића сплетовестарихдобрихкафанскиххитова,алииизворногнародногмелосаснимилисусве саме легенде фолка: Предраг ЖивковићТозовац,ЛепаЛукић, Шабан Шаулић, Снежана Ђуришић, Весна Змијанац, Гоца Лазаревић, Ана Бекута, Лепа Брена... Више од четири сата беспрекидног музичког програмасвакакоћезагрејатисвеоне грађане Србије који се одлуче даНову2013.годинудочекајуу својимдомовима. Водитељи: Драгана Катић и Тихомир Тепић (Пинк 1, 21.00)

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

08.45Ски Јахорина,09.15Фокус,09.45Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље,13.00Фокус,13.45Топ шоп,16.00Здравље и Ви,17.00Фокус,17.40Инфо Пулс,20.00Фокус,20.40ФАМ,21.10Булевар, 22.00Холивуд,22.25Бање Србије,23.05Фокус,23.45Туристичке разгледнице,00.00Инфо Пулс,00.30Ауто шоп,00.40Фокус,01.10Ски Јахорина,01.40 Веб џанк

07.00Дечија серија,08.00555личности,09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти,16.30Док.филм,18.00Акценти,18.15Извори здравља,19.00Путопис,20.30Само вас гледамо,22.30Акценти дана,23.00Филм

10.00 Ловци на змајеве, 12.00 Цицина тезга, 13.30Паор,14.30Зоо хоби,15.00ДокторХу, 16.00 Без тамбуре нема песме, 17.00 Документарни програм,17.45Филм,19.30Ловциназмајеве,20.00ДокторХу, 21.00 Е-ТВР, 21.30 Документарни програм, 22.00 Филм, 00.00 Шоу програм:Парови

08.00Храна и вино,09.00Филм,10.30Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште,13.00Продукција мреже,14.00Агросфера,15.05Филм,17.00До краја света,18.00Иза сцене, 18.30Ноди,19.00Мозаик дана,19.30Храна и вино,20.00Одговор,21.05Тајни знак,22.00Мозаик дана,22.30Служба 21,23.00Филм


dnevnik

nedeqa13.januar2013.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

26

27

„БИТЛСИ”И РЕВОЛУЦИЈА У ГЛАВИ

Пише:Ијан Мекдоналд 07.40 08.35 09.00 09.55 10.50 11.45 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40 01.40

Уштедетикупујући Венчаницаизснова Девојчицеидијадеме Краљпосластичаракаокувар Алесандровакухиња Затрпани ШминкањесаКлио Уштедетикупујући Венчаницаизснова Најгорамаманасвету Твојстилуњеговимрукама УспаваћојсобисаЛором Берман Лудавожња Желимдапостанемевнух Мушкарацудругомстању Твојстилуњеговимрукама УспаваћојсобисаЛором Берман

08.25 Златнакинотека:Ларонде, филм 10.00 Ниданине 10.59 Убиство,написалаје 12.00 Дневник1 12.15 Спорт 12.25 Плодовиземље 13.25 Сплит:Море 14.00 Недељомудва 15.05 Миридобро 15.40 Дивљиусрцу 16.30 Баштованка 17.14 БлагоуСребрномјезеру, филм 19.30 Дневник 20.15 Свеу7!,квиз 21.05 Стипеугостима 21.40 Дамингамбит,токшоу 22.25 Дневник3 23.00 БлагоуСребрномјезеру, филм 00.45 Црвенетенисице,филм 02.30 Убиство,написалаје

08.00 Исток-Запад:Путовањаиз средиштаЗемље 10.10 УпознајтеРимљане 13.30 УметностРусије 15.30 Фармаизрата 16.40 РатничкикраљевиизСибира 17.40 Русијакрозвекове 18.35 ПроблемсаТолстојем 19.45 Героуовзакон 20.55 Шпанскигрип– заборављенежртве 22.00 Нинџе–ратнициизсенке 23.05 Ратници 00.05 ТајмтимгодинаX 01.05 Добродошлиуосамдесете

08.00 09.30 10.30 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Бела Свон је увек била помало различита и никад јој није било стало да се уклопи у друштво девојака из њене школе у Фениксу. Кадасењенамајкапреудала и послала је да живи у маликишовитиград,Форкс, она није очекивала битније промене.Аондајеупознала мистериозног Едварда Калена... Улоге: Кристен Стјуарт, Роберт Петинсон, Кем Џигонде,ЕлизабетРизер Режија:КетринХардвик (Синеманија,22.00)

08.00 09.40 11.20 14.35 16.15 17.05 17.55 18.25 20.15 21.10 22.10 23.05 00.00

СофиПаркер Штиклама до врха Секс и град Дебељуца Џордан Пројекат „Модна писта„,”Reality”,”2006” Хоуп и Фејт Џордан Телоједоказ Секс и град Сексуално васпитање Мајке плесача Како је бити Ерика

08.00Бен10.Ултимејтејлијен 08.25Jу-Ги-Ох! 09.15Вирусатeк 09.45Галилео 10.55Смртоносних60,док.серија 12.15ЗевсиРоксана 14.00Свејемогуће,филм 15.55Правикомад,филм 17.45РТЛекстрамагазин 18.30РТЛДанас 19.10Галилео 20.00СулејманВеличанствени 21.35ЦСИМајами 00.10Карикакојанедостаје,филм 01.50Астрошоу 02.50РТЛДанас

СЕРИЈА После страствених тренутакапроведенихуаутусЏесиком Тејлор, Брендон Фокс се буди у пламтећем возилу. ЦСИ тим стиже на место несреће и пронађе Џесику мртву у ауту, а Брендона без свестиузпут... Улоге: Дејвид Карузо, Емили Проктер, Канди Александер, Адам Родригез (РТЛ,21.35)

КетиБејтс

Мизери Пол Шелдон је врло успешанписацпопуларнихромана о романтичној јунакињи Мизери, који једног снежног зимског дана доживи тешку аутомобилску несрећу. Пробудившисеукреветууњему непознатојсоби,Полнеуспева да се сети ни мећаве, ни когајеспасао... Улоге: Џејмс Кан, Кети Бејтс, Ричард Фарнсворт, Френсис Стернхаген, ЛоринБекол Режија:РобРајнер (ХРТ2,22.15) 07.20 Цртанасерија 07.45 БожићниконцертуПалати ХАЗУ 08.40 Циклуспустоловнихфилмова премаКарлуМају:Кроз дивљи Курдистан,филм 10.25 Скијање(СК)Аделбоденслалом(М),пренос1.вожње 10.57 Миса,пренос 12.00 Библија 12.10 Најавапрограма 14.12 Црвенетенесице,филм 16.00 Олимп-емисијаоспорту 17.20 Хокеј,ЕБЕЛлига:Медвешчак -ТВКИнсбрук,емисија 17.30 Хокеј,ЕБЕЛлига:Медвешчак -ТВКИнсбрук,пренос 20.00 АлександарВелики,филм 22.15 Циклускултнихфилмова: Мизери 00.05 Намузичкомфестивалу 01.25 Ретровизор 03.14 Ноћнимузичкипрограм

КристенСтјуарт

УбиствауМидсамеру Вокер,тексашкиренџер Монк Филм:Америчкиодметници Плавекрви Филм:ШампиониФормуле1 Филм:Останиприбран

ЦСИ:Мајами

Мунзи ЗвонарБогородичинецркве Херкулес Лавиринт Градсветла Дваиграчасаклупе Биткакодцрвенестене Силомстрипер Сумрак Еротскифилм Еротскифилм

Сумрак

08.00 10.00 14.00 19.00 21.00 23.00 01.15

04.00 06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.15 02.15

Разоткривено БилиЕлиот Другашанса Апартман Останиузмене Плавислон ПодморницаУ-571 Друмскакафана ПанТадеуш Џетлег Еротскифилм Еротскифилм Еротскифилм

06.00 07.30 09.00 10.45 12.00 14.00 15.30 17.00 19.00 20.00 22.00 00.00 01.30

Шевинапесма Уименарода МомцисМадисона Шевинапесма Шакал Првазабрањенаљубав Ненајављенигостиизтаме МомцисМадисона УлицеХоливуда КаратеКид КапетанКука Првазабрањенаљубав Ненајављенигостиизтаме

ЕмилиПроктер

08.10 09.05 09.55 10.50 11.40 12.35 13.30 14.25 15.20 16.15 17.10 18.05 19.00 20.00

01.50

Разоткривање митова У делићу секунде Врхунско градитељство Америчке дрвосече Прљави послови Краљеви аукција Трагом аукција Лет изнад Аљаске Злато Беринговог мора Амерички чопери Преживљавање Преживљавање удвоје Како се прави? Пут око света са 80 превозних средстава Желели сте да знате Полицајци на задатку Позадина авионских несрећа Чудо да сам жив Пут око света са 80 превозних средстава Желели сте да знате

08.30 09.15 10.30 11.30 13.00 13.45 14.15 15.30 16.15 17.00 18.45 21.00 23.00

Скијашки скокови Нордијско скијање Алпско скијање Алпско скијање Биатлон Алпско скијање Крос-кантри скијање Биатлон Нордијско скијање Билијар Пикадо Билијар Рели

21.00 22.00 23.00 00.00 00.55

У

Дебиси уз „јагоде”

лето 1966, каријера „Битлса„ је била у додатни притисак на његов ионако измучени стању акутне контрадикторности. Раз- брак, који је већ био ослабљен када је Ленон срео вивши нови студијски идентитет, због Јоко Оно у галерији „Индика”, мало пре снимања обавезних турнеја морали су да се врате корак песме. Музика такође Ленона приказује у крајназад, у њихов ранији поп израз, и да се вуцара- њем стадијуму ходања у сну, како се несигурно ју по свету, штанцајући недовољно извежбане креће кроз своје мисли и тонове као човек који је наступе пред публиком која је вриштала сувише у тренутку ослепео и сада трага за нечим што му јако да би чула колико су лоше звучали. Већ су је познато. Правац којим је Ленон кренуо том пебили сити Епстајнових турнеја и бесно су га на- смом био је толико необичан да ни он сам није пали зато што их излаже нереално захтевном распореду, али и полицијској бруталности. Упитан по повратку који су планови „Битлса„, намрштени Харисон је одговорио: „Неколико недеља ћемо се опорављати пре него што одемо да нас Американци испребијају”. Захваљујући једној несмотреној Леноновој изјави за медије о релативној популарности Исуса у односу на „Битлсе„, Харисоново предвиђање се испоставило као тачно: до тренутка када су стигли у Америку на своју трећу (и последњу) турнеју, група је постала омражена у Библијском појасу, где су све ствари повезане с њима биле спаљиване на жртвеним ломачама. Леноново јавно извињење у Чикагу ублажило је буну, али сама турнеја била је пропаст, обележена полупразним стадионима и лоше припремљеном логистиком, а сами „Битлси„ су, по сопственом признању, свирали очајно лоше, док је слуђени Ленон урлао вулгарности према плотуну непрекидних женских врисака. После последњег концерта, у парку Кендлстик у Сан Франциску, Харисон је хладнокрвно обавестио Епстајна да напушта групу и неко време је било повуци-потегни да ли ће „Битлси„ уопште наставити да раде заједно. Епстајново умирујуће обећање да више неће бити турнеја средило је ситуацију па су четворомесечни одмор и опште одушевљење албумом Revolver постепено повратили морал. Окупивши се, обновљени, у Еби роуду, у чеШетња по пољима класичне музике твртак, 24. новембра 1966, „Битлси„ су почели рад на новом албуму с мешавином поверења и знао шта тачно жели па су се прва три дана снитакмичарске одлучности. Инаугурациона песма мања накупила у дуготрајнији лажни почетак. је још један од Ленонових халуциногених поду- После још једне седмице мозгања, рекао је да жехвата у унутрашњост ума: „StrawberryFieldsFo- ли да се први део оригиналне верзије споји с друrever”. Песма даље испитује тему осећања која гим делом, што је био задатак који је подразумесу превише збуњујућа, снажна или превише лич- вао повезивање двају снимака који су били снина за изражавање (ефекат мљени различитом брзипостигнут намерним заном и с разликом од пола муцкивањем у тексту, котона у тоналитету. МарУпитан који су планови „Битлса”, ји је Ленон можда позајнамрштени Харисон је одговорио: тин је благо рескирао камио од песме „My Geneда му је одговорио да ће „Неколико недеља ћемо се ration” групе The Who). то бити немогуће; Ленон опорављати пре него што одемо Овога пута је лик који теје био неумољив – а испошко изражава осећања ставило се и да је имао да нас Американци испребијају” сироче у Строубери филправо. Чистом случајноду, поправном дому за шћу, испало је да је раздевојке, у Биконсфилд роуду, близу Леноновог лика у темпу између та два снимка у приближном дечачког дома у Вултону. Пошто није био човек размеру као и разлика у тоналитету. Убрзавањем који се понавља, тескобну дезоријентисаност из два снимка до приближно истог темпа, Мартин и песме „SheSaidSheSaid” претворио је у нешто његов техничар Џеф Емерик извели су једано од двосмисленије: с једне стране, у студију о неси- најефектнијих уређивања у поп музици. Тај прегурном идентитету, обојену усамљеношћу са- лаз с оптимистичн��г првог рефрена/строфе на мотног бунтовника против свих институционал- нешто мрачније, озбиљније и хитније, био је оно них ствари, а с друге – у сабласну чежњу за нео- за чим је Ленон дуго трагао, иако су на крају до бузданим детињством испуњеним играњем тога дошли контролисаном случајношћу. жмурке и пењања по дрвећу: визионарска поља с Прождравши до тада незамисливих педесет јагодама из његове маште. Тај други аспекат за- пет часова студијског снимања, та песма је проправо је инаугурисао енглеску пасторалну ат- ширила дијапазон студијских техника које су бимосферу у популарној музици касних шездесе- ле примењене на албуму Revolver, чиме су за поп тих, што су касније истраживале и групе Pink музику отворене могућности до тада незамислиFloyd, Traffic, Family и Fairport Convention. Још вих звучних слика, под условом да постоји и дозначајнија је била дечја перспектива у песми јер вољно инвентивности. Таква атмосфера и звучне права тема енглеске психоделије није била ни текстуре пре тога су биле поље класичне музике, љубав ни дроге, него носталгија за невиним ви- а када је Мартин тај снимак описао као „потпузијама детета. ну тонску поему, попут модерног Дебисија”, то „Strawberry Fields Forever” била је производ је било сасвим оправдано. Ту су „Битлси„ покапериода Леноновог интензивног самопреиспити- зали да технички недостаци могу да јој помогну вања. Променивши његов изглед, ЛСД је почео да се прошири до подручја која истренираном да му подрива и самопоуздање. Све то је ставило уму нису доступна.

Kwigu Ijana Makdonalda “REVOLUCIJA U GLAVI / Pesme ’Bitlsa’ i {ezdesete”, u izdawu beogradske izdava~ke ku}e “Klio”, mo`ete naru~iti uz popust od 30%, za 1.285 dinara, preko telefona (011) 3288-471, 3035-696 i (063) 220-870 ili mejla forum@clio.rs. Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Vlada @ivkovi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Aleksandar Savanovi} (novosadska hronika, 528-765, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Slobodan [u{wevi} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


28

monitor

nedeqa13.januar2013.

dnevnik

13.januar2013. OVAN 21.3-19.4.

Данас је веома повољан дан да почиститесвепокући.Запостављалистетосувишедугоисадасеморатесуочитиспрашиномисмећем усвомличномпростору.Бољеикад негоникад!

BIK 20.4-20.5.

Један ваш блиски рођак је у неком проблему, а ви сте данас још забринутији због недостатка комуникације с том особом. Потрудите седаостанетефокусиранииобјективни.

BLIZANCI 21.5-21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8-22.9.

Могуће је да вам изгледа да су вас генијалност и машта данас напустили, а то отежава да одржите високнивоквалитетанапослу.Најбоље је да се препустите обављањурутинскихзадатака.

Очекујте данас изненадну финансијскусрећу.Тонијенештошто стемоглиочекивати.Можебитибонус, отплаћени кредит или добитак некеврсте.Штагоддаје,бићепријатноизненађење.

Да ли се данас спремате за шопинг? Ако је тако, очекујте у неком тренутку да ће вам за око запасти диванлуксузанпредметкојинећете имати прави разлог да купите. Не будитеимпулсивни.

Забринутост коју осећате због новца углавном је неоснована. По свему судећи, ваша финансијска ситуација тренутно није најсјајнија, алиниприближнонијеоноликолошакаоштосечини.

VAGA 23.9-23.10.

[KORPION 24.10-23.11.

STRELAC 24.11-21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Данас ћете једва да имати временадасепосветитесвојимпословима. Ако почнете да осећате да сте преокупирани обавезама, направите паузу. Топла купка може вампомоћиутоме.

Могуће је да сте тренутно у процесу преласка с једног посла на други.Томожебитиипотпунапромена у вашој каријери. Ваш напоранрадсенапоконисплаћује.Очекујтенајбоље!

Данасбисемогледеситинеочекиванепромене.Мождаћетеимати потребу да се навикнете на коришћењеновеопремекојуникадаранијенистекористили.Опуститесеи непаничите.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Утишајте гласове који долазе изнутра и говоре да не изгледате довољнодобро.Виизгледатедовољнодобро,аакоседанассепотрудите, изгледаћете још боље и осећаћетесесјајно.

У одређеном тренутку популарност у друштву постаје терет, а не срећа.Вашмобилнителефонјезатрпанпозивиманадружењеизабаве.Нађитевременазасебедасене бистепреморили.

Данассепосветитесеби!Обично веома напорно радите, зато заслужујетедарадитештажелитеуслободновреме.Самосепотрудитеда будететактичниидобићетепотпуну подршкуоколине.

TRI^-TRA^

ЛилиАлен родилаћерку V REMENSKA

PROGNOZA

Чувајтеселеденекише

Vojvodina NoviSad

2

Subotica

0

Sombor

1

Kikinda

2

Vrbas

2

B.Palanka

2

Zreњanin

3

S.Mitrovica

2

Ruma

2

Panчevo

4

Vrшac

3

Srbija Beograd

4

Kragujevac

4

K.Mitrovica

4

Niш

4

Evropa

NOVI SAD: Ujutrumraz,tokomdanare|isun~aniperiodiuzpostepeno naobla~ewe.Uno}iledenaki{a.Duva}eumerenjugoisto~nivetar.Pritisak iznadnormale.Minimalnatemperatura-3,amaksimalnaoko2stepena. VOJVODINA: Ujutrumraz.Tokomdanasuvouzpovremenesun~aneperiodeipostepenonaobla~ewesazapadakojeuve~edonosipadavine.Prvo}ena zapadupadatiki{ailedenaki{a,atokomno}ipadavinese{irekaostalimpredelima.Duva}eumeren,krajemdanauBanatupoja~an,jugoisto~ni vetar.Pritisakiznadnormale. Minimalnetemperatureod-5 do-2,amaksimalnaod0 do3stepena. SRBIJA: Ujutrumraz.Tokomdanasuvouzpovremenesun~aneperiodei postepenonaobla~ewesazapadakojeuve~edonosipadavine.Prvo}enaseverozapaduizapadupadatiki{ailedenaki{a,uvi{impredelimasneg,atokomno}iki{ailedenaki{ase{irekacentralnimpredelima.Duva}eumeren,krajemdanauja~awu,jugoisto~nivetar.Pritisakiznadnormale.Minimalnetemperatureod-12najugudo-2naseveru,amaksimalnaod0naseverudo5stepeninajuguizapadu. PrognozazaSrbijuunarednimdanima: Od ponedeqka dosredeutorak toplije,vetrovitoiobla~nosaki{ompovremeno.Duva}eumerendopoja~an jugoisto~nivetarupomoravquipodunavqu.Od~etvrtkapostepenipad temperature.U~etvrtakki{a,aupetakjo{malohladnijeuz ki{uazatimisusne`icu isneg. BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Svimhroni~nimbolesnicimaiosetqivimosobamasesavetujeoprezuslednepovoqnebiometeorolo{kesituacije.Glavoboqa,boloviumi{i}imaipospanostsuo~ekivane meteoropatskereakcije.

Madrid

8

Rim

13

London

4

Cirih

2

Berlin

-1

Beч

-1

Varшava

-4

Kijev

-4

Moskva

-10

Oslo

-10

St.Peterburg -8 Atina

14

Pariz

4

Minhen

-1

Budimpeшta

-1

Stokholm

-6

Певачица је ове недеље постала мајка јошједнедевојчицекојојједалаимеМарниРоуз. Лили Ален, односно Лили Роуз Купер, породиласе8.јануаранаданкадасурођенипевачицниузориДејвидБоувииЕлвис Присли. ИакосумногиочекивалидавестпотврдинаТwиттеру,гдесвакодневнонештопише,онатојошувекнијеурадила,алипријатељиблискипарукажудасуЛили(27)и Сем(34)пресрећништосудобилијошједнућеркуидајепорођајпротекаоунајбољемреду. ПарсеверионаБожић2010.године,недуго након што је Лили доживела други спонтани побачај. Свакодневно је на друштвениммрежамаписаладајојјеСем,са којимјеувезиод2009,највећаподршка,а њиховојсрећинијебилокрајакадасукрајем2011.првипутпосталиродитељи.

VIC DANA Докторговоризабринутомпацијенту: - Стимсвојимсрцемживећете и70година. - Алидокторе,пајаиимам70година! - Ето, видите!

SUDOKU

Upiшitejedanbroj od1do9upraznapoљa. Svakihorizontalni ivertikalnirediblok odpo9praznihpoљa (3h3)moradasadrжisve brojeveod1do9,kojise nesmejuponavљati.

VODOSTAњE TAMI[

Bezdan

491(18)

Slankamen

348(20)

JaшaTomiћ

Apatin

535(22)

Zemun

365(16)

Bogojevo

450(22)

Panчevo

368(16)

Smederevo

508(18)

Baч.Palanka 407(23) NoviSad

364(28)

Tendencijaporasta

SAVA

N.Kneжevac

150(0)

S.Mitrovica

289(-1)

Tendencijastagnacije

Senta

224(-2)

Beograd

312(15)

STARIBEGEJ

NoviBeчej

305(0)

Tendencijaopadawa

Titel

332(18)

NERA

Hetin

72(0)

TISA

-28(1)

Tendencijastagnacije

Tendencijastagnacije

Kusiћ

44(0)

Reшeњe:

DUNAV


Dnevnik 13.januar 2013.