Dnevnik 25.april 2013. by Dnevnik Web

[KRIPI PRIMENA ZAKONA

URU^ENE PLAKETE „DOSITEJA”

OD IZVOZA DO KRAHA

Nejasni propisi, nesta{ica lekova

Na pragu budu}nosti 977 talenata

„Motins” ode u bankrot

str. 6

str. 7

str. 15

Jo{ toplije

Najvi{a temperatura 28 °S

NOVI SAD *

^ETVRTAK 25. APRIL 2013. GODINE

GODINA LXXI BROJ 23776 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

DO GO VOR BE O GRA DA I PRI [TI NE [AN SA SRP SKE EKO NO MI JE

Sa spo ra zu mom sti ù ka pi tal i no va rad na me sta Mi ni star fi nan si ja i pri vre de Mla |an Din ki} iz ja vio je ju ~e da }e spo ra zum Be o gra da i Pri {ti ne zna ~i ti du go ro~ ni mir u re gi o nu i do pri ne ti ve }im in ve sti ci ja ma i ve }em za po {qa va wu u Sr bi ji, jer je ve li ka stvar za sva ku ze mqu da ima du go ro~ nu po li ti~ ku sta bil nost. Din ki} je is ta kao da ima kom pa ni ja ko je su i do sa da ula ga le u Sr bi ju, ali i onih dru gih ko je ne è le da idu na pod ru~ ja gde po sto ji ne ka po ten ci jal na ne sta bil nost u bu du} no sti. Po we g o v im re ~ i m a, ovaj spo ra zum, ko ji }e do pri ne ti do bi ja wu da tu ma Sr bi je za po ~e tak pre go vo ra o ~lan stvu u EU, ohra b ri } e one naj v e } e kom pa ni je, ko je su i naj skep ti~ni je, da raz mi sle i do |u u Sr bi ju. Din ki} je na veo i da Sr bi ja pr v i put po s le 5. ok t o b ra 2000. ima {an su da po boq {a svoj imiy, jer ra ni je ni je bi lo smi sla tu ula ga ti no vac ako svet ski me di ji iz ve {ta va ju o to me da po sto ji ne sta bil nost na de lu te ri to ri je. – Po zi ti van po li ti~ ki raz voj do pri ne }e bo qoj i re al ni joj pro ce ni o atrak tiv nosti Sr bi je kao in ve sti ci o ne lo ka ci je, i ti me ubr za ti i an ga ò va we ne ma~ ke pri vre de u okvi ru no vih in ve sti ci ja – po ru ~io je am ba sa dor Ne ma~ ke u Be o -

Politika

str. 2-3

Dr`avni vrh danas sa Srbima sa KiM Vu~evi} ponovo zvao Pajti}a na tv duel

Ekonomija

str. 4-5

Sremska Mitrovica: „Kuper standard” kupio plac Banke zara|ivale i delile otkaze

Crna

str. 8-9

Novi Sad: Dvoje iza re{etaka zbog prevara u osigurawu

Kultura

str. 10-11

Muhai Tang: Izazov je graditi mostove U biblioteci Matice srpske izlo`ba o Edvardu Munku

Vojvodina

str. 12-13

Nova Pazova ho}e op{tinu Nepla}eni ra~uni gu{e Zrewanince

Novi Sad

gra du Hajnc Vil helm na pred sta vqa wu re zul ta ta tra di ci o nalne an ke te Ne ma~ ko-srp skog pri vred nog udru `e wa. – In ve sti ci je u Sr bi ju do bi }e no vi

pod s trek do g o v o r om ko ji je Beo grad po sti gao s Pri {ti nom. Na dam se da }e se kra jem ju na od re di ti da tum za po ~e tak pre go vo ra i da }e to do ve -

sti do jed nog no vog di na mi~ nog po ~et ka. Re zul ta ti po ka zu ju da vi {e od tre }i ne ne ma~ kih pred u ze }a (37 od sto) pla ni ra po ve }a we

svo jih in ve sti ci ja u Sr bi ji. Je dan od naj va `ni jih ci qe va u 39 fir mi je po ve }a we rad ne sna ge, a ~ak 88 od sto po no vo bi in ve sti ra lo u Sr bi ji. str. 5

str. 15-17

Za vikend na Fru{koj gori 10.000 maratonaca ^ardaku kanalizacija, Novim Ledincima vodovod

SPORT

DA NAS SED NI CA SKUP [TI NE VOJ VO DI NE

TEMA „DNEVNIKA” PO SLOV NE PRO STO RE NA PA LI KA TAN CI

Kri za ma sov no za tva ra lo ka le Pro da ja i iz da va we po slov nog pro sto ra ve} go di na ma je pod pri ti skom eko nom ske kri ze, ko ja ne po pu {ta, a pra zni lo ka li, ko jih je sve vi {e, sa mo su vrh le d e n og bre g a eko nomskih ne da }a ko ji su nas za de si le. Go t o v o da ne m a po s lov n e ili stam be no-po slov ne zgra de iz gra |e ne u po sled wih ne ko li ko go di na, ko ja ni je opa sa na ve li kim pa no om na ko jem se nu di u na jam ili na pro da ju ne ki lo kal. A ima ih i ma lih i ve li kih. Zja pe ure |e ni i pra zni, s ka tan cem na vra ti ma. Agen ti iz agen ci ja za pro met ne kret ni na ka `u da po tra `we ne ma ni za na jam, ni za ku po vi nu lo ka la, osim onih ko ji su na iz u zet no pri vla~ nim lo ka ci ja ma – ali na wi ma se uglav nom ne nu de. Di rek tor pro da je u Agen ci ji „So lis” Dra gan Ra ba ti} ka `e

NASLOVI

za na{ list da su lo ka li na atrak tiv nim lo ka ci ja ma kao po ro di~ no zla to i ni ko ih ne pro da je ako ne mo ra, a ako se od lu ~i na tr go vi nu, tu tr `i {no pra vi lo ne vre di i mo `e po sti }i ce nu ko ju ho }e. Ta ko,

na pri mer, ne dav no je na pro met nom bu le va ru u No vom Sa du pro dat lo kal od 250 kva dra ta pod za ku pom po 3.500 evra kva drat, {to je za da na {we vre me do bra ce na. str. 4

Ni de kla ra ci ja, ni pe ti ci ja Da nas se o~e ku je sed ni ca Skup {ti ne Voj vo di ne, ko ja je tre ba lo da se odr ì 10. apri la ali je bi la od lo è na da bi se, ka ko je to ta da obra zlo ìo wen pred sed nik I{tvan Pa stor, smi ri le po li ti~ ke ten zi je oko na ja vqe ne de kla ra ci je o za {ti ti ustav nih i za kon skih pra va APV. De kla ra ci ja se, po pro {lo ne deq nom do go vo ru Pa sto ra sa {e fo vi ma po sla ni~ kih gru pa, ne }e na }i na dnev nom re du ni da na {we sed ni ce Skup {ti ne. Do go vo re no je da }e ona ovog pu ta iza bra ti ~e ti ri prav na stru~ wa ka u Od bor za pi ta wa ustav no prav nog po lo à ja APV, ko ji bi s po sla ni c i m a–~la n o v i m a

tog od bo ra, u~e stvo va li u ras pra vi o de kla ra ci ji. Zbog de kla ra ci je, ko ji je Vla da Voj vo di ne pred lo ì la i upu ti la Skup {ti ni na usva ja we, opo zi ci o ne stran ke tra è ostav ku pred sed ni ka Vla de Bo ja na Paj ti }a i van red ne po kra jin ske iz bo re, za ko je je do sad, po re ~i ma Igo ra Mi ro vi }a iz SNS-a, sku pqe no oko 80.000 pot pi sa gra |a na. On ka è da se pri ku pqa we pot pi sa na sta vqa i da za to pe ti ci ja za van red ne iz bo re u Voj vo di ni da nas ne }e bi ti pre da ta po kra jin skoj vla sti. str. 3

VRAwE[ UMESTO VUKOVI]A? str. 28

DANAS PO^IwE fAJNAL fOR ABA LIGE str. 28

POLITIKA

~etvrtak 25. april 2013.

DR @AV NI VRH DA NAS S PRED STAV NI CI MA SR BA S KiM

Isti na o do go vo re nom Ni ko li} kod Pu ti na 21. ma ja Predsednik Srbije Tomislav Nikoli} boravi}e u zavni~noj poseti Moskvi 21. maja, na poziv predsednika Rusije Vladimira Putina, saop{teno je ju~e posle razgovora Nikoli}a s ruskim ambasadorom u Beogradu Aleksandrom ^epurinom, koji mu je taj poziv preneo. O~ekuje se da }e tokom posete biti potpisivan sporazum o strate{kom partnerstvu Srbije i Ru-

sije, saop{teno je iz Nikoli}evog kabineta. Nikoli} i êpurin razgovarali su o sporazumu koji je u Briselu postignut s predstavnicima privremenih institucija u Pri{tini. êpurin je jo{ jednom istakao podr{ku Rusije u nastojawima Srbije da za{titi svoje gra|ane i vitalne dràvne interese na Kosovu i Metohiji.

E{to no va: Ni smo tra `i li pri zna va we Ko so va – Premijeri Da~i} i Ta~i su se, pre {est meseci, prvi put sastali u Briselu da bismo videli da li mo`emo zapo~eti razgovor koji bi vodio ka dogovoru kakav sada imamo – rekla je visoka predstavnica EU za spoqnu politiku i bezbednost Ketrin E{ton u intervjuu za BiBi-Si. – Mislim da je to za qude kojima poku{avamo da pomognemo i za region bio istorijski momenat. Na pitawe da

li }e se priznavawe nezavisnosti Kosova postaviti kao uslov za prijem Srbije u ~lanstvo, Ketrin E{ton je rekla da bi, kako proces evrointegracija bude napredovao, narodi Srbije i Kosova trebalo da postanu deo evropske porodice. – To }e postati jasnije kako budemo odmicali u tom procesu. Nismo tra`ili priznavawe Kosova – zakqu~ila je Ketrin E{ton.

Sastanak predstavnika Srba sa severa Kosova i Metohije i dràvnog vrha Srbije zakazan je za danas u 12 ~asova u zgradi Predsedni{tva da bi se razjasnile wihove nedoumice o sporazumu u 15 ta~aka s Kosovom koji je parafiran u Briselu 19. aprila. – Organizovao ga je zamenik direktora Kancelarije Vlade Srbije za Kosovo i Metohiju Krstimir Panti}, a od dràvnog vrha o~ekujemo da nam kaè punu istinu o tome {ta su dogovorili u Briselu jer niko od nas nije imao priliku da se upozna s dokumentom, sem iz medija – iz-

javio je za „Dnevnik” predsednik op{tine Zve~an Dragi{a Milovi}. On kaè da je mnogo nerazja{wenih pitawa na koja predstavnici Srba s Kosova i Metohije o~ekuju odgovor u susretu s predsednikom Tomislavom Nikoli}em, premijerom Ivicom Da~i}em i prvim potpredsednikom Vlade Aleksandrom Vu~i}em. – Na redu su telekomunikacije, energetika, a interesuje nas i sve o pe~atima, diplomama, le~ewu, dràvqanstvu, da li mi postajemo Kosovari ili smo, {to i Ustav kaè, dràvqani

Srbije. Nije nam jasno ko moè da nas gura u nepriznatu dràvu – kaè Milovi}. On dodaje da }e predstavnici Srba predloìti da neko iz vlasti do|e na skup{tinu ~etiri op{tine sevara KiM i gra|anima i odbornicima kaè {ta zna~i prihvatawe briselskog sporazuma s Pri{tinom. – Imamo gorko iskustvo s biv{im {efom pregovara~kog tima Beograda Borislavom Stefanovi}em, koji je radio pod mandatom Borisa Tadi}a, i dolazio je s la`nim pri~ama o tme da se „to ne odnosi na sever”. Kada smo ga upitali ko mu

je to garantovao, pri~ao je o usmenim garancijama „nekog”, i ni{ta od toga nije bilo ta~no. Zato sada ho}emo istinu – ka`e predsednik op{tine Zve~an. Osim Milovi}a, na Andri}ev venac }e do}i i predsednici op{tina Zve~an Dragi{a Milovi} i Zubin Potok Slavi{a Risti}, na~elnik Kosovsko-mitrova~kog okruga Radenko Nedeqkovi}, zamenik direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Krstimir Panti}, predsednik op{tine Kosovska Mitrovica Dragi{a Vla{kovi} i narodni poslanik Bojan Jakovqevi}... D. Mi li vo je vi}

PAR LA MENT SU TRA RAZ MA TRA IZ VE [TAJ VLA DE O PRE GO VO RI MA S PRI [TI NOM

Sve je po Usta vu i za ko nu Predsednik Skup{tine Srbije Neboj{a Stefanovi} sazvao je za sutra posebnu sednicu republi~kog parlamenta na kojoj }e poslanici razmatrati izve{taj o dosada{wem procesu dijaloga Beograda i Pri{tine. Pred parlamentarcima }e se na}i samo jedna ta~ka dnevnog reda – Izve{taj o dosada{wem procesu politi~kog i tehni~kog dijaloga s Privremenim institucijama samouprave u Pri{tini uz posredovawe Evropske unije, ukqu~uju}i proces implementacije postignutih dogovora, koji je podnela Vlada Srbije. Izve{taj Vlade Srbije, ~iji je sastavni deo i predlo`eni sporazum koji je pro{log petka parafiran u Briselu, stigao je ju~e pre podne u Skup{tinu Srbi-

je. Kako je navedeno, izve{taj obuhvata „sve aktivnosti tokom razmatrawa svih do sada otvorenih tehni~kih i politi~kih pitawa i s wima usagla{enih sta-

vova, kao i postignutih dogovora o obezbe|ivawu wihove primene“. Pravni osnov za podno{ewe Izve{taja sadr`an je u skup{tinskoj Rezoluciji, kojom je

Vlada obavezana na to da parlament redovno izve{tava o razvoju doga|aja i toku pregovora. Vlada Srbije je kategori~na da je sve aktivnosti, ukqu~uju}i i pregovore Beograda s Pri{tinom, izvr{avala uz po{tovawe Ustavom i zakonima utvr|enih nadle`nosti i uz stalno informisawe i konsultovawe predstavnika organa lokalne samouprave s Kosova i Metohije. Kako se navodi, aktivnosti Vlade i pregovori vo|eni su saglasno skup{tinskoj Rezoluciji i uvaàvaju}i to da jedino „utvr|en, planski i sistemati~an rad na ostvarivawu dràvnog i nacionalnog ciqa moè da obezbedi jedinstveni dràvni pristup pitawu Kosova i Metohije“. S. Stan ko vi}

TVIT CRTICA Va `na po ru ka Napredwak Vladimir \ukanovi} ukazuje na „Tviteru“: „Veoma je va`na poruka Aleksandra Vu~i}a da se sa Srbima sa severa Kosova i Metohije mora prona}i dogovor zarad narodnog jedinstva!„

[et wa po Ko so vu Ministar za zajednice i povratak u kosovskoj vladi Dalibor Jefti} konstatuje na lajni: „[etao je Vulin po Kosovu i ponavqao onu poznatu ’Niko ne sme da vas bije’. Nema ga ne{to ovih dana„. #dogovor

A poslanica Lige u Skup{tini Vojvodine Maja Sedlarevi} pita: „Ko danas sme da ode na Kosovo?”, potom dodaje: „Delegacija LSV-a polo`ila venac na Gazimestanu„.

[ta }e nam re fe ren dum? Profesor Fakulteta politi~kih nauka u Beogradu Du{an Pavlovi} analizira na „Tviteru“: „Da li nam je potreban referendum o Kosovu? Referendum u demokratijama se raspisuje kada izabrani predstavnici nisu sigurni u svoje odluke pa odgovornost

`ele da prevale na gra|ane. Koliko mogu da vidim, sada{wi predstavnici su sigurni u svoju odluku, a ve}ina gra|ana i stranaka koje nisu u Vladi tako|e. Ako nije potreban referendum o promeni stope PDV-a, oduzimawu imovine proistekle iz krivi~nog dela, zakonu o radu ili javnim nabavkama, nije potreban ni referendum o Kosovu„.

Vulin Na temu ostavke Aleksandra Vulina pisao je i radikal Ivan Nini}: „U novom ’Kosovskom boju’ stradao je kwaz Vulin...„

Mo`e li Tole? ^lan DSS-a Dejan Stojiqkovi} “predla`e”: „Mo`da bi, bre, Tole Karayi} bio dobro re{ewe za novog direktora Kancelarije za KiM? On nikad ne podnosi ostavku, a svaku neuspeh tretira kao uspeh„.

Prvi i drugi Srbi Savetnik ekspredsednika Srbije Neboj{a Krsti} upozorava: „Svaka ~ast Srbima s Kosova, ali i oni bi morali da imaju na umu da postoje i neki drugi Srbi, i da i ti drugi imaju

prava na svoje interese„. Potpredsednik Skup{tine Kosova Petar Mileti} obja{wava: „Ve}ina Srba s Kosova podr`ala je sporazum iz Brisela, a mogu vam poslati i moj govor iz Skup{tine Kosova koji to potvr|uje„.

Dopis dana Poznati geneti~ar i poslanik DS-a Miodrag Stojkovi} ukazuje svojim fanovima: „Dopis dana – ’Od 29. aprila do 7. maja 2013. godine zgrada Ministarstva u Wego{evoj 12 bi}e zatvorena zbog deratizacije’“. S. St.

politika DA NAS SED NI CA SKUP [TI NE VOJ VO DI NE

Ni de kla ra ci je, ni pe ti ci je Da nas se o~e ku je sed ni ca Skup{tina Vojvodine, koja je trebalo da se odrì 10. aprila ali je bila odloèna da bi se, kako je to tada obrazloìo wen pred sed nik I{tvan Pa stor, smirile politi~ke tenzije oko najavqene deklaracije o za{titi ustavnih i zakonskih prava APV. Deklaracija se, po pro{lonedeqnom dogovoru Pastora sa {efovima poslani~kih grupa, ne}e na}i na dnevnom redu ni dana{we sednice Skup{tine. Dogovoreno je da }e ona ovog pu ta iza bra ti ~e ti ri pravna stru~waka u Odbor za pitawa ustavnopravnog poloàja APV, koji bi s poslanicima – ~lanovima tog odbora, u~estvovali u raspravi o deklaraciji. Predsednik Skup{tine je najavio da }e tri pravna stru~waka predloìti na inicijativu parlamentarne ve}ine – profesora Pravnog fakulteta u Beogradu Stevana Lili}a, prof. Pravnog fakulteta u Novom Sadu u penziji Mom~ila Gruba~a i novosadskog advokata Sr|ana Sikimi}a, a na inicijativu opozicije – docenta Pravnog fakulteta u Novom Sadu Slobodana Orlovi}a. Zbog deklaracije, koji je Vlada Vojvodine predloìla i uputila Skup{tini na usvajawe, opozicione stranke traè ostavku predsednika Vlade Bojana Pajti}a i vanredne pokrajinske izbore, za koje je dosad, po re~ima Igora Mirovi}a iz SNS-a, skupqeno oko 80.000 potpisa gra|ana.

SNS ~lan Evrop ske na rod ne par ti je Na prole}nom zasedawu Parlamentarne skup{tine Saveta Evrope u Strazburu Srpska napredna stranka primqena je u politi~ku grupu Evropske narodne partije, najja~e politi~ke frakcije u Savetu Evrope, ali i u Evropskom parlamentu, sap{teno je iz Skup{tine Srbije. Posle glasawa za prijem SNS-a, kojem je prisustvovao i predsedavaju}i PS Saveta Evrope @an-Klod Miwon, predstavnici SNS-a i {efici srpske delegacije u Strazburu Aleksandri \urovi} upu}ene su ~estitke i `eqe za uspe{an rad u okviru te politi~ke grupacije u Savetu Evrope. U~estvuju}i u debati povodom izve{taja „Ujediweni parlamenti u borbi protiv seksualnog nasiqa nad decom“, ~lanica delegacije Srbije Svetislava Bulaji} rekla je da podr`ava kampawu, ~iji je najve}i uspeh zna~ajan broj onih koji su ratifikovali Lanzarote konvenciju. Ona je pozdravila spremnost Komiteta za socijalna pitawa da oja~a prodornost i efikasnost kampawe, {to bi dovelo do nulte tolerancije prema nasiqu nad decom.

U~e stvo va }e mo u ras pra vi o de kla ra ci jii po na {a }e mo se u skla du s na {im sta vo vi ma, a ne za to da bi smo bi li ali bi za do no {e we tog do ku men ta (Igor Mi ro vi}) On ka`e da se prikupqawe potpisa nastavqa i da zato peticija za vanredne izbore u Vojvodini danas ne}e biti predata pokrajinskoj vlasti.

– U~estvova}emo u raspravi o deklaraciji i pona{a}emo se u skladu s na{im stavovima, a ne zato da bismo bili alibi za dono{ewe tog dokumenta – ka-

zao je {ef poslani~ke grupe SNS-a Mirovi}. On je dodao da su poslanici wegove stranke i ranije traìli da se u celosti konstitui{e Odbor za pitawa ustavnopravnog poloàja, budu}i da je propisano da u wemu budu i ~etiri stru~waka, ali da je „nedostajala voqa da Skup{tina funkcioni{e na pravi na~in”. Po wegovim re~ima, taj odbor treba da raspravqa ne samo o spornoj deklaraciji nego i o primeni odluke Ustavnog suda koji je proglasio neustavnim vi{e odredbi Zakona o utvr|ivawu nadle`nosti Vojvodine, kao i pitawima koja se odnose na finansirawe Pokrajine. Opozicioni SNS, DSS i SPS tako|e su zatraìli povla~ewe deklaracije, koju drè „politi~kim pamfletom” i „separatisti~kim aktom”. U vladaju}em DS-u i LSV-u tvrde da u tom predlogu „nema ni S od separatizma”. Stav SVM-a jo{ nije poznat, a predsednik Skup{tine Pastor dosad je poru~ivao da je predloèna „forma bez pravog sadràja”. Ina~e, danas bi poslanici po ranije predloènom dnevnom redu trebalo da razmatraju „predlog pokrajinske skup{tinske odluke o polagawu prijemnog ispita, odnosno ispita za proveru sklonosti i sposobnosti za upis na visoko{kolsku ustanovu na jezicima nacionalnih zajednica”, kao i izve{taje pokrajinskog ombudsmana i Zavoda za ravnopravnost polova za pro{lu godinu. S. K.

Vu ~e vi} po slao i de se to pi smo „Danas je jubilarni deseti dan kako Vam pi{em i pozivam Vas na TV-duel. Veliki gospodine Pajti}u, nadam se da }ete odgovoriti na ovo jubilarno pismo i prihvatiti moj poziv, ~ime biste ispunili o~ekivawa gra|ana Vojvodine koji `ele da ~uju pravu istinu”, napisao je ju~e gradona~elnik Novog Sada Milo{ Vu~evi} u psmu pokrajinskom premijeru Bojanu Pajti}u. On dodaje da „gra|ani Vojvodi-

ne `ele da ~uju {ta }e u su~eqavawu mi{qewa s Vama re}i i druga politi~ka opcija kojoj, hteli Vi to da prihvatite ili ne, mnogo vi{e veruju”. Govore}i o deklaraciji, Vu~evi} nagla{ava da su o tom dokumentu gra|ani Vojvodine svoj stav pokazali na mitingu „Stop razbijawu Srbije“, izjasniv{i se da je taj politi~ki pamflet za wih neprihvatqiv.

Ne mo gu da se po na {am kao \i las zna~i mi ni{ta da li }e oni danas re}i da je Kosovo nezavisno ili ne}e – naveo je Jovanovi}. On je dodao da nije osetio olak {a we ka da je pot pi san predloèni sporazum, kao i da je vlast to u~inila zbog potrebe da konsoliduje samu sebe. Na pitawe da li su Srpska pravoslavna crkva, Demokratska stranka Srbije, Srpska radikalna stranka i druge opcije na braniku otaybine kada kaù da je sporazumom izdato Kosovo, Jovanovi} je upitao odakle pravo politi~arima ili vladikama da veruju u kolektivnu hipnozu kojoj, ina~e, sami nisu skloni. Iskrenosti, kako kaè, nema ni kod potpisivawa sporazuma u Briselu. Nisam osetio olak{a-

Vu lin pod neo ostav ku Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Aleksandar Vulin prosledio je Vladi Srbije pisanu ostavku na tu funkciju. Vulin je, najavquju}i ostavku u ponedeqak uve~e na RTS-u, rekao da je sporazum s Pri{tinom, iako daje Srbima na Kosovu znatna prava i garantuje bezbednost, mawe od onoga {to je predvi|eno skup{tinskom Rezolucijom i da zbog toga ne èli da pogazi re~ koju je dao Srbima s Kosova. On je kazao da je u Briselu bio protiv sporazuma, kao i da smatra da je logi~no i neophodno da snosi konsekvence za svoje politi~ke stavove. – Aleksandar Vu~i} je izjavio da }u biti deo tima koji }e voditi zemqu. Nisam mu rekao ni da, ni ne. Ali, mora}u da ga razo~aram jer }u re}i – ne – rekao je ju~e Vulin. On je istakao da „nije logi~no da se ~vrsto zalaète za ne{to i da posle toga, ako to ne pro|e, kaète: pa dobro, nije pro{lo”, navode}i da ostavku daje iz dva razloga. – Prvo jer na taj na~in èlim da podvu~em koliko je va`no da

se po|e putem koji sam predlo`io i koalicionim partnerima iz SNS-a, a to je referendum – rekao je Vulin, i dodao da je potrebno posti}i jedinstvo srpskog naroda. On je naveo da ostavku podnosi jer je dao re~ Srbima s Kosova i Metohije da }e sporazum biti druga~iji i da }e uspeti ne{to {to je mo`da nemogu}e. On je istakao da je ono {to je ponu|eno u predlogu sporazuma koji je potpisan u Briselu „~udo” u odnosu na ono {to je nu |e no u pret hod noj rundi, ali da nije dovoqno dobro i da na{ narod zaslu`uje vi{e.

Se la ko vi}: Gest we go ve od go vor no sti Ministar pravde i dràvne uprave Nikola Selakovi}, komentari{u}i ostavku Aleksandra Vulina, kaè da je Vulin izneo svoje vi|ewe stvari, koje on uvaàva i ceni, i da je re~ o ozbiqnom ~oveku koji je bio posve}en re{avawu problema Srba na Kosovu i Metohiji. Kako kaè, Vulin je postao jedan od wih i ostavka je wegov li~ni gest i gest wegove odgovornosti. Ministar Selakovi} je po-

novio da je najbolnija stvar sporazuma ta~ka 10, koja se odnosi na pravosu|e, jer podrazumeva integraciju u pravni sistem Kosova, ali se vi{e od toga nije moglo posti}i. On je uveren u to da }e se i stav Srba s KiM promeniti posle sastanka s prvim potpredsednikom Vlade Aleksandrom Vu~i}em i da veruje da }e i oni shvatiti te{ku situaciju Srbije.

Gru bje {i}: Gla sa }e svi osim DSS-a

LI DER LDP-A ^E DO MIR JO VA NO VI]

Lider Liberalno-demokratske partije êdomir Jovanovi} izjavio je ju~e da Srbija ne moè u briselskom sporazumu traìti nikakvu korist osim {anse da po~ne svoj ìvot iz po~etka. – To nema mnogo veze s datumom za po~etak pregovora o ~lanstvu u EU – rekao je Jovanovi} u emisiji „Kaìprst” na Televiziji B-92, i ponovio da }e wegova stranka podràti predloèni sporazum u Skup{tini Srbije. LDP, powegovim re~ima, ne}e uslovqavati tu podr{ku. – To je besmisleno. Ne mogu da se pona{am kao \ilas. To zna~i da ne mislim da parazitiram na problemu u kojem su Da~i} i Vu~i}, to nema nikakvog smisla. Ne

~etvrtak 25. april 2013.

we kada je potpisan sporazum u Briselu i ne znam da li je neko osetio, da li uop{te neko veruje da je to na{ novi po~etak, a, kako ka`e, nije novi po~etak jer nismo iskreni.”Oti{li su u ~etvrtak u Brisel s porukom da je Ta~i terorista, a onda u petak potpisali taj sporazum. Pregovori sa Briselom i taj sporazum su posledica potrebe vlasti da konsoliduje sama sebe. Oni su sticajem okolnosti i Tadi}evim glupostima do{li do pozicije na kojima se nalaze i nau~ili su lekciju da je Srbija u slobodnom padu i da je ni{ta ne mo`e zaustaviti, a da je svakome pa i wima potrebno neko sidro i zato se ne pona{aju kao devesesetih”, isti~e lider LDP-a.

– Srbija }e nastaviti da poma`e srpski narod s Kosova i Metohije, a ostavka Aleksandra Vulina je li~ni ~in. Postoji okvir za razgovore i oni }e biti nastavqeni, referendum je nepotreban jer }e za sporazum u Skup{tini Srbije glasati svi osim Demokratske stranke Srbije – rekla je za RTV potpredsednica Vlade za evropske integracije Suzana Grubje{i}. Kako je istakla, Rumunija i Slova~ka i jo{ neke ~lanice EU koje nisu priznale Kosovo nisu spre~avale Kosovo na evropskom putu. – Sve dok one ne priznaju, EU vodi statusno neutralnu politiku. Pregovara~ki tim jo{ ne-

ma konkretna imena, a predlog o tome kako bi izgledao okvir pregovora je uradila nema~ka kancelarija GIZ – zavr{ila je Suzana Grubje{i}. Ona je istakla da briselski sporazum nije idealan, i da }e to svi re}i, ali, kako je dodala, u ovom trenutku najboqe je {to mo`e da se dobije i to }e svi re}i. „Ovim sporazumom se prvi put garantuje bezbednost, stabilnost, `ivot }e mo}i da se organizuje kroz zajednicu srpskih op{tina, to ne re{ava sve probleme, ovo je u ovom trenutku bilo jedino mogu}e”, rekla je ona.

REKLI SU

Ste fa no vi}: Vlast je du `na da ka `e isti nu

SNS: Da ih ne zna mo, bi lo bi `a lo sno...

Biv{i {ef pregovara~kog tima Beograda u pregovorima s Pri{tinom i poslanik DS-a Borislav Stefanovi} ponovio je preksino} u Subotici stav Demokratske stranke da }e podràti sporazum postignut u Briselu, ali da }e insistirati na tome da vlast objasni za{to je dovela Srbiju u situaciju da ne moè da se postigne boqi sporazum. Po wegovom mi{qewu, „predstavnici vlasti su napravili veoma mnogo gre{aka i veoma su neozbiqno pristupili svemu tome„. – Na{a je du`nost da ih nateramo da objasne da ovaj sporazum jeste dovo|ewe Srbije na ivicu ambisa, i da se od we traì da kaè da li }e zakora~iti u ambis ili ne – rekao je Stefanovi}. On je ocenio, me|utim, da sporazum „kakav je – takav je„, mora da se prihvati jer bi ina~e sve „bilo jo{ gore„, a neprihvatawe tog sporazuma omogu}ilo bi Ha{imu Ta~iju da „iskoristi silu protiv Srba na Kosovu i Metohiji, a izolovalo bi Srbiju i skrenulo s evropskih integracija.

Srpska napredna stranka ocenila je ju~e da su pregovori koje je vodila Demokratska stranka toliko suzili manevarski prostor da aktuelna vlast sada mora da spasava {ta se spasti moè da bi narod mogao da ìvi pristojnim i bezbednim ìvotom. „Skandalozno je {to Borislav Stefanovi} tvrdi da je sada{wa vlast dovela Srbiju pred svr{en ~in, a upravo su pregovori koje je vodio DS i on toliko suzili Srbiji manevarski prostor da moramo spasti {ta se spasti moè da bi na{ narod mogao da ìvi pristojnim i bezbednim ìvotom”, navodi se u saop{tewu SNS. „Da ih ne znamo, bilo bi àlosno {to je demokratama danas jedino stalo da neko prizna nezavisnost Kosova i Metohije i da se otvori pitawe Vojvodine, za {ta su se zalagali i na ~emu temeqno rade svih ovih godina. Od separatisti~kih mozgova i raspiriva~a mr`we nismo ni o~ekivali da se odgovorno pona{aju prema svom narodu i svojoj zemqi”, zakqu~io je SNS.

â nak na Ga zi me sta nu Delegacija Lige socijaldemokrata Vojvodine, s predsednikom LSV-a Nenadom ânkom na ~elu, poloìla je ju~e venac na spomenik na Gazimestanu. LSV isti~e da taj ~in predstavqa pobedu evropske politike, a poraz politike mr`we i podela. „Dok ekstremisti prete i demonstriraju u Beogradu, delegacija LSV-a je oti{la na Kosovo i uo~i Vaskrsa po ju-

lijanskom kalendaru polo`ila venac na spomenik na Gazimestanu s porukom ‘U spomen herojima‘„, navodi se u saop{tewu Biroa Lige socijaldemokrata Vojvodine za informisawe. U LSV-u zakqu~uju da je to jo{ jedan dokaz da su evrop ske in te gra ci je je di ni put u dobru budu}nost Srbije, koji otvara vrata i bri{e granice.

ekonomija

~etvrtak 25. april 2013.

TEMA „DNEVNIKA”

Te le kom (ni)je na pro da ju Mi ni star fi nan si ja i pri vre de Mla |an Din ki} iz ja vio je ju ~e da Vla da jo{ ni je raz ma tra la pi ta we pro da je Te le ko ma, iako za to po sto ji in te res s dve-tri stra ne iz sve ta. Din ki} je no vi na ri ma re kao da }e Vla da po sle pr vo maj skih pra zni ka se sti i na pra vi ti stra te gi ju o to me ka kav je plan za sva pred u ze }a u jav nom sek to ru. – Naj pre tre ba da sed ne mo u Vla di i da vi di mo stra te gi ju dr à ve u jav nom sek to ru, od no sno ko ja su to pred uz e }a gde dr à va è li da osta ne i u vla sni {tvu i u upra vqa wu, gde è li da se po vu ~e iz upra vqa wa, a gde i iz upra vqa wa i iz vla sni {tva – re kao je Din ki}.

Ban ko ma ti za po {qa va ju Mi ni star fi nan si ja i pri vre de Mla |an Din ki} pot pi sao je ju ~e s pot pred sed ni kom ame ri~ ke kom pa ni je NCR Maj klom Ola fli nom ugo vor o ula ga wu 2,6 mi li o na evra i otva ra wu no vih 300 rad nih me sta u Sr bi ji. NCR je pro {le go di ne u Be o gra du otvo rio svoj cen tar u ko jem sa da ra di 300 rad ni ka, a kom pa ni ja je od lu ~i la da do dat no in ve sti ra i upo sli jo{ to li ko, a za to je do bi la pod sti ca je od 5.000 evra po rad nom me stu. NCR je ame ri~ ka kom pa ni ja, glo bal ni li der u pro iz vod wi i sta vqa wu u pro met ATM-ma {i na, to jest ban ko ma ta.

Kriza svakog dana prazni sve vi{e lokala Pro da ja i iz da va we po slov nog pro sto ra ve} go di na ma je pod pri ti skom eko nom ske kri ze, ko ja ne po pu {ta, a pra zni lo ka kli, ko jih je sve vi {e, sa mo su vrh le de nog bre ga eko nom skih ne da }a ko ji su nas za de si le. Go to vo da ne ma po slov ne ili stam be no-po slov ne zgra de iz gra |e ne u po sled wih ne ko li ko go di na ko ja ni je opa sa na ve li kim pa no om na ko jem se nu di u na jam ili na pro da ju ne ki lo kal. A ima ih i ma lih i ve li kih. Zja pe ure |e ni i pra zni, s ka tan cem na vra ti ma. Agen ti iz agen ci ja za pro met ne kret ni na ka ù da po tra `we ne ma ni za na jam ni za ku po vi nu lo ka la, osim onih ko ji su na iz u zet no pri vla~ nim lo ka ci ja ma – ali na wi ma se uglav nom ne nu de. Di rek tor pro da je u Agen ci ji „So lis” Dra gan Ra ba ti} ka è za na{ list da su lo ka li na atrak tiv nim lo ka ci ja ma kao po ro di~ no zla to i ni ko ih ne pro da je ako ne mo ra, a ako se od lu ~i na tr go vi nu, tu tr ì {no pra vi lo ne vre di i mo è po sti }i ce nu ko ju ho }e. Ta ko, na pri mer, ne dav no je na pro met nom bu le va ru pro dat lo kal od 250 kva dra ta pod za ku pom po 3.500 evra kva drat, {to je za da na {we vre me do bra ce na. Na ce nu lo ka la uti ~e lo ka ci ja, pra te }a do ku men ta ci ja (da li je ukwi èn) i za ko ju na me nu se ku pu je. Za lo ka le ko ji su u cen tru gra da, u pe {a~ koj zo ni, na bu le va ri ma ili u bli zi ni pi ja ca kup ci su sprem ni da pla te ve }u ce nu, me |u tim, po nu da je ret ka. Na ja va da }e se u bli zi ni Fu to {ke pi ja ce na po te su pre ma „Dnev ni ku” gra di ti obje kat s ne ko li ko lo ka la od 100

AME RI KAN CI DE FI NI TIV NO U SREM SKOJ MI TRO VI CI

„Ku per stan dard” ku pio plac

Fo to: R. Hayi}

MLA \AN DIN KI]

PO SLOV NI PRO STOR GO TO VO DA VI [E NI KO ME NE TRE BA

do 200 kva dra ta u pri ze mqu ve} je za in tri gi ra la mno ge po ten ci jal ne kup ce. Ti pu je se da bi kva drat mo gao ko {ta ti oko 5.000 evra u pred u go va ra wu. Ra ba ti} ka è da ma le lo ka le go to vo ni ko i ne tra ì jer su me ga mar ke ti za o ku pi li tr ì {te, ta ko da se i po sto je }e ma le pro dav ni ce ga se, na pe ri fe ri ji je ap surd pri ~a ti o pro me tu ili iz da va wu lo ka la jer gde

Ka fa nu za vi ken di cu S ob zi rom na ma lu po tra `wu za lo ka li ma i ne mo gu} nost wi ho vih vla sni ka da ih pro da ju, oni su sprem ni da ih da ju u za me nu za dru gu ne kret ni nu ili po kret nu stvar uz na do pla tu. Ta ko se, na pri mer, lo kal na Li ma nu od 24 kva dra ta s te ra som od 16 kva dra ta me wa za auto uz do pla tu, lo kal na pr vom spra tu PC „Lu pus” za sku pqi di zel auto mo bil uz do pla tu, a ka fa na od 55 kva dra ta u Ki kin di s te ra som od 26 kva dra ta i gar so we rom od 19 kva dra ta za vi ken di cu s ve }im pla cem na re la ci ji No vi Sad – Su sek.

PO KRA JI NA PO MA @E PO QO PRI VRED NI CI MA

Na vod wa va wu pr vih 11 mi li o na di na ra Pot pred sed nik Vla de Voj vo di ne i po kra jin ski se kre tar za po qo pri vre du, vo do pri vre du i {u mar stvo Go ran Je {i} pot pi sao je 26 ugo vo ra s ko ri sni ci ma bes po vrat nih sred sta va, ko ja su u Se kre ta ri ja tu na me we na za na vod wa va we po qo pri vred nih kul tu ra, od no sno in ve sti ra we u si ste me za na vod wa va we. Re sor ni se kre ta ri jat je, pu tem kon kur sa, do de lio po qo pri vred ni ci ma bli zu 11 mi li o na di na ra. Naj vi {e nov ca je iz dvo je no za ku po vi nu opre me za na vod wa va we u ra tar stvu, dok je osta tak usme ren za na vod wa va we po vr tar skih kul tu ra i plan ta `a vo }a. Po Je {i }e vim re ~i ma, ju ~e su pot pi sa ni ugo vo ri s pr vom gru pom po qo pri vred ni ka ko ji su kon ku ri sa li za taj no vac. S

ob zi rom na to da je za tu na me nu pred vi |e no 175 mi lo na di na ra, po kra jin ski se kre tar Je -

se ne o~e ku je za ra da, ni ko ne }e da ula è, a na atrak tiv nim lo ka ci ja ma se ~e ka do bra po nu da jer mo è da se „za vr ti„ uslu `na de lat nost, tr go vi na, ban ka... Osim u gra |e vi na ma no vi jeg da tu ma, nu de se i lo ka li u sta ri jim zgra da ma, ne ki ni su ni za ì ve li, ne ki su jo{ u si ro vom sta wu, a ne ki re no vi ra ni i sprem ni za use qe we. Dra gan Ra -

{i} upu tio je po ziv svim po qo pri vred ni ci ma iz Po kra ji ne da is ko ri ste {an su i kon ku ri {u kod Po kra jin skog se kre ta r i ja t a ra d i ku p o v i n e po treb ne opre me za na vod wa va we. Pa r e se obez b e | u ju iz buyeta AP Voj vo di ne u iz no su do 50 od sto su me pla }e ne za ku pqe nu opre mu. Go ran Je {i} je na gla sio da je – uz sub ven ci je po kra jin ske ad mi ni stra ci je – mo gu }e ostva ri ti glav ni ciq: da nam po qo pri vred na pro iz vod wa bu de si gur ni ja, iz ve sni ja, po go to vo kod po qo pri vred nih kul tu ra za ko je je na vod wa va we od po seb ne va `no sti, kao {to je to, na pri mer, slu ~aj sa se men skom pro iz vod wom, pro iz vod wom so je i, na ro ~i to, u vo }ar stvu. S. G.

ba ti} ka è da su ce ne ma we ne go la ne, a pa da ju ve} ~e ti ri go di ne. Ne ka da je kva drat ni me tar lo ka la imao dvo stru ku vred nost u od no su na kva drat sta na, za tim se pre go di nu da na pri bli ìo ce ni sta na i pro da vao naj ~e {}e za oko 1.000 evra po kva dra tu. Da nas se za ukwi èn uli~ ni lo kal od 74 kva dra ta na Gr ba vi ci tra ì 52.000 evra, za 27 kva dra ta kod So ci jal nog plus 12 kva dra ta ga le ri je 32.000, a za 61 kva drat u cen tru 169.000 evra. In ve sti tor di rekt no pro da je lo kal od 107 kva dra ta u bli zi ni pi ja ce na uglu dve uli ce u dva ni voa i po go dan za sve vr ste de lat no sti po 160.000 evra, a ukwi è ni lo ka li na spra tu PC „Lu pus” nu de se za 2.500 evra kva drat. Me |u tim, ko li ko god da je po nu da u ogla si ma ra zno vr sna, tra `wa je mi ni mal na. R. Da u to vi}

Je dan od naj ve }ih svet skih pro iz vo |a ~a de lo va za auto mo bi le, ame ri~ ka kom pa ni ja “Ku per stan dard”, de fi ni tiv no sti è u Srem, do no se }i jed nu od naj vred ni jih in ve sti ci ja. Na i me, kom pa ni ja „Ku per stan dard” je ju ~e u Srem skoj Mi tro vi ci pot pi sa la ugo vor o ku po vi ni se dam hek ta ra ze mqi {ta u Rad noj zo ni „Se ver”, gde do kra ja go di ne pla ni ra da iz gra di svoj pro iz vod ni po gon. In ve sti ci ja je vred na oko 20 mi li o na evra, a po na ja va ma, po sao }e do bi ti ne ko li ko sto ti na rad ni ka. Sve ~a nost pot pi si va wa ugo vo ra odr à na je u Grad skoj ku }i, u pri su stvu ve li kog bro ja go sti ju, me |u ko ji ma su bi li pred stva ni ci SI E PA-e, VIPfon da i ame ri~ ke am ba sa de. Od pro da je ze mqi {ta u grad ski buyet }e se sli ti 45 mi li o na di na ra. Ku pac je, s pri ja vom za u~e {}e na li ci ta ci ji, ve} upla tio 20 od sto te su me, a osta tak }e bi ti pre ba ~en na ra ~un Gra da ve} da nas. Ka da se spi sku fa bri ka „Ku per stan dar da„ do da po gon ko ji }e bi ti iz gra |en u Mi tro vi ci, ta kom pa ni ja }e zva ni~ no ima ti pro iz vod nu mre ù u 20 ze ma qa {i rom sve ta. „Ku per stan dard„ tre nut no za po {qa va 21.000 rad ni ka.

EKONOMIJA

~etvrtak 25. april 2013.

DO GO VOR BE O GRA DA I PRI [TI NE NO VA [AN SA SRP SKE EKO NO MI JE

Sa spo ra zu mom sti `u mir, in ve sti to ri i rad na me sta

DO BIT U BAN KAR SKOM SEK TO RU LA NE 8,4 MI LI JAR DI DI NA RA

Ban ke za ra |i va le i de li le ot ka ze Bankarski sektor je lane i zara|ivao, ali je, na`alost, i delio otkaze pa je bez posla ostalo gotovo 2.000 qudi, i to mahom u Agrobanci. – Banke u Srbiji ostvarile su lane dobitak od 8,4 milijardi dinara, a ukupan finansijski sektor 11,4 milijardi dinara, {to pokazuje povratak u zonu profitabilnosti nakon negativnog poslovawa u 2011. godini – saop{tila je na konferenciji za novinare registratorka u Agenciji za privredne registre Ru`ica Stamenkovi}. – Pet banaka ostvarilo je 75,5 odsto dobitaka ukupnog bankarskog sektora, a to su Inteza, Rajfajzen, Unikredit, Komerci-

{wem periodu, visoka stopa inflacije, pad vrednosti dinara i BDP-a, taj nominalni rast zna~i realan pad u 2012. Ona je napomenula da su u vreme krize najboqe odr`ao bankarski i sektor osigurawa, dok su ceh platili brokersko-dilerska dru{tva i sektor lizing. Sektor osigurawa pro{le godine ostvario je dobitak od 1,2 milijarde dinara, 18 dru{tava je poslovalo pozitivno, a deset je zabele`ilo negativan rezultat. U tom sektoru broj zaposlenih je pove}an za 168, dok je formirano i jedno novo osiguravaju}e dru{tvo. Sektor lizinga imao je gubitak od 258 milona dinara, {est pu-

“O~ekuje se da }e centralna banka smawiti kamatnu stopu kako bi podstakla rast”, rekli su analiti~ari za agenciju. Srbiji }e biti dostupni svi pret pri stup ni fon do vi kad dobije datum za po~etak pregovora s EU i kona~no }e biti

stvoreni uslovi za dolazak velikih stranih investitora, smatraju analiti~ari. Ekonomista Milan Kova~evi} smatra da dobijawe datuma „u ~itavom svetu razumeju kao da }e dr `a va po sta ti ~la ni ca EU”.

Ne ma~ ke kom pa ni je }e ula ga ti Predsednik Nema~ko-srpskog privrednog udru`ewa i generalni direktor „Hemofarma„ dr Ronald Seliger rekao je da „procene srpske privrede za teku}u godinu ponovo pokazuju da nema~ka preduze}a veruju u Srbiju jer veliki broj kompanija `eli i daqe da investira, da otvaraju nova radna mesta i istovremeno o~ekuju ve}i poslovni promet, ve}u dobit i profit od izvoza”.

– To, dakle, pokazuje u kojem pravcu ide na{a ekonomska politika, i to }e poja~ati interes za ulagawa – ocewuje Kova~evi}. On kaè da }e, osim toga, dobijawe datuma Srbiji popraviti rejting i za dobijawe kredita i pojeftiniti kreditne stope. – Stvori}e se boqa investiciona klima, {to }e doprineti brèm izlasku zemqe iz ekonomske krize – obja{wava on. – Pozitivan politi~ki razvoj doprine}e boqoj i realnijoj proceni o atraktivnost Srbije kao investicione lokacije, i time ubrzati i angaòvawe nema~ke privrede u okviru novih investicija – poru~io je ambasa dor Ne ma~ ke u Be o gra du Hajnc Vilhelm na predsatvqawu re zul ta ta tra di ci o nal ne ankete Nema~ko-srpskog privrednog udruèwa. – Investicije u Srbiju dobi}e novi podstrek dogovorom koji je Beograd postigao s Pri{tinom. Nadam se da }e se krajem juna od re di ti da tum za po ~e tak pregovora i da }e to dovesti do jednog novog dinami~nog po~etka. Rezultati pokazuju da vi{e od tre}ine nema~kih preduze}a (37 odsto) planira pove}awe svojih investicija u Srbiji. Jedan od najva`nijih ciqeva u 39 firmi je uve}awe radne snage, a ~ak 88 odsto ponovo bi investiralo u Srbiji. E. Dn.

SPOR OKO ZE MQI [TA U ^ENTI PRED RAS PLE TOM

Tri ve li ka gu bi ta {a S druge strane, tri banke – Razvojna banka Vojvodine, NLB i Alfa banka – zabeleìle su 75 odsto gubitaka bankarskog sektora u pro{loj godini. Gubitak prve iznosi 14,4 milijardi dinara, druge ~etiri, a tre}e 2,9 milijarde dinara. jalna i AIK banka. Pro{le godine pozitivno su u Srbiji poslovale 22 banke, deset je zabeleìlo gubitak, kreditna aktivnost je pove}ana 9,8 posto, a preostala slobodna sredstva banke su plasirale u hartije od vrednosti. Ona je dodala da su lane banke smawile broj zaposlenih za 1.905 radnika. – Iako je finansijski sektor sa~uvao stabilnost i u vreme krize i samo 2011. imao gubitak, obnovqeni pozitivni rezultati pro{le godine gotovo su ~etiri puta mawi od rezultata iz 2008. godine, kada je dobitak iznosio 38,5 milijardi dinara – navela je Ruìca Stamenkovi}. – Ukupni prihodi imali su rast od samo sedam posto u odnosu na 2008, ali kada se uzmu u obzir sve negativne tendencije u tom petogodi-

Ministar finansija i privrede Mla|an Dinki} izjavio je ju~e da }e sporazum Beograda i Pri{tine zna~iti dugoro~ni mir u regionu i doprineti ve}im investicijama i ve}em zapo{qavawu u Srbiji jer je velika stvar za svaku zemqu da ima dugoro~nu politi~ku stabilnost. Dinki} je istakao da ima kompanija koje su i do sada ulagale u Srbiju, ali i onih drugih koje ne `ele da idu na podru~ja gde postoji neka potencijalna nestabilnost u bud}nosti. Po wegovim re~ima, ovaj sporazum, koji }e doprineti dobijawu datuma Srbije za po~etak pre go vo ra o ~lan stvu u EU, ohrabri}e one najve}e kompanije, koje su i najskepti~nije, da razmisle i do|u u Srbiju. Dinki} je naveo i da Srbija prvi put posle 5. oktobra 2000. ima {ansu da poboq{a svoj imiy jer ranije nije bilo smisla tu ulagati novac ako svetski mediji izve{tavaju o tome da postoji nestabilnost na delu teritorije. On je naveo i da bi dobijawe datuma u junu doprinelo daqem padu kamata na evroobveznice, {to se pokazalo i na primeru dugih zemaqa jer svaki znak dodatne stabilnosti smawuje kamate. Sporazum Srbije i Kosova i vest da bi on mogao da dovede do po~etka pristupnih pregovora sa EU ove godine pozitivno uti~u na ekonomiju u Srbiji, pi{e Rojters.

ta vi{e nego u 2011. godini, a karakteri{e ga pad plasmana, prihoda, smawewe bilansne aktive. Najvi{i je bio gubitak Hipo Alpe-Adrija lizinga od 681 milion dinara, a od ukupnog broja lizing kompanija deset je poslovalo pozitivno, a {est s gubicima. Na kraju 2012. godine u Srbiji je poslovalo ukupno 128 finansijskih institucija – 32 banke, 28 dru{tava za osigurawe, 16 davalaca finansijskog lizinga, 34 brokersko-dilerskih dru{tava, pet dru{tava za upravqawe dobrovoqnim penzijskim fondovima, pet dru{tava za upravqawe investicionim fondovima. U finansijskim institucijama bilo je zaposleno 40.123 radnika, {to je 4,4 odsto mawe nego 2011. D. V.

Deo pa o ra ko na~ no u{ao u wi ve Uprkos protivqewu radnika Poqoprivrednog kombinata „Beograd„ (PKB), ve}ina poqoprivrednika iz ênte, koji su na licitaciji zakupili dràvnu zemqu u ataru tog sela, ju~e su u{li u posede. Jedan od zakupaca Jovan Drakuli} izjavio je da nisu svi ratari u{li u posede i da se nadaju da }e i ostalima to narednih dana biti omogu}eno. – O~ekujemo da se PKB povu~e, da se ukone blokade, i da moèmo svi da u|emo, spremimo zemqu i posejemo wive. A ovima iz beogradske korporacije treba jasno re}i da ovde nemaju {ta da traè jer mi smo to zemqi{te zakupili i platili zakup – rekao je Drakuli}, dok je direktor Poqoprivredne stru~ne slu`be u Zrewaninu Matija Kova~ ju~era{wi ulazak paora u wive ocenio kao primer funkcionisawa pravne dràve. Zaposleni u PKB-u, me|utim, najavili su radikalizaciju protesta zbog takvog razvoja doga-

|aja. Diplomirani in`ewer poqoprivrede u kombinatu Dragan Nenin ponovio je da PKB sporne wive koristi decenijama. – Privatnici su u{li na na{u zemqu sada kada je ura|eno 80 odsto posla. Kada smo orali, niko nas nije spre~avao. Sada u setvi, privatnici su tu. Zbog toga }emo radikalizovati na{ protest – najavio je Nenin. Odeqewe Republi~kog javnog pravobranila{tva u Zrewaninu ju~e je zrewaninskom Privrednom sudu dostavilo tu`bu protiv PKB-a radi predaje poseda i naknade {tete. U tu`bi se navodi da PKB ni nakon opomene pred tu`bu nije predao poqoprivredno zemqi{te Ministarstvu poqoprivrede, na {ta je bio obavezan po zakonu. Uz tu`bu Pravobranila{tvo je predlo`ilo sudu da donese privremenu meru zabrane ulaska PKB-u na parcele koje su izdate u zakup, do okon~awa parnice. @. B.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

PKB u restrukturirawu, Beograd

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

109,1478

111,3447

113,9056

108,7838

Australija

dolar

86,0279

87,7836

89,8026

85,7646

Kanada

dolar

81,7790

83,4480

85,3673

81,5287

Promena % 40,00

Cena

Promet

1.820

289.380

Naziv kompanije

20,00

2.376

42.768

1,43

996

14.558.009

400

16.400

AIK banka, Ni{

0,00

1.560

1.842.190

-1,48

1.527

943.768

1,88

703

148.334

Galeb GTE, Beograd

13,64

150

132.140

Komercijalna banka, Beograd

Stari Tami{, Pan~evo

12,00

1.400

123.200

Soja protein, Be~ej

Pet akcija s najve}im padom Fabrika {e}era, Crvenka Energoprojekt Visokogradwa, BG

Promena -19,88

Cena 6.450

Promet 161.250

-15,33

254

22.850

-7,14

6.500

14,9272

15,2705

14,5839

Norve{ka

kruna

14,1687

14,5479

14,7904

14,1254

Komercijalna banka, Beograd

-1,48

1.527

943.768

12,5894

Dunav osigurawe, Beograd

-0,83

600

52.800

13,8858

13,1822

Privredna banka, Beograd

Vojvo|anskih top-pet akcija

0,82

489

221.384

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

2.300

0,00

Galenika Fitofarmacija, Zemun

3,13

3.300

2.044.000

Jubmes banka, Beograd

0,00

8.875

0,00

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,05

4.152

207.590

3.036

3.457.591

127,5607

Jabuka, Pan~evo

5,88

900

1.983.600

Alfa plam, Vrawe

0,00

8.300

0,00

83,7055

Aik Ba~ka Topola, Ba~ka Topola

0,00

15.000

450.000

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

439

0,00

Lu~i} Prigrevica, Novi Sad

0,00

500

226.000

Tigar, Pirot

1,61

189

945

-19,88

6.450

161.250

92,5911

89,4277

V. Britanija

funta

127,9524

130,5637

133,5667 87,6467

324.510

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

-0,39

90,5094

85,6761

3.311.801

3.003

Go{a monta`a, Velika Plana

89,6992

83,9626

Promet

774

-0,46

996 14.558.009

Cena

6,46

Imlek, Beograd

1,43

franak

dolar

Promena

Energoprojekt holding, Beograd

NIS, Novi Sad

[vajcarska

SAD

Promet

14,29

14,6278

12,6281

Cena

Jadran, Beograd

Promena %

Luka Dunav, Pan~evo

kruna

1,04)

NIS, Novi Sad

Danska

[vedska

BELEX 15 (578,09

Kursevi iz ove liste primewuju se od 24. 4. 2013. godine

Fabrika {e}era, Crvenka

Svi iznosi su dati u dinarima

~etvrtak 25. april 2013.

ekologija ISTRA@IVAWA TOKOM IPA-PROJEKTA POKAZALA

O~i{}eno vi{e divqih deponija

Uspe{na akcija „Za ~istiju Sentu” Ak ci ju „Za ~i sti ju Sen tu” po vo dom Da na ple ne te Ze mqe or ga ni zo va la je lo kal na sa mo u pra va op {ti ne Sen ta. Vi {e sto ti na qu di ukqu ~i lo se u ~i {}e we jav nih po vr {i na na vi {e lo ka ci ja u Sen ti, kao i na se qi ma Gor wi Breg, Bo ga ra{, Tor wo{ i Ke vi. U~e sni ci su pri ku pi li zna ~aj nu ko li ~i nu sme }a i o~i sti li vi {e di vqih de po ni ja sme }a, a ofar ba li su i klu pe u par ku. U Sen ti se ~i sti lo pri ob a qe re ke Ti se, oba la ka na la, a ra di lo se i na pe ri fe ri ji gra da, gde je bi lo for mi ra nih di vqih de po ni ja sme }a.

Po red vi {e sto ti na gra |a na i sred wo {ko la ca, u ak ci ju „Za ~i sti ju Sen tu” ukqu ~i le su se i ci vil ne or ga ni za ci ja, pre sve ga one ko je oku pqa ju mla de i po spe {u ju za {ti tu ì vot ne sre di ne. ^lan Op {tin skog ve }a Sen te za ko mu nal nu de lat nost Zol tan Na| oce wu je spro ve de nu ak ci ju uspe {nom, uz o~e ki va wa da }e se uz po dr {ku lo kal ne sa mo u- pra ve i dur gih za in te re so va nih, ak tiv no sti na po di za wu sve sti gra |a na i ak ci je na za {ti ti ì vot ne sre di ne odr à va ti kon ti nu i ra no to kom ce le go di ne. M. Mitrovi}

U ORGANIZACIJI ARHUS CENTRA KRAGUJEVAC I MISIJE OEBS U SRBIJI

Prva {kola ekolo{kog prava

U Kra gu jev cu je 19. i 20. apri la odr `a na „[ko la eko lo {kog pra va“ u or ga ni za ci ji Ar hus cen tra Kra gu je vac i mi si je OEBS u Sr bi ji. Na sku pu je bi lo re ~i o Ar hu skoj kon ven ci ji ji i we noj pri me ni u sve tu i u Sr bi ji, o ra du i do sa da {wim is ku stvi ma Ar hus cen ta ra u Sr bi ji. [ko li eko lo {kog pra va pri su stvo va li su stu den ti za vr {nih go di na osnov nih stu di ja i stu den ti ma ster i dok tor skih stu di ja na prav nim fa kul te ti ma u Sr bi ji, di plo mi ra ni prav ni ci,

{wih i bu du }ih ge ne ra ci ja na ì vot u ì vot noj sre di ni ade kvat noj we go vom zdra vqu i bla go sta wu. U na {oj ze mqi Na rod na skup {ti na Re pu bli ke Sr bi je je usvo ji la Za kon o po tvr |i va wu Kon ven ci je o do stup no sti in for ma ci ja, u~e {}u jav no sti u do no {e wu od lu ka i pra vu na prav nu za {ti tu u pi ta wi ma ì vot ne sre di ne (ra ti fi ko va la Ar hu sku kon ven ci ju) 12. ma ja 2009. go di ne. Skup u Kra gu je va cu su otvo ri li na rod ni po sla nik gru pe Ze -

Re zul ta ti pro jek ta „Stra te {ko ma pi ra we bu ke sa ak ci o nim pla nom“ ko ji se spro vo di u sa rad wi ma |ar skog gra da Ba ja i Teh no lo {kog fa kul te ta Uni ver zi te ta u No vom Sa du ne dav no su pred sta vqe ni jav no sti. - Re~ je o IPA-pro jek tu pre ko gra ni~ ne sa rad we Ma |ar ska-Sr bi ja. U No vom Sa du ura |e na su me re wa bu ke i na stra te {kim ma pa ma je ozna ~e no gde je pre ko ra ~e na do zvo qe na gra ni ca – re kao je de kan Teh no lo {kog fa kul te ta Zoltan Zavargo. Me re wa bu ke ra |e na su u de lu gra da oivi ~e nom Bu le va rom oslo bo |e wa, @e le zni~ kom sta ni com, Bu le va rom Ja {e To mi }a, Ki sa~ kom uli com do ka na la, ka na lom, za tim Du na vom do mo sta Slo bo de. U ovom de lu gra da glav ne sa o bra }aj ni ce pred sta vqa ju uli ce Bu le var oslo bo |e wa, Bu le var Ja {e To mi }a, Pa ri zan ska, Kra qa Pe tra, Ki sa~ ka, Bu le var Mi haj la Pu pi na, Jo va na Su bo ti }a, Te me rin ska, Te me rin ski put, Mak si ma Gor kog, Stra ì lov ska i Bu le var ca ra La za ra. Re zul ta ti su po ka za li da je zbog ve li ke fre kven ci je sa o bra }a ja, po ve }an i ni vo bu ke, {to se ne ga iv no od ra à va na zdra vqe sta nov ni ka. Bu ka je u to ku is tra ì va wa me re na u to ku da na i no }u. U to ku da na do zvo qen ni vo bu ke je do

Fo to:S.[u {we vi}

Buka ugro`ava zdravqe `iteqa Novog Sada

U Partizanskoj ulici najbu~nije

65 de ci be la (dB), dok je no }u ta gra ni ca sma we na na 55 zbog ose tqi vo sti qud skog or ga ni zma. Is tra `i va wem je za kqu ~e no da bu ka ko ja pre la zi do zvo qe nu dnev nu gra ni cu od pre ko 65 de ci be la ob u hva ta sve stam be ne objek te ko ji se na la ze uz ove sa o bra }aj ni ce. Na ne kim me sti ma gde ne po sto je fi zi~ ke pre pre ke kao {to su te ni ski te re ni ili sa o bra }aj ni ca kod Kvan ta {ke pi ja ce bu ka pre ko 65 dB se {i ri i da qe. No }u ka da je do zvo qe no 55 de ci be la, ta ko |e je ugro `en pr -

vi niz zgra da do sa o bra }aj ni ca. [to se ti ~e `e le zni~ kog sa o bra }a ja u ovom de lu gra da, bu ka se {i ri sa mo ma lim de lom uz pru gu, iako je u ne kim de lo vi ma ve }a od do zvo qe ne, na tim lo ka ci ja ma se ne na la ze stam be ni objek ti. U to ki is tra `i va wa ra |e ne su i ma pe ko je po ka zu ju raz li ku iz me |u do zvo qe nog i po vi {e nog ni voa bu ke. [to se ti ~e pu te va, u Par ti zan skoj, Te me rin skoj, na Bu le va ru oslo bo |e wa i u Mak si ma Gor kog se ni vo do zvo qe ne bu ke naj vi {e pre ko ra ~u je. No }u je

isti slu ~aj jer iako je sma wen sa o bra }aj, sma wen je i ni vo do zvo qe ne bu ke. - Drum skim sa o bra }a jem je bu kom pre ko 65 de ci be la ugro è no 6.000 sta nov ni ka, bu kom pre ko 70 dB 19.000, a pre ko pre ko 75 dB 4.100 sta nov ni ka. [to se ti ~e no} nog sa o bra }a ja bu kom je pre ko do zvo qe nih 55 db ugro è no 5.700 gra |a na, za tim pre ko 60 db 18.400, pre ko 65 5.300, a pre ko 70dB 200 sta nov ni ka - za kqu ~io je iz In sti tu ta za za {ti tu na ra du Nenad Tripkovi}. Bu ka ko ja pro iz i la zi iz è le zni~ kog sa o bra }a ja, ko ji je do sta izo lo van ne ugo ro à va sta nov ni ke. Da bi se re gu li sa li ovi pro ble mi tre ba la bi da se sma wi do zvo qe na br zi na vo zi la, da se as fal ti ra ju pu te vi, kao i da se pro me ni re ìm sa o bra }a ja ko ji bi se pre u sme rio na ne ke dru ge ma we op te re }e ne pu te ve. - Ko ri sti li smo po dat ke {ta Grad pla ni ra da ra di u sle de }ih pet go di na. Sma we wu bu ke ve o ma bi do pri ne la iz grad wa tri mo sta - @e è qe vog mo sta, no vog mo sta Franc Jo ze fa i mo sta u na stav ku Bu le va ra Evro pe, kao i za bra na kre ta wa ovim pu te vi ma ve }im te ret nim vo zi li ma. [ta }e se od to ga stvar no re a li zo va ti osta je da vi di mo - re kao je Trip ko vi}. A. Varga

RADIONICA O RECIKLA@I I UPRAVQAWU OTPADOM

Posledice decenijskog zaga|ewa te{ko popraviti Na te ri to ri ji Voj vo di ne 1.359 ope ra te ra ima do zvo lu za upra vqa we ot pa dom, a to kom 2011. go di ne pre ra |e no je 938.213 to na ma te ri ja, re ~e no je na ra di o ni ci o re ci kla ì u Sr bi ji ko ja je odr à na na Fa kul te tu teh ni~ kih na u ka. Ovom pri li kom Iva na Mar ko vi} iz Agen ci je za za {ti tu ì vot ne sre di ne pre do ~i la je go di {wi iz ve {taj ko ji se ti ~e ope ra te ra ko ji ra de tret man ot pa da i pred u ze }a ko ja ga sa ku pqa ju. -Naj ve }i pro ce nat ot pa da pre ra |en je re ci kli ra wem neo r gan skih ma te ri ja u okvi ru ce men ta ra, re ci kli ra wem me ta la i wi ho vih je di we wa i pre ra dom or gan skih ma te ri ja la. To kom 2011. go di ne ge ne ri sa no je oko 8.530 to na i tre ti ra no oko 48.977 to na ot pa da. To zna ~i da ni su sva pred u ze }a is pu -

ni la za kon sku oba ve zu sla wa go di {weg iz ve {ta ja i da su ne ka od wih ima la za li he ot pa da od pret hod nih go di na ko je su pri ja vi le za 2011- re kla je Mar ko vi}. Di sku si ji je pri su stvo vao i po kra jin ski se kre tar za ur ba ni zam, gra di teq stvo i za {ti tu `i vot ne sre di ne dr Slo bo dan Pu zo vi} ko ji je na veo da je pro ble ma ti ka upra vqa wa ot pa dom va `na, ali i da je te {ko sa ni ra ti sve ono {to je de ce ni ja ma za ga |i va no. -Upra vqa we ot pa dom ima dva ci qa. Pr vi je da se sa ~u va i una pre di sta we u Voj vo di ni, a dru gi da se obez be di nor ma lan `i vot qu di. Tu ot pad ima zna ~aj nu ulo gu. Tre ba {to pre kre nu ti u pro je kat re gi o nal nog upra vqa wa ot pa dom i otva ra we re gi o nal nih de po ni ja i da se re ci kli ra ono

{to se mo è re ci kli ra ti- re kao je Pu zo vi}. Do dao je da }e, s ob zi rom na ~i we ni cu da je Fond za za {ti tu ì vot ne sre di ne Sr bi je uki nut, re sor no mi ni star stvo na }i dru ge mo de le fi nan si ra wa pro je ka ta za {ti te ì vot ne sre di ne i na ja vio da }e se usko ro kre nu ti sa aù ri ra wem re gi o nal nog pla na upra vqa wa ot pa dom, kao i sa we go vom pri me nom. Ra di o ni cu su or ga ni zo va li FTN i Srp ska aso ci ja ci ja za upra vqa we ot pa dom. Pri su stvo va li su i go sti iz Bo sne i Her ce go vi ne, Hr vat ske, Ru mu ni je i Gr~ ke. Ra di o ni ca je deo stu di je is tra ì va wa osno va za una pre |e we re ci kla è u Voj vo di ni ko ju je fi nan si ra lo Mi ni startstvo ener ge ti ke, raz vo ja i za {ti te ì vot ne sre di ne. A. J.

ZAVR[EN PROJEKAT SARADWE SRBIJE I EU

Za bezbedno upravqawe hemikalijama

Predavawa odr`ana u Kragujevcu

kao i pred stav ni ci or ga ni za ci ja ci vil nog dru {tva, ko ji su oda bra ni na osno vu jav nog po zi va i na kon se lek ci on og pro ce sa. Oni su raz go va ra li i o pra vu na pri stu pu eko lo {kim in for ma ci ja ma i pra vu na prav nu za {ti tu u eko lo {kim si tu a ci ja ma i ak ci den ti ma, o Ar hu skoj kon ven ci ji pred su dom Evrop ske uni je i no vi joj sud skoj prak si, bez bed no sti u obla sti ener ge ti ke i za {ti te ì vot ne sre di ne, sud skoj prak si u obla sti za {ti te ì vot ne sre di ne... Pod se }a mo da se Ar hu ska kon ven ci ja od no si na do stup nost in for ma ci ja ma, od no sno u~e {}u jav no sti u do no {e wu od lu ka i pra vu na prav nu za {ti tu u pi ta wi ma ì vot ne sre di ne. Usvo je na 25. ju na 1998. go di ne na ~e tvr toj Kon fe ren ci ji „@i vot na sre di na za Evro pu„ u gra du Ar hu su (Dan ska). Ciq usva ja wa Ar hu ske kon ven ci je je za {ti ta pra va sva kog po je din ca, sa da -

le ni Sr bi je Ivan Ka ri} i sa vet ni ca Ode qe we za de mo kra ti za ci ju or ga ni za ci je za evrop sku bez bed nost i sa rad wu OEBS mi si je Oli ve ra Zu ro vac Ku zman. O Ar hu skoj kon ven ci ji go vo ri li su stru~ wa ci dr `av nih in sti tu ci ja, Pri vred ne ko mo re, Stal ne kon fe ren ci je gra do va i op {ti na Sr bi je, pro fe so ri sa Uni ver zi te ta... U~e sni ci is ti ~u da je „[ko la eko lo {kog pra va“ pr vi se mi nar tog ti pa u na {oj ze mqi i da je Ar hu ska kon ven ci ja bi tan seg ment za {ti te `i vot ne sre di ne, ali i je dan od ele me na ta ko ji se mo ra po {to va ti pri li kom pri s tu p a w a Sr b i je EU. Ovaj se mi nar je uvod u se ri ju sli~ nih sku po va ko ji }e se or ga ni zo va ti u na {oj ze mqi, ka ko bi {to vi {e gra |a na sa zna lo o zna ~a ju i pri me ni Ar hu ske kon ven ci je. M. Vuksanovi}

Pro {le ne de qe odr à na je za vr {na kon fe ren ci ja u okvi ru pro jek ta “Po mo} u im ple men ta ci ji si ste ma upra vqa wa he mi ka li ja ma u Sr bi ji” ko ji je na {a dr à va za po ~e la da spro vo di av gu sta 2010.go di ne. Tvi ning pro je kat ba vio se te mom upra vqa wa he mi ka li ja ma, fi nan si ra la ga je Evrop ska uni ja, a re a li zo van je u sa rad wi Mi ni star stva ener ge ti ke, raz vo ja i za { ti t e ì v ot n e sre d i n e

Sr b i je, Agen c i je za `i v ot n u sre di nu Austri je, kao i Kan ce la ri je za he mi ka li je Slo ve ni je i Fe de ral nog mi ni star stva za `i vot nu sre di nu, o~u va we pri ro de i nu kle ar nu bez bed nost Ne ma~ ke. Ciq pro jek ta bio je ja ~a we in sti tu ci o nal nih ka pa ci te ta u obla sti he mi ka li ja Sr bi je, obez be |i va we efi ka sne pri me ne pro pi sa u obla sti upra vqa wa he mi ka li ja ma, s ob zi rom da one

JUDINO DRVO UKRAS BEÊJA: Pro le }e je, s pra vom po mno gi ma, naj lep {e go di {we do ba, jer se ta da biq ni svet bu di iz zim skog sna i sve odi {e no vim ì vo tom. Mno go je le po te u pro le }u. Be ~ej ci ve} de ce ni ja ma uì va ju u ~a ri ma cve ta wa ju di nog dr ve ta, ~i je sta blo ukra {a va park iz me |u Grad ske ku }e i po slov ne zgra de PIK Be ~ej. Is tra ì va wa na u~ ni ka iden ti fi ko va li su ju di no dr vo (cer cis si li gu a strum) me |u fo sil nim osta ci ma u Fran cu skoj od pre 100 mi li o na go di na, {to zna ~i da spa da me |u na sta ri je biq ke na {e pla ne te. Mno gi do da ju i naj lep {e. Jer, pre div ni cve to vi qu bi ~a ste bo je po ja vqu ju se, di rekt no iz sta bla i gra na, pre li sto va, ko ji su sr ca stog ob li ka. Pra va je {te ta {to u istom par ki }u ne ma jo{ ko je ju di no dr vo, jer bi ta da pro le} ni do ì vqaj bio pot pun. V. Jankov

pred sta vqa ju deo sva ko dnev nog ì vo ta i da he mij ska bez bed nost ni je sa mo pi ta we bit no za he mij sku in du stri ju, ve} i za rad ni pro stor i po ro di~ ni ì vot. Je dan od zna ~aj nih ob li ka sa rad we od vi jao se sa in spek ci jom za za {ti tu ì vot ne sre di ne, kao i tr ì {nom i sa ni tar nom in spek ci jom, a for mi ra no je vi {e za jed ni~ kih pi lot in spek ci ja, sa u~e {}em do ma }ih in spek to ra i wi ho vih ko le -

ga iz EU. Or ga ni zo va na je i obu ka su di ja i tu `i la ca ko ji se ba ve pre kr {a ji ma u obla sti he mi ka li ja, kao i upo zna va we in spek to ra ra da sa pro pi si ma iz obla sti he mi ka li ja. Kroz ovaj pro je kat spro ve de na je i po seb na po dr {ka po tro {a ~i ma u upo zna va wu sa bez bed nim ko ri {}e wem he mi ka la kroz kam pa wu “ Bez bed no sa he mi ka li ja ma - ~i taj eti ke tu”. Q. M.

dru[tvo

~etvrtak 25. april 2013.

NE STA [I CA ME DI KA ME NA TA U APO TE KA MA ZBOG NE JA SNO ]A O PRI ME NI ZA KO NA

Pro pi si oteàli na bav ku le ko va Dr àv ne apo te ke jo{ uvek ne zna ju da li }e mo ra ti da se snab de va ju cen tra li zo va no ili }e bi ti iz u ze te iz pri me ne Za ko na o jav nim na bav ka ma. To bi mo glo zna ~i ti da }e po je di ne usko ro ima ti ozbiq ne ne sta {i ce le ko va jer su re zer ve pri kra ju, a no vih na bav ki ne ma. Da bi pre mo sti lo pro blem u snab de v a w u le k o v i m a, Mi n i s tar stvo zdra vqa je pred lo ì lo da dr àv ne apo te ke bu du iz u ze te od pri me ne Za ko na o jav nim na bav ka ma ko ja tre ba da po~ ne 2014. go di ne. Me |u tim, Upra va za jav ne na bav ke je mi {qe wa da dr àv ne apo te ke mo ra ju da spro vo de po stup ke jav nih na bav ki za le ko ve ko ji se iz da ju na re cept, od no sno o tro {ku zdrav s tve n og osi g u r a w a. Po tu ma ~e wu Upra ve za jav ne na bav ke, no vi Za kon ne one mo gu }a va dr àv ne apo te ke da na ba vqa ju le ko ve jer ima ju mo gu} nost hit ne na bav ke za po pu wa va we re zer vi. Zbog to ga {to ne zna ju ka ko da or ga ni zu ju ten der, mno ge apo te kar ske usta no ve u Sr bi ji, me |u ko ji ma i naj ve }a, u Be o gra du, ob u sta vi le su na ru ~i va we no vih le ko va. Me |u tim, i po red ne ja sno }a o na ~i nu na bav ke le ko va, po je di ne apo te ke i da qe ne ma ju ve }ih pro ble ma sa snab de ve no {}u. – Ima mo do voq no le ko va jer smo pred vi de li ta kvu si tu a ci ju i re a go va li na vre me – ka è di rek tor ka Apo te ke „No vi Sad„ mr Slo bo dan ka Mi ha i lo vi}. – ê ka mo da qe in struk ci je. Uput stva i in struk ci je ~e ka ju i osta le apo te kar ske usta no ve.

Bez wih, ni ko se ne usu |u je da kre ne u na bav ku le ko va, a na ra fo vi ma ih je sve ma we. – Ne ma mo ni {ta pro tiv jav nih na bav ki, ali spro ve sti ih u jav nim apo te ka ma je ne mo gu }e dok se ne re {e ne ke ozbiq ne pre pre ke – ka `e di rek tor ka Apo t e k ar s ke usta n o v e „Som bor„ mr Da ni ca Ba sa ri}. – Ni ko ne zna ka ko ih teh ni~ ki iz ve sti, ne ma ja snih uput sta va, sem ne kih pro tiv re~ nih.

Re z er v i le k o v a jo{ ima m o, ali ne ke stav ke nam ve} ne do sta ju, ta ko da smo na ras kr sni c i za k on s kih pro p i s a i pro f e s i o n al n ih i mo r al n ih nor mi. Po {to smo zdrav stve ni rad ni ci, mo ra mo pre sve ga od go vo ri ti za dat ku ko ji nam je po ve ren: na ba vi ti pa ci jen ti m a neo p h o d an lek. Sto g a, ako nam ne ki od vi tal nih le ko va bu de ne do sta jao, mo ra }e mo da ga po ru ~i mo. Za mi sli te

Dr àv ne apo te ke u ne rav no prav nom po lo à ju? Re a gu ju }i na in for ma ci ju da dr àv ne apo te ke ima ju na za li ha ma le ko ve za jo{ de se tak da na, pred sed nik skup {tin skog Od bo ra za zra vqe i po ro di cu Du {an Mi li sa vqe vi} je re kao da ne po sto ji ni ka kva mo gu} nost da dr àv ne apo te ke kao usta no ve bu du kon ku rent ne pri vat nim apo te ka ma kao fir ma ma. – Dr àv ne apo te ke mo ra ju da na ba vqa ju le ko ve u skla du za za ko nom o jav nim na bav ka ma i pro ce du ra u tom slu ~a ju tra je me se ci ma – na vo di Mi li sa vqe vi}. – Pri vat ne mo gu na ba vi ti lek od ve le dro ge ri ja za je dan dan. Dr àv ne apo te ke mo ra ju da po {tu ju niz za ko na, po put onog ko ji od re |u je za po sle ne kao jav ne slu `be ni ke i pro pi su je pla te. Pri vat ne apo te ke ne.

pa ci jen te ko ji ima ju kan cer ske bo lo ve, a mi u apo te ka ma ih za mo li mo da se str pe dok mi ne spro ve de mo jav ne na bav ke, sa mo {to jo{ ne zna mo ni ka ko! Sve apo te kar ske usta no ve u Sr bi ji su pod ne le pri ja vu Upra vi za jav ne na bav ke da se oslo bo de jav nih na bav ki, me |u tim, ta li sta ni je ob ja vqe na jo{ ni do dan da nas, a tre ba lo je da bu de 1. apri la. ê ka mo is hod, dr à va zna ko li ko je ova si tu a ci ja de li kat na i va `na, a ipak ni je bla go vre me no re a go va la. Me |u prav ni ci ma ko ji pra te oblast zdrav stva raz li ~i to se tu ma ~e i sa me od red be za ko na. Na i me, u Za ko nu se ne po mi we „lek”, ve} „na bav ka”, ni ti se pra vi raz li ka iz me |u le ka ko ji ula zi u bol ni ce i do mo ve zdra vqa i u apo te ke. Za le ko ve ko ji ula ze u bol ni ce ten der je oba ve zan jer ih usta no ve i „po tro {e”. Me |u tim, apo te ke na ba vqa ju le ko ve is kqu ~i vo za da qi pro met, {to Za kon ne pre po zna je. Ne lo gi~ no je {to se Re pu bli~ ki fond za zdrav stve no osi gu ra we ne sma tra kup cem le ko va, iako ih pla }a. To su sa mo ne ke stav ke ko je se mo gu raz li ~i to tu ma ~i ti, a {to do vo di do ve li kih pro ble ma s ko ji ma se apo te ke tre nut no su sre }u. Za raz li ku od dr àv nih apo te ka, pri vat ne ko je su pot pi sa le ugo vor s RF ZO-om o iz da va wu le ko va s po zi tiv ne li ste, snab de va ju se re dov no jer ne mo ra ju da po stu pa ju po Za ko nu o jav nim na bav ka ma. J. Bar bu zan

INI CI JA TI VA ZA RE FOR MU OBRA ZO VA WA

Bo qa {ko la, bo qi fa kul tet U na {em {kol stvu, bar su de }i po ana li zi od go vo ra iz an ke te ko ju su Gra |an ske ini ci ja ti ve spro ve le me |u u~e ni ci ma sta ri jih raz re da osnov nih i sred wih {ko la iz de vet gra do va Sr b i je, u~e n i c i m a sme t a for ma lan i ne za in te re so van stav na stav ni ka, ~i ji se ~a so vi svo de na ~i ta we iz kwi ga, dik ti ra we ili pre pi si va we, i ko ji pri li kom pro pi t i va wa in s i sti ra ju na pro stom po na vqa wu na u ~e nog. U~e ni ci ta ko |e mi -

sme nost, po zna va we stra nih je zi ka, ve {ti ne za pred u zet ni {tvo i ak ti vi zam, ko je tre nut no ni su u do voq noj me ri raz vi je ni kod u~e ni ka i stu de na ta na kon za vr {e nog {ko lo va wa. Od di na mi ke neo p hod nih pro me na, ko je u cen tar sta vqa ju u~e ni ka i stu den ta, ko ri {}e wa naj bo qih na {ih i ino stra nih is ku sta va, uvo |e wa sa vre me nih me t o d a u~e w a, za v i s i } e uspeh re for me obra zo va wa u Sr bi ji.

Mi ni star stvo ra da, za po {qa va wa i so ci jal ne po li ti ke ras po de li lo je 60.370.910 di na ra naj si ro ma {ni jim op {ti na ma u Sr bi ji za pod sti ca we i raz voj uslu ga so ci jal ne za {ti te. Na kon kurs se pri ja vi lo 65 lo kal nih sa mo u pra va s isto to li ko pro je ka ta. No vac su do bi le 42, i to za 37 pro je ka ta ko ji se od no se na uslu ge po mo }i u ku }i, ~e ti ri za uslu gu dnev nog bo rav ka i je dan za uslu gu per so nal ne asi sten ci je.

jer }e na taj na ~in po sti }i svo je ci qe ve. Ta ko |e im je re kao da tre ba da po sta vqa ju ve o ma vi so ke ci qe ve i da se ti me ru ko vo de, te da je u sve mu to me ve o ma va `na po dr {ka po ro di ce. Mi ni star ka omla di ne i spor ta Ali sa Ma ri} uka za la je na to da Fond za mla de ta len te po sto ji da po ka è da su zna we i upor nost kva li te ti ko ji se vi so ko ce ne, i po ru ~i la stu den ti ma da su oni ti ko ji }e svo jom ener gi jom stva ra ti bo qu bu du} nost za svo ju ze mqu. – Vre me na na zo vi he ro ja su pro {la, sa da se vred nu ju zna we i ta le nat. Ne moj te od u sta ja ti jer ima te sve po ten ci ja le ko je ovo dru {tvo pre po zna je – re kla je mi ni star ka Ma ri}. – Od red ni ca u bi o gra fi ji ko ja ka è da je ne ko bio sti pen di sta Fon da je naj bo qa pre po ru ka. Po no sni smo na vas, kao i ce la Sr bi ja. Pot pred sed nik Vla de Re pu bli ke Srp ske Ja smin Ko mi}, ko ji je i pred sed nik ta mo {weg Fon da „Dr Mi lan Je li}„, po ru ~io je stu den ti ma da su wi ho va zna wa „u funk ci ji pre struk tu ri ra wa na {ih pri vre da„, i na gla sio da }e sa rad wa Sr bi je i Re pu bli ke Srp ske iz me |u osta log bi ti za sno va na na da qem una pre |e wu i po dr {ci mla dim ta len ti ma. V. ê ki}

re gi o na i je di ni ca lo kal ne sa mo u pra ve za pro {lu go di nu je i de vet op {ti na iz Voj vo di ne ko je su ovim kon kur som do bi le no vac za pro jek te ko ji po ma `u naj si ro ma {ni ji ma u obla sti so ci jal ne za {ti te. To su Ma li I|o{, Ti tel, Sr bo bran, No va Cr wa, Oyaci, Ko va ~i ca, Be la Crkva, [id i Ba~ ki Pe tro vac. Za pro je kat “Mo `e mo za jed no” no vac je do bi la op {ti na Ti tel, a Sr bo bra nu je do de qen za “Ru ke-po dr {ke-si stem in te gri -

Di rekt ni ko ri sni ci ovog nov ca su de ca, sta ri, `r tve na si qa i dru ge ose tqi ve gru pe, a in di rekt ni i od ra sla i rad no spo sob na li ca iz po ro di ca ko ja se ina ~e te {ko za po {qa va ju

pa`we zajednice, medija i {ire javnosti pove}aju {anse da se odre|eni problem zaista i re{i. Svi predlozi i sugestije proiza{li iz javnih ~itawa strate-

gije, intervjua i veb-aplikacije „Boqa {kola, boqi faks“ bi}e objediweni i upu }eni Ministarstvu prosvete, nauke i tehnolo{kog razvoja Republike Srbije. D. Deve~erski

Naj ja sni ja fo to gra fi ja „ko me te ve ka” Sve m ir s ki te l e s kop Habl, za jed n i~ k i pro je k at NA S A-e i Evrop s ke sve m ir s ke agen c i je, ko ji se na l a z i u or b i t i oko Ze mqe (lan s i r an je 1990) i, iz m e | u osta log, sni m a vr l o kva l i t et n e sli k e ne b e skih te l a i po ja v a, ne d av n o je astro n o mi m a omo g u } io naj ja s ni ji po g led na ko me t u ISON za ko ju na u ~ n i c i ve r u ju da bi

Re pu bli~ ki fond za mla de ta len te do de lio je ju ~e pla ke te „Do si te ja” naj bo qim stu den ti ma za vr {nih go di na ko je taj fond de set me se ci sti pen di ra s po 25.000 di na ra (do sa da su im is pla }e ne sti pen di je za {est me se ci). Pla ke te su do de qe ne do bit ni ci ma 977 sti pen di ja za {kol sku 2012/2013. go di nu, a po kon kur su za sti pen di ra we naj bo qih stu de na ta za vr {nih go di na osnov nih, in te gri sa nih ili ma ster aka dem skih stu di ja vi so ko {kol skih usta no va ~i ji je osni va~ Re pu bli ka Sr bi ja. Mi ni star fi nan si ja i pri vre de Mla |an Din ki} po ru ~io im je da }e raz go va ra ti s ve li kim kom pa ni ja ma kao {to su „Fi jat”, NIS, „Maj kro soft”, „Pa na so nik” da bi mla dim ta len ti ma da li pred nost u za po {qa va wu, za vi sno od po sla ko jim `e le da se ba ve. – Po ka za li ste da ima te zna we jer ste u{li u 1.000 naj bo qih. Si gur no da ima te i upor nost jer zna we bez upor no sti ne mo `e uvek da ti re zul ta te – re kao je Din ki} na sku pu u Pa la ti „Sr bi ja”. Sti pen di sti ma je uka zao na to da tre ba da ih kra si i ve ra i da, ako su naj bo qi u stru ci, kao {to je su, ne tre ba da se pre da ju ve} da se bo re i ve ru ju u se be

Voj vo |an ske op {ti ne me |u naj si ro ma {ni ji ma

Javno ~itawe Strategije razvoja obrazovawa u Srbiji do 2020. godine odrà}e se sutra od 12 do 14 ~asova u Novom Sadu u Medija centru Vojvodine (Nezavisno dru{tvo novinara Vojvodine, ulica Zmaj Jovina 3/I). îtawe je organizovalo Udruèwe gra|ana za demokratiju i gra|ansko obrazovawe „Gra|anske inicijative„ s namerom da se svi relevantni akteri ukqu~e u inicijativu za reformu obrazovawa. Jedno javno ~itawe je ve} odràno, a osim u Novom Sadu, odrà}e se u jo{ tri grada s ciqem da u diskusiju o prioritetima Strategije kroz dono{ewe Akcionog plana i wegovu budu}u primenu ukqu~i roditeqe, nastavnike, u~enike, studente i stru~nu javnost. Deo Ini ci ja ti ve za re for mu obra zo va wa je i veb-apli ka c i ja „Bo q a {ko l a, bo q i faks“ (www.popravni.rs) za prijavqivawe problema u obrazovawu. Ciq te aplikacije je da na nacionalnom nivou pove}a u~e{}e {ire javnosti, odnosno |aka i studenata kao krajwih korisnika obrazovnog sistema i wihovih roditeqa, u procesu reforme obrazovawa. Na lokalnom nivou, ciq aplikacije je da se skretawem

Jo{ 977 umo va za vi so ke ci qe ve

LO KAL NIM SA MO U PRA VA MA DO DE QE NO 60 MI LI O NA DI NA RA ZA SO CI JAL NU ZA [TI TU

Javno ~itawe Strategije

sle da wi ho vo {ko lo va we mo ra ima ti mno go vi {e ve ze s re al nim ì vo tom. Iako se sla ù s tim da bi obra zo va we u Sr bi ji tre ba lo da bu de bo qe, |a ci mi sle da se ni {ta ne }e pro me ni ti, ka ko zbog ne do stat ka nov ca, ta ko i zbog za sta re lih pro gra ma i na stav ni ka ko ji se ne pri la go |a va ju pro me na ma u okru è wu. Stra te gi ja za raz voj obra zo va wa pre po zna je kom pe ten ci je kao {to su in for ma ti~ ka pi -

PLA KE TE „DO SI TE JA” URU ^E NE STU DEN TI MA STI PEN DI STI MA FON DA ZA MLA DE TA LEN TE

mo g la osve t li t i ne b o kao nijed n a dru g a ove go d i n e, ja v qa ju svet s ke agen c i je. Fo t o g ra f i ja ko m e t e C/2012 S1 (ISON) sni m qe n a je 10. apri l a ka d a je ko m e t a bi l a ne { to bli ` a od Ju p i t e r o v e or b i te, na uda q e n o s ti od 612 mi l i o n a ki l o me t a r a od Sun c a, a 634 mi l i o n a km od Ze m qe.

Stru~ wa ci ve ru ju da }e bi ti sve sve tli ja na ne bu, a po je di ni tvr de da }e kra jem no vem bra, ka da bu de naj bli `e na {oj pla ne ti (or bi ta }e joj bi ti naj bli `a Sun cu 28. no vem bra), bi ti sjaj ni ja i od Ve ne re, pa ~ak i od pu nog me se ca. Me |u tim, ko me ta ve} re a- gu je na Sun ~e vu to pli nu, ko ja iza zi va to pqe we le da od ko jeg je sa ~i we na. V. ^.

Pa re }e se ko ri sti ti za fi nan si ra we dnev nih bo ra va ka, po mo }i u ku }i, svra ti {ta i dru ge uslu ge ko je po dr à va ju bo ra vak ko ri sni ka u po ro di ci i ne po sred nom okru è wu. Deo no va ca iz dvo jen je za po dr {ku za sa mo sta lan ì vot si ro ma {nih i per so nal nu asi sten ci ja, kao i dru ge vr ste po dr {ke. Di rekt ni ko ri sni ci tog nov ca su de ca, sta ri, `r tve na si qa i dru ge ose tqi ve gru pe, a in di rekt ni i od ra sla i rad no spo sob na li ca iz po ro di ca ko ja se ina ~e te {ko za po {qa va ju. Uslov za do bi ja we po mo }i od dr à ve bio je da se ra di o op {ti na ma ko je su iz tre }e i ~e tvr te gru pe i de va sti ra na pod ru~ ja, a me |u 42 lo kal ne sa mo u- pra ve u Sr bi ji u skla du s Ured bom Vla de Sr bi je o utvr |i va wu je din stve ne li ste raz vi je no sti

sa ne ne ge u ku }i”. Op {ti na Ma li I|o{ no vac je do bi la za so ci jal ne uslu ge ku} ne ne ge i is po mo }i sta rim li ci ma i oso ba ma s in va li di te tom, a op {ti na No va Cr wa za na sta vak pru à wa uslu ge po mo }i u ku }i za sta ra li ca i oso be s in va li di te tom. No vac su u Oyaci ma do bi li za ge ron to-do ma }i ce, a u Ko va ~i ci za po mo} u ku }i za oso be s in va li di te tom i smet wa ma u ra du. Ge ron to-do ma }i ce ko je po ma ù sta ri ma do bi le su nov ~a nu po dr {ku od dr à ve u op {ti ni Be la Cr kva, u [i du su pa re iz dvo je ne za pro je kat “Oslo ni te se na nas” ko ji se od no si na po mo} i ne gu sta ri jim li ci ma u toj srem skoj op {ti ni, dok je Ba~ kom Pe tro va cu do de qen no vac za pro je kat “Tre ba mi po mo} u mo joj ku }i i van we”. Q. Ma le {e vi}

svet

~etvrtak 25. april 2013.

DO TE ME QA SRU [E NA ZGRA DA U PRED GRA \U GLAV NOG GRA DA BAN GLA DE [A

Naj ma we sto mr tvih is pod ru {e vi na DA KA: Najmawe 100 qudi ju~e je poginulo, a vi{e od 700 povre|eno u predgra|u glavnog grada Banglade{a Dake, kada se skoro do temeqa sru{ila osmospratnica u kojoj se nalazio tr`ni centar i pet fabrika ode}e, u kojoj su zaposlene ve}inom `ene. Strahuje se da bi broj `rtava mogao da bude i ve}i, budu}i da jo{ nije poznato koliko se ta~no qudi nalazilo u zgradi u trenutku kada se sru{ila. Jedan vatrogasac tvrdi da je u zgradi bilo oko 2.000 osoba, prenosi Rojters. Do sada je potvr|en broj od 96 poginulih i vi{e od 700 povre|enih. Vatrogasci i vojska ula`u maksinalne napore da tokom svetlosti dana izvuku qude ispod ru{evina zgrade Rana Plaza building u Savaru, a

televizija je prikazala snimke o{amu}enih mladih slu`benica, koje su vatrogasci ve} izvukli iz ru{evina. Samo prvi sprat zgrade u distriktu Savar, 30 kilometara od Dake, ostao je ~itav, a u potrazi za pre`ivelima u~estvuju vatrogasci i vojska, dok se na licu mesta nalaze ekipe hitne pomo}i. Zgrade u siroma{nom Banglade{u se ~esto ru{e, jer ve}ina izvo|a~a ne po{tuje zakon prilikom izgradwe vi{esprat ni ca. U is toj obla sti 2005. godine sru{ila se vi{espratna fabrika ode}e, kada je poginulo vi{e od 70 qudi, a u novembru pro{le godine poginulo je 112 radnika u po`aru u jednoj fabrici u predgra|u Dake.

UKRATKO Ze mqo tres u Av ga ni sta nu KA BUL: U sna`nom zemqotresu ja~ine 6,2 stepeni po Rihteru koji je ju~e pogodio Avganistan, poginulo je sedam osoba, me|u kojima i deca, a 75 osoba je povre|eno, javila je francuska agencija AFP. Epicentar zemqotresa bio je 25 kilometara severozapadno od avganistanskog grada Yalalabada na dubini od 64 kilometra, javio je pakistanski meteorolo{ki institut.

Uhap {en ubi ca

Spasavawe pre`ivelih iz sru{ene osmospratnice

BEL GO ROD: Tridesetdvogodi{wi Sergej Pomazun, osumwi~en da je ubio {est osoba u ponedeqak u ruskom gradu Belgorodu je uhap{en, saop{tila je pres slu`ba Ruskog ministarstva unutra{wih poslova. Prilikom hap{ewa, no`em je rawen jedan policajac, navela je policija u saop{tewu koje prenose ruske agencije. Pomazun je uhap{en kada je poku{ao da pobegne iz zone koju je policija opkolila. Za osum-

NOVI SPO RA ZUM SAD I JU @NE KO RE JE

Seul èli da pro iz vo di vla sti to nuklearno go ri vo SEUL: Ju`na Koreja i SAD produìle su za dve godine civilni nuklearni sporazum, koji Seul ho}e da izmeni kako bi mogao da proizvodi vlastito nuklearno gorivo. Sada{wi ugovor, koji je potpisan 1974, isti~e slede}e godine. Produèwe je dogovoreno kako bi se obezbedilo vreme za dodatne pregovore o dozvoqavawu Ju`noj Koreji da prera|uje iskori{}eno

nuklearno gorivo. Predstavnik Ministarstva spoqnih poslova u Seulu ^o Tai Joung rekao je da je dogovoren privremeni sporazum o produ`ewu postoje}eg za jo{ dve godine, kako bi se dobilo vi{e vremena za pregovore. Ju`na Koreja iznosi argumente da treba da proizvodi vlastito nuklerno gorivo kako bi podmirivala 23 nuklearna reaktora koji obezbe|uju jednu

tre}inu potreba zemqe u struji i da bi ispraznili zalihe istro{enih {ipki goriva koje su ve} napunile skladi{ta. SAD su odbijale da to dopuste Seulu pod izgovorom ne{irewa nuklearnog naoru`awa, po{to preradom plutonijuma mo`e da se dobije materijal za izradu atomske bombe, preneo je AFP. Pitawe dozvoqavawa Ju`noj Koreji da proizvodi vla-

stito nuklearno gorivo postalo je aktuelno kada je Severna Koreja izvela probe nuklaernih bombi i nastavila da razvija svoj nuklearni program. To je dovelo do poziva uticajne mawine u Ju`noj Koreji da i oni po~nu da proizvode vlastito nuklearno oru`je, umesto da se oslawaju na ameri~ki atomski ki{obran. (Ta njug)

SE DAM DA NA NA KON PRO NA LA SKA PR VE TRI PO [IQ KE

Opet otrov no pi smo kod Va {ing to na VA [ING TON: Pismo na kojem su mogu}i tragovi smrtonosnog otrova ricina, prona|eni su u ameri~koj vazduhoplovnoj bazi u blizini Va{ingtona, javio je AFP. Agencija podse}a da je ~ovek optuèn da je slao otrovna pisma ameri~kom predsedniku Baraku Obami, ameri~kom senatoru i dràvnom sudiji, pu{ten iz zatvora, saop{tio je predstavnik federalnih vlasti, mada nije naveo zbog ~ega je optuèni oslobo|en.Yef Vudfin je kazao da je Pol Kevin Kertis oslobo|en iz pritvora, ali da mu nisu poznati uslovi pod kojima se to desilo, preneo je AP.

licija se kasno sino} u Parizu sukobila sa demonstrantima koji se protive legalizovawu istopolnih brakova, a jedan policajac zadobio je povredu glave dok su demonstranti bacali petarde, fla{e i kamenice, javila je agencija Frans pres. Poslanici doweg doma francuskog parlamenta prekju~e popodne su usvojili zakon kojim se osobama istog pola dozvoqava da se ven~avaju i usvajaju decu. Protivnici zakona o istopolnim brakovima novi masovni protest zakazali su za 26. maj.

Najnovije pismo otkriveno je ju~e u bazi „Boling” sedam dana nakon pronalaska prva tri pisma. Pismo je otkriveno ju~e ujutro tokom rutinske provere po{te, saop{tila je obave{tajna slu`ba iz baze. „Prvi testovi su ukazali na mogu}e postojawe biolo{kog otrova”, navedeno je u saop{tewu u kojem nije precizirano o kakvom je otrovu re~. Kertis je uhap{en pro{le srede u svojoj ku}i u Korintu, u dràvni Misisipi, i optuèn je da je slao pisma sa ricinom Obami, senatoru iz Misisipija Royeru Vikeru i jednom sudiji suda te ameri~ke dràve.

Pol Kevin Kertis

wi~enim, od ponedeqka od 14 ~asova kada je ubio {est osoba, tragalo je 1200 belgorodskih policijaca, specijalne jedinice, a u potragu su bili ukqu~ene sve oblasti Crnomorske regije kao i Ukrajina. Pomazun se sumwi~i da je pri poku{aju da opqa~ka jednu prodavnicu u Belgorodu pucao na kupce i prolaznike i na licu mesta ubio pet osoba dok je {esta osoba, 16-godi{wa u~enica umrla u bolnici od posledica rawavawa.Pomazun je od ranije poznati policiji i prema informacijama iz policije osu|ivan je ~etiri puta i nedavno je iza{ao iz zatvora. U Belgorodu je ju~e i danas Dan `alosti.

Za kon po de lio Fran cu ze PA RIZ: Tenzije u Francuskoj nisu se smirile ni po{to je parlament usvojio zakon o istopolnim brakovima, a policija se opet sukobila sa grupom nasilnih demonstranata i upotrebila suzavac, dok je 12 osoba privedeno. Kao i u sedmici koja je prethodila glasawu u parlamentu o zakonu koji je duboko podelio dru{tvo u zemqi, po-

Od {te ta Sa da mo vim `r tva ma AM STER DAM: Biznismen Frans van Anrat, koji je prodao Sadamu Huseinu hemikalije upotrebqene u masakru nad Kurdima u Iraku i Iranu, plati}e 400.000 evra od{tete `rtvama. Van Anrat trenutno sluì 17godi{wu zatvorsku kaznu zbog optu`bi za sau~esni{tvo u ratnim zlo~inima zbog prodaje hemikalija reìmu Sadama Huseina u periodu od 1985. do 1989. godine, prenela je agencija AFP. Holandski sud je naloìo Van Anratu da plati po 25.000 evra plus kamatu svakom od ukupno 16 wih koji su ga tuìli. Hemikalije koje je biznismen prodao omogu}ile su proizvodwu smrtonosnog gasa kojim je izvr{en masakr nad 5.000 Kurda 1988. godine u Halabyi, na severozapadu Iraka. Van Anrat se vratio u Holandiju, gde je uhap{en u decembru 2004. godine i od tada je u zatvoru.

Go di {wi ca ge no ci da JE RE VAN: Ju~e je obele`ena 98. godi{wica stradawa Jermena u Prvom svetskom ratu. Vojska Otomanskog carstva izvr{ila je tada genocid nad stanovnicima Jermenije, {to Turska i daqe pori~e. Policija u Solunu je upotrebila biber sprej kako bi rasterala u~esnike demonstracija kojima se svake godine izra`ava protest zbog masovnog ubijawa Jermena. Oko 250 demonstranata, uglavnom ~lanova gr~ko-jermenskih organizacija, okupilo se ispred turskog konzulata, a vi{e wih je poku{alo da probije policijski kordon kako bi uru~ili peticiju osobqu konzulata. Ranije ju~e jermenski predsednik Ser` Sarkisijan pozvao je sugra|ane da odaju po{tu nevinim `rtvama, a dana{we Turke da ne negiraju genocide. „Na{a je du`nost da skrenemo pa`wu me|unarodne zajednice na ~iwenicu da poricawe genocida predstavqa direktni nastavak tog zlo~ina”, saop{tio je Sarkisijan.

PETA STRANA SVETA

Na pomolu nova smrtonosna epidemija pti~jeg gripa PEKING, TOKIO: Nova vrsta pti~ijeg gripa, koji se {iri Kinom, mutira osam puta brè od prethodnih , a stopa smrtnosti iznosi 20 odsto. Na Dalekom istoku strahuju da bi tip H7N9 mogao uskoro da po~ne da se prenosi sa ~oveka na ~oveka i pro{iri se ~itavim regionom, pa i svetom. Dvadeset osoba je preminulo, a 102 su zaraène novim tipom pti~jeg gripa u Kini, javqaju mediji u toj zemqi. Prvi slu~ajevi obolelih od novog lanca pti~jeg gripa, koji je ozna~en kao H7N9, zabeleèni su u najmnogoqudnijem kineskom gradu [angaju pre nekoliko nedeqa, a najnoviji slu~ajevi otkriveni su na severu zemqe u provinciji [andong i prestonici Pekingu. Za sada, ve}ina obolelih su osobe koje su neosporno imale kontakt sa ìvinom i golubovima, tako da se veruje da se novi virus jo{ uvek ne {i-

ri sa ~oveka na ~oveka, ve} samo sa ptica na ~oveka. Istra`iva~i Ju`nokineskog univeziteta za nauku i tehnologiju u [enyenu, me|utim upozoravaju da H7N9 mutira ~ak osam puta br`e nego drugi virusi gripa, {to pretstavqa veliku poten-

Tra`i se efikasna vakcina

cijalnu opasnost, jer takve brze promene mogu da znatno ote`aju razvoj efikasne vakcine i poja~aju {tetnost virusa koji ve} sada ima stopu smrtnosti od 20 posto. Oni su, tako|e, izjavili da zbog malog broja uzoraka koje su imali na raspolagawu za

ispitivawe ne mogu da predvide u kom smeru }e virus daqe mutirati, odnosno, da li }e uskoro ste}i sposobnost da prelazi sa ~oveka na ~oveka, da li }e postati jo{ ubita~niji ili, pak, relativno bezopasan. Stoga u Kini i celoj isto~noj Aziji rastu neizvesnost i zabrinutost da bi H7N9 mogao da se razvije u neèqenom smeru, odnosno, da po~ne da prelazi sa ~oveka na ~oveka i pro{iri se ovim mnogoqudnim i gusto naseqenim regionom kao stihija. Kineski mediji javqaju i da je prilikom ispitivawa uzoraka krvi osoba koje su bili u blizini zaraènih ptica i qudi, otkriven slu~aj gde, uprkos prisustvu virusa u krvi, osoba nije razvila simptome gripa, {to moè biti oteàvaju}a okolnost u smislu prevencije {irewa, ali i pruìti ideje o na~inu na koji bi se mogla razviti vakcina.

LI^NOSTI YENET NAPOLITANO

Sekratarka za unutra{wu bezbednost SAD Yenet Napolitano ka`e da je ta slu`ba znala za pro{logodi{we putovawe bostonskog bomba{a Tamerlana Carnajeva u Rusiju Ona je rekla da je slu`ba znala za to putovawe iako je wegovo ime bilo pogre{no napisano u paso{u. Republikanski senator Lindsi Grejem zameri oje{to je to promaklo kontroli FBI.

ENRIKE LETA

Italijanski predsednik \or|o Napolitano ju~e je imenovao za mandatara za formirawe vlade Enrika Letu, 46-godi{weg levi~ara kako bi se okon~ala pat pozicija u zemqi koja traje od izbora u februaru. Smatra se da bi Leta mogao da premosti partijski jaz. Tome u prilog ide i ~iwenica da je wegov stric \ani Leta ve} godinama glavni savetnik Silvija Berluskonija.

JERG CIRKE

[ef Savezne kriminalisti~ke slu`be Nema~ke Jerg Cirke upozorio na mogu}e ekstremisti~ko nasiqe u Nema~koj do saveznih izbora, najavqenih za 22. septembar. „Mi u slede}im mesecima ra~unamo s porastom konflikata izme|u grupa razli~itih politi~kih lagera’’, rekao je Cirke na sastanku vode}ih nema~kih eksperata za pitawe terorizma.

crna hronika DVO JE NO VO SA \A NA IZA RE [E TA KA ZBOG PRE VA RA U OSI GU RA WU

Za la `ne po vre de pet mi li o na Pripadnici Slu`be Uprave kriminalisti~ke policije za borbu protiv organizovanog kriminala li{ili su ju~e slobode dve osobe iz Novog Sada, dok }e protiv pet biti podneta krivi~na prijava zbog postojawa osnova sumwe da su izvr{ili vi{e krivi~nih dela prevare u osigurawu. Policijsko zadr`avawe od 48 sati odre|eno je M. M. (22) i M. @. (24), dok }e protiv S. K. (32), J. K. (21), \. M. (39), D. M. (20) i A. S. (38), svi iz Novog Sada, biti podneta krivi~na prijava. U saop{tewu Ministarstva unutra{wih poslova navodi se da je akcija sprovedena u saradwi s Osnovnim tu`ila{tvom u Novom Sadu, a u nastavku rada u vezi s prevarama u osigurawu. Krivi~nom prijavom bi}e obuhva}en i R. N. iz Novog Sada, koji je po~etkom marta ove godi-

ne, tokom iste akcije, li{en slobode zbog postojawa osnova sumwe da je organizovao ve}u grupu lica koja je po wegovim instrukcijama prijavqivala povrede zadobijene u saobra}ajnim nezgodama, naj~e{}e u autobusima GSP „Novi Sad„, zahtevaju}i od osiguravaju}ih dru{tava isplatu naknade {tete. Do sada je, navodi se u saop{tewu, utvr|eno da je ta grupa na taj na~in tra`ila isplatu iznosa ve}eg od pet miliona dinara na {tetu osiguravaju}ih dru{tava. Pripadnici MUP-a, u saradwi s novosadskim Tu`ila{tvom, nastavqaju rad na ovom slu~aju radi utvr|ivawa {tete pri~iwene osiguravaju}im dru{tvima, kao i iznosa pribavqene protivpravne imovinske koristi. (Ta njug)

KO NA^ NA PRE SU DA BIV [EM DI REK TO RU „ELEK TRO DI STRI BU CI JE BE O GRAD”

Usko ko vi }u po tvr |e ne tri go di ne za tvo ra Apelacioni sud u Beogradu potvrdio je presudu kojom je nekada{wi direktor „Elektrodistribucije Beograd„ (EDB) Branislav Uskokovi} osu|en na tri godine zatvora zbog zloupotrebe slu`benog poloàja i da je pribavio protivpravnu imovinsku korist vi{u od 1,5 milion dinara, saop{tio je ju~e taj sud. Nakon odrànog pretresa sudsko ve}e Apelacionog suda je odbilo àlbe Tuìla{tva i odbrane i potvrdilo prvostepenu presudu. Po{to je krivi~ni postupak protiv Uskokovi}a sada pravosna`no zavr{en, Tuìla{tvo }e pokrenuti postupak za trajno oduzimawe imovine koja je Uskokovi}u privremeno zaplewena. Od Uskokovi}a i ~lanova wegove porodice 2010. godine privremeno su oduzeta dva stana i pet ku}a. Sud je odbio zahtev Vi{eg javnog tuìla{tva da se Uskokovi}u oduzmu jo{ tri stana i jedan lokal. Ve}inu imovine Uskokovi} je prebacio na najbliè ~lanove porodice, ali se, zahvaquju}i Zakonu o oduzimawu imovine ste~ene kriminalom koji je po~eo da se primewuje pro{le godine, tako ste~ena imovina moè oduzeti i ~lanovima porodice.

~etvrtak 25. april 2013.

SU ZBI JA WE FI NAN SIJ SKOG KRI MI NA LA U SREM SKOJ MI TRO VI CI

ê tvo ro uhap {e no zbog sum wi vog za ku pa 476 hek ta ra Pripadnici Policijske uprave u Sremskoj Mitrovici, u nastavku akcije suzbijawa finansijskog kriminala, li{ili su ju~e slobode ~etiri osobe zbog sumwe da su zloupotrebile slu`beni poloàj, dok }e protiv osam biti podneta krivi~na prijava zbog sumwe da su izvr{ile krivi~no delo neosnovanog dobijawa i kori{}ewa kredita i drugih pogodnosti. Kako se navodi u saop{tewu Ministarstva unutra{wih poslova, slobode su li{eni nekada{wi na~elnik za poqoprivredu i za{titu ìvotne sredine Gradske uprave Sremska Mitrovica G. ^. (43) iz tog grada, predsednik Komisije za izradu Godi{weg programa za{tite, ure|ewa i kori{}ewa poqoprivrednog zemqi{ta grada Sremske Mitrovice za 2011. V. V. (48) iz No}aja kod Sremske Mitrovice, ~lana-pravnika u toj komisiji M. V. (52) iz Sremske Mitrovice i veterinara veterinarske stanice u In|iji V. \. (51) iz tog grada. Oni se terete da su izvr{ili krivi~no delo zloupotrebe slu`benog poloàja i falsifikovawa slu`bene isprave. Zbog sumwe da su izvr{ili krivi~no delo neosnovanog dobijawa i kori{}ewa kredita i drugih pogodnosti, krivi~nom prijavom }e biti obuhva}eni \. ^. (63) i L. ^. (35), iz Divo{a, R.

Se di {te Po li cij ske upra ve u Srem skoj Mi tro vi ci

V. (64) iz La}arka, S. M. (61) i D. C. (54) iz Jarka, Z. P. (46) iz Sremske Mitrovice, P. M. (37) i J. E. (51) iz Martinaca. Kako se navodi u saop{tewu, postoje osnovi sumwe da je G. ^., koriste}i slu`beni polo`aj, po isteku zakonskog roka o prijemu dokumentacije i po obave{tewu o davawu u zakup dr`avnog poqoprivrednog zemqi{ta po osnovu pre~eg prava, primio vi{e zahteva s dokumentacijom, koje je u dogovoru s osumwi~enima V. V. i M. V. dostavio na raz-

matrawe Komisiji za izradu Godi{weg programa za{tite, ure|ewa i kori{}ewa poqoprivrednog zemqi{ta grada Sremske Mitrovice za 2011. Sumwa se i da su V. V. i M. V., bez upoznavawa i saglasnosti Ministarstva poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede i bez upoznavawa ostalih ~lanova Komisije s ~iwenicama da su zahtevi podneti naknadno i bez provere wihove ta~nosti, iako se radilo o fiktivnoj dokumentaciji koja je sa~iwena uz pomo}

veterinara V. \., omogu}ili u~e{}e i ostvarivawe zakupa 476 hektara dràvnog zemqi{ta po pravu pre~eg zakupa na vremenski period od tri godine. Kako se navodi, to je u~iweno za osam lica, od kojih su dvojica ~lanovi familije osumwi~enog G. ^., kojima su pribavili protivpravnu imovinsku korist od ukupno 158.745 evra u dinarskoj protivvrednosti, (koliko za period zakupa od dve godine, tj. za 2011. i 2012, iznosi razlika u ceni, po{to su pla}ali povla{}enu cenu po osnovu prava pre~eg zakupa od 217,40 evra umesto 384,15 evra po hektaru, koliko bi iznosio zakup da je navedeno zemqi{te bilo predmet javnog nadmetawa). \. ^., R. V., S. M., Z. P., L. ^., P. M., D. C. i J. E. se sumwi~e da su izvr{ili krivi~no delo neosnovanog dobijawa i kori{}ewa kredita i drugih pogodnosti na taj na~in {to su ostvarili pravo pre~eg zakupa zemqi{ta na osnovu uzgoja ìvotiwa, sluè}i se pri tom neodgovaraju}om fiktivnom dokumentacijom, zemqi{te koristili, suprotno nameni, za proizvodwu useva koji }e biti predmet daqe trgovine i wihove zarade ili davawem u podzakup, umesto za proizvodwu kultura potrebnih za ishranu ìvotiwa u posedu. (Ta njug)

U BE O GRAD SKOM VI [EM SU DU OKON ^A NO SU \E WE ZA TRA GE DI JU U „GR ME ^U“ 1995.

Bez kriv ca za po gi bi ju 11 rad ni ka Bra ni slav Usko ko vi}

Beogradski Okru`ni sud je osudio Uskokovi}a 2006. na devet godina zatvora, ali je Vrhovni sud poni{tio presudu oktobra 2008. i vratio postupak na novo su|ewe. Protiv Uskokovi}a i nekoliko wegovih saradnika optu`nica je bila podignuta maja 2003. godine, ali je na kraju na optu`eni~koj klupi ostao sam jer je jedan optu`eni umro, drugi je oslobo|en, a protiv ostalih je postupak zastareo. (Ta njug)

VESTI Ubi jen mu {ka rac u Pan ~e vu

Iz ka fa ne u pri tvor

U Pan~evu je pro{le no}i ubijen mu{karac S. \. (31) ispred ku}e u kojoj je boravio, a za po~iniocem se intenzivno traga – rekla je portparolka Vi{eg suda u Pan~evu Sandra Medakovi}. Ona je rekla da je S. \. ubijen iz vatrenog oru`ja u pan~eva~kom nasequ Misa u ulici Ra{ka 32, ispred ku}e u kojoj je boravio. S. \. je ubijen oko tri sata, a istra`ni sudija je izvr{io uvi|aj – rekla je Sandra Medakovi}. Policija je preduzela sve neophodne radwe i intenzivno traga za po~iniocem tog ubistva. E. D.

Pripadnici zrewaninske Policijske uprave li{ili su slobode i odredili meru zadr`avawa V. L. (35) iz okoline Zrewanina, zbog sumwe da je po~inio krivi~no delo razbojni{tva. On se tereti da je 21. aprila u Zrewaninu, u jednom ugostiteqskom objektu, fizi~ki napao gosta i uzeo mu nov~anik, mobilni telefon i ru~ni sat. Kod o{te}enog su konstatovane lake telesne povrede. Osumwi~eni je, uz krivi~nu prijavu, sproveden istra`nom sudiji Osnovnog suda u Zrewaninu koji mu je, nakon saslu{awa, odredio pritvor. @. B.

Ka ra bin i pi {to qi bez do zvo le

Osum wi ~en za pro ne ve re

Protiv Radovana P. (47) iz Kikinde policija je najavila podno{ewe krivi~ne prijave zbog osnova sumwe da je po~inio krivi~no delo nedozvoqene proizvodwe, dr`awa, no{ewa i prometa eksplozivnih materija. Policija je u wegovoj ku}i prona{la lova~ki karabin, dva pi{toqa i vi{e komada municije, za ~ije dr`awe nije imao odgovaraju}u dozvolu. M. Mr.

Policija je odredila zadràvawe Mihaqu V. (30) iz Kawiè, zbog sumwe da je po~inio krivi~na dela pronevere i falsifikovawa slu`bene isprave. PU u Kikindi je saop{tila da se Mihaq tereti da je od januara 2012. do marta 2013. godine, kao poslovo|a maloprodajnog objekta „Keramika Kawià”, protivpravno prisvojio oko 3,3 miliona dinara i trgova~ku robu vrednu oko dva miliona dinara. M. Mr.

Vi{i sud u Beogradu izrekao je osloba|aju}u presudu nekada{wem direktoru kompanije „Grme~“ Rajku Un~aninu i jo{ trojici optuènih u procesu vo|enom povodom tragi~ne eksplozije koja se desila 23. juna 1995. godine u jednom od pogona, prilikom proizvodwe gorivnih traka kompozitnog raketnog goriva. Ju~e objavqenom prvostepenom presudom sva ~etvorica okrivqenih su oslobo|eni optu`bi koje su ih sumwi~ile za krivi~no delo ugroàvawa sigurnosti, a postupkom su obuhva}eni: nekada{wi generalni direktor Poslovnog sistema „Grme~” Rajko Un~anin, biv{i tehni~ki direktor „Grme~a„ Slobodan Komatina, kao i Vladica Boì} i Radislav ôbanin iz preduze}a „JPL-sistem„. Postupak je obustvaqen protiv nekada{weg pomo}nika na~elnika RDB-a Radosava Luki}a, koji je preminuo pre dve godine. Od pokretawa sudskog

procesa svi okrivqeni su negirali optu`be i krivicu, a tokom postupka je izveden veliki broj dokaza. – U obrazloèwu osloba|aju}e presude sud je naveo da „nije dokazana uzro~na veza izme|u radwi koje su okrivqenima stavqene na teret optu`nim aktom i posledica, odnosno da se nisu mogle dovesti u vezu s poàrom, niti je utvr|eno {ta je provociralo poàr i potowu eksploziju“ – kaè za „Dnevnik“ advokat Nemawa Jolovi}, branilac Vladice Boì}a. Po re~ima advokata, tokom postupku su „obavqena tri ve{ta~ewa referentnih ustanova: Hemijskog fakulteta, Vojne akademije i ve{taka gradskog SUPa Beograda, a re~ je o ve{ta~ewima vezanim za eksploziju i poàr koji se prethodno desio“. – Niko od ve{taka nije mogao pouzdano utvrditi uzrok poàra kao ni potowe eksplozije – naveo je Jolovi}. – Postupak je

Pa la ta prav de u Be o gra du

vo|en po optu`nom aktu o{te}enih kao tuìlaca, koji su preuzeli gowewe nakon {to je Tuìla{tvo jo{ u fazi istrage odustalo do krivi~nog gowewa. U optu`nom aktu je navedeno da je „Resor dràvne bezbednosti Srbije preko tada{weg pomo}nika u na~elstvu RDB-a Radosava Luki}a, u ’Grme~u’ organizovao proizvodwu gorivne

trake kompozitnog raketnog goriva, posle ~ega je 23. juna 1995. godine do{lo do po`ara, a potom i do eksplozije“. U tragediji, koja se desila pre 18 godina, poginulo je 11 osoba. Su|ewe je po~elo sredinom maja 2004. godine pred tada{wim Okru`nim sudom u Beogradu, a od tada je promeweno ~etvoro predsednika sude}ih ve}a. J. J.

PRI [TIN SKA BOL NI CA KO JA SE DO VO DI U VE ZU S ILE GAL NOM TR GO VI NOM OR GA NI MA PRO ME NI LA VLA SNI KA

Pro da ta ozlo gla {e na kli ni ka „Me di kus” Dok se su|ewe za ilegalnu trgovinu organima u Pri{tini bliì kraju, obelodaweno je da je klinika „Medikus”, u kojoj su se obavqale nelegalne transplantacije organa, prodata. Qutfi Dervi{i, vlasnik klinike “Medikus” i jedan od optuènih za trgovinu organima, prodao je kliniku pro{le jeseni jer, kako je naveo, wegov branilac, nije mogao da pla}a porez i ra~une za struju, preneo je BIRN. To je saop{teno po{to je tuìlac Euleksa Yonatan Ratel naloìo Euleksovim policajcima da motre na kliniku nadomak Pri{tine zbog informacija da su u zgradi prime}ene nove aktivnosti. Ratel je rekao da je natpis na klinici promewen iz „Medikus„ u „Medicinska klinika”, i dodao da postoji osnovana sumwa da su jedan ili dvojica Euleksu odranije poznatih doktora boravili na klinici. Dervi{ijev branilac Li Slatengren je nazvao te tvrdwe

Kli ni ka „Me di kus” je pro me ni la na ziv

“neeti~kim”, objasniv{i da kliniku sada vode novi vlasnici koji su, kako je rekao, dobili dozvolu za rad kao nova klinika i da operacije sada rade novi doktori. Istra`iteqi su privatnu kliniku zatvorili 2008. godine, u okviru preliminarne istrage. Zgrada je zaplewena na osnovu

sudskog naloga, a Dervi{iju je zabraweno da ulazi u objekat. Biv{i vlasnik klinike i wegov sin Arban Dervi{i su me|u sedmoricom kosovskih Albanaca i dvojicom stranih dr`avqana optu`enih za trgovinu qudima, organizovani kriminal i nezakonite medicinske radwe na klinici “Medikus”.

Dvojici stranih dràvqana, turskom doktoru Jusufu Sonmezu i izraelskom dràvqaninu Mo{i Harelu, sudi se u odsustvu. Po navodima optu`nice, na klinici je obavqeno 30 ilegalnih operacija. Siroma{ni davaoci su na Kosovo navodno dovo|eni iz Turske, Rusije, Moldavije i Kazahstana pod la`nim obe}awem da }e za svoje bubrege dobiti i do 15.000 evra. Euleksovo tuìla{tvo je navelo da su u nekim slu~ajevima primaoci organa pla}ali vi{e od 70.000 evra za bubrege. Svi optuèni, osim Dritona Jilte koji je priznao krivicu po optu`bi za nezakonite medicinske radwe, izjasnili su se da nisu krivi. Klinika „Medikus„ pomiwe se i u izve{taju Saveta Evrope, u kojem se navodi da su pripadnici Oslobodila~ke vojske Kosova trgovali organima zarobqenika tokom sukoba 1999. godine. (Ta njug)

kultura

~etvrtak 25. april 2013.

U MUZEJU SAVREMENE UMETNOSTI VOJVODINE

U BIBLIOTECI MATICE SRPSKE

Izlo`ba o Edvardu Munku U znak se}awa na norve{kog sli ka ra Edvar da Mun ka (1863–1944), od ~ijeg se ro|ewa ove godine navr{ava 150 godina, Biblioteka Matice srpske pripremila je elektronsku izlo`bu gra|e iz svojih zbirki. Autorke postavke su Ivana Grgu ri} i Da ni e la Ker me ci, urednik Miro Vuksanovi}. Izlo`ba se mo`e pogledati u javnom katalogu Biblioteke do 8. maja. Elektronski katalog izlo`be trajno se ~uva i dostupan je na CD-u u Biblioteci, kao i na sajtu www.bms.rs. Edvard Munk se {kolovao u Oslu, gde je studirao na Tehni~kom fakultetu, a 1880. potpuno se posvetio slikawu. Prva samostalna izlo`ba 1889. mu obezbe|uje stipendiju za usa vr {a va we u Fran cu skoj. @ivot je proveo na relaciji Pariz-Berlin–Oslo, a 1916. odselio se na imawe u Ekliju, gde je ostao do smrti. Munkovo delo na po~etku je bilo neprihva}eno, izazivalo je skandale i neodobravawe, a

wegova prva izlo`ba u Berlinu (1892), koja mu je donela slavu u umetni~kim krugovima Nema~ke, zatvorena je i progla{ena „uvredom umetnosti„. S platnima, drvorezima i litografijama na kojima dominiraju motivi bolesti, smrti, samo}e, gor~ine i patwe, Munk se, u godinama koje su usledile, ipak nametnuo kao jedna od najoriginalnijih figura svog vreme na i dao ve lik do pri nos formirawu ekspresionizma u Nema~koj i Skandinaviji. Wegovo ube|ewe da „ne treba slikati enterijere sa qudima koji sede u wima i ~itaju kwige„, ve} „qude koji di{u, ose}aju, vole i pate„, otelotvoreno je na ogromnom broju radova (samo u Munkovom muzeju u Oslu ima vi{e od hiqadu), a uz Krik, po mnogima najzna~ajnije Munkovo delo, me|u najpoznatijima su Ma do na, Igra `i vo ta, Vam pir, Pe peo, Me lan ho li ja, Pu ber tet, Bo le sno de te, Smrt u bo le sni~ koj so bi i druga.

„PLAVI JAHA^„ PREDSTAVIO KWIGU NA[E ISTAKNUTE KWI@EVNICE U LONDONU

Eseji o Balkanu Isidore Sekuli} Osniva~ izdava~ke ku}e „Plavi jaha~„ Nata{a Markovi} predstavila je u Londonu kwigu eseja „Balkan” Isidore Sekuli}. U Fulham biblioteci, u kojoj postoji i kolekcija kwiga na srpskom jeziku, proteklog vikenda predstavqeno je srpsko-englesko izdawe kwige Sekuli}eve, a promociju je organizovala ku}a „Pro Art”, koju vodi Vesna Petkovi}. Markovi}eva je, u saop{tewu dostavqenom medijima, rekla da je vladalo veliko interesovawe za kwi`evnu i duhovnu zaostav{tinu Isidore Sekuli}, a posebno za „wenu brigu o srpskom jezi-

ku ‘koji je prva na{a domovina’, {to je jedno od bolnih pitawa na{ih qudi u rasejawu”. Na izjavu Markovi}eve da je zbirka eseja „Balkan” prva kwiga poznate srpske kwièvnice i prve ène akademika u Srba prevedena na neki od stranih jezika (u izdawu „Plavog jaha~a” objavqeno je srpsko-englesko izdawe 2003. i srpsko-francusko 2012), prisutne je interesovalo za{to se tako malo dela srpskih pisaca prevodi na strane jezike. U Londonu je obeleèno i sto godina od objavqivawa prve kwige Sekuli}eve ”Saputnici” (1913).

ZA[TO SE VI[E NE DODEQUJE KWI@EVNA NAGRADA „DR [PIRO MATIJEVI]“

Umesto jednog, vi{e dobitnika U Srbiji se svake godine dodequje nekoliko stotina kwièvnih priznawa. Broj nije precizno utvr|en, ali kulturna javnost zna koje su nagrade najuglednije, najdugove~nije, materijalno najvrednije. Utoliko je ~udnije {to javno nije prime}eno da je po~etkom 2013. izostala kwièvna nagrada „Dr [piro Matijevi}“, koju dodequje istoimena fondacija, odnosno Industrija mesa Matijevi} iz Novog Sada. Ova nagrada je iznosila 10 000 evra u dinarskom iznosu i, u materijalnom smislu, u Srbiji nije bilo vrednije. Fondaciju je 2007. osnovao vlasnik industrije mesa Petar Matijevi}, sa namerom da ~uva uspomenu na wegovog tragi~no nastradalog brata dr [piru Matijevi}a (1943-1993). [piro Matijevi} je civilna `rtva rata u Tuzli, a bio je profesor univerziteta, kwièvnik, kwièvi kriti~ar i prevodilac. Fondacija koja nosi wegovo ime svake godine je dodeqivala kwièvnu nagradu za najboqe delo napisano na srpskom jeziku, a o laureatu je odlu~ivao ìri u sastavu Ivan

Negri{orac, Selimir Radulovi} i Milan Tripkovi}, a posle wegove smrti, \or|o Sladoje. Fondacija je izdala sabrana dela [pire Matijevi}a, a pri odabiru dobitnika nagrade, ìri je nastojao da ih prona|e u kwièvnim ànrovima u kojima je on stvarao. Prvi laureat bio je Matija Be}kovi} za pesni~ku kwigu „Kad budem mla|i“ (2008), a slede}i su \or|o Sladoje- „Manastirski ba{tovan“ (poezija), Milovan Danojli}- „Pri~a o pripovedawu“ (roman), Veselin Markovi}- „Mi, razli~iti“ (roman) i Jovan Deli}- „Ivo Andri}-most i `rtva“ (kwièvnoistorijska studija). Nagrada je sve~ano uru~ivana svakog 24. februara, na ro|endan [pire Matijevi}a, u prisustvu porodice Matijevi}, prijateqa, po{tovalaca i medija. Za{to je to ove godine izostalo potraìli smo od predsednika Kompanije Petra Matijevi}a. -Fondacija „Dr [piro Matijevi}“ i daqe postoji sa ciqem da se pomognu kulturne i humanitarne dru{tvene aktivnosti, nagla{ava Petar Matijevi}. - Do

sada su to bile nov~ane nagrade, koje su se dodeqivale za najzna~ajnija doma}a kwi`evna ostvarewa. Od ove godine, Upravni odbor Fondacije je odlu~io da se nov~ane nagrade dodequju zaslu`nim pojedincima, kao doprinos vrednovawu rezultata ostvarenih u oblasti kulture i umetnosti, nau~nog i istra`iva~kog rada i humanitarnih aktivnosti. Ono {to je zna~ajna novina za na{u kompaniju je to {to }e se iz sredstava Fondacije nagra|ivati i stipendirati deca zaposlenih u kompaniji „IM Matijevi} DOO Novi Sad“, a koja kao u~enici osnovnog i sredweg obrazovawa, studenati osnovnih i postdiplomskih studija, ostvare najboqe rezultate u toku {kolske godine. O propozicijama za u~estvovawe u dodeli nagrada javnost }e biti blagovremeno obave{tena. Fondacija „Dr [piro Matijevi}“ svojim radom }e i daqe nastojati da bude podsticaj i motiv za sve one koji stvaraju i dokazuju da je rad najve}a dru{tvena vrednost i temeq dru{tvene odgovornosti. Radmila Lotina

„Kada se danas prelista ta kwiga biva jasno da se radi o modernoj kwièvnosti - tokova svesti, koju je Isidora, kako je sama govorila, ‘pisala pre ~uvene Viryinije Vulf’, kao {to je u ta ratni~ka i siroma{na vremena, mala Srbija imala prvu ènu akademika pre Francuske”, istakla je Markovi}eva. Promociji su, izme|u ostalih, prisustvovali predstavnici Srpskog dru{tva koje broji 1.000 ~lanova, konzul Srbije u Engleskoj Qiqana Zarubica i paroh Pravoslavne crkve u Londonu Milun Kosti}, stoji u saop{tewu. NAGRADA ZA KWIGU PRIÂ

„Stevan Sremac” Jeleni Rosi} Nagrada „Stevan Sremac” dodeqena je Jeleni Rosi} za kwigu pri~a „Dan kada je Mis Lili postala ono {to je oduvek bila” u izdawu beogradskog „Arhipelaga”, saop{tio je ìri te nagrade koja se dodequje za najboqu objavqenu kwigu pri~a u pro{loj godini. @iri u sastavu Tijana Spasi}, Sneàna Boì} i Vule @uri} (predsednik) je razmatrao vi{e od 70 prispelih romana i zbirki na konkurs, a odluku je doneo jednoglasno, smatraju}i da „zbirka nudi originalno narativno uobli~avawe iskustva susreta s Drugim, koje je uvek i susret sa sopstvenim dubinama i ponorima”. U uèm izboru za nagradu na{li su se romani Svetislava Basare „Dugove~nost” i Branka An|i}a „Play back”, navode ~lanovi ìrija. Nagradu dodequje Ni{ki kulturni centar, a finansira grad Ni{ i Ministarstvo kulture. Nagrada se sastoji iz plakete i nov~anog iznosa.

Sawa Koji} Mladenov nova direktorka Na ~elo Muzeja savremene umetnosti Vojvodine (MSUV), umesto v. d. direktora Vladimira Mitrovi}a, ju~e je postavqena Sawa Koji} Mladenov. Odluka o izboru potvr|ena je u Vladi AP Vojvodine. Sawa Koji} Mladenov do sada je radila kao kustoskiwa Odseka za izlo`be aktuelne umetnosti MSUV. Diplomirala je istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a kao postdiplomske, zavr{ila je i interdisciplinarne rodne studije na Univerzitetu u Novom Sadu. Od 1995. do 1998. godine Sawa Koji} Mladenov rukovodila je radom Nove galerije u Pan~evu, od 1997. do 2004. bila je umetni~ki direktor Galerije savremene umetnosti, tako|e u Pan~evu.Bila je saradnik Centra za vizuelnu kulturu “Zlatno oko” u Novom Sadu od 2005, a od naredne godine po~iwe da radi u MSUV. Nova direktorka MSUV na 54. venecijanskom bijenalu (2011) bila je kurator paviqona Srbije (izlo`ba “Svetlost i tama simbola” Dragoquba Ra{e Todosijevi}a). Pi{e i objavquje

KULTURNE USTANOVE IPAK IZUZETE IZ ZAKONA O JAVNIM NABAVKAMA

Rediteqi ipak ne moraju na tender Programske aktivnosti pozori{ta i drugih kulturnih ustanova izuzete su iz primene Zakona o javnim nabavkama, izjavila je ju~e Tanjugu direktorka Jugoslovenskog dramskog pozori{ta (JDP) Tamara Vu~kovi}. Ona je podsetila da je tu inicijativu pokrenulo vi{e od 40 pozori{ta, a prikqu~ile su im se i druge institucije kulture, me|u kojima Narodna biblioteka Srbije. Pismo sa zahtevom da se wihove progamske aktivnosti izuzmu iz primene Zakona o javnim nabavkama, koji je stupio na snagu 1. aprila, upu}eno je Vladi Srbije i na vi{e nadle`nih adresa, a javnost je o tome obave{tena na velikom skupu u JDP-u 29. marta. „Dobili smo prvo pismo od Ministarstva finansija koje je reklo da je Uprava za javne nabavke nadle`na da da svoje mi{qewe. Zatim smo dobili pismenu podr{ku ministra kulture. Kona~no je stiglo mi{qewe Uprave za javne nabavke koja je izuzela, u programskom delu, institucije kulture iz primene ovog zakona”, precizirala je di-

„To je pozitivna vest za pozori{ta, a i pokazuje da javna re~ i akcija jo{ uvek imaju smisla”, rekla je Vu~kovi}eva, ali je napomenula da }e se tek videti koliko }e to imati uticaja nadaqe.

„Susre}emo se i sa drugim zakonima i propisima koji nam tako|e ote`avaju rad ili ih je ~ak nemogu}e primeniti”, rekla je ona i posebno navela Zakon o buyetskom sistemu, ~ija je primena najavqena od 1. januara 2014. godine, a kojim se ukida „ra~un sopstvenih sredstava”. „Na koji na~in }e to biti regulisano, to }emo jo{ da vidimo. Nadamo se da }emo i po tom pitawu uskoro dobiti obja{wewe. Va`no je da smo uspeli da skrenemo pa`wu javnosti i ponekih politi~ara, a naravno da smo i mi sami uvek za javnost i transparentnost u radu”, zakqu~ila je direktorka.

Te{ka ma{inerija Nema~ki metal bend “Ram{tajn”, ~iji je koncert pre tri godine “bukvalno” zapalio beogradsku Arenu, ponovo je na mestu “zlo~ina” – koncert je u ne-

„Posetilac” gostuje u Bitoqu rod nom po zo ri {tu u No vom Sa du, a pre mi je ri je pri su stvovao i autor komada Majkl Vukadinovi} iz SAD. Do sada predstava je u~estvovala na „Fringe„ festivalu u Pragu i „Uni ted So lo” fe sti va lu u Wujorku, gde je izvo|ena u celini na engleskom jeziku. Igrana je i na svojoj mati~noj sceni u Srpskom narodnom pozori{tu, zatim u Ateqeu 212 u Beogradu i na „Tremafestu” u Rumi gde je osvojila i nagrade.

rektorka JDP-a. Ona je istakla da je svima zbog toga vrlo drago i da je odgovor koji je dobio JDP, kao doma}in pomenutog skupa, ve} prosle|en svim institucijama koje su potpisale apel.

“RAM[TAJN” U NEDEQU PONOVO U ARENI

NA ME\UNARODNOM FESTIVALU MONODRAME U MAKEDONIJI

Predstava „Posetilac„, po tekstu Majkla Vukadinovi}a u izvo|ewu Strahiwe Bojovi}a, glumca Srpskog narodnog pozori{ta, u~estvuje na ovogodi{wem me|unarodnom festivalu monodrame u Bitoqu u Makedoniji. Predstava }e biti izvedena ve~eras u zvani~noj konkurenciji,a u programu festivala je devet predstava iz sveta. Predstava „Posetilac„ („Visitor„) imala je svoju premijeru u oktobru 2010. u Srpskom na-

eseje i kritike. ^lanica je me|unarodnog udru`ewa kriti~ara (AICA) i me|unarodnog komiteta za muzeje i kolekcije moderne umetnosti (CIMAM). U Novom Sadu 2006. godine osnovala je Asocijaciju za vizuelnu umetnost i kulturu “Vizart”. I. B.

Til Lindeman predvodi bend

dequ. Interesovawe je veliko, ali karata jo{ ima, u prodaji su jo{ malo po cenama od 3.500 do 5.900 dinara. Iz Arene javqaju da ma{inerija benda broji 21 {leper i sedam autobusa, a popularni momci stiù iz Italije na dan koncerta. Publiku o~ekuje ~etvorodelna, “roluju}a” bina, ogroman broj specijalnih efekata - crveni dim, vatrene komete, goru}a ì~ana zavesa, plamene prskalice, srebrne i crvene rakete... naravno, o~ekuje je prepoznatqiv reè}i zvuk gitara i ritam sekcije, predvo|enih sjajnim vokalom i pesnikom Tilom Lindemanom. Pret po sta vqa se da }e „Ram{tajn„ izvesti sli~an repertoar kao na nedavno odrànom koncertu u Barseloni. Na set listi u [paniji bile su pesme: „Ich tu dir weh”, „Wollt ihr das Bett in Flammen sehen?”, „Ke i ne Lust”, „Sehnsucht”, „Asche zu Asche„, „Feuer frei!”, „Wiener Blut Mein Teil”, „Mein Herz brennt”, „Benzin”, „Du riechst so gut”, „Links 2-3-4”, „Du hast”... I. B.

kultura U OKVI RU PRA TE ]IH PRO GRA MA 33.NO MU SA

Ra di o ni ce podrào i Britanski savet rad wu i da sa ra |u je sa naj bo qim bri tan skim kre a tiv ci ma ka ko bi raz vio ino va tiv ne, vi so ko kva li tet ne do ga |a je i pro jek te ko ji po ve zu ju umet ni ke i kul tur ne in sti tu ci je u Sr bi ji i Ve li koj Bri ta ni ji. Po {to svet ove go di ne obe le à va vek od ro |e wa jed nog od naj i stak nu ti jih bri tan skih umet ni ka Benyami na Brit na, Bri tan ski sa vet po sve }u je ova go sto va wa ba ro nu Brit nu - kom po zi to ru, di ri gen tu, vi o li ni sti i pi ja ni sti. Ta ko }e se na pro gra mu Brod ski kvar te ta na }i po red Brit no vih de la (dva gu da~ ka kvar te ta) i kom po zi ci ja we go vog u~i te qa Fren ka Briya, kao i Hen ri ja Per sla, ko me je Britn po sve tio tro sta va~ ni Gu da~ ki kvar tet br.2 u Ce - du ru, a po vo dom 250-go di {wi ce od Per slo ve smr ti, ko ji }e mo ta ko |e ~u ti na No mu su. Dru ge dve ra di o ni ce dr à }e yez pi ja ni sti An dèj Ja go |in ski iz Poq ske, ko ji na No mu su u~e stvu je sa svo jim tri om, i Bo jan Zul fi kar pa {i} iz Fran cu ske, ko ji na stu pa sa pe va ~i com Ami rom Me du wa nin. Ulaz na sve ra di o ni ce je slo bo dan. N. Pej ~i}

Fo to: Ati la Ko va~

U okvi ru pra te }ih pro gra ma 33. No mu sa, or ga ni zo va ne su ~e ti ri ra di on i ce, ko je }e dr à ti ovo go di {wi u~e sni ci. Brod ski kvar tet i Kings sin ger si iz Ve li ke Bri ta ni je dr à }e ra di o ni ce stu den ti ma i mla dim mu zi ~a ri ma, uz po dr {ku Bri tan skog sa ve ta, ko ji je omo gu }io i wi ho vo go sto va we na No mu su, po vo dom sto go di na od ro |e wa bri tan skog kom po zi to ra Benyami na Brit na. Brod ski kvar tet }e dr à ti ra di o ni cu u su bo tu 27. apri la od 11 do 13 sa ti na Mu zi~ koj aka de mi ji na Pe tro va ra din skoj tvr |a vi i u Si na go gi. Istog da na oni na No mu su na stu pa ju u 19.30 sa ti na kon cer tu u Grad skoj ku }i. Vo kal ni sa stav “Kings sin gers” ra di on i cu }e dr à ti u ne de qu 28. apri la od 14 do 15.30 sa ti u Si na go gi, za pe va ~e kla pe “Pa non” i ho ra “Sve to zar Mar ko vi}”, uz u~e {}e jo{ 150 za in te re so va nih stu de na ta mu zi ke. “Kings sin ger si” na No mu su na stu pa ju iste ve ~e ri u 19.30 sa ti u Si na go gi. Bri tan ski sa vet je or ga ni zo vao je ova dva go sto va wa, ka ko is ti ~e, shod no svo joj umet ni~ koj mi si ji da raz vi ja kul tur nu sa -

Na samrtnoj posteqi – i dru{tvo i qudi

PRE MI JE RA PREDSTAVE BI QA NE SR BQA NO VI] U NA ROD NOM PO ZO RI [TU SU BO TI CA

„Nije smrt biciklo” Pr vi put na ma |ar skom Dra ma na ma |ar skom Na rod nog po zo ri {ta Su bo ti ca ve ~e ras }e pre mi jer no iz ve sti pred sta vu “Ni je smrt bi ci klo (da ti ga ukra du)”, ko ju je po tek stu Bi qa ne Sr bqa no vi} re `i ra la go {}a iz Bo sne i Her ce go vi ne, Ta tja na Mi le ti} Oru ~e vi}. Po sled wi ko mad na {e ~u ve ne spi sa te qi ce, na ru ~en od po zo ri {ta u Bo hu mu, 2011. je po sta vqen i u Ju go slo ven skom dram skom po zo ri {tu, a ovo }e bi ti we go vo pr vo iz vo |e we na ma |ar skom je zi ku. Rad wa ko ma da za ko ji je Bi qa na Sr bqa no vi} iz ja vqi va la da je u ve li koj me ri auto bi o graf ski, na pr vom me stu pra ti lik Na de `de ko ja se svim si la ma tru di da svom ocu olak {a te {ku bo lest i od la zak u bol ni cu. Wi ho va pri ~a se ukr {ta sa pri ~om o dok to ru Alek si i we go voj ma mi ko ja ne gu je po li ti~ ku ka ri je ru, a tro u gao od no sa ro di te qa i de ce/ sta rih i mla dih na ra {ta ja, za tva ra ta~ ka su sre ta biv {eg agen ta dr `av ne bez bed no sti Rop ca i De be le, k}er ke Rop ~e vog po slo dav ca... Ovi i jo{ ne ko li ko li ko va, uokvi re ni su fe no me nom smr ti i ras pa da, ka ko u po et skom, ta ko i u dru {tve nom smi slu. Po red to ga {to pr vi put na sce nu po sta vqa ju tekst Bi qa ne Sr bqa no vi}, u Na rod nom po zo ri {tu u Su bo ti ci is ti ~u da je,

ta ko |e, an sambl pr vi put sa ra |i vao sa re di teq kom iz Bo sne i Her ce go vi ne, a da je na iza zov od go vo re no sjaj nom sa rad wom zbog ~e ga mi sle da }e pred sta va bi ti amal gam tri bal kan ske kul tu re, od no sno sre di ne. Re di teq ka pred sta ve, ko joj je ne po sred ni kre a tiv ni sa rad nik na li kov nom iden ti te tu – ko sti mo graf ki wa i sce no graf ki wa, bi la ko le gi ni ca iz BiH Lej la Hoyi}, dvo me se~ ni rad u Nep sin haz Sa bat ka, ka ko se na ma |ar skom zo ve su bo ti~ ki te a tar, oce ni la je kao po zi tiv no, kre a tiv no i pri jat no is ku stvo iz do me na po li ti~ ke stvar no sti, ali i po zo ri {ne kul tu re. - “Ni je smrt bi ci klo...” je ko mad ko ji go vo ri o dru {tvu na kon ve li kih po tre sa, o postsvi je tu u ko me se qu di svo de na pre i spi ti va we osnov nih me |u qud skih od no sa, od no sa ro di te qa i dje ce, sta rih i mla dih... Tekst je ve o ma kri ti~ ki spram re al nih si tu a ci ja i pro ble ma – iz ja vi la je na kon fe ren ci ji za no vi na re Ta wa Mi le ti} Oru ~e vi}. Tekst Bi qa ne Sr bqa no vi} pre ve la je Ro za li ja Bo ro{ Bre {}an ski. U pred sta vi igra ju: Her mi na G. Er de qi, Nan dor Si la |i, Er vin Pal fi, Pe tro ne la Ker me ci, î la Pa mer, Ar pad êr nik, Na ta li ja Vi cei, â ba Ral bov ski. I. Bu ri}

INTERVJU

~etvrtak 25. april 2013.

MU HAI TANG, DI RI GENT

Iza zov je gra di ti mo sto ve Za we ga po sto ji i ne {to iz nad ~i ste mu zi ke, pri zna je u raz go vo ru za „Dnev nik” ~u ve ni ki ne ski di ri gent Mu hai Tang. I za to mu je ve o ma va `no da ulo ì sve is ku stvo i zna we da po mog ne svo joj po stoj bi ni – Azi ji: – Na mer no ne ka èm Ki na, ve} ~i tav taj svet. Ima ju mno go ta le na ta, mno go kon cert nih dvo ra na, ali im na ne ki na ~in tre ba po dr {ka. Sto ga se tru dim da gra dim mo sto ve, da na is tok pre ne sem evrop ski na ~in mi {qe wa i ose }a wa. Ne zna ~i da je u toj pri ~i ne ko bo qi, a ne ko lo {i ji, sa mo je po treb no iz gra di ti most, a upra vo na to me ra dim. Isto ta ko, tru dim se da do ne sem ki ne sku mu zi ku ov de, po {to po zna jem do bro obe tra di ci je, i ne u mor no pu tu jem sa kon ti nen ta na kon ti nent u svo joj mu zi~ koj mi si ji – ot kri va ma e stro Tang, ko ji }e ve ~e ras na No vo sad skim mu zi~ kim sve ~a no sti ma di ri go va ti Be o grad skom fil har mo ni jom... l Nakon tri decenije veoma uspe{ne karijere, mno{tva vrhunskih koncerata, nagrada... u kojim partiturama pronalazite nove izazove? – î ta vog ì vo ta sam u po ho du za ne ~im no vim i za ni mqi vim. Jer ni ka da ni ste do voq no uspe {ni i is ku sni da za i sta sa si gur no {}u zna te {ta je za pra vo mu zi ka, {ta zna ~i i ko ji je pri stup naj bo qi. âk i isto de lo, ko je sam di ri go vao na po ~et ku ka ri je re, i ko je sam mo `da sma trao jed no stav nim, ka da mu se vra tim po sle to li ko go di na is ku stva, u we mu vi dim iza zov. Po sma tram ga iz no ve per spek ti ve, dru ga ~i je ga raz u mem i tru dim se da ga ura dim bo qe. l Koji su osnovni postulati za definisawe Va{eg repertora? Morate li da se prilago|avate èqama ansambala s kojima sara|ujete, ~ak i kada niste raspoloèni za izvo|ewe nekog dela? Ili je sve ipak do vas? – Tru dim se da uvek uva ìm sve stra ne. Ve o ma je va `na lo kal na pu bli ka: {ta oni è le, {ta vo le, {ta im je po treb no. Uosta lom, mi za wih stva ra mo mu zi ku. Ipak, pu bli ci ne tre ba

sle po po vla |i va ti, tre ba je usme ri ti i po ve sti da upo zna ju i ne {to no vo, {to ni su na vi kli da slu {a ju. Sve je to deo mog po sla. Ali, i za me ne je po ne kad do bro da se upu stim u ne {to ne po zna to, u avan tu ru i ri zik. Za to uvek mi slim i o dru gim qu di ma i o svo jim in te re so va wi ma ka da bi ram re per to ar. Kao {ef-di ri gent i mu zi~ ki di rek tor mo ra te da raz mi {qa te du go ro~ no i stra te {ki. l Mo`e li orkestar da „ubije” kreativnost dirigenta? Ili, pak, obrnuto: da dirigent „ugu{i” talenat muzi~ara s kojima radi? – To je uvek kom pli ko va no. Ne ka da, ako sam u po zi ci ji da tre ba da na u ~im or ke star ne ~e mu s ~im se pr vi put sre }e, ~la no vi an sam bla se mo gu ose ti ti spu -

ta nim. Ali na kra ju, po sle na por nog ra da, uvek smo svi una pre di li se be. Ako uvek tvr do gla vo raz mi {qa te, de lu je te ili ose }a te sa mo na je dan na ~in, ne mo è te na pre do va ti. Tre ba bi ti uni ver za lan, iako se ne ka da u~i ni da ni je la ko. Na kra ju je je di no va `no da ste bo qi ne go {to ste bi li. l Ima li u dana{wem orkestarskom muzicirawu prostora za improvizaciju, istraìvawa unutar partiture..? Ili to tempo proba i koncertirawa naprosto ne dozvoqava? – Za me ne je mu zi ka uvek im pro vi za ci ja. Ka da pra ti te par ti tu ru, to je sa mo be li pa pir, cr ne no te na pet li ni ja... Tu ne ma ì vo ta... Uko li ko è li te da oì vi te mu zi ku, to je u sva kom

slu ~a ju im pro vi za ci ja. Ni je kao ma te ma ti ka. Ne ka da sa mo ma la pro me na tem pa mo è u pot pu no sti da iz me ni ~i ta vo de lo. Mu zi ka je ì va, u pot pu no sti raz li ~i ta od dru gih umet no sti – mu zi ci je sva ki put po treb na no va in ter pre ta ci ja. Za to sma tram da je mu zi ka naj ve }a umet nost, sta vqam je is pred svih dru gih. Mu zi ka je pu na ide ja i ì vo ta. l Sara|ivali ste sa brojnim orkestrima iz celog sveta. Prepoznaju li se i daqe razlike u kulturi, mentalitetu... i izvo|a~a i publike, ili je globalizacija uzela maha, pa prakti~no ni nema razlike da li nastupate u va{em rodnom [angaju ili Novom Sadu? – Mo der ne ko mu ni ka ci je do pri ne le su da ve o ma jed no stav no mo è te do }i do in for ma ci ja o ne koj kul tu ri ili o ne kom me stu, a da ga ni ka da ni ste po se ti li. Kod or ke sta ra {i rom sve ta, sve se vi {e gu be te lo kal ne spe ci fi~ no sti, ta ko da vi {e ne mo è te da is tak ne te da ne ka fil har mo ni ja svi ra na en gle ski, dru ga na ne ma~ ki, a tre }a na ame ri~ ki na ~in. Ne ka ko se sve po me {a lo i u stal nom je po kre tu. Ta ko i pu bli ka. Na ne ki na ~in je to do bro, stan dar di su vi {i, a i jed nim kli kom mo è te ~u ti {ta se de {a va u Me tro po li te nu, na pri mer. Ali to je i opa sno, qu di ola ko shva ta ju sve {to vi de, la ko ih je za ve sti mar ke tin gom: „Ovo je div no, fan ta sti~ no, naj bo qe!”... Umet nost se re kla mi ra kao ma {i ne za ve{. Sto ga je raz u me va we obe stra ne va `no, jer ni mu zi ~a ri ni pu bli ka ne sme ju da za bo ra ve na ~ar tre nut ka, da pre po zna ju da se naj bo qe stva ri de {a va ju upra vo sa da, u va {em gra du, bez ob zi ra da li je to [an gaj, Be o grad ili No vi Sad. U ne kom tre nut ku u ì vo tu mu zi ka je za vas vi tal no va `na, mo è vam da ti ute hu, ì vot, ener gi ju ili mo} da ide te na pred. Naj ve }a mu zi ka i umet nost mo gu se de si ti u jed nom obi~ nom tre nut ku, bi lo gde po red vas, sa mo je va `no da ih pre po zna te. Mi ro slav Sta ji}

PRE MI JE RA DRA MA MI RE FUR LAN U RA DI O NI CI „IN TE GRA CI JE” U BE O GRA DU

Mi ste ri ja na {eg po sto ja wa Po zo ri {na pred sta va „Dok nas smrt ne raz dvo ji”, pr va dra ma po zna te glu mi ce Mi re Fur lan, u re `i ji slav nog glum ca Pre dra ga Mi ki ja Ma noj lo vi }a, bi }e pre mi jer no iz ve de na ve ~e ras u „Ra di o ni ci in te gra ci je” u Be o gra du. U po ro di~ noj dra mi iz 70-ih go di na pro {log ve ka igra ju Ani ta Man ~i}, Ja sna \u ri ~i}, Ma noj lo vi} i mla da glu mi ca Jo va na Ga vri lo vi}. „Ovo je pi tak ko mad ve o ma gor kog uku sa”, iz ja vio je Ma noj lo vi} ali ni je `e leo da ot kri je de ta qe, jer, ka ko je re kao, tekst su ~u va li od {i re jav no sti da bi na pred sta vi pro na {ao put kroz gle da o ce.

Ipak, do dao je da u pred sta vi ne ma po li ti ke, ali ima re flek si ja na da na {we vre me. „Po ro di~ ni od no si su ve~ ni. Ko mad je, ka ko ga ja vi dim - o qu ba vi i mi ste ri ji. O ogrom noj, pra voj, istin skoj qu ba vi i ne sta ja wu, o naj ve }oj mi se tri ji na {eg po sto ja wa da se ra |a mo, da se vo li mo i da od la zi mo, a za {to - ne zna mo”, re kao je on. Autor ka je po vo dom pre mi je re do pu to va la u Be o grad iz Ame ri ke, gde `i vi i ra di od po ~et ka 90-ih. Na pi ta we Ta njug a da li u dra mi ima auto bi o graf skih ele me na ta od go vo ri la je po tvrd no. „Mo ja po ro di ca mi je bi la in -

Po zi ci ja – van na ci o nal no sti Mi ra Fur lan, umet ni ca iz Hr vat ske, ko ja je deo ka ri je re ostva ri la u Sr bi ji, na pu sti la je u vre me rat nih su ko ba po ~et kom 90-ih go di na ove pro sto re i ve} du go ì vi i ra di u Los An |e le su. „[to se ti ~e glu ma~ kog po sla, imam je dan pro je kat ovog le ta, do sta za ni mqiv, sa jens fik{n. Ta ko sam i po ~e la u Ame ri ci, upa la sam u taj à nr, ni kri va ni du àn, ta ko se de si lo, ali mi je taj à nr otvo rio je dan ce li pro stir ko ji jo{ uvek tra je”, re kla je ona. Mi ra Fur lan je is pri ~a la da o s/f-u ni {ta ni je zna la ka da je do la zi la u Ame ri ku, ali joj je ve} na pr voj s/f kon ven ci ji na ko joj je ra di la ~o vek iz pu bli ke re kao: do bro do {la u fa mi li ju. „Ne gde je to za i sta ta ko, jer svo ju sam glu ma~ ku fa mi li ju iz gu bi la, nig de vi {e ni sam pri pa da la. To je jed na dis funk ci o nal na fa mi li ja, gde se qu di obla ~e u ~ud ne ko sti me, ali sam je na kra ju pri hva ti la”, re kla je ona do da ju }i da se i wen sin ra du je to me. „We mu je bi lo za bav no da ma ma igra van ze maq ca. Do ne kle to i je ste mo ja po zi ci ja - van na ci o nal no sti”, pri me ti la je Mi ra Fur lan.

spi ra ci ja. Mi slim da je na ~in na ko ji smo od ra sli i {to nam se do ga |a lo u pe ri o du od ra sta wa ono {to nas ob li ku je za ceo `i vot i kao glum ce i kao pi sce i kao qu de”, re kla je ona. Mi ra Fu ran je na po me nu la da se qu di stal no vra }a ju istim te ma ma, pa se i psi ho te ra pi ja ba vi ti me. „Ne mo `e{ zna ti ko si dok se ne osvr ne{ na svo ju pro {lost, na si tu a ci ju u ko joj si ra stao”, na gla si la je ona i do da la da je dra mu na pi sa la pre do sta go di na, u Ame ri ci, da kle da le ko od te ma iz ko ma da, jer joj je, ka ko je pri zna la, bi lo po treb no da se to me vra ti. Is ti ~u }i da je bes kraj no za hval na i po no sna {to je Ma noj lo vi} pre po znao taj ko mad, re kla je da ga je po ka za la ma lom bro ju qu di. „Qu di se da nas bo je ja kih

emo ci ja, te {kih pri ~a, od to ga se be ì i po sto ji ot por pre ma toj vr sti ma te ri ja la, {to mi je ra zu mqi vo. Znam kao glu mi ca ka ko je te {ko, ali i ka ko je dra go ce no za ro ni ti do kra ja u te {ku i ja ku emo ci ju, ja sam se zbog to ga po ~e la ba vi ti glu mom, ne da igram raz ne ka rak te re. Moj put je bio taj i ~i ni mi se da je taj glas i pri stup pri su tan i u mom pi sa wu”, re kla je ona. No vo sad ska glu mi ca Ja sna \u ri ~i} je iz ja vi la da je ko mad naj pre o qu ba vi, ali i o pro la zno sti ì vo ta i to me na ko ji na ~in ga tro {i mo, uglav nom ga tra }i mo, ume sto da ì vi mo u sa da {wem tre nut ku i ra du je mo se ma lim stva ri ma. U pred sta vi ne ma spek ta ku lar ne rad we, qu di raz go va ra ju, ali sve je pu no emo tiv nog na bo ja i smi sla, ima ve ze sa ê ho vim, do da la je ona. (Ta njug)

~etvrtak 25. april 2013.

VOJVODINA PREDAT ZAHTEV MINISTARSTVU ZA LOKALNU SAMOUPRAVU

Nova Pazova ho}e op{tinu

[areno svake godine

ME\UNARODNA MANIFESTACIJA U SOMBORU

Festival cve}a i manskenbal

SOMBOR: Somborci }e tre}i put za redom, u subotu biti doma}ini Me|unarodnog festivala cve}a. Ovaj doga|aj je zauzeo zna~ajno mesto u turisti~koj ponudi Sombora. -Kuriozitet je da je 90 odsto izlaga~a od pro{le godine ve} potvrdilo u~e{}e , a to zna~i da je, to {to smo do sada radili, bilo ispravno. Najpre }e, u ~etvrtak 25. aprila, Udruèwe èna „Zlatne ruke Somborke“, organizovati Sajam ènskih rukotvorina, gde se o~ekuje 65 u~esnika iz pet zemaqa. Potom }emo, u petak 26. aprila imati festival klovnova, kao i maskenbal, u organizaciji Gra|ana „Most“. O~ekujemo da u ~etvrtak, petak i subotu idu}e nedeqe, na{a glavna ulica bude krcata i najlep{e ukra{ena – re-

kao je organizator festivala Du{an Konti} Direktor „îsto}e“Andrija Penze{ rekao je da je gradsko komunalno preduze}e i prethodne dve godine u~estvovalo u manifestaciji. -U nastojawu da doga|aj bude {to uspe{niji, ovog puta smo se ukqu~ili i angaòvawem na{ih stru~ wa ka, ko ji }e na {tandu ispred Cve}are „Mimoza“, na glavnoj ulici, deliti besplatne savete svim zainteresovanima, a u~estvujemo i u or ga ni za ci ji ma ni fe sta ci je. Verujem da }emo, kroz ovaj sajam cve}a, prikazuju}i ono {to moè ulep{ati ìvot, istovremeno promovisati Sombor kao grad zelenila i lepote – ocenio je Penze{ . M. Miqenov}

NOVA PAZOVA: Pokret za op{tinu Nova Pazova i inicijativni odbor predali su zahtev Ministarstvu za lokalnu samoupravu i resornoj ministarki Verici Kalanovi} „da daju mi{qewe o predlogu za osnivawe samostalne op{tine, izdvajawem podru~ja katastarske op{tine Nova Pazova iz sastava op{tine Stara Pazova u novu op{tinu Nova Pazova“. Kako obja{wava predsednik Pokreta za op{tinu Nova Pazova i jedan od inicijatora stvarawa nove op{tine u ovom delu Srema Sr|an Stankovi} , zahtev je predat Ministarstvu sa kompletnim elaboratom o opravdanosti stvarawa op{tine Nova Pazova i 6.500 potpisa gra|ana. -Ukoliko Verica Kalanovi} i ministarstvo za lokalnu samoupravu ne odreaguju u adekvatnom roku, sudskim putem }e se zatraìti da Ministarstvo uzme u razmatarawe ovu inicijativu - kaè Stankovi}. Podno{ewu zahteva prethodila je vi{egodi{wa aktivnost, jer Savet MZ Nova Pazova odluku da traì izdvajawe iz op{tine Stara Pazova doneo je jo{ 2000. godine. Kako obja{wava Stankovi}, narodna inicijativa predata je Ministarstvu za lokalnu

Sr|an Stankovi} sa zahtevom

GRA\ANI SVE ^E[]E TRA@E POMO] VE]NIKA

Nepla}eni ra~uni optere}uju Zrewanince ZREWANIN: Egzistencijalno ugroèni, saterani u }o{ak, gra|ani u vreme ekonomske krize, koje se oduìlo, obijaju brojne pragove ne bi li bar iza ne~ijih vrata na{li pomo}. Sve ~e{}e obra}aju se i gradskim ve}nicima u Zrewaninu koji su odlu~ili da ih, u neposrednom kontaktu, saslu{aju i poku{aju da im pomognu. ^lan ve}a zaduèn za socijalna pitawa Dragan [a{i} veli da }e on i wegove kolege u narednom periodu obi}i sva sela u okolini Zrewanina, kako bi se upoznali sa problemima me{tana. - S obzirom na to da kancelariju Gradskog ve}a svakodnevno pose}uje veliki broj gra|ana, pokazala se potreba da im se na neki na~in pribliìmo, kako ne bi morali da dolaze do nas. Posebno jer je me|u qudima koji traè pomo} veliki broj soci-

jalno ugroènih i za koje je velika stavka izdvojiti novac za put da bi do{li do Gradske ku}e. Na ovaj na~in }emo na licu mesta saznati koji su wihovi problemi i {ta konkretno moèmo da uradimo – kaè [a{i}. Bilo bi dobro, dodaje [a{i}, da se oni kojima je potrebna pomo} organizuju u svojim mesnim zajednicama i kontaktiraju gradske ve}nike posredstvom predsednika saveta MZ. ^lan Gradskog ve}a zaduèn za resor imovine grada Dragi{a Albuq potvr|uje da ve}nici deùraju na smenu svakog radnog dana. Dnevno, zavisno od resora, ve}nik primi i do 20 stranaka. Ali, broj gra|ana koji se obra}a je i mnogo ve}i, jer pojedinci dolaze i kao predstavnici grupa, mesnih zajednica ili organizacija, ili kao ovla{}eni od potpisnika peticija.

DOM ZDRAVQA U PAN^EVU PREDSTAVIO SAJT

Za boqu komunikaciju lekara i pacijenata

Posao se ne bira mnogo

DEVETI SAJAM ZAPO[QAVAWA U KIKINDI

Na raspolagawu sto radnih mesta

KIKINDA: Sajam zapo{qavawa u Kikindi odràn je deveti put, a organizator je filijala Nacionalne slu`be za zapo{qavawe. Ova mera pokazala se kao efikasna u re{avawu problema nezaposlenosti, jer na 100 radnih mesta, koje ponude poslodavci, 40 bude popuweno. Sajmu, prvom u ovoj godini, prisustvovalo je 19 poslodavca, koji su traìli 100 radnika. Sajam je otvorio predsednik op{tine Kikinda Savo Dobrani}, koji je istakao da se lokalna samouprava u proteklih nekoliko godina sve vi{e angaùje radi podsticawa zapo{qavawa Kikin|ana, pre svega mladih: Predsednica Saveta za zapo{qavawe op{tine Kikinda \ur|ina Jerinki} rekla je da je u lokalnom buyetu izdvojeno 15 miliona dinara za zapo{qavawe. -Iz nadle`nog ministarstva stigao nam je odgovor da }emo

za samozapo{qavawe i novozapo{qavawe uz na{ih pet miliona dobiti i 4,9 miliona dinara. Ove godine na raspolagawu nam je ukupno 28 miliona dinara, a ciqne grupe su: mladi, socijalno ugroèni, stariji od 45 godina i ène. Jasmina Simovi} je nezaposlena ima 23 godine i zavr{ila je Ekonomsko -trgovinsku {kolu i konkurisa}e za trgovca. Nada se da }e imati uspeha. Ogwen Jovani} ima 38 godina, zavr{io je Gimnaziju i bez posla je dva meseca, a konkurisiao je kod osiguravaju}ih dru{tava i za trgovca. Sajmu je prisustvovalo oko hiqadu nezaposlenih, a radnike su traìle firme: “Cimos” Kikinda, “”Velpan”, “Delta generali”, firma “Alta” iz Kikinde, “Grindex”, “Velegram”, “Atler Fontana”, Centar za socijalni rad, “Zlatna greda”, fabrika “Emmepi”, Metanol. A. \uran

samoupravu jo{ 8. avgusta 2011. godine i time je zvani~no pokrenut postupak za osnivawe op{tine Nova Pazova. Zahtev je predat i Sekretarijatu za me|uregionalnu saradwu i lokalnu samoupravu. Vlada Vojvodine je zakqu~ila da se prihvata informacija o postupku stvarawa samostalne op{tine Nova Pazova i zaduìla Pokrajinski sekretarijat za me|uregionalnu saradwu i lokalnu samoupravu da, u saradwi sa pokrajinskim sekretarijatima za finansije, urbanizam, gradwu i za{titu ìvotne sredine i pokrajinskim sekretarijatom za zdravstvo, socijalnu politiku i demografiju, sagledaju teritorijalnu organizaciju Vojvodine i predloè Vladi mogu}e promene. U me|uvremenu je Ustavni sud utvrdio da organizacija novih op{tina nije u nadle`nosti APV i da je stvarawe novih op{tina iskqu~ivo u nadle`nosti republi~ke Vlade i resornog ministartsva. Pokret za op{tinu Nova Pazova smatra da ovo pitawe nije u domenu MZ ni lokalne samouprave, ve} iskqu~ivo Ministarstva regionalnog razvoja i lokalne samouprave, ali i da mnogi poku{avaju da inicijativu zloupotrebe u politi~ke svrhe. A. Mali

PAN^EVO: U zgradi Op{tine u Pan~evu je prezentovan sajt Doma zdravqa. Direktor Doma zdravqa Du{an Ovuka naglasio je zna~aj otvarawa internet sajta napomiwu}i da }e se sajt tek razvijati i dobiti na kvalitetu, ali da je i ovakav kakav je trenutno jedan od najboqih u na{oj zemqi, bar {to se zdravstva ti~e. Ve}nik za zdravstvo Du{an Mali} rekao je da u jeku tehnologije i razvoja u 21. veku normalno je da postoji ovakav sajt kojim }e biti unapre|eni odnosi izme|u pacijenata i Doma zdravqa. Za potrebe izrade sajta iz buyeta grada izdvojeno je 300 000 dinara, {to je po Du{anu Ovuki plod {estomese~nog rada. - Ovo je prilika da svi zaposleni u DZ-u, kao i korisnici imaju jo{ jedan otvoren vid komunikacije po svim pitawima vezanim za oblasti na{ih delovawa. Sajt bi trebalo da olak{a komunikaciju izme|u nas i pacijenata. Postavili smo osnovnu verziju sajta s

ozbiqnim ambicijama da ga razvijemo u dogledno vreme. U skorije vreme bi trebalo da postignemo i opciju onlajn zakazivawa, kao i vi{ejezi~nostrekao je Ovuka. Korisnici }e biti upoznati sa svim slu`bama u Domu zdravqa, zna}e i opseg wihovog delovawa, zaposlene, informacije za preventivne akcije za obilaske {kola, vrti}a, skrininzi, sve {to je vezano za aktivnost doma zdravqa. Zna}e raspored rada za vreme dr`avnih praznika i vikenda. -U svako doba dana pacijenti }e mo}i da pogledaju de{avawa u svim ambulantama DZ-a, da postave pitawe na koje }e im ubrzo biti dat odgovor, jer }emo bar tri-~etiri puta nedeqno a`urirati. Ne}emo dozvoliti da pitawa pacijenata budu na ~ekawu po nekoliko dana, ali isto tako }emo voditi ra~una ko {ta pita i ko {ta odgovara. U planu nam je i kol centar, kao i postizawe vi{ejezi~nosti - zakqu~io je Du{an Ovuka. Z. Dg.

KIKIN\ANI U BE^EJU

Koncerti hora „ûperak“ BEÊJ: De~iji hor „ûperak“ iz Kikinde gostuje danas u Be~eju. Zbog velikog interesovawa, u Gradskom pozori{tu Be~ej bi}e odràna dva koncerta od 9,30 i 11 sati. Ulaznice, po ceni od 120 dinara, u prodaji su ve} ne-

koliko dana. Hor „^uperak“ je pre sedam godina osnovala Svetlana Miki} i koji je snimio dva albuma, ima mnogo nastupa na festivalima i presti`nih nagrada sa takmi~ewa. V. J.

- Svi gradski ve}nici primaju stranke, koje dolaze sa najrazli~itijim problemima, a nas ~esto do`ivqavaju kao neku posledwu {ansu, jer su prethodno obijali mnoga vrata. Ne mo`emo da im pomognemo u svemu, ali u dobrom broju re{avamo ih nevoqa. Naj~e{}e dolaze zbog nemogu}nosti da pla}aju struju i komunalije, zbog problema vezanih za imovinsko stawe, ali i pitawa koja se ti~u socijalne pomo}i – otkriva Albuq. On obja{wava da ve}nici urgiraju kod javnih preduze}a da sa gra|anima naprave dogovor oko pla}awa u ratama. - Imamo povratne informacije, jer na tome insistiramo i va`no je re}i da ~esto ima pozitivnih ishoda u korist gra|ana. To nam je najve}a satisfakcija – zavr{ava Albuq. @. Balaban

MESEC BORBE PROTIV DIJABETESA

Zdravqu u susret

BEÊJ: Povodom Meseca borbe protiv dijabetesa, Dru{tvo za borbu protiv {e}erne bolesti op{tine Be~ej organizuje danas tradicionalnu, 7. po redu, akciju po imenu „Zdravqu u susret“. Na ovaj na~in se nastavqa s preventivnim aktivnostima Dru{tva. - Na{a akcija nije namewena samo registrovanim dijabeti~arima. Wen ciq je prevencija, a to zna~i da se pruà mogu}nost svima da provere svoje zdravqe i na vreme utvrde da li imaju povi{en nivo {e}era u krvi ili im je povi{en krvni pritisak. Sve je besplatno, nema zakazivawa i nije potrebna zdravstvena kwiìca - rekao je predsednik Dru{tva Radoslav Ivanovi}. Dana{wa akcija }e se odràti na centralnom gradskom trgu ispred Gradske ku}e od 9 do 15 sati. Uz aktiviste Dru{tva, ukqu~i}e se stru~na ekipa novosadske firme „Spektol“. V. J.

PROMOCIJA KWIGE U KULI

No} te uvek ~eka KULA: U Kulturnom centu u Kuli odr`ana je promocija kwige pesama „No} te uvek ~eka“, autora Mili}a Vulovi}a. O kwizi je govorio pesnik i kwi`evni kriti~ar Zoran. M. Mandi} i direktor izdava~ke ku}e „Marks & Bleeds“ Marko Srdanovi}. Stihove iz prve kwige pesama Mili}a Vulovi}a su kazivali Slobodan Nogavica, pro{logodi{wi prvak Srbije u recitovawu i Tamara Plav{i},

dok je u muzi~kom programu u~estvovao kulski gitarista Bojan Aleksi}. Zoran. M. Mandi} je istakao da ova kwiga poezije, sa bri`qivo selektovanom i tematski dobro organizovanom kolekcijom opusa od 55 pesama, sugestivno nudi, dodao je on, jezi~ki pedantno pre~i{}enu prirodu orkestriranog java pesama o ti{ini i vibracijama osame. M. Kk.

JAPANSKE TRE[WE PROCVETALE U SENTI: Japanske tre{we procvetale su u Senti kraj fontane ispred Gradske ku}e u parku na Glavnom trgu. Pro{log prole}a vrt japanskih tre{awa koji u centralnom gradskom parku okru`uje novu fontanu, zasa|en je donacijom kompanije Japan tobako interne{nel (JTI). Izgradwa nova fontane je tako|e najve}im delom finansirana donacijom JTI-a, a delom iz op{tinske kase. Fontana okru`ena japanskim tre{wama prijatan je kutak gde se po lepom prole}nom vremenu u trenucima predaha okupqaju Sen}ani. M. Mitrovi}

vojvodina

Ga {e we „Almeks IPOK”-a ne zna ~i kraj skro ba re

Ku ku ruz }e se i da qe pre ra |i va ti

“Sitru” iz Kova~ice ~ija je osnovna delatnost skladi{tewe poqoprivrednih proizvoda, zatim poqoprivredna preduze}a “Petefi” iz Temerina i “Pokrok” iz Padine, a 2008. je preuzela i industriju skroba u Jabuci. Lane je kupila i IPOK po{to je izlicitirala sumu od 959 miliona dinara, {to je bilo za 383 miliona vi{e od po~etne cene. Na licitaciji su u~estvovala ~etiri potencijalna kupca koja su prethodno uplatila depozit – pored pan~eva~ke firme, za preuzimawe skro-

bare nadmetali su se i AIK banka iz Ni{a, i beogradska preduze}a “Agrana” i “Kartonval”. “Kartonval” je, ina~e, prethodno bio zakupac pogona skrobare, a ovih dana je, ba{ kada se u javnosti pojavila vest o likvidaciji “Almeks IPOK”-a, najavio da }e ostati na banatskom tr`i{tu, na koje ra~una kao na neiscrpnu bazu kvalitetne sirovine, uprkos tome {to nije uspeo da kupi IPOK. - Kao svojevremeni zakupci IPOK-a, uverili smo se da ovaj region ima odli~an, veoma kva-

NI [TA OD PO VE ]A WA PLA TA U GRAD SKOJ UPRA VI

PO KRE NUT PO STU PAK LI KVI DA CI JE

ZRE WA NIN: Informacija da je nad preduze}em “Almeks IPOK” iz Zrewanina, koje je osnovano 27. decembra pro{le godine, pokrenut postupak likvidacije, zaprepastila je mnoge, a u ovda{woj javnosti odmah se povela pri~a o daqoj sudbini Industrije prera|evina od kukuruza IPOK. Pan~eva~ka kompanija “Almeks” pro{le godine je, za 959 miliona dinara, kupila zrewaninsku skrobaru, najavquju}i da }e u fabrici nastaviti da prera|uje kukuruz, a ne samo da koristi skladi{ne kapacitete. I kada se ~inilo da }e skrobara nastaviti da ìvi, kao grom iz vedra neba usledila je vest o likvidaciji firme “Almeks IPOK”. Me|utim, u pan~eva~kom preduze}u uveravaju da se u fabrici ne de{ava ni{ta dramati~no, kao {to na prvi pogled izgleda. - Dru{tvo sa ograni~enom odgovorno{}u “Almeks IPOK”, za koje traìmo likvidaciju, osnovali smo s namerom da se pogoni u Zrewaninu vode kao posebno pravno lice, ali smo odustali od te namere. Naravno, ga{ewe “Almeks IPOK-a” ne zna~i i zaustavqawe proizvodwe u zrewaninskim pogonima – poru~io je direktor “Almeksa” Nenad Ratkov. Ratkov je dodao da }e skrobara nastaviti sa preradom 200 tona kukuruza dnevno, kao i da }e angaòvanih 160 radnika ostati na poslu. Na sajtu kompanije “Almeks” pi{e da je zvani~no registrovana 1992. godine. Od tada, do danas, kupila je nekoliko vojvo|anskih firmi, izme|u ostalih

~etvrtak 25. april 2013.

litetan kukuruz. Brzo smo obostrano korektnim odnosom uspeli da se nametnemo proizvo|a~ima kao dobri kupci, a oni nama kao odli~ni snabdeva~i. Iako nismo vi{e prisutni u skrobarstvu, kao novi vlasnici fabrike sto~ne hrane “Proteinka” veoma smo zainteresovani za otkup poqoprivrednih proizvoda koji nam slu`e kao sirovinska baza – poru~io je suvlasnik i in`ewer iz ove beogradske firme Blagoje Popovi}. @. Ba la ban

Mo gu} {trajk ka fe-ku va ri ca ZRE W A N IN: Za po sle ni u Gradskoj upravi Zrewanina sa sred wom i ni `om stru~ nom spremom izgleda da }e ubudu}e, ipak, primati zarade umawene za 20 odsto, jer su ~elnici grada zauzeli stav da ne postoji mogu}nost da ovaj problem bude re{en u zakonskim okvirima. Pod se ti mo, wi ma su mar tov ske pla te uma we ne za taj pro ce nat ko ji im je do sa da is pla }i van kroz ta ko zva nu „tre }u li stu”, od no sno kroz so ci jal na da va wa. Ali, dr `av ni re vi zor je pri me tio da to ni je u skla du sa za ko nom i za to su nad le `ni uki nu li po me nu ta da va wa. - Iako je na predlog gradona~elnika Ivana Bo{waka sasta nak bio za ka zan za 23. april, do wega je do{lo tek u posledwem momentu na insistirawe predstavnika dva repre zen ta tiv na sin di ka ta. Osim predstavnika oba sindikata, sastanku je prisustvovala na~elnica Gradske uprave sa svojim saradnicama, ali ne i gradona~elnik. Nije ponu|eno nikakvo re{ewe kako da se dostavqa~ima, pomo}nim radni ci ma, ka fe-ku va ri ca ma i

drugim zaposlenima sa najni`im stru~nim spremama pove}a zarada od sada{wih 20.000 di na ra – sa op {tio je ju ~e predsednik Nezavisnog sindikata Gradske uprave @eqko Torwanski. On je naglasio da su u buyetu grada za 2013. ve} predvi|ena finansijska sredstva za socijalna davawa pre stupawa na snagu izve{taja revizora i da je potrebno prona}i samo odgovaraju}i model. - Ali, ru ko vod stvo gra da ni je po ka za lo do bru vo qu da ovo pi ta we re {i, iako za to po sto je broj ni pri me ri iz dru gih gra do va i op {ti na, ko ji su po ka za li bri gu za so ci jal no - eko nom sko sta we svo jih za po sle nih, a po seb no onih sa naj ni `im za ra da ma. O~i gled na je na me ra da se za po sle ni us kra te za so li dar nu po mo} ko ja im pri pa da, ka ko bi se re ba lan som buye ta fi nan sij ska sred stva pre u sme ri la za dru ge na me ne – po ru ~io je Tor wan ski, ko ji ni je is kqu ~io ni mo gu} nost da na red nih da na bu de or ga ni zo van {trajk za po sle nih u Grad skoj upra vi. @. B.

Uni {ta va we kr pe qa ADA: Uo~i predstoje}ih praznika lokalna samouprava op{tine Ada organizuje uni{tavawe krpeqa, kako bi boravak u prirodi za gra|ane bio bezbedan. Uni{tavawe krpeqa u Adi i Molu po~iwe danas i traja}e tri dana. Danas }e se prskawe obaviti oko Hipodroma i na trgu po-

red puta prema a|anskom {trandu, sutra na Adici, Rekreacionom centru i na dolmi od skele do pristani{ta. U Molu u petak uni{tavawe krpeqa }e se sprovesti u Rekreacionom centru, na dolmi u okolini skele i Restorana „Lovac”. M. Mr.

monitor

~etvrtak 25. april 2013.

H o r o s k o p 25. april 2013. OVAN 21.3-19.4.

Usme re ni ste na po boq {a we finansijske situacije. Iako vam danas pojedini poslovi mogu delovati obe}avaju}e i perspektivno, nemojte ulaziti u zna~ajnije investicije ni trgovinu.

BIK 20.4-20.5.

Raspolo`eni ste i puni novih planova i ideja, ali nije trenutak za wihovu realizaciju. Posebno budite oprezni u odnosu s partnerom. Be za zle na ras pra va mo `e prerasti u veliki sukob.

BLI ZAN CI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DE VI CA 23.8- 22.9.

Kreativni ste, a poslovne ideje naviru jedna za drugom. Ipak, budite oprezni, posebno u odnosu s kolegama. Nije pravi trenutak da pravite reorganizacije niti pregovore. Optimisti~ni ste i uìvate u druèwu s bliskim prijateqima. Me|utim, ako ste u vezi, budite vrlo oprezni u emotivnim odnosima. Ako ste u braku, budite tolerantniji s decom. Usmerili ste se na unapre|ewe statusa i karijere pa va{e ambicije sve vi{e dolaze do izraàja. Ali, potrudite se da imate vi{e razumevawa za ~lanove svoje porodice i wihove potrebe. Ima te po tre bu da raz re {i te porodi~ne probleme, ali povedite ra~una o tome kako iznosite svoje mi{qewe jer uku}ani ne}e blagonaklono prihvatati va{e primedbe. Budite oprezni u saobra}aju.

Zoran Delibos

VA GA 23.9- 23.10.

[KOR PI ON 24.10- 23.11.

STRE LAC 24.11- 21.12.

JA RAC 22.12-20.1.

Imate èqu za putovawima i kontaktima s qudima iz inostranstva. Tako|e, velika je potreba za duhovnom nadgradwom. Budite veoma oprezni s novcem, nije vreme za ve}a ulagawa. Promenqivog ste raspoloèwa, ali vas jo{ ne napu{ta radni elan. Kontakti s partnerom su dobri, o~ekujte podr{ku na svakom planu, ali nije povoqan period za radikalne odluke. Tokom dana{weg dana bi}e vam sasvim jasno ko su vam prijateqi, a koga, pak, treba da se klonite. Intuicija }e vam biti nepogre{iva. Odnosi s partnerom se unapre|uju. Situacija na poslu je jasnija i moète lako isplanirati budu}e poteze. Me|utim, u privatnom ìvotu postoje odre|ene pote{ko}e. Razo~ara}e vas dugogodi{wi prijateq.

VO DO LI JA Pozitivnog ste raspolo`ewa i 21.1-19.2. otvoreni za komunikaciju, ali izbegavajte diskusije s pretpostavqenima. Nije pravi trenutak da iznosite svoje stavove. Obratite pa`wu na krvni pritisak. RI BE 20.2-20.3.

Poku{avate da razre{ite novona sta li po ro di~ ni pro blem. U otvorenom dijalogu re{ewa }e se nametnuti sama. Ako ste student, potrudite se da prevazi|ete nepotrebnu nervozu.

TRI^-TRA^

Ri ja na u bi ki ni ju V REMENSKA

Neumorna pop zvezda Rijana nastavqa s agresivnom samopromocijom na internet portalima i dru{tvenim mre`ama. Ovog puta u pitawu je wen mali zlatni bikini. Peva~ica je objavila seriju svojih seksi fotografija na svom „Instagram„ nalogu.

PROGNOZA

VIC DANA

Sun ~a no i to plo

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 28 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 28 Niш

Evropa

NO VI SAD: Sun~ano i toplo. Vetar slab, promenqivog pravca. Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura 11, a maksimalna dnevna oko 27 stepeni. VOJ VO DI NA: Sun~ano i toplo. Vetar slab, promenqivog pravca. Pritisak iznad normale. Minimalna jutarwa temperatura 8, a maksimalna 28 stepeni. SR BI JA: Sun~ano i jo{ toplije. Vetar slab, promenqivog pravca. Pritisak iznad normale. Minimalna jutarwa temperatura 6, a maksimalna 29 stepeni. Prog no za za Sr bi ju u na red nim da ni ma: Sun~ano i vrlo toplo, uz maksimalne oko 30 stepeni u petak i subotu. U subotu po podne i uve~e su mogu}i re|i kratkotrajni lokalni pquskovi uz malo sveìje vreme na severu. U nedequ sun~ani periodi uz promenqivu obla~nost i nekoliko stepeni niù i prijatniju temperaturu u svim krajevima. Idu}e sedmice sun~ano i vrlo toplo vreme s temperaturama oko 30 stepeni od ponedeqka do ~etvrtka. BI O E ME TE O RO LO [KA PROG NO ZA: Biometeorolo{ke prilike mogu imati povoqan uticaj na ve}inu hroni~nih bolesnika, izuzev sr~anih i hipertoni~ara, kojima se savetuje izvestan oprez. Meteoropatske reakcije su mogu}e u blaòj formi. Usled visoke vrednosti UV-zra~ewa preporu~uje se odgovaraju}a za{tita, kao i umerena fizi~ka aktivnost u najtoplijem delu dana.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

Kijev

Moskva

Oslo

St. Peterburg 10 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

Pri~aju dve kom{inice: - Draga moja, {ta je to sa Vama? Da li ste jako bolesni? - Ja bolesna?! Zdrava sam k‘o dren! A za{to me to pitate? - Pa, ~ujte, vidim da Vam ve} tri dana za redom svako jutro dolazi doktor. - Oprostite, molim vas, kad je Vama svako jutro dolazio onaj pukovnik, meni nije bilo ni na kraj pameti da pomislim da je po~eo rat.

SUDOKU

Upi шi te je dan broj od 1 do 9 u pra zna po љa. Sva ki ho ri zon tal ni i ver ti kal ni red i blok od po 9 pra znih po љa (3h3) mo ra da sa dr жi sve bro je ve od 1 do 9, ko ji se ne sme ju po na vљa ti.

VODOSTAњE TAMI[

Bezdan

462 (13)

Slankamen

584 (6)

Apatin

532 (14)

Zemun

599 (-1)

Tendencija opadawa

Bogojevo

487 (16)

Panчevo

585 (-1)

STARI BEGEJ

Smederevo

648 (0)

Baч. Palanka 469 (12) Novi Sad

497 (7)

Tendencija stagnacije

Jaшa Tomiћ

Hetin

TISA

203 (-21) N. Kneжevac

118 (0)

Tendencija opadawa

SAVA 719 (-1)

S. Mitrovica

608 (-5)

Senta

708 (-1)

Beograd

551 (-1)

Novi Beчej

583 (1)

Tendencija stagnacije

Titel

607 (5)

NERA

Tendencija stagnacije

Kusiћ

102 (-4)

Reшeњe:

DUNAV

Novosadska ~etvrtak 25. april 2013.

Telefoni: 021 4806-834, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

PLAN RE OR GA NI ZA CI JE NI JE PRO [AO

STRO GI CEN TAR GRA DA GO TO VO DVA ME SE CA BEZ ULI^ NE RA SVE TE

solidarnosti nastojati da oko 380 radnika dobije devet zaostalih minimalnih li~nih dohodaka. “Motins”, nekada{wi “27.mart”, pre pet godina privatizovana je,i novi vlasnik postalo je preduze}e “NS Don”. Novi vlasnik je za 78 odstoakcija platio 4,3 miliona evra i najavio ambiciozne planove ulagawa u tehnologiju. Do tada je”Motins” prvio, uglavnom za izvoz, klipove za motore i kompresore, rebraste cilindre i klipne prstenove, koje je prodavao u Nema~koj, Francuskoj, Al`iru, Egiptu. Prilikom privatizacije, novi vlasnik je izjavio da je uposlenost iznosila oko dve tre}ine kapaciteta. Me|utim, preduze}e „NS Don” je oti{lo u ste~aj juna 2011. godine, a radnici na biro da bi nepunih godinu dana kasnije Razvojna banka Vojvodine, kao najve}i poverilac, ponovo pokrenula proizvodwu u fabrici. Tada je zaposleno 77 od 372 radnika, a plan Vlade Vojvodine bio je da se januara ove godine zaposle svi radnici. Me|utim, propa{}u RBV i to preduze}e je oti{lo u bankrot. „Motins” je jedno od retkih preduze}a koje je imalo „A” licencu za izvoz na tr`{te Evropske unije. Z. De li}

Foto: F. Baki}

Ode „Mo tins” ipak u ban krot AD „Motins” u ste~aju je bankrotirao, jer za plan reorganizacije preduze}a nije bilo zainteresovanih investitora koji bi dali garanciju za oporavak i nastavak proizvodwe delova za automobilsku i motornu industriju. Tokom ste~ajnog postupka koji je uveden 18. decembra 2012. godine utvr|ena su potra`ivawa od oko osam miliona evra. Sada sledi da ste~ajni upravnik pripremi fabriku za prodaju, a to zna~i da treba da uradi procenu akcijskog kapitala preduze}a i uz saglasnost Odbora poverilaca objavi prodaju celokupne imovine. Za taj posao, procewuje se, ste~ajnom upravniku treba}e tri do ~etiri meseca. - Razvojna banka Vojvodine je kreditirala „Motins” , a kako ove banke vi{e nema, ni plan reorganizacije nije pro{ao, jer nije imao ko da finansijski podr`i nastavak proizvodwe. Ni ova kao i pro{la vlast nisu stali iza fabrike koja je i u doba tranzicije bila izvozno orjentisana, pa je tako nestala jo{ jedna fabrika u metalskom kompleksu Novog Sada - kazao je predsednik Gradskog odbora sindikata metalskih radnika Novak Vasi}. Rekao je, da }e sindikat posredstvom Fonda

hronika

Reflektori zamewuju rasvetu u Nikolajevskoj ulici

Ulica \ure Jak{i}a - dawu u hladu, no}u u mraku

Si ja li ce ne ra de bez na lo ga Novosa|anka Maja Tewi po`alila se na{oj redakciji da u Nikolajevskoj ulici gotovo dva meseca ne radi uli~na rasveta. Po wenim re~ima u mraku je i ulica \ure Jak{i}a, Katoli~ka porta i Trg Marije Trandafil. Tewi ka`e da taj deo grada osvetqavaju samo dva reflektora, jedan na objektu Akademije umetnosti i drugi na @enskom domu. - Obra}ali smo se Elektrodistribuciji, ali su nam rekli da oni nisu nadle`ni za taj pro-

blem i uputili nas na “Stan”. Pozvali smo i to preduze}e, prijavili problem, ali niko nije iza{ao na teren da popravi fewere - kaè na{a sagovornica. - Nakon nedequ dana opet smo ih zvali, ali niko nije odreagovao na prijavu. Re~eno nam je da “Stan” jeste nadleàn, ali da jo{ uvek nije potpisan ugovor izme|u Gradske uprave za komunalne poslove i “Stana”, zbog ~ega ne mogu da preuzmu odràvawe uli~ne rasvete. Tewi isti~e da su zbog nedo-

statka uli~nog svetla kom{ijama o{te}eni automobili. - Na dva automobila su polomqeni retrovizori. Ne mogu da razumem da u strogom centru grada nema svetla i da niko od nadle`nih ne reaguje- revoltirana je Tewi. Iz preduze}a “Stan” saznali smo da nisu mogli odmah da reaguju na pozive gra|ana i poprave svetiqke, jer nisu imali kompletno ovla{}ewe za odr`avawe javne rasvete. Kako tvrde, nedostajao im je ugovor o odr`ava-

wu koji je izme|u „Stana” i Gradske uprave za komunalne poslove potpisan prethodnog petka. Nadle`ni iz “Stana” ka`u da su nakon potpisivawa ugovora ekipe tog preduze}a odmah iza{le na teren, ali po{to je mnogo prijava moraju raditi po prioritetima. O~ekuju da im nadzorni organ dostavi nalog za popravku svetiqki u strogom centru grada i uveravaju sugra|ane, koji su se `alili na{em listu, da }e feweri uskoro biti popravqeni. Na ta {a Rad man

RE KON STRUK CI JA STA NO VA I KU ]A IZ BE GLIM GRA \A NI MA

Foto: N. Stojanovi}

[an sa za po vra tak ku }i

PO ^E LO URE \E WE RAD NI^ KE ULI CE

Kal dr ma le è za ~e ti ri me se ca U Radni~koj ulici ju~e su po~e li ra do vi ko ji }e pro laz kroz ovu ulicu oteàti u naredna ~etiri meseca. Kako navode iz Zavoda za izgradwu grada sve dotrajale povr{ine bi}e zamewene novim materijalima na parkinzima i trotoarima, dok }e na kolovoz biti vre}ena kamena kocka, odnosno, kaldrma. Rekonstrukcija uz sanaciju postoje}e vodovodne, kanalizacione i vrelovodne mreè zapo~ela je pro{le godine, radi vra}awa nekada{weg izgleda koji je ova ulica imala. Investitori tih poslova bili su „Vodovod i kanalizacija” i „Novosadska toplana” koji su bili u obavezi da posle posla ulicu vrate u ispravno stawe.

To se i dogodilo krajem pro{le godine da bi se ulica mogla koristiti u zimskom periodu, a u toj fazi radova postavqen je bitumenizirani nose}i sloj kao osnova za daqi posao, tako da ZIG bez novih raskopavawa i dodatnih tro{kova mo`e da nastavi ure|ewe saobra}ajnice. U ovom preduze}u ka`u i da su sinhronizacijom radova i dobrom koordinacijom izme|u javnih preduze}a uspeli da u{tede preko 40 miliona dinara gradskog buyeta, zaobi|u duplirawe pojedinih poslova, a tako|e su u vremenskoj prednosti od ~etiri meseca. Izvo|a~ radova je preduze}e „Put - invest” iz Sremske Kamenice, a ugovorena vrednost posla je 61 milion dinara. B. M.

Gra fi ~a ri i sa o bra }aj ci u od bor ni~ kim klu pa ma Maturanti Tehni~ke {kole „Pavle Savi}“ i Saobra}ajne {kole „Pinki“ posetili su ju~e Skup{tinu grada, i u razgovoru sa predsednikom Skup{tine prof. dr Sini{om Sevi}em, wegovim zamenikom Miroslavom Ili}em i ~lanom Gradskog ve}a za obrazovawe Radomirom Dabeti}em, upoznali se sa fukncionisawem gradske uprave.

Sevi} je predo~io va`nost odluka koje se donose u gradskom parlamentu, Ili} o `ivotnoj prekretnici pred kojom se maturanti nalaze, a Dabeti} je naveo da je ove godine izdvojeno 17 odsto buyeta za obrazovawe, {to je vi{e nego ranije. Poseta je organizovana u okviru akcije „Otvorena vrata Skup{tine grada“. S. Kr.

Komesarijat za izbeglice i migracije Republike Srbije obave{tava sva izbegle gra|ane iz Bosne i Hercegovine koji `ele pomo} u rekonstrukciji stambenih jedinica po sistemu „kqu~ u ruke“ kako bi se mogli vatiti u Bosnu i Hercegovinu, da 7. maja 2013. godine isti~e rok za podno{ewe prijava za pomo} u rekonstrukciji stambenih jedinica u Bosni i Hercegovini. Informacije o kriterijumima za dodelu pomo}i, potrebnoj

dokumentaciji i na~inu podno{ewa prijava dostupne su na internet strani Ministarstva za qudska prava i izbeglice BiH, www.mhrr.gov.ba. Sve dodatne informacije mogu se dobiti i u Ministarstvu za qudska prava i izbeglice Bosne i Hercegovine i Ambasadi Bosne i Hercegovine u Republici Srbiji. Biv{i nosioci stanarskog prava iz Republike Hrvatske mogu do 31. avgusta 2013. godine, podneti zahtev za stambeno

OKRU GLI STO IN VE STI TO RA I GRAD SKIH IN STI TU CI JA

Me wa se na ka na da za ure |e we gra |e vin skog ze mqi {ta? Zakqu~ak o promeni merila za obra~un naknada za gra|evinsko zemqi{te usvojen je ju~e na sastanku predstavnika grada, investitora i gra|evinaca, saop{teno je iz Gradske ku}e. Ovaj zakqu~ak, bi}e prosle|en Skup{tini grada ve} na narednoj sednici, a ciq je da se o`ivi i pokrene stambena izgradwa u Novom Sadu, kao i da se du`nicima omogu}i revitalizacija i olak{a daqe poslovawe. Kako se navodi u saop{tewu, zakqu~ak je donet na okruglom stolu „Pokretawe stambene izgradwe u Novom Sadu“, koji je organizovan na inicijativu {efice Knacelarije za lokalni ekonomski razvoj grada Olivere Simovi} i dikrektora Zavoda za izgradwu grada Gorana Vi{wi}a. To je, ka`e se u saop{tewu, prvi put da je sazvan ovakav skup. Navodi se i da }e ovaj sistem i}i u korist investitora, ali i grada, te da su investitori zadovoqni, a kona~ni rezultat }e biti pove}an broj ostvarenih projekata. S. Kr.

Is kqu ~e wa stru je No vi Sad: od 8 do 15 sati ulice Temerinska od 66 do 80 i Tekelijina od 46 do 58 i od 39 do 45, od 8 do 11 ulice Petefi [andora od 56 do 102 i od 47 do 91, Sentelekijeva, Bra}e Nemet, Milo{a Bebi}a, Feje{ Kla re, Alek san dra Be li }a, [arplaninska od 2 do 18 i od 3 do 25 i ]irila i Metodija od 102 do 130 i od 43 do 71, crkva, Rejmonotva, Vr{a~ka od 30 do 80 i od 23 do 77, „Halogen“, Adi Endrea od 18 do 40 i od 11 do 33, Neimarova, M. Koma, Jermenska, Jovana Popovi}a od 8

do 22 i od 13 do 25, od 8 do 10 ulice Mi{e Dimitrijevi}a 1 i 2, Danila Ki{a od 30 do 34 i od 19 do 21, Bra}e Ribnikar od 44 do 46, od 21 do 29, O[ „ Dr Milan Petrovi}“ i Tehni~ka {kola. Srem ska Ka me ni ca: od 9 do 12.30 ulice Cvetna i Sowe Marinkovi} od 29 do 39. Ko viq: od 9 do 13 deo naseqa od centra prema autoputu i Novom Sadu, preduze}a „Silos Pauni}“, „Su{ara“ i „Potkozarje“. ^e re vi}: od 8.30 do 13 vikend naseqe Bare i ulica Zlatnica.

zabriwavawe na podru~ju van PPDS-a. Informacije o kriterijumima za dodelu pomo}i, potrebnoj dokumentaciji i na~inu podno{ewa prijava dostupne su na internet strani Ministarstva regionalnog razvoja i fondova Evropske unije Republike Hrvatske, www.mrrfeu.hr Svi podnosioci zahteva za stambeno zbriwavawe u prethodnom periodu mogu se informisati o odluci po wihovim zahtevima na internet strani

Ministarstva regionalnog razvoja i fondova Evropske unije www.mrrfeu.hr. Neophodne obrasce i izjave za podno{ewe zahteva, osim na navedenim internet stranama, mogu se dobiti u Gradskoj upravi za socijalnu i de~iju za{titu grada u Odseku za izbegla, prognana i raseqena lica u Novom Sadu, Kraqa Aleksandra br. 14, svakog radnog dana od 7,30 do 15,30 ~asova. A. La tas

VESTI Ime no vani di rek to ri Vlada Vojvodine imenovala je, na ~etvorogodi{wi mandat, istori~ara umetnosti Sawu Koji} Mladenov za direktora Muzeja savremene umetnosti. Na ju~era{woj sednici pokrajinske vlade za direktora Gradske biblioteke u Novom Sadu imenovan je Dragan Koji}, koji se i do sada nalazio na ~elu ove ustanove. E. D.

Pre seqene ja bu ke sa Ke ja

Oko osamdeset mladih stabala jabuke izva|eno je du` {etali{ta na Sun~anom keju, izme|u Univerzitetskog parka i \a~kog igrali{ta. To je u~iweno po nalogu Vodoprivredne inspekcije jer korewe biqaka ugro`ava nasipe izgra|ene za za{titu od poplava. Sadnice su izva|ene tokom perioda vegetacijskog mirovawa i preme{tene su na druge lokacije u gradu. B. M.

Pro da ja mar ki ca za pre voz Gradski prevoznik od danas po~iwe da prodaje majske mese~ne markice za gradski i prigradski prevoz. Na kioscima u [afarikovoj ulici, kod Futo{ke pijace i kod @elezni~ke

stanice markice }e mo}i da se kupe radnim danom od 6 do 20 ~asova. Za vreme praznika, 2. i 3. maja, mese~ne markice }e se prodavati u [afarikovoj ulici i kod Futo{ke pijace, od 8 do 15 ~asova, a kod @elezni~ke stanice od 6 do 20 ~asova. Z. D.

As fal ti ra we uli ca u Ve ter ni ku U pojedinim prigradskim naseqima asfaltiraju se ulice koje su bile posute tucanikom, a do sada je, kako ka`u u Zavodu za izgradwu grada, zavr{en posao u osam ulica u Veterniku. To su ulice Vladike Maksima, Nova 2, Kajman~alanska, deo 9 Jugovi}a, Ruzmarinova, Vase Jagazovi}a, Proke Jovki}a i Petra Bige. B. M.

~etvrtak 25. april 2013.

NOVOSADSKA HRONIKA

AK CI JA „DNEV NI KA” I „VUL KAN IZ DA VA [TVA”

„Devojka od papira” na dar Iz da va~ ka ku }a “Vul kan iz da va {tvo” u sa rad wi s “Dnev ni kom” u na red nom pe ri od u da ri va }e ~i ta o ce na {eg li sta sa po dve kwi ge. Dva ~i ta o ca, ko ja se pr va ja ve da nas od 13 do 13.05 ~a so va na broj te le fo na 528765, a do sa da u ovoj ak ci ji ni su bi li do bit ni ci, bi }e da ri va ni pri mer kom kwi ge “De voj ka od pa pi ra” Gi jo ma Mu soa u iz da wu „Vul kan iz da va {tva“. Do bit ni ci }e kwi ge pre uz i ma ti u kwi à ri “Vul kan”, Zmaj Jo vi na 24. Ovo je uz bi dqi vi qu bav ni ro man, na gra ni ci ma {te i stvar no sti. Pre sa mo ne ko li ko me se ci Tom Bojd je imao sve u ì vo tu: bio je slav ni pi sac best se le ra, ì veo u mon den skom kvar -

tu Los An |e le sa i u`i vao u sre} noj ve zi sa svet ski po zna tom pi ja nist ki wom. Me |u tim, na kon ru `nog ras ki da, Tom se za tvo rio u svoj svet. Zbog slo mqe nog sr ca, po ne sta lo mu je in spi ra ci je, a dru {tvo mu pra ve sa mo po ro ci. Jed ne ve ~e ri, sa svim neo ~e ki va no, na vra ta }e mu po ku ca ti pre le pa ne po zna ta `e na. Ona tvr di da je Bi li, ju na ki wa iz we go vih ro ma na, ko ja je do spe la u stva ran svet zbog {tam par ske gre {ke u we go voj po sled woj kwi zi. Iako we na pri ~a de lu je pot pu no ne ve ro vat no, Tom po la ko po ~i we da ve ru je da je to pra va Bi li. A. Va.

OVOG VIKENDA NA FRU[KOJ GORI

Na startu 10.000 maratonaca Fru {ko gor ski ma ra ton, 36. po re du, odr à }e se za vi kend, 27. i 28. apri la, re ~e no je na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za me di je u Skup {ti ni gra da. Start je u su bo tu, 27.apri la, u 9 ~a so va, a Pla ni nar sko dru {tvo „@e le zni ~ar” o~e ku je da }e u ma ra to nu u~e stvo va ti vi {e od 10.000 qu bi te qa spor ta i pri ro de. Ove go di ne na ras po la ga wu im je 17 ma ra ton skih sta za, od naj kra }e, ko ja je 4,37 ki lo me ta ra, do naj du è na zva ne ul tra ma ra to na plus, du ge 111,15 ki lo me ta ra. Pred sed nik Skup {ti ne gra da Si ni {a Se vi} is ta kao je da je i ove go di ne Grad po dr ào Fru {ko gor ski ma ra ton, kao jed nu od naj sta ri jih i naj ma sov ni jih sport skih ma ni fe sta ci ja. - Or ga ni za ci ji su se pri kqu ~i la jav na pred u ze }a, grad ske upra ve, kao i in spek cij ske slu `be i Po li cij ska upra va No vi Sad. Svi ma wi ma è lim da se za hva lim na ulo è nom tru du, ka ko bi se ma ra ton odr ào u naj bo qem re du. Po zi vam No vo sa |a ne da, na kon ma ra to na, Fru {ku go ru osta ve ka ko su je za te kli, sre |e nu i ~i stu - re kao je Se vi}.

Sa pro{logodi{weg Fru{kogorskog maratona

^lan Grad skog ve }a za sport i omla di nu Pre drag Svi lar na veo je da je Grad ska upra va za sport i omla di nu ove go di ne iz dvo ji la 1.000.000 di na ra za Fru {ko gor ski ma ra ton, {to je naj vi {e do

sa da i da se po to me mo `e vi de ti od ko li kog je zna ~a ja ova ma ni fe sta ci ja za No vi Sad. Pri ja vqi va we, od no sno ko ti za ci ja, na ma ra to nu je bes plat na. Pri ja ve se pri ma ju, uz iz da -

va we kon trol nih kwi `i ca, u su bo tu u 7 ~a so va na star tu na Po po vi ci, a pri ja ve za u~e sni ke na naj kra }oj sta zi ra do sti i za do voq stva pri ma ju se do 8 ~a so va. G. ^etnik

Uvode se vanredni autobusi do Popovice Grad ski pre vo znik }e u su bo tu, 27. apri la, or ga ni zo va ti van red ni pre voz za Po po vi cu zbog Fru {ko gor skog ma ra to na. Ovi auto bu si kre }u sa sta ja li {ta li ni je 74 is pred @e le zni~ ke sta ni ce i sta ja li {ta is pred mo sta Slo bo da na Li ma nu dva kod Li man skog par ka. Vo zi la se ne }e za u sta vqa ti na re d ov n im sta ja l i { ti m a, ve} }e sa di rekt nih po la znih sta ni ca pra vo vo zi ti do Po pi vi ce. Osim iz No vog Sa da, pre -

DaNas U GRaDU BIOSKOPI Are na: (447 - 690) „Ma da ga skar 3: Naj tra `e ni ji u Ero pi” (14.15), „Pet le gen di” (15.45), „Zvon ~i ca i taj na kri la” (13, 13.30), „Fal si fi ka tor” (20.30), „OZ ve li ki i mo} ni” (15.15, 16.05), „Kruds 3D” (12.30,14.10,14.30, 16.10, 16.30), „21: Ko na~ no pu no le tan” (18.15), „Sto ker” (22.15), „Zam be zi ja” (12.15, 14.15, 16.15), „Uto ~i {te” (20.15, 22.30), „Qu bav je sve” (18.10), „Za bo rav” (20, 22.25), „Yek ubi ca di vo va” (17.55), „Bun tov ni ce” (17.45), „Ski da we” (18.30, 20.25), „Trans” (20.15, 22.25), „Mrak film 5” (18.30, 20.30, 22.20), „Ve li ki maj stor” (22.35).

POZORI[TA SNP: (520 - 091) Sce na „Pe ra Do bro no vi}”, dra ma „Pri ~e iz Be~ ke {u me” (19.30) Po zo ri {te mla dih: (521 - 826) ma la sa la „Ko si i li si ca” (18)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr |a va 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stal na po stav ka „Pe tro va ra din ska tvr |a va u pro {lo sti”, po stav ka Ode qe wa za kul tur nu isto ri ju Mu zej Voj vo di ne, Du nav ska 35–37 (uto rak - pe tak od 9 do 14 sa ti i od 18 do 22 ~a sa, su bo ta - ne de qa od 10 do 18 ~a so va): stal na po stav ka „Sa ~u va ni tra go vi ma te ri jal ne i du hov ne kul tu re Voj vo di ne od pa le o li ta do sre di ne 20. ve ka” Po kra jin ski za vod za za {ti tu pri ro de, Rad ni~ ka 20a, 4896 - 301:Iz lo `ba abo riyin skih umet ni ka „Bo gat stvo du ha” do 10. ma ja (po ne de qak - su bo ta od 8 do 16 ~a so va)

RO\ENI U no vo sad skom po ro di li {tu od pre kju ~e u 7 ~a so va do ju ~e u isto vre me ro di le su: DEVOJÎCE: Je le na Pe ji} i Sla |a na Ri ki} iz No vog Sa da, Da ni je la Ga lo vi} - Kne zi iz Srem ske Ka me ni ce, Na ta {a To pi} iz Te me ri na, Ja ro sla va â pe qa iz Ma gli }a i Mi lan ka Uva li} iz Tu ri je, DEÂKE: Dra ga na Vu ki }e vi}, Alek san dra Ki zur, Dan ka Mi }i} i Maj da Zu panc iz No vog Sa da, Bi qa na Glo àn ski iz Be ~e ja, Ru ì ca Ko ji} iz Te me ri na, Vi {wa Fi li po vi} - Ja ne ski iz Su bo ti ce, Bo ì ca Jo va no vi} iz Ko vi qa, Sve tla na Pi ku la - [a rac i Ta tja na Be ri} iz Ve ter ni ka.

saHRaNE Na Grad skom gro bqu u No vom Sa du da nas }e bi ti sa hra we ni: Dra gan Ma ne ta Ra li} (1934) u 9.45 ~a so va, Rat ko Ne na da @i ko vi} (1948) – ur na u 10.30, Emil Bo go qu ba Ka li ni} (1921) – ur na u 11.15, Du {an ka @i vo ra da On drik (1931) u 12, De san ka La za ra Ja ri} (1923) u 12.45, Ba tri} Mi lo sa va Bu ba wa (1936) - is pra }aj u 14.15 ~a so va, Kri sti na Mi la na Ja ri} (1925) u 15.45 sa ti. Na cen tral nom gro bqu u Fu to gu bi }e sa hra wen Du {an Sre te na \or |e vi} (1944) u 13 ~a so va.

TElEfONI

voz u~e s ni k a Fru { ko g or s kog ma ra to na bi }e or ga ni zo van i iz Srem ske Ka me ni ce iz cen traa i sa okren ti ce na Vo ji no vu pre ma Po po vi ci. Po vra tak sa Po po vi ce bi }e or ga ni zo van po za vr {et ku sva ke eta pe ma ra to na. Uko li ko bu de bi lo po treb no bi }e uve de ni i no} ni auto bu si sa Po po vi ce, kao i u ne de qu, ka da se o~e ku je da svi tak mi ~a ri do |u do ci qa. Po po vrat ku sa Po po vi ce van red ni po la sci auto bu sa }e sta -

ja ti kod okret ni ce u Vo ji no vu, u cen tru Srem ske Ka me ni ce i na svim re dov nim sta ja li {ti ma, od Mo sta slo bo de do @e le zni~ ke sta ni ce. Re dov ni po la sci za Po po vi cu sa o bra }a }e po su bot wem re du vo `we. Uko li ko zbog ve li kog bro ja u~e sni ka ma ra to na i par ki ra nih auto mo bi la, autu bu si na re dov nim po la sci ma ne bu du mo gli da sa o bra }a ju do okret ni ce na Po po vi ci, okre ta }e se kod „Ko li be”.

Grad ski pre vo znik ape lu je na put ni ke da ima ju raz u me va wa uko li ko do |e do ka {we wa auto bu sa ili skra }e wa li ni je 74. Svi van red ni po la sci auto bu sa do i od Po po vi ce bi }e obe le `e ni po seb nim ozna ka ma. Na van red nim po la sci ma ne }e va `i ti pret plat ne kar te, ve} }e se kar te mo }i ku pi ti u auto bu si ma i na ki o sku grad skog pre vo zni ka kod @e le zni~ ke sta ni ce. Ce na kar te u jed nom sme ru je sto ti nu di na ra. Z. D.

NOVOsaDsKI VODI^

VA@NIJI BROJEVI Policija 192 Va tro ga sci 193 Hit na po mo} 194 Ta~ no vre me 195 Pre da ja te le gra ma 196 [lep - slu `ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 To pla na kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vo do vod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara ka na li za ci ja 442-145 ^i sto }a 6333-884 “No vi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 0800 -300-330 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @e le zni~ ka sta ni ca 443-200 Me |u me sna au to bu ska sta ni ca 444-022 Pri grad ska au to bu ska sta ni ca 527-399 Grad sko sa o bra }aj no 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) Kontakt centar grada Novog Sada 0800 021 021 SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOTEKE No} no de `ur stvo: “Bu le var” - Bu le var M. Pu pi na 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVSTVENA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Kli ni~ ki cen tar 484-3484 No} no de `ur stvo za de cu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No} no de `ur stvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Kli ni ka za gi ne ko lo gi ju i aku {er stvo 4899-222 De~ ja bol ni ca 425-200 i 4880-444 In sti tut - Sremska Ka me ni ca 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-tak si 455-555 VIP - tak si 444-000, SMS 1088 Delta plus - tak si 422-244 Maksi Novosa|ani - tak si 19991, 451-111 Grand - tak si 443-100 Luks 30-00-00 MB - tak si 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14 RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 GINEKOLO[KA AKU[ERSKA ORDINACIJA, „PROF. DR DRA^A”, Petra Drap{ina 50, radi od 9 do 13 i od 16 do 19 sati tel: 522-594 i 063/746-1693 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bul. oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. M. Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, i 6350-740

NOVOSADSKA HRONIKA

~etvrtak 25. april 2013.

SREMSKI KARLOVCI

PO^ELA INVESTICIONA SEZONA

Na sremsku stranu stiù novi vodovod i kanalizacija Po ~et kom iz grad we fe kal ne ka na li za ci je u na se qu âr dak u Srem skoj Ka me ni ci otvo re na je in ve sti ci o na se zo na u JKP „Vo do vod i ka na li za ci ja”, re ~e no je ju ~e na kon fe ren ci ji za no vi na re u ovom na se qu. Pre ma re ~i ma teh ni~ kog di rek to ra „Vo do vo da” Ni ki ce Ivi }a, po sle vi {e go di {weg ~e ka wa sta nov ni ci âr da ka ko na~ no }e do bi ti ka na li za ci ju.

Usko ro po ~i wu ra do vi u Uli ci Voj vo de Mi {i }a u No vim Le din ci ma - To }e bi ti omo gu }e no po ve zi va wem na po sto je }i si stem u na se qu Mar ko Ore {ko vi}. Rok za iz vo |e we ra do va je 43 da na, a wi ho va vred nost iz no si oko 30 mi li o na di na ra. Na kon to ga stvo ri }e mo pred u slo ve da se ura di i se kun dar na ka na li za ci o na mre `a za ^ar dak, a za ra do ve na iz grad wi te in fra struk tu re }e u dru goj po lo vi ni ove

Sta nov ni ci ^ar da ka ko na~ no }e do bi ti ka na li za ci ju

go di ne bi ti iz dvo je no jo{ 30 mi li o na di na ra – is ta kao je Ivi}. Ra do vi na iz grad wi se kun dar ne vo do vod ne mre `e, ka ko je da qe na ja vio, u naj sko ri je vre me po ~e }e u Uli ci Voj vo de Mi {i }a u No vim Le din ci ma. Iz -

grad wa vo do vod ne mre `e usko ro se o~e ku je i u Uli ci Bran ka ]o pi }a i na se qu Ka me war 6 u No vom Sa du, za tim iz grad wa do vod nog ce vo vo da od {ah ta u Bu ko va~ kom do lu do Uli ce Ra~ kog u Pe tro va ra di nu, re kon struk ci ja se kun dar ne vo do vod -

Par la ment da nas raz ma tra 13 ta ~a ka Srem sko kar lo va~ ki par la ment sa sta }e se da nas {e sti put od iz bo ra , a na dnev nom re du bi }e 13 ta ~a ka. U okvi ru pr ve ta~ ke od bor ni ci }e raz ma tra ti pred log za iz me ne i do pu ne od lu ke o me ri li ma za ugo va ra we vi si ne na kna de za ure |i va we gra |e vin skog ze mqi {ta, ko jim se pred vi |a mo gu} nost da oni ko ji su ugo vo ri li pla }a we te na kna de na ra te, is pla te pre o sta li iz nos od jed nom, uz ume we we ostat ka du ga za 15 od sto. Ova mo gu} nost i po god nost, uko li ko od bor ni ci pri hva te pred log te od lu ke, va `i }e do 30. ju na za one ko ji su ugo vo ri li pla }a we na kna de u okvi ru po stup ka le ga li za ci je, kao i za one ko ji le gal no gra de ku }e po vr {i ne do 100, od no sno 200 me ta ra kva drat nih. Na kon tog da tu ma o~e ku je se iz me na Za ko na o pla ni ra wu i iz grad wi po na lo gu Ustav nog su da, a sa mim tim i vi {i iz nos na kna de.

ne mre è u Uli ci Da li bo ra Fran ci ste u Pe tro va ra di nu, ali i du go o ~e ki va na iz grad wa ka na li za ci je u na se qu Sa do vi u Pe tro va ra di nu. Di rek tor „Vo do vo da„ Dra gan Bo ì} na ja vio je da }e ove go di ne po ~e ti iz grad wa glav nog ko lek to ra ka na li za ci je od Ru me na~ ke uli ce do Kvan ta {ke pi ja ce, re kon struk ci ja i do grad wa po sto je }e Fa bri ke vo de, a vo do vod na i ka na li za ci o na mre à }e bi ti re kon stru i sa na u ne ko li ko de se ti na uli ca u gra du i pri grad skim na se qi ma. - U sa rad wi sa Vla dom Voj vo di ne ko na~ no smo us pe li da do bi je mo ze mqi {te na iz vo ri {tu Pe tro va ra din ska ada, {to }e omo gu }i ti grad wu du go o ~e ki va ne Fa bri ke vo de, a us pe li smo i u to me da bu du usvo je ni ela bo ra ti o zo na ma sa ni tar ne za {ti te, {to je pr vi ko rak ka du go ro~ noj za {ti ti naj vred ni jeg re sur sa ko ji No vi Sad ima, iz vo ri {ta vo de - iz ja vio je Bo ì}. A. La tas

Iz lo `ba „Jo van Du ~i} u di plo ma ti ji” bi }e otvo re na ve ~e ras u 19 sa ti u Za vi ~aj noj zbir ci Mu za ja gra da No vog Sa da u Srem skim Kar lov ci ma, Uli ca pa tri jar ha Ra ja ~i }a 16. Auto ri iz lo `be su Mi la din Mi lo {e vi} i Du {an Jon ~i} iz Ar hi va Ju go sla vi je, a otvo ri }e je ~la ni ca Grd skog ve }a No vog Sa da za du `e na za kul tu ru Mi lan ka Br ki}. Od lom ke iz Du ~i }e vih de la go vo ri }e Vla di mir Pet ko vi}. Po stav ka se mo `e po gle da ti do 1. ju na. Z. Ml.

Bo le stan ~o vek u ne mi lo sti ra ~u no vod stva? ne is pla }u je ce nu ra da po ko lek tiv nom ugo vo ru i da se za po sle ni ma du gu je i re gres za ne ko li ko go di na. - Ako se to uzme u ob zir, on da pred u ze }e znat no vi {e du gu je me ni od su me ko ju sam do bio kao po zaj mi cu za le ~e we - za kqu ~io je Ili}. Od go va ra ju }i na na vo de po ve re ni ka sin di ka ta „Ne za vi snost”, di rek tor „Sta na” Ili ja Tr ni ni} na gla sio je da je Ili} pot pi sao ugo vor o po zja mi ci sa pred u ze }em, te da mu je na osno vu to ga ob u sta vqe na ra ta zaj ma, kao i sva kom dru gom rad ni ku ko me je dat za jam. Z. De li}

Ve ~e po sve }e no gu sla ma Kwi ga „Gu sle u sti ho vi ma srp skih pe sni ka” De ja na To mi }a bi }e pred sta vqe na ve ~e ras u 19 sa ti u sve ~a noj sa li Ma ti ce srp ske, u Uli ci Ma ti ce srp ske 1. O kwi zi }e go vo ri ti prof. dr Qu bo mir Zu ko vi}, Raj ko Pe trov No go, Ne nad Gru ji ~i}, Zo ran Ko -

lunyija i autor. Sti ho ve }e ka zi va ti glu mac SNP-a Mi o drag Pe tro vi}, a uz gu sle }e pe va ti gu slar iz No vog Sa da Pe tar Mi {o vi}. Ma li re si tal izv{}e po bed ni ca tre }eg ci klu sa emi si je „Ja imam ta le nat” gu slar ka Bo ja na Pet ko vi}. Z. Ml.

ALEK SAN DAR GRU JI] U PO SE TI „DNEV NI KU”

Iz me |u Don Ki ho ta i vi te za gra |an skih pra va No vo sad ski za {tit nik gra |a na Alek san dar Gru ji} po se tio je „Dnev nik” i tom pri li kom za „In ter vju pet kom” go vo rio o in sti tu ci ji za {tit ni ka gra |a na, kao i o sa rad wi s jav nim pred u ze }i ma, grad skim upra va ma i or ga ni za ci ja ma s jed ne stra ne i gra |a ni ma ko ji se ne ret ko na la ze na di ja me tral no su prot noj stra ni. Su tra na stra na ma No vo sad ske hro ni ke sa zna }e te i za {to je fo to gra fi ja no vih ci pe la od bor ni ce u Skup {ti ni gra da bi la te ma ko jom se na krat ko ba vio, kao i ~i we ni cu da ga je jed no jav no pred u ze }e kon sul to va lo po vo dom ten den ci ja za po sle nih da zbog ne rad nih da na sva ke go di ne me wa ju kr snu sla vu. J. Z.

Fo to: S. [u {we vi}

gla sno sti iz ra ~u no vod stva pred u ze }a ni su mo gli da mi od bi ja ju ra tu. To je pro tiv no Za ko nu o ra du i Za ko nu o za {ti ti in va li da ra da, jer sam in va lid tre }e ka te go ri je, pa sam o sve mu oba ve stio In spek ci ju ra da - ka è Bla ò Ili}. Sma tra da je po sre di „od ma zda” jer je na sin di kal nom sa stan ku dva re pre zen ta tiv na sin di ka ta tra ìo od pred stav ni ka no vog sin di ka ta „So li dar nost” da po ka ù da su re gi stro va ni kod Mi ni star stva ra da ili da pri ka ù po tvr du da su pre da li pa pi re za re gi stra ci ju. Po ve re nik „Ne za vi sno sti” Ili} skre }e pa `wu na ~i we ni cu da „Stan”

Od bor ni ci tre ba da nas da do ne su i od lu ku o ras pi si va wu kon kur sa za iz ra du idej nog ur ba ni sti~ ko-ar hi tek ton skog re {e wa de la sta rog cen tra u Srem skim Kar lov ci ma i we go vog ne po sred nog okru `e wa, kao i od lu ku o eks ter noj re vi zi ji za vr {nog ra ~u na op {tin skog buyeta. Skup {ti na tre ba da da sa gla snost na Sta tut i iz ve {taj o ra du JKP „Be li lo”, da do ne se re {e we o ime no va wu nad zor nog od bo ra tog pre duz te }a, kao i ko mi si je ~i ji za da tak je da spro ve de po stu pak ime no va wa di rek to ra JKP-a. Skup {ti ni }e bi ti pod ne ti i iz ve {taj o ra du Op {tin skog {ta ba za van red ne si tu a ci je u 2012. go di ni, te pred log go di {weg pla na ra da tog {ta ba. Srem sko kar lo va~ ki par la ment }e se iz ja sni ti i o pred lo gu za pri ha va ta we de kla ra ci je o Srem skim Kar lov ci ma kao op {ti ni bez ge net ski mo di fi ko va nih or ga ni za ma. Z. Ml.

Di plo mat ska ka ri je ra Jo va na Du ~i }a

SIN DI KAL NI PO VE RE NIK U „STA NU” OSTAO BEZ DRU GOG DE LA PLA TE

Po ve re nik sin di ka ta „Ne za vi snost” u JKP „Stan” Bla `o Ili} pro {le sed mi ce ni je do bio dru gi deo za ra de za fe bru ar, jer mu je ob ra ~u na ta ra ta od po zaj mi ce ko ju je do bio od pred u ze }a za le ~e we ima kar ci no ma plu }a. In for ma ci ju iz sin di kal ne or ga ni za ci je po tvr dio je i sam Ili} i za „Dnev nik” iz ja vio da sma tra da ra ta od po zaj mi ce od 19.800 di na ra ni je tre ba la da mu se ob ra ~u na va dok se na la zi na bo lo va wu, i da za vre me bo lo va wa tre ba da pri ma 65 od sto od utvr |e ne ce ne ra da. - Od „Sta na„ sam do bio 223.000 di na ra za le ~e we; van red ni do ga |aj i bez mo je sa -

VESTI Pro mo ci ja kwi ge u î ta o ni ci Pro mo ci ja kwi ge pe sa ma “Ti, fu ga ì vo ta” Ran ka Ri so je vi }a bi }e odr à na ve ~e ras u 19 ~a so va u î ta o ni ci Grad ske bi bli o te ke, Du nav ska 1. U~e stvo va }e Jo van Zi vlak, Zo ran \e ri} i autor. A. Va.

Pred sta vqa we vi deo fe sti va la Iz bor vi deo ra do va gr~ kog vi deo fe sti va la „Mi den„ bi }e pri ka zan ve ~e ras u Li kov nom sa lo nu Kul tur nog cen tra No vi Sad, a o fe sti va lu i ra do vi ma go vo ri }e An drej Ti {ma. Pred sta vqa we fe sti va la or ga ni zo va no je u okvi ru ci klu sa „Svet di gi tal ne umet no sti”, a po ~i we u 20 ~a so va. J. Z.

Ve ~e po e zi je Ve ~e po e zi je bi }e odr `a no da nas u 18 ~a so va u sve ~a noj sa li

Teh ni~ ke {ko le “Pa vle Sa vi}”, [aj ka {ka 34. U pro gra mu }e u~e stvo va ti pi sci \or |o Sla do je i Em su ra Ham zi}. A. Va.

Tribina u KCNS Re dov na me se~ na “Psi ho po li so va” tri bi na ovaj put ima te mu „Ka ko se pred sta vqa mo u sva ko dnev nom `i vo tu? - psi ho lo {ke ma ske, jav nost, bli skost i pri vat nost” odr `a }e se ve ~e ras u 19.30 ~a so va u Kul tu nom cen tru No vog Sa da, Ka to li~ ka por ta 5. Go vo re psi ho te ra pe ut dr Zo ran Mi li vo je vi} i so ci o log prof. dr Du {an Ma rin ko vi}. G. ^.

„Vrum” pro mo vi {e no vi singl Gru pa „Vrum„ odr `a }e u ~e tvr tak pro mo ci ju no vog sin gla „Aut put” u ba ru „Ba bi lon„, Uli ca La ze Te le~ kog 10. Pro mo ci ja po ~i we u 20 ~a so va, a pr vih pe de set po se ti la ca do bi }e uni kat ne di sko ve na ko ji ma se na -

la ze singl „Aut put” u po seb noj ver zi ji i re mik si pe sa ma „Iz laz” i „Tam ni vi la jet”. Bend na stu pa u no voj po sta vi ko ju po red Mar ka Gru bi }a i La va Bra tu {e ~i ne Ta ma ra Ko ji} i Ta ma ra Bi je li}. Bend tre nut no ra di na no vom al bu mu ~i je ob ja vqi va we je pla ni ra no za po ~e tak le ta, a ka ko zvu ~e mo }i }e da se ~u je u 21 ~as ka da }e od svi ra ti mi ni kon cert. Ulaz je bes pla tan. J. Z.

Fu to {ki ba zar u su bo tu Pro daj na iz lo `ba uni kat nih ru~ nih ra do va, pri rod ne ko zme ti ke, cve }a i dru gih le pih sit ni ca pod na zi vom „Fu to {ki ba zar” odr `a }e se u su bo tu, 27. apri la u Fu to gu u Kul tur no-in for ma tiv nom cen tru „Mla dost”, Ca ra La za ra 42. Pri ja ve iz la ga ~a se pri ma ju do ~e tvrt ka 25. apri la na broj te le fo na 021/895-598 i 895-225. Broj me sta je ogra ni ~en i zbog to ga je pri ja va oba ve zna. I. D.

tv program

~etvrtak 25. april 2013.

06.00 07.30 09.00 09.00 10.00 11.00 13.30 15.30 16.00 17.00 18.00 18.25 20.00 20.30 22.00 23.00 00.30

Документарни програм ВОА Свет животиња Цртани филм Вести Излог страсти Ми бирамо Војвођанске вести Панорама Свет животиња Излог страсти Меридијанима Војвођанске вести Шајкашка прела Војвођанске вести НН пулс ВОА

Државни посао Окосница емисије „Државни посао” су сатирични разговори између тројице актера, коментари који подсећају на „стенд-ап” форму. То су кратки, духовити коментари и опаске на тему свакодневице, околности, друштвено политичке ситуације, спорта, света забаве, њихови лични ставови о различитим темама. Аутори и глумци: Ни ко ла Шко рић, Ди ми три је Ба њац и Де јан Ћир ја ко вић (РТВ 1, 18.55) 06.30 09.00 09.05 09.30 10.00 10.10 11.00 11.05

15.05 16.00 16.25 16.50 17.00 17.20 17.50 18.55 19.00 19.30 20.05 21.00 22.00 22.35 23.00 23.55 00.20 01.40

Добро јутро, Војводино Државни посао Монсуно Бен 10 Вести Палета Вести 16. седница Скупштине АП Војводине, пренос Вести Зелени сат Плави круг Вести за особе са оштећеним слухом Преваранти Здравље пре свега Здраво живо Временска прогноза ТВ Дневник Један на један Разгледнице Државни посао Фолдер култура ТВ Дневник Преваранти Сучељавање Војвођански дневник Један на један Линија раздвајања Фолдер култура Сучељавање Музички програм

07.00 07.25 07.50 08.15 09.10 10.00 10.50 11.50 12.30 12.40 13.10 14.00 14.25 15.10 16.40 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.20 22.45 23.15 00.05

Повратак на село Живопис Добар посао Концерт-Ватрени пољубац Грување Грување уживо НОМУС 2008. Лендава-Стари учитељ (мађ) Вести (мађ) Украјинска панорама Колико се познајемо – квиз Живопис Концерт - Ватерни пољубац Добро вече, Војводино (рум) ТВ Магазин (рус) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Емисија украјинске музике Добро вече, Војводино (рус) Линија раздвајања Фолдер култура Плави круг Палета ТВ Продаја

14.00 14.05 14.30 15.00

ФУДБАЛ: ЛИГА ЕВРОПЕ

Базел – Челси (РТС 1, 21.00) 06.05 08.00 09.04 10.00 10.31 11.06 12.00 12.15 12.31 13.25 14.34 15.05 15.50 16.45 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.00 20.53 21.00

06.30 09.00 09.05 09.35 10.00 10.05 11.00 11.10 11.35 12.05 13.00 13.10 14.05 15.00 15.10 15.35 16.00 16.15 16.30 17.18 17.30 18.30 19.00 19.30 20.20 20.30 21.00 21.25 22.00 22.30 23.20 23.20 00.10

07.00 07.30 09.30 12.00 13.00 19.00 19.30 20.00 21.00 22.00 22.30 23.00

Новосадско јутро Вести Храна и вино Цртани филм Трас Клиника Вести Велики одмор ИЦТ плус Серија Вести Пут за Евонли Ленија Вести Документарни програм Храна и вино Објектив (слов) Објектив (мађ) Закон улице Трас Новосадско поподне Сигуран квадрат Објектив Пут за Евонли Неон сити Витраж Лична грешка Документарни програм Објектив Клиника Неон сити Закон улице Серија

Португалска лига Преглед Чемпионшипа ВТА Премијер Штутгарт ВТА Премијер Штутгарт АТП Барселона Премијер лига, магазин Ла Лига Магазин Светски спорт Агентинска лига Мобил 1 НБА акција ВТА Премијер Штутгарт

Фолк шоу (КТВ, 20.00)

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Под сјајем звезда, 14.00 Живети свој живот, 16.00 Освета, 17.00 Дрецун, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 20.00 Фолк шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Ток шоу, 00.00 Објектив, 00.30 Фолк шоу 07.00 Аморе Латино, 08.00 У нашем атару, 09.00 Кухињица, 09.30 Зоо пузле, 10.00 Фарма, 11.00 Поглед, 12.00 ИТ Нетворк, 12.30 Инвестиције, 13.00 Отворени екран, 14.00 Биографије, 14.55 Инфо, 16.00 Аморе Латино, 16.55 Инфо, 17.30 Бибер, 18.00 Здравље је лек, 18.30 Кухињица, 18.55 Инфо, 19.30 Бибер, 20.15 Отворени екран, 21.15 Модни магазин, 22.00 Бибер, 22.30 Инфо, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

23.15 00.05 00.20 00.29 01.29

Јутарњи програм Јутарњи дневник Позориште у кући Сасвим природно Моја лепа Србија Тито-црвено и црно Дневник Спорт плус До усијања Драмски писци ТВ БеоградМиленко Вучетић: „Соба са пет зидова” Задња кућа, Србија Ово је Србија Бољи живот Гастрономад Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око магазин Слагалица Дневник Бољи живот Фудбал: Лига Европе Фудбал: Лига Европе, Базел Челси, пренос До усијања Дневник Евронет Горе-доле Ноћни биоскоп: Жан де ла Фонтен, филм

06.02 06.50 07.27 07.52 08.16 08.23 08.45 08.53 09.29 10.01 10.29 10.55 11.25 11.53 12.30 13.00 13.56 14.00

Још једна година Том и Гери су у браку више од 30 година. Чини се да једино они успевају да задрже своју животну радост, док њихови рођаци, пријатељи и колеге упадају у разне животне тешкоће и депресије. А живот тог необичног пара испуњен је ситницама које много значе. Улоге: Џим Брод бент, Рут Шин, Ле сли Мен вил Режија. Мајк Ли (РТС 2, 21.48) 14.22 14.30 15.06 15.38 15.49

Ср ђан Ка ра но вић

Експлозив Каже се „преко трња до звезда“. Али шта бива кад се звезде брзо досегну, а затим се падне у трње? Како је један човек од шампиона постао бескућник? Љу би ша Авра ме ло вић је водио битке у ринговима широм Европе. Водитељ: Ср ђан Ка ра но вић (Пр ва, 18.25) 06.00 06.15 06.40 08.10 09.00 09.45 11.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.25 21.30 23.20 00.15 00.30

Ексклузив Експлозив Кад лишће пада Дођи на вечеру Тачно 9 Одбачена Филм: Хотел из снова: Абу Даби Тачно 1 Љубав и казна Како време пролази Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Породичне тајне Како време пролази Филм: Хајде да се волимо 3 Галилео Ноћни журнал Породичне тајне

Концерт за добро јутро Слагалица Бандолеро Пчелица Маја Дени и Деди Чаробно село Великани Балкански ратови Српске спортске легенде Позитивна енергија Траг у простору Европа и Срби У свету Вече Стравинског 2 Беокулт Трезор Успон идеја Чаробно село

04.55 05.23

Великани Балкански ратови Закључано Верски календар ТВ лица...као сав нормалан свет Фигура од порцелана Хероји Концерт Ане Бекуте Свет здравља Бандолеро Пчелица Маја Живот и стандарди Метрополис Хероји Фестивал фестивала: Још једна година, филм Бунт 25. Београдски џез фестивал Трезор Фудбал: Лига Европе, Базел Челси (р) Живот и стандарди Концерт Ане Бекуте

06.30 07.00 11.00 12.00 13.00 13.20 15.10 15.50 16.00 17.30 18.30 19.05 20.00 21.00 22.00 23.30 03.00 04.00

Нежељене Добро јутро Фарма- уживо Брачни судија Први национални дневник Фарма - уживо Тачно у подне Национални дневник Фарма- уживо Север Југ Национални дневник Мала невеста Фарма- преглед дана Необјављене приче Све за љубав Фарма- уживо Пабло Ескобар Филм: Кикбоксер 4: Нападач

16.35 17.04 17.50 18.27 18.59 19.23 20.00 20.30 21.00 21.48 00.06 00.54 02.23 03.19

08.15 Бање Србије, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.40 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Стварност живота, 17.40 Вести, 19.59 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.05 Веб џанк, 21.30 НК Коктел, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.00 Вести, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Бање Србије 12.00 Срем на длану: Инђија, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Пећинци,18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Без тамбуре нема песме, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

07.50 08.25 09.15 09.30 10.00 10.35 12.00 13.15 14.45 15.00 16.00 16.40 17.00 18.00 18.30 19.05 20.05 21.05 21.30 23.25 00.00 00.35 02.25 02.55

У здравом телу Доме, слатки доме Топшоп Хоћу да знам Вести Велики брат ВИП (уживо) Ларин избор Велики брат ВИП (уживо) Топшоп Квиз: Узми или остави Вести Спортски преглед Велики брат ВИП (уживо) Титова кухиња Вести Ларин избор Нинџа ратници Велики брат ВИП (уживо) Велики брат (дневни преглед) Велики брат ВИП (уживо) Вести Велики брат ВИП (уживо) Титова кухиња Прљави плес

08.00 09.00 10.00 11.30 12.00 14.00 15.00 15.45 16.30 17.15 18.00 19.00 20.00 22.00 00.00

Цртани филм Папарацо лов Филм: Колатерал Сити вести Филм: Халам Фоу Породични обрачун Наследници Маријана и Скарлет Маринци Наследници Гром у рају Ескобар- господар зла Филм: 21 Филм: Сливер Филм: Неколико дана у септембру

Жи ли јет Би нош

Неколико дана у септембру Улоге: Жи ли јет Би нош, Џон Тур ту ро, Ник Нолт, Са ра Фо ре сти је, Том Рај ли Режија: Сан ти ја го Ами го ре на (Пинк 2, 00.00)

Хантик Уморан од чекања да неко други пронађе његовог оца, одлучује да сам крене у потрагу наводећи се информацијама пронађеним у дневнику. Придру жује се Хaнтик фондацији, групи трагача који су са мисијом да чине добро. Удружује се са Дантеом Валуом, младом истраживачу, Софијом Кастервил, наследницом древне породице Трагача и Залиом Мун, усамљеним вуком коју обавијају брачне тајне. (Хе пи, 11.50) 05.00 08.00 09.15 09.30 09.50 10.00 10.20 10.40 11.00 11.50 12.40 13.00 13.40 13.55 14.00 14.35 14.50 16.30 17.55 18.30 18.50 20.15 21.50 23.00 00.15

Добро јутро, Србијо Сузе Босфора Телешоп Зоки на веселој фарми Тајни свет меде Бенџамина Винкс 5 Монсуно Покемони Бен 10 Хантик Моћни ренџери Моћни ренџери Телешоп Вести Гламур Телешоп Филм Сузе Босфора Телемастер Насловна страна, квиз Филм Голи живот Луда кућа Снага октана Филм

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00) 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 10.00 Преглед штампе, 10.30 Икс арт, 12.15 Екстреми, 14.15 Арт бизнис, 15.20 Волеј, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 19.20 Пролог, 19.30 ТВ изложба, 20.05 Презент, 21.00 О свему помало са..., 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм. 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Немогућа магија, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас,19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Артикулисање, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

~etvrtak 25. april 2013.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

ДО БРИ ЦА ЋО СИЋ ИЗ ЗА ГРЕ БАЧ КОГ УГЛА

Пи ше: Дарко Худелист 08.35 Шминкање са Клио 09.30 Богата млада, сиромашна млада 10.25 Медијум са Лонг Ајланда 11.20 Највећи губитник 12.15 Стручњак за торте 12.45 Краљица слаткиша 13.10 Најбољи амерички кувар 14.05 Карсонов свет 15.00 Мали људи, велики свет 15.25 Краљ посластичара као кувар 16.20 Велики пројекти 17.15 Шминкање са Клио 18.10 Богата млада, сиромашна млада 19.05 Алесандрова кухиња 19.35 Стручњак за торте 20.00 Салон „Последња прилика„ 20.55 Лепотица и звер 21.50 Лечење исхраном 22.45 Тајна трудноћа 23.40 Ургентни центар 00.40 Салон „Последња прилика„ 01.40 Лепотица и звер

08.00 Тајни рат 09.00 Ко си заправо ти? 10.00 За мог живота: Пројекат нуклеарног света 11.00 Грађевинска чудеса: Заборављени кинески град 12.00 Импресионисти 13.00 Најгори послови у историји 14.00 Тајм тим година 15.00 Ко си заправо ти? 16.00 Хероји, култ и кухиња 17.00 Мистерије олупина на дну океана 18.00 Најгори послови у историји 19.00 Прича о струји 20.00 Прича о науци 21.00 Живо оружје 22.00 Хрватски владари 23.00 Тајни рат 00.00 Тајм тим година 01.00 Мистерије олупина на дну океана

08.00 Мунзи 09.30 Кунф фу стори оф таији панда 11.00 Фалсификатори 13.15 Књига о џунгли 2 16.00 Изгубљено време 18.00 Укради и бежи 20.00 Доланов кадилак 22.00 Коло срећа се окреће 00.00 Еротски филм

Ко ло сре ћа се окре ће Стен ли је сти дљив и по ма ло смо тан мо мак, али ко ле ге у кан це ла ри ји га во ле. За љу бљу је се у но ву ко ле ги ни цу, али не ма пе тљу да јој се при бли жи. На дан ка да ску пио хра брост и пред ло жио јој из ла зак, за де си ла га је са о бра ћај на не зго да... Уло ге: Дениз Ричардс, Бен Афлек, Лук Вилсон, Џеј Лакопо Ре жи ја: Џордан Брејди (Синеманија, 22.00)

07.00 Добро јутро, Хрватска 10.00 Дивљина Пиринеја, док. филм 11.11 Преуреди па продај! 6, док. серија 12.00 Дневник 1 12.15 Спорт 12.22 ТВ Календар 12.37 Пркосна љубав 13.20 Др Оз 3, ток-шоу 14.33 Тренутак спознаје 15.05 Позитивно 15.57 Краљ винограда 16.45 Хрватска уживо 17.52 Слатко лудило 2, док. серија 18.20 Пуна кућа Рафтера 19.10 Тема дана 19.30 Дневник 20.10 Док. филм 20.45 Спектар 21.35 Паралеле 22.05 Пола сата културе 22.45 Дневник 3 23.05 Вести из културе 23.23 Како изгубити пријатеље и отуђити се од људи, филм 01.06 Мој тата Баришњиков, филм 02.33 Ловци на натприродно

15.40 16.10 17.05 17.35 18.05 18.35 19.05 20.00 20.55 21.55 22.55 23.50 00.45 01.40

Како сам упознао вашу мајку Приватна пракса Шапат духова Сречни завршеци Лудница у Кливленду Брза италијанска кухиња Једном давно Секс и град Водич за стил Тима Гана Све што нисте знали о љубави Судије за стил Али Мекбил Хоуп и Фејт Како сам упознао вашу мајку Сречни завршеци Лудница у Кливленду Ружна Бети Шапат духова Тело је доказ Џордан Приватна пракса Ружна Бети Водич за стил Тима Гана Све што нисте знали о љубави

Монк

(Универзал, 13.20) 08.20 09.20 10.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20 23.20

Плаве крви Краљевски болесници Убиства у Мидсамеру Пандури новајлије Монк Плаве крви Краљевски болесници Убиства у Мидсамеру Пандури новајлије Монк Видовњак Филм: Откако те нема Филм: Несрећа у ваздуху

СЕ РИ ЈА

ЦСИ: Њу јорк Меган Фокс

Ка ко из гу би ти при ја те ље и оту ђи ти се од љу ди Мла ди Сид ни је аро ган тан бри тан ски трач-но ви нар, мо мак ко ји свет сла ве и гла му ра и обо жа ва и пре зи ре. Он је по ма ло не си гу ран и збу њен мла дић ко ји исме ја ва зве зде оп сед ну те сво јим сли ка ма у ме ди ји ма, те ко ји се из не на ди кад му моћ ни уред ник Клеј тон нео че ки ва но по ну ди по сао у свом њу јор шком ли сту... Уло ге: Сајмон Пег, Кирстен Дaнст, Меган Фокс, Џеф Бриџис, Џилијан Андерсон, Келан Пенели Ре жи ја: Роберт Вајд (ХРТ 1, 23.23)

07.26 07.51 08.16 08.41 09.10 09.58 10.41 12.33 13.15 14.48 15.10 16.00 16.34 17.16

20.05 21.00

08.45 09.10 10.00 10.50 11.20 11.45 11.55 12.50 13.45 14.45

СЕ РИ ЈА

07.35 Кобра 11 09.50 Небо и земља 11.10 Крв није вода 12.15 Ексклузив таблоид 12.55 Ружа ветрова

18.08 18.35 19.05 19.35

Дениз Ричардс

Ban kar la ko po tro {io le gen du

22.58 00.22 01.02 01.48

08.10 10.00 11.50 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Тинтинове пустоловине Телетабиси Ватрена кугла Серија за децу Школски сат Долина сунца Неизвесни подухват, филм Залагаоница, док. серија Мој тата Баришњиков, филм Деграси Школски сат Регионални дневник Долина сунца 10 месеци за живот, док. филм Глобално село Туристичка класа Мала ТВ Укус Ирске Линдија Милана, док. серија Топ гир 15, док. серија Фудбал, Европска лига: Базел - Челси, пренос полуфинала Увек је сунчано у Филаделфији Ловци на натприродно Закон и ред Капри

Мужеви и жене Лажов ЕдТВ Само када се смејем Орлови правде Еди Срећни бројеви Осиње гнездо Еротски филм

08.00 Правила опсесије 10.00 Музика у крви 11.30 Момци с Мадисона 13.30 У њеној кожи 15.00 Роксана 17.00 Заљубљена до ушију 18.30 Мртви не лажу 20.00 Изненада у седамдесетој 21.30 Седми знак 23.30 Кучке из Иствика

Ис тра жи те љи се мо ра ју по све ти ти уби ству Бе ни ја Ма де ре, чла на ла ти но бан де чи је је те ло то ли ко из ма са кри ра но да му не до ста је чи та ви до њи део. Флек от кри је да је Ло ва то по ку ша ла на зва ти Бе ни ја па се су ко бља ва с њом, а она му об ја шња ва да јој је Бе ни по мо гао да се уба ци ме ђу кри јум ча ре дро ге... Уло ге: Гери Синис, Села Вард, Карминe Ђовинацо, Хил Харпер Ре жи ја: Ен Донахју (РТЛ, 22.15)

Села Вард 13.55 Библија 14.50 Кобра 11 16.55 РТЛ 5 до 5 17.10 Галилео 18.05 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.10 Крв није вода 20.00 Ружа ветрова 21.15 Библија 22.15 ЦСИ Њујорк 02.20 Астро шоу

09.55 10.50 11.15 11.40 12.35 13.30 14.25 15.20 16.15 17.10 18.05 19.00 20.00 21.00 22.00

Преживљавање Како то раде? Како се прави? Мегаградитељи Аутомобили Трговци аутомобилима Амерички чопери Разоткривање митова Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како се прави? Страствени риболовци Злочиначке империје Мафијашка правила Лу Ферантеа 23.00 Да ли бисте преживели? 00.00 Водич из безизлазних ситуација

08.30 10.00 11.45 12.00 14.00 17.00 18.00 19.00 20.00 23.00 00.00

Бициклизам Билијар Фитнес Бициклизам Билијар Билијар Најјачи човек Билијар Билијар Билијар Борилачки спорт

Kad su 1992. Sr bi ji uve de ne o{tre sank ci je UN-a i raz buk tao se sna àn an ti mi lo {e vi }ev ski po kret, ]o si} i Be} ko vi} su se na {li na su prot nim stra na ma ba ri ka de. Be} ko vi}, do du {e, ni je bio od mah pro tiv Mi lo {e vi }a, u po ~et ku ga je i on hva lio, no br zo je pre o kre nuo svoj stav za pu nih 180 stup we va. We gov otac, Vuk Be} ko vi}, bio je je dan od ko man da na ta vo |e cr no gor skih ~et ni ka Pa vla \u ri {i }a. ]o si} je, pak, du bo ko mr zio ~et ni ke, pro tiv ko jih je ra to vao pu ne ~e ti ri go di ne. îm su u Sr bi ji us kr snu le sta re po dje le na „par ti za ne” i „~et ni ke”, ras kol iz me |u ]o si }a i Be} ko vi }a bio je ne iz bje àn. ]o si} je ostao li je vo an ga ì ra ni re pu bli ka nac, a Be} ko vi} pri stu pio DE POS-u i ba{ onih da na kad je ]o si} u naj stro òj kon spi ra ci ji pre go va rao s Mi lo {e vi }em o stu pa wu na du `nost pred sjed ni ka SRJ, Be} ko vi} je u ime ci je le de mo krat ske Sr bi je pro ~i tao è sto ko otvo re no pi smo Mi lo {e Ko sti mo graf ki wa Bo à na Jo va no vi} vi }u u ko jem je tra ìo da pod ne se neo po zi vu ostav ku. ti funk ci je pred sjed ni ka SRJ, Be} ko vi} ka è: „Oku pa tor je u Dru gom svet skom ra tu za Sr be – Mo rao je re }i: „Ho }u, ali da idem na iz bo re!” I pro pi sao od ma zdu sto za jed nog. UN tra ì jed nog za da je ta ko iza bran, ne bi mo gli da ga sme ne ve} po sve. Svi, to je srp ski na rod, je dan ste Vi.” sle go di nu da na do go vo ra wih dvo ji ce-tro ji ce: Mi Na kon tog ras ko la ]o si} i Be} ko vi} ni su ko mu lo {e vi }a, [e {e qa i Crn ~e vi }a. Ali on se po na ni ci ra li go di na ma, a on da su s vre me nom ipak za {ao kao da je iza bran. I kad je kre nuo na Mi lo {e li je ~i li sta re ra ne i po mi ri li se. Sad mi je Be} ko vi }a, ovaj ga je ski nuo kao da ni je ni po sto jao. Mi lo vi} od lu ~io svje do ~i ti pro tiv ]o si }a, bes po {ted {e vi} je bo qe od svih znao da, ako on do vo di ne kog no osu |u ju }i we gov dil s Mi lo {e vi }em iz 1992, kad na vlast, on da mu taj ne mo è ni {ta. Kad su ]o si} ga je, ka ko mi je re kao, Mi lo {e vi} na ma mio da se i Pa ni} kre nu li da mu pre te, on je bez ika kvih pro pri hva ti funk ci je pred sjed ni ka SRJ, {to mu je, po ble ma u Skup {ti ni ili gde li ve} mo gao or ga ni zi Be} ko vi }u, bi la mo `da naj ve }a ì vot na gre {ka. ra ti da im se jav no ka è: „Ma, vi ste naj o bi~ ni je bu Na pi ta we ka ko je re a gi rao kad je do znao da se s da le!” Mi lo {e vi }em ]o si} uspio do go vo ri ti, Be} ko vi} Ni sam htio ]o si }u pre pri ~a ti raz go vor s Be} ko mi je re kao: vi }em. Jed nom se s wim ve} raz i {ao, zar opet a – Po slao sam mu de pe {u: „Upo zna li smo se kad si mo jom kri vi com? U opu {te noj at mos fe ri do {lo je bio u opo zi ci ji, i po sta li pri ja te qi. Pa kad bu de{ na red i pi ta we ne vjer ni {tva – bra~ nog. opet – na sta vi }e mo!” Ja sam s Do bri com pro veo de – Je li va{ brak s Bo ì com ika da do {ao pod ce ni je, ali na kon we go va in sta li ra wa za pred sed znak pi ta wa? ni ka Ju go sla vi je ni sam mo – Je ste kod me ne, ali ni gao odo le ti a da ka èm no kad da smo se raz vo di li. vi na ri ma: „Jef ti no je Be} ko vi} pam ti ka ko ga je ]o si} Ne ver ni {tvom se ne hva pro dao svo ju ko ù”. ube |i vao: „Mi lo {e vi} je stra {an lim. Na pro tiv, ja ga pri Upi tao sam Ma ti ju {to zna jem i u svo jim „Za pi si ga je naj vi {e sme ta lo u ]o - eko no mi sta, mi }e mo bi ti [ved ska za de set go di na. Po li ti ka ga je dva ma”. si }e vu ime no va wu: – Bo ì ca je zna la za to? – Do bri ca je bio to li ka za ni ma i ~im se smi ri ta ra pa na u – Jed nu je stvar zna la. le gen da u srp skom na ro du Sr bi ji, on }e taj po sao pre pu sti ti – Ko ju? da je Mi lo {e vi}, sma trao ne kom dru gom” – Jed nu ve li ku. Bio sam da mu je ]o si} je di na kon za qu bqen u ap so lut no naj ku ren ci ja. I on da ga je Mi lep {u dje voj ku Be o gra da. I lo {e vi} „po tro {io„. Mo `da je glu po da ovo go vo sad je naj lep {a è na u Be o gra du. Sa mo je sta ri ca, rim kao we gov pri ja teq, ali da tad ni je uzeo ma slo mi la je ki~ mu, bo le sna je. Bo à na Jo va no vi} je mac, da nas bi bio li~ nost ne znam ko li kih raz me ap so lut no naj bo qa be o grad ska ko sti mo graf ki wa ra. Ova ko je sa mo po tro {io svo ju re pu ta ci ju, umu od Dru gog svet skog ra ta do da nas. @e na fe no me qao se u ko je {ta ri je, a opet iz ne ke la ko mi sle no nal nog da ra i le po te. Ona je se stra Je le ne @i gon, sti da }e on taj jed no sta van po sao bes pre kor no ali je lep {a od we. oba vi ti. – Kad se ta va {a qu bav do go di la? Mi lo {e vi} je po tro {io ]o si }a to li ko da da nas – Pe de set i ne ke. Ona se uda la 1963... ni ko ni ne po mi we da bi bi lo bo qe da je na vla sti – I to je Bo ì ca, zna ~i, zna la? bio ]o si} a ne Mi lo {e vi}, da je ]o si} bio glav na – Ja sam joj re kao. ide ja i da je on u sve mu to me za pra vo jed na ve li ka – Ka ko je to pod ni je la? pro pu {te na pri li ka. On je u sve mu to me is pao na i – Re kla je: „Ako ne kog vi {e vo li{, idi!” van. Na kon jed nog od ra nih raz go vo ra s Mi lo {e vi – Pa {to ni ste oti {li? }em ka è me ni Do bri ca: „Zna{, Ma ti ja, Mi lo {e – Za to {to sam znao da mi je ovo s Bo ì com ì vi} je stra {an eko no mist. On je fan ta sti ~an ban vot. A da Bo à na ne ma ta kve oso bi ne, iako je lep kar, mi }e mo bi ti [ved ska za de set go di na. A po {a i uz bu dqi vi ja sek su al no, ne ma ka pa ci tet kul li ti ka ga je dva i za ni ma. On se sad mo ra ba vi ti po tur ni i in te lek tu al ni, èn ski, ra van Bo ì ci. Ni li ti kom, zbog ce le ove ta ra pa ne u Sr bi ji, ali ~im ti tu oda nost. Ali ta è na je bi la mo ja iskre na qu se si tu a ci ja smi ri, on }e taj po sao si gur no pre pu bav. Ni smo vi {e qu bav ni ci jer je pa la i slo mi la sti ti ne ko me dru go me.” Po sli je se is po sta vi lo da ki~ mu. Dva put se uda va la i ima si na iz dru gog bra je Mi lo {e vi} we ga uvla ~io – u|i u ku }i cu! – pa }e ka. I sad se uva à va mo i po {tu je mo. Ako joj tre ba mo da qe sve la ko. I on je u{ao. dok tor ili lek, ona me po zo ve. „Na |i mi le ka ra, Na pi ta we ko ji je po tez ]o si} mo rao na pra vi ti umi rem od bo lo va!” kad ga je Mi lo {e vi} po ~eo pri ti ska ti da se pri hva K R A J

Kwi gu Dar ka Hu de li sta „MOJ BE O GRAD SKI DNEV NIK (Su sre ti i raz go vo ri s Do bri com ]o si }em 2006–2011), u iz da wu za gre ba~ kog „Pro fi la”, mo `e te na ba vi ti u svim bo qim srp skim kwi `a ra ma.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bu le var oslobo|ewa 81. Te le faks re dak ci je 021/423-761. Elek tron ska po {ta redakcija@dnevnik.rs, In ter net: www.dnevnik.rs. Generalni di rek tor Du {an Vla o vi} (480-6802). V.d. glavnog i odgovornog urednika Miroqub Miju{kovi} (480-6813). Ure |u je re dak cij ski ko le gi jum: Nada Vujovi} (za me nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Vlada @ivkovi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Aleksandar Savanovi} (no vo sad ska hro ni ka, 528-765, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kul tu ra 480-6881), Sve tla na Mar ko vi} (voj vo |an ska hro ni ka 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or |e Pi sa rev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Slobodan [u{wevi} (fo to 480-6884), Bran ko Vu ~i ni} (teh ni~ ka pri pre ma 480-6897, 525-862), Nedeqka Klin cov (teh ni~ ki ured ni ci 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu `ba pro da je 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Ma li ogla si 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Ru ko pi si i fo to gra fi je se ne vra }a ju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tam pa: Politika [tamparija d.o.o. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

LEKAR/ OGLASI

~etvrtak 25. april 2013.

Zdra vqe iz ja go de Ja go da je pr vo pro le} no vo }e ko je se mo è ku pi ti na na {im pi ja ca ma. Omi qe na je za to {to je wen plod iz u ze tan za upo tre bu, ne sa mo u sve èm sta wu, ve} i za mr znut ili pre ra |en : slu ì za spra vqa we slat kog, xe ma, mar me la de, si ru pa, kom po ta, so ko va, sla do le da...Uspe va kao {um sko i ba {ten sko vo }e. U na rod noj me di ci ni po zna ta je kao de lo tvor na kod gih ta, avi ta mi no ze, ma lak sa lo sti, ma lo krv no sti, he mo ro i da, ate ro skle ro ze, vi so kog krv nog pri ti ska... Za le ~e we se ko ri sti plod, li {}e i ko ren. Od svih de lo va, plod je naj za ni mqi vi ji, jer sa dr ì oko de set od sto {e }e ra i oko je dan pro ce nat slo bod nih or gan skih ki se li na (li mun ska, vin ska, ja bu~ na), pek ti na, mi ne ral nih sa sto ja ka, aro ma ti~ nih je di we wa, ka ro te na, vi ta mi na C... pa je po sle zim skih da na pra vo bla go vi ta mi na i mi ne ra la. Pre po ru ~u je se da se u pro le }e sva ko dnev no po je de ~i ni ji ca ovog vo }a, jer je to naj bo qi na ~in da se une se do voq no vi ta mi na C. Uko li ko ima te pro ble ma sa è lu cem mo è te po re cep tu na {ih ba ka na pra vi ti le ko vit na pi tak. U li tar je sti vog, po mo gu} stvu ne ra fi ni sa nog uqa, tre ba sta vi ti ki lo gram ja go da, i osta vi ti ih da sto je na sun cu dva me se ca. Ovaj lek, po tom, tre ba uzi ma ti sva ko dnev no tri pu ta na dan, po jed nu su pe nu

ka {i ku. Za ~i {}e we ka me na i pe ska iz bu bre ga tre ba, u tra ja wu me sec do me sec i po da na, sva ko dnev no po je sti po ki lo gram zre lih {um skih ja go da. Ja go de se mo gu je sti s jo gur tom, mle kom, `i ta ri ca ma... Van se zo ne, za ovu te ra pi ju, mo gu da po slu `e so ko vi, kao i pek me zi i slat ko od ja go da. U na rod noj me di ci ni ja go de su po zna te i kao lek pro tiv di ja re je. Za lak {i tip di ja re je tre ba

ku va ti 15 gra ma ko re na ja go de pet mi nu ta. Ko ren se ku va u 2,5 de ci li ta ra vo de, a on da osta vi da od sto ji po klo pqe no jo{ 10 do 15 mi nu ta. Po tom se pro ce di i pi je to plo ne ko li ko pu ta dnev no. Kod te `eg ob li ka di ja re je uzi ma se 400 gra ma li {}a ja go de i ku va u 1,2 li tra do ma }e ra ki je. Sa dr `aj se ne skla wa sa {po re ta, dok se ne uku va do po la. Po sle se uzi ma tri pu ta dnev no po su pe na ka {i ka. J. B.

KUPUJEM trosoban stan u Novom Sadu, bez posrednika. Telefon: 062/962-0349. 72504

Deca unose previ{e soli Novo istraìvawe otkrilo je da neki prehrambeni proizvodi koje deca ~esto jedu sadrè znatno vi{e od pola maksimalnog unosa soli na dan u samo jednom obroku. Istraìvawe koje je sprovelo britansko udruèwe koje se bavi prou ~avawem uticaja soli na zdravqe otkrilo je da hrana koja prija deci sadrì vi{e od 1 grama soli po obroku. Portal Magazin prenosi da se u prehrambenim smernicama tvrdi da bi deca uzrasta od 4 do 6 godina trebala da jedu mawe od 3grama soli na dan, a deca stara od 1 do 3 godine mawe od 2

grama. Anketa na jednoj internet stranici za roditeqe otkrila je da mnogi roditeqi imaju skromno znawe o koli~ini soli koju jedu wihova deca. Nutricionista Yo Baten je tim povodom rekao da „mnogi roditeqi znaju da bi deca trebala da jedu mawe soli nego odrasli”. On je ukazao da su roditeqi zbuweni dekla racijama u kojima ne stoji koliko je soli u jednoj porciji i daju deci za doru~ak hranu poput kola~a, krofni, pudinga i `itarica, jer smatraju da ona ne sadr`i visok nivo soli.

LIMAN, odli~an ukwi`en kla si~an 1.0 stan, cena 32.000. Te le fon 636-6952, www.bomil.rs. 15001

ALER GI JE NA PO LEN, PRA [I NU, GRI WE, @I VO TIW SKE DLA KE

Kijawe, nos curi, suze o~i... Do la skom pro le }a za ve }i nu nas po ~i we naj lep {e go di {we do ba, a za aler gi~ ne na po len po ~e tak te go ba. Po seb no ovog pro le }a na na {im pro sto ri ma su o ~i }e mo se sa aler gi ja ma ja kog in ten zi te ta, a naj no vi ji po da ci go vo re da se sva ke go di ne za 25% uve }a va broj obo le lih od aler gij skog ri ni ti sa. Po len bi qa ka je jedan od naj zna ~aj ni jih aler gena iz pri ro de ko ji se na la zi u va zdu hu.

SVA KI PE TI ALER GI ^AN Po le no va zr na kod sva ke pe te oso be iza zi va aler gij sku re ak ci ju pra }e nu te go ba ma.

SIMP TO MI ALER GIJ SKOG RI NI TI SA Bez ob zi ra da li je re~ o aler gi ja ma na po len, pra {i nu, gri we ili `i vo tiw ske dla ke te go be aler gij skog ri ni ti sa su iste: - Svrab, cu re we iz no sa, ki jawe, - O~i su ze, ote ~e ni i cr ve ni kap ci, - Pec ka we, gre ba we u gr lu [ta sve ni ste pro ba li da olak {a te se bi mu ke? Pa ci jen ti su u ne do u mi ci da li aler gij ski ri ni tis tre ba le ~i ti a wi ho va naj ~e {}e po sta vqe na pi ta wa su: [ta pri me niti i ko ji su ne `e qe ni efek ti

me di ka me na ta? Ko li ko du go smem da ko ri stim i da li sme ju da ih ko ri ste de ca, trud ni ce?

KI JA WE, PA AST MA Sva ka ko da aler gij ski ri ni tis tre ba le ~i ti jer du go traj ne i vi {e go di {we te go be mo gu da uzro ku ju obo qe wa kao {to su ast ma, upa la si nu sa, po ja va po li pa u no su, ko wuk ti vi ti sa. S dru ge stra ne op {te je po zna to da du go traj na upo tre ba an ti a ler gij skih le ko va ima svo je ne `e qe ne efek te (po spa nost, na vi ka, o{te }e we slu zo ko `e no sa...), a po seb no tre ba bi ti opre zan i kon sul to va ti sa le ka rom za mo gu} nost wi ho ve pri me ne kod de ce i u to ku trud no }e.

SOKOBAWA - Sobe i apartmani za odmor. U`i centar. Povoqno. Telefoni: 063/81-54200, 018/880-100. 73558

ZA [TI TI TE SE NA VRE ME

200 doza = 30 dana za{tite

U sve tu se u po sled we vre me kao efi ka sna i bez bed na za {ti ta od aler gi ja od stra ne le ka ra aler go lo ga pre po ru ~u je upo tre ba pri rod ne pra {ka ste ce lu lo ze. U{mrk nu ta pra {ka sta ce lu lo za ob la è slu zo ko ù no sa for mi ra ju }i za {tit ni film ne pro pu snu ba ri je ru za aler ge ne (po len, pra {i na, gri we, ì vo tiw ske dla ke). Na taj na ~in spre ~a va po ja vu ne pri jat nih simp to ma, a uko li ko su simp to mi ve} pri sut ni br zo ih ubla à va. Za raz li ku od dru gih an ti a- ler gij skih le ko va ne iza zi va po spa nost, na vi ku, ne o{te }u je slu zo ko ù no sa pa se prah ce lu lo ze mo è ko ri sti ti bez bed no to kom ce le se zo ne aler gi ja. Za to je na ro ~i to po go dan za upo tre bu kod de ce uz ra sta ve} od 18 me se ci, trud ni ca, do i qa spor ti sta i od ra slih oso ba. Dr Mir ja na Mi {i}

ENGLESKI JEZIK, ~asovi za sve uzraste i namene, vrlo povoqno i kvalitetno. Tele fon: 060/722-3303. 72992 ^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399305. 73481 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pis meni, maturu. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399305. 73482

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Tele fon 021/6399-305. 73483

IZDAJEM garsoweru na Novom nasequ, na lepom i mirnom mestu (iza robne ku}e), komforna, mo`e za dve osobe. Telefon 063/8074425. 72640 IZDAJEM jednosoban stan poluname{ten u Novom Sadu, Detelinara. Tlefon 064/20-50577. 73415 SAJAM, izdajem dvokrevetnu, komplet name{tenu garsoweru 28m2, prvi sprat, zaposlenim samcima, 120E sa komplet re`ijama - depozit. Telefon: 064/453-8485, 063/161-2873. 73455 IZDAJEM trosoban name{ten stan na Limanu 1. Jeftino. Tele foni: 064/855-95-24, 021/6335-024. 73510

VLASNIK bez posrednika, 51m2 na Bulevaru oslobo|ewa, na V spratu, ukwièn, useqiv, ima lift. Moè na kredit. Telefon: 064/128-47-49. 73543 NOVA DETELINARA, ukwièn jednoiposoban stan na prvom spratu po ceni od 35.000. Te lefon 6366-952, www.bomil.rs. 15002 CENTAR, okolina Ribqe pijace i Dunavskog parka, zgrada na prelepom mestu, stan od 42m2 na III spratu sa liftom, cena 40.000. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15003 @ELEZNI^KA STANICA - Bu le var kraqa Petra klasi~an jednoiposoban stan na III spratu bez lifta, cena 28.500. Te le fon 060/04-07-003, www.bomil.rs. 15004 DETELINARA, u zgradi od fasadne cigle, klasi~an dvo so ban stan od 48m2 na III spratu sa liftom, cena 36.000. Te lefon 060/04-07-003, www.bomil.rs. 15005 CENTAR, kod Spensa i Suda odli~an ukwièn renoviran dvosoban stan od 49m2, na I spratu cena 53.600 odli~an i za poslovni prostor. Telefon 060/04-07-003, www.bomil.rs. 15006 CARA DU[ANA, u kvalitetnoj novijoj zgradi, odli~an dvo soban stan sa odvojenom kuhiwom 49m2, cena 49.500. Te lefon 636-6952, www.bomil.rs. 15007 LIMAN, 2.0 stan kod „Merkatora”, od 53m2 prodaje se po ceni 42.200. Telefon 6368429, www.bomil.rs. 15008 @. STANICA, klasi~an dvo soban stan od 51m2, cena 44.300. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15009 SAJAM, Mi~urinova ulica, odli~an noviji ukwièn dvo soban stan od 46m2, cena 47.500. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15010

OGLASI l ^Ituqe OPEL ASTRA 1600, 2002, plin, 158.000 km, metalik siva, registrovan do septembra, klima, radio. Cena 3.300 evra. Telefon 063/81-49-342. 73559 „JUGO IN 55” iz 2008. godine sa plinom, {koda „fabija 1.9 dizel” iz 2004. godine, povoqno. Telefon: 063/519-715 i 064/454-8514. 73148 KOMBI „vito 110” putni~ki 8+1, ful oprema, 2002, „polo 1.4 TDI” 2001, 5 vrata, klima, super stawe. Telefon: 063/519-715, 064/454-8514. 73149

ADAMOVI]EVO NASEQE, okolina Cara Du{ana ukwi èn odli~an nov 3.0 stan u ekstra kvalitetnoj zgradi, 78m2, cena 67.000. Telefon 063/828-83-77, www.bomil.rs. 15011 LIMAN, N. fronta, odli~an 3.0 stan od 80m2, lako preuredqiv u 3.5 po ceni od 70.000. Telefon 6366-952, www.bomil.rs. 15012 CENTAR, u blizini Dunavskog parka, klasi~an 3.0 stan od 72m2, cena 70.000 sa garaòm u dvori{tu. Telefon 6368429, www.bomil.rs. 15013 NOVO NASEQE, u zgradi od fasadne cigle, odli~an kompletno renoviran klasi~an 3.0 stan na II spratu, prelepo okru èwe-zelenilo, cena 61.800. Te le fon 636-6952, www.bomil.rs. 15014

MAWA KU]A, nova, zavr{ena, Novi Sad, Ul. Svetolika Pa{}ana 2, komplet name{tena, plac 5,5 ari, ogra|en vo}wak. Telefoni: 063/386136, 064/454-8514. 73151 PRODAJEM ku}u u Sremskoj Kamenici (izuzetna lokacija) ili mewam za dvosoban stan u Novom Sadu i doplatu. Telefon 060-766-88-10. 73503 PRODAJEM placeve u Veterniku na Bregu, Kraqa Petra Prvog. Telefon 063/511-939. 72619 PRODAJEM dva placa 7.20 i 15 ari i stariju ku}u u centru Jaska. Telefon 063/297-956. 72309 SREMSKA KAMENICA - Staro selo, plac 6.847m2, pogodan za sve namene, put, struja, izvor na placu. Lep pogled. Telefon: 064/288-61-71. 73509 PRODAJEM vikendicu na 1.700m2 placa pod vo}wakom, kompletna infrastruktura, tvrda gradwa, ukwi`eno. Potez: Mala Testera. Telefon: 060/766-88-10. 73502

IZDAJEM dva lokala na glavnom putu Petrovaradin - Sr. Karlovci. Telefon 063/297956. 72310

BAGAT, druge {iva}e ma{ine popravqam, brzo, kvalitetno, jeftino, vr{im prodaju {iva}ih ma{ina, industrijskih pegli, Cvijanovi}, Ul. Jevrejska br. 23. Telefoni: 021/421452, 064/131-2135. 72174 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 73516 SAMO za penzionere i prosvetare molersko - farbarski radovi... Telefoni: 064/230-6898, 021/6435-231, 6430-549 72689

Posledwi pozdrav

~etvrtak 25. april 2013.

POMEN

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je iznenada preminuo u 69. godini

Lazar Ranin Du{anu \or|evi}u

od kom{ija: Klisari}, Moravac, Stankovi}, Siri{ki, Zarnocki, Grbovi}, Bla`i}, ]ato, Glamo~i}, Vladu{i}, Pra{talo, Podkowak, [apowa, Vejinovi}, Miji}, Gak, Vidakovi}, Pape{, Peri~i}, Modri, Trivunovi}, Petkovi} i Tepi}.

73604

Opra{tamo se od

Du{an \or|evi} Pro{lo je 14 godina od kako si nas napustio. Isto toliko nam nedostaje{ i nema dana da ne pomislimo na tebe. Tvoji najmiliji.

Sahrana je u ~etvrtak, 25. 4. 2013. u 13 ~asova, na Centralnom grobqu, u Futogu. O`alo{}eni: sin Aleksandar, snaja Milka, unuke Milica, Aleksandra i Sla|ana, prija Ru`a. 73590

73601

Na{oj dragoj

^ETRDESETODNEVNI POMEN dragoj majci i baki

Kristini Krsti} - Jari} posledwi pozdrav. Tetka Zora, brat Mile, sestre Branka, Cica, sestri~ine Beba, Jelena i zetovi Buca i Boban i porodica Jari}.

Radojki Pa{kinov 1939 - 2013.

Istina je bolna. Dani se ni`u ali ni jedan bez pomisli na tebe. ^uvamo te s qubavqu, zauvek u na{im srcima. Po~ivaj u miru. Tvoja }erka Nikica i unuke Ma{a i Sara.

73597

VINO iz na{ih vinograda: portugizer, klaret, rajnski rizling, kaberne soviwon. Cena od 150 dinara. Petrovaradin. Telefon: 066/401-613. 71345

POTREBAN pekar sa iskustvom za rad u no}noj smeni. Dobri uslovi za rad. Kontakt osoba - Ratko @ivkovi}, te lefon: 062/522-154, 064/3162114. 73464

KUPUJEM staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, stare automobile za otpad, karoserije, ~istim podrum, tavane, odnosim {ut. Telefoni: 6618-846, 064/95-33-943, 063/84-85-495. 73351 ^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta odnosim {ut, ku pujem stare automobile, gvo`|e, ve{ ma{ine, {po rete, izlazimo van grada. Telefoni: 021/6618-846, 064/9533943, 063/8485945. 73352 PRODAJEM kaqevu pe}, malu, rastavqenu. Cena 70E. Tele fon: 064/4511-924. 72831

Nenada Toma{evi}a

Dragan Rali} Posledwi pozdrav ~ika Draganu od: kom{ija Milice i Branka Stoji~i} sa decom. 73575

73591

Posledwi pozdrav

Posledwi tetki

pozdrav

voqenoj

Po~ivaj u miru. Vladimir, Qiqana, \ur|e, Nenad i Na|a. 73598

Posledwi pozdrav na{oj dragoj i po{tovanoj

Nenad Toma{evi} Dragi na{ deda Belko, bio si najboqi deda na svetu. Hvala ti za prelepe trenutke na{eg detiwstva koje }emo uvek pamtiti.

Persidi - Pegi Lalatovi}

deda Tuci od porodica Proti} i Moldvai.

Po~ivaj u miru.

Unuci: Vawa, Luka i Mateja.

Goga sa porodicom.

Dana 24. 4. 2013, prestalo je da kuca plemenito srce na{eg dragog supruga, oca, dede, {ogora

tetka Qepi

73588

73589

73595

Posledwi tetki

pozdrav

voqenoj

od porodice Ron~evi}.

73600

Posledwi pozdrav

Nenada Toma{evi}a 1955 - 2013.

Sahrana je u subotu, 27. 4. 2013. godine, u 13 ~asova, na Alma{kom grobqu, u Novom Sadu. Beskrajno sre}ni {to smo te imali, a ve~no tu`ni {to smo te izgubili. O`alo{}eni: supruga Marija, }erke Vawa, Verica, Nadica, zetovi \ovani, Igor i porodica Kova~.

Na{oj dragoj prijateqici

Persidi - Pegi Lalatovi} Hvala ti... Vlada sa porodicom.

73594

73586

Posledwi pozdrav dragoj sestri

Posledwi pozdrav

Qeposavi Tiodorovi} 1922 - 2013.

PEGI

posledwi uspomena.

pozdrav

ve~na

Na{oj majci od: sina Radovana, }erke Qiqane sa porodicom.

Persidi - Pegi Lalatovi}

Dragani Stevanovi}

ro|. Gon~in BMW 318, iz 2008. godine, dizel, model 2009, servis, alarm, registrovan, velika navigacija - zamena! Telefoni: 021/545-579, 065/411-3253. 73422

Nada i Ivana.

73603

Sahrana }e se obaviti na grobqu, u Podgorici.

73593

Dragan Dugali} sa porodicom.

73596

O`alo{}en brat Rajko.

73585

^ituqe l pomeni

~etvrtak 25. april 2013.

Posledwi pozdrav svom dragom ujaku

Posledwi pozdrav na{em

Sa tugom i bolom opra{tamo se od na{e mame i }erke

Posledwi pozdrav prijatequ

Posledwi pozdrav Tuckovom i Kikinom tati

Umro je na{ prijateq

Nade Hayi Stevi}

Draganu Rali}u

Draganu Rali}u Raletu od Dragana i Vere.

Sahrana }e se obaviti u petak, 26. 4. 2013. godine, u 15 ~asova, na Novom grobqu, u Sremskoj Mitrovici.

Milanu Tucakovu

Milanu Tucakovu Milan Tucakov

od: Rali} Du{ana, Andreja, Sawe i @eqka.

O`alo{}eni: Milo{, Ksenija i mama \uka.

Beba i Zdravko Mutin.

Porodice Tre{wi} i Mesaro{.

73584

73582

73550

73557

73576

Obave{tavamo rodbinu prijateqe da je na{ dragi

Posledwi pozdrav bratu

Posledwi pozdrav prijatequ

Posledwi kom{iji

pozdrav

Nikada ga ne}emo zaboraviti.

dragom

Milanu Tucakovu

Bata, Boba i Duna.

Porodica Deni}. 73545

Dragan Rali} Draganu Rali}u Posledwi pozdrav od porodica: Neme{, Praulov, Mladenovi} i Dru{tva â&#x20AC;&#x17E;Mokaâ&#x20AC;? Kne`evi}, Markovi} i Kosovac.

od sestre Dragice sa porodicom.

73583

Karoq Jana} preminuo 26. 4. 2013. godine, u 70. godini, posle duge i te{ke bolesti. Sahrana je u subotu, 27. 4. 2013. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}ena porodica.

Milanu Tucakovu

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ dragi suprug, otac, deda i svekar

Negica.

73574

73580

73562

73551

Posledwi pozdrav dragoj tetki

Dana 24. 4. 2013. godine prestalo je da kuca srce na{e voqene tetke

Milan @. Tucakov 1933 - 2013.

Angeline Kova~ev

Angelini Kova~ev

1929 - 2013. Hvala ti za svu qubav kojom si nas nesebi~no obasipala. Sahrana }e biti obavqena 25. 4. 2013. godine, u 15 sati, na pravoslavnom grobqu, u Ba~kom Petrovom Selu. Bratanci Sawa i Zoran sa porodicama.

od Dragice \uki} sa porodicom.

Posledwi pozdrav Lukinoj majci od wegovih prijateqa.

73578

3 Posledwi pozdrav kumi i drugarici iz gimnazijske klupe

Mika, Ne|o, Dule, Nikola, Rade, Qiqa, Milena, Steva, ^eda, Goran.

Persidi - Pegi Lalatovi} profesorki kwi`evnosti

Persida Lalatovi} 1938 - 2013. Sahrana je u petak, 26. 4. 2013. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: supruga Dobrila i sinovi Dragoslav i @ivko sa porodicama.

73549

73577

S tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a voqena majka i baka

Desanka Jari}

preminuo u Novom Sadu, 23. 4. 2013. godine. Ispra}aj je u petak, 26. 4. 2013. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu, a polagawe urne na ^uru{kom grobqu u krugu porodice.

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav ~ika

73581

Danas, 25. 4. 2013. godine navr{ava se sedam godina od smrti na{eg

Du{ica Mani} - Mileti} sa porodicom.

Gojko Krneti}.

Porodice: Stoji}, Vukoje, \ur|i} i Horo{ko.

73564

73568

73570

O`alo{}eni: sin Vladimir, unuk Luka i snaja Zlata. 73565

Posledwi pozdrav bratu i deveru

Dana 23. 4. 2013. godine preminula je na{a draga

Milanu

\uji Vukojevi}

dragom

S tugom u srcu obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi

Puni{e Rakowca

Qubav i se}awe traja}e ve~no.

Darinka Yukqev

tebe

Du{an [e{lija

Batri}u Bubawi

1938 - 2013.

1927 - 2013.

Sahrana mile nam pokojnice je u petak, 26. 4. 2013. godine, u 15.45 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}ene porodice Yukqev i Vojnovi}. 73566

Osta}e{ uvek u na{im srcima.

Tvoji: Grozda, Danijela, Goran i Igor.

Brat Ma{an i snaja Dragica. 73567

Posledwi ispra}aj je u petak, 26. 4. 2013. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: supruga Qubica, unuka Sowa, unuk Du{an, sin Dragan i snaja Valentina.

73487

73572

OGLASI l ^Ituqe Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi suprug i otac

Dragan Rali}

Posledwi pozdrav na{oj kumi

Sahrana }e se obaviti 25. 4. 2013. godine, u 9.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Porodica Veselinovi}.

O`alo{}ena supruga Milena, sin Stevan i snaja Moma. 73571

Na{oj nekada{woj koleginici i profesorici srpskog jezika i kwi`evnosti

Po{tovana rodbino i prijateqi, obave{tavamo vas da se na{a voqena

Dragana

Dragani

1934 - 2013.

~etvrtak 25. april 2013.

73554

„Stid nas be{e domova cvetnih, zarekli smo se ostat nesretni, bar ja i Ti. U srcu ~ujem gri`u mi{a, a pada hladna, sitna ki{a. Gde si sad Ti?”

Posledwi pozdrav

Kristina, Ksenija, Nemawa i Dragan.

Dragana

73552

dr Pap I{tvanu

Persidi Lalatovi} posledwi pozdrav i ve~no hvala. Direktor i Kolektiv Muzi~ke {kole „Isidor Baji}”.

od Kolektiva Klinike za abdominalnu, endokrinu i transplantacionu hirurgiju, Klini~kog centra Vojvodine.

244-P

Dragana `ive}e{ srcima.

ve~no

upokojila u 36. godini. na{im

Sahrana }e se obaviti 25. 4. 2013. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Porodica @eler. 73555

243-P

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav voqenom prijatequ

Dragana Stevanovi} Posledwi voqenoj.

pozdrav

Ve~no o`alo{}ena porodica Stevanovi}. mojoj

Ralf Rajhman. 73548 73553

U subotu, 27. aprila 2013. godine navr{ava se 40 dana otkako nije sa nama na{ dragi brat

Dragani

Marku Lovri}u od: prijateqa Josipa, Ru`e i Maje sa decom.

od porodice Jovan~evi}.

73537

Posledwi pozdrav voqenom suprugu, ocu, dedi i pradedi

Dana, 26. 4. 2013. godine navr{avaju se dve godine od smrti na{eg voqenog oca

73556

POMEN Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo na{em voqenom

Mitar - Mi}o Erakovi} Dragi Mi}o, mislimo na tebe sa qubavqu i tugom. Brat Marjan, sestre Milosava, An|elija i Slavica sa porodicama. 73280

Vladi Miji}u

Marku Lovri}u 1926 - 2013. Sahrana je u petak, 26. 4. 2013. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: supruga Dragica, deca, unuci i praunuci. 73536

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ voqeni suprug i otac

~etrdesetodnevni pomen dati danas, 25. aprila 2013. godine, u 9.30 sati, na Bukova~kom grobqu. Pozivamo rodbinu i prijateqe da prisustvuju ovom tu`nom pomenu. O`alo{}eni: sinovi, }erke, zetovi, snaje, unu~ad i praunu~ad.

Posledwi pozdrav na{em dragom zetu, pa{i i te~i

Petra Osmaji}a

73560

Sa tugom i bolom se opra{tamo od velikog ~oveka i prijateqa, na{eg dragog

Milovanu ]iri}u

Toga dana }emo u krugu porodice posetiti wegovu ve~nu ku}u. Zahvalni na svemu {to nam je pru`io ve~no }emo ga ~uvati u svojim srcima.

Dragi na{ ]iro, neka ti je ve~na slava i hvala ti za svu tvoju pa`wu i dobrotu.

Milovan ]iri}

]ire

1947 - 2013. Sahrana je danas, 25. 4. 2013. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Dragi ]iro, osta}e{ ve~no u na{im srcima i mislima.

O`alo{}eni: supruga Slavica, }erka Stojanka i sinovi Aco i Milan.

Tvoji prijateqi: Puri}i, \ur|evi}i, Kne`evi}i i Koprivice.

73541

73542

Tvoja deca: Zoran, Kata i Rajka sa porodicama. Tvoji \ur|evi}i: Momo, Stojanka i Vjeko.

73546

73508

sport

~etvrtak 25. april 2013.

OP[TINSKA LIGA - [ID

Efikasni Molovin~ani Sremac - Omladinac (M) 1:6 (1:3) BERKASOVO: Igrali{te Sremca, gledalaca 100, sudija Grkini} ([id). Strelci: [arac u 43. za Sremac, B. Luka~ u 14. i 32, Gwatovi} u 16. i 58. i Ahmetovi} u 55. i 82.minutu za Omladinac. SRE MAC: J. Mi tro vi} 7, Rajakovac 7, Parenta 6, Bala{}ak 7, Jovanovi} 7, Vidovi} 7, B. Ostoji} 6, Santra~ 7, [arac 6 (Jan~i}), (Maksimovi} 7), Radosavqevi} 6, Breki} 7 (Budimir 6). OMLADINAC: D. Ga{i} 8, Milo{ev 8, I. Luka~ 8, Gwatovi} 8 (Nikoli}), Valentik 8, Wilican 8, Bo`in 8, B. Luka~ 8, Si~ 8 (Ahmetovi} 8), M. Ga{i} 8, Davidovi} 8. Gosti iz Molovina igrali su efikasno, a da su iskoristili sve svoje {anse, kona~an rezultat bi bio sigurno udvostru~en. B. Bala{}ak

Borac - OFK Biki} 0:1 (0:1) ILINCI: Igrali{te Borca, gledalaca 100, sudija: Horvat (Morovi}). Strelac: Mrvaqevi} u 3. minutu. @uti kartoni: M. Ore{~anin (Borac), Solakovi}, Mrvaqevi} (OFK Biki}). BORAC: \uri} 8, D. Filipovi} 7, V.Ore{~anin 7, Benkovi} 7, M. Ore{~anin 8, I. Filipovi} 7 (Trivi} 7), Krwaji} 7, Stoj{i} 7, Simeunovi} 7 (Matija{), Glavo{revi} 7, Savi} 7. OFK BIKI]: Bugarski 7, Dujakovi} 7, Kotarli} 7, SolakoGRADSKA LIGA NOVI SAD SU SEK: Su sek - @e le zni ~ar 2:1, Ê RE VI]: Sre mac - Si rig 2:4, BA NO [TOR: Pro le ter - Fu tog 1:5, Ê NEJ: ê nej - Vi no gra dar 1:3, RA KO VAC: Bo rac - Ba~ ka 4:1, NO VI SAD: Sla vi ja Di na mo 1:0, SREM SKA KA ME NI CA: Fru o {ko go rac - Fr. par ti zan 1:4, KI SA^: Ta tra - Mla dost 1:2. 1. Mla dost 22 16 2 4 53:19 50 2. Su sek 22 16 2 4 52:23 50 3. Sla vi ja 22 16 0 6 52:25 48 4. Fr. par t. 22 15 1 6 53:29 46 5. Fu tog 22 15 1 6 52:32 46 6. Fru {ko g. 22 14 3 5 67:23 45 7. Vi no gra d. 22 10 3 9 47:32 33 8. Ta tra 22 10 2 10 32:26 32 9. Di na mo 22 9 4 9 32:30 31 10. Si rig 22 9 2 11 34:45 29 11. Ba~ ka 22 9 1 12 42:50 28 12. Pro le ter 22 5 5 12 36:55 20 13. Bo rac 22 6 1 15 28:65 18 14. ê nej 22 4 3 15 25:57 15 15. @e le zn. 22 3 3 16 21:64 12 16. Sre mac 22 1 3 18 13:64 5

vi} 8, Basrak 7, Gledi} 7, Vranov 8, Tesli} 7 (Vu~kovi}), Poznanovi} 7, Mrvaqevi} 8, Dobri} 8. Brzo vo|stvo gostiju pomutilo je planove da se igra mirno i na bod. Ipak, doma}in nije iskoristi svoje {anse, a gost je odbranio rezultat ste~en jo{ na po~etku. D. Stoj{i}

Jedinstvo (Q) - Bratstvo 0:0 QUBA: Igrali{te Jedinstva, gledalaca 150, sudija Grkovi} ([id). JEDINSTVO: Mrkowi} 7, Mr|anovi} 7, Petkovi} 7, Nikoli} 7, Puno{ 7, Rami} 8, Tadi} 7 (Radmanovac), Cigankov 6, Cvetkovi} 6, \uri} 7, D. Ruman 7. BRATSTVO: Vitman 8, Ceti} 7, Majher 7, Simi} 7, [inka 7, Pavlovi} 7, Milanovi} 7, Vlaisavqevi} 7, Gruba~ 7, Dobri} 7 (Stankovi}), Bun~i}. Golman gostiju @eqko Vitman je najzaslu`niji {to su gosti odneli bod. D. Polimac

Jednota - Grani~ar 1:4 (0:1) [ID: Igrali{te Jednote, gledalaca 50, sudija Mirjana Ugqe{i} (Berkasovo). Strelci: Jovi~i} u 82. za Jednotu, G. Timarac u 42. i 47, Stevi} u 65. i N. Timarac u 80. minutu za Grani~ar. @uti kartoni: Jovanovi}, Danguzov (Jednota), Star~evi} (Grani~ar). Cr ve ni kar ton: Jo va no vi} (Jednota). JEDNOTA: V. Farka{, Danguzov (Trnini}), Danilovi}, Jovanovi}, Kotarli}, Rukavina, Jovi~ili}, \or|evi}, \ur|evi}, E. Farka{, Hr~ek. GRANI^AR: Bogdan Cvijano vi}, G. Ti ma rac, [ko ri} (Boban Cvijanovi}), Maru{i} (Vukovi}), D. Jovi}, Stevi}, Star~evi}, N. Timarac, Danilo vi}, Ju ro {e vi}, Jo vi ~i} (Remi}). Gosti iz Jamene iskoristili su sve svoje {anse, za razliku od dama}ina, ustvari doma}ini nisu bili ni spretni ni sre}ni. Z. Samujel

OFK Bingula - Omladinac (B) 4:0 (0:0) BINGULA: Igrali{te OFK Bingule, gledalaca 100, sudija Stanivukovi} (Erdevik). Strel-

GI BA RAC: Sin |e li} - OFK Ba ~in ci 3:1, MO RO VI]: Je din stvo - Fru {ko go rac 0:1, BIN GU LA: OFK Bin gu la - Omla di nac (B) 4:0, ILIN CI: Bo rac - OFK Bi ki} 0:1, QU BA: Je din stvo - Brat stvo 0:0, [ID: Jed no ta - Gra ni ~ar 1:4, BER KA SO VO: Sre mac - Omla di nac (M) 1:6. 1. Sin |e li} 18 2. OFK Bi ki} 18 3. Fru {ko g. 18 4. OFK Ba ~in. 18 5. Omlad.(M) 18 6. Omlad. (B) 18 7. Bin gu la 18 8. Je din . (Q) 18 9. Gra ni ~ar 18 10. Je din. (M) 18 18 11. Jed no ta 12. Bo rac 18 13. Brat stvo 18 18 14. Sre mac

17 14 13 12 9 8 8 7 7 5 3 3 1 1

1 1 4 1 3 3 2 4 3 1 4 2 4 3

0 3 1 5 6 7 8 7 8 12 11 13 13 14

68:16 62:8 45:15 46:15 32:27 28:37 32:28 28:33 38:33 20:35 16:49 13:50 19:59 15:53

52 43 43 37 30 27 26 25 24 16 13 11 7 6

ci: Stambolija u 46. i 85. i ]osi} u 80. i 83. minutu. OFK BINGULA: Dubovski 7, (Ruman ), Pali} 8, N. Rai} 7, Kora} 8, Horvat 7 ( Pla~kovi} 7), Kramar 7 (Lovas), Jel~i} 8, ]osi} 8, Farka{ 8, Milovanovi} 8, Stambolija 8. OMLADINAC: Pavlovi} 7, Radosavqevi} 6, Lazi} 6, Bogdanovi} 6 (Pani}), \urki} 6, Bukarica 6, Stanivukovi} 6, @. Male{evi} 6, Mijatovi} 6, Trifkovi} 6, Ga~i} 6. Odli~na utakmica u Binguli. I efikasna igra doma}ina. D. ]osi}

Jedinstvo (M) - Fru{kogorac 0:1 (0:0) MOROVI]: Igrali{te Jedinstva, gledalaca 200, sudija Softi} (Ba~inci). Strelac: Bjeli} u 78. minutu (iz penala). @uti kartoni: A. Boji}, M. Boji} (Jedinstvo), Rado{evi}, Bjeli} (Fru{kogorac). JEDINSTVO: Luki}, Vucowa (A. Boji}), Bekerek, Kalaba, We`i}, M. Boji}, Grbatini}, Savi}, Anati}uk (Seni}), Markovi}, Ivankovi}. FRU[KOGORAC: Brati}, Radivoj{i} (Iliba{i}), Marti}, Rado{evi}, Vojnovi} (Qepinica), Galija{, Leki}, Vuku{i}, Zec, Bjeli}, Adamovi}. Golman doma}ih je intrvenisao u 78. minutu, ispred svoje mre`e, Galija{ je pao, i to je bio penal. D. Seni}

Naj u spe {ni ji strel ci na tak mi ~e wu u Be ~e ju

PRVENSTVO U GA\AWU GLINENIH GOLUBOVA

Futo`ani odbranili primat u Vojvodini Strelci Futoga odbranili su prvo mesto u ekipnoj konkurenciji Otvorenog prvenstva Vojvodine u ga|awu lete}ih meta ( discipline atutomatik bal trap) na streli{tu kraj Ra dar ske sta ni ce u Be ~e ju. Pobedni~ki pehar u konkurenciji osam ekipa osvojili su sa 134 pogo|ene mete. Drugo mesto sa 131 pogotkom pripalo je ekipi Elemira, a tre}i sa 128 pogodaka bili su strelci

iz Le di na ca. Za hva qu ju }i sponzorstvu Pokrajisnkog sekre ta ri ja ta za omla di nu i sport, sve tri ekipe nagra|ene su peharima. Juniorski reprezentativac Nemawa Smiqani} iz Novog Sada osvajawem prvog mesta u konkurenciji 32 takmi~ara pojedina~ne konkurencije opravdao je rejting koji u`iva.@estokog rivala imao je u Zoranu Luki}u iz @eleznika, po{to

su obojica pogodili 67 meta. Tek posle raspucavawa Smiqani} je do{ao do epiteta pobednika i uru~en mu je ru~ni sat. Tre}e mesto osvojio je junior Marko Drqa~a iz Plandi{ta sa 64 pogo|ene mete, ~etvrti je bio Novosa|anin Slobodan Peri{i} sa 63, peti Bogdan Panteli} iz Ledinaca sa 62 i {esti Miodrag Krsti} iz Sombora sa 60 pogodaka. V. Jankov

OP[TINSKA LIGA-SREMSKA MITROVICA (II)

Pobeda za vrh Planinac - BSK 3:2 (1:0) LE @I MIR: Igra li {te Planinca, gledalaca 150, sudija Male{evi} (La}arak). Strelci: Mi}i}, Savi} i Morak za Planinac, I. ]iri i Spasojevi} za BSK. @uti kartoni: Savi} (Planinac), S. Laketi} (BSK). PLANINAC: Pej~inovi} 8, J. Stepan~evi} 8, Gr{i} 8, Antoni} 9, Andrijevi} 7 (Ranki} 7), Smiqani} 8, Mi}i} 8 (Stanojevi} 7), Savi} 9, Mandi} 7, Morak 8, ^evizovi} 9. BSK: Nikoli} 7, T. Plemi} 7, Kovanyi} 7, Kresojevi} 7, M. Laketi} 7, D. Laketi} 7, I. ]iri} 7 (Nedeqkovi}), @. ]iri} 7, Todi} 7, S. Laketi} 7 (Nik{i}), Spasojevi} 7. Le`imirci su pobedili BSK i popeli se na prvo mesto. Po

igri i {ansama mogli su i ubedqivije slaviti. @. [evi}

Napredak - Grgurevci 1:4 (1:3) [U QAM: Igra li {te Na pretka, gledalaca 100, sudija Ranisavi} (Sremska Mitrovica). Strelci: Simi} u 32. za Napredak, Mladenovi} u 19, Vasi} u 38. i Nikola Simi} u 39. i 77. za Grgurevce. @uti kartoni: Simi} (Napredak), Neboj{a Simi} (Grgurevci). NAPREDAK: Antoni} 6 (Mirkovi} 5), Vasi} 5 ( Risti} 6), Stani} 5, Savi} 6 (Lazarevi} 6), Juri{i} 6, Tomi~i} 5, Simi} 6, Dadi} 6, Jawi} 6, Zjali} 6, \ur|evi} 6.

[U QAM: Na pre dak-Gr gu rev ci 1:4, LE @I MIR: Pla ni nac-BSK 3:2. 1. Pla ni nac 2. BSK 3. Gr gu rev ci 4. Na pre dak

10 10 10 10

7 6 4 0

1 1 2 2

2 27:11 22 3 28:12 19 4 21:19 14 8 7:40 2

GRGUREVCI: Vukovi} 6, Melenti} 7, Neboj{a Simi} 7, Petkovi} 7, ]etkovi} 7, Vasi} 7 (Kowevi} 6), Radosavqevi} 7 (Jeremi}), Nedeqkovi} 7, Mladenovi} 7, Maksimovi}, Nikola Simi}. Doma}ini su najavqivali pobedu, ali pobedio je rival, koji je mnogo boqi, u svemu od doma}ina. D. Risti}

OP[TINSKA LIGA STARA PAZOVA - IN\IJA PODRU^NA LIGA SOMBOR

Iznena|ewe u Bukovcu Omladinac - Kula 1:2 (1:1) BUKOVAC: Igrali{te Omladinca, gledalaca 50, sudija: Mojsovi} (Apatin). Strelci: Ran~i} u 25. za Omladinac, a Bukejlovi} u 42. (iz penala) i Vuja~i} u 86. minutu za Kulu. @uti kartoni: M. Miji}, Beri}, Dujmovi} i Si. \ur|ev (Omladinac), a Kosti} i Bodi{ (Kula). OMLADINAC: Dubravac, M. Miji}, Drezgi}, Sl. \ur|ev, Beri}, Todorovi} (Si. \ur|ev), N. Miji}, Be~anovi}, Ran~i}, Trku-

qa (Ron~evi}), Mi{kovi} (Dujmovi}). KULA: Vuki~evi}, Bodi{, Kosti} (Kirman), Kuli}, Vuja~i}, Bukejlovi}, Kukoq, Bo`ovi} (Maga{in), Malacko, Na|, Male{. Iznena|ewe u Bukovcu, u nastavku utakmice doma}i su bili vi{e nego nadmo}ni, stvorili su nekoliko idealnih {ansi ali bez rezultata. Gosti su iz kontre stigli do trijumfa. J. D.

Ostale prazne mre`e Kordun - Zadrugar 0:0 KQAJI]EVO: Igrali{te Korduna, gledalaca 50, sudija @ari} (Kula). @uti kartoni: Tomi}, Zori}, Muti}, Zavo|a (Kordun), D. Vukovi} (Zadrugar7. KORDUN: Korolija, Pavlovi}, [aula, Cime{a, Muti}, Grujin (Zavo|a), Tomi}, Stanojevi} (@ivkovi}), Kova~i}, Zori}, Karas.

ZADRUGAR: A. Jovanovi}, Radosavqevi} (Savi}), Paji}, Mladenovi} (Stojanovi}), Brankovi}, Ni{evi} (Niki}), S. Jovanovi}, D. Vukovi}, Dondi}, M. Vukovi}, Stankovi}. Prvi deo susreta je protekao u ravnopravnoj igri. Nastavak me|utim pripao je doma}oj ekipi koja je imala vi{e prilika za gol ali bez rezultata. J. D.

PODRU^NA LIGA NOVI SAD BA^ KA PA LAN KA: Sta ri grad - Je din stvo (Ru men ka) 0:3, [AJ KA[: Bo rac - Her ce go vac (Gaj do bra) 6:0, TE ME RIN: TSK- Pe tro va ra din 2:1, VR BAS: Vr bas Me ta lac (Fu tog) 2:0, NO VI SAD: Ka bel - Voj vo di na (Ba~ ko Gra di {te) 2:1, STE PA NO VI ]E VO: Omla di nac - Obi li} (Zma je vo) 3:1, VE TER NIK: Ve ter nik Tvr |a va (Ba~) 2:4, BA^ KO DO BRO PO QE: Su tje ska - Ba ka ([u re |e vo) 2:0 1. Vr bas 21 14 4 3 43:18 46 2. Ka bel 21 11 8 2 41:15 41 3. Je din stvo 21 11 5 5 36:27 38 4. TSK 21 11 4 6 30:19 37 5. Bo rac 21 11 3 7 36:28 36 6. Su tje ska 21 10 6 5 25:18 36 7. Me ta lac 21 8 5 8 24:23 29 8. Tvr |a va 21 7 7 7 30:31 28 9. Ba~ ka 21 8 4 9 29:33 28 10. Voj vo di na 21 8 3 10 26:29 27 11. Ve ter nik 21 6 8 7 21:24 26 12. Omla di nac21 7 4 10 26:24 25 13. Pe tro va r. 21 4 9 8 24:26 21 14. Her ce go v. 21 6 3 12 14:39 21 15. Obi li} 21 3 4 14 27:46 13 16. Sta ri grad21 3 3 15 12:44 12

e–mail adresa sportske rubrike „Dnevnika” je: sport@dnevnik.rs

Bradi} odbranio penal Borac (J) - Sloga 3:1 (2:0) JARKOVCI: Igrali{te Borca, gledalaca 100, sudija [qepica (Novi Banovci). Strelci: Blagojevi} u 26. (iz penala) i 85. i Jawanin u 35. za Borac, Kusi} u 52. minutu za Slogu. @uti kartoni: Radulovi}, Jawanin, Kepre{anin (Borac), Milin, Vesi} (Sloga). SLOGA: Bradi} 8, Kilinko 6, Milin 7, [kori} 7, Vesi} 7, Vinoj~i} 7, Hajnal 7, P. Hajnal 7, Curkovi} 8 (Atanackovi}), Kusi} 7 (Veli~anski), @ivan~evi} 8. BORAC: Mili~i} 8, Naranyi} 7, Mraovi} 7, Mandi} 8, Radulovi} 7, Kqaji} 8, Blagojevi} 7, Jawanin 8 (Milinkovi} 7, Dimitrijevi} 8), Devi} 7, Kova~evi} 7, Kupre{anin 6. Zaslu`ena pobeda Borca.U 30. minutu Bradi} je odbranio Naranyi}u {ut sa bele ta~ke. M. Milkovi}

Fru{kogorac - ^ortanovci 0:1 (0:0) KR^EDIN: Igrali{te Fru{kogorca, gledalaca 100, sudija Livaja (Be{ka). Strelac: Stamenkovi} u 59. minutu. @uti

kartoni: ôrtan, Pejakovi}, Trtica (Fru{kogorac), Kosijer, Nestorovi}, Stamenkovi}, Marjanovi} (ôrtanovci). FRU[KOGORAC: Vu~i}, ôrtan, Livaja, Petkovi} ( Makovski), Savi} (J. Jak{i}), Lipov~an, Pejakovi}, Filipovi}, [u{a ( M. Jak{i}), Trtica, Todorovi}. ÔRTANOVCI: Lap~i}, Dimi}, Kosijer, P. Subotin, Cveji}, Stamenkovi}, Stani{qevi}, Marjanovi}, Nestorovi}, Mir~evski (Jawi}, Kneèvi}), Tica. Na terenu je igrao samo jedan tim. Bio je to tim gostiju. Koji je vi{e èlo pobedu i na kraju je i ostvario-zasluèno. S. Ranitovi}

Borac - Polet 4:3 (2:1) SURDUK: Stadion Borca, gledalaca 100, sudija [qepica (Novi Banovci). Strelci: V. Paunovi} u 7. i 18, Vuk~evi} u 70. i Stankovi} u 72. za Borac, Siriyanski u 40, Popovi} u 50. i Kukoq u 60. minutu za Polet. @uti karton: V. Paunovi} (Borac).

JAR KOV CI: Bo rac - Slo ga 3:1, KR Ê DIN: Fru {ko go rac - ôr ta nov ci 0:1, SUR DUK: Bo rac - Po let 4:3. Rad ni~ ki iz No ve Pa zo ve je bio slo bo dan. 1. Rad n. (NP) 2 2. ôr ta nov ci 3. Fru {kog. 4. Bo rac (J) 5. Bo rac (S) 6. Po let 7. Slo ga 8. Je d. (SP) 2

13 14 15 15 14 14 13 10

10 8 7 7 6 4 3 2

2 2 4 1 1 1 1 2

1 4 4 7 7 9 9 6

42:11 36:20 27:22 23:21 39:44 17:27 16:53 14:34

32 26 25 22 19 13 10 8

BORAC: Markovi} ( Vujin), Stan~i}, Vuk~evi}, Stankovi}, Skopqak, To{kovi}, Gruba~, Maslarevi} (Ili}), V. Paunovi}, Koren, @. Paunovi} (La~i}). POLET: Mijal~i}, Vukovi}, ]ali}, Kukoq, Devi} (Devi}), Bozoqac, Levicki, Todorovi}, Starac (Mr|a), Popovi}, Siriyanski. Veoma zanimqiva igra obe ekipe. A, pobedio je sre}niji i spretniji tim. Ustvari pobedio je tim koji je iskoristio sve svoje {anse. B. Ran|elovi}

SPORT

~etvrtak 25. april 2013.

^E TVR TI ME^ FI NA LA PLEJ-OFA ODBOJKA[ICA

Be og ra |an ke izjedna~ile NIS Spar tak - Cr ve na zve zda 0:3 (24:26, 29:31, 22:25)

Stiven Kari (Golden Stejt)

NBA LI GA: PLEJ - OF

Rat ni ci sla vi li u Den ve ru Golden Stejt Voriorsi odigrali su impresivnu utakmicu i naneli Denveru prvi poraz na wegovom parketu nakon vi{e od tri meseca - 131:117. Procenat {uta iz igre Golden Stejta (64,6) najvi{i je na jednoj plej-of utakmici u posledwe 22 godine. Juta Yez su 1991. u pobedi nad Finiksom {utirali 65,1 odsto.Pobedu ratnika jo{ impresivnijom ~ini podatak da su je ostvarili bez Ol star krilnog centra Dejvida Lija, koji je zbog povrede u prvom duelu uvodne runde doigravawa zavr{io sezonu. ^etvorica startera ubacila su preko 20 poena: Stiven Kari 30, Yaret Yek 26, debitant Harison Barns 24 i Klej Tompson 21. Majami je do druge pobede nad Milvokijem (98:86) stigao te`e nego dva dana ranije. Baksi su u posledwih 12 minuta u{li sa svega tri poena zaostatka (68:65), a onda su Lebron Yejms i ~etvorica igra~a sa klupe serijom od 12:0 raspr{ili nade u brejk.

Wujork je savalado Boston jo{ jednom sjajnom partijom u defanzivi u drugom poluvremenu.Gosti su na odmor oti{li sa predno{}u od 48:42, ali su u nastavku svedeni na 23 postignuta poena, dok su Niksi samo u tre}oj ~etvrtini ubacili 32.Boston je u drugim poluvremenima dve utakmice u Medison Skver Gardenu dao ukupno 48 poena!Wujork je posledwi put imao vo|stvo od 2:0 u plejof seriji pre 13 godina protiv Toronta.Jo{ jedna dobra vest za navija~e Niksa je da bi Amari Studemajer mogao da se vrati u tim, ako se plasiraju u slede}u rundu. Istok:Majami (1) - Milvoki (8) 98:86 (2:0) /Vejd 21, 7sk, Xejms 19, 8sk, 6as - Iqasova 21, 6sk/, Wujork (2) - Boston (7) 87:71 (2:0) /Entoni 34, 4sk Pirs 18, 6sk, 6as/. Zapad: Denver (3) - Golden Stejt (6) 117:131 (1:1) /Loson 19, 12as - Kari 30, 5sk, 13as, Yek 26, 7as/.

SU BO TI CA: Hala SC „Dudova {uma”, gledalaca: 1.550, sudije: Jankovi} (Ni{), Bal~anyi} (Beograd). NIS SPAR TAK: Raoni} 10, Memi{evi} (l1), Trni} 7, Cveti}anin 6, Heli} 17, Vuj~in. Antanasijevi}, Medi} 8, T. Mati} 11, Radakov, Olui}, D. Mati} (l2). CR VE NA ZVE ZDA: Budrovi}, Marinkovi}, Popovi} 10, Simi}, Pu{i} (l), Vojni} Pur~ar, Bjelica 14, Stevanovi} 11, Kubura, Kecman 11, Luki} 12, Milovi} 4. Odbojka{ice Crvene zvezde slavile su u ~etvrtom me~u finala plej-ofa protiv NIS Spartaka u Subotici i na taj na~in izborile majstoricu. Peti susret, koji }e odlu~iti o prvaku igra se u hali „[umice” sutra od 18 ~asova uz direktan TV prenos. [ampion je pre`iveo i spasao me~ loptu Spartaka za prvu istorijsku titulu doma}ina. Sjajno je Crvena zvezda odigrala u fantasti~nom ambijentu prepune hale „Dudova {uma”, u jo{ jednom me~u za odbojka{ke sladokusce. Presudila je boqa igra Beogra|anki u zavr{nici setova, posebno prva dva kad je Spartak propustio ogromnu prednost. Sagorele su doma}e, koje nisu iskoristile 20:15 u prvom, potom 22:18 u drugom periodu. Bile su u egalu u tre}em setu (22:22), ali nisu izdr`ale do kraja. Doma}e su no{ene sjajnim navija~ima boqe otvorile utakmicu i povele sa 13:9. Zvezda se na trenutak vratila blokom Jovane Stevanovi} i kontrom Mine Popovi} (15:14), ali su Suboti~anke ponovo zaigrale na visokom

Ana Bjelica probija dvojni blok Medi} - Cveti}anin

nivou i do{le do ve} pomenutih 20:15. Nije im to bilo dovoqno, Zvezda se nije predavala, malo po malo je topila prednost, a najzaslu`nija za to je bila Nikolina Luki}, koja je imala sjajnu seriju servisa. Crveno-bele su za tili ~as pre{le u vo|stvo (22:21), ali su ne{to kasnije prvu set loptu imale doma}e (24:23), posle kontre Heli}. Prvu i jedinu priliku u ovom setu za Suboti~anke spasila je lucidnim „kuvawem“ Julija Milovi}, a odmah potom je blokom Jovana Stevanovi} donela set loptu crveno-belima. Ista igra~ica je i re{ila set, preciznom kntrom – 26:24.

Jo{ vi{e uzbu|ewa u drugom periodu. ^esto su se rivalke smewivale u prednosti, pa je tako Zvezda vodila sa 8:6, potom je Spartak imao 13:9, ne{to kasnije i 19:15. Bilo je i 22:18 za doma}e, ali je usledila dramati~na zavr{nica. As Nikoline Luki} naterao je Damira Petkovi}a da zatra`i tajm-aut (22:20), ali je Zvezda posle toga vezala jo{ tri poena i pre{la je u vo|stvo (23:22). Imale su crveno-bele i prvu set loptu, kasnije jo{ dve prilike, ali se Suboti~anke nisu lako predavale. Spartak je ~ak uspeo da preokrene i povede sa 27:26 posle

kontre Tatjane Mati}, a propustile su ukupno tri set lopte. U tre}em setu, Spartak je vodio 16:14, Crvena zvezda je uspela da preokrene u zavr{nici i da se odlepi na tri poena vi{ka (21:18). Naravno, nije moglo bez uzbu|ewa, Suboti~anke su izjedna~ile (22:22), ali je tu bio kraj wihovog otpora u ovom susretu. Stvar je u svoje ruke preuzela Ana Bjelica, najboqi poenter Viner {teti{e Super lige, koja je najpre iskoristila napad, potom je odservirala as na Aelksandri Cveti}anin, a na kraju je zavr{ila me~ sjajnom kontrom – 25:22. M. R.

@KK RU MA 92 PRE PO ZNA TQI VA PO MLA \IM UZ RA STI MA

Sta sa va ju ge ne ra ci je za ve li ka de la

Ko{arka{i Hajduka od jeseni }e igrati u Prvoj srpskoj ligi

VE LI KI USPEH KK HAJ DU KA IZ KU LE

Za slu è no u pr vo li ga {kom dru {tvu Ko{arka{i Hajduka novi su ~lanovi Prve srpske lige! To je epilog sjajne sezone kulskih ko{arka{a. Liga{ki deo prvenstva u Drugoj srpskoj ligi ~eta Dragana Kecojevi}a je zavr{ila sa samo jednim porazom, a put ka Prvoj srpskoj ligi morala je da traì kroz plej of. No, ni to nije bila nepremostiva prepreka. U prvom kolu plej ofa Kuqani pred svojim pristalicama pobedili Omladinca iz Novih Banovaca sa 81: 60, da bi u drugom kolu u Rumi, u pravom ko{arka{kom vatrometu, bili poraèni od doma}ina sa 112:107. U tre}em kolu, u revan{u u Novim Banovcima Hajduk je opet pobedio Omladinca sa 72:59, da bi plasman u vi{i rang proslavio pred svojim pristalicama pobediv{i u revan{ susretu Rumu sa 89:78. - Ruma je bila izvanredan protivnik, sa fenomenalnim {utom za tri poena, {to smo te{ko re{avali. U poluvremenu smo se dogovorili da nastojimo da im elimini{emo {ut za tri poena, {to je bio kqu~ pobede. Zahvaqujem se igra~ima koji su ostavili srce na parketu i u

momentima kada im nije i{lo. Recimo, nije i{lo Baji}u koji ne proma{uje slobodna bacawa ili {ut sa poluodstojawa. No, sve to je nadoknadio borbeno{}u, organizacijom igre, forsirawem visokih igra~a , na~inili

Pro mo ci ja pr va ka U subotu }e u Kuli biti odigrana revijalna utakmica u kojoj }e se sastati ko{arka{i Hajduka i reprezentacija Druge srpske lige. Tom prilikom Hajduku }e biti uru~en pehar za osvojeno prvo mesto, a priznawe }e dobiti i kapiten Jovan Baji} kao najboqi igra~ i strelac Druge srpske lige. Revijalni susret }e biti odigran u subotu, u O[ „Petefi brigada”,od 19 sati. smo prokret i trijumfovali – u dahu je rekao trener ko{arka{a Hajduka Dragan Kecojevi}. Razumqiva je bila malo stegnutija igra Hajduka u prvom po-

luvremenu, jer nije lako igrati kada zna{ da te poraz ko{ta plasmana u vi{i rang. No, kako je vreme odmicalo ko{arka{i Hajduka su bivali sigurniji i sasvim zasluèno su se plasirali u vi{i rang. Velikog udela u ovom uspehu ima i publika, koja je u odlu~uju}em susretu s Rumom bila {esti igra~ doma}eg tima. Igrama u liga{kom delu, kao i u plej ofu i kontrolnim utakmicama ko{arka{i Hajduka su pokazali da poseduju kvalitet za vi{i rang, zasluèno su se u{etali me|u prvoliga{e. Plasman u Prvu srpsku ligu izborili su: Novica [qivan~anin, Marko Vojinovi}, Milovan ûrovi}, Zoran [krbi}, Danilo Borovi}, Aleksandar Axi}, Predrag Nogavica, Milo{ Bukvi}, kapiten Jovan Baji}, Gojko Raketi}, Goran Golubovi}, Avram Zekovi}, Marko Paji~i} i Igor Le{~e{en. Trener ekipe je Dragan Kecojevi}, pomo}ni tener Bojan Omerovi}, sportski direktor Ranko [qivan~anin, sekretar Qup~e Popovski i predsednik kluba Zoran Biba Vukovi}. \. Bo ja ni}

Ruma je na sportskoj mapi Srbije prepoznatqiva pre svega po fudbalu i odbojci i u jednom kratkom periodu i po ko{arci.Nekako u senci popularnijih i finasijski mo}nijih klubova ìveo je i takmi~io se i @enski ko{raka{ki klub Sloven.Osnovan je 1963. godine a najve}i uspeh ostvario je plasmanom u Prvu B ligu. Slovan je 1992. promenio ime u Ruma 92, a od pre ~etiri godine kqu~nu ulogu u klubu ima Sneàna Jovanovi} Popov, biv{a reprezentativka, ~lan Komisije KSS za ènsku ko{arku i kordinator KSS zaduèna za mla|e kategorije. Za stru~ni rad u klubu, pored Sneàne Jovanovi} Popov, zaduèn je i Miroslav Lovri}. Zahvaquju}i ovom vrednom trenerskom tandemu stasalo je nekoliko kvalitetnih generacija i Ruma se vratila na ko{arka{ku mapu Srbije kao jedan od istaknutijih centara u radu sa mladim ko{arka{icama. - Seniorska ekipa se takmi~i u Drugoj ligi Srbije, kadetkiwe su u Vrbasu na dràvnom prvenstvu osvojile bronzanu medaqu i napravile iskorak u odnosu na prethodni {ampionat kada smo bili sedmi. Kakav je ovo uspeh potvrdi}e podatak da su se za prvaka dràve u Vrabasu nadmetale devoj~ice re|ene 1996. i mla|e, a mi smo u ekipi imali ~ak sedam igra~ica ro|enih 1999. godine - rekla je Sneàna Jovanovi} Popov, a onda sa neskrivenim zadovoqstvom istakla:

Kadetkiwe @KK Ruma 92

- Na{a pionirska ekipa je aktuelni prvak Srbije.To je veoma talentovana generacija kojoj sledi odbrana titule u Boru. Mla|e pionirke su nekoliko godina prvakiwe Vojvodine i nezvani~ne {ampionke Srbije, s obzirom da se u ovoj kategoriji ne odràva zavr{ni turnir na nivou Republike.Turnirom u Boru (25. - 28. april) zaokruì}emo ~etvorogodi{wi ciklus rada i bez obzira da li }emo odbaraniti naslov prvaka ili ne prezadovoqni smo do sada ostvarenim. Ruma ima dobre uslove za bavqewe sportom, gde dominira lep i funkcionalan SC Srce Srema.Sneàna je pre ~etiri godine u{etala u ko{arku u Rumu i doìvela mnogo lepih trenutaka.

Ta ma ra pr vi stre lac Ekipa @KK Rume 92 do bronzane medaqe na kadetskom prvenstvu Srbije u Vrbasu do{la je pobedom u duelu sa Radivoj Kora}em 73:65. Najboqi strelac turnira bila je Rumqanka Tamara Joki} sa 113 postignutih ko{eva (28.25 po me~u). Bronzane medaqe osvojile su:Jelena Popov, Valerija Teodosi}, Dragana Joki}, Dragana Laketi}, Teodora Turudi}, Slavica Kne`evi}, Milica Ciku{a, Zorana Todorovi}, An|ela Kne`evi}, Tamara Joki}, Marijana Zukanovi}, Branislava Grumi}.

- Sticajem okolnosti sam do{la Rumu i moram da istaknem da sam nai{la na veliko razumevawe svih gradskih struktura i pojedinaca zaduènih za sport. Dobri rezultati koje postièmo nam ~ine veliko zadovoqstvo, nama u klubu i lokalnoj samoupravi.Ambicije nam nisu skromne, èlimo da iz godine u godinu napredujemo i ja sam sigurna da }emo zajedni~kim radom i izuzetnim razumevawem mnogo planiranog i ostvariti. @KK Ruma 92 je na dobrom putu - istakala je biv{a reprezentativka i prvotimka novosadske Vojvodine. Prva prilika za novi uspeh je za koji dan u Boru. Pionirke Rume 92 brane titulu u konkurenciji Girl Basketa, Radivoj Kora}a, Vo`dovca, [apca, Proletera iz Zrewanina, Aktavis Akademije iz Leskovca i Palanke 2012 iz Smederevske Palanke. U ovom uzornom klubu veruju da }e igrati zapaènu ulogu, ne obe}avaju novo zalato, ali ga se i ne odri~u. No,kako god bude u Boru, vidqivo je da u Rumi stasavaju kvalitetne generacije za velika dela. I. Gru bor

sport

~etvrtak 25. april 2013.

BA JERN PO SLE SJAJ NE IGRE DE KLA SI RAO BAR SE LO NU

Jup Hajn kes: Jo{ te{kih 90 minuta Is ku sni Jup Hajn kes us peo je da sa Ba jern Min he nom pot pu no po sra mi je dan od naj bo qih ti mo va da na {wi ce – Bar se lo -

nu. Ba var ci su u pr voj utak mi ci po lu fi na la Li ge {am pi o na pred svo jim na vi ja ~i ma pobe dili 4:0 i ogromnim korakom

zakora~ili u finale na Vem bliju. Fantasti~no izda we Bajer no vih fudbalera, ipak, nije pre -

Arijen Roben posti`e tre}i pogodak za Bajern

Naj tu `ni ji dan [pan ski me di ji kri ti ku ju tim Bar se lo ne na kon ka ta stro fal nog iz da wa u Min he nu, a ma drid ska „Mar ka” po seb no apo stro fi ra Li o ne la Me si ja. Sport ski dnev nik na klo wen Real Ma dri du, po sle ube dqi ve po be de Ba jer na nad Ka ta lon ci ma (4:0) i na ja ve is pa da wa Bar se lo ne iz Li ge {am pi o na, ob ja vio je tekst pod na slo vom „Me si ne stao”. U we mu „Mar ka” na vo di da je naj bo qi fud ba ler sve ta na Ali janc are ni pre tr ~ao 7.409 me ta ra, {to je, pre ma pro ra ~u ni ma li sta, ~e ti ri i po ki lo me tra ma we ne go {to je pre tr ~ao ve te ran ]a vi, ali i naj ma we od svih igra ~a Bar se lo ne. Ne za bo ra vqa se da je Ar gen ti nac na stu pio „ro vit” i da su mu le ka ri do zvo li li da igra tek dva sa ta pre me ~a. Za to kri ti ke za slab u~i nak naj ve }e zve zde Ka ta lo na ca idu i na ra ~un tre ne ra Ti ta Vi qa no ve. - Me si je za 90 mi nu ta upu tio sa mo je dan uda rac na gol i iz bo rio tri pre kr {a ja. Od 57 do da va wa, ta~ nih je bi lo 51, ali su sva bi la bez o pa sna po mre `u Ba jer na. Pi ta we je da li je Me si uop {te tre ba lo da igra? Da li je on i da qe po vre |en? Lo kal ni me di ji u Bar se lo ni te {ko su pod ne li de bakl u pr vom su sre tu po lu fi na la Li ge {am pi o na. „Sport” u na slo vu is ti ~e da je po raz od Ba jer na „Naj tu `ni ji dan Bar se lo ne”. „El Mun do De por ti vo” oce wu je „ka ta stro fal nim” po raz Bar se lo ne, ko ji ne mo gu da „uma we ni sum wi ve su dij ske od lu ke”.

terano uticalo na wihovog tre nera, koji }e ekipu po zavr {et ku se zone predati Pepu Gvar di oli. - Sre}an sam zbog rezultata, ali se ne zanosim. Imamo i re van{. Uìva}emo u onome {to se dogodilo, ali ni{ta vi{e od toga. Jo{ nismo u finalu, ~eka nas te{kih 90 minuta na Kamp nou - ozbiqan je bio Hajnkes posle utakmice. Bajern cele sezone igra na vr hunskom nivou. Ve} je pros lavio titulu {ampiona Nema~ ke, a ako ovako nastavi mogao bi da nadoknadi svojim navija~ima za izgubqeno finale Lige {am piona pro{le sezone u Minhenu, od êlsija. - Protiv Barselone je bitno da se ekipa drì taktike koja je dogovorena. Uspeli smo u tome, kao {to uspevamo cele sezone... Nedostatak trofeja u prethodne dve sezone probudio je glad kod mojih igra~a. Tr~ali su i borili se jedan za drugog i pokazali sjajno zajedni{tvo. Ova utakmica bila je najboqi pokazateq toga smatra Haj nkes. Jedan od junaka ove velike pobede, dvostruki strelac To m as Miler, nadovezao se na tre nerove re~i: - Ne znam da li }u ikada us peti da pre{evam ~etvoricu igra~a, ali znam da imam druge kvalitete. Mogu da pretr~im 13 kilometara za 90 minuta. Revan{ me~ izme|u Bajerna i Barselone igra}e se 1. maja u [paniji.

U BAR SE LO NI PRI ZNA JU

Ba jern je bio bo qi Po no vo je Ti to Vi qa no va po slao svog po mo} ni ka na kon fe ren ci ju za me di je po sle utak mi ce Li ge {am pi o na. Po put du e la u Pa ri zu, ka da su Bar se lo na i PS@ igra li 2:2, \or di Ru o ra je i po sle utak mi ce u Min he nu imao za mer ke na su |e we, ali je is ta kao da gre {ke Ma |a ra Vik to ra Ka {a i ja i we go vih

sa rad ni ka ni su bi le pre sud ne za u b edqivu p obe du Bajer na o d 4:0. - Bilo j e sudijskih gre{aka u na {e posled we tri uta k mice Lige {ampio na na gostuju}i m terenima, al i ovog utor ka to ne m o`e da bude izg o vor. Baj er n j e odigr ao sjajnu u takmicu, bio je boqi tim i zaslu`u je ~esti tk e za pobedu - e kao je Ruora p o zavr{ etku uta km ice na A lijanc areni.

Ova j p ut, me |u tim, b il o bi neko rektno da se bi lo ko iz B arselone ` ali n a su|ewe imaju}i u vidu da je m a| arski su di ja na jma we dv a puta u p rvom p oluvre menu mog ao da sv ira penal za B ajern, dok s u s porne odluke na {e tetu g os tij u bile kod dr ugo g gola, kada je disku tabilno da li je Go mez bio u ofsaj du , dok je kod

tre} eg ne ka`weno pr o{ao e vi dentan fa ul u napadu, ka da j e Miler ko {ar ka{kim bl okom om og u}io Ro ben u da ob i| e Albu i savla da Valdes a. Bavar ci su, ipak, d om inirali od po~et ka do k ra ja utakmice i zasl u` eno pobed ili. P osle prvih 4 5 minuta i ma li su gol pr ednost i, pogotkom Tomasa Mi lera u 25. N a 2:0 povisio je Mario Gom ez u 49, p otom je prec iz an bio i Ar jen Ro -

be n u 7 3, dok je se riju g ol ova zavr{io onaj koj i ju j e i z apo~eo – Miler u 82. minut u. - U prvo m pol uv remen u smo se dobro d r` ali, ali nam je u drug om ponestal o sn age. Do od laska na od mo r nismo bilo to liko lo{ i, me|utim , pr esekao n as je brzi gol Bajerna p o po vratku sa od mora. Nedostajalo na m je sve` ine da bi s mo se ta km i~ili s a ti mom k akav j e Bajern i mora}e mo da o bratimo pa`wu na t o za revan{ - re kao je R uo ra. I kapiten Barselone ]avi, tako|e, misli da nisu sudije ti koji su re{ili me~. - Ne postoji izgovor. Bili su boqi i treba da im ~estitamo. Fizi~ki su sna`niji od nas... Skoro je nemogu}e da pro|emo u finale, ali mora}emo da poku{amo i nadamo se ~udu. U pitawu je ~ast grba koji nosimo na grudima - istakao je ]avi. Najboqi fudbaler dana{ wi ce Lionel Mesi, koji se u utorak uve~e nije video na terenu Alijanc arene, ali treba imati u vidu da je igrao „rovit” od povrede zadwe lo`e, priznao je da su Bavarci bili mnogo boqi rival. - Bajern je bio boqi u svemu. Fizi~ki su superiorniji od nas, dva puta su postigli gol iz prekida i svaka ‘ni~ija lopta’ bila je wihova”, iskren je Argentinac, koji je dodao da se ose}ao spremnim da provede ceo me~ na terenu: - Ose}am se dobro, dovoqno dobro da igram... Sada moramo brzo da se podignemo i da poku{amo da uzvratimo u revan{u.

O~aj no su |e we upo zo re we za UEFA Fan ta sti~ nu utak mi cu na Ali anc are ni iz me |u Ba jer na i Bar se lo ne u po lu fi na lu Li ge {am pi o na ma lo je po kva ri lo o~aj no su |e we. Na i me, su di ja je pro pu stio da tri pu ta do de li pe nal do ma }i nu, ali su isto ta ko Ba var ci i po sti gli tri ne re gu lar na go la! Pr vi spo ran mo me nat do go dio se u 15. mi nu tu ka da je na kon pro do ra i udar ca La ma lop ta po go di la u ru ku \e ra ra Pi kea. Su di ja Ka {ai je me |u tim ostao nem.

Ka {ai je pro pu stio da po ka `e na ’be lu ta~ ku’ i ka da je Alek sis San ~es blo ki rao uda rac Dan tea, {to je ta ko |e iz gle da lo kao o~i gle dan pe nal. Bar sa je pro te stvo va la kod pr vog go la ko ji je po sti gao Mi ler, jer je pret hod no Dan te fa u li rao Al ve sa u sko ku i ta ko asi sti rao stel cu. U dru gom po lu vre me nu, Ba jer nu ni je do su |en i tre }i pe nal. Po no vo je u pi ta wu bi lo igra we ru kom, ovo ga pu ta Bar tre, a ne ko li ko de se ti na se kun di na kon to ga Ba var ci

su po sti gli dru gi gol.Stre lac tog go la bio je Ma rio Go mes, ko ji je la ga no uba cio lop tu u mre `u po sle do da va wa Mi le ra, ali je bio u of saj du pa ni taj gol ni je re gu la ran. Po sled wu ve li ku gre {ku su di ja je na pra vio kod tre }eg go la Ba jer na, Mi ler je o~i gled no fa u li rao Al bu i ta ko omo gu }io Ro be nu da sa vla da Vik to ra Val de sa. Ovo je jed no od po sled wih upo zo re wa za UEFU, su |e we na te re ni ma Li ge {am pi o na je sve lo {i je.

Na pa da~ ^el si ja Fer na do To res u du e lu s Kri sti ja nom Al san di jem

DA NAS PR VE PO LU FI NAL NE UTAK MI CE LI GE EVRO PE

^el si u Ba ze lu

Po lu fi na le Li ge Evro pe do ne lo je iz ne na |u ju }e u~e sni ke, sna ge u za vr {ni ci dru gog po ran gu evrop skih klup skih ku po va od me ri }e Ba zel i êl si i Fe ner bah ~e i Ben fi ka. Ni ka da u isto ri ji evrop skih klup skih tak mi ~e wa u po lu fi na lu ni su igra li pred stav ni ci [vaj car ske i Tur ske. Da kle, Ba zel i Fe ner bah ~e }e ve ~e ras u su sre ti ma sa êl si jem i Ben fi kom ima ti svo je vr sno va tre no kr {te we, ali po ono me {to su po ka za li u do sa da {wem de lu tak mi ~e wa ni su bez iz gle da za pla sman u fi na le. - Na pra vi li smo ve} ve li ki ko rak pla sma nom me |u ~e ti ri naj bqa ti ma – ka è tre ner Ba ze la, na tu ra li zo va ni tur ski stru~ wak Mu rat Ja kin, ko ji je no sio dres {vaj car ske re pre zen ta ci je. – U mi nu lom kru gu eli mi ni sa li smo To ten hem, sa da za pro tiv ni ka ima mo êl si. Ne pla {i mo se, tvr dim da ima mo i tim i igru i da mo è mo da

Da nas Ba zel – êl si (21.05) (su di Kar lo vec, ê {ka) Fe ner bah ~e – Ben fi ka (21.05) (Ma ì}, Sr bi ja)

eli mi ni {e mo jo{ jed nu eki pu sa Ostr va. Fud ba le ri êl si ja ne sum wa ju da }e se tro fej Li ge Evro pe na }i u wi ho vim vi tri na ma. -Ni {ta nas ne mo è za u sta vi ti u na me ri da tri jum fu je mo u ovom tak mi~ weu - kri stal no je ja san cen tar for êl si ja Fer na do Alon so. – U ovoj kon ku ren ci ji ima mo da le ko naj bo qi i naj kva li tet ni ji tim, pa sve sem tro fe ja je za nas ne u speh. U Is tan bu lu sna ge }e od me ri ti Fe ner bah ~e i Ben fi ka. - Po ka za li smo u su sre tu sa La ci jom da imao kva li tean sa stav, ko ji mo è rav no prav no da se no si sa svim eki pa ma sa Sta rog kon ti nen ta – sma tra ho land ski in ter na ci o na lac u re do vi ma Fe ner bah ~ea Dirk Kujt. – Mi slim da ima mo ral ne {an se za pla sman u fi na la, a za to su nam po treb na dva go la u Is tan bu lu. Ben fi ka je mo `da po ka za la naj vi {e u do sa da {wem de lu tak mi ~e wa, uosta lom bez ve }ih pro ble ma eli mi ni sa la je Bor do i Wu kasl. - Ci qa mo fi na le, to ne kri je mo – ve li tre ner Ben fi ke Hor he He sus.- Uve ren sam da ne }e mo iz gu bi ti u Is tan bu lu, ima mo tim ko ji zna da igra na re zul tat. G. K.

Ju ven tus po slao po nu du Ibri Ita li jan ski fud bal ski klub Ju ven tus po nu dio je ugo vor na pa da ~u PS@ Zla ta nu Ibra hi mo vi }u. List Ga ze ta de lo Sport je pre neo da ~el ni ci ’Sta re da me’ pla ni ra ju [ve |a ni nu da po nu de ~e tvo ro go di {wi ugo vor vre dan se dam mi li o na evra po se zo ni, uz od re |e ne bo nu se. Ge ne ral ni di rek tor Ju ven tu sa Be pe Ma ro ta ne dav no je iz ja vio da klub ne mo `e da is po {tu je fi nan sij ske zah te ve Ibra hi mo vi }a ko ji za ra |u je 12 mi li o na evra u fran cu skom klu bu. Ibra hi mo vi }ev agent Mi no Ra jo la je re kao da }e Ibra hi mo vi} na pu sti ti ’sve ce’ uko li ko upra va PS@ ne do ve de po ja ~a wa ili ako klub na pu sti tre ner Kar lo An }e lo ti.

Zla tan Ibra hi mo vi} je ve} igrao za Ju ven tus u pe ri o du od 2004. do 2006. go di ne i od i grao je 92 utak mi ce i po sti gao 26 go lo va.

Ste ke len burg u Fu la mu Pre mi jer li ga{ Fu lam je bli zu do go vo ra sa Ro mom u ve zi tran sfe ra gol ma na Mar ti na Ste ke len bur ga. Ce na ovog tran sfe ra bi tre ba lo da bu de oko pet mi li o na evra. Ste ke len burg ima `e qu da se pre se li u Lon don jer je od od la ska biv {eg tre ne ra Zde we ka Ze ma na vi {e na klu pi za re zer vne igra ~e. Biv {i gol man re pre zen ta ci je Ho lan di je je u ja nu a ru bio na pra gu pot pi sa sa Fu la mom, ali

je Ro ma u po sled wem tre nut ku sto pi ra la we gov pre la zak. Fu la mu }e se na le to pri dru `i ti {to per Atle tik Bil baa Amo ram bi je ta ko ji }e do }i kao slo bo dan igra~, dok se klub raz mi {qa da po nu di no vi jed no go di {wi ugo vor 41- go di {wem gol ma nu Mar ku [var ce ru. Za me nu za Ho lan |a ni na Ro ma po ku {a va da pro na |e u Bra zi lu. @e qe ’vu ~i ce’ si gol ma ni Ka sio Ra mos (Ko rin ti jans) i Ra fael Ka bral (San tos).

Yerard mo ra na ope ra ci ju Ka pi ten Li ver pu la Sti ven Yerard }e kra jem ma ja ope ri sta ti kqu~ nu kost. On }e zbog ope r a c i je pro p u s ti t i pri ja teq ske utak mi ce re pre zen ta ci je En gle ske sa Se ver nom Ir -

skom i Bra zi lom, on }e od su stvo va ti dva me se ca van te re na. U Li ver pul se na da ju da }e bi ti spre man za po ~e tak pri pre ma za na red nu se zo nu.

sport JE LEN SU PER LI GA

Deo u ~e tvr tak, pa u su bo tu Zbog Ve li ke su bo te, ali i fi na la Ku pa Sr bi je, ~e ti ri utak mi ce 26. ko la igra }e se u ~e tvr tak 2. ma ja, a ~e ti ri dva da na ka sni je. Odav no se ni je de si lo da ter mi ni od i gra va wa jed nog ko la Je len Su per li ge bu du po zna ti de se tak da na una pred. Ovaj put, ve li ki ver ski pra znik i fi na le Ku pa Sr bi je uti ca li su da bu de dru ga ~i je. Po {to je pret hod nih go di na igra we na Ve li ku su bo tu, dan uo~i Vas k r s a, na i l a z i l o na boj kot pu bli ke, te su sta di o ni bi l i zna ~ aj n o pra z ni ji ne g o ina ~e, Za jed ni ca su per li ga {a od lu ~i la je da ove go di ne po nu di klu bo vi ma jo{ je dan ter min u ko jem mo gu da igra ju svo je me ~e ve 26. ko la. Klu bo vi su mo gli da bi ra ju iz m e | u pr v o b it n o od r e | e n e

su bo te, 4. ma ja i na knad no po nu |e nog ~e tvrt ka, 2. ma ja. Oko ra ni jeg ter mi na pr vo su se do go vi ri li Cr ve na zve zda i Ja go di na, a po tom Voj vo di na i Rad. Na ta kvu od lu ku uti ca lo je i to {to }e Ja go di na i Voj vo di na 8. ma ja igra ti fi na le Ku pa. ^e tvr tak su iza bra li jo{ Par ti zan i Rad ni~ ki Ni{, od no sno OFK Be o grad i Rad ni~ ki 1923. Da kle, evo svih pa ro va i ter mi na 26. ko la Je len Su per li ge - ~e tvr tak, 2. maj: OFK Be o grad – Rad ni~ ki 1923 (17), Par t i z an – Rad n i~ k i Ni{ (18.30), Voj vo di na – Rad (19), Ja g o d i n a – Cr v e n a zve z da (20.30). Su bo ta, 4. maj: Haj duk – Ja vor, Slo bo da Po int – No vi Pa zar, Do wi Srem – Sme de re vo, BSK Bor ~a – Spar tak ZV (17).

KLU BO VI JO[ NI SU IS PU NI LI USLO VE ZA EVROP SKE LI CEN CE

Pro ble mi fi nan si je i sta di o ni Ko m i s i ja za li c en c i r a w e Fud bal skog sa ve za Sr bi je raz ma tra la je is pu we we kri te ri ju ma klu bo va-kan di da ta za do bi ja we li cen ce za u~e {}e u tak m i ~ e w i m a u or g a n i z a c i ji UEFA za no vu se zo nu. Pri ja ve za li cen cu je pod ne lo 10 klu bo va Je len Su per li ge. Ko mi si ja je za kqu ~i la da ni je dan klub ni je is pu nio sve neo p hod ne kri te ri ju me za do bi ja we li cen ce. Ta ko |e je za kqu ~e no da su ne ki klu bo vi bi li na pra gu do bi ja wa li cen ce (Par ti zan), ali

je i wi ma ma lo ne do sta ja lo. Kon sta to van je pro blem bez bed no snog aspek ta ve za nog za in fra struk tu ru sta di o na. Voj vo di na ni je is pu ni la fi nan sij ske kri te ri ju me kao i one iz do me na bez bed no sti sta di o na. U is toj si tu a ci ji je i dru gi fi na li sta ku pa Ja gop di na, kao i OFK Be o grad. Osta li klu bo vi ko ji su is ta kli kan di da tu ru za li cen cu ni su ni bli zu is pu we wa uslo va a to su Ja vor, Rad, Spar tak, Rad ni~ ki 1923 i Slo bo da. Z. R.

~etvrtak 25. april 2013.

VOJ VO DI NA IZ ME \U GO TO VA WA HAJ DU KU I JA VO RU

Svaki naredni me~ test za finale Kupa Po sle osvoj nog bo da na go sto v a w u u Ku l i, fud ba l e r i Voj vo di ne se pr i pre ma ju se za jo{ ne u god ni je go sto va we Ja vo ru u Iva wi ci, a u gla va ma im je stal no fi na le Ku pa s Ja go di nom. Ni je la ko na stu pa ti na dva fron ta, ali to je sud bi na ve li kih klu bo va. Pro bao je {ef stru ke No vo sa |a na Ne boj {a Vig we vi} da u Ku li raz i gra ne ke no ve sna ge i od mo ri ne ko li ko stan dard nih pr vo ti ma ca. Po ~e tak je obe }a vao, ali zbog is kqu ~e wa Vu li }e vi} (12. mi nut) me~ je oti {ao u dru gom prav cu pa osvo jen bod ima po seb nu te ì nu. - Za do vo qan sam bo dom u Ku li, pre sve ga {to je ta mo uvek ne u go dan te ren i zbog ~i we ni ce da smo igra li ve li ki deo me ~a sa igra ~em ma we. [te ta je {to zbog raz vo ja si tu a ci je mla |i igra ~i ni su mo gli da se pri ka ù u naj bo qem sve tlu. No, i od tre nut ka ka da smo osta li sa igra ~em ma we od i gra li smo ne ko li ko le pih ak ci ja. Da ni smo osta li bez Vu li }e vi ko zna ka kav bi bio epi log, s tim {to smo za i sta po ka za li kva li tet i ka rakter na tom su sre tu. Ima li smo u po je di nim si tu a ci ja ma i ma lo sre }e, ali sre }a ni je do {la ne za slu è no – re kao je pr vi stra teg cr ve no-be lih Ne boj {a Vig we vi}. Voj v o d i n i sle d i ne u g od n o go sto va we u Iva wi ci, eki pi ko ja je na mu ~i la sve fa vo ri te na svom te re nu. - Me~ u Iva wi ci bi }e jo{ je dan kva li te tan test za nas i si gur no }e po ka za ti u ka kvoj for mi i ras po lo è wu do ~e ku je mo kraj se zo ne. Ra di mo na

Ne boj {a Vig we vi} i Abubakar Oumaru

ot kla wa wu po je di nih gre {a ka, kao i na po boq {a wu na {ih pred no sti u od no su na ri va la. Ja vor je do bra eki pa, igra sjaj no na svom te re nu i ma lo ko ji fa vo rit ta mo mo `e da uzme bo do ve a da se svoj ski ne po mu ~i. Ni su Iva wi ~a ni slu ~aj no u{li u po lu fi na le Ku pa, ima ju do bre igra ~e, pre svih Ra di vo je vi }a i Mi lo vi }a, a i do bro su vo |e ni, ta ko da nam

sle d i te { ko go s to v a w e. Sprem ni smo za nad i gra va we i gle da }e mo na taj me~ kao je dan u ni zu pri pre ma za fi na le Ku pa. Iz u zev ka `we nog Vu li } e v i } a, svi su zdra v i i sprem ni da za i gra ju. Utak mi ca se zo ne za No vo sa |a ne je fi na le Ku pa s Ja go di nom, ali je si gur no da }e u pr ven s tve n e su s re t e ula z i t i mak si mal no am bi ci o zno.

- Osnov ni ciq nam je ti tu la u Ku pu i ma we-vi {e je sve pod re |e no to me, {to ne zna ~i da }e mo bi ti opu {te ni ji u pr ven stvu. Ni {ta ne }e mo da pre pu sti mo slu ~a ju i da }e mo mak si mum na sva kom sle de }em me ~u, a sve sa `e qom da se {to bo qe pri pre mi mo za fi na le Ku pa i za osva ja we tro fe ja – is ta kao je Vig we vi}. M. Ri sti}

Sport

SA MO NO VAK IS PRED RA FE Le gen da te ni sa Xon Me kin ro re kao je da bi Ra fael Na dal bio pr vi no si lac na Ro lan Ga ro su da se on pi ta. Osva ja~ se dam Gren slem ti tu la do dao je da sa mo No vak \o ko vi} za slu ù je da bu de is pred Na da la ka da je u pi ta wu {qa ka sti Gren slem. ^lan or ga ni za ci o nog od bo ra Ro lan Ga ro sa Gi For è na ja vio je mo gu} nost da Na dal bu de je dan od pr va ~e ti ri no si o ca iako ne bu de to za slu ì vao ren kin gom.

SME NA SE LEK TO RA

DA NAS PO ^I WE fAJ NAL fOR AbA LI GE

Za pr sten i Evro li gu Da nas u Lak ta {i ma po ~i we faj nal - for ABA li ge u po lu fi nal nim me ~e vi ma se sa sta ju Cr ve na zve zda - Rad ni~ ki i Igo kea i Par ti za na. Sva ~e ti ri ti ma s op ti mi zmom o~e ku ju za vr {ni cu ja dran ske li ge i na da ju se da }e iz bo ri ti pra vo igra wa u Evro li gi ( pr ve dve eki pe idu di rekt no,a tre }e pla si ra na igra kva li fi ka ci je. Ko {ar ka {i Cr ve ne zve zde u pr vom po lu fi na lu igra ju s Rad ni~ kim iz Kra gu jev ca. Upr kos pa du for me, no vi tre ner cr ve no-be lih De jan Ra do wi} ve ru je da we go va eki pa mo è do fi na la - Za na ma je lo{ pe riod, dva me ~a smo neo ~e ki va no iz gu bi li, ali na dam se da }e mo kao tim od re go va ti kva li tet no- re kao je Ra do wi}. - Po ra zi od Me ga Vi zu re i Me tal ca su nas do ve li u po zi ci ju ne a de kvat nog ni voa sa mo po u zda wa i psi ho lo {kog sta tu sa, ali ve ru jem da }e mo na me ~u pro tiv Rad ni~ kog pru ì ti par ti ju ko ja }e nam omo gu }i ti da se na |e mo u fi na lu. Cr no gor ski stru~ wak ka zao je da Zve zda ima ve }e am bi ci je i da mo è da po stig ne vi {e ne go {to po ka zu je tre nut na for ma. - Ja ko do bro po zna jem eki pu Rad ni~ kog. Za nas je ve }a enig ma na {a tre nut na for ma, ali si gu ran sam da }e ona bi ti sve bo qa ka ko vre me bu de od mi ca lo. Ne mo è mo, me |u tim, da raz mi {qa mo ta ko. ê ka nas duel u ko me mo ra mo bi ti na vi si ni za dat ka, mo ra mo da po ka è mo ve li ku è qu i bez ob zi ra na sla bo sti ko je su evi den ti ra ne, pru ì mo do voq no do bru par ti ju da po be di mo Rad ni~ ki - re kao je Ra do wi}. - Am bi ci je Cr ve ne zve zde uvek mo ra ju bi ti naj vi {e. Tu ne sme bi ti ni ka kve di le me. Iako su na po ~et ku se zo ne za cr ta li pla sman me |u naj bo qih {est eki pa na Ja dra nu

Se l ek t or mu { ke ru ko met ne re pre zen ta c i je Sr b i je Ve s e lin Vu ko vi} na pu sti }e to me sto po sle spo ra zum nog ras ki da ugo vo ra. - Sa Vu ko vi }em }e bi ti spo ra z um n o ras k i n ut ugo v or, zbog ~i ta vog ni za de {a va wa u po sled we vre me. Li~ no sam raz g o v a r ao sa Vu ko v i } em i do go vo ri li smo se na qu di ski, do sto jan stven i sport ski na ~in. Tu od lu ku jo{ sa mo pre o sta je da po tvr di Uprav ni od bor RSS - re kao je ge ne ral ni se kre tar RSS Bo `i dar \ur ko vi}. Vu ko vi} je me sto se lek to ra or l o v a pre u z eo 1. apri l a 2010. go di ne, a sa Sr bi jom je na Evrop skom pr ven stvu 2012. go d i n e u Be o g ra d u osvo jio sre br nu me da qu. Ta ko |e je iz bo rio pla sman i na Olim pij ske igre u Lon do nu i na Svet sko pr ven stvo 2013. u [pa ni ji. Na pi ta we ko bi mo gao da na sle di Vu ko vi }a, ge ne ral ni se kre tar je re kao da Sa vez jo{ ni je stu pio u kon tak ni sa jed nim Vu ko vi }e vim po ten ci jal nim na sled ni kom.

Ra ko ~e vi} (Cr ve na zve zda) {u ti ra na ko{ Rad ni~ kog

kao svoj pri mar ni ciq, i ko {ar ka {i Rad ni~ kog iz Kra gu jev ca uda qe ni su sa mo 40 mi nu ta od pla sma na u Evro li gu.

DANAS

Crvena zvezda – Radni~ki (16)

Igokea – Partizan (21) SUbOTA (fINALE, 20.30)

- Na vi ja ~i mo gu da o~e ku ju da se ne }e mo {te de ti. Pi ta we sti ca wa pra va na Evro li gu i bor ba za ti tu lu pr va ka Ja dra na je sa da pi ta we jed ne je di ne utak mi ce. Zve zda je od po ~et ka ci qa la ova kav me~, a mi smo iz pri kraj ka do {li u ovu po zi ci ju i mi slim da nam je u tom smi slu lak {i po lo àj. Na sto ja }e mo da kon tro li {e mo utak mi cu. Ve ru jem da mo è mo da pre lo mi mo utak mi cu u na {u ko rist”- iz ja vio je ko {ar ka{ Rad ni~ kog Alek san dar ]a pin. Isto raz mi {qa i tre ner Mi ro slav Ni ko li}. U na ja vi me ~a jo{ jed nom je is ta kao da we go va eki pa mo è sva ko ga da po be di, ali i od sva ko ga da iz gu bi. - Ne }u da iz no sim ko jom tak ti kom }e mo na sto ja ti da do |e mo do fi na la. Ide ja mi je da ima mo mno go ja ~u od bra nu i da

Sa mo {am pion si gu ran Da nas po ~i we za vr {ni ca ABA li ge, a u~e sni ci i da qe ne zna ju gde }e u Evro pi na stu pa ti sle de }e se zo ne. [am pion je je di no si gu ran za na stup u Evro li gi, ali re al nih {an si ima i da Ja dran ska li ga da i dru gog ~la na tak mi ~e wa. Pra vi la ULEB su ja sna, ali su za kom pli ko va li Ru si. Kod wih se sa da vr {i bo do va we (kao i u biv {oj SFRJ do ove se zo ne), a uko li ko Him ki iz ba ci CSKA u po lu fi na lu

Umesto Vukovi}a Vrawe{?

VTB li ge, eki pa iz Pod mo sko vqa }e bi ti dru ga na listi za do bi ja we B li cen ce ULEB.Da bi ABA osta la sa sa mo jed nim me stom, po treb no je da se u naj ma we tri bo qe ran gi ra ne li ge (ABA je na 9. me stu ran gi ra wa) do go di iz ne na |e we i da klub sa A li cen com ne osvo ji na ci o nal ni {am pi o nat. Ako Him ki po be di CSKA, ima mo si tu a ci ju da u Ita li ji Si je na naj ve ro vat ni je ne }e bi ti {am pion, {to zna ~i da ABA li ga u

Evro ide sa {am pi o nom ako se u jo{ jed nom pr ven stvu de si sli~ na stvar. Is pred ABA li ge su [pa ni ja, Ru si ja, Ita li ja, Tur ska, Li tva ni ja, Gr~ ka, Fran cu ska i Ne ma~ ka. U su bo tu 27. apri la eki pa ko ja osvo ji ABA pr sten, ali pod uslo vom da is pu wa va uslo ve za do bi ja we B li cen ce (dvo ra na sa 5.000 me sta, dva ho te la sa ~e ti ri zve zdi ce i 100 km od aero dro ma) mo `e da ra ~u na na takmi~ewe u Evro li gi.

bu de mo ja ~i i u sko ku, to su seg men ti u ko ji ma ri val mo `e da nas nad i gra. Mo ra mo bo qe da za gra |u je mo ko{, da do bi ja mo du e le u va zdu hu, u tom slu ~a ju na {i igra ~i }e bi ti ti ko ji }e da no se igru- ka `e MI ro slav Ni ko li} tre ner Rad ni~ kog. Sa mak si mal nim sko rom u Su per li gi Sr bi je i po be dom u „ve ~i tom der bi ju” Par ti zan do ~e ku je faj nal for i me~ sa Igo ke om. - Ni je mi ja sno za {to tur nir ni je or ga ni zo van u Be o gra du, gde ima naj vi {e ira ci o nal nih na vi ja ~a dva klu ba u~e sni ka. Pro po zi ci je su ta kve da su o{te ti li Igo keu i mi ni smo za to kri vi, ve} smo i mi `r tve. Da ni je bi lo pro pu sta u tu ma ~e wu pra vi la si gur no ne bi smo igra li u Lak ta {i ma. Igo kea je sa sta vqe na od kva li tet nih

igra ~a. Mo `e te da igra te pre ko ve ze, ali ne mo `e te i da po be |u je te pre ko ve ze. Svi su u sta wu da se pod re de ko lek ti vu. Glu po je tro {i ti re ~i na po hva le, ali na pra vi li su naj ve }i uspeh od svih eki pa u od no su na pred vi |a wa. [ef stru ke {am pi o na Sr bi je ne sma tra da }e is ku stvo igra wa ve li kih utak mi ca Par ti za na bi ti pred nost u bor bi sa do ma }i nom faj nal-fo ra, za to {to sma tra da Igo kea ima is ku sni je po je din ce u ti mu od cr no-be lih. Upr kos pro ble mi ma, Vu jo {e vi} je po ru ~io da we gov tim oran i pun en tu zi ja zma. - Vi di se da Ko {ar ka {ki klub Par ti zan na pra vqen od jed nog ko ma da, kao opru ga. [to je pri ti sak ja ~i, vi {e se od sko ~i sli ko vi to je po ru ~io Vu jo {e vi}.

Ja na kis pre u zeo se lek ci ju Ki ne Gr~ ki tre ner Pa na jo tis Ja na kis no vi je se lek tor re pre zen ta ci je Ki ne. Biv {i se lek tor Gr~ ke je na pu stio klu pu fran cu skog Li mo `a i pot pi sao ugo vor sa ki ne skim ko {ar ka {kim sa ve zom. Ja na kis je sa re pre zen ta ci jom Gr~ ke osvo jio zla to 2005. go di ne na EP u Be o gra du i sre bro na SP u Ja pa nu 2006. go di ne. Pa na jo tis Ja na kis je je di ni u isto ri ji ko ji je osvo jio EP i kao igra~ (1987.) i kao tre ner (2005.).

Ve se lin Vu ko vi}

- Ra no je jo{ pri ~a ti o no vom se lek to ru. Ni smo jo{ ni sa kim raz go va ra li. To }e mo ura di ti tek ka da si tu a ci ja sa Vu ko vi }em bu de okon ~a na ka ko tre ba - ka zao je \ur ko vi}. Ka ko ne zva ni~ no sa zna je mo tre ner Flen sbur ga Qu bo mir Vra we{ naj bli `i je klu pi srp skog na ci o nal nog ti ma. Pre go vo ri s ovim ne ka da vr snim igra ~em, a sa da tre ne rom, bi }e ot po ~e ti ovih da na. O we go vom an ga `o va wu i do zvo li ne ma~ kog Bun de sli ga {a tre ba lo bi da bu de go to va do kra ja vi ken da. Sr bi ja u kva li fi ka ci ja ma za Evrop sko pr ven stvo na red ne go di ne u Dan skoj u Gru pi 7 tre nut no za u zi ma tre }e me sto sa dve po be de i po jed nim re mi jem i po ra zom.