Issuu on Google+

[KRIPIPRIMENAZAKONA

URU^ENEPLAKETE„DOSITEJA”

ODIZVOZADOKRAHA

Nejasnipropisi, nesta{ica lekova

Napragu budu}nosti 977talenata

„Motins” odeu bankrot

str.6

str.7

str.15

Jo{toplije

Najvi{a temperatura28°S

NOVISAD*

^ETVRTAK25.APRIL2013.GODINE

GODINALXXI BROJ23776 CENA30DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

DOGOVORBEOGRADAIPRI[TINE[ANSASRPSKEEKONOMIJE

Sasporazumomsti`u kapitalinovaradnamesta Ministar finansija i privrede Mla|an Dinki} izjavio jeju~eda}esporazumBeograda i Pri{tine zna~iti dugoro~ni mir u regionu i doprineti ve}im investicijama i ve}em zapo{qavawu u Srbiji, jerjevelikastvarzasvakuzemqudaimadugoro~nupoliti~kustabilnost.Dinki}jeistakaodaimakompanijakojesui dosadaulagaleuSrbiju,alii onih drugih koje ne `ele da idunapodru~jagdepostojineka potencijalna nestabilnost ubudu}nosti. Po weg ov im re~ im a, ovaj sporazum, koji }e doprineti dobijawudatumaSrbijezapo~etak pregovora o ~lanstvu u EU, ohrab ri} e one najv e} e kompanije, koje su i najskepti~nije, da razmisle i do|u u Srbiju. Dinki} je naveo i da Srbija prv i put pos le 5. okt ob ra 2000. ima {ansu da poboq{a svojimiy,jerranijenijebilo smisla tu ulagati novac ako svetski mediji izve{tavaju o tome da postoji nestabilnost nadeluteritorije. – Pozitivan politi~ki razvoj doprine}e boqoj i realnijoj proceni o atraktivnosti Srbijekaoinvesticionelokacije,itimeubrzatiianga`ovawenema~keprivredeuokvirunovihinvesticija–poru~io je ambasador Nema~ke u Beo-

Politika

str.2-3

Dr`avnivrhdanas saSrbimasaKiM Vu~evi}ponovozvao Pajti}anatvduel

Ekonomija

str.4-5

SremskaMitrovica: „Kuperstandard” kupioplac Bankezara|ivale idelileotkaze

Crna

str.8-9

NoviSad:Dvojeiza re{etakazbogprevara uosigurawu

Kultura

str.10-11

MuhaiTang:Izazov jegraditimostove UbiblioteciMatice srpskeizlo`bao EdvarduMunku

Vojvodina

str.12-13

NovaPazovaho}e op{tinu Nepla}enira~unigu{e Zrewanince

NoviSad

gradu Hajnc Vilhelm na predstavqawurezultatatradicionalne ankete Nema~ko-srpskog privrednogudru`ewa.–Investicije u Srbiju dobi}e novi

pods trek dog ov or om koji je Beograd postigao s Pri{tinom.Nadamseda}esekrajem juna odrediti datum za po~etakpregovoraida}etodove-

stidojednognovogdinami~nog po~etka. Rezultati pokazuju da vi{e odtre}inenema~kihpreduze}a (37 odsto)  planira pove}awe

svojihinvesticijauSrbiji.Jedanodnajva`nijihciqevau39 firmi je pove}awe radne snage,a~ak88odstoponovobiinvestiralouSrbiji. str.5

str.15-17

ZavikendnaFru{koj gori10.000maratonaca ^ardakukanalizacija, NovimLedincima vodovod

SPORT

DANASSEDNICASKUP[TINEVOJVODINE

TEMA „DNEVNIKA” POSLOVNEPROSTORENAPALIKATANCI

Krizamasovnozatvara lokale Prodaja i izdavawe poslovnog prostora ve} godinama je podpritiskomekonomskekrize, koja ne popu{ta, a prazni lokali,kojihjesvevi{e,samo su vrh led en og breg a ekonomskihneda}akojisunaszadesile. Got ov o da nem a pos lovn e ilistambeno-poslovnezgrade izgra|eneuposledwihnekolikogodina,kojanijeopasanavelikimpanoomnakojemsenudi unajamilinaprodajunekilokal. A ima ih i malih i velikih. Zjape ure|eni i prazni, s katancemnavratima. Agentiizagencijazapromet nekretninaka`udapotra`we nemanizanajam,nizakupovinulokala,osimonihkojisuna izuzetnoprivla~nimlokacijama – ali na wima se uglavnom nenude. DirektorprodajeuAgenciji „Solis” Dragan Rabati} ka`e

NASLOVI

za na{ list da su lokali na atraktivnim lokacijama kao porodi~no zlato i niko ih ne prodaje ako ne mora, a ako se odlu~i na trgovinu, tu tr`i{no pravilo ne vredi i mo`e posti}i cenu koju ho}e. Tako,

na primer, nedavno je na prometnom bulevaru u Novom Sadu prodat lokal od 250 kvadrata pod zakupom po 3.500 evra kvadrat, {to je za dana{wevremedobracena. str.4

Nideklaracija, nipeticija Danasseo~ekujesednicaSkup{tineVojvodine,kojajetrebalo daseodr`i10.aprilaalijebilaodlo`enadabise,kakojeto tada obrazlo`io wen predsednikI{tvanPastor,smirilepoliti~ke tenzije oko najavqene deklaracije o za{titi ustavnih izakonskihpravaAPV. Deklaracija se, po pro{lonedeqnomdogovoruPastorasa{efovimaposlani~kihgrupa,ne}e na}i na dnevnom redu ni dana{we sednice Skup{tine. Dogovorenojeda}eonaovogputaizabrati~etiripravnastru~wakau Odborzapitawaustavnopravnog polo`ajaAPV,kojibisposlanic im a–~lan ov im a

tog odbora, u~estvovali u raspraviodeklaraciji. Zbogdeklaracije,kojijeVladaVojvodinepredlo`ilaiuputila Skup{tini na usvajawe, opozicione stranke tra`e ostavku predsednika Vlade Bojana Pajti}a i vanredne pokrajinske izbore, za koje je dosad, po re~ima Igora Mirovi}a iz SNS-a, skupqeno oko 80.000 potpisagra|ana. On ka`e da se prikupqawe potpisa nastavqa i da zato peticijazavanredneizboreuVojvodinidanasne}ebitipredata pokrajinskojvlasti. str.3

VRAwE[UMESTO VUKOVI]A? str.28

DANASPO^IwE fAJNALfORABALIGE str.28


2

POLITIKA

~etvrtak 25. april 2013.

DR@AVNIVRHDANASSPREDSTAVNICIMASRBASKiM

Istinaodogovorenom Nikoli}kod Putina21.maja Predsednik Srbije Tomislav Nikoli} boravi}e u zavni~noj poseti Moskvi 21. maja, na poziv predsednika Rusije Vladimira Putina, saop{teno je ju~e posle razgovora Nikoli}a s ruskim ambasadorom u Beogradu Aleksandrom ^epurinom, koji mu je taj poziv preneo. O~ekuje se da }e tokom posete biti potpisivan sporazum o strate{kom partnerstvu Srbije i Ru-

sije, saop{teno je iz Nikoli}evog kabineta. Nikoli} i ^epurin razgovarali su o sporazumu koji je u Briselu postignut s predstavnicima privremenih institucija u Pri{tini. ^epurin je jo{ jednom istakao podr{ku Rusije u nastojawima Srbije da za{titi svoje gra|ane i vitalne dr`avne interese na Kosovu i Metohiji.

E{tonova:Nismotra`ili priznavaweKosova – Premijeri Da~i} i Ta~i su se, pre {est meseci, prvi put sastali u Briselu da bismo videli da li mo`emo zapo~eti razgovor koji bi vodio ka dogovoru kakav sada imamo – rekla je visoka predstavnica EU za spoqnu politiku i bezbednost Ketrin E{ton u intervjuu za BiBi-Si. – Mislim da je to za qude kojima poku{avamo da pomognemo i za region bio istorijski momenat. Na pitawe da

li }e se priznavawe nezavisnosti Kosova postaviti kao uslov za prijem Srbije u ~lanstvo, Ketrin E{ton je rekla da bi, kako proces evrointegracija bude napredovao, narodi Srbije i Kosova trebalo da postanu deo evropske porodice. – To }e postati jasnije kako budemo odmicali u tom procesu. Nismo tra`ili priznavawe Kosova – zakqu~ila je Ketrin E{ton.

Sastanak predstavnika Srba sa severa Kosova i Metohije i dr`avnog vrha Srbije zakazan je za danas u 12 ~asova u zgradi Predsedni{tva da bi se razjasnile wihove nedoumice o sporazumu u 15 ta~aka s Kosovom koji je parafiran u Briselu 19. aprila. – Organizovao ga je zamenik direktora Kancelarije Vlade Srbije za Kosovo i Metohiju Krstimir Panti}, a od dr`avnog vrha o~ekujemo da nam ka`e punu istinu o tome {ta su dogovorili u Briselu jer niko od nas nije imao priliku da se upozna s dokumentom, sem iz medija – iz-

javio je za „Dnevnik” predsednik op{tine Zve~an Dragi{a Milovi}. On ka`e da je mnogo nerazja{wenih pitawa na koja predstavnici Srba s Kosova i Metohije o~ekuju odgovor u susretu s predsednikom Tomislavom Nikoli}em, premijerom Ivicom Da~i}em i prvim potpredsednikom Vlade Aleksandrom Vu~i}em. – Na redu su telekomunikacije, energetika, a interesuje nas i sve o pe~atima, diplomama, le~ewu, dr`avqanstvu, da li mi postajemo Kosovari ili smo, {to i Ustav ka`e, dr`avqani

Srbije. Nije nam jasno ko mo`e da nas gura u nepriznatu dr`avu – ka`e Milovi}. On dodaje da }e predstavnici Srba predlo`iti da neko iz vlasti do|e na skup{tinu ~etiri op{tine sevara KiM i gra|anima i odbornicima ka`e {ta zna~i prihvatawe briselskog sporazuma s Pri{tinom. – Imamo gorko iskustvo s biv{im {efom pregovara~kog tima Beograda Borislavom Stefanovi}em, koji je radio pod mandatom Borisa Tadi}a, i dolazio je s la`nim pri~ama o tme da se „to ne odnosi na sever”. Kada smo ga upitali ko mu

je to garantovao, pri~ao je o usmenim garancijama „nekog”, i ni{ta od toga nije bilo ta~no. Zato sada ho}emo istinu – ka`e predsednik op{tine Zve~an. Osim Milovi}a, na Andri}ev venac }e do}i i predsednici op{tina Zve~an Dragi{a Milovi} i Zubin Potok Slavi{a Risti}, na~elnik Kosovsko-mitrova~kog okruga Radenko Nedeqkovi}, zamenik direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Krstimir Panti}, predsednik op{tine Kosovska Mitrovica Dragi{a Vla{kovi} i narodni poslanik Bojan Jakovqevi}... D.Milivojevi}

PARLAMENTSUTRARAZMATRAIZVE[TAJVLADEOPREGOVORIMASPRI[TINOM

SvejepoUstavuizakonu Predsednik Skup{tine Srbije Neboj{a Stefanovi} sazvao je za sutra posebnu sednicu republi~kog parlamenta na kojoj }e poslanici razmatrati izve{taj o dosada{wem procesu dijaloga Beograda i Pri{tine. Pred parlamentarcima }e se na}i samo jedna ta~ka dnevnog reda – Izve{taj o dosada{wem procesu politi~kog i tehni~kog dijaloga s Privremenim institucijama samouprave u Pri{tini uz posredovawe Evropske unije, ukqu~uju}i proces implementacije postignutih dogovora, koji je podnela Vlada Srbije. Izve{taj Vlade Srbije, ~iji je sastavni deo i predlo`eni sporazum koji je pro{log petka parafiran u Briselu, stigao je ju~e pre podne u Skup{tinu Srbi-

je. Kako je navedeno, izve{taj obuhvata „sve aktivnosti tokom razmatrawa svih do sada otvorenih tehni~kih i politi~kih pitawa i s wima usagla{enih sta-

vova, kao i postignutih dogovora o obezbe|ivawu wihove primene“. Pravni osnov za podno{ewe Izve{taja sadr`an je u skup{tinskoj Rezoluciji, kojom je

Vlada obavezana na to da parlament redovno izve{tava o razvoju doga|aja i toku pregovora. Vlada Srbije je kategori~na da je sve aktivnosti, ukqu~uju}i i pregovore Beograda s Pri{tinom, izvr{avala uz po{tovawe Ustavom i zakonima utvr|enih nadle`nosti i uz stalno informisawe i konsultovawe predstavnika organa lokalne samouprave s Kosova i Metohije. Kako se navodi, aktivnosti Vlade i pregovori vo|eni su saglasno skup{tinskoj Rezoluciji i uva`avaju}i to da jedino „utvr|en, planski i sistemati~an rad na ostvarivawu dr`avnog i nacionalnog ciqa mo`e da obezbedi jedinstveni dr`avni pristup pitawu Kosova i Metohije“. S.Stankovi}

TVIT CRTICA Va`naporuka Napredwak Vladimir \ukanovi} ukazuje na „Tviteru“: „Veoma je va`na poruka Aleksandra Vu~i}a da se sa Srbima sa severa Kosova i Metohije mora prona}i dogovor zarad narodnog jedinstva!„

[etwapoKosovu Ministar za zajednice i povratak u kosovskoj vladi Dalibor Jefti} konstatuje na lajni: „[etao je Vulin po Kosovu i ponavqao onu poznatu ’Niko ne sme da vas bije’. Nema ga ne{to ovih dana„. #dogovor

A poslanica Lige u Skup{tini Vojvodine Maja Sedlarevi} pita: „Ko danas sme da ode na Kosovo?”, potom dodaje: „Delegacija LSV-a polo`ila venac na Gazimestanu„.

[ta}enam referendum? Profesor Fakulteta politi~kih nauka u Beogradu Du{an Pavlovi} analizira na „Tviteru“: „Da li nam je potreban referendum o Kosovu? Referendum u demokratijama se raspisuje kada izabrani predstavnici nisu sigurni u svoje odluke pa odgovornost

`ele da prevale na gra|ane. Koliko mogu da vidim, sada{wi predstavnici su sigurni u svoju odluku, a ve}ina gra|ana i stranaka koje nisu u Vladi tako|e. Ako nije potreban referendum o promeni stope PDV-a, oduzimawu imovine proistekle iz krivi~nog dela, zakonu o radu ili javnim nabavkama, nije potreban ni referendum o Kosovu„.

Vulin Na temu ostavke Aleksandra Vulina pisao je i radikal Ivan Nini}: „U novom ’Kosovskom boju’ stradao je kwaz Vulin...„

Mo`eliTole? ^lan DSS-a Dejan Stojiqkovi} “predla`e”: „Mo`da bi, bre, Tole Karayi} bio dobro re{ewe za novog direktora Kancelarije za KiM? On nikad ne podnosi ostavku, a svaku neuspeh tretira kao uspeh„.

PrviidrugiSrbi Savetnik ekspredsednika Srbije Neboj{a Krsti} upozorava: „Svaka ~ast Srbima s Kosova, ali i oni bi morali da imaju na umu da postoje i neki drugi Srbi, i da i ti drugi imaju

prava na svoje interese„. Potpredsednik Skup{tine Kosova Petar Mileti} obja{wava: „Ve}ina Srba s Kosova podr`ala je sporazum iz Brisela, a mogu vam poslati i moj govor iz Skup{tine Kosova koji to potvr|uje„.

Dopisdana Poznati geneti~ar i poslanik DS-a Miodrag Stojkovi} ukazuje svojim fanovima: „Dopis dana – ’Od 29. aprila do 7. maja 2013. godine zgrada Ministarstva u Wego{evoj 12 bi}e zatvorena zbog deratizacije’“. S.St.


politika DANASSEDNICASKUP[TINEVOJVODINE

Nideklaracije,nipeticije Da nas se o~e ku je sed ni ca Skup{tina Vojvodine, koja je trebalo da se odr`i 10. aprila ali je bila odlo`ena da bi se, kako je to tada obrazlo`io wen pred sed nik I{tvan Pa stor, smirile politi~ke tenzije oko najavqene deklaracije o za{titi ustavnih i zakonskih prava APV. Deklaracija se, po pro{lonedeqnom dogovoru Pastora sa {efovima poslani~kih grupa, ne}e na}i na dnevnom redu ni dana{we sednice Skup{tine. Dogovoreno je da }e ona ovog pu ta iza bra ti ~e ti ri pravna stru~waka u Odbor za pitawa ustavnopravnog polo`aja APV, koji bi s poslanicima – ~lanovima tog odbora, u~estvovali u raspravi o deklaraciji. Predsednik Skup{tine je najavio da }e tri pravna stru~waka predlo`iti na inicijativu parlamentarne ve}ine – profesora Pravnog fakulteta u Beogradu Stevana Lili}a, prof. Pravnog fakulteta u Novom Sadu u penziji Mom~ila Gruba~a i novosadskog advokata Sr|ana Sikimi}a, a na inicijativu opozicije – docenta Pravnog fakulteta u Novom Sadu Slobodana Orlovi}a. Zbog deklaracije, koji je Vlada Vojvodine predlo`ila i uputila Skup{tini na usvajawe, opozicione stranke tra`e ostavku predsednika Vlade Bojana Pajti}a i vanredne pokrajinske izbore, za koje je dosad, po re~ima Igora Mirovi}a iz SNS-a, skupqeno oko 80.000 potpisa gra|ana.

SNS~lan Evropske narodnepartije Na prole}nom zasedawu Parlamentarne skup{tine Saveta Evrope u Strazburu Srpska napredna stranka primqena je u politi~ku grupu Evropske narodne partije, najja~e politi~ke frakcije u Savetu Evrope, ali i u Evropskom parlamentu, sap{teno je iz Skup{tine Srbije. Posle glasawa za prijem SNS-a, kojem je prisustvovao i predsedavaju}i PS Saveta Evrope @an-Klod Miwon, predstavnici SNS-a i {efici srpske delegacije u Strazburu Aleksandri \urovi} upu}ene su ~estitke i `eqe za uspe{an rad u okviru te politi~ke grupacije u Savetu Evrope. U~estvuju}i u debati povodom izve{taja „Ujediweni parlamenti u borbi protiv seksualnog nasiqa nad decom“, ~lanica delegacije Srbije Svetislava Bulaji} rekla je da podr`ava kampawu, ~iji je najve}i uspeh zna~ajan broj onih koji su ratifikovali Lanzarote konvenciju. Ona je pozdravila spremnost Komiteta za socijalna pitawa da oja~a prodornost i efikasnost kampawe, {to bi dovelo do nulte tolerancije prema nasiqu nad decom.

U~estvova}emouraspraviodeklaracijiipona{a}emoseuskladusna{imstavovima,anezato dabismobilialibizadono{ewetogdokumenta (IgorMirovi}) On ka`e da se prikupqawe potpisa nastavqa i da zato peticija za vanredne izbore u Vojvodini danas ne}e biti predata pokrajinskoj vlasti.

– U~estvova}emo u raspravi o deklaraciji i pona{a}emo se u skladu s na{im stavovima, a ne zato da bismo bili alibi za dono{ewe tog dokumenta – ka-

zao je {ef poslani~ke grupe SNS-a Mirovi}. On je dodao da su poslanici wegove stranke i ranije tra`ili da se u celosti konstitui{e Odbor za pitawa ustavnopravnog polo`aja, budu}i da je propisano da u wemu budu i ~etiri stru~waka, ali da je „nedostajala voqa da Skup{tina funkcioni{e na pravi na~in”. Po wegovim re~ima, taj odbor treba da raspravqa ne samo o spornoj deklaraciji nego i o primeni odluke Ustavnog suda koji je proglasio neustavnim vi{e odredbi Zakona o utvr|ivawu nadle`nosti Vojvodine, kao i pitawima koja se odnose na finansirawe Pokrajine. Opozicioni SNS, DSS i SPS tako|e su zatra`ili povla~ewe deklaracije, koju dr`e „politi~kim pamfletom” i „separatisti~kim aktom”. U vladaju}em DS-u i LSV-u tvrde da u tom predlogu „nema ni S od separatizma”. Stav SVM-a jo{ nije poznat, a predsednik Skup{tine Pastor dosad je poru~ivao da je predlo`ena „forma bez pravog sadr`aja”. Ina~e, danas bi poslanici po ranije predlo`enom dnevnom redu trebalo da razmatraju „predlog pokrajinske skup{tinske odluke o polagawu prijemnog ispita, odnosno ispita za proveru sklonosti i sposobnosti za upis na visoko{kolsku ustanovu na jezicima nacionalnih zajednica”, kao i izve{taje pokrajinskog ombudsmana i Zavoda za ravnopravnost polova za pro{lu godinu. S.K.

Vu~evi}poslaoidesetopismo „Danas je jubilarni deseti dan kako Vam pi{em i pozivam Vas na TV-duel. Veliki gospodine Pajti}u, nadam se da }ete odgovoriti na ovo jubilarno pismo i prihvatiti moj poziv, ~ime biste ispunili o~ekivawa gra|ana Vojvodine koji `ele da ~uju pravu istinu”, napisao je ju~e gradona~elnik Novog Sada Milo{ Vu~evi} u psmu pokrajinskom premijeru Bojanu Pajti}u. On dodaje da „gra|ani Vojvodi-

ne `ele da ~uju {ta }e u su~eqavawu mi{qewa s Vama re}i i druga politi~ka opcija kojoj, hteli Vi to da prihvatite ili ne, mnogo vi{e veruju”. Govore}i o deklaraciji, Vu~evi} nagla{ava da su o tom dokumentu gra|ani Vojvodine svoj stav pokazali na mitingu „Stop razbijawu Srbije“, izjasniv{i se da je taj politi~ki pamflet za wih neprihvatqiv.

Nemogudasepona{amkao\ilas zna~i mi ni{ta da li }e oni danas re}i da je Kosovo nezavisno ili ne}e – naveo je Jovanovi}. On je dodao da nije osetio olak {a we ka da je pot pi san predlo`eni sporazum, kao i da je vlast to u~inila zbog potrebe da konsoliduje samu sebe. Na pitawe da li su Srpska pravoslavna crkva, Demokratska stranka Srbije, Srpska radikalna stranka i druge opcije na braniku otaybine kada ka`u da je sporazumom izdato Kosovo, Jovanovi} je upitao odakle pravo politi~arima ili vladikama da veruju u kolektivnu hipnozu kojoj, ina~e, sami nisu skloni. Iskrenosti, kako ka`e, nema ni kod potpisivawa sporazuma u Briselu. Nisam osetio olak{a-

3

Vulinpodneo ostavku Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Aleksandar Vulin prosledio je Vladi Srbije pisanu ostavku na tu funkciju. Vulin je, najavquju}i ostavku u ponedeqak uve~e na RTS-u, rekao da je sporazum s Pri{tinom, iako daje Srbima na Kosovu znatna prava i garantuje bezbednost, mawe od onoga {to je predvi|eno skup{tinskom Rezolucijom i da zbog toga ne `eli da pogazi re~ koju je dao Srbima s Kosova. On je kazao da je u Briselu bio protiv sporazuma, kao i da smatra da je logi~no i neophodno da snosi konsekvence za svoje politi~ke stavove. – Aleksandar Vu~i} je izjavio da }u biti deo tima koji }e voditi zemqu. Nisam mu rekao ni da, ni ne. Ali, mora}u da ga razo~aram jer }u re}i – ne – rekao je ju~e Vulin. On je istakao da „nije logi~no da se ~vrsto zala`ete za ne{to i da posle toga, ako to ne pro|e, ka`ete: pa dobro, nije pro{lo”, navode}i da ostavku daje iz dva razloga. – Prvo jer na taj na~in `elim da podvu~em koliko je va`no da

se po|e putem koji sam predlo`io i koalicionim partnerima iz SNS-a, a to je referendum – rekao je Vulin, i dodao da je potrebno posti}i jedinstvo srpskog naroda. On je naveo da ostavku podnosi jer je dao re~ Srbima s Kosova i Metohije da }e sporazum biti druga~iji i da }e uspeti ne{to {to je mo`da nemogu}e. On je istakao da je ono {to je ponu|eno u predlogu sporazuma koji je potpisan u Briselu „~udo” u odnosu na ono {to je nu |e no u pret hod noj rundi, ali da nije dovoqno dobro i da na{ narod zaslu`uje vi{e.

Selakovi}:Gest wegoveodgovornosti Ministar pravde i dr`avne uprave Nikola Selakovi}, komentari{u}i ostavku Aleksandra Vulina, ka`e da je Vulin izneo svoje vi|ewe stvari, koje on uva`ava i ceni, i da je re~ o ozbiqnom ~oveku koji je bio posve}en re{avawu problema Srba na Kosovu i Metohiji. Kako ka`e, Vulin je postao jedan od wih i ostavka je wegov li~ni gest i gest wegove odgovornosti. Ministar Selakovi} je po-

novio da je najbolnija stvar sporazuma ta~ka 10, koja se odnosi na pravosu|e, jer podrazumeva integraciju u pravni sistem Kosova, ali se vi{e od toga nije moglo posti}i. On je uveren u to da }e se i stav Srba s KiM promeniti posle sastanka s prvim potpredsednikom Vlade Aleksandrom Vu~i}em i da veruje da }e i oni shvatiti te{ku situaciju Srbije.

Grubje{i}:Glasa}esvi osimDSS-a

LIDERLDP-A^EDOMIRJOVANOVI]

Lider Liberalno-demokratske partije ^edomir Jovanovi} izjavio je ju~e da Srbija ne mo`e u briselskom sporazumu tra`iti nikakvu korist osim {anse da po~ne svoj `ivot iz po~etka. – To nema mnogo veze s datumom za po~etak pregovora o ~lanstvu u EU – rekao je Jovanovi} u emisiji „Ka`iprst” na Televiziji B-92, i ponovio da }e wegova stranka podr`ati predlo`eni sporazum u Skup{tini Srbije. LDP, powegovim re~ima, ne}e uslovqavati tu podr{ku. – To je besmisleno. Ne mogu da se pona{am kao \ilas. To zna~i da ne mislim da parazitiram na problemu u kojem su Da~i} i Vu~i}, to nema nikakvog smisla. Ne

~etvrtak 25. april 2013.

we kada je potpisan sporazum u Briselu i ne znam da li je neko osetio, da li uop{te neko veruje da je to na{ novi po~etak, a, kako ka`e, nije novi po~etak jer nismo iskreni.”Oti{li su u ~etvrtak u Brisel s porukom da je Ta~i terorista, a onda u petak potpisali taj sporazum. Pregovori sa Briselom i taj sporazum su posledica potrebe vlasti da konsoliduje sama sebe. Oni su sticajem okolnosti i Tadi}evim glupostima do{li do pozicije na kojima se nalaze i nau~ili su lekciju da je Srbija u slobodnom padu i da je ni{ta ne mo`e zaustaviti, a da je svakome pa i wima potrebno neko sidro i zato se ne pona{aju kao devesesetih”,isti~e lider LDP-a.

– Srbija }e nastaviti da poma`e srpski narod s Kosova i Metohije, a ostavka Aleksandra Vulina je li~ni ~in. Postoji okvir za razgovore i oni }e biti nastavqeni, referendum je nepotreban jer }e za sporazum u Skup{tini Srbije glasati svi osim Demokratske stranke Srbije – rekla je za RTV potpredsednica Vlade za evropske integracije Suzana Grubje{i}. Kako je istakla, Rumunija i Slova~ka i jo{ neke ~lanice EU koje nisu priznale Kosovo nisu spre~avale Kosovo na evropskom putu. – Sve dok one ne priznaju, EU vodi statusno neutralnu politiku. Pregovara~ki tim jo{ ne-

ma konkretna imena, a predlog o tome kako bi izgledao okvir pregovora je uradila nema~ka kancelarija GIZ – zavr{ila je Suzana Grubje{i}. Ona je istakla da briselski sporazum nije idealan, i da }e to svi re}i, ali, kako je dodala, u ovom trenutku najboqe je {to mo`e da se dobije i to }e svi re}i. „Ovim sporazumom se prvi put garantuje bezbednost, stabilnost, `ivot }e mo}i da se organizuje kroz zajednicu srpskih op{tina, to ne re{ava sve probleme, ovo je u ovom trenutku bilo jedino mogu}e”, rekla je ona.

REKLI SU

Stefanovi}:Vlastjedu`na daka`eistinu

SNS:Daihneznamo, bilobi`alosno...

Biv{i {ef pregovara~kog tima Beograda u pregovorima s Pri{tinom i poslanik DS-a Borislav Stefanovi} ponovio je preksino} u Subotici stav Demokratske stranke da }e podr`ati sporazum postignut u Briselu, ali da }e insistirati na tome da vlast objasni za{to je dovela Srbiju u situaciju da ne mo`e da se postigne boqi sporazum. Po wegovom mi{qewu, „predstavnici vlasti su napravili veoma mnogo gre{aka i veoma su neozbiqno pristupili svemu tome„. – Na{a je du`nost da ih nateramo da objasne da ovaj sporazum jeste dovo|ewe Srbije na ivicu ambisa, i da se od we tra`i da ka`e da li }e zakora~iti u ambis ili ne – rekao je Stefanovi}. On je ocenio, me|utim, da sporazum „kakav je – takav je„, mora da se prihvati jer bi ina~e sve „bilo jo{ gore„, a neprihvatawe tog sporazuma omogu}ilo bi Ha{imu Ta~iju da „iskoristi silu protiv Srba na Kosovu i Metohiji, a izolovalo bi Srbiju i skrenulo s evropskih integracija.

Srpska napredna stranka ocenila je ju~e da su pregovori koje je vodila Demokratska stranka toliko suzili manevarski prostor da aktuelna vlast sada mora da spasava {ta se spasti mo`e da bi narod mogao da `ivi pristojnim i bezbednim `ivotom. „Skandalozno je {to Borislav Stefanovi} tvrdi da je sada{wa vlast dovela Srbiju pred svr{en ~in, a upravo su pregovori koje je vodio DS i on toliko suzili Srbiji manevarski prostor da moramo spasti {ta se spasti mo`e da bi na{ narod mogao da `ivi pristojnim i bezbednim `ivotom”, navodi se u saop{tewu SNS. „Da ih ne znamo, bilo bi `alosno {to je demokratama danas jedino stalo da neko prizna nezavisnost Kosova i Metohije i da se otvori pitawe Vojvodine, za {ta su se zalagali i na ~emu temeqno rade svih ovih godina. Od separatisti~kih mozgova i raspiriva~a mr`we nismo ni o~ekivali da se odgovorno pona{aju prema svom narodu i svojoj zemqi”, zakqu~io je SNS.

^anaknaGazimestanu Delegacija Lige socijaldemokrata Vojvodine, s predsednikom LSV-a Nenadom ^ankom na ~elu, polo`ila je ju~e venac na spomenik na Gazimestanu. LSV isti~e da taj ~in predstavqa pobedu evropske politike, a poraz politike mr`we i podela. „Dok ekstremisti prete i demonstriraju u Beogradu, delegacija LSV-a je oti{la na Kosovo i uo~i Vaskrsa po ju-

lijanskom kalendaru polo`ila venac na spomenik na Gazimestanu s porukom ‘U spomen herojima‘„, navodi se u saop{tewu Biroa Lige socijaldemokrata Vojvodine za informisawe. U LSV-u zakqu~uju da je to jo{ jedan dokaz da su evrop ske in te gra ci je je di ni put u dobru budu}nost Srbije, koji otvara vrata i bri{e granice.


4

ekonomija

~etvrtak 25. april 2013.

TEMA „DNEVNIKA”

Telekom(ni)je naprodaju Ministar finansija i privredeMla|anDinki}izjavioje ju~edaVladajo{nijerazmatrala pitawe prodaje Telekoma, iako za to postoji interes s dve-tristraneizsveta. Dinki} je novinarima rekao da }e Vlada posle prvomajskih praznika sesti i napraviti strategijuotomekakavjeplan za sva preduze}a u javnom sektoru. – Najpre treba da sednemo u Vladi i da vidimo strategiju dr`aveujavnomsektoru,odnosnokojasutopreduz e}agdedr`ava`elidaostaneiuvlasni{tvu i u upravqawu, gde `eli da se povu~e iz upravqawa, a gdeiizupravqawaiizvlasni{tva–rekaojeDinki}.

Bankomati zapo{qavaju Ministar finansija i privredeMla|anDinki}potpisao je ju~e s potpredsednikom ameri~ke kompanije NCR Majklom Olaflinom ugovor o ulagawu 2,6 miliona evra i otvarawu novih300radnihmestauSrbiji. NCR je pro{le godine u Beograduotvoriosvojcentarukojem sada radi 300 radnika, a kompanijajeodlu~iladadodatnoinvestiraiuposlijo{toliko,azatojedobilapodsticaje od5.000evraporadnommestu. NCR je ameri~ka kompanija, globalnilideruproizvodwii stavqawu u promet ATM-ma{ina,tojestbankomata.

Krizasvakogdanaprazni svevi{elokala Prodaja i izdavawe poslovnog prostora ve} godinama je pod pritiskom ekonomske krize, koja ne popu{ta, a prazni lokakli,kojihjesvevi{e,samo su vrh ledenog brega ekonomskihneda}akojisunaszadesile. Gotovo da nema poslovne ili stambeno-poslovne zgrade izgra|ene u posledwih nekoliko godina koja nije opasana velikimpanoomnakojemsenudi unajamilinaprodajunekilokal.Aimaihimalihivelikih. Zjape ure|eni i prazni, s katancemnavratima. Agentiizagencijazapromet nekretnina ka`u da potra`we nemanizanajamnizakupovinu lokala,osimonihkojisunaizuzetno privla~nim lokacijama – ali na wima se uglavnom ne nude.DirektorprodajeuAgenciji „Solis” Dragan Rabati} ka`ezana{listdasulokali naatraktivnimlokacijamakao porodi~no zlato i niko ih ne prodaje ako ne mora, a ako se odlu~i na trgovinu, tu tr`i{no pravilo ne vredi i mo`e posti}icenukojuho}e.Tako,na primer, nedavno je na prometnom bulevaru prodat lokal od 250 kvadrata pod zakupom po 3.500 evra kvadrat, {to je za dana{wevremedobracena. Nacenulokalauti~elokacija, prate}a dokumentacija (da lijeukwi`en)izakojunamenu se kupuje. Za lokale koji su u centru grada, u pe{a~koj zoni, na bulevarima ili u blizini pijacakupcisuspremnidaplate ve}u cenu, me|utim, ponuda jeretka.Najavada}eseubliziniFuto{kepijacenapotesu prema„Dnevniku”graditiobjekat s nekoliko lokala od 100

AMERIKANCIDEFINITIVNO USREMSKOJMITROVICI

„Kuper standard” kupioplac

Foto:R.Hayi}

MLA\ANDINKI]

POSLOVNIPROSTORGOTOVODAVI[ENIKOMENETREBA

do 200 kvadrata u prizemqu ve}jezaintrigiralamnogepotencijalne kupce. Tipuje se da bi kvadrat mogao ko{tati oko 5.000 evra u predugovarawu. Rabati} ka`e da male lokale gotovo niko i ne tra`i jer su megamarketi zaokupili tr`i{te,takodaseipostoje}emaleprodavnicegase,naperiferijijeapsurdpri~atioprometuiliizdavawulokalajergde

Kafanuzavikendicu Sobziromnamalupotra`wuzalokalimainemogu}nostwihovihvlasnikadaihprodaju,onisuspremnidaihdajuuzamenu za drugu nekretninu ili pokretnu stvar uz nadoplatu. Tako se,naprimer,lokalnaLimanuod24kvadratasterasomod16 kvadrata mewa za auto uz doplatu, lokal na prvom spratu PC „Lupus”zaskupqidizelautomobiluzdoplatu,akafanaod55 kvadratauKikindisterasomod26kvadrataigarsoweromod 19kvadratazavikendicusve}implacemnarelacijiNoviSad –Susek.

POKRAJINAPOMA@EPOQOPRIVREDNICIMA

Navodwavawuprvih 11milionadinara Potpredsednik Vlade Vojvodine i pokrajinski sekretar za poqoprivredu, vodoprivredu i {umarstvoGoranJe{i}potpisaoje26ugovoraskorisnicima bespovratnihsredstava,kojasu u Sekretarijatu namewena za navodwavawe poqoprivrednih kultura,odnosnoinvestiraweu sisteme za navodwavawe. Resorni sekretarijat je, putem konkursa, dodelio poqoprivrednicima blizu 11 miliona dinara.Najvi{enovcajeizdvojeno za kupovinu opreme za navodwavawe u ratarstvu, dok je ostatakusmerenzanavodwavawepovrtarskihkulturaiplanta`avo}a. Po Je{i}evim re~ima, ju~e su potpisani ugovori s prvom grupom poqoprivrednika koji su konkurisali za taj novac. S

obziromnatodajezatunamenu predvi|eno 175 milona dinara,pokrajinskisekretarJe-

seneo~ekujezarada,nikone}e daula`e,anaatraktivnimlokacijama se ~eka dobra ponuda jer mo`e da se „zavrti„ uslu`na delatnost, trgovina, banka... Osim u gra|evinama novijeg datuma,nudeseilokaliustarijimzgradama,nekinisuniza`iveli, neki su jo{ u sirovom stawu, a neki renovirani i spremnizauseqewe.DraganRa-

{i} uputio je poziv svim poqoprivrednicima iz Pokrajinedaiskoriste{ansuikonkuri{u kod Pokrajinskog sekretar ijat a rad i kup ov in e potrebne opreme za navodwavawe. Par e se obezb e| uju iz buyeta AP Vojvodine u iznosu do 50 odsto sume pla}ene za kupqenuopremu. GoranJe{i}jenaglasiodaje – uz subvencije pokrajinske administracije–mogu}eostvaritiglavniciq:danampoqoprivredna proizvodwa bude sigurnija,izvesnija,pogotovokodpoqoprivrednihkulturazakojeje navodwavawe od posebne va`nosti, kao {to je to, na primer,slu~ajsasemenskomproizvodwom, proizvodwom soje i, naro~ito,uvo}arstvu. S.G.

bati}ka`edasucenemawenegolane,apadajuve}~etirigodine. Nekada je kvadratni metar lokala imao dvostruku vrednost u odnosu na kvadrat stana,zatimsepregodinudana pribli`io ceni stana i prodavao naj~e{}e za oko 1.000 evra pokvadratu. Danas se za ukwi`en uli~ni lokalod74kvadratanaGrbavicitra`i52.000evra,za27kvadrata kod Socijalnog plus 12 kvadrata galerije 32.000, a za 61 kvadrat u centru 169.000 evra.Investitordirektnoprodaje lokal od 107 kvadrata u blizinipijacenaugludveulice udvanivoaipogodanzasvevrstedelatnostipo160.000evra, a ukwi`eni lokali na spratu PC „Lupus” nude se za 2.500 evra kvadrat. Me|utim, koliko goddajeponudauoglasimaraznovrsna,tra`wajeminimalna. R.Dautovi}

Jedan od najve}ih svetskih proizvo|a~adelovazaautomobile, ameri~ka kompanija “Kuper standard”, definitivno sti`e u Srem,  donose}i jednu odnajvrednijihinvesticija. Naime, kompanija „Kuper standard”jeju~euSremskojMitrovicipotpisalaugovorokupovini sedam hektara zemqi{ta u Radnoj zoni „Sever”, gde do kraja godine planira da izgradi svoj proizvodni pogon. Investicija je vredna oko 20 milionaevra,aponajavama,posao}edobitinekolikostotina radnika. Sve~anost potpisivawa ugovora odr`ana je u Gradskoj ku}i, u prisustvu velikog brojagostiju,me|ukojimasubilipredstvaniciSIEPA-e,VIPfondaiameri~keambasade. Odprodajezemqi{taugradskibuyet}esesliti45milionadinara. Kupac je, s prijavom za u~e{}enalicitaciji,ve}uplatio 20odstotesume,aostatak}e biti preba~en na ra~un Grada ve}danas. Kada se spisku fabrika „Kuperstandarda„dodapogonkoji }e biti izgra|en u Mitrovici, takompanija}ezvani~noimati proizvodnumre`uu20zemaqa {iromsveta.„Kuperstandard„ trenutno zapo{qava 21.000 radnika.


EKONOMIJA

~etvrtak 25. april 2013.

5

DOGOVORBEOGRADAIPRI[TINENOVA[ANSASRPSKEEKONOMIJE

Sasporazumomsti`umir, investitoriiradnamesta

DOBITUBANKARSKOMSEKTORULANE 8,4MILIJARDIDINARA

Bankezara|ivale idelileotkaze Bankarski sektor je lane i zara|ivao, ali je, na`alost, i delio otkaze pa je bez posla ostalo gotovo 2.000 qudi, i to mahom u Agrobanci. – Banke u Srbiji ostvarile su lane dobitak od 8,4 milijardi dinara, a ukupan finansijski sektor 11,4 milijardi dinara, {to pokazuje povratak u zonu profitabilnosti nakon negativnog poslovawa u 2011. godini – saop{tila je na konferenciji za novinare registratorka u Agenciji za privredne registre Ru`ica Stamenkovi}. – Pet banaka ostvarilo je 75,5 odsto dobitaka ukupnog bankarskog sektora, a to su Inteza, Rajfajzen, Unikredit, Komerci-

{wem periodu, visoka stopa inflacije, pad vrednosti dinara i BDP-a, taj nominalni rast zna~i realan pad u 2012. Ona je napomenula da su u vreme krize najboqe odr`ao bankarski i sektor osigurawa, dok su ceh platili brokersko-dilerska dru{tva i sektor lizing. Sektor osigurawa pro{le godine ostvario je dobitak od 1,2 milijarde dinara, 18 dru{tava je poslovalo pozitivno, a deset je zabele`ilo negativan rezultat. U tom sektoru broj zaposlenih je pove}an za 168, dok je formirano i jedno novo osiguravaju}e dru{tvo. Sektor lizinga imao je gubitak od 258 milona dinara, {est pu-

“O~ekuje se da }e centralna banka smawiti kamatnu stopu kako bi podstakla rast”, rekli su analiti~ari za agenciju. Srbiji }e biti dostupni svi pret pri stup ni fon do vi kad dobije datum za po~etak pregovora s EU i kona~no }e biti

stvoreni uslovi za dolazak velikih stranih investitora, smatraju analiti~ari. Ekonomista Milan Kova~evi} smatra da dobijawe datuma „u ~itavom svetu razumeju kao da }e dr `a va po sta ti ~la ni ca EU”.

Nema~kekompanije}eulagati Predsednik Nema~ko-srpskog privrednog udru`ewa i generalni direktor „Hemofarma„ dr Ronald Seliger rekao je da „procene srpske privrede za teku}u godinu ponovo pokazuju da nema~ka preduze}a veruju u Srbiju jer veliki broj kompanija `eli i daqe da investira, da otvaraju nova radna mesta i istovremeno o~ekuju ve}i poslovni promet, ve}u dobit i profit od izvoza”.

– To, dakle, pokazuje u kojem pravcu ide na{a ekonomska politika, i to }e poja~ati interes za ulagawa – ocewuje Kova~evi}. On ka`e da }e, osim toga, dobijawe datuma Srbiji popraviti rejting i za dobijawe kredita i pojeftiniti kreditne stope. – Stvori}e se boqa investiciona klima, {to }e doprineti br`em izlasku zemqe iz ekonomske krize – obja{wava on. – Pozitivan politi~ki razvoj doprine}e boqoj i realnijoj proceni o atraktivnost Srbije kao investicione lokacije, i time ubrzati i anga`ovawe nema~ke privrede u okviru novih investicija – poru~io je ambasa dor Ne ma~ ke u Be o gra du Hajnc Vilhelm na predsatvqawu re zul ta ta tra di ci o nal ne ankete Nema~ko-srpskog privrednog udru`ewa. – Investicije u Srbiju dobi}e novi podstrek dogovorom koji je Beograd postigao s Pri{tinom. Nadam se da }e se krajem juna od re di ti da tum za po ~e tak pregovora i da }e to dovesti do jednog novog dinami~nog po~etka. Rezultati pokazuju da vi{e od tre}ine nema~kih preduze}a (37 odsto) planira pove}awe svojih investicija u Srbiji. Jedan od najva`nijih ciqeva u 39 firmi je uve}awe radne snage, a ~ak 88 odsto ponovo bi investiralo u Srbiji. E.Dn.

SPOROKOZEMQI[TAU^ENTIPREDRASPLETOM

Trivelikagubita{a S druge strane, tri banke – Razvojna banka Vojvodine, NLB i Alfa banka – zabele`ile su 75 odsto gubitaka bankarskog sektora u pro{loj godini. Gubitak prve iznosi 14,4 milijardi dinara, druge ~etiri, a tre}e 2,9 milijarde dinara. jalna i AIK banka. Pro{le godine pozitivno su u Srbiji poslovale 22 banke, deset je zabele`ilo gubitak, kreditna aktivnost je pove}ana 9,8 posto, a preostala slobodna sredstva banke su plasirale u hartije od vrednosti. Ona je dodala da su lane banke smawile broj zaposlenih za 1.905 radnika. – Iako je finansijski sektor sa~uvao stabilnost i u vreme krize i samo 2011. imao gubitak, obnovqeni pozitivni rezultati pro{le godine gotovo su ~etiri puta mawi od rezultata iz 2008. godine, kada je dobitak iznosio 38,5 milijardi dinara – navela je Ru`ica Stamenkovi}. – Ukupni prihodi imali su rast od samo sedam posto u odnosu na 2008, ali kada se uzmu u obzir sve negativne tendencije u tom petogodi-

Ministar finansija i privrede Mla|an Dinki} izjavio je ju~e da }e sporazum Beograda i Pri{tine zna~iti dugoro~ni mir u regionu i doprineti ve}im investicijama i ve}em zapo{qavawu u Srbiji jer je velika stvar za svaku zemqu da ima dugoro~nu politi~ku stabilnost. Dinki} je istakao da ima kompanija koje su i do sada ulagale u Srbiju, ali i onih drugih koje ne `ele da idu na podru~ja gde postoji neka potencijalna nestabilnost u bud}nosti. Po wegovim re~ima, ovaj sporazum, koji }e doprineti dobijawu datuma Srbije za po~etak pre go vo ra o ~lan stvu u EU, ohrabri}e one najve}e kompanije, koje su i najskepti~nije, da razmisle i do|u u Srbiju. Dinki} je naveo i da Srbija prvi put posle 5. oktobra 2000. ima {ansu da poboq{a svoj imiy jer ranije nije bilo smisla tu ulagati novac ako svetski mediji izve{tavaju o tome da postoji nestabilnost na delu teritorije. On je naveo i da bi dobijawe datuma u junu doprinelo daqem padu kamata na evroobveznice, {to se pokazalo i na primeru dugih zemaqa jer svaki znak dodatne stabilnosti smawuje kamate. Sporazum Srbije i Kosova i vest da bi on mogao da dovede do po~etka pristupnih pregovora sa EU ove godine pozitivno uti~u na ekonomiju u Srbiji, pi{e Rojters.

ta vi{e nego u 2011. godini, a karakteri{e ga pad plasmana, prihoda, smawewe bilansne aktive. Najvi{i je bio gubitak Hipo Alpe-Adrija lizinga od 681 milion dinara, a od ukupnog broja lizing kompanija deset je poslovalo pozitivno, a {est s gubicima. Na kraju 2012. godine u Srbiji je poslovalo ukupno 128 finansijskih institucija – 32 banke, 28 dru{tava za osigurawe, 16 davalaca finansijskog lizinga, 34 brokersko-dilerskih dru{tava, pet dru{tava za upravqawe dobrovoqnim penzijskim fondovima, pet dru{tava za upravqawe investicionim fondovima. U finansijskim institucijama bilo je zaposleno 40.123 radnika, {to je 4,4 odsto mawe nego 2011. D.V.

Deopaorakona~nou{aouwive Uprkos protivqewu radnika Poqoprivrednog kombinata „Beograd„ (PKB), ve}ina poqoprivrednika iz ^ente, koji su na licitaciji zakupili dr`avnu zemqu u ataru tog sela, ju~e su u{li u posede. Jedan od zakupaca Jovan Drakuli} izjavio je da nisu svi ratari u{li u posede i da se nadaju da }e i ostalima to narednih dana biti omogu}eno. – O~ekujemo da se PKB povu~e, da se ukone blokade, i da mo`emo svi da u|emo, spremimo zemqu i posejemo wive. A ovima iz beogradske korporacije treba jasno re}i da ovde nemaju {ta da tra`e jer mi smo to zemqi{te zakupili i platili zakup – rekao je Drakuli}, dok je direktor Poqoprivredne stru~ne slu`be u Zrewaninu Matija Kova~ ju~era{wi ulazak paora u wive ocenio kao primer funkcionisawa pravne dr`ave. Zaposleni u PKB-u, me|utim, najavili su radikalizaciju protesta zbog takvog razvoja doga-

|aja. Diplomirani in`ewer poqoprivrede u kombinatu Dragan Nenin ponovio je da PKB sporne wive koristi decenijama. – Privatnici su u{li na na{u zemqu sada kada je ura|eno 80 odsto posla. Kada smo orali, niko nas nije spre~avao. Sada u setvi, privatnici su tu. Zbog toga }emo radikalizovati na{ protest – najavio je Nenin. Odeqewe Republi~kog javnog pravobranila{tva u Zrewaninu ju~e je zrewaninskom Privrednom sudu dostavilo tu`bu protiv PKB-a radi predaje poseda i naknade {tete. U tu`bi se navodi da PKB ni nakon opomene pred tu`bu nije predao poqoprivredno zemqi{te Ministarstvu poqoprivrede, na {ta je bio obavezan po zakonu. Uz tu`bu Pravobranila{tvo je predlo`ilo sudu da donese privremenu meru zabrane ulaska PKB-u na parcele koje su izdate u zakup, do okon~awa parnice. @.B.

DNEVNIIZVE[TAJBEOGRADSKEBERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Va`iza

Kupovni zadevize

PKB u restrukturirawu, Beograd

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

109,1478

111,3447

113,9056

108,7838

Australija

dolar

1

86,0279

87,7836

89,8026

85,7646

Kanada

dolar

1

81,7790

83,4480

85,3673

81,5287

Promena % 40,00

Cena

Promet

1.820

289.380

Naziv kompanije

20,00

2.376

42.768

1,43

996

14.558.009

400

16.400

AIK banka, Ni{

0,00

1.560

1.842.190

-1,48

1.527

943.768

1,88

703

148.334

Galeb GTE, Beograd

13,64

150

132.140

Komercijalna banka, Beograd

Stari Tami{, Pan~evo

12,00

1.400

123.200

Soja protein, Be~ej

Pet akcija s najve}im padom Fabrika {e}era, Crvenka Energoprojekt Visokogradwa, BG

Promena -19,88

Cena 6.450

Promet 161.250

-15,33

254

22.850

-7,14

65

6.500

14,9272

15,2705

14,5839

Norve{ka

kruna

1

14,1687

14,5479

14,7904

14,1254

Komercijalna banka, Beograd

-1,48

1.527

943.768

12,5894

Dunav osigurawe, Beograd

-0,83

600

52.800

13,8858

13,1822

Privredna banka, Beograd

Vojvo|anskih top-pet akcija

0,82

489

221.384

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

2.300

0,00

Galenika Fitofarmacija, Zemun

3,13

3.300

2.044.000

Jubmes banka, Beograd

0,00

8.875

0,00

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,05

4.152

207.590

3.036

3.457.591

127,5607

Jabuka, Pan~evo

5,88

900

1.983.600

Alfa plam, Vrawe

0,00

8.300

0,00

83,7055

Aik Ba~ka Topola, Ba~ka Topola

0,00

15.000

450.000

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

439

0,00

Lu~i} Prigrevica, Novi Sad

0,00

500

226.000

Tigar, Pirot

1,61

189

945

-19,88

6.450

161.250

92,5911

89,4277

V.Britanija

funta

1

127,9524

130,5637

133,5667 87,6467

324.510

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

-0,39

90,5094

85,6761

3.311.801

3.003

Go{a monta`a, Velika Plana

89,6992

83,9626

Promet

774

-0,46

996 14.558.009

1

1

Cena

6,46

Imlek, Beograd

1,43

franak

dolar

Promena

Energoprojekt holding, Beograd

NIS, Novi Sad

[vajcarska

SAD

Promet

14,29

14,6278

12,6281

Cena

Jadran, Beograd

1

1

Promena %

Luka Dunav, Pan~evo

kruna

kruna

1,04)

NIS, Novi Sad

Danska

[vedska

BELEX 15 (578,09

Kurseviizovelisteprimewujuseod24.4.2013.godine

Fabrika {e}era, Crvenka

Sviiznosisudatiudinarima


6

~etvrtak 25. april 2013.

ekologija ISTRA@IVAWA TOKOM IPA-PROJEKTA POKAZALA

O~i{}eno vi{e divqih deponija

Uspe{na akcija „Za ~istiju Sentu” Akciju „Za ~istiju Sentu” povodomDanapleneteZemqeorganizovala je lokalna samouprava op{tine Senta. Vi{e stotinaqudiukqu~iloseu~i{}ewejavnihpovr{inanavi{e lokacijauSenti,kaoinaseqima Gorwi Breg, Bogara{, Torwo{iKevi. U~esnicisuprikupilizna~ajnu koli~inu sme}a i o~istili vi{e divqih deponija sme}a, a ofarbalisuiklupeuparku.U Senti se ~istilo priob  aqe rekeTise,obalakanala,aradilo seinaperiferijigrada,gdeje biloformiranihdivqihdeponijasme}a.

Pored vi{e stotina gra|ana i sredwo{kolaca, u akciju „Za ~istijuSentu”ukqu~ilesusei civilneorganizacija,presvega onekojeokupqajumladeipospe{ujuza{titu`ivotnesredine. ^lanOp{tinskogve}aSenteza komunalnu delatnost Zoltan Na| ocewuje sprovedenu akciju uspe{nom, uz o~ekivawa da }e se uz podr{ku lokalne samou- prave i durgih zainteresovanih, aktivnosti na podizawu svesti gra|ana i akcije na za{titi`ivotnesredineodr`avati kontinuirano tokom cele godine. M. Mitrovi}

U ORGANIZACIJI ARHUS CENTRA KRAGUJEVAC I MISIJE OEBS U SRBIJI

Prva {kola ekolo{kog prava

UKragujevcuje19.i20.aprilaodr`ana„[kolaekolo{kog prava“ u organizaciji Arhus centra Kragujevac i misije OEBSuSrbiji.Naskupujebilo re~i o Arhuskoj konvencijiji i wenojprimeniusvetuiuSrbiji, o radu i dosada{wim iskustvimaArhuscentarauSrbiji. [koli ekolo{kog prava prisustvovalisustudentizavr{nih godina osnovnih studija i studentimasteridoktorskihstudijanapravnimfakultetimau Srbiji, diplomirani pravnici,

{wih i budu}ih generacija na `ivot u `ivotnoj sredini adekvatnoj wegovom zdravqu i blagostawu.Una{ojzemqiNarodna skup{tina Republike Srbije je usvojila Zakon o potvr|ivawu Konvencije o dostupnosti informacija, u~e{}u javnosti u dono{ewu odluka i pravu na pravnu za{titu u pitawima `ivotne sredine (ratifikovala Arhusku konvenciju) 12. maja 2009.godine. SkupuKragujevacusuotvorili narodni poslanik grupe Ze-

Rezultati projekta „Strate{komapirawebukesaakcionim planom“ koji se sprovodi u saradwi ma|arskog grada Baja i Tehnolo{kogfakultetaUniverzitetauNovomSadunedavnosu predstavqenijavnosti. -Re~jeoIPA-projektuprekograni~ne saradwe Ma|arska-Srbija. U Novom Sadu ura|ena su merewa buke i na strate{kim mapamajeozna~enogdejeprekora~ena dozvoqena granica – rekaojedekanTehnolo{kogfakultetaZoltan Zavargo. Merewabukera|enasuudelu grada oivi~enom Bulevarom oslobo|ewa, @elezni~kom stanicom,BulevaromJa{eTomi}a, Kisa~kom ulicom do kanala, kanalom,zatimDunavomdomosta Slobode.Uovomdelugradaglavne saobra}ajnice predstavqaju ulice Bulevar oslobo|ewa, BulevarJa{eTomi}a,Parizanska, Kraqa Petra, Kisa~ka, Bulevar Mihajla Pupina, Jovana Suboti}a,Temerinska,Temerinskiput, Maksima Gorkog, Stra`ilovska iBulevarcaraLazara.Rezultatisupokazalidajezbogvelike frekvencije saobra}aja, pove}aninivobuke,{tosenegaivno odra`ava na zdravqe stanovnika. Buka je u toku istra`ivawa merenautokudanaino}u.Utokudanadozvoqennivobukejedo

Foto:S.[u{wevi}

Buka ugro`ava zdravqe `iteqa Novog Sada

U Partizanskoj ulici najbu~nije

65decibela(dB),dokjeno}uta granicasmawenana55zbogosetqivosti qudskog organizma. Istra`ivawem je zakqu~eno da buka koja prelazi dozvoqenu dnevnugranicuodpreko65decibela obuhvata sve stambene objektekojisenalazeuzovesaobra}ajnice. Na nekim mestima gde ne postojefizi~kepreprekekao{to su teniski tereni ili saobra}ajnica kod Kvanta{ke pijace buka preko 65 dB se {iri i daqe. No}u kada je dozvoqeno 55 decibela,tako|ejeugro`enpr-

vinizzgradadosaobra}ajnica. [to se ti~e `elezni~kog saobra}ajauovomdelugrada,buka se {iri samo malim delom uz prugu,iakojeunekimdelovima ve}aoddozvoqene,natimlokacijama se ne nalaze stambeni objekti. Utokiistra`ivawara|enesu i mape koje pokazuju razliku izme|u dozvoqenog i povi{enog nivoabuke.[toseti~eputeva, u Partizanskoj, Temerinskoj, na Bulevaruoslobo|ewaiuMaksimaGorkogsenivodozvoqenebuke najvi{e prekora~uje. No}u je

isti slu~aj jer  iako je smawen saobra}aj, smawen je i nivo dozvoqenebuke. -Drumskimsaobra}ajemjebukompreko65decibelaugro`eno 6.000 stanovnika, bukom preko 70 dB 19.000, a preko preko 75 dB4.100stanovnika.[toseti~e no}nog saobra}aja bukom je prekodozvoqenih55dbugro`eno5.700gra|ana,zatimpreko60 db18.400,preko655.300,apreko70dB200stanovnika-zakqu~io je iz Instituta za za{titu naraduNenad Tripkovi}. Bukakojaproizilaziiz`elezni~kogsaobra}aja,kojijedosta izolovan ne ugoro`ava stanovnike. Da bi se regulisali ovi problemitrebalabidasesmawidozvoqenabrzinavozila,da seasfaltirajuputevi,kaoida se promeni re`im saobra}aja koji bi se preusmerio na neke drugemaweoptere}eneputeve. - Koristili smo podatke {ta Gradplaniradaradiuslede}ih petgodina.Smawewubukeveoma bi doprinela izgradwa tri mosta - @e`eqevog mosta, novog mosta Franc Jozefa i mosta u nastavkuBulevaraEvrope,kaoi zabranakretawaovimputevima ve}im teretnim vozilima. [ta }eseodtogastvarnorealizovati ostaje da vidimo - rekao je Tripkovi}. A. Varga

RADIONICA O RECIKLA@I I UPRAVQAWU OTPADOM

Posledice decenijskog zaga|ewa te{ko popraviti NateritorijiVojvodine1.359operatera ima dozvolu za upravqawe otpadom, a tokom 2011. godine prera|eno je 938.213 tona materija, re~eno je na radionici o recikla`iuSrbijikojajeodr`ananaFakultetu tehni~kih nauka. Ovom prilikom Ivana Markovi} iz Agencije za za{titu `ivotne sredine predo~ila je godi{wi izve{tajkojiseti~eoperaterakojirade tretman otpada i preduze}a koja ga sakupqaju. -Najve}iprocenatotpadaprera|enjereciklirawemneorganskihmaterijauokviru cementara, reciklirawem metala i wihovihjediwewaipreradomorganskihmaterijala. Tokom 2011. godine generisano je oko 8.530tonaitretiranooko48.977tonaotpada.Tozna~idanisusvapreduze}aispu-

nila zakonsku obavezu slawa godi{weg izve{taja i da su neka od wih imala zalihe otpada od prethodnih godina koje su prijavileza2011-reklajeMarkovi}. Diskusiji je prisustvovao i pokrajinski sekretar za urbanizam,graditeqstvo i za{titu `ivotne sredine drSlobodanPuzovi} koji je naveo da je problematika upravqawaotpadomva`na,aliidajete{kosaniratisveono{tojedecenijamazaga|ivano. -Upravqawe otpadom ima dva ciqa. Prvijedasesa~uvaiunapredistaweuVojvodini, a drugi da se obezbedi normalan `ivot qudi. Tu otpad ima zna~ajnu ulogu. Treba {to pre krenuti u projekat regionalnogupravqawaotpadomiotvaraweregionalnih deponija i da se reciklira ono

{to se mo`e reciklirati- rekao je Puzovi}. Dodaojeda}e,s obzirom na ~iwenicu da je Fond za za{titu `ivotne sredine Srbije ukinut,resorno ministarstvo na}i druge modele finansirawa projekata za{tite `ivotne sredine i najavio da }e se uskoro krenuti sa a`urirawem regionalnog plana upravqawa otpadom,kao i sa wegovom primenom. RadionicusuorganizovaliFTNiSrpska asocijacija za upravqawe otpadom. PrisustvovalisuigostiizBosneiHercegovine, Hrvatske, Rumunije i Gr~ke. Radionica je deostudijeistra`ivawaosnovazaunapre|ewerecikla`euVojvodinikojujefinansiralo Ministartstvo energetike, razvoja iza{tite`ivotnesredine. A. J.

ZAVR[EN PROJEKAT SARADWE SRBIJE I EU

Za bezbedno upravqawe hemikalijama

Predavawa odr`ana u Kragujevcu

kaoipredstavniciorganizacija civilnog dru{tva, koji su odabraninaosnovujavnogpozivainakonselekcion  ogprocesa. Onisurazgovaraliiopravuna pristupu ekolo{kim informacijamaipravunapravnuza{titu u ekolo{kim situacijama i akcidentima,  o Arhuskoj konvenciji pred sudom Evropske unije i novijoj sudskoj praksi, bezbednosti u oblasti energetikeiza{tite`ivotnesredine,sudskojpraksiuoblastiza{tite`ivotnesredine... Podse}amo da se Arhuska konvencija odnosi na dostupnost informacijama, odnosno u~e{}u javnosti u dono{ewu odluka i pravu na pravnu za{titu u pitawima `ivotne sredine. Usvojena 25. juna 1998. godine na ~etvrtoj Konferenciji „@ivotna sredina za Evropu„u gradu Arhusu (Danska).Ciq usvajawa Arhuske konvencije je za{tita prava svakog pojedinca,sada-

leniSrbijeIvanKari}isavetnicaOdeqewezademokratizaciju organizacije za evropsku bezbednost i saradwu OEBS misije Olivera Zurovac Kuzman. O Arhuskoj konvenciji govorili su stru~waci dr`avnih institucija,Privrednekomore, Stalnekonferencijegradovai op{tina Srbije, profesori sa Univerziteta... U~esnici isti~u da je „[kola ekolo{kog prava“ prvi seminartogtipauna{ojzemqii da je Arhuska konvencija bitan segment za{tite `ivotne sredine,aliijedanodelemenata kojisemorapo{tovatiprilikom pris tup aw a Srb ije EU. Ovaj seminar je uvod u seriju sli~nih skupova koji }e se organizovatiuna{ojzemqi,kako bi{tovi{egra|anasaznaloo zna~ajuiprimeniArhuskekonvencije. M. Vuksanovi}

Pro{le nedeqe odr`ana je zavr{na konferencija u okviru projekta “Pomo} u implementaciji sistema upravqawa hemikalijama u Srbiji” koji je na{adr`avazapo~eladasprovodi avgusta 2010.godine. Tvining projekat bavio se temom upravqawa hemikalijama, finansiralagajeEvropskaunija, a realizovan je u saradwi Ministarstvaenergetike,razvoja i za{ tit e `iv otn e sred in e

Srb ije, Agenc ije za `iv otn u sredinu Austrije, kao i Kancelarije za hemikalije Slovenije i Federalnog ministarstva za `ivotnusredinu,o~uvaweprirode i nuklearnu bezbednost Nema~ke. Ciq projekta bio je ja~awe institucionalnih kapaciteta u oblastihemikalijaSrbije,obezbe|ivawe efikasne primene propisa u oblasti upravqawa hemikalijama,sobziromdaone

JUDINO DRVO UKRAS BE^EJA: Prole}eje,spravompomnogima,najlep{egodi{we doba, jer se tada biqni svet budi iz zimskog sna i sve odi{e novim `ivotom. Mnogojelepoteuprole}u.Be~ejcive}decenijamau`ivajuu~arimacvetawajudinog drveta,~ijestabloukra{avaparkizme|u Gradskeku}eiposlovnezgradePIKBe~ej. Istra`ivawa nau~nika identifikovali sujudinodrvo(cercissiliguastrum)me|u fosilnim ostacima u Francuskoj od pre 100 miliona godina, {to zna~i da spada me|unastarijebiqkena{eplanete.Mnogi dodaju i najlep{e. Jer, predivni cvetovi qubi~aste boje pojavquju se, direktno iz stabla i grana, pre listova, koji su srcastogoblika. Pravaje{teta{touistomparki}unemajo{kojejudinodrvo,jerbitadaprole}nido`ivqajbiopotpun. V. Jankov

predstavqajudeosvakodnevnog `ivota i da hemijska bezbednostnijesamopitawebitnoza hemijsku industriju, ve} i za radniprostoriporodi~ni`ivot. Jedan od zna~ajnih oblika saradwe odvijao se sa inspekcijom za za{titu `ivotne sredine, kao i tr`i{nom i sanitarnom inspekcijom, a formirano je vi{e zajedni~kih pilot inspekcija, sa u~e{}em doma}ihinspektoraiwihovihkole-

gaizEU.Organizovanajeiobukasudijaitu`ilacakojisebaveprekr{ajimauoblastihemikalija, kao i upoznavawe inspektoraradasapropisimaiz oblastihemikalija. Krozovajprojekatsprovedenajeiposebnapodr{kapotro{a~ima u upoznavawu sa bezbednim kori{}ewem hemikala krozkampawu“Bezbednosahemikalijama-~itajetiketu”. Q. M.


dru[tvo

~etvrtak 25. april 2013.

7

NESTA[ICAMEDIKAMENATAUAPOTEKAMAZBOGNEJASNO]AOPRIMENIZAKONA

Propisiote`ali nabavkulekova Dr`avne apoteke jo{ uvek neznajudali}emoratidase snabdevajucentralizovanoili }ebitiizuzeteizprimeneZakonaojavnimnabavkama.Tobi moglo zna~iti da }e pojedine uskoro imati ozbiqne nesta{icelekovajersurezervepri kraju,anovihnabavkinema.Da bipremostiloproblemusnabdev aw u lek ov im a, Min is tarstvozdravqajepredlo`iloda dr`avne apoteke budu izuzete odprimeneZakonaojavnimnabavkama koja treba da po~ne 2014.godine.Me|utim,Uprava za javne nabavke je mi{qewa da dr`avne apoteke moraju da sprovode postupke javnih nabavki za lekove koji se izdaju na recept, odnosno o tro{ku zdravs tven og osig ur aw a. Po tuma~ewu Uprave za javne nabavke, novi Zakon ne onemogu}avadr`avneapotekedanabavqaju lekove jer imaju mogu}nost hitne nabavke za popuwavawerezervi. Zbogtoga{toneznajukakoda organizuju tender, mnoge apotekarske ustanove u Srbiji, me|u kojimainajve}a,uBeogradu,obustavile su naru~ivawe novih lekova.Me|utim,iporednejasno}a ona~inunabavkelekova,pojedine apotekeidaqenemajuve}ihproblemasasnabdeveno{}u. – Imamo dovoqno lekova jer smopredvidelitakvusituaciju ireagovalinavreme–ka`edirektorka Apoteke „Novi Sad„ mr Slobodanka Mihailovi}. – ^ekamodaqeinstrukcije. Uputstvaiinstrukcije~ekaju iostaleapotekarskeustanove.

Bez wih, niko se ne usu|uje da kreneunabavkulekova,anarafovimaihjesvemawe. –Nemamoni{taprotivjavnih nabavki, ali sprovesti ih u javnim apotekama je nemogu}edoksenere{enekeozbiqne prepreke – ka`e direktorka Apot ek ars ke ustan ov e „Sombor„mrDanicaBasari}. –Nikoneznakakoihtehni~ki izvesti, nema jasnih uputstava, sem nekih protivre~nih.

Rez erv i lek ov a jo{ imam o, alinekestavkenamve}nedostaju, tako da smo na raskrsnic i zak ons kih prop is a i prof es io n aln ih i mor aln ih normi. Po{to smo zdravstveni radnici, moramo pre svega odgovoriti zadatku koji nam je poveren: nabaviti pacijentim a neop h od an lek. Stog a, ako nam neki od vitalnih lekovabudenedostajao,mora}emodagaporu~imo.Zamislite

Dr`avneapoteke uneravnopravnompolo`aju? Reaguju}inainformacijudadr`avneapotekeimajunazalihamalekovezajo{desetakdana,predsednikskup{tinskogOdborazazravqeiporodicuDu{anMilisavqevi}jerekaodane postojinikakvamogu}nostdadr`avneapotekekaoustanovebudukonkurentneprivatnimapotekamakaofirmama. –Dr`avneapotekemorajudanabavqajulekoveuskladuzazakonomojavnimnabavkamaiprocedurautomslu~ajutrajemesecima–navodiMilisavqevi}.–Privatnemogunabavitilekod veledrogerijazajedandan.Dr`avneapotekemorajudapo{tuju niz zakona, poput onog koji odre|uje zaposlene kao javne slu`benikeipropisujeplate.Privatneapotekene.

pacijentekojiimajukancerske bolove, a mi u apotekama ih zamolimo da se strpe dok mi ne sprovedemo javne nabavke, samo {to jo{ ne znamo ni kako! Sve apotekarske ustanove u Srbiji su podnele prijavu Upravizajavnenabavkedase oslobode javnih nabavki, me|utim, ta lista nije objavqenajo{nidodandanas,atrebalo je da bude 1. aprila. ^ekamo ishod, dr`ava zna koliko je ova situacija delikatna iva`na,aipaknijeblagovremenoreagovala. Me|u pravnicima koji prate oblastzdravstvarazli~itose tuma~e i same odredbe zakona. Naime, u Zakonu se ne pomiwe „lek”, ve} „nabavka”, niti se pravirazlikaizme|ulekakoji ulaziubolniceidomovezdravqaiuapoteke.Zalekovekoji ulaze u bolnice tender je obavezanjerihustanovei„potro{e”. Me|utim, apoteke nabavqajulekoveiskqu~ivozadaqi promet, {to Zakon ne prepoznaje.Nelogi~noje{toseRepubli~ki fond za zdravstveno osigurawenesmatrakupcemlekova,iakoihpla}a.Tosusamo nekestavkekojesemogurazli~itotuma~iti,a{todovodido velikih problema s kojima se apoteketrenutnosusre}u. Zarazlikuoddr`avnihapoteka,privatnekojesupotpisaleugovorsRFZO-omoizdavawu lekova s pozitivne liste, snabdevaju se redovno jer ne morajudapostupajupoZakonuo javnimnabavkama. J.Barbuzan

INICIJATIVAZAREFORMUOBRAZOVAWA

Boqa{kola,boqifakultet Una{em{kolstvu,barsude}i po analizi odgovora iz anketekojusuGra|anskeinicijative sprovele me|u u~enicima starijih razreda osnovnih i sredwih{kolaizdevetgradova Srb ije, u~en ic im a smet a formalan i nezainteresovan stavnastavnika,~ijise~asovi svodena~itaweizkwiga,diktiraweiliprepisivawe,ikoji prilikom propit ivawa ins istiraju na prostom ponavqawu nau~enog. U~enici tako|e mi-

smenost,poznavawestranihjezika, ve{tine za preduzetni{tvoiaktivizam,kojetrenutnonisuudovoqnojmerirazvijeni kod u~enika i studenata nakon zavr{enog {kolovawa. Od dinamike neophodnih promena, koje u centar stavqaju u~enikaistudenta,kori{}ewa najboqih na{ih i inostranih iskustava, uvo|ewa savremenih met od a u~ew a, zav is i} e uspeh reforme obrazovawa u Srbiji.

Ministarstvo rada, zapo{qavawa i socijalne politike raspodelilo je  60.370.910 dinaranajsiroma{nijimop{tinama u Srbiji za podsticawe i razvoj usluga socijalne za{tite. Na konkurs se prijavilo 65 lokalnihsamoupravasistotolikoprojekata.Novacsudobile 42,itoza37projekatakojise odnosenauslugepomo}iuku}i, ~etirizauslugudnevnogboravkaijedanzauslugupersonalne asistencije.

jer}enatajna~inposti}isvojeciqeve.Tako|eimjerekaoda treba da postavqaju veoma visokeciqeveidasetimerukovode,tedajeusvemutomeveomava`napodr{kaporodice. MinistarkaomladineisportaAlisaMari}ukazalajenato da Fond za mlade talente postoji da poka`e da su znawe i upornost kvaliteti koji se visokocene,iporu~ilastudentima da su oni ti koji }e svojom energijomstvaratiboqubudu}nostzasvojuzemqu. – Vremena nazoviheroja su pro{la,sadasevrednujuznawe i talenat. Nemojte odustajati jer imate sve potencijale koje ovodru{tvoprepoznaje–rekla je ministarka Mari}. – Odrednicaubiografijikojaka`eda je neko bio stipendista Fonda je najboqa preporuka. Ponosni smonavas,kaoicelaSrbija. Potpredsednik Vlade RepublikeSrpskeJasminKomi},koji je i predsednik tamo{weg Fonda „Dr Milan Jeli}„, poru~iojestudentimadasuwihova znawa  „u funkciji prestrukturirawa na{ih privreda„, i naglasio da }e saradwa Srbije i RepublikeSrpskeizme|uostalog biti zasnovana na daqem unapre|ewu i podr{ci mladim talentima. V.^eki}

regiona i jedinica lokalne samoupravezapro{lugodinujei devetop{tinaizVojvodinekojesuovimkonkursomdobilenovaczaprojektekojipoma`unajsiroma{nijimauoblastisocijalne za{tite. To su Mali I|o{, Titel, Srbobran, Nova Crwa, Oyaci, Kova~ica, Bela Crkva,[idiBa~kiPetrovac. Za projekat “Mo`emo zajedno”novacjedobilaop{tinaTitel,aSrbobranujedodeqenza “Ruke-podr{ke-sistemintegri-

Direktnikorisniciovognovcasudeca, stari,`rtvenasiqaidrugeosetqivegrupe, aindirektniiodraslairadnosposobnalica izporodicakojaseina~ete{kozapo{qavaju

pa`we zajednice, medija i {irejavnostipove}aju{anse da se odre|eni problem zaistaire{i. Svipredloziisugestijeproiza{li iz javnih ~itawa strate-

gije, intervjua i veb-aplikacije „Boqa {kola, boqi faks“ bi}e objediweni i upu}eni Ministarstvuprosvete,naukei tehnolo{kog razvoja Republike Srbije. D.Deve~erski

Najjasnijafotografija„kometeveka” Svem irs ki tel es kop Habl, zajedn i~k i projek at NAS A-e i Evrops ke svem irs ke agenc ije,kojisenal az iuorb it iokoZemqe (lans ir an je 1990) i, izm e| u ostalog, snim a vrl o kval it etn e slik e neb eskih tel a i pojav a, ned avn o je astron omim a omog u} io najjas niji pog led na komet uISONzakojunau ~n ic iver ujudabi

Republi~ki fond za mlade talentedodeliojeju~eplakete „Dositeja” najboqim studentima zavr{nih godina koje taj fonddesetmesecistipendira s po 25.000 dinara (do sada su im ispla}ene stipendije za {estmeseci).Plaketesudodeqene dobitnicima 977 stipendija za {kolsku 2012/2013. godinu,apokonkursuzastipendirawe najboqih studenata zavr{nih godina osnovnih, integrisanih ili master akademskih studijavisoko{kolskihustanova~ijijeosniva~RepublikaSrbija. Ministar finansija i privrede Mla|an Dinki} poru~io imjeda}erazgovaratisvelikim kompanijama kao {to su „Fijat”, NIS, „Majkrosoft”, „Panasonik” da bi mladim talentima dali prednost u zapo{qavawu, zavisno od posla kojim`eledasebave. –Pokazalistedaimateznawe jer ste u{li u 1.000 najboqih. Sigurno da imate i upornostjerznawebezupornostine mo`euvekdatirezultate–rekaojeDinki}naskupuuPalati „Srbija”. Stipendistima je ukazao na todatrebadaihkrasiiverai da,akosunajboqiustruci,kao {tojesu,netrebadasepredaju ve} da se bore i veruju u sebe

Vojvo|anskeop{tine me|unajsiroma{nijima

Javno ~itawe Strategije razvoja obrazovawa u Srbiji do 2020.godineodr`a}esesutraod12do14~asovauNovomSadu u Medija centru Vojvodine (Nezavisno dru{tvo novinara Vojvodine, ulica Zmaj Jovina 3/I). ^itawe je organizovalo Udru`ewe gra|ana za demokratiju i gra|ansko obrazovawe „Gra|anskeinicijative„snameromdasesvirelevantniakteri ukqu~e u inicijativu za reformu obrazovawa. Jedno javno ~itawejeve}odr`ano,aosimuNovomSadu,odr`a}eseujo{ tri grada s ciqem da u diskusiju o prioritetima Strategije krozdono{eweAkcionogplanaiwegovubudu}uprimenuukqu~i roditeqe,nastavnike,u~enike,studenteistru~nujavnost. Deo Inicijative za reformu obrazovawa je i veb-aplikac ija „Boq a {kol a, boq i faks“ (www.popravni.rs) za prijavqivawe problema u obrazovawu.Ciqteaplikacije je da na nacionalnom nivou pove}au~e{}e{irejavnosti, odnosno |aka i studenata kao krajwihkorisnikaobrazovnog sistema i wihovih roditeqa, u procesu reforme obrazovawa. Na lokalnom nivou, ciq aplikacijejedaseskretawem

Jo{977umova zavisokeciqeve

LOKALNIMSAMOUPRAVAMADODEQENO 60MILIONADINARAZASOCIJALNUZA[TITU

Javno~itaweStrategije

sledawihovo{kolovawemora imatimnogovi{evezesrealnim `ivotom. Iako se sla`u s timdabiobrazovaweuSrbiji trebalodabudeboqe,|acimisledaseni{tane}epromeniti,kakozbognedostatkanovca, takoizbogzastarelihprogramainastavnikakojiseneprilago|avaju promenama u okru`ewu. Strategijazarazvojobrazovawa prepoznaje kompetencije kao {to su informati~ka pi-

PLAKETE„DOSITEJA”URU^ENESTUDENTIMA STIPENDISTIMAFONDAZAMLADETALENTE

mog laosvet lit ineb okaonijedn adrug a ove god in e, jav qaju svets ke agenc ije. Fot og raf ija kom et e C/2012 S1 (ISON) snim qen a je 10. april a kad a je kom et a bil a ne{ to bli` a od Jup it er ov e orb ite,naudaq en os tiod612mil io n akil omet ar a od Sunc a, a 634 mil io n a km od Zem qe.

Stru~waciverujuda}ebitisvesvetlija na nebu, a pojedini tvrde da }e krajem novembra, kada bude najbli`e na{oj planeti (orbita }e joj biti najbli`a Suncu 28. novembra),bitisjajnijaiodVenere,pa~aki odpunogmeseca.Me|utim,kometave}rea- gujenaSun~evutoplinu,kojaizazivatopqeweledaodkojegjesa~iwena. V.^.

Pare }e se koristiti za finansirawe dnevnih boravaka, pomo}i u ku}i, svrati{ta i drugeuslugekojepodr`avajuboravak korisnika u porodici i neposrednom okru`ewu. Deo novaca izdvojen je za podr{ku za samostalan `ivot siroma{nih i personalnu asistencija, kaoidrugevrstepodr{ke.Direktni korisnici tog novca su deca, stari, `rtve nasiqa i druge osetqive grupe, a indirektni i odrasla i radno sposobna lica iz porodica koja se ina~ete{kozapo{qavaju. Uslovzadobijawepomo}iod dr`ave bio je da se radi o op{tinama koje su iz tre}e i ~etvrtegrupeidevastiranapodru~ja,ame|u42lokalnesamou- praveuSrbijiuskladusUredbomVladeSrbijeoutvr|ivawu jedinstvene liste razvijenosti

sanenegeuku}i”.Op{tinaMaliI|o{novacjedobilazasocijalne usluge ku}ne nege i ispomo}istarimlicimaiosobamasinvaliditetom,aop{tina Nova Crwa za nastavak pru`awauslugepomo}iuku}izastara lica i osobe s invaliditetom.NovacsuuOyacimadobilizageronto-doma}ice,auKova~icizapomo}uku}izaosobe s invaliditetom i smetwama u radu. Geronto-doma}ice kojepoma`ustarimadobilesu nov~anu podr{ku od dr`ave u op{tiniBelaCrkva,u[idusu pare izdvojene za projekat “Oslonitesenanas”kojiseodnosi na pomo} i negu starijim licimautojsremskojop{tini, dok je Ba~kom Petrovacu dodeqen novac za projekat “Treba mipomo}umojojku}iivanwe”. Q.Male{evi}


8

svet

~etvrtak 25. april 2013.

DOTEMEQASRU[ENAZGRADAUPREDGRA\UGLAVNOGGRADABANGLADE[A

Najmawestomrtvih ispodru{evina DAKA: Najmawe 100 qudi ju~e je poginulo, a vi{e od 700 povre|eno u predgra|u glavnog grada Banglade{a Dake, kada se skoro do temeqa sru{ila osmospratnica u kojoj se nalazio tr`ni centar i pet fabrika ode}e, u kojoj su zaposlene ve}inom `ene. Strahuje se da bi broj `rtava mogao da bude i ve}i, budu}i da jo{ nije poznato koliko se ta~no qudi nalazilo u zgradi u trenutku kada se sru{ila. Jedan vatrogasac tvrdi da je u zgradi bilo oko 2.000 osoba, prenosi Rojters. Do sada je potvr|en broj od 96 poginulih i vi{e od 700 povre|enih. Vatrogasci i vojska ula`u maksinalne napore da tokom svetlosti dana izvuku qude ispod ru{evina zgrade Rana Plaza building u Savaru, a

televizija je prikazala snimke o{amu}enih mladih slu`benica, koje su vatrogasci ve} izvukli iz ru{evina. Samo prvi sprat zgrade u distriktu Savar, 30 kilometara od Dake, ostao je ~itav, a u potrazi za pre`ivelima u~estvuju vatrogasci i vojska, dok se na licu mesta nalaze ekipe hitne pomo}i. Zgrade u siroma{nom Banglade{u se ~esto ru{e, jer ve}ina izvo|a~a ne po{tuje zakon prilikom izgradwe vi{esprat ni ca. U is toj obla sti 2005. godine sru{ila se vi{espratna fabrika ode}e, kada je poginulo vi{e od 70 qudi, a u novembru pro{le godine poginulo je 112 radnika u po`aru u jednoj fabrici u predgra|u Dake.

UKRATKO Zemqotresu Avganistanu KABUL: U sna`nom zemqotresu ja~ine 6,2 stepeni po Rihteru koji je ju~e pogodio Avganistan, poginulo je sedam osoba, me|u kojima i deca, a 75 osoba je povre|eno, javila je francuska agencija AFP. Epicentar zemqotresa bio je 25 kilometara severozapadno od avganistanskog grada Yalalabada na dubini od 64 kilometra, javio je pakistanski meteorolo{ki institut.

Uhap{enubica

Spasavawe pre`ivelih iz sru{ene osmospratnice

BELGOROD: Tridesetdvogodi{wi Sergej Pomazun, osumwi~en da je ubio {est osoba u ponedeqak u ruskom gradu Belgorodu je uhap{en, saop{tila je pres slu`ba Ruskog ministarstva unutra{wih poslova. Prilikom hap{ewa, no`em je rawen jedan policajac, navela je policija u saop{tewu koje prenose ruske agencije. Pomazun je uhap{en kada je poku{ao da pobegne iz zone koju je policija opkolila. Za osum-

NOVISPORAZUMSADIJU@NEKOREJE

Seul`elidaproizvodi vlastitonuklearnogorivo SEUL: Ju`na Koreja i SAD produ`ile su za dve godine civilni nuklearni sporazum, koji Seul ho}e da izmeni kako bi mogao da proizvodi vlastito nuklearno gorivo. Sada{wi ugovor, koji je potpisan 1974, isti~e slede}e godine. Produ`ewe je dogovoreno kako bi se obezbedilo vreme za dodatne pregovore o dozvoqavawu Ju`noj Koreji da prera|uje iskori{}eno

nuklearno gorivo. Predstavnik Ministarstva spoqnih poslova u Seulu ^o Tai Joung rekao je da je dogovoren privremeni sporazum o produ`ewu postoje}eg za jo{ dve godine, kako bi se dobilo vi{e vremena za pregovore. Ju`na Koreja iznosi argumente da treba da proizvodi vlastito nuklerno gorivo kako bi podmirivala 23 nuklearna reaktora koji obezbe|uju jednu

tre}inu potreba zemqe u struji i da bi ispraznili zalihe istro{enih {ipki goriva koje su ve} napunile skladi{ta. SAD su odbijale da to dopuste Seulu pod izgovorom ne{irewa nuklearnog naoru`awa, po{to preradom plutonijuma mo`e da se dobije materijal za izradu atomske bombe, preneo je AFP. Pitawe dozvoqavawa Ju`noj Koreji da proizvodi vla-

stito nuklearno gorivo postalo je aktuelno kada je Severna Koreja izvela probe nuklaernih bombi i nastavila da razvija svoj nuklearni program. To je dovelo do poziva uticajne mawine u Ju`noj Koreji da i oni po~nu da proizvode vlastito nuklearno oru`je, umesto da se oslawaju na ameri~ki atomski ki{obran. (Tanjug)

SEDAMDANANAKONPRONALASKAPRVETRIPO[IQKE

OpetotrovnopismokodVa{ingtona VA[INGTON: Pismo na kojem su mogu}i tragovi smrtonosnog otrova ricina, prona|eni su u ameri~koj vazduhoplovnoj bazi u blizini Va{ingtona, javio je AFP. Agencija podse}a da je ~ovek optu`en da je slao otrovna pisma ameri~kom predsedniku Baraku Obami, ameri~kom senatoru i dr`avnom sudiji, pu{ten iz zatvora, saop{tio je predstavnik federalnih vlasti, mada nije naveo zbog ~ega je optu`eni oslobo|en.Yef Vudfin je kazao da je Pol Kevin Kertis oslobo|en iz pritvora, ali da mu nisu poznati uslovi pod kojima se to desilo, preneo je AP.

licija se kasno sino} u Parizu sukobila sa demonstrantima koji se protive legalizovawu istopolnih brakova, a jedan policajac zadobio je povredu glave dok su demonstranti bacali petarde, fla{e i kamenice, javila je agencija Frans pres. Poslanici doweg doma francuskog parlamenta prekju~e popodne su usvojili zakon kojim se osobama istog pola dozvoqava da se ven~avaju i usvajaju decu. Protivnici zakona o istopolnim brakovima novi masovni protest zakazali su za 26. maj.

Najnovije pismo otkriveno je ju~e u bazi „Boling” sedam dana nakon pronalaska prva tri pisma. Pismo je otkriveno ju~e ujutro tokom rutinske provere po{te, saop{tila je obave{tajna slu`ba iz baze. „Prvi testovi su ukazali na mogu}e postojawe biolo{kog otrova”, navedeno je u saop{tewu u kojem nije precizirano o kakvom je otrovu re~. Kertis je uhap{en pro{le srede u svojoj ku}i u Korintu, u dr`avni Misisipi, i optu`en je da je slao pisma sa ricinom Obami, senatoru iz Misisipija Royeru Vikeru i jednom sudiji suda te ameri~ke dr`ave.

Pol Kevin Kertis

wi~enim, od ponedeqka od 14 ~asova kada je ubio {est osoba, tragalo je 1200 belgorodskih policijaca, specijalne jedinice, a u potragu su bili ukqu~ene sve oblasti Crnomorske regije kao i Ukrajina. Pomazun se sumwi~i da je pri poku{aju da opqa~ka jednu prodavnicu u Belgorodu pucao na kupce i prolaznike i na licu mesta ubio pet osoba dok je {esta osoba, 16-godi{wa u~enica umrla u bolnici od posledica rawavawa.Pomazun je od ranije poznati policiji i prema informacijama iz policije osu|ivan je ~etiri puta i nedavno je iza{ao iz zatvora. U Belgorodu je ju~e i danas Dan `alosti.

Zakonpodelio Francuze PARIZ: Tenzije u Francuskoj nisu se smirile ni po{to je parlament usvojio zakon o istopolnim brakovima, a policija se opet sukobila sa grupom nasilnih demonstranata i upotrebila suzavac, dok je 12 osoba privedeno. Kao i u sedmici koja je prethodila glasawu u parlamentu o zakonu koji je duboko podelio dru{tvo u zemqi, po-

Od{teta Sadamovim `rtvama AMSTERDAM: Biznismen Frans van Anrat, koji je prodao Sadamu Huseinu hemikalije upotrebqene u masakru nad Kurdima u Iraku i Iranu, plati}e 400.000 evra od{tete `rtvama. Van Anrat trenutno slu`i 17godi{wu zatvorsku kaznu zbog optu`bi za sau~esni{tvo u ratnim zlo~inima zbog prodaje hemikalija re`imu Sadama Huseina u periodu od 1985. do 1989. godine, prenela je agencija AFP. Holandski sud je nalo`io Van Anratu da plati po 25.000 evra plus kamatu svakom od ukupno 16 wih koji su ga tu`ili. Hemikalije koje je biznismen prodao omogu}ile su proizvodwu smrtonosnog gasa kojim je izvr{en masakr nad 5.000 Kurda 1988. godine u Halabyi, na severozapadu Iraka. Van Anrat se vratio u Holandiju, gde je uhap{en u decembru 2004. godine i od tada je u zatvoru.

Godi{wica genocida JEREVAN: Ju~e je obele`ena 98. godi{wica stradawa Jermena u Prvom svetskom ratu. Vojska Otomanskog carstva izvr{ila je tada genocid nad stanovnicima Jermenije, {to Turska i daqe pori~e. Policija u Solunu je upotrebila biber sprej kako bi rasterala u~esnike demonstracija kojima se svake godine izra`ava protest zbog masovnog ubijawa Jermena. Oko 250 demonstranata, uglavnom ~lanova gr~ko-jermenskih organizacija, okupilo se ispred turskog konzulata, a vi{e wih je poku{alo da probije policijski kordon kako bi uru~ili peticiju osobqu konzulata. Ranije ju~e jermenski predsednik Ser` Sarkisijan pozvao je sugra|ane da odaju po{tu nevinim `rtvama, a dana{we Turke da ne negiraju genocide. „Na{a je du`nost da skrenemo pa`wu me|unarodne zajednice na ~iwenicu da poricawe genocida predstavqa direktni nastavak tog zlo~ina”, saop{tio je Sarkisijan.

PETASTRANASVETA

Na pomolu nova smrtonosna epidemija pti~jeg gripa PEKING, TOKIO: Nova vrsta pti~ijeg gripa, koji se {iri Kinom, mutira osam puta br`e od prethodnih , a stopa smrtnosti iznosi 20 odsto. Na Dalekom istoku strahuju da bi tip H7N9 mogao uskoro da po~ne da se prenosi sa ~oveka na ~oveka i pro{iri se ~itavim regionom, pa i svetom. Dvadeset osoba je preminulo, a 102 su zara`ene novim tipom pti~jeg gripa u Kini, javqaju mediji u toj zemqi. Prvi slu~ajevi obolelih od novog lanca pti~jeg gripa, koji je ozna~en kao H7N9, zabele`eni su u najmnogoqudnijem kineskom gradu [angaju pre nekoliko nedeqa, a najnoviji slu~ajevi otkriveni su na severu zemqe u provinciji [andong i prestonici Pekingu. Za sada, ve}ina obolelih su osobe koje su neosporno imale kontakt sa `ivinom i golubovima, tako da se veruje da se novi virus jo{ uvek ne {i-

ri sa ~oveka na ~oveka, ve} samo sa ptica na ~oveka. Istra`iva~i Ju`nokineskog univeziteta za nauku i tehnologiju u [enyenu, me|utim upozoravaju da H7N9 mutira ~ak osam puta br`e nego drugi virusi gripa, {to pretstavqa veliku poten-

Tra`i se efikasna vakcina

cijalnu opasnost, jer takve brze promene mogu da znatno ote`aju razvoj efikasne vakcine i poja~aju {tetnost virusa koji ve} sada ima stopu smrtnosti od 20 posto. Oni su, tako|e, izjavili da zbog malog broja uzoraka koje su imali na raspolagawu za

ispitivawe ne mogu da predvide u kom smeru }e virus daqe mutirati, odnosno, da li }e uskoro ste}i sposobnost da prelazi sa ~oveka na ~oveka, da li }e postati jo{ ubita~niji ili, pak, relativno bezopasan. Stoga u Kini i celoj isto~noj Aziji rastu neizvesnost i zabrinutost da bi H7N9 mogao da se razvije u ne`eqenom smeru, odnosno, da po~ne da prelazi sa ~oveka na ~oveka i pro{iri se ovim mnogoqudnim i gusto naseqenim regionom kao stihija. Kineski mediji javqaju i da je prilikom ispitivawa uzoraka krvi osoba koje su bili u blizini zara`enih ptica i qudi, otkriven slu~aj gde, uprkos prisustvu virusa u krvi, osoba nije razvila simptome gripa, {to mo`e biti ote`avaju}a okolnost u smislu prevencije {irewa, ali i pru`iti ideje o na~inu na koji bi se mogla razviti vakcina.

LI^NOSTI YENET NAPOLITANO

Sekratarka za unutra{wu bezbednost SAD Yenet Napolitano ka`e da je ta slu`ba znala za pro{logodi{we putovawe bostonskog bomba{a Tamerlana Carnajeva u Rusiju Ona je rekla da je slu`ba znala za to putovawe iako je wegovo ime bilo pogre{no napisano u paso{u. Republikanski senator Lindsi Grejem zameri oje{to je to promaklo kontroli FBI.

ENRIKE LETA

Italijanski predsednik \or|o Napolitano ju~e je imenovao za mandatara za formirawe vlade Enrika Letu, 46-godi{weg levi~ara kako bi se okon~ala pat pozicija u zemqi koja traje od izbora u februaru. Smatra se da bi Leta mogao da premosti partijski jaz. Tome u prilog ide i ~iwenica da je wegov stric \ani Leta ve} godinama glavni savetnik Silvija Berluskonija.

JERG CIRKE

[ef Savezne kriminalisti~ke slu`be Nema~ke Jerg Cirke upozorio na mogu}e ekstremisti~ko nasiqe u Nema~koj do saveznih izbora, najavqenih za 22. septembar. „Mi u slede}im mesecima ra~unamo s porastom konflikata izme|u grupa razli~itih politi~kih lagera’’, rekao je Cirke na sastanku vode}ih nema~kih eksperata za pitawe terorizma.


crna hronika DVOJENOVOSA\ANAIZARE[ETAKAZBOG PREVARAUOSIGURAWU

Zala`nepovrede petmiliona Pripadnici Slu`be Uprave kriminalisti~ke policije za borbu protiv organizovanog kriminala li{ili su ju~e slobode dve osobe iz Novog Sada, dok }e protiv pet biti podneta krivi~na prijava zbog postojawa osnova sumwe da su izvr{ili vi{e krivi~nih dela prevare u osigurawu. Policijsko zadr`avawe od 48 sati odre|eno je M. M. (22) i M. @. (24), dok }e protiv S. K. (32), J. K. (21), \. M. (39), D. M. (20) i A. S. (38), svi iz Novog Sada, biti podneta krivi~na prijava. U saop{tewu Ministarstva unutra{wih poslova navodi se da je akcija sprovedena u saradwi s Osnovnim tu`ila{tvom u Novom Sadu, a u nastavku rada u vezi s prevarama u osigurawu. Krivi~nom prijavom bi}e obuhva}en i R. N. iz Novog Sada, koji je po~etkom marta ove godi-

ne, tokom iste akcije, li{en slobode zbog postojawa osnova sumwe da je organizovao ve}u grupu lica koja je po wegovim instrukcijama prijavqivala povrede zadobijene u saobra}ajnim nezgodama, naj~e{}e u autobusima GSP „Novi Sad„, zahtevaju}i od osiguravaju}ih dru{tava isplatu naknade {tete. Do sada je, navodi se u saop{tewu, utvr|eno da je ta grupa na taj na~in tra`ila isplatu iznosa ve}eg od pet miliona dinara na {tetu osiguravaju}ih dru{tava. Pripadnici MUP-a, u saradwi s novosadskim Tu`ila{tvom, nastavqaju rad na ovom slu~aju radi utvr|ivawa {tete pri~iwene osiguravaju}im dru{tvima, kao i iznosa pribavqene protivpravne imovinske koristi. (Tanjug)

KONA^NAPRESUDABIV[EMDIREKTORU „ELEKTRODISTRIBUCIJEBEOGRAD”

Uskokovi}upotvr|ene trigodinezatvora Apelacioni sud u Beogradu potvrdio je presudu kojom je nekada{wi direktor „Elektrodistribucije Beograd„ (EDB) Branislav Uskokovi} osu|en na tri godine zatvora zbog zloupotrebe slu`benog polo`aja i da je pribavio protivpravnu imovinsku korist vi{u od 1,5 milion dinara, saop{tio je ju~e taj sud. Nakon odr`anog pretresa sudsko ve}e Apelacionog suda je odbilo `albe Tu`ila{tva i odbrane i potvrdilo prvostepenu presudu. Po{to je krivi~ni postupak protiv Uskokovi}a sada pravosna`no zavr{en, Tu`ila{tvo }e pokrenuti postupak za trajno oduzimawe imovine koja je Uskokovi}u privremeno zaplewena. Od Uskokovi}a i ~lanova wegove porodice 2010. godine privremeno su oduzeta dva stana i pet ku}a. Sud je odbio zahtev Vi{eg javnog tu`ila{tva da se Uskokovi}u oduzmu jo{ tri stana i jedan lokal. Ve}inu imovine Uskokovi} je prebacio na najbli`e ~lanove porodice, ali se, zahvaquju}i Zakonu o oduzimawu imovine ste~ene kriminalom koji je po~eo da se primewuje pro{le godine, tako ste~ena imovina mo`e oduzeti i ~lanovima porodice.

~etvrtak 25. april 2013.

9

SUZBIJAWEFINANSIJSKOGKRIMINALAUSREMSKOJMITROVICI

^etvorouhap{enozbog sumwivogzakupa476hektara Pripadnici Policijske uprave u Sremskoj Mitrovici, u nastavku akcije suzbijawa finansijskog kriminala, li{ili su ju~e slobode ~etiri osobe zbog sumwe da su zloupotrebile slu`beni polo`aj, dok }e protiv osam biti podneta krivi~na prijava zbog sumwe da su izvr{ile krivi~no delo neosnovanog dobijawa i kori{}ewa kredita i drugih pogodnosti. Kako se navodi u saop{tewu Ministarstva unutra{wih poslova, slobode su li{eni nekada{wi na~elnik za poqoprivredu i za{titu `ivotne sredine Gradske uprave Sremska Mitrovica G. ^. (43) iz tog grada, predsednik Komisije za izradu Godi{weg programa za{tite, ure|ewa i kori{}ewa poqoprivrednog zemqi{ta grada Sremske Mitrovice za 2011. V. V. (48) iz No}aja kod Sremske Mitrovice, ~lana-pravnika u toj komisiji M. V. (52) iz Sremske Mitrovice i veterinara veterinarske stanice u In|iji V. \. (51) iz tog grada. Oni se terete da su izvr{ili krivi~no delo zloupotrebe slu`benog polo`aja i falsifikovawa slu`bene isprave. Zbog sumwe da su izvr{ili krivi~no delo neosnovanog dobijawa i kori{}ewa kredita i drugih pogodnosti, krivi~nom prijavom }e biti obuhva}eni \. ^. (63) i L. ^. (35), iz Divo{a, R.

Sedi{tePolicijskeupraveuSremskojMitrovici

V. (64) iz La}arka, S. M. (61) i D. C. (54) iz Jarka, Z. P. (46) iz Sremske Mitrovice, P. M. (37) i J. E. (51) iz Martinaca. Kako se navodi u saop{tewu, postoje osnovi sumwe da je G. ^., koriste}i slu`beni polo`aj, po isteku zakonskog roka o prijemu dokumentacije i po obave{tewu o davawu u zakup dr`avnog poqoprivrednog zemqi{ta po osnovu pre~eg prava, primio vi{e zahteva s dokumentacijom, koje je u dogovoru s osumwi~enima V. V. i M. V. dostavio na raz-

matrawe Komisiji za izradu Godi{weg programa za{tite, ure|ewa i kori{}ewa poqoprivrednog zemqi{ta grada Sremske Mitrovice za 2011. Sumwa se i da su V. V. i M. V., bez upoznavawa i saglasnosti Ministarstva poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede i bez upoznavawa ostalih ~lanova Komisije s ~iwenicama da su zahtevi podneti naknadno i bez provere wihove ta~nosti, iako se radilo o fiktivnoj dokumentaciji koja je sa~iwena uz pomo}

veterinara V. \., omogu}ili u~e{}e i ostvarivawe zakupa 476 hektara dr`avnog zemqi{ta po pravu pre~eg zakupa na vremenski period od tri godine. Kako se navodi, to je u~iweno za osam lica, od kojih su dvojica ~lanovi familije osumwi~enog G. ^., kojima su pribavili protivpravnu imovinsku korist od ukupno 158.745 evra u dinarskoj protivvrednosti, (koliko za period zakupa od dve godine, tj. za 2011. i 2012, iznosi razlika u ceni, po{to su pla}ali povla{}enu cenu po osnovu prava pre~eg zakupa od 217,40 evra umesto 384,15 evra po hektaru, koliko bi iznosio zakup da je navedeno zemqi{te bilo predmet javnog nadmetawa). \. ^., R. V., S. M., Z. P., L. ^., P. M., D. C. i J. E. se sumwi~e da su izvr{ili krivi~no delo neosnovanog dobijawa i kori{}ewa kredita i drugih pogodnosti na taj na~in {to su ostvarili pravo pre~eg zakupa zemqi{ta na osnovu uzgoja `ivotiwa, slu`e}i se pri tom neodgovaraju}om fiktivnom dokumentacijom, zemqi{te koristili, suprotno nameni, za proizvodwu useva koji }e biti predmet daqe trgovine i wihove zarade ili davawem u podzakup, umesto za proizvodwu kultura potrebnih za ishranu `ivotiwa u posedu. (Tanjug)

UBEOGRADSKOMVI[EMSUDUOKON^ANOSU\EWEZATRAGEDIJUU„GRME^U“ 1995.

Bezkrivcazapogibiju11radnika BranislavUskokovi}

Beogradski Okru`ni sud je osudio Uskokovi}a 2006. na devet godina zatvora, ali je Vrhovni sud poni{tio presudu oktobra 2008. i vratio postupak na novo su|ewe. Protiv Uskokovi}a i nekoliko wegovih saradnika optu`nica je bila podignuta maja 2003. godine, ali je na kraju na optu`eni~koj klupi ostao sam jer je jedan optu`eni umro, drugi je oslobo|en, a protiv ostalih je postupak zastareo. (Tanjug)

VESTI Ubijenmu{karac uPan~evu

Izkafane upritvor

U Pan~evu je pro{le no}i ubijen mu{karac S. \. (31) ispred ku}e u kojoj je boravio, a za po~iniocem se intenzivno traga – rekla je portparolka Vi{eg suda u Pan~evu Sandra Medakovi}. Ona je rekla da je S. \. ubijen iz vatrenog oru`ja u pan~eva~kom nasequ Misa u ulici Ra{ka 32, ispred ku}e u kojoj je boravio. S. \. je ubijen oko tri sata, a istra`ni sudija je izvr{io uvi|aj – rekla je Sandra Medakovi}. Policija je preduzela sve neophodne radwe i intenzivno traga za po~iniocem tog ubistva. E.D.

Pripadnici zrewaninske Policijske uprave li{ili su slobode i odredili meru zadr`avawa V. L. (35) iz okoline Zrewanina, zbog sumwe da je po~inio krivi~no delo razbojni{tva. On se tereti da je 21. aprila u Zrewaninu, u jednom ugostiteqskom objektu, fizi~ki napao gosta i uzeo mu nov~anik, mobilni telefon i ru~ni sat. Kod o{te}enog su konstatovane lake telesne povrede. Osumwi~eni je, uz krivi~nu prijavu, sproveden istra`nom sudiji Osnovnog suda u Zrewaninu koji mu je, nakon saslu{awa, odredio pritvor. @.B.

Karabinipi{toqi bezdozvole

Osumwi~en zapronevere

Protiv Radovana P. (47) iz Kikinde policija je najavila podno{ewe krivi~ne prijave zbog osnova sumwe da je po~inio krivi~no delo nedozvoqene proizvodwe, dr`awa, no{ewa i prometa eksplozivnih materija. Policija je u wegovoj ku}i prona{la lova~ki karabin, dva pi{toqa i vi{e komada municije, za ~ije dr`awe nije imao odgovaraju}u dozvolu. M.Mr.

Policija je odredila zadr`avawe Mihaqu V. (30) iz Kawi`e, zbog sumwe da je po~inio krivi~na dela pronevere i falsifikovawa slu`bene isprave. PU u Kikindi je saop{tila da se Mihaq tereti da je od januara 2012. do marta 2013. godine, kao poslovo|a maloprodajnog objekta „Keramika Kawi`a”, protivpravno prisvojio oko 3,3 miliona dinara i trgova~ku robu vrednu oko dva miliona dinara. M.Mr.

Vi{i sud u Beogradu izrekao je osloba|aju}u presudu nekada{wem direktoru kompanije „Grme~“ Rajku Un~aninu i jo{ trojici optu`enih u procesu vo|enom povodom tragi~ne eksplozije koja se desila 23. juna 1995. godine u jednom od pogona, prilikom proizvodwe gorivnih traka kompozitnog raketnog goriva. Ju~e objavqenom prvostepenom presudom sva ~etvorica okrivqenih su oslobo|eni optu`bi koje su ih sumwi~ile za krivi~no delo ugro`avawa sigurnosti, a postupkom su obuhva}eni: nekada{wi generalni direktor Poslovnog sistema „Grme~” Rajko Un~anin, biv{i tehni~ki direktor „Grme~a„ Slobodan Komatina, kao i Vladica Bo`i} i Radislav ^obanin iz preduze}a „JPL-sistem„. Postupak je obustvaqen protiv nekada{weg pomo}nika na~elnika RDB-a Radosava Luki}a, koji je preminuo pre dve godine. Od pokretawa sudskog

procesa svi okrivqeni su negirali optu`be i krivicu, a tokom postupka je izveden veliki broj dokaza. – U obrazlo`ewu osloba|aju}e presude sud je naveo da „nije dokazana uzro~na veza izme|u radwi koje su okrivqenima stavqene na teret optu`nim aktom i posledica, odnosno da se nisu mogle dovesti u vezu s po`arom, niti je utvr|eno {ta je provociralo po`ar i potowu eksploziju“ – ka`e za „Dnevnik“ advokat Nemawa Jolovi}, branilac Vladice Bo`i}a. Po re~ima advokata, tokom postupku su „obavqena tri ve{ta~ewa referentnih ustanova: Hemijskog fakulteta, Vojne akademije i ve{taka gradskog SUPa Beograda, a re~ je o ve{ta~ewima vezanim za eksploziju i po`ar koji se prethodno desio“. – Niko od ve{taka nije mogao pouzdano utvrditi uzrok po`ara kao ni potowe eksplozije – naveo je Jolovi}. – Postupak je

PalatapravdeuBeogradu

vo|en po optu`nom aktu o{te}enih kao tu`ilaca, koji su preuzeli gowewe nakon {to je Tu`ila{tvo jo{ u fazi istrage odustalo do krivi~nog gowewa. U optu`nom aktu je navedeno da je „Resor dr`avne bezbednosti Srbije preko tada{weg pomo}nika u na~elstvu RDB-a Radosava Luki}a, u ’Grme~u’ organizovao proizvodwu gorivne

trake kompozitnog raketnog goriva, posle ~ega je 23. juna 1995. godine do{lo do po`ara, a potom i do eksplozije“. U tragediji, koja se desila pre 18 godina, poginulo je 11 osoba. Su|ewe je po~elo sredinom maja 2004. godine pred tada{wim Okru`nim sudom u Beogradu, a od tada je promeweno ~etvoro predsednika sude}ih ve}a. J.J.

PRI[TINSKABOLNICAKOJASEDOVODIUVEZUSILEGALNOMTRGOVINOMORGANIMA PROMENILAVLASNIKA

Prodataozlogla{enaklinika„Medikus” Dok se su|ewe za ilegalnu trgovinu organima u Pri{tini bli`i kraju, obelodaweno je da je klinika „Medikus”, u kojoj su se obavqale nelegalne transplantacije organa, prodata. Qutfi Dervi{i, vlasnik klinike “Medikus” i jedan od optu`enih za trgovinu organima, prodao je kliniku pro{le jeseni jer, kako je naveo, wegov branilac, nije mogao da pla}a porez i ra~une za struju, preneo je BIRN. To je saop{teno po{to je tu`ilac Euleksa Yonatan Ratel nalo`io Euleksovim policajcima da motre na kliniku nadomak Pri{tine zbog informacija da su u zgradi prime}ene nove aktivnosti. Ratel je rekao da je natpis na klinici promewen iz „Medikus„ u „Medicinska klinika”, i dodao da postoji osnovana sumwa da su jedan ili dvojica Euleksu odranije poznatih doktora boravili na klinici. Dervi{ijev branilac Li Slatengren je nazvao te tvrdwe

Klinika„Medikus”jepromenilanaziv

“neeti~kim”, objasniv{i da kliniku sada vode novi vlasnici koji su, kako je rekao, dobili dozvolu za rad kao nova klinika i da operacije sada rade novi doktori. Istra`iteqi su privatnu kliniku zatvorili 2008. godine, u okviru preliminarne istrage. Zgrada je zaplewena na osnovu

sudskog naloga, a Dervi{iju je zabraweno da ulazi u objekat. Biv{i vlasnik klinike i wegov sin Arban Dervi{i su me|u sedmoricom kosovskih Albanaca i dvojicom stranih dr`avqana optu`enih za trgovinu qudima, organizovani kriminal i nezakonite medicinske radwe na klinici “Medikus”.

Dvojici stranih dr`avqana, turskom doktoru Jusufu Sonmezu i izraelskom dr`avqaninu Mo{i Harelu, sudi se u odsustvu. Po navodima optu`nice, na klinici je obavqeno 30 ilegalnih operacija. Siroma{ni davaoci su na Kosovo navodno dovo|eni iz Turske, Rusije, Moldavije i Kazahstana pod la`nim obe}awem da }e za svoje bubrege dobiti i do 15.000 evra. Euleksovo tu`ila{tvo je navelo da su u nekim slu~ajevima primaoci organa pla}ali vi{e od 70.000 evra za bubrege. Svi optu`eni, osim Dritona Jilte koji je priznao krivicu po optu`bi za nezakonite medicinske radwe, izjasnili su se da nisu krivi. Klinika „Medikus„ pomiwe se i u izve{taju Saveta Evrope, u kojem se navodi da su pripadnici Oslobodila~ke vojske Kosova trgovali organima zarobqenika tokom sukoba 1999. godine. (Tanjug)


10

kultura

~etvrtak 25. april 2013.

U MUZEJU SAVREMENE UMETNOSTI VOJVODINE

U BIBLIOTECI MATICE SRPSKE

Izlo`ba o Edvardu Munku U znak se}awa na norve{kog sli ka ra Edvar da Mun ka (1863–1944), od ~ijeg se ro|ewa ove godine navr{ava 150 godina, Biblioteka Matice srpske pripremila je elektronsku izlo`bu gra|e iz svojih zbirki. Autorke postavke su Ivana Grgu ri} i Da ni e la Ker me ci, urednik Miro Vuksanovi}. Izlo`ba se mo`e pogledati u javnom katalogu Biblioteke do 8. maja. Elektronski katalog izlo`be trajno se ~uva i dostupan je na CD-u u Biblioteci, kao i na sajtu www.bms.rs. Edvard Munk se {kolovao u Oslu, gde je studirao na Tehni~kom fakultetu, a 1880. potpuno se posvetio slikawu. Prva samostalna izlo`ba 1889. mu obezbe|uje stipendiju za usa vr {a va we u Fran cu skoj. @ivot je proveo na relaciji Pariz-Berlin–Oslo, a 1916. odselio se na imawe u Ekliju, gde je ostao do smrti. Munkovo delo na po~etku je bilo neprihva}eno, izazivalo je skandale i neodobravawe, a

wegova prva izlo`ba u Berlinu (1892), koja mu je donela slavu u umetni~kim krugovima Nema~ke, zatvorena je i progla{ena „uvredom umetnosti„. S platnima, drvorezima i litografijama na kojima dominiraju motivi bolesti, smrti, samo}e, gor~ine i patwe, Munk se, u godinama koje su usledile, ipak nametnuo kao jedna od najoriginalnijih figura svog vreme na i dao ve lik do pri nos formirawu ekspresionizma u Nema~koj i Skandinaviji. Wegovo ube|ewe da „ne treba slikati enterijere sa qudima koji sede u wima i ~itaju kwige„, ve} „qude koji di{u, ose}aju, vole i pate„, otelotvoreno je na ogromnom broju radova (samo u Munkovom muzeju u Oslu ima vi{e od hiqadu), a uz Krik, po mnogima najzna~ajnije Munkovo delo, me|u najpoznatijima su Madona, Igra `ivota, Vampir, Pepeo, Melanholija, Pubertet, Bolesno dete, Smrt u bolesni~koj sobi i druga.

„PLAVI JAHA^„ PREDSTAVIO KWIGU NA[E ISTAKNUTE KWI@EVNICE U LONDONU

Eseji o Balkanu Isidore Sekuli} Osniva~ izdava~ke ku}e „Plavi jaha~„ Nata{a Markovi} predstavila je u Londonu kwigu eseja „Balkan” Isidore Sekuli}. U Fulham biblioteci, u kojoj postoji i kolekcija kwiga na srpskom jeziku, proteklog vikenda predstavqeno je srpsko-englesko izdawe kwige Sekuli}eve, a promociju je organizovala ku}a „Pro Art”, koju vodi Vesna Petkovi}. Markovi}eva je, u saop{tewu dostavqenom medijima, rekla da je vladalo veliko interesovawe za kwi`evnu i duhovnu zaostav{tinu Isidore Sekuli}, a posebno za „wenu brigu o srpskom jezi-

ku ‘koji je prva na{a domovina’, {to je jedno od bolnih pitawa na{ih qudi u rasejawu”. Na izjavu Markovi}eve da je zbirka eseja „Balkan” prva kwiga poznate srpske kwi`evnice i prve `ene akademika u Srba prevedena na neki od stranih jezika (u izdawu „Plavog jaha~a” objavqeno je srpsko-englesko izdawe 2003. i srpsko-francusko 2012), prisutne je interesovalo za{to se tako malo dela srpskih pisaca prevodi na strane jezike. U Londonu je obele`eno i sto godina od objavqivawa prve kwige Sekuli}eve ”Saputnici” (1913).

ZA[TO SE VI[E NE DODEQUJE KWI@EVNA NAGRADA „DR [PIRO MATIJEVI]“

Umesto jednog, vi{e dobitnika U Srbiji se svake godine dodequje nekoliko stotina kwi`evnih priznawa. Broj nije precizno utvr|en, ali kulturna javnost zna koje su nagrade najuglednije, najdugove~nije, materijalno najvrednije. Utoliko je ~udnije {to javno nije prime}eno da je po~etkom 2013. izostala kwi`evna nagrada „Dr [piro Matijevi}“, koju dodequje istoimena fondacija, odnosno Industrija mesa Matijevi} iz Novog Sada. Ova nagrada je iznosila 10 000 evra u dinarskom iznosu i, u materijalnom smislu, u Srbiji nije bilo vrednije. Fondaciju je 2007. osnovao vlasnik industrije mesa Petar Matijevi}, sa namerom da ~uva uspomenu na wegovog tragi~no nastradalog brata dr [piru Matijevi}a (1943-1993). [piro Matijevi} je civilna `rtva rata u Tuzli, a bio je profesor univerziteta, kwi`evnik, kwi`evi kriti~ar i prevodilac. Fondacija koja nosi wegovo ime svake godine je dodeqivala kwi`evnu nagradu za najboqe delo napisano na srpskom jeziku, a o laureatu je odlu~ivao `iri u sastavu Ivan

Negri{orac, Selimir Radulovi} i Milan Tripkovi}, a posle wegove smrti, \or|o Sladoje. Fondacija je izdala sabrana dela [pire Matijevi}a, a pri odabiru dobitnika nagrade, `iri je nastojao da ih prona|e u kwi`evnim `anrovima u kojima je on stvarao. Prvi laureat bio je Matija Be}kovi} za pesni~ku kwigu „Kad budem mla|i“ (2008), a slede}i su \or|o Sladoje- „Manastirski ba{tovan“ (poezija), Milovan Danojli}- „Pri~a o pripovedawu“ (roman), Veselin Markovi}- „Mi, razli~iti“ (roman) i Jovan Deli}- „Ivo Andri}-most i `rtva“ (kwi`evnoistorijska studija). Nagrada je sve~ano uru~ivana svakog 24. februara, na ro|endan [pire Matijevi}a, u prisustvu porodice Matijevi}, prijateqa, po{tovalaca i medija. Za{to je to ove godine izostalo potra`ili smo od predsednika Kompanije Petra Matijevi}a. -Fondacija „Dr [piro Matijevi}“ i daqe postoji sa ciqem da se pomognu kulturne i humanitarne dru{tvene aktivnosti, nagla{ava Petar Matijevi}. - Do

sada su to bile nov~ane nagrade, koje su se dodeqivale za najzna~ajnija doma}a kwi`evna ostvarewa. Od ove godine, Upravni odbor Fondacije je odlu~io da se nov~ane nagrade dodequju zaslu`nim pojedincima, kao doprinos vrednovawu rezultata ostvarenih u oblasti kulture i umetnosti, nau~nog i istra`iva~kog rada i humanitarnih aktivnosti. Ono {to je zna~ajna novina za na{u kompaniju je to {to }e se iz sredstava Fondacije nagra|ivati i stipendirati deca zaposlenih u kompaniji „IM Matijevi} DOO Novi Sad“, a koja kao u~enici osnovnog i sredweg obrazovawa, studenati osnovnih i postdiplomskih studija, ostvare najboqe rezultate u toku {kolske godine. O propozicijama za u~estvovawe u dodeli nagrada javnost }e biti blagovremeno obave{tena. Fondacija „Dr [piro Matijevi}“ svojim radom }e i daqe nastojati da bude podsticaj i motiv za sve one koji stvaraju i dokazuju da je rad najve}a dru{tvena vrednost i temeq dru{tvene odgovornosti. Radmila Lotina

„Kada se danas prelista ta kwiga biva jasno da se radi o modernoj kwi`evnosti - tokova svesti, koju je Isidora, kako je sama govorila, ‘pisala pre ~uvene Viryinije Vulf’, kao {to je u ta ratni~ka i siroma{na vremena, mala Srbija imala prvu `enu akademika pre Francuske”, istakla je Markovi}eva. Promociji su, izme|u ostalih, prisustvovali predstavnici Srpskog dru{tva koje broji 1.000 ~lanova, konzul Srbije u Engleskoj Qiqana Zarubica i paroh Pravoslavne crkve u Londonu Milun Kosti}, stoji u saop{tewu. NAGRADA ZA KWIGU PRI^A

„Stevan Sremac” Jeleni Rosi} Nagrada „Stevan Sremac” dodeqena je Jeleni Rosi} za kwigu pri~a „Dan kada je Mis Lili postala ono {to je oduvek bila” u izdawu beogradskog „Arhipelaga”, saop{tio je `iri te nagrade koja se dodequje za najboqu objavqenu kwigu pri~a u pro{loj godini. @iri u sastavu Tijana Spasi}, Sne`ana Bo`i} i Vule @uri} (predsednik) je razmatrao vi{e od 70 prispelih romana i zbirki na konkurs, a odluku je doneo jednoglasno, smatraju}i da „zbirka nudi originalno narativno uobli~avawe iskustva susreta s Drugim, koje je uvek i susret sa sopstvenim dubinama i ponorima”. U u`em izboru za nagradu na{li su se romani Svetislava Basare „Dugove~nost” i Branka An|i}a „Play back”, navode ~lanovi `irija. Nagradu dodequje Ni{ki kulturni centar, a finansira grad Ni{ i Ministarstvo kulture. Nagrada se sastoji iz plakete i nov~anog iznosa.

Sawa Koji} Mladenov nova direktorka Na ~elo Muzeja savremene umetnosti Vojvodine (MSUV), umesto v. d. direktora Vladimira Mitrovi}a, ju~e je postavqena Sawa Koji} Mladenov. Odluka o izboru potvr|ena je u Vladi AP Vojvodine. Sawa Koji} Mladenov do sada je radila kao kustoskiwa Odseka za izlo`be aktuelne umetnosti MSUV. Diplomirala je istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a kao postdiplomske, zavr{ila je i interdisciplinarne rodne studije na Univerzitetu u Novom Sadu. Od 1995. do 1998. godine Sawa Koji} Mladenov rukovodila je radom Nove galerije u Pan~evu, od 1997. do 2004. bila je umetni~ki direktor Galerije savremene umetnosti, tako|e u Pan~evu.Bila je saradnik Centra za vizuelnu kulturu “Zlatno oko” u Novom Sadu od 2005, a od naredne godine po~iwe da radi u MSUV. Nova direktorka MSUV na 54. venecijanskom bijenalu (2011) bila je kurator paviqona Srbije (izlo`ba “Svetlost i tama simbola” Dragoquba Ra{e Todosijevi}a). Pi{e i objavquje

KULTURNE USTANOVE IPAK IZUZETE IZ ZAKONA O JAVNIM NABAVKAMA

Rediteqi ipak ne moraju na tender Programske aktivnosti pozori{ta i drugih kulturnih ustanova izuzete su iz primene Zakona o javnim nabavkama, izjavila je ju~e Tanjugu direktorka Jugoslovenskog dramskog pozori{ta (JDP) Tamara Vu~kovi}. Ona je podsetila da je tu inicijativu pokrenulo vi{e od 40 pozori{ta, a prikqu~ile su im se i druge institucije kulture, me|u kojima Narodna biblioteka Srbije. Pismo sa zahtevom da se wihove progamske aktivnosti izuzmu iz primene Zakona o javnim nabavkama, koji je stupio na snagu 1. aprila, upu}eno je Vladi Srbije i na vi{e nadle`nih adresa, a javnost je o tome obave{tena na velikom skupu u JDP-u 29. marta. „Dobili smo prvo pismo od Ministarstva finansija koje je reklo da je Uprava za javne nabavke nadle`na da da svoje mi{qewe. Zatim smo dobili pismenu podr{ku ministra kulture. Kona~no je stiglo mi{qewe Uprave za javne nabavke koja je izuzela, u programskom delu, institucije kulture iz primene ovog zakona”, precizirala je di-

„To je pozitivna vest za pozori{ta, a i pokazuje da javna re~ i akcija jo{ uvek imaju smisla”, rekla je Vu~kovi}eva, ali je napomenula da }e se tek videti koliko }e to imati uticaja nadaqe.

„Susre}emo se i sa drugim zakonima i propisima koji nam tako|e ote`avaju rad ili ih je ~ak nemogu}e primeniti”, rekla je ona i posebno navela Zakon o buyetskom sistemu, ~ija je primena najavqena od 1. januara 2014. godine, a kojim se ukida „ra~un sopstvenih sredstava”. „Na koji na~in }e to biti regulisano, to }emo jo{ da vidimo. Nadamo se da }emo i po tom pitawu uskoro dobiti obja{wewe. Va`no je da smo uspeli da skrenemo pa`wu javnosti i ponekih politi~ara, a naravno da smo i mi sami uvek za javnost i transparentnost u radu”, zakqu~ila je direktorka.

Te{ka ma{inerija Nema~ki metal bend “Ram{tajn”, ~iji je koncert pre tri godine “bukvalno” zapalio beogradsku Arenu, ponovo je na mestu “zlo~ina” – koncert je u ne-

„Posetilac” gostuje u Bitoqu rod nom po zo ri {tu u No vom Sa du, a pre mi je ri je pri su stvovao i autor komada Majkl Vukadinovi} iz SAD. Do sada predstava je u~estvovala na „Fringe„ festivalu u Pragu i „Uni ted So lo” fe sti va lu u Wujorku, gde je izvo|ena u celini na engleskom jeziku. Igrana je i na svojoj mati~noj sceni u Srpskom narodnom pozori{tu, zatim u Ateqeu 212 u Beogradu i na „Tremafestu” u Rumi gde je osvojila i nagrade.

rektorka JDP-a. Ona je istakla da je svima zbog toga vrlo drago i da je odgovor koji je dobio JDP, kao doma}in pomenutog skupa, ve} prosle|en svim institucijama koje su potpisale apel.

“RAM[TAJN” U NEDEQU PONOVO U ARENI

NA ME\UNARODNOM FESTIVALU MONODRAME U MAKEDONIJI

Predstava „Posetilac„, po tekstu Majkla Vukadinovi}a u izvo|ewu Strahiwe Bojovi}a, glumca Srpskog narodnog pozori{ta, u~estvuje na ovogodi{wem me|unarodnom festivalu monodrame u Bitoqu u Makedoniji. Predstava }e biti izvedena ve~eras u zvani~noj konkurenciji,a u programu festivala je devet predstava iz sveta. Predstava „Posetilac„ („Visitor„) imala je svoju premijeru u oktobru 2010. u Srpskom na-

eseje i kritike. ^lanica je me|unarodnog udru`ewa kriti~ara (AICA) i me|unarodnog komiteta za muzeje i kolekcije moderne umetnosti (CIMAM). U Novom Sadu 2006. godine osnovala je Asocijaciju za vizuelnu umetnost i kulturu “Vizart”. I. B.

Til Lindeman predvodi bend

dequ. Interesovawe je veliko, ali karata jo{ ima, u prodaji su jo{ malo po cenama od 3.500 do 5.900 dinara. Iz Arene javqaju da ma{inerija benda broji 21 {leper i sedam autobusa, a popularni momci sti`u iz Italije na dan koncerta. Publiku o~ekuje ~etvorodelna, “roluju}a” bina, ogroman broj specijalnih efekata - crveni dim, vatrene komete, goru}a `i~ana zavesa, plamene prskalice, srebrne i crvene rakete... naravno, o~ekuje je prepoznatqiv re`e}i zvuk gitara i ritam sekcije, predvo|enih sjajnim vokalom i pesnikom Tilom Lindemanom. Pret po sta vqa se da }e „Ram{tajn„ izvesti sli~an repertoar kao na nedavno odr`anom koncertu u Barseloni. Na set listi u [paniji bile su pesme: „Ich tu dir weh”, „Wollt ihr das Bett in Flammen sehen?”, „Ke i ne Lust”, „Sehnsucht”, „Asche zu Asche„, „Feuer frei!”, „Wiener Blut Mein Teil”, „Mein Herz brennt”, „Benzin”, „Du riechst so gut”, „Links 2-3-4”, „Du hast”... I. B.


kultura UOKVIRUPRATE]IHPROGRAMA33.NOMUSA

Radionicepodr`ao iBritanskisavet radwu i da sara|uje sa najboqim britanskim kreativcima kako bi razvio inovativne, visokokvalitetnedoga|ajeiprojekte koji povezuju umetnike i kulturneinstitucijeuSrbijii VelikojBritaniji. Po{tosvetovegodineobele`ava vek od ro|ewa jednog od najistaknutijih britanskih umetnika Benyamina Britna, Britanskisavet posve}ujeova gostovawabaronuBritnu-kompozitoru, dirigentu, violinisti i pijanisti. Tako }e se na programu Brodski kvarteta na}i pored Britnovih dela (dva guda~kakvarteta)ikompozicija wegovogu~iteqaFrenkaBriya, kao i Henrija Persla, kome je Britnposvetiotrostava~niGuda~kikvartetbr.2uCe-duru,a povodom 250-godi{wice od Perslove smrti, koji }emo tako|e~utinaNomusu. Drugedveradionicedr`a}e yez pijanisti And`ej Jago|inski iz Poqske, koji na Nomusu u~estvujesasvojimtriom,iBojan Zulfikarpa{i} iz Francuske, koji nastupa sa peva~icom AmiromMeduwanin. Ulaznasveradionicejeslobodan. N.Pej~i}

Foto:AtilaKova~

U okviru prate}ih programa 33.Nomusa,organizovanesu~etiriradion  ice,koje}edr`ati ovogodi{wi u~esnici. Brodski kvartetiKingssingersiizVelike Britanije dr`a}e radionice studentima i mladim muzi~arima, uz podr{ku Britanskog saveta, koji je omogu}io i wihovo gostovawe na Nomusu, povodom sto godina od ro|ewa britanskog kompozitora BenyaminaBritna. Brodski kvartet }e dr`ati radionicu u subotu 27. aprila od 11 do 13 sati na Muzi~koj akademiji na Petrovaradinskoj tvr|aviiuSinagogi.Istogdana oni na Nomusu nastupaju u 19.30 sati na koncertu u Gradskojku}i. Vokalni sastav “Kings singers”radion  icu}edr`atiunedequ28.aprilaod 14do15.30 satiuSinagogi,zapeva~eklape “Panon” i hora “Svetozar Markovi}”,uzu~e{}ejo{150zainteresovanih studenata muzike. “Kings singersi” na Nomusu nastupajuisteve~eriu19.30 sati uSinagogi. Britanski savet je organizovao je ova dva gostovawa, kako isti~e,shodnosvojojumetni~koj misiji da razvija kulturnu sa-

Na samrtnoj posteqi – i dru{tvo i qudi

PREMIJERAPREDSTAVEBIQANESRBQANOVI] UNARODNOMPOZORI[TUSUBOTICA

„Nijesmrtbiciklo” Prviputnama|arskom Drama na ma|arskom Narodnog pozori{ta Subotica ve~eras }e premijerno izvesti predstavu “Nije smrt biciklo (datigaukradu)”,kojujepotekstu Biqane Srbqanovi} re`iralago{}aizBosneiHercegovine, Tatjana Mileti} Oru~evi}. Posledwi komad na{e ~uvene spisateqice, naru~en od pozori{ta u Bohumu, 2011. je postavqen i u Jugoslovenskom dramskom pozori{tu, a ovo }e biti wegovo prvo izvo|ewe na ma|arskomjeziku. RadwakomadazakojijeBiqana Srbqanovi} izjavqivala da je u velikoj meri autobiografski, na prvom mestu prati lik Nade`de koja se svim silama trudi da svom ocu olak{a te{kubolestiodlazakubolnicu. Wihovapri~aseukr{tasapri~omodoktoruAleksiiwegovoj mami koja neguje politi~ku karijeru, a trougao odnosa roditeqa i dece/ starih i mladih nara{taja,zatvarata~kasusreta biv{eg agenta dr`avne bezbednostiRopcaiDebele,k}erkeRop~evogposlodavca...Ovii jo{nekolikolikova,uokvireni sufenomenomsmrtiiraspada, kako u poetskom, tako i u dru{tvenomsmislu. Pored toga {to prvi put na scenu postavqaju tekst Biqane Srbqanovi}, u Narodnom pozori{tu u Subotici isti~u da je,

tako|e,ansamblprviputsara|ivao sa rediteqkom iz Bosne iHercegovine,adajenaizazov odgovoreno sjajnom saradwom zbog~egamisleda}epredstava biti amalgam tri balkanske kulture,odnosnosredine. Rediteqkapredstave,kojojje neposrednikreativnisaradnik na likovnom identitetu – kostimografkiwaiscenografkiwa,bilakoleginicaizBiHLejlaHoyi},dvomese~niraduNepsinhaz Sabatka, kako se na ma|arskomzovesuboti~kiteatar, ocenilajekaopozitivno,kreativnoiprijatnoiskustvoizdomenapoliti~kestvarnosti,ali ipozori{nekulture. -“Nijesmrtbiciklo...”jekomad koji govori o dru{tvu nakon velikih potresa, o postsvijetuukomesequdisvodena preispitivawe osnovnih me|uqudskihodnosa,odnosaroditeqa i djece, starih i mladih... Tekst je veoma kriti~ki spram realnihsituacijaiproblema– izjavila je na konferenciji za novinare Tawa Mileti} Oru~evi}. Tekst Biqane Srbqanovi} prevelajeRozalijaBoro{Bre{}anski. U predstavi igraju: HerminaG.Erdeqi,NandorSila|i, Ervin Palfi, Petronela Kermeci, ^ila Pamer, Arpad ^ernik, Natalija Vicei, ^aba Ralbovski. I.Buri}

INTERVJU

~etvrtak 25. april 2013.

11

MUHAITANG,DIRIGENT

Izazovjegraditimostove Za wega postoji i ne{to iznad ~iste muzike, priznaje u razgovoru za „Dnevnik” ~uveni kineskidirigentMuhaiTang.I zatomujeveomava`nodaulo`isveiskustvoiznawedapomognesvojojpostojbini–Aziji: – Namerno ne ka`em Kina, ve}~itavtajsvet.Imajumnogo talenata, mnogo koncertnih dvorana, ali im na neki na~in treba podr{ka. Stoga se trudim da gradim mostove, da na istokprenesemevropskina~in mi{qewa i ose}awa. Ne zna~i dajeutojpri~inekoboqi,anekolo{iji,samojepotrebnoizgraditimost,aupravonatome radim.Istotako,trudimseda donesem kinesku muziku ovde, po{to poznajem dobro obe tradicije, i neumorno putujem sa kontinenta na kontinent u svojojmuzi~kojmisiji–otkrivamaestro Tang, koji }e ve~eras na Novosadskim muzi~kim sve~anostima dirigovati Beogradskomfilharmonijom... l Nakon tri decenije veoma uspe{ne karijere, mno{tva vrhunskih koncerata, nagrada... u kojim partiturama pronalazite nove izazove? –^itavog`ivotasamupohodu za ne~im novim i zanimqivim. Jer nikada niste dovoqno uspe{niiiskusnidazaistasa sigurno{}uznate{tajezapravo muzika, {ta zna~i i koji je pristupnajboqi.^akiistodelo,kojesamdirigovaonapo~etku karijere, i koje sam mo`da smatrao jednostavnim, kada mu se vratim posle toliko godina iskustva,uwemuvidimizazov. Posmatram ga iz nove perspektive, druga~ije ga razumem i trudimsedagauradimboqe. l Koji su osnovni postulati za definisawe Va{eg repertora? Morate li da se prilago|avate `eqama ansambala s kojima sara|ujete, ~ak i kada niste raspolo`eni za izvo|ewe nekog dela? Ili je sve ipak do vas? – Trudim se da uvek uva`im sve strane. Veoma je va`na lokalna publika: {ta oni `ele, {ta vole, {ta im je potrebno. Uostalom, mi za wih stvaramo muziku. Ipak, publici ne treba

slepo povla|ivati, treba je usmeritiipovestidaupoznaju ine{tonovo,{tonisunavikli daslu{aju.Svejetodeomogposla. Ali, i za mene je ponekad dobrodaseupustimune{tonepoznato,uavanturuirizik.Zato uvek mislim i o drugim qudima i o svojim interesovawima kada biram repertoar. Kao {ef-dirigentimuzi~kidirektormoratedarazmi{qatedugoro~noistrate{ki. l Mo`e li orkestar da „ubije” kreativnost dirigenta? Ili, pak, obrnuto: da dirigent „ugu{i” talenat muzi~ara s kojima radi? –Tojeuvekkomplikovano.Nekada,akosamupozicijidatrebadanau~imorkestarne~emus ~im se prvi put sre}e, ~lanovi ansambla se mogu osetiti spu-

tanim. Ali na kraju, posle napornog rada, uvek smo svi unapredili sebe. Ako uvek tvrdoglavorazmi{qate,delujeteili ose}atesamonajedanna~in,ne mo`etenapredovati.Trebabiti univerzalan, iako se nekada u~inidanijelako.Nakrajujejedino va`no da ste boqi nego {tostebili. l Ima li u dana{wem orkestarskom muzicirawu prostora za improvizaciju, istra`ivawa unutar partiture..? Ili to tempo proba i koncertirawa naprosto ne dozvoqava? – Za mene je muzika uvek improvizacija. Kada pratite partituru, to je samo beli papir, crnenotenapetlinija...Tunema`ivota...Ukoliko`eliteda o`ivite muziku, to je u svakom

slu~aju improvizacija. Nije kao matematika. Nekada samo mala promenatempamo`eupotpunostidaizmeni~itavodelo.Muzika je `iva, u potpunosti razli~ita od drugih umetnosti – muzici je svaki put potrebna nova interpretacija. Zato smatramdajemuzikanajve}aumetnost, stavqam je ispred svih drugih. Muzika je puna ideja i `ivota. l Sara|ivali ste sa brojnim orkestrima iz celog sveta. Prepoznaju li se i daqe razlike u kulturi, mentalitetu... i izvo|a~a i publike, ili je globalizacija uzela maha, pa prakti~no ni nema razlike da li nastupate u va{em rodnom [angaju ili Novom Sadu? – Moderne komunikacije doprinele su da veoma jednostavnomo`etedo}idoinformacija o nekoj kulturi ili o nekom mestu,adaganikadanisteposetili. Kod orkestara {irom sveta, sve se vi{e gube te lokalne specifi~nosti, tako da vi{e ne mo`ete da istaknete da neka filharmonija svira na engleski, druga na nema~ki, a tre}anaameri~kina~in.Nekakosesvepome{aloiustalnom je pokretu. Tako i publika. Na nekina~injetodobro,standardi su vi{i, a i jednim klikom mo`ete ~uti {ta se de{ava u Metropolitenu,naprimer. Alitojeiopasno,qudiolako shvatajusve{tovide,lakoihje zavesti marketingom: „Ovo je divno, fantasti~no, najboqe!”... Umetnost se reklamira kao ma{ine za ve{. Stoga je razumevawe obe strane va`no, jer ni muzi~ari ni publika ne smeju da zaborave na ~ar trenutka,daprepoznajudasenajboqe stvari de{avaju upravo sada, u va{em gradu, bez obzira dalijeto[angaj,Beogradili Novi Sad. U nekom trenutku u `ivotumuzikajezavasvitalno va`na, mo`e vam dati utehu, `ivot,energijuilimo}daidete napred. Najve}a muzika i umetnost mogu se desiti u jednomobi~nomtrenutku,bilogde pored vas, samo je va`no da ih prepoznate. MiroslavStaji}

PREMIJERADRAMAMIREFURLANURADIONICI„INTEGRACIJE”UBEOGRADU

Misterijana{egpostojawa Pozori{na predstava „Dok nassmrtnerazdvoji”,prvadrama poznate glumice Mire Furlan, u re`iji slavnog glumca Predraga Mikija Manojlovi}a, bi}epremijernoizvedenave~erasu„Radioniciintegracije”u Beogradu. U porodi~noj drami iz 70-ih godina pro{log veka igraju Anita Man~i}, Jasna \uri~i}, Manojlovi} i mlada glumicaJovanaGavrilovi}. „Ovo je pitak komad veoma gorkog ukusa”, izjavio je Manojlovi}alinije`eleodaotkrije detaqe,jer,kakojerekao,tekst su ~uvali od {ire javnosti da bi na predstavi prona{ao put krozgledaoce.

Ipak,dodaojedaupredstavi nemapolitike,aliimarefleksijanadana{wevreme. „Porodi~ni odnosi su ve~ni. Komadje,kakogajavidim-oqubavi i misteriji. O ogromnoj, pravoj, istinskoj qubavi i nestajawu, o najve}oj misetriji na{eg postojawa da se ra|amo, da se volimo i da odlazimo, a za{to-neznamo”,rekaojeon. Autorka je povodom premijere doputovala u Beograd iz Amerike,gde`iviiradiodpo~etka 90-ih. Na pitawe Tanjug a daliudramiimaautobiografskih elemenata odgovorila je potvrdno. „Mojaporodicamijebilain-

Pozicija–vannacionalnosti MiraFurlan,umetnicaizHrvatske,kojajedeokarijereostvarila u Srbiji, napustila je u vreme ratnih sukoba po~etkom 90-ihgodinaoveprostoreive}dugo`iviiradiuLosAn|elesu.„[toseti~egluma~kogposla,imamjedanprojekatovogleta,dostazanimqiv,sajensfik{n.Takosamipo~elauAmerici,upalasamutaj`anr,nikrivanidu`an,takosedesilo,ali mijetaj`anrotvoriojedanceliprostirkojijo{uvektraje”, reklajeona. MiraFurlanjeispri~aladaos/f-uni{tanijeznalakadaje dolazilauAmeriku,alijojjeve}naprvojs/fkonvencijinakojojjeradila~ovekizpublikerekao:dobrodo{laufamiliju. „Negdejetozaistatako,jersvojusamgluma~kufamilijuizgubila,nigdevi{enisampripadala.Tojejednadisfunkcionalnafamilija,gdesequdiobla~eu~udnekostime,alisamjena krajuprihvatila”,reklajeonadodaju}idaseiwensinraduje tome. „Wemujebilozabavnodamamaigravanzemaqca.Donekleto i jeste moja pozicija - van nacionalnosti”, primetila je Mira Furlan.

spiracija.Mislimdajena~inna koji smo odrasli i {to nam se doga|alouperioduodrastawaono{tonasoblikujezaceo`ivot i kao glumce i kao pisce i kaoqude”,reklajeona. MiraFuranjenapomenulada se qudi stalno vra}aju istim temama, pa se i psihoterapija bavitime. „Nemo`e{znatikosidokse ne osvrne{ na svoju pro{lost, na situaciju u kojoj si rastao”, naglasila je ona i dodala da je dramunapisalapredostagodina, u Americi, dakle daleko od temaizkomada,jerjojje,kakoje priznala, bilo potrebno da se tomevrati. Isti~u}i da je beskrajno zahvalna i ponosna {to je Manojlovi} prepoznao taj komad, rekla je da ga je pokazala malom brojuqudi. „Qudi se danas boje jakih

emocija, te{kih pri~a, od toga se be`i i postoji otpor prema tojvrstimaterijala,{tomije razumqivo. Znam kao glumica kakojete{ko,aliikakojedragoceno zaroniti do kraja u te{ku i jaku emociju, ja sam se zbogtogapo~elabavitiglumom, ne da igram razne karaktere. Mojputjebiotaji~inimiseda jetajglasipristupprisutani umompisawu”,reklajeona. NovosadskaglumicaJasna\uri~i} je izjavila da je komad najpreoqubavi,aliioprolaznosti `ivota i tome na koji na~in ga tro{imo, uglavnom ga tra}imo, umesto da `ivimo u sada{wem trenutku i radujemo se malim stvarima. U predstavi nema spektakularne radwe, qudirazgovaraju,alisvejepuno emotivnog naboja i smisla, imavezesa^ehovim,dodalaje ona. (Tanjug)


12

~etvrtak 25. april 2013.

VOJVODINA PREDAT ZAHTEV MINISTARSTVU ZA LOKALNU SAMOUPRAVU

Nova Pazova ho}e op{tinu

[areno svake godine

ME\UNARODNA MANIFESTACIJA U SOMBORU

Festival cve}a i manskenbal

SOMBOR: Somborci }e tre}i put za redom, u subotu biti doma}ini Me|unarodnog festivala cve}a. Ovaj doga|aj je zauzeo zna~ajno mesto u turisti~koj ponudi Sombora. -Kuriozitet je da je 90 odsto izlaga~a od pro{le godine ve} potvrdilo u~e{}e , a to zna~i da je, to {to smo do sada radili, bilo ispravno. Najpre }e, u ~etvrtak 25. aprila, Udru`ewe `ena „Zlatne ruke Somborke“, organizovati Sajam `enskih rukotvorina, gde se o~ekuje 65 u~esnika iz pet zemaqa. Potom }emo, u petak 26. aprila imati festival klovnova, kao i maskenbal, u organizaciji Gra|ana „Most“. O~ekujemo da u ~etvrtak, petak i subotu idu}e nedeqe, na{a glavna ulica bude krcata i najlep{e ukra{ena – re-

kao je organizator festivala Du{an Konti} Direktor „^isto}e“Andrija Penze{ rekao je da je gradsko komunalno preduze}e i prethodne dve godine u~estvovalo u manifestaciji. -U nastojawu da doga|aj bude {to uspe{niji, ovog puta smo se ukqu~ili i anga`ovawem na{ih stru~ wa ka, ko ji }e na {tandu ispred Cve}are „Mimoza“, na glavnoj ulici, deliti besplatne savete svim zainteresovanima, a u~estvujemo i u or ga ni za ci ji ma ni fe sta ci je. Verujem da }emo, kroz ovaj sajam cve}a, prikazuju}i ono {to mo`e ulep{ati `ivot, istovremeno promovisati Sombor kao grad zelenila i lepote – ocenio je Penze{ . M. Miqenov}

NOVA PAZOVA: Pokret za op{tinu Nova Pazova i inicijativni odbor predali su zahtev Ministarstvu za lokalnu samoupravu i resornoj ministarki Verici Kalanovi} „da daju mi{qewe o predlogu za osnivawe samostalne op{tine, izdvajawem podru~ja katastarske op{tine Nova Pazova iz sastava op{tine Stara Pazova u novu op{tinu Nova Pazova“. Kako obja{wava predsednik Pokreta za op{tinu Nova Pazova i jedan od inicijatora stvarawa nove op{tine u ovom delu Srema Sr|an Stankovi} , zahtev je predat Ministarstvu sa kompletnim elaboratom o opravdanosti stvarawa op{tine Nova Pazova i 6.500 potpisa gra|ana. -Ukoliko Verica Kalanovi} i ministarstvo za lokalnu samoupravu ne odreaguju u adekvatnom roku, sudskim putem }e se zatra`iti da Ministarstvo uzme u razmatarawe ovu inicijativu - ka`e Stankovi}. Podno{ewu zahteva prethodila je vi{egodi{wa aktivnost, jer Savet MZ Nova Pazova odluku da tra`i izdvajawe iz op{tine Stara Pazova doneo je jo{ 2000. godine. Kako obja{wava Stankovi}, narodna inicijativa predata je Ministarstvu za lokalnu

Sr|an Stankovi} sa zahtevom

GRA\ANI SVE ^E[]E TRA@E POMO] VE]NIKA

Nepla}eni ra~uni optere}uju Zrewanince ZREWANIN: Egzistencijalno ugro`eni, saterani u }o{ak, gra|ani u vreme ekonomske krize, koje se odu`ilo, obijaju brojne pragove ne bi li bar iza ne~ijih vrata na{li pomo}. Sve ~e{}e obra}aju se i gradskim ve}nicima u Zrewaninu koji su odlu~ili da ih, u neposrednom kontaktu, saslu{aju i poku{aju da im pomognu. ^lan ve}a zadu`en za socijalna pitawa Dragan [a{i} veli da }e on i wegove kolege u narednom periodu obi}i sva sela u okolini Zrewanina, kako bi se upoznali sa problemima me{tana. - S obzirom na to da kancelariju Gradskog ve}a svakodnevno pose}uje veliki broj gra|ana, pokazala se potreba da im se na neki na~in pribli`imo, kako ne bi morali da dolaze do nas. Posebno jer je me|u qudima koji tra`e pomo} veliki broj soci-

jalno ugro`enih i za koje je velika stavka izdvojiti novac za put da bi do{li do Gradske ku}e. Na ovaj na~in }emo na licu mesta saznati koji su wihovi problemi i {ta konkretno mo`emo da uradimo – ka`e [a{i}. Bilo bi dobro, dodaje [a{i}, da se oni kojima je potrebna pomo} organizuju u svojim mesnim zajednicama i kontaktiraju gradske ve}nike posredstvom predsednika saveta MZ. ^lan Gradskog ve}a zadu`en za resor imovine grada Dragi{a Albuq potvr|uje da ve}nici de`uraju na smenu svakog radnog dana. Dnevno, zavisno od resora, ve}nik primi i do 20 stranaka. Ali, broj gra|ana koji se obra}a je i mnogo ve}i, jer pojedinci dolaze i kao predstavnici grupa, mesnih zajednica ili organizacija, ili kao ovla{}eni od potpisnika peticija.

DOM ZDRAVQA U PAN^EVU PREDSTAVIO SAJT

Za boqu komunikaciju lekara i pacijenata

Posao se ne bira mnogo

DEVETI SAJAM ZAPO[QAVAWA U KIKINDI

Na raspolagawu sto radnih mesta

KIKINDA: Sajam zapo{qavawa u Kikindi odr`an je deveti put, a organizator je filijala Nacionalne slu`be za zapo{qavawe. Ova mera pokazala se kao efikasna u re{avawu problema nezaposlenosti, jer na 100 radnih mesta, koje ponude poslodavci, 40 bude popuweno. Sajmu, prvom u ovoj godini, prisustvovalo je 19 poslodavca, koji su tra`ili 100 radnika. Sajam je otvorio predsednik op{tine Kikinda Savo Dobrani}, koji je istakao da se lokalna samouprava u proteklih nekoliko godina sve vi{e anga`uje radi podsticawa zapo{qavawa Kikin|ana, pre svega mladih: Predsednica Saveta za zapo{qavawe op{tine Kikinda \ur|ina Jerinki} rekla je da je u lokalnom buyetu izdvojeno 15 miliona dinara za zapo{qavawe. -Iz nadle`nog ministarstva stigao nam je odgovor da }emo

za samozapo{qavawe i novozapo{qavawe uz na{ih pet miliona dobiti i 4,9 miliona dinara. Ove godine na raspolagawu nam je ukupno 28 miliona dinara, a ciqne grupe su: mladi, socijalno ugro`eni, stariji od 45 godina i `ene. Jasmina Simovi} je nezaposlena ima 23 godine i zavr{ila je Ekonomsko -trgovinsku {kolu i konkurisa}e za trgovca. Nada se da }e imati uspeha. Ogwen Jovani} ima 38 godina, zavr{io je Gimnaziju i bez posla je dva meseca, a konkurisiao je kod osiguravaju}ih dru{tava i za trgovca. Sajmu je prisustvovalo oko hiqadu nezaposlenih, a radnike su tra`ile firme: “Cimos” Kikinda, “”Velpan”, “Delta generali”, firma “Alta” iz Kikinde, “Grindex”, “Velegram”, “Atler Fontana”, Centar za socijalni rad, “Zlatna greda”, fabrika “Emmepi”, Metanol. A. \uran

samoupravu jo{ 8. avgusta 2011. godine i time je zvani~no pokrenut postupak za osnivawe op{tine Nova Pazova. Zahtev je predat i Sekretarijatu za me|uregionalnu saradwu i lokalnu samoupravu. Vlada Vojvodine je zakqu~ila da se prihvata informacija o postupku stvarawa samostalne op{tine Nova Pazova i zadu`ila Pokrajinski sekretarijat za me|uregionalnu saradwu i lokalnu samoupravu da, u saradwi sa pokrajinskim sekretarijatima za finansije, urbanizam, gradwu i za{titu `ivotne sredine i pokrajinskim sekretarijatom za zdravstvo, socijalnu politiku i demografiju, sagledaju teritorijalnu organizaciju Vojvodine i predlo`e Vladi mogu}e promene. U me|uvremenu je Ustavni sud utvrdio da organizacija novih op{tina nije u nadle`nosti APV i da je stvarawe novih op{tina iskqu~ivo u nadle`nosti republi~ke Vlade i resornog ministartsva. Pokret za op{tinu Nova Pazova smatra da ovo pitawe nije u domenu MZ ni lokalne samouprave, ve} iskqu~ivo Ministarstva regionalnog razvoja i lokalne samouprave, ali i da mnogi poku{avaju da inicijativu zloupotrebe u politi~ke svrhe. A. Mali

PAN^EVO: U zgradi Op{tine u Pan~evu je prezentovan sajt Doma zdravqa. Direktor Doma zdravqa Du{an Ovuka naglasio je zna~aj otvarawa internet sajta napomiwu}i da }e se sajt tek razvijati i dobiti na kvalitetu, ali da je i ovakav kakav je trenutno jedan od najboqih u na{oj zemqi, bar {to se zdravstva ti~e. Ve}nik za zdravstvo Du{an Mali} rekao je da u jeku tehnologije i razvoja u 21. veku normalno je da postoji ovakav sajt kojim }e biti unapre|eni odnosi izme|u pacijenata i Doma zdravqa. Za potrebe izrade sajta iz buyeta grada izdvojeno je 300 000 dinara, {to je po Du{anu Ovuki plod {estomese~nog rada. - Ovo je prilika da svi zaposleni u DZ-u, kao i korisnici imaju jo{ jedan otvoren vid komunikacije po svim pitawima vezanim za oblasti na{ih delovawa. Sajt bi trebalo da olak{a komunikaciju izme|u nas i pacijenata. Postavili smo osnovnu verziju sajta s

ozbiqnim ambicijama da ga razvijemo u dogledno vreme. U skorije vreme bi trebalo da postignemo i opciju onlajn zakazivawa, kao i vi{ejezi~nostrekao je Ovuka. Korisnici }e biti upoznati sa svim slu`bama u Domu zdravqa, zna}e i opseg wihovog delovawa, zaposlene, informacije za preventivne akcije za obilaske {kola, vrti}a, skrininzi, sve {to je vezano za aktivnost doma zdravqa. Zna}e raspored rada za vreme dr`avnih praznika i vikenda. -U svako doba dana pacijenti }e mo}i da pogledaju de{avawa u svim ambulantama DZ-a, da postave pitawe na koje }e im ubrzo biti dat odgovor, jer }emo bar tri-~etiri puta nedeqno a`urirati. Ne}emo dozvoliti da pitawa pacijenata budu na ~ekawu po nekoliko dana, ali isto tako }emo voditi ra~una ko {ta pita i ko {ta odgovara. U planu nam je i kol centar, kao i postizawe vi{ejezi~nosti - zakqu~io je Du{an Ovuka. Z. Dg.

KIKIN\ANI U BE^EJU

Koncerti hora „^uperak“ BE^EJ: De~iji hor „^uperak“ iz Kikinde gostuje danas u Be~eju. Zbog velikog interesovawa, u Gradskom pozori{tu Be~ej bi}e odr`ana dva koncerta od 9,30 i 11 sati. Ulaznice, po ceni od 120 dinara, u prodaji su ve} ne-

koliko dana. Hor „^uperak“ je pre sedam godina osnovala Svetlana Miki} i koji je snimio dva albuma, ima mnogo nastupa na festivalima i presti`nih nagrada sa takmi~ewa. V. J.

- Svi gradski ve}nici primaju stranke, koje dolaze sa najrazli~itijim problemima, a nas ~esto do`ivqavaju kao neku posledwu {ansu, jer su prethodno obijali mnoga vrata. Ne mo`emo da im pomognemo u svemu, ali u dobrom broju re{avamo ih nevoqa. Naj~e{}e dolaze zbog nemogu}nosti da pla}aju struju i komunalije, zbog problema vezanih za imovinsko stawe, ali i pitawa koja se ti~u socijalne pomo}i – otkriva Albuq. On obja{wava da ve}nici urgiraju kod javnih preduze}a da sa gra|anima naprave dogovor oko pla}awa u ratama. - Imamo povratne informacije, jer na tome insistiramo i va`no je re}i da ~esto ima pozitivnih ishoda u korist gra|ana. To nam je najve}a satisfakcija – zavr{ava Albuq. @. Balaban

MESEC BORBE PROTIV DIJABETESA

Zdravqu u susret

BE^EJ: Povodom Meseca borbe protiv dijabetesa, Dru{tvo za borbu protiv {e}erne bolesti op{tine Be~ej organizuje danas tradicionalnu, 7. po redu, akciju po imenu „Zdravqu u susret“. Na ovaj na~in se nastavqa s preventivnim aktivnostima Dru{tva. - Na{a akcija nije namewena samo registrovanim dijabeti~arima. Wen ciq je prevencija, a to zna~i da se pru`a mogu}nost svima da provere svoje zdravqe i na vreme utvrde da li imaju povi{en nivo {e}era u krvi ili im je povi{en krvni pritisak. Sve je besplatno, nema zakazivawa i nije potrebna zdravstvena kwi`ica - rekao je predsednik Dru{tva Radoslav Ivanovi}. Dana{wa akcija }e se odr`ati na centralnom gradskom trgu ispred Gradske ku}e od 9 do 15 sati. Uz aktiviste Dru{tva, ukqu~i}e se stru~na ekipa novosadske firme „Spektol“. V. J.

PROMOCIJA KWIGE U KULI

No} te uvek ~eka KULA: U Kulturnom centu u Kuli odr`ana je promocija kwige pesama „No} te uvek ~eka“, autora Mili}a Vulovi}a. O kwizi je govorio pesnik i kwi`evni kriti~ar Zoran. M. Mandi} i direktor izdava~ke ku}e „Marks & Bleeds“ Marko Srdanovi}. Stihove iz prve kwige pesama Mili}a Vulovi}a su kazivali Slobodan Nogavica, pro{logodi{wi prvak Srbije u recitovawu i Tamara Plav{i},

dok je u muzi~kom programu u~estvovao kulski gitarista Bojan Aleksi}. Zoran. M. Mandi} je istakao da ova kwiga poezije, sa bri`qivo selektovanom i tematski dobro organizovanom kolekcijom opusa od 55 pesama, sugestivno nudi, dodao je on, jezi~ki pedantno pre~i{}enu prirodu orkestriranog java pesama o ti{ini i vibracijama osame. M. Kk.

JAPANSKE TRE[WE PROCVETALE U SENTI: Japanske tre{we procvetale su u Senti kraj fontane ispred Gradske ku}e u parku na Glavnom trgu. Pro{log prole}a vrt japanskih tre{awa koji u centralnom gradskom parku okru`uje novu fontanu, zasa|en je donacijom kompanije Japan tobako interne{nel (JTI). Izgradwa nova fontane je tako|e najve}im delom finansirana donacijom JTI-a, a delom iz op{tinske kase. Fontana okru`ena japanskim tre{wama prijatan je kutak gde se po lepom prole}nom vremenu u trenucima predaha okupqaju Sen}ani. M. Mitrovi}


vojvodina

Ga{ewe„AlmeksIPOK”-a nezna~ikrajskrobare

Kukuruz}eseidaqeprera|ivati

“Sitru” iz Kova~ice ~ija je osnovna delatnost skladi{tewe poqoprivrednih proizvoda, zatim poqoprivredna preduze}a “Petefi” iz Temerina i “Pokrok” iz Padine, a 2008. je preuzela i industriju skroba u Jabuci. Lane je kupila i IPOK po{to je izlicitirala sumu od 959 miliona dinara, {to je bilo za 383 miliona vi{e od po~etne cene. Na licitaciji su u~estvovala ~etiri potencijalna kupca koja su prethodno uplatila depozit – pored pan~eva~ke firme, za preuzimawe skro-

bare nadmetali su se i AIK banka iz Ni{a, i beogradska preduze}a “Agrana” i “Kartonval”. “Kartonval” je, ina~e, prethodno bio zakupac pogona skrobare, a ovih dana je, ba{ kada se u javnosti pojavila vest o likvidaciji “Almeks IPOK”-a, najavio da }e ostati na banatskom tr`i{tu, na koje ra~una kao na neiscrpnu bazu kvalitetne sirovine, uprkos tome {to nije uspeo da kupi IPOK. - Kao svojevremeni zakupci IPOK-a, uverili smo se da ovaj region ima odli~an, veoma kva-

13

NI[TAODPOVE]AWAPLATAUGRADSKOJUPRAVI

POKRENUTPOSTUPAKLIKVIDACIJE

ZREWANIN: Informacija da je nad preduze}em “Almeks IPOK” iz Zrewanina, koje je osnovano 27. decembra pro{le godine, pokrenut postupak likvidacije, zaprepastila je mnoge, a u ovda{woj javnosti odmah se povela pri~a o daqoj sudbini Industrije prera|evina od kukuruza IPOK. Pan~eva~ka kompanija “Almeks” pro{le godine je, za 959 miliona dinara, kupila zrewaninsku skrobaru, najavquju}i da }e u fabrici nastaviti da prera|uje kukuruz, a ne samo da koristi skladi{ne kapacitete. I kada se ~inilo da }e skrobara nastaviti da `ivi, kao grom iz vedra neba usledila je vest o likvidaciji firme “Almeks IPOK”. Me|utim, u pan~eva~kom preduze}u uveravaju da se u fabrici ne de{ava ni{ta dramati~no, kao {to na prvi pogled izgleda. - Dru{tvo sa ograni~enom odgovorno{}u “Almeks IPOK”, za koje tra`imo likvidaciju, osnovali smo s namerom da se pogoni u Zrewaninu vode kao posebno pravno lice, ali smo odustali od te namere. Naravno, ga{ewe “Almeks IPOK-a” ne zna~i i zaustavqawe proizvodwe u zrewaninskim pogonima – poru~io je direktor “Almeksa” Nenad Ratkov. Ratkov je dodao da }e skrobara nastaviti sa preradom 200 tona kukuruza dnevno, kao i da }e anga`ovanih 160 radnika ostati na poslu. Na sajtu kompanije “Almeks” pi{e da je zvani~no registrovana 1992. godine. Od tada, do danas, kupila je nekoliko vojvo|anskih firmi, izme|u ostalih

~etvrtak 25. april 2013.

litetan kukuruz. Brzo smo obostrano korektnim odnosom uspeli da se nametnemo proizvo|a~ima kao dobri kupci, a oni nama kao odli~ni snabdeva~i. Iako nismo vi{e prisutni u skrobarstvu, kao novi vlasnici fabrike sto~ne hrane “Proteinka” veoma smo zainteresovani za otkup poqoprivrednih proizvoda koji nam slu`e kao sirovinska baza – poru~io je suvlasnik i in`ewer iz ove beogradske firme Blagoje Popovi}. @.Balaban

Mogu}{trajk kafe-kuvarica ZREW AN IN: Za po sle ni u Gradskoj upravi Zrewanina sa sred wom i ni `om stru~ nom spremom izgleda da }e ubudu}e, ipak, primati zarade umawene za 20 odsto, jer su ~elnici grada zauzeli stav da ne postoji mogu}nost da ovaj problem bude re{en u zakonskim okvirima. Pod se ti mo, wi ma su mar tov ske pla te uma we ne za taj pro ce nat ko ji im je do sa da is pla }i van kroz ta ko zva nu „tre }u li stu”, od no sno kroz so ci jal na da va wa. Ali, dr `av ni re vi zor je pri me tio da to ni je u skla du sa za ko nom i za to su nad le `ni uki nu li po me nu ta da va wa. - Iako je na predlog gradona~elnika Ivana Bo{waka sasta nak bio za ka zan za 23. april, do wega je do{lo tek u posledwem momentu na insistirawe predstavnika dva repre zen ta tiv na sin di ka ta. Osim predstavnika oba sindikata, sastanku je prisustvovala na~elnica Gradske uprave sa svojim saradnicama, ali ne i gradona~elnik. Nije ponu|eno nikakvo re{ewe kako da se dostavqa~ima, pomo}nim radni ci ma, ka fe-ku va ri ca ma i

drugim zaposlenima sa najni`im stru~nim spremama pove}a zarada od sada{wih 20.000 di na ra – sa op {tio je ju ~e predsednik Nezavisnog sindikata Gradske uprave @eqko Torwanski. On je naglasio da su u buyetu grada za 2013. ve} predvi|ena finansijska sredstva za socijalna davawa pre stupawa na snagu izve{taja revizora i da je potrebno prona}i samo odgovaraju}i model. - Ali, ru ko vod stvo gra da ni je po ka za lo do bru vo qu da ovo pi ta we re {i, iako za to po sto je broj ni pri me ri iz dru gih gra do va i op {ti na, ko ji su po ka za li bri gu za so ci jal no - eko nom sko sta we svo jih za po sle nih, a po seb no onih sa naj ni `im za ra da ma. O~i gled na je na me ra da se za po sle ni us kra te za so li dar nu po mo} ko ja im pri pa da, ka ko bi se re ba lan som buye ta fi nan sij ska sred stva pre u sme ri la za dru ge na me ne – po ru ~io je Tor wan ski, ko ji ni je is kqu ~io ni mo gu} nost da na red nih da na bu de or ga ni zo van {trajk za po sle nih u Grad skoj upra vi. @.B.

Uni{tavawekrpeqa ADA: Uo~i predstoje}ih praznika lokalna samouprava op{tine Ada organizuje uni{tavawe krpeqa, kako bi boravak u prirodi za gra|ane bio bezbedan. Uni{tavawe krpeqa u Adi i Molu po~iwe danas i traja}e tri dana. Danas }e se prskawe obaviti oko Hipodroma i na trgu po-

red puta prema a|anskom {trandu, sutra na Adici, Rekreacionom centru i na dolmi od skele do pristani{ta. U Molu u petak uni{tavawe krpeqa }e se sprovesti u Rekreacionom centru, na dolmi u okolini skele i Restorana „Lovac”. M.Mr.


14

monitor

~etvrtak 25. april 2013.

H o r o s k o p 25.april2013. OVAN 21.3-19.4.

Usme re ni ste na po boq {a we finansijske situacije. Iako vam danas pojedini poslovi mogu delovati obe}avaju}e i perspektivno, nemojte ulaziti u zna~ajnije investicije ni trgovinu.

BIK 20.4-20.5.

Raspolo`eni ste i puni novih planova i ideja, ali nije trenutak za wihovu realizaciju. Posebno budite oprezni u odnosu s partnerom. Be za zle na ras pra va mo `e prerasti u veliki sukob.

BLIZANCI 21.5-21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8-22.9.

Kreativni ste, a poslovne ideje naviru jedna za drugom. Ipak, budite oprezni, posebno u odnosu s kolegama. Nije pravi trenutak da pravite reorganizacije niti pregovore. Optimisti~ni ste i u`ivate u dru`ewu s bliskim prijateqima. Me|utim, ako ste u vezi, budite vrlo oprezni u emotivnim odnosima. Ako ste u braku, budite tolerantniji s decom. Usmerili ste se na unapre|ewe statusa i karijere pa va{e ambicije sve vi{e dolaze do izra`aja. Ali, potrudite se da imate vi{e razumevawa za ~lanove svoje porodice i wihove potrebe. Ima te po tre bu da raz re {i te porodi~ne probleme, ali povedite ra~una o tome kako iznosite svoje mi{qewe jer uku}ani ne}e blagonaklono prihvatati va{e primedbe. Budite oprezni u saobra}aju.

ZoranDelibos

VAGA 23.9-23.10.

[KORPION 24.10-23.11.

STRELAC 24.11-21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Imate `equ za putovawima i kontaktima s qudima iz inostranstva. Tako|e, velika je potreba za duhovnom nadgradwom. Budite veoma oprezni s novcem, nije vreme za ve}a ulagawa. Promenqivog ste raspolo`ewa, ali vas jo{ ne napu{ta radni elan. Kontakti s partnerom su dobri, o~ekujte podr{ku na svakom planu, ali nije povoqan period za radikalne odluke. Tokom dana{weg dana bi}e vam sasvim jasno ko su vam prijateqi, a koga, pak, treba da se klonite. Intuicija }e vam biti nepogre{iva. Odnosi s partnerom se unapre|uju. Situacija na poslu je jasnija i mo`ete lako isplanirati budu}e poteze. Me|utim, u privatnom `ivotu postoje odre|ene pote{ko}e. Razo~ara}e vas dugogodi{wi prijateq.

VODOLIJA Pozitivnog ste raspolo`ewa i 21.1-19.2. otvoreni za komunikaciju, ali izbegavajte diskusije s pretpostavqenima. Nije pravi trenutak da iznosite svoje stavove. Obratite pa`wu na krvni pritisak. RIBE 20.2-20.3.

Poku{avate da razre{ite novona sta li po ro di~ ni pro blem. U otvorenom dijalogu re{ewa }e se nametnuti sama. Ako ste student, potrudite se da prevazi|ete nepotrebnu nervozu.

TRI^-TRA^

Rijana ubikiniju V REMENSKA

Neumorna pop zvezda Rijana nastavqa s agresivnom samopromocijom na internet portalima i dru{tvenim mre`ama. Ovog puta u pitawu je wen mali zlatni bikini. Peva~ica je objavila seriju svojih seksi fotografija na svom „Instagram„ nalogu.

PROGNOZA

VIC DANA

Sun~anoitoplo

Vojvodina Novi Sad

27

Subotica

26

Sombor

27

Kikinda

27

Vrbas

28

B. Palanka

27

Zreњanin

28

S. Mitrovica 28 Ruma

28

Panчevo

28

Vrшac

27

Srbija Beograd

28

Kragujevac

28

K. Mitrovica 28 Niш

28

Evropa

NOVI SAD: Sun~ano i toplo. Vetar slab, promenqivog pravca. Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura 11, a maksimalna dnevna oko 27 stepeni. VOJVODINA: Sun~ano i toplo. Vetar slab, promenqivog pravca. Pritisak iznad normale. Minimalna jutarwa temperatura 8, a maksimalna 28 stepeni. SRBIJA: Sun~ano i jo{ toplije. Vetar slab, promenqivog pravca. Pritisak iznad normale. Minimalna jutarwa temperatura 6, a maksimalna 29 stepeni. PrognozazaSrbijuunarednimdanima: Sun~ano i vrlo toplo, uz maksimalne oko 30 stepeni u petak i subotu. U subotu po podne i uve~e su mogu}i re|i kratkotrajni lokalni pquskovi uz malo sve`ije vreme na severu. U nedequ sun~ani periodi uz promenqivu obla~nost i nekoliko stepeni ni`u i prijatniju temperaturu u svim krajevima. Idu}e sedmice sun~ano i vrlo toplo vreme s temperaturama oko 30 stepeni od ponedeqka do ~etvrtka. BIOEMETEOROLO[KA PROGNOZA: Biometeorolo{ke prilike mogu imati povoqan uticaj na ve}inu hroni~nih bolesnika, izuzev sr~anih i hipertoni~ara, kojima se savetuje izvestan oprez. Meteoropatske reakcije su mogu}e u bla`oj formi. Usled visoke vrednosti UV-zra~ewa preporu~uje se odgovaraju}a za{tita, kao i umerena fizi~ka aktivnost u najtoplijem delu dana.

Madrid

22

Rim

25

London

20

Cirih

21

Berlin

20

Beч

25

Varшava

18

Kijev

20

Moskva

10

Oslo

15

St. Peterburg 10 Atina

27

Pariz

25

Minhen

22

Budimpeшta

26

Stokholm

15

Pri~aju dve kom{inice: - Draga moja, {ta je to sa Vama? Da li ste jako bolesni? - Ja bolesna?! Zdrava sam k‘o dren! A za{to me to pitate? - Pa, ~ujte, vidim da Vam ve} tri dana za redom svako jutro dolazi doktor. - Oprostite, molim vas, kad je Vama svako jutro dolazio onaj pukovnik, meni nije bilo ni na kraj pameti da pomislim da je po~eo rat.

SUDOKU

Upiшitejedanbroj od1do9upraznapoљa. Svakihorizontalni ivertikalnirediblok odpo9praznihpoљa (3h3)moradasadrжisve brojeveod1do9,kojise nesmejuponavљati.

VODOSTAњE TAMI[

Bezdan

462 (13)

Slankamen

584 (6)

Apatin

532 (14)

Zemun

599 (-1)

Tendencija opadawa

Bogojevo

487 (16)

Panчevo

585 (-1)

STARIBEGEJ

Smederevo

648 (0)

Baч. Palanka 469 (12) Novi Sad

497 (7)

Tendencija stagnacije

Jaшa Tomiћ

Hetin

TISA

203 (-21) N. Kneжevac

118 (0)

Tendencija opadawa

SAVA 719 (-1)

S. Mitrovica

608 (-5)

Senta

708 (-1)

Beograd

551 (-1)

Novi Beчej

583 (1)

Tendencija stagnacije

Titel

607 (5)

NERA

Tendencija stagnacije

Kusiћ

102 (-4)

Reшeњe:

DUNAV


Novosadska ~etvrtak 25. april 2013.

Telefoni: 021 4806-834, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

PLANREORGANIZACIJENIJEPRO[AO

STROGICENTARGRADAGOTOVODVAMESECABEZULI^NERASVETE

solidarnosti nastojati da oko 380 radnika dobije devet zaostalih minimalnih li~nih dohodaka. “Motins”, nekada{wi “27.mart”, pre pet godina privatizovana je,i novi vlasnik postalo je preduze}e “NS Don”. Novi vlasnik je za 78 odstoakcija platio 4,3 miliona evra i najavio ambiciozne planove ulagawa u tehnologiju. Do tada je”Motins” prvio, uglavnom za izvoz, klipove za motore i kompresore, rebraste cilindre i klipne prstenove, koje je prodavao u Nema~koj, Francuskoj, Al`iru, Egiptu. Prilikom privatizacije, novi vlasnik je izjavio da je uposlenost iznosila oko dve tre}ine kapaciteta. Me|utim, preduze}e „NS Don” je oti{lo u ste~aj juna 2011. godine, a radnici na biro da bi nepunih godinu dana kasnije Razvojna banka Vojvodine, kao najve}i poverilac, ponovo pokrenula proizvodwu u fabrici. Tada je zaposleno 77 od 372 radnika, a plan Vlade Vojvodine bio je da se januara ove godine zaposle svi radnici. Me|utim, propa{}u RBV i to preduze}e je oti{lo u bankrot. „Motins” je jedno od retkih preduze}a koje je imalo „A” licencu za izvoz na tr`{te Evropske unije. Z.Deli}

Foto: F. Baki}

Ode„Motins” ipakubankrot AD „Motins” u ste~aju je bankrotirao, jer za plan reorganizacije preduze}a nije bilo zainteresovanih investitora koji bi dali garanciju za oporavak i nastavak proizvodwe delova za automobilsku i motornu industriju. Tokom ste~ajnog postupka koji je uveden 18. decembra 2012. godine utvr|ena su potra`ivawa od oko osam miliona evra. Sada sledi da ste~ajni upravnik pripremi fabriku za prodaju, a to zna~i da treba da uradi procenu akcijskog kapitala preduze}a i uz saglasnost Odbora poverilaca objavi prodaju celokupne imovine. Za taj posao, procewuje se, ste~ajnom upravniku treba}e tri do ~etiri meseca. - Razvojna banka Vojvodine je kreditirala „Motins” , a kako ove banke vi{e nema, ni plan reorganizacije nije pro{ao, jer nije imao ko da finansijski podr`i nastavak proizvodwe. Ni ova kao i pro{la vlast nisu stali iza fabrike koja je i u doba tranzicije bila izvozno orjentisana, pa je tako nestala jo{ jedna fabrika u metalskom kompleksu Novog Sada - kazao je predsednik Gradskog odbora sindikata metalskih radnika Novak Vasi}. Rekao je, da }e sindikat posredstvom Fonda

hronika

Reflektori zamewuju rasvetu u Nikolajevskoj ulici

Ulica \ure Jak{i}a - dawu u hladu, no}u u mraku

Sijaliceneradebeznaloga Novosa|anka Maja Tewi po`alila se na{oj redakciji da u Nikolajevskoj ulici gotovo dva meseca ne radi uli~na rasveta. Po wenim re~ima u mraku je i ulica \ure Jak{i}a, Katoli~ka porta i Trg Marije Trandafil. Tewi ka`e da taj deo grada osvetqavaju samo dva reflektora, jedan na objektu Akademije umetnosti i drugi na @enskom domu. - Obra}ali smo se Elektrodistribuciji, ali su nam rekli da oni nisu nadle`ni za taj pro-

blem i uputili nas na “Stan”. Pozvali smo i to preduze}e, prijavili problem, ali niko nije iza{ao na teren da popravi fewere - ka`e na{a sagovornica. - Nakon nedequ dana opet smo ih zvali, ali niko nije odreagovao na prijavu. Re~eno nam je da “Stan” jeste nadle`an, ali da jo{ uvek nije potpisan ugovor izme|u Gradske uprave za komunalne poslove i “Stana”, zbog ~ega ne mogu da preuzmu odr`avawe uli~ne rasvete. Tewi isti~e da su zbog nedo-

statka uli~nog svetla kom{ijama o{te}eni automobili. - Na dva automobila su polomqeni retrovizori. Ne mogu da razumem da u strogom centru grada nema svetla i da niko od nadle`nih ne reaguje- revoltirana je Tewi. Iz preduze}a “Stan” saznali smo da nisu mogli odmah da reaguju na pozive gra|ana i poprave svetiqke, jer nisu imali kompletno ovla{}ewe za odr`avawe javne rasvete. Kako tvrde, nedostajao im je ugovor o odr`ava-

wu koji je izme|u „Stana” i Gradske uprave za komunalne poslove potpisan prethodnog petka. Nadle`ni iz “Stana” ka`u da su nakon potpisivawa ugovora ekipe tog preduze}a odmah iza{le na teren, ali po{to je mnogo prijava moraju raditi po prioritetima. O~ekuju da im nadzorni organ dostavi nalog za popravku svetiqki u strogom centru grada i uveravaju sugra|ane, koji su se `alili na{em listu, da }e feweri uskoro biti popravqeni. Nata{aRadman

REKONSTRUKCIJASTANOVAIKU]AIZBEGLIMGRA\ANIMA

Foto: N. Stojanovi}

[ansazapovratakku}i

PO^ELOURE\EWERADNI^KEULICE

Kaldrmale`e za~etirimeseca U Radni~koj ulici ju~e su po~e li ra do vi ko ji }e pro laz kroz ovu ulicu ote`ati u naredna ~etiri meseca. Kako navode iz Zavoda za izgradwu grada sve dotrajale povr{ine bi}e zamewene novim materijalima na parkinzima i trotoarima, dok }e na kolovoz biti vre}ena kamena kocka, odnosno, kaldrma. Rekonstrukcija uz sanaciju postoje}e vodovodne, kanalizacione i vrelovodne mre`e zapo~ela je pro{le godine, radi vra}awa nekada{weg izgleda koji je ova ulica imala. Investitori tih poslova bili su „Vodovod i kanalizacija” i „Novosadska toplana” koji su bili u obavezi da posle posla ulicu vrate u ispravno stawe.

To se i dogodilo krajem pro{le godine da bi se ulica mogla koristiti u zimskom periodu, a u toj fazi radova postavqen je bitumenizirani nose}i sloj kao osnova za daqi posao, tako da ZIG bez novih raskopavawa i dodatnih tro{kova mo`e da nastavi ure|ewe saobra}ajnice. U ovom preduze}u ka`u i da su sinhronizacijom radova i dobrom koordinacijom izme|u javnih preduze}a uspeli da u{tede preko 40 miliona dinara gradskog buyeta, zaobi|u duplirawe pojedinih poslova, a tako|e su u vremenskoj prednosti od ~etiri meseca. Izvo|a~ radova je preduze}e „Put - invest” iz Sremske Kamenice, a ugovorena vrednost posla je 61 milion dinara. B.M.

Grafi~ariisaobra}ajci uodborni~kimklupama Maturanti Tehni~ke {kole „Pavle Savi}“ i Saobra}ajne {kole „Pinki“ posetili su ju~e Skup{tinu grada, i u razgovoru sa predsednikom Skup{tine prof. dr Sini{om Sevi}em, wegovim zamenikom Miroslavom Ili}em i ~lanom Gradskog ve}a za obrazovawe Radomirom Dabeti}em, upoznali se sa fukncionisawem gradske uprave.

Sevi} je predo~io va`nost odluka koje se donose u gradskom parlamentu, Ili} o `ivotnoj prekretnici pred kojom se maturanti nalaze, a Dabeti} je naveo da je ove godine izdvojeno 17 odsto buyeta za obrazovawe, {to je vi{e nego ranije. Poseta je organizovana u okviru akcije „Otvorena vrata Skup{tine grada“. S.Kr.

Komesarijat za izbeglice i migracije Republike Srbije obave{tava sva izbegle gra|ane iz Bosne i Hercegovine koji `ele pomo} u rekonstrukciji stambenih jedinica po sistemu „kqu~ u ruke“ kako bi se mogli vatiti u Bosnu i Hercegovinu, da 7. maja 2013. godine isti~e rok za podno{ewe prijava za pomo} u rekonstrukciji stambenih jedinica u Bosni i Hercegovini. Informacije o kriterijumima za dodelu pomo}i, potrebnoj

dokumentaciji i na~inu podno{ewa prijava dostupne su na internet strani Ministarstva za qudska prava i izbeglice BiH, www.mhrr.gov.ba. Sve dodatne informacije mogu se dobiti i u Ministarstvu za qudska prava i izbeglice Bosne i Hercegovine i Ambasadi Bosne i Hercegovine u Republici Srbiji. Biv{i nosioci stanarskog prava iz Republike Hrvatske mogu do 31. avgusta 2013. godine, podneti zahtev za stambeno

OKRUGLISTOINVESTITORA IGRADSKIHINSTITUCIJA

Mewasenakanadazaure|ewe gra|evinskogzemqi{ta? Zakqu~ak o promeni merila za obra~un naknada za gra|evinsko zemqi{te usvojen je ju~e na sastanku predstavnika grada, investitora i gra|evinaca, saop{teno je iz Gradske ku}e. Ovaj zakqu~ak, bi}e prosle|en Skup{tini grada ve} na narednoj sednici, a ciq je da se o`ivi i pokrene stambena izgradwa u Novom Sadu, kao i da se du`nicima omogu}i revitalizacija i olak{a daqe poslovawe. Kako se navodi u saop{tewu, zakqu~ak je donet na okruglom stolu „Pokretawe stambene izgradwe u Novom Sadu“, koji je organizovan na inicijativu {efice Knacelarije za lokalni ekonomski razvoj grada Olivere Simovi} i dikrektora Zavoda za izgradwu grada Gorana Vi{wi}a. To je, ka`e se u saop{tewu, prvi put da je sazvan ovakav skup. Navodi se i da }e ovaj sistem i}i u korist investitora, ali i grada, te da su investitori zadovoqni, a kona~ni rezultat }e biti pove}an broj ostvarenih projekata. S.Kr.

Iskqu~ewastruje Novi Sad: od 8 do 15 sati ulice Temerinska od 66 do 80 i Tekelijina od 46 do 58 i od 39 do 45, od 8 do 11 ulice Petefi [andora od 56 do 102 i od 47 do 91, Sentelekijeva, Bra}e Nemet, Milo{a Bebi}a, Feje{ Kla re, Alek san dra Be li }a, [arplaninska od 2 do 18 i od 3 do 25 i ]irila i Metodija od 102 do 130 i od 43 do 71, crkva, Rejmonotva, Vr{a~ka od 30 do 80 i od 23 do 77, „Halogen“, Adi Endrea od 18 do 40 i od 11 do 33, Neimarova, M. Koma, Jermenska, Jovana Popovi}a od 8

do 22 i od 13 do 25, od8do10 ulice Mi{e Dimitrijevi}a 1 i 2, Danila Ki{a od 30 do 34 i od 19 do 21, Bra}e Ribnikar od 44 do 46, od 21 do 29, O[ „ Dr Milan Petrovi}“ i Tehni~ka {kola. Sremska Kamenica: od 9 do 12.30 ulice Cvetna i Sowe Marinkovi} od 29 do 39. Koviq:od9do13 deo naseqa od centra prema autoputu i Novom Sadu, preduze}a „Silos Pauni}“, „Su{ara“ i „Potkozarje“. ^erevi}:od8.30do13 vikend naseqe Bare i ulica Zlatnica.

zabriwavawe na podru~ju van PPDS-a. Informacije o kriterijumima za dodelu pomo}i, potrebnoj dokumentaciji i na~inu podno{ewa prijava dostupne su na internet strani Ministarstva regionalnog razvoja i fondova Evropske unije Republike Hrvatske, www.mrrfeu.hr Svi podnosioci zahteva za stambeno zbriwavawe u prethodnom periodu mogu se informisati o odluci po wihovim zahtevima na internet strani

Ministarstva regionalnog razvoja i fondova Evropske unije www.mrrfeu.hr. Neophodne obrasce i izjave za podno{ewe zahteva, osim na navedenim internet stranama, mogu se dobiti u Gradskoj upravi za socijalnu i de~iju za{titu grada u Odseku za izbegla, prognana i raseqena lica u Novom Sadu, Kraqa Aleksandra br. 14, svakog radnog dana od 7,30 do 15,30 ~asova. A.Latas

VESTI Imenovani direktori Vlada Vojvodine imenovala je, na ~etvorogodi{wi mandat, istori~ara umetnosti Sawu Koji} Mladenov za direktora Muzeja savremene umetnosti. Na ju~era{woj sednici pokrajinske vlade za direktora Gradske biblioteke u Novom Sadu imenovan je Dragan Koji}, koji se i do sada nalazio na ~elu ove ustanove. E.D.

Preseqenejabuke saKeja

Oko osamdeset mladih stabala jabuke izva|eno je du` {etali{ta na Sun~anom keju, izme|u Univerzitetskog parka i \a~kog igrali{ta. To je u~iweno po nalogu Vodoprivredne inspekcije jer korewe biqaka ugro`ava nasipe izgra|ene za za{titu od poplava. Sadnice su izva|ene tokom perioda vegetacijskog mirovawa i preme{tene su na druge lokacije u gradu. B.M.

Prodajamarkica zaprevoz Gradski prevoznik od danas po~iwe da prodaje majske mese~ne markice za gradski i prigradski prevoz. Na kioscima u [afarikovoj ulici, kod Futo{ke pijace i kod @elezni~ke

stanice markice }e mo}i da se kupe radnim danom od 6 do 20 ~asova. Za vreme praznika, 2. i 3. maja, mese~ne markice }e se prodavati u [afarikovoj ulici i kod Futo{ke pijace, od 8 do 15 ~asova, a kod @elezni~ke stanice od 6 do 20 ~asova. Z.D.

Asfaltirawe ulicauVeterniku U pojedinim prigradskim naseqima asfaltiraju se ulice koje su bile posute tucanikom, a do sada je, kako ka`u u Zavodu za izgradwu grada, zavr{en posao u osam ulica u Veterniku. To su ulice Vladike Maksima, Nova 2, Kajman~alanska, deo 9 Jugovi}a, Ruzmarinova, Vase Jagazovi}a, Proke Jovki}a i Petra Bige. B.M.


16

~etvrtak 25. april 2013.

NOVOSADSKA HRONIKA

AK CI JA „DNEV NI KA” I „VUL KAN IZ DA VA [TVA”

„Devojka od papira” na dar Izdava~ka ku}a “Vulkanizdava{tvo” u saradwi s “Dnevnikom”u narednom period  u dariva}e ~itaoce na{eg lista sa po dve kwige.Dva~itaoca,kojase prva jave danas od 13 do 13.05 ~asova na broj telefona 528765,adosadauovojakcijinisu bili dobitnici, bi}e darivani primerkom kwige “Devojka od papira” Gijoma Musoa u izdawu „Vulkan izdava{tva“. Dobitnici }e kwige preuz imati u kwi`ari“Vulkan”,ZmajJovina24. Ovojeuzbidqiviqubavniroman,nagranicima{teistvarnosti.PresamonekolikomeseciTomBojdjeimaosveu`ivotu: bio je slavni pisac bestselera,`iveoumondenskomkvar-

tu Los An|elesa i u`ivao u sre}noj vezi sa svetski poznatom pijanistkiwom. Me|utim, nakon ru`nog raskida, Tom se zatvorio u svoj svet. Zbog slomqenog srca, ponestalo mu je inspiracije,adru{tvomupravesamoporoci. Jedne ve~eri, sasvim neo~ekivano,navrata}emupokucati prelepa nepoznata `ena. Ona tvrdi da je Bili, junakiwa iz wegovihromana,kojajedospela u stvaran svet zbog {tamparskegre{keuwegovojposledwoj kwizi. Iako wena pri~a deluje potpunoneverovatno,Tompolakopo~iwedaverujedajetopravaBili. A. Va.

OVOG VIKENDA NA FRU[KOJ GORI

Na startu 10.000 maratonaca Fru{kogorski maraton, 36. poredu,odr`a}esezavikend, 27.i28.aprila,re~enojenaju~era{woj konferenciji za medije u Skup{tini grada. Start jeusubotu,27.aprila,u9~asova, a Planinarsko dru{tvo „@elezni~ar” o~ekuje da }e u maratonu u~estvovati vi{e od 10.000 qubiteqa sporta i prirode. Ove godine na raspolagawu im je 17 maratonskih staza, odnajkra}e,kojaje4,37kilometara,donajdu`enazvaneultramaratona plus, duge 111,15 kilometara. PredsednikSkup{tinegrada Sini{aSevi}istakaojedajei ove godine Grad podr`ao Fru{kogorski maraton, kao jednu od najstarijih i najmasovnijih sportskihmanifestacija. - Organizaciji su se prikqu~ila javna preduze}a, gradske uprave, kao i inspekcijske slu`be i Policijska uprava Novi Sad. Svima wima `elim da se zahvalim na ulo`enom trudu, kako bi se maraton odr`ao u najboqem redu. Pozivam Novosa|ane da, nakon maratona, Fru{ku goru ostave kako su je zatekli,sre|enui~istu-rekao jeSevi}.

Sa pro{logodi{weg Fru{kogorskog maratona

^lanGradskogve}azasporti omladinuPredragSvilarnaveo jedajeGradskaupravazasport iomladinuovegodineizdvojila 1.000.000dinarazaFru{kogorski maraton, {to je najvi{e do

sadaidasepotomemo`evideti od kolikog je zna~aja ova manifestacijazaNoviSad. Prijavqivawe, odnosno kotizacija, na maratonu je besplatna.Prijaveseprimaju,uzizda-

vawekontrolnihkwi`ica,usubotuu7~asovanastartunaPopovici,aprijavezau~esnikena najkra}ojstaziradostiizadovoqstvaprimajusedo8~asova. G. ^etnik

Uvode se vanredni autobusi do Popovice Gradski prevoznik }e u subotu,27.aprila,organizovati vanredni prevoz za Popovicu zbogFru{kogorskogmaratona. Ovi autobusi kre}u sa  stajali{ta linije 74 ispred @elezni~ke stanice i stajali{ta ispred mosta Sloboda na LimanudvakodLimanskogparka. Vozilasene}ezaustavqatina red ovn im stajal i{ tim a, ve} }e sa direktnih polaznih stanica pravo voziti do Popivice. Osim iz Novog Sada, pre-

DaNas U GRaDU BIOSKOPI Arena:(447-690) „Madagaskar3:Najtra`enijiuEropi”(14.15),„Petlegendi”(15.45),„Zvon~icaitajnakrila”(13,13.30),„Falsifikator”(20.30),„OZvelikiimo}ni” (15.15, 16.05), „Kruds 3D” (12.30,14.10,14.30, 16.10, 16.30), „21: Kona~no punoletan” (18.15), „Stoker” (22.15), „Zambezija” (12.15, 14.15, 16.15), „Uto~i{te” (20.15, 22.30), „Qubav je sve” (18.10), „Zaborav” (20, 22.25), „Yek ubica divova” (17.55), „Buntovnice” (17.45), „Skidawe” (18.30,20.25),„Trans”(20.15,22.25),„Mrakfilm5”(18.30,20.30,22.20), „Velikimajstor”(22.35).

POZORI[TA SNP:(520-091) Scena„PeraDobronovi}”,drama„Pri~eizBe~ke{ume”(19.30) Pozori{temladih:(521-826) malasala„Kosiilisica”(18)

MUZEJI Muzejgrada, Tvr|ava4,6433–145i6433–613(9–17):stalnapostavka„Petrovaradinskatvr|avaupro{losti”,postavkaOdeqewazakulturnuistoriju MuzejVojvodine, Dunavska35–37(utorak-petakod9do14satiiod18 do22~asa,subota-nedeqaod10do18~asova):stalnapostavka„Sa~uvanitragovimaterijalneiduhovnekultureVojvodineodpaleolitadosredine20.veka” Pokrajinskizavodzaza{tituprirode,Radni~ka20a,4896-301:Izlo`baaboriyinskihumetnika„Bogatstvoduha”do10.maja(ponedeqak-subotaod8do16~asova)

RO\ENI Unovosadskomporodili{tuodprekju~eu7~asovadoju~euisto vremerodilesu: DEVOJ^ICE: JelenaPeji}iSla|anaRiki}izNovogSada,DanijelaGalovi}-KneziizSremskeKamenice,Nata{aTopi}izTemerina,Jaroslava^apeqaizMagli}aiMilankaUvali}izTurije, DE^AKE: DraganaVuki}evi},AleksandraKizur,DankaMi}i}i MajdaZupancizNovogSada,BiqanaGlo`anskiizBe~eja,Ru`ica Koji}izTemerina,Vi{waFilipovi}-JaneskiizSubotice,Bo`icaJovanovi}izKoviqa,SvetlanaPikula-[araciTatjanaBeri} izVeternika.

saHRaNE NaGradskomgrobquuNovomSadudanas}ebitisahraweni: DraganManetaRali}(1934)u9.45~asova,RatkoNenada@ikovi}(1948)–urnau10.30,EmilBogoqubaKalini}(1921)–urna u11.15,Du{anka@ivoradaOndrik(1931)u12,DesankaLazaraJari}(1923)u12.45,Batri}MilosavaBubawa(1936)-ispra}aju14.15~asova,KristinaMilanaJari}(1925)u15.45sati. NacentralnomgrobquuFutogubi}esahrawenDu{anSretena\or|evi}(1944)u13~asova.

TElEfONI

voz u~es nik a Fru{ kog ors kog maratona bi}e organizovan i iz Sremske Kamenice iz centraaisaokrenticenaVojinovupremaPopovici. Povratak sa Popovice bi}e organizovan po zavr{etku svakeetapemaratona.Ukolikobudebilopotrebnobi}euvedeni i no}ni autobusi sa Popovice, kao i u nedequ, kada se o~ekuje dasvitakmi~arido|udociqa. PopovratkusaPopovicevanrednipolasciautobusa}esta-

jatikodokretniceuVojinovu,u centru Sremske Kamenice i na svim redovnim stajali{tima, odMostaslobodedo@elezni~kestanice. RedovnipolascizaPopovicu saobra}a}e po subotwem redu vo`we. Ukoliko zbog velikog brojau~esnikamaratonaiparkiranih automobila, autubusi naredovnimpolascimanebudu mogli da saobra}aju do okretnice na Popovici, okreta}e se kod„Kolibe”.

Gradskiprevoznikapelujena putnike da imaju razumevawa ukolikodo|edoka{wewaautobusa ili skra}ewa linije 74. Svivanrednipolasciautobusa doiodPopovicebi}eobele`eniposebnimoznakama. Navanrednimpolascimane}e va`itipretplatnekarte,ve}}e sekartemo}ikupitiuautobusima i na kiosku gradskog prevoznika kod @elezni~ke stanice. Cena karte u jednom smeru je stotinudinara. Z. D.

NOVOsaDsKI VODI^

VA@NIJIBROJEVI Policija 192 Vatrogasci 193 Hitnapomo} 194 Ta~novreme 195 Predajatelegrama 196 [lep-slu`baAMSJ 987 Auto-motosavezSrbije 987 Informacije 988i0900098210 Toplanakolcentar 0800100-021 reklamacije24sata 4881-104, zapotro{a~e 420-853 Vodovodikanalizacija,centrala 488-33-33 prijavakvaravodovod 0800-333-021 prijavakvarakanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “NoviSad-gas” 6413-135i6413-900 JKP“Stan” 0800-300-330 Kolcentarpreduze}a„Put” 6313-599 Kolcentar„Parkingservisa” 4724-140 „Gradskozelenilo” marketingiPR4881-633 rasadnik403-253 “Dimni~ar”, 6622-705,6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planiranaiskqu~ewaiprijavakvara 421-066 @elezni~kastanica 443-200 Me|umesnaautobuskastanica 444-022 Prigradskaautobuskastanica 527-399 Gradskosaobra}ajno 527-796 Gradskogrobqe 518-078i518-111 Pogrebno,JKP“Lisje” 6624-102 Pogrebnaku}a„Konkordija” 452-233 Dru{tvokrematista“Ogaw” 422-288 Ger.cent.-pomo}inega 450-266lok.204,205 Prihvatnastanica 444-936 Prihvatili{teFutog 895-760/117 Dnevnicentarzastaralica 4889-512 Infocentarzaosobesainvaliditetom radnimdanom(od10-15) 021/447-040 ili sms066/447-040 Komunalnainspekcija 4872-444(centrala), 4872-403i4872-404(dispe~erskicentar) KontaktcentargradaNovogSada 0800021021 SOStelefonzapu{a~eukrizi-od7do10~asova 4790-668

APOTEKE No}node`urstvo:“Bulevar” -BulevarM.Pupina7(od20do7)

420-374

ZDRAVSTVENASlU@BA Domzdravqa„NoviSad”,kolcentar 4879-000 Klini~kicentar 484-3484 No}node`urstvozadecuuZmajOgwenaVuka(subotainedeqa) 6624-668 No}node`urstvozaodrasle(Wego{eva4) (subotainedeqaipraznici) 6613-067 Vr{a~ka28 4790-584 Klinikazaginekologijuiaku{erstvo 4899-222 De~jabolnica 425-200i4880-444 Institut-SremskaKamenica 4805-100

TAKSI Prevozosobaote`anogkretawa„Hendikeb” 432-005,060/313-3103 Vojvo|ani-taksi 522-333i065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP-taksi 444-000,SMS1088 Deltaplus-taksi 422-244 MaksiNovosa|ani-taksi 19991,451-111 Grand-taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB-taksi 500-222 De`urnitaksi 6350-350 Halo-taksi 444-9-44,SMS069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska3, tel:426-555,525-261, radnimdanomod8do20, subotomod8do14 RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen,ultrazvuk, mamografija, [afarikova13, tel:572-646,571-322 GINEKOLO[KA AKU[ERSKA ORDINACIJA, „PROF. DR DRA^A”, PetraDrap{ina50, radiod9do13 iod16do19sati tel:522-594i 063/746-1693 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bul.oslobo|ewa48/I Tel:442-645,677-91-20

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul.M.Pupina15, tel:6611-299,6612-306, mail:kompas@eunet.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar -autoelektri~ar, tehni~kipregled, Reqkovi}eva57, Petrovaradin, tel:6433-748 PREVOD DOO, NoviSad, Resavska3, svevrsteprevo|ewa, inostranepenzije, tel:6350-664,i 6350-740


NOVOSADSKA HRONIKA

~etvrtak 25. april 2013.

SREMSKI KARLOVCI

PO^ELAINVESTICIONASEZONA

Nasremskustranusti`unovi vodovodikanalizacija Po~etkom izgradwe fekalne kanalizacijeunasequ^ardaku Sremskoj Kamenici otvorena je investicionasezonauJKP„Vodovodikanalizacija”,re~enoje ju~enakonferencijizanovinareuovomnasequ. Prema re~ima tehni~kog direktora „Vodovoda”  Nikice Ivi}a,poslevi{egodi{weg~ekawa stanovnici ^ardaka kona~no}edobitikanalizaciju.

Uskoropo~iwuradovi uUliciVojvodeMi{i}a uNovimLedincima - To }e biti omogu}eno povezivawem na postoje}i sistem u nasequ Marko Ore{kovi}. Rok za izvo|ewe radova je 43 dana, a wihova vrednost iznosi oko 30 miliona dinara. Nakon toga stvori}emo preduslove da se uradiisekundarnakanalizacionamre`aza^ardak,azaradove na izgradwi te infrastrukture }e u drugoj polovini ove

Stanovnici^ardakakona~no}edobitikanalizaciju

godine biti izdvojeno jo{ 30 miliona dinara – istakao je Ivi}. Radovi na izgradwi sekundarnevodovodnemre`e,kakoje daqe najavio, u najskorije vreme po~e}e u Ulici Vojvode Mi{i}a u Novim Ledincima. Iz-

gradwa vodovodne mre`e uskoro se o~ekuje i u Ulici Branka ]opi}a i nasequ Kamewar 6 u Novom  Sadu, zatim izgradwa dovodnog cevovoda od {ahta u Bukova~kom dolu do Ulice Ra~kog u Petrovaradinu, rekonstrukcija sekundarne vodovod-

Parlamentdanas razmatra13ta~aka Sremskokarlova~ki parlament sasta}e se danas {esti putodizbora,anadnevnomredubi}e13ta~aka.Uokviruprve ta~ke odbornici }e razmatratipredlogzaizmeneidopuneodlukeomerilimazaugovarawe visine naknade za ure|ivawe gra|evinskog zemqi{ta, kojimsepredvi|amogu}nostda oni koji su ugovorili pla}awe te naknade na rate, isplate preostali iznos odjednom, uz umeweweostatkadugaza15odsto. Ova mogu}nost i pogodnost, ukoliko odbornici prihvate predlog te odluke, va`i}edo30.junazaonekojisuugovorilipla}awenaknadeuokviru postupka legalizacije, kao i za one koji legalno grade ku}e povr{ine do 100, odnosno 200 metara kvadratnih. Nakon tog datumao~ekujeseizmenaZakona o planirawu i izgradwi po nalogu Ustavnog suda, a samim timivi{iiznosnaknade.

ne mre`e u Ulici Dalibora Franciste u Petrovaradinu, ali i dugoo~ekivana izgradwa kanalizacijeunasequSadoviu Petrovaradinu. Direktor„Vodovoda„Dragan Bo`i}najaviojeda}eovegodine po~eti izgradwa glavnog kolektora kanalizacije od Rumena~ke ulice do Kvanta{ke pijace, rekonstrukcija i dogradwa postoje}eFabrikevode,avodovodna i kanalizaciona mre`a }ebitirekonstruisanaunekoliko desetina ulica u gradu i prigradskimnaseqima. -UsaradwisaVladomVojvodinekona~nosmouspelidadobijemozemqi{tenaizvori{tu Petrovaradinska ada, {to }e omogu}iti gradwu dugoo~ekivaneFabrikevode,auspelismoi u tome da budu usvojeni elaboratiozonamasanitarneza{tite, {to je prvi korak ka dugoro~nojza{titinajvrednijegresursa koji Novi Sad ima, izvori{tavode-izjaviojeBo`i}. A.Latas

Izlo`ba„JovanDu~i}udiplomatiji”bi}eotvorenave~erasu 19satiuZavi~ajnojzbirciMuzajagradaNovogSadauSremskim Karlovcima, Ulica patrijarha Raja~i}a 16. Autori izlo`be su Miladin Milo{evi} i Du{an Jon~i} iz Arhiva Jugoslavije, a otvori}eje~lanicaGrdskogve}aNovogSadazadu`enazakulturuMilankaBrki}.OdlomkeizDu~i}evihdelagovori}eVladimirPetkovi}.Postavkasemo`epogledatido1.juna. Z.Ml.

Bolestan~ovekunemilostira~unovodstva? neispla}ujecenuradapokolektivnomugovoruidasezaposlenimadugujeiregresza nekolikogodina. -Akosetouzmeuobzir,ondapreduze}e znatno vi{e duguje meni od  sume koju sam dobiokaopozajmicuzale~ewe-zakqu~ioje Ili}. Odgovaraju}i na navode poverenika sindikata „Nezavisnost”, direktor „Stana” IlijaTrnini}naglasiojedajeIli}potpisao ugovor o pozjamici sa preduze}em, te da mu je na osnovu toga obustavqena rata zajma,kaoisvakomdrugomradnikukomeje datzajam. Z.Deli}

Ve~eposve}enoguslama Kwiga„Gusleustihovimasrpskihpesnika”DejanaTomi}abi}e predstavqena ve~eras u 19 satiusve~anojsaliMaticesrpske,uUliciMaticesrpske1.O kwizi}egovoritiprof.drQubomirZukovi},RajkoPetrovNogo, Nenad Gruji~i}, Zoran Ko-

lunyijaiautor.Stihove}ekazivati glumac SNP-a Miodrag Petrovi}, a uz gusle }e pevati guslarizNovogSadaPetarMi{ovi}. Mali resital izv{}e pobednica tre}eg ciklusa emisije „Jaimamtalenat”guslarkaBojanaPetkovi}. Z.Ml.

ALEKSANDARGRUJI]UPOSETI„DNEVNIKU”

Izme|uDonKihotaiviteza gra|anskihprava Novosadski za{titnik gra|ana Aleksandar Gruji} posetio je „Dnevnik”itomprilikomza„Intervju petkom” govorio o institucijiza{titnikagra|ana,kaoi osaradwisjavnimpreduze}ima, gradskimupravamaiorganizacijama s jedne strane i gra|anima kojiseneretkonalazenadijametralnosuprotnojstrani. SutranastranamaNovosadske hronikesazna}eteiza{tojefotografijanovihcipelaodbornice u Skup{tini grada bila tema kojom se na kratko bavio, kao i ~iwenicudagajejednojavnopreduze}e konsultovalo povodom tendencijazaposlenihdazbogneradnihdanasvakegodinemewaju krsnuslavu. J.Z.

Foto:S.[u{wevi}

glasnostiizra~unovodstvapreduze}anisu mogli da mi odbijaju ratu. To je protivno ZakonuoraduiZakonuoza{titiinvalida rada, jer sam invalid tre}e kategorije, pa samosvemuobavestioInspekcijurada-ka`eBla`oIli}. Smatradajeposredi„odmazda”jerjena sindikalnomsastankudvareprezentativna sindikata tra`io od predstavnika novog sindikata „Solidarnost” da poka`u da su registrovani kod Ministarstva rada ili da prika`u potvrdu da su predali papire zaregistraciju.Poverenik„Nezavisnosti” Ili} skre}e pa`wu na ~iwenicu da „Stan”

Odbornicitrebadanasdadonesuiodlukuoraspisivawukonkursa za izradu idejnog urbanisti~ko-arhitektonskog re{ewa dela starog centra u Sremskim Karlovcima  i wegovog neposrednogokru`ewa,kaoiodluku o eksternoj reviziji zavr{nog ra~unaop{tinskogbuyeta.Skup{tinatrebadadasaglasnostna Statut i izve{taj o radu JKP „Belilo”, da donese re{ewe o imenovawu nadzornog odbora tog preduzte}a, kao i komisije ~iji zadatak je da sprovede postupak imenovawa direktora JKP-a.Skup{tini}ebitipodnetiiizve{tajoraduOp{tinskog {taba za vanredne situacije u 2012. godini, te predlog godi{weg plana rada tog {taba. Sremskokarlova~ki parlament }eseizjasnitiiopredloguza prihavatawe deklaracije o Sremskim Karlovcima kao op{tini bez genetski modifikovanihorganizama. Z.Ml.

Diplomatskakarijera JovanaDu~i}a

SINDIKALNIPOVERENIKU„STANU”OSTAOBEZDRUGOGDELAPLATE

Poverenik sindikata „Nezavisnost” u JKP „Stan”  Bla`o Ili} pro{le sedmice nijedobiodrugideozaradezafebruar,jer mu je obra~unata rata od pozajmice koju je dobioodpreduze}azale~eweimakarcinomaplu}a.InformacijuizsindikalneorganizacijepotvrdiojeisamIli}iza„Dnevnik”izjaviodasmatradarataodpozajmice od 19.800 dinara nije trebala da mu se obra~unavadoksenalazinabolovawu,ida zavremebolovawatrebadaprima65odstoodutvr|enecenerada. - Od „Stana„ sam dobio 223.000 dinara zale~ewe;vanrednidoga|ajibezmojesa-

17

VESTI Promocijakwige u^itaonici Promocija kwige pesama “Ti, fuga`ivota”RankaRisojevi}a bi}e odr`ana ve~eras u 19 ~asova u ^itaonici Gradske biblioteke, Dunavska 1. U~estvova}eJovanZivlak,Zoran\eri} iautor. A.Va.

Predstavqawe videofestivala Izbor video radova gr~kog video festivala „Miden„ bi}e prikazan ve~eras u Likovnom salonu Kulturnog centra Novi Sad,aofestivaluiradovima govori}e Andrej Ti{ma. Predstavqawe festivala organizovano je u okviru ciklusa „Svet digitalneumetnosti”,apo~iwe u20~asova. J.Z.

Ve~epoezije Ve~epoezijebi}eodr`anodanas u 18 ~asova u sve~anoj sali

Tehni~ke {kole “Pavle Savi}”, [ajka{ka34.Uprogramu}eu~estvovatipisci\or|oSladojei EmsuraHamzi}. A.Va.

TribinauKCNS Redovnamese~na“Psihopolisova”tribinaovajputimatemu „Kakosepredstavqamousvakodnevnom `ivotu? - psiholo{ke maske, javnost, bliskost i privatnost” odr`a}e se ve~eras u 19.30~asovauKultunomcentru NovogSada,Katoli~kaporta5. GovorepsihoterapeutdrZoran Milivojevi} i sociolog prof. drDu{anMarinkovi}. G.^.

„Vrum”promovi{e novisingl Grupa „Vrum„ odr`a}e u ~etvrtak promociju novog singla „Autput”ubaru„Babilon„,UlicaLazeTele~kog10.Promocija po~iweu20~asova,aprvihpedeset posetilaca dobi}e unikatne diskove na kojima se na-

laze singl „Autput” u posebnoj verziji i remiksi pesama „Izlaz”i„Tamnivilajet”.Bendnastupaunovojpostavikojupored MarkaGrubi}aiLavaBratu{e ~ineTamaraKoji}iTamaraBijeli}.Bendtrenutnoradinanovomalbumu~ijeobjavqivaweje planiranozapo~etakleta,akakozvu~emo}i}edase~ujeu21 ~askada}eodsviratiminikoncert.Ulazjebesplatan. J.Z.

Futo{kibazar usubotu Prodajna izlo`ba unikatnih ru~nihradova,prirodnekozmetike, cve}a i drugih lepih sitnicapodnazivom„Futo{kibazar” odr`a}e se u subotu, 27. aprila u Futogu u Kulturno-informativnom centru „Mladost”, Cara Lazara 42. Prijave izlaga~aseprimajudo~etvrtka 25. aprila na broj telefona 021/895-598i895-225.Brojmesta je ograni~en i zbog toga je prijavaobavezna. I.D.


18

tv program

~etvrtak 25. april 2013.

06.00 07.30 09.00 09.00 10.00 11.00 13.30 15.30 16.00 17.00 18.00 18.25 20.00 20.30 22.00 23.00 00.30

Документарни програм ВОА Свет животиња Цртани филм Вести Излог страсти Ми бирамо Војвођанске вести Панорама Свет животиња Излог страсти Меридијанима Војвођанске вести Шајкашка прела Војвођанске вести НН пулс ВОА

Државни посао Окосница емисије „Државни посао” су сатирични разговори између тројице актера, коментари који подсећају на „стенд-ап” форму. То су кратки, духовити коментари и опаске на тему свакодневице, околности, друштвено политичке ситуације, спорта, света забаве, њихови лични ставови о различитим темама. Аутори и глумци: Никола Шкорић, Димитрије Бањац и ДејанЋирјаковић (РТВ1,18.55) 06.30 09.00 09.05 09.30 10.00 10.10 11.00 11.05

15.05 16.00 16.25 16.50 17.00 17.20 17.50 18.55 19.00 19.30 20.05 21.00 22.00 22.35 23.00 23.55 00.20 01.40

Добро јутро, Војводино Државни посао Монсуно Бен 10 Вести Палета Вести 16. седница Скупштине АП Војводине, пренос Вести Зелени сат Плави круг Вести за особе са оштећеним слухом Преваранти Здравље пре свега Здраво живо Временска прогноза ТВ Дневник Један на један Разгледнице Државни посао Фолдер култура ТВ Дневник Преваранти Сучељавање Војвођански дневник Један на један Линија раздвајања Фолдер култура Сучељавање Музички програм

07.00 07.25 07.50 08.15 09.10 10.00 10.50 11.50 12.30 12.40 13.10 14.00 14.25 15.10 16.40 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.20 22.45 23.15 00.05

Повратак на село Живопис Добар посао Концерт-Ватрени пољубац Грување Грување уживо НОМУС 2008. Лендава-Стари учитељ (мађ) Вести (мађ) Украјинска панорама Колико се познајемо – квиз Живопис Концерт - Ватерни пољубац Добро вече, Војводино (рум) ТВ Магазин (рус) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Емисија украјинске музике Добро вече, Војводино (рус) Линија раздвајања Фолдер култура Плави круг Палета ТВ Продаја

14.00 14.05 14.30 15.00

ФУДБАЛ: ЛИГА ЕВРОПЕ

Базел – Челси (РТС1,21.00) 06.05 08.00 09.04 10.00 10.31 11.06 12.00 12.15 12.31 13.25 14.34 15.05 15.50 16.45 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.00 20.53 21.00

06.30 09.00 09.05 09.35 10.00 10.05 11.00 11.10 11.35 12.05 13.00 13.10 14.05 15.00 15.10 15.35 16.00 16.15 16.30 17.18 17.30 18.30 19.00 19.30 20.20 20.30 21.00 21.25 22.00 22.30 23.20 23.20 00.10

07.00 07.30 09.30 12.00 13.00 19.00 19.30 20.00 21.00 22.00 22.30 23.00

Новосадско јутро Вести Храна и вино Цртани филм Трас Клиника Вести Велики одмор ИЦТ плус Серија Вести Пут за Евонли Ленија Вести Документарни програм Храна и вино Објектив (слов) Објектив (мађ) Закон улице Трас Новосадско поподне Сигуран квадрат Објектив Пут за Евонли Неон сити Витраж Лична грешка Документарни програм Објектив Клиника Неон сити Закон улице Серија

Португалска лига Преглед Чемпионшипа ВТА Премијер Штутгарт ВТА Премијер Штутгарт АТП Барселона Премијер лига, магазин Ла Лига Магазин Светски спорт Агентинска лига Мобил 1 НБА акција ВТА Премијер Штутгарт

Фолк шоу (КТВ,20.00)

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Под сјајем звезда, 14.00 Живети свој живот, 16.00 Освета, 17.00 Дрецун, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 20.00 Фолк шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Ток шоу, 00.00 Објектив, 00.30 Фолк шоу 07.00 Аморе Латино, 08.00 У нашем атару, 09.00 Кухињица, 09.30 Зоо пузле, 10.00 Фарма, 11.00 Поглед, 12.00 ИТ Нетворк, 12.30 Инвестиције, 13.00 Отворени екран, 14.00 Биографије, 14.55 Инфо, 16.00 Аморе Латино, 16.55 Инфо, 17.30 Бибер, 18.00 Здравље је лек, 18.30 Кухињица, 18.55 Инфо, 19.30 Бибер, 20.15 Отворени екран, 21.15 Модни магазин, 22.00 Бибер, 22.30 Инфо, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

23.15 00.05 00.20 00.29 01.29

Јутарњи програм Јутарњи дневник Позориште у кући Сасвим природно Моја лепа Србија Тито-црвено и црно Дневник Спорт плус До усијања Драмски писци ТВ БеоградМиленко Вучетић: „Соба са пет зидова” Задња кућа, Србија Ово је Србија Бољи живот Гастрономад Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око магазин Слагалица Дневник Бољи живот Фудбал: Лига Европе Фудбал: Лига Европе, Базел Челси, пренос До усијања Дневник Евронет Горе-доле Ноћни биоскоп: Жан де ла Фонтен, филм

06.02 06.50 07.27 07.52 08.16 08.23 08.45 08.53 09.29 10.01 10.29 10.55 11.25 11.53 12.30 13.00 13.56 14.00

Још једна година Том и Гери су у браку више од 30 година. Чини се да једино они успевају да задрже своју животну радост, док њихови рођаци, пријатељи и колеге упадају у разне животне тешкоће и депресије. А живот тог необичног пара испуњен је ситницама које много значе. Улоге: ЏимБродбент,Рут Шин,ЛеслиМенвил Режија. МајкЛи (РТС2,21.48) 14.22 14.30 15.06 15.38 15.49

СрђанКарановић

Експлозив Каже се „преко трња до звезда“. Али шта бива кад се звезде брзо досегну, а затим се падне у трње? Како је један човек од шампиона постао бескућник? Љубиша Аврамеловић је водио битке у ринговима широм Европе. Водитељ: Срђан Карановић (Прва,18.25) 06.00 06.15 06.40 08.10 09.00 09.45 11.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.25 21.30 23.20 00.15 00.30

Ексклузив Експлозив Кад лишће пада Дођи на вечеру Тачно 9 Одбачена Филм: Хотел из снова: Абу Даби Тачно 1 Љубав и казна Како време пролази Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Породичне тајне Како време пролази Филм: Хајде да се волимо 3 Галилео Ноћни журнал Породичне тајне

Концерт за добро јутро Слагалица Бандолеро Пчелица Маја Дени и Деди Чаробно село Великани Балкански ратови Српске спортске легенде Позитивна енергија Траг у простору Европа и Срби У свету Вече Стравинског 2 Беокулт Трезор Успон идеја Чаробно село

04.55 05.23

Великани Балкански ратови Закључано Верски календар ТВ лица...као сав нормалан свет Фигура од порцелана Хероји Концерт Ане Бекуте Свет здравља Бандолеро Пчелица Маја Живот и стандарди Метрополис Хероји Фестивал фестивала: Још једна година, филм Бунт 25. Београдски џез фестивал Трезор Фудбал: Лига Европе, Базел Челси (р) Живот и стандарди Концерт Ане Бекуте

06.30 07.00 11.00 12.00 13.00 13.20 15.10 15.50 16.00 17.30 18.30 19.05 20.00 21.00 22.00 23.30 03.00 04.00

Нежељене Добро јутро Фарма- уживо Брачни судија Први национални дневник Фарма - уживо Тачно у подне Национални дневник Фарма- уживо Север Југ Национални дневник Мала невеста Фарма- преглед дана Необјављене приче Све за љубав Фарма- уживо Пабло Ескобар Филм: Кикбоксер 4: Нападач

16.35 17.04 17.50 18.27 18.59 19.23 20.00 20.30 21.00 21.48 00.06 00.54 02.23 03.19

08.15 Бање Србије, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.40 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Стварност живота, 17.40 Вести, 19.59 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.05 Веб џанк, 21.30 НК Коктел, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.00 Вести, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Бање Србије 12.00 Срем на длану: Инђија, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Пећинци,18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Без тамбуре нема песме, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

07.50 08.25 09.15 09.30 10.00 10.35 12.00 13.15 14.45 15.00 16.00 16.40 17.00 18.00 18.30 19.05 20.05 21.05 21.30 23.25 00.00 00.35 02.25 02.55

У здравом телу Доме, слатки доме Топшоп Хоћу да знам Вести Велики брат ВИП (уживо) Ларин избор Велики брат ВИП (уживо) Топшоп Квиз: Узми или остави Вести Спортски преглед Велики брат ВИП (уживо) Титова кухиња Вести Ларин избор Нинџа ратници Велики брат ВИП (уживо) Велики брат (дневни преглед) Велики брат ВИП (уживо) Вести Велики брат ВИП (уживо) Титова кухиња Прљави плес

08.00 09.00 10.00 11.30 12.00 14.00 15.00 15.45 16.30 17.15 18.00 19.00 20.00 22.00 00.00

Цртани филм Папарацо лов Филм: Колатерал Сити вести Филм: Халам Фоу Породични обрачун Наследници Маријана и Скарлет Маринци Наследници Гром у рају Ескобар- господар зла Филм: 21 Филм: Сливер Филм: Неколико дана у септембру

ЖилијетБинош

Неколико дана у септембру Улоге: Жилијет Бинош, ЏонТуртуро,НикНолт,СараФорестије,ТомРајли Режија: Сантијаго Амигорена (Пинк 2,00.00)

Хантик Уморан од чекања да неко други пронађе његовог оца, одлучује да сам крене у потрагу наводећи се информацијама пронађеним у дневнику. Придру жује се Хaнтик фондацији, групи трагача који су са мисијом да чине добро. Удружује се са Дантеом Валуом, младом истраживачу, Софијом Кастервил, наследницом древне породице Трагача и Залиом Мун, усамљеним вуком коју обавијају брачне тајне. (Хепи,11.50) 05.00 08.00 09.15 09.30 09.50 10.00 10.20 10.40 11.00 11.50 12.40 13.00 13.40 13.55 14.00 14.35 14.50 16.30 17.55 18.30 18.50 20.15 21.50 23.00 00.15

Добро јутро, Србијо Сузе Босфора Телешоп Зоки на веселој фарми Тајни свет меде Бенџамина Винкс 5 Монсуно Покемони Бен 10 Хантик Моћни ренџери Моћни ренџери Телешоп Вести Гламур Телешоп Филм Сузе Босфора Телемастер Насловна страна, квиз Филм Голи живот Луда кућа Снага октана Филм

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 10.00 Преглед штампе, 10.30 Икс арт, 12.15 Екстреми, 14.15 Арт бизнис, 15.20 Волеј, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 19.20 Пролог, 19.30 ТВ изложба, 20.05 Презент, 21.00 О свему помало са..., 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм. 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Немогућа магија, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас,19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Артикулисање, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем


~etvrtak 25. april 2013.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

29

19

ДОБРИЦА ЋОСИЋ ИЗ ЗАГРЕБАЧКОГ УГЛА

Пише:Дарко Худелист 08.35 ШминкањесаКлио 09.30 Богатамлада,сиромашна млада 10.25 МедијумсаЛонгАјланда 11.20 Највећигубитник 12.15 Стручњакзаторте 12.45 Краљицаслаткиша 13.10 Најбољиамеричкикувар 14.05 Карсоновсвет 15.00 Малиљуди,великисвет 15.25 Краљпосластичаракаокувар 16.20 Великипројекти 17.15 ШминкањесаКлио 18.10 Богатамлада,сиромашна млада 19.05 Алесандровакухиња 19.35 Стручњакзаторте 20.00 Салон„Последњаприлика„ 20.55 Лепотицаизвер 21.50 Лечењеисхраном 22.45 Тајнатрудноћа 23.40 Ургентницентар 00.40 Салон„Последњаприлика„ 01.40 Лепотицаизвер

08.00 Тајни рат 09.00 Ко си заправо ти? 10.00 За мог живота:Пројекат нуклеарног света 11.00 Грађевинска чудеса: Заборављени кинески град 12.00 Импресионисти 13.00 Најгори послови у историји 14.00 Тајм тим година 15.00 Ко си заправо ти? 16.00 Хероји,култ и кухиња 17.00 Мистерије олупина на дну океана 18.00 Најгори послови у историји 19.00 Прича о струји 20.00 Прича о науци 21.00 Живо оружје 22.00 Хрватски владари 23.00 Тајни рат 00.00 Тајм тим година 01.00 Мистерије олупина на дну океана

08.00 Мунзи 09.30 Кунффусториофтаији панда 11.00 Фалсификатори 13.15 Књигаоџунгли2 16.00 Изгубљеновреме 18.00 Украдиибежи 20.00 Долановкадилак 22.00 Колосрећасеокреће 00.00 Еротскифилм

Колосрећа сеокреће Стенли је стидљив и помалосмотанмомак,аликолеге у канцеларији га воле. Заљубљујесеуновуколегиницу,алинемапетљудајој се приближи. На дан када скупио храброст и предложиојојизлазак,задесилага јесаобраћајнанезгода... Улоге: Дениз Ричардс, Бен Афлек, Лук Вилсон, Џеј Лакопо Режија:Џордан Брејди (Синеманија, 22.00)

07.00 Добро јутро,Хрватска 10.00 ДивљинаПиринеја,док. филм 11.11 Преуреди па продај!6,док. серија 12.00 Дневник 1 12.15 Спорт 12.22 ТВКалендар 12.37 Пркосна љубав 13.20 Др Оз 3,ток-шоу 14.33 Тренутак спознаје 15.05 Позитивно 15.57 Краљ винограда 16.45 Хрватска уживо 17.52 Слатко лудило 2,док.серија 18.20 Пуна кућа Рафтера 19.10 Тема дана 19.30 Дневник 20.10 Док.филм 20.45 Спектар 21.35 Паралеле 22.05 Пола сата културе 22.45 Дневник 3 23.05 Вестиизкултуре 23.23 Како изгубити пријатеље и отуђити се од људи,филм 01.06 Мој тата Баришњиков,филм 02.33 Ловци на натприродно

15.40 16.10 17.05 17.35 18.05 18.35 19.05 20.00 20.55 21.55 22.55 23.50 00.45 01.40

Како сам упознао вашу мајку Приватна пракса Шапат духова Сречни завршеци Лудница у Кливленду Брза италијанска кухиња Једном давно Секс и град Водичза стил Тима Гана Све што нисте знали о љубави Судије за стил Али Мекбил Хоуп и Фејт Како сам упознао вашу мајку Сречни завршеци Лудница у Кливленду Ружна Бети Шапат духова Тело је доказ Џордан Приватна пракса Ружна Бети Водичза стил Тима Гана Све што нисте знали о љубави

Монк

(Универзал, 13.20) 08.20 09.20 10.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20 23.20

Плаве крви Краљевски болесници Убиства у Мидсамеру Пандури новајлије Монк Плаве крви Краљевски болесници Убиства у Мидсамеру Пандури новајлије Монк Видовњак Филм:Откако те нема Филм:Несрећа у ваздуху

СЕРИЈА

ЦСИ:Њујорк Меган Фокс

Какоизгубити пријатељеи отуђитисеодљуди Млади Сидни је арогантан британски трач-новинар, момаккојисветславеигламура и обожава и презире. Он је помало несигуран и збуњен младић који исмејава звезде опседнуте својим сликама у медијима,текојисеизненади кад му моћни уредник Клејтон неочекивано понуди посаоусвомњујоршкомлисту... Улоге: Сајмон Пег, Кирстен Дaнст, Меган Фокс, Џеф Бриџис, Џилијан Андерсон, Келан Пенели Режија:Роберт Вајд (ХРТ 1, 23.23)

07.26 07.51 08.16 08.41 09.10 09.58 10.41 12.33 13.15 14.48 15.10 16.00 16.34 17.16

20.05 21.00

08.45 09.10 10.00 10.50 11.20 11.45 11.55 12.50 13.45 14.45

СЕРИЈА

07.35Кобра11 09.50Небоиземља 11.10 Крвнијевода 12.15Ексклузивтаблоид 12.55Ружаветрова

18.08 18.35 19.05 19.35

Дениз Ричардс

Bankarlako potro{iolegendu

22.58 00.22 01.02 01.48

08.10 10.00 11.50 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Тинтинове пустоловине Телетабиси Ватрена кугла Серија задецу Школски сат Долина сунца Неизвесни подухват,филм Залагаоница,док.серија Мој тата Баришњиков,филм Деграси Школски сат Регионални дневник Долина сунца 10месеци за живот,док. филм Глобално село Туристичка класа Мала ТВ Укус Ирске Линдија Милана, док.серија Топ гир 15,док.серија Фудбал,Европска лига:Базел -Челси,пренос полуфинала Увек је сунчано у Филаделфији Ловци на натприродно Закон и ред Капри

Мужевиижене Лажов ЕдТВ Самокадасесмејем Орловиправде Еди Срећнибројеви Осињегнездо Еротскифилм

08.00Правилаопсесије 10.00 Музикаукрви 11.30 МомцисМадисона 13.30 Уњенојкожи 15.00 Роксана 17.00Заљубљенадоушију 18.30 Мртвинелажу 20.00 Изненадауседамдесетој 21.30Седмизнак 23.30 КучкеизИствика

Истражитељи се морају посветити убиству Бенија Мадере,чланалатинобанде чије је тело толико измасакрирано да му недостаје читави доњи део. Флек открије дајеЛоватопокушаланазвати Бенија па се сукобљава с њом,аонамуобјашњавада јојјеБенипомогаодасеубацимеђукријумчаредроге... Улоге: Гери Синис, Села Вард, Карминe Ђовинацо, Хил Харпер Режија:Ен Донахју (РТЛ, 22.15)

Села Вард 13.55Библија 14.50Кобра11 16.55РТЛ5до5 17.10Галилео 18.05Ексклузивтаблоид 18.30РТЛДанас 19.10Крвнијевода 20.00Ружаветрова 21.15Библија 22.15ЦСИЊујорк 02.20Астрошоу

09.55 10.50 11.15 11.40 12.35 13.30 14.25 15.20 16.15 17.10 18.05 19.00 20.00 21.00 22.00

Преживљавање Какотораде? Какосеправи? Мегаградитељи Аутомобили Трговциаутомобилима Америчкичопери Разоткривањемитова Прљавипослови Опасанлов Преживљавање Какосеправи? Страственириболовци Злочиначкеимперије МафијашкаправилаЛу Ферантеа 23.00 Далибистепреживели? 00.00 Водичизбезизлазних ситуација

08.30 10.00 11.45 12.00 14.00 17.00 18.00 19.00 20.00 23.00 00.00

Бициклизам Билијар Фитнес Бициклизам Билијар Билијар Најјачи човек Билијар Билијар Билијар Борилачки спорт

Kadsu1992.Srbijiuvedeneo{tresankcijeUN-a i razbuktao se sna`an antimilo{evi}evski pokret,]osi}iBe}kovi}susena{linasuprotnim stranamabarikade.Be}kovi},dodu{e,nijebioodmahprotivMilo{evi}a,upo~etkugajeionhvalio, nobrzojepreokrenuosvojstavzapunih180stupweva.Wegovotac,VukBe}kovi},biojejedanodkomandanata vo|e crnogorskih ~etnika Pavla \uri{i}a.]osi}je,pak,dubokomrzio~etnike,protiv kojihjeratovaopune~etirigodine.^imsuuSrbijiuskrsnulestarepodjelena„partizane”i„~etnike”,raskolizme|u]osi}aiBe}kovi}abiojeneizbje`an.]osi}jeostaolijevoanga`iranirepublikanac,aBe}kovi}pristupioDEPOS-uiba{onih danakadje]osi}unajstro`ojkonspiracijipregovaraosMilo{evi}emostupawunadu`nostpredsjednikaSRJ,Be}kovi}jeuimecijeledemokratske Srbijepro~itao`estokootvorenopismoMilo{eKostimografkiwaBo`anaJovanovi} vi}uukojemjetra`iodapodneseneopozivuostavku. tifunkcijepredsjednikaSRJ,Be}kovi}ka`e: „Okupator je u Drugom svetskom ratu za Srbe –Moraojere}i:„Ho}u,alidaidemnaizbore!”I propisaoodmazdustozajednog.UNtra`ijednogza dajetakoizabran,nebimoglidagasmeneve}posve.Svi,tojesrpskinarod,jedansteVi.” slegodinudanadogovorawihdvojice-trojice:MiNakontograskola]osi}iBe}kovi}nisukomulo{evi}a, [e{eqa i Crn~evi}a. Ali on se ponaniciraligodinama,aondasusvremenomipakza{aokaodajeizabran.IkadjekrenuonaMilo{elije~ilistareraneipomirilise.SadmijeBe}kovi}a,ovajgajeskinuokaodanijenipostojao.Milovi}odlu~iosvjedo~itiprotiv]osi}a,bespo{ted{evi}jeboqeodsvihznaoda,akoondovodinekog noosu|uju}iwegovdilsMilo{evi}emiz1992,kad navlast,ondamutajnemo`eni{ta.Kadsu]osi} gaje,kakomijerekao,Milo{evi}namamiodase iPani}krenulidamuprete,onjebezikakvihproprihvatifunkcijepredsjednikaSRJ,{tomuje,po blemauSkup{tiniiligdelive}mogaoorganiziBe}kovi}u, bila mo`da najve}a `ivotna gre{ka. ratidaimsejavnoka`e:„Ma,vistenajobi~nijebuNa pitawe kako je reagirao kad je doznao da se s dale!” Milo{evi}em ]osi} uspio dogovoriti, Be}kovi} Nisamhtio]osi}uprepri~atirazgovorsBe}komijerekao: vi}em. Jednom se s wim ve} razi{ao, zar opet a –Poslaosammudepe{u:„Upoznalismosekadsi mojomkrivicom?Uopu{tenojatmosferido{loje biouopoziciji,ipostaliprijateqi.Pakadbude{ naredipitawenevjerni{tva–bra~nog. opet–nastavi}emo!”JasamsDobricomproveode– Je li va{ brak s Bo`icom ikada do{ao pod cenije,alinakonwegovainstalirawazapredsedznakpitawa? nikaJugoslavijenisammo–Jestekodmene,alinigaoodoletiadaka`emnokad da smo se razvodili. vinarima: „Jeftino je Be}kovi}pamtikakogaje]osi} Neverni{tvom se ne hvaprodaosvojuko`u”. ube|ivao:„Milo{evi}jestra{an lim. Naprotiv, ja ga priUpitao sam Matiju {to znajem i u svojim „Zapisigajenajvi{esmetalou]o- ekonomista,mi}emobiti[vedska zadesetgodina.Politikagajedva ma”. si}evuimenovawu: –Bo`icajeznalazato? –Dobricajebiotolika zanimai~imsesmiritarapanau –Jednujestvarznala. legenda u srpskom narodu Srbiji,on}etajposaoprepustiti –Koju? dajeMilo{evi},smatrao nekomdrugom” –Jednuveliku.Biosam damuje]osi}jedinakonzaqubqen u apsolutno najkurencija.IondagajeMilep{udjevojkuBeograda.I lo{evi}„potro{io„.Mo`dajeglupodaovogovosadjenajlep{a`enauBeogradu.Samojestarica, rim kao wegov prijateq, ali da tad nije uzeo maslomilajeki~mu,bolesnaje.Bo`anaJovanovi}je mac,danasbibioli~nostneznamkolikihrazmeapsolutno najboqa beogradska kostimografkiwa ra.Ovakojesamopotro{iosvojureputaciju,umuodDrugogsvetskogratadodanas.@enafenomeqaoseukoje{tarije,aopetiznekelakomislenonalnogdarailepote.OnajesestraJelene@igon, sti da }e on taj jednostavan posao besprekorno alijelep{aodwe. obaviti. –Kadsetava{aqubavdogodila? Milo{evi}jepotro{io]osi}atolikodadanas –Pedesetineke.Onaseudala1963... nikoninepomiwedabibiloboqedajenavlasti –ItojeBo`ica,zna~i,znala? bio]osi}aneMilo{evi},daje]osi}bioglavna –Jasamjojrekao. idejaidajeonusvemutomezapravojednavelika –Kakojetopodnijela? propu{tenaprilika.Onjeusvemutomeispaonai–Reklaje:„Akonekogvi{evoli{,idi!” van.NakonjednogodranihrazgovorasMilo{evi–Pa{tonisteoti{li? }em ka`e meni Dobrica: „Zna{, Matija, Milo{e–Zato{tosamznaodamijeovosBo`icom`ivi}jestra{anekonomist.Onjefantasti~anbanvot.AdaBo`ananematakveosobine,iakojelepkar,mi}emobiti[vedskazadesetgodina.Apo{a i uzbudqivija seksualno, nema kapacitet kullitikagajedvaizanima.Onsesadmorabavitipoturniiintelektualni,`enski,ravanBo`ici.Nilitikom,zbogceleovetarapaneuSrbiji,ali~im tituodanost.Alita`enajebilamojaiskrenaqusesituacijasmiri,on}etajposaosigurnoprepubav. Nismo vi{e qubavnici jer je pala i slomila stitinekomedrugome.”Poslijeseispostaviloda ki~mu.DvaputseudavalaiimasinaizdrugogbrajeMilo{evi}wegauvla~io–u|iuku}icu!–pa}eka.Isadseuva`avamoipo{tujemo.Akojojtreba modaqesvelako.Ionjeu{ao. doktor ili lek, ona me pozove. „Na|i mi lekara, Napitawekojijepotez]osi}moraonapraviti umiremodbolova!” kadgajeMilo{evi}po~eopritiskatidaseprihvaKRAJ

KwiguDarkaHudelista„MOJBEOGRADSKIDNEVNIK (SusretiirazgovorisDobricom]osi}em2006–2011),uizdawuzagreba~kog „Profila”,mo`etenabavitiusvimboqimsrpskimkwi`arama.

Prvibroj SlobodneVojvodine"{tampanjekaoorganPokrajinskognarodnooslobodila~kogodborazaVojvodinu " 15.novembra1942.uilegalnoj{tamparijiuNovomSadu. Od1.januara1953. SlobodnaVojvodina"izlazipodimenom Dnevnik”. " " Prviurednik-narodniherojSVETOZARMARKOVI]TOZApogubqenodokupatora9.februara1943. Izdava~„DnevnikVojvodinapresd.o.o.”,21000NoviSad,Bulevaroslobo|ewa81.Telefaksredakcije021/423-761. Elektronskapo{tare­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet:www.dnevnik.rs. GeneralnidirektorDu{anVlaovi} (480-6802).V.d.glavnogiodgovornogurednikaMiroqubMiju{kovi} (480-6813). Ure|ujeredakcijskikolegijum: NadaVujovi} (zamenikglavnogiodgovornogurednika,unutra{wapolitika480-6858), MiroslavStaji}(pomo}nikglavnogiodgovornogurednika,nedeqnibroj480-6888),DejanUro{evi}(ekonomija480-6859), Vlada@ivkovi} (desk,no}niurednik480-6819),AleksandarSavanovi}(novosadskahronika,528-765,faks6621-831), NinaPopov-Briza (kultura480-6881),SvetlanaMarkovi} (vojvo|anskahronika480-6837), VesnaSavi} (svet480-6885),\or|ePisarev (dru{tvo480-6815),Mi{koLazovi}(reporta`eifeqton480-6857), BranislavPuno{evac(sport480-6830), JovanRadosavqevi} (Internetslu`ba480-6883), IvanaVujanov(revijalnaizdawa480-6822),Slobodan[u{wevi} (foto480-6884), BrankoVu~ini} (tehni~kapriprema480-6897,525-862), NedeqkaKlincov(tehni~kiurednici480-6820), ZlatkoAmbri{ak (Slu`baprodaje480-6850), SvetozarKaranovi} (Oglasnisektor480-68-68),FilipGligorovi}(Sektorinformatike480-6808), Malioglasi021/480-68-40.BesplatnimalioglasizaOglasnenovine021/472-60-60. Rukopisiifotografijesenevra}aju. Cenaprimerka30dinara,subotominedeqom35dinara. Mese~napretplatazana{uzemqu940,zatrimeseca2.820,za{estmeseci5.640dinara(+ptttro{kovi). [tampa:Politika[tamparijad.o.o. @irora~uni:AIKbanka105-31196-46;Rajfajzenbanka265201031000329276

Dnevnik"jeodlikovanOrdenombratstvaijedinstvasazlatnimvencem " iOrdenomradasazlatnimvencem


20

LEKAR/ OGLASI

~etvrtak 25. april 2013.

Zdravqeizjagode Jagodajeprvoprole}novo}e koje se mo`e kupiti na na{im pijacama. Omiqena je zato {to jewenplodizuzetanzaupotrebu,nesamousve`emstawu,ve} izamrznutiliprera|en:slu`i  za spravqawe slatkog, xema, marmelade, sirupa, kompota, sokova, sladoleda...Uspeva kao {umsko i ba{tensko vo}e. Unarodnojmedicinipoznataje kaodelotvornakodgihta,avitaminoze, malaksalosti, malokrvnosti, hemoroida, ateroskleroze,visokogkrvnogpritiska... Za le~ewe se koristi plod,li{}eikoren. Odsvihdelova,plodjenajzanimqiviji,jersadr`iokodeset odsto{e}eraiokojedanprocenatslobodnihorganskihkiselina (limunska, vinska, jabu~na), pektina, mineralnih sastojaka, aromati~nih jediwewa, karotena,vitaminaC...pajeposlezimskihdanapravoblagovitamina iminerala.Preporu~ujesedase u prole}e svakodnevno pojede ~inijicaovogvo}a,jerjetonajboqina~indaseunesedovoqno vitaminaC.Ukolikoimateproblemasa`elucemmo`eteporeceptu na{ih baka napraviti lekovitnapitak.Ulitarjestivog, po mogu}stvu nerafinisanog uqa,trebastavitikilogramjagoda, i ostaviti ih da stoje na suncu dva meseca. Ovaj lek, potom,trebauzimatisvakodnevno triputanadan,pojednusupenu

ka{iku.Za~i{}ewekamenaipeska iz bubrega treba, u trajawu mesecdomesecipodana,svakodnevnopojestipokilogramzrelih{umskihjagoda. Jagode se mogu jesti s jogurtom, mlekom, `itaricama... Van sezone,zaovuterapiju,moguda poslu`esokovi,kaoipekmezii slatkoodjagoda. Unarodnojmedicinijagodesu poznateikaolekprotivdijareje. Za lak{i tip dijareje treba

kuvati 15 grama korena jagode pet minuta. Koren se kuva u 2,5 decilitara vode, a onda ostavi daodstojipoklopqenojo{10do 15 minuta. Potom se procedi i pijetoplonekolikoputadnevno. Kodte`egoblikadijarejeuzima se400gramali{}ajagodeikuva u1,2litradoma}erakije.Sadr`ajsenesklawasa{poreta,dok se ne ukuva do pola. Posle se uzimatriputadnevnoposupena ka{ika. J.B.

KUPUJEM trosoban stan u Novom Sadu, bez posrednika. Telefon:062/962-0349. 72504

Decaunoseprevi{esoli Novo istra`ivawe otkrilo je da neki prehrambeni proizvodi koje deca ~esto jedu sadr`eznatnovi{eodpolamaksimalnogunosa solinadanusamojednomobroku.Istra`ivawe koje je sprovelo britansko udru`ewe koje se bavi prou~avawem uticaja soli na zdravqe otkrilojedahranakojaprijadecisadr`ivi{e od1gramasolipoobroku. PortalMagazinprenosidaseuprehrambenim smernicamatvrdidabidecauzrastaod4do6 godinatrebaladajedumaweod3gramasolina dan, a deca stara od 1 do 3 godine mawe od 2

grama. Anketa na jednoj internet stranici za roditeqe otkrila je da mnogi roditeqi imaju skromnoznaweokoli~inisolikojujeduwihova deca. NutricionistaYoBatenjetimpovodomrekao da„mnogiroditeqiznajudabidecatrebalada jedumawesolinegoodrasli”. On je ukazao da su roditeqi zbuweni deklaracijamaukojimanestojikolikojesoliujednoj porciji i daju deci za doru~ak hranu poput kola~a,krofni,pudingai`itarica,jersmatrajudaonanesadr`ivisoknivosoli.

LIMAN, odli~an ukwi`en klasi~an1.0stan,cena32.000.Telefon636-6952,www.bomil.rs. 15001

ALERGIJENAPOLEN,PRA[INU,GRIWE,@IVOTIWSKEDLAKE

Kijawe,noscuri, suzeo~i... Dolaskom prole}a za ve}inu nas po~iwe najlep{e godi{we doba, a za alergi~ne na polenpo~etaktegoba.Posebno ovog prole}a na na{im prostorimasuo~i}emosesaalergijamajakogintenziteta,anajnoviji podaci govore da se svake godine za 25% uve}ava broj obolelih od alergijskog rinitisa. Polen biqaka je jedan od najzna~ajnijih alergenaizprirodekojisenalazi uvazduhu.

SVAKIPETI ALERGI^AN Polenovazrnakodsvakepete osobe izaziva alergijsku reakcijupra}enutegobama.

SIMPTOMI ALERGIJSKOG RINITISA Bezobziradalijere~oalergijamanapolen,pra{inu,griwe ili `ivotiwske dlake tegobe alergijskogrinitisasuiste: - Svrab, curewe iz nosa, kijawe, - O~i suze, ote~eni i crveni kapci, -Peckawe,grebaweugrlu [ta sve niste probali da olak{atesebimuke? Pacijenti su u nedoumici da lialergijskirinitistrebale~iti a wihova naj~e{}e postavqena pitawa su: [ta primenitiikojisune`eqeniefekti

medikamenata? Koliko dugo smemdakoristimidalismeju daihkoristedeca,trudnice?

KIJAWE,PAASTMA Svakakodaalergijskirinitis trebale~iti jerdugotrajneivi{egodi{wetegobemogudauzrokujuoboqewakao{tosuastma, upalasinusa,pojavapolipaunosu,kowuktivitisa.Sdrugestraneop{tejepoznatodadugotrajna upotreba antialergijskih lekova ima svoje ne`eqene efekte (pospanost, navika, o{te}ewesluzoko`enosa...),aposebno treba biti oprezan i konsultovati sa lekarom za mogu}nost wihoveprimenekoddeceiutokutrudno}e.

SOKOBAWA -Sobeiapartmani za odmor. U`i centar. Povoqno. Telefoni: 063/81-54200,018/880-100. 73558

ZA[TITITESE NAVREME

200 doza = 30 dana za{tite

Usvetuseuposledwevreme kaoefikasnaibezbednaza{titaodalergijaodstranelekara alergologa preporu~uje upotrebaprirodnepra{kasteceluloze.U{mrknutapra{kastaceluloza obla`e sluzoko`u nosa formiraju}i za{titni film nepropusnubarijeruzaalergene (polen, pra{ina, griwe, `ivotiwske dlake). Na taj na~in spre~ava pojavu neprijatnih simptoma,aukolikosusimptomive}prisutnibrzoihubla`ava. Zarazlikuoddrugihantia- lergijskihlekovaneizazivapospanost, naviku, ne o{te}uje sluzoko`unosapaseprahceluloze mo`e koristiti bezbedno tokomcelesezonealergija.Zato je naro~ito pogodan za upotrebu kod dece uzrasta ve} od 18 meseci, trudnica, doiqa sportistaiodraslihosoba. DrMirjanaMi{i}

ENGLESKI JEZIK, ~asovi za sve uzraste i namene, vrlo povoqno i kvalitetno. Telefon:060/722-3303. 72992 ^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog,latinskog,srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima,sredwo{kolcima,studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399305. 73481 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawugradiva,priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni, maturu. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399305. 73482

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon021/6399-305. 73483

IZDAJEM garsowerunaNovom nasequ, na lepom i mirnom mestu (iza robne ku}e), komforna, mo`e za dve osobe. Telefon063/8074425. 72640 IZDAJEM jednosoban stan poluname{ten u Novom Sadu, Detelinara. Tlefon 064/20-50577. 73415 SAJAM, izdajem dvokrevetnu, komplet name{tenu garsoweru 28m2, prvi sprat, zaposlenim samcima, 120E sa komplet re`ijama - depozit. Telefon: 064/453-8485,063/161-2873. 73455 IZDAJEM trosoban name{ten stan na Limanu 1. Jeftino. Telefoni: 064/855-95-24, 021/6335-024. 73510

VLASNIK bez posrednika, 51m2 na Bulevaru oslobo|ewa, na V spratu, ukwi`en, useqiv, ima lift. Mo`e na kredit. Telefon:064/128-47-49. 73543 NOVADETELINARA,ukwi`en jednoiposoban stan na prvom spratu po ceni od 35.000. Telefon6366-952,www.bomil.rs. 15002 CENTAR,okolinaRibqepijace i Dunavskog parka, zgrada na prelepom mestu, stan od 42m2 na III spratu sa liftom, cena 40.000. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15003 @ELEZNI^KA STANICA - BulevarkraqaPetraklasi~anjednoiposobanstannaIII spratubez lifta, cena 28.500. Telefon 060/04-07-003,www.bomil.rs. 15004 DETELINARA, u zgradi od fasadnecigle,klasi~andvosobanstanod48m2naIII spratusa liftom, cena 36.000. Telefon 060/04-07-003,www.bomil.rs. 15005 CENTAR, kod Spensa i Suda odli~an ukwi`en renoviran dvosoban stan od 49m2, na I spratucena53.600odli~aniza poslovni prostor. Telefon 060/04-07-003,www.bomil.rs. 15006 CARA DU[ANA, u kvalitetnoj novijoj zgradi, odli~an dvosoban stan sa odvojenom kuhiwom 49m2, cena 49.500. Telefon636-6952,www.bomil.rs. 15007 LIMAN, 2.0 stan kod „Merkatora”, od 53m2 prodaje sepoceni42.200.Telefon6368429,www.bomil.rs. 15008 @. STANICA, klasi~an dvosoban stan od 51m2, cena 44.300. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15009 SAJAM, Mi~urinova ulica, odli~an noviji ukwi`en dvosoban stan od 46m2, cena 47.500. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15010


OGLASI l ^Ituqe OPEL ASTRA 1600, 2002, plin, 158.000 km, metalik siva, registrovan do septembra, klima, radio. Cena 3.300 evra. Telefon 063/81-49-342. 73559 „JUGO IN 55” iz 2008. godine sa plinom, {koda „fabija 1.9 dizel” iz 2004. godine, povoqno. Telefon: 063/519-715 i 064/454-8514. 73148 KOMBI „vito 110” putni~ki 8+1, ful oprema, 2002, „polo 1.4 TDI” 2001, 5 vrata, klima, super stawe. Telefon: 063/519-715, 064/454-8514. 73149

ADAMOVI]EVO NASEQE, okolina Cara Du{ana ukwi `en odli~an nov 3.0 stan u ekstra kvalitetnoj zgradi, 78m2, cena 67.000. Telefon 063/828-83-77, www.bomil.rs. 15011 LIMAN, N. fronta, odli~an 3.0 stan od 80m2, lako preuredqiv u 3.5 po ceni od 70.000. Telefon 6366-952, www.bomil.rs. 15012 CENTAR, u blizini Dunavskog parka, klasi~an 3.0 stan od 72m2, cena 70.000 sa gara`om u dvori{tu. Telefon 6368429, www.bomil.rs. 15013 NOVO NASEQE, u zgradi od fasadne cigle, odli~an kompletno renoviran klasi~an 3.0 stan na II spratu, prelepo okru `ewe-zelenilo, cena 61.800. Te le fon 636-6952, www.bomil.rs. 15014

MAWA KU]A, nova, zavr{ena, Novi Sad, Ul. Svetolika Pa{}ana 2, komplet name{tena, plac 5,5 ari, ogra|en vo}wak. Telefoni: 063/386136, 064/454-8514. 73151 PRODAJEM ku}u u Sremskoj Kamenici (izuzetna lokacija) ili mewam za dvosoban stan u Novom Sadu i doplatu. Telefon 060-766-88-10. 73503 PRODAJEM placeve u Veterniku na Bregu, Kraqa Petra Prvog. Telefon 063/511-939. 72619 PRODAJEM dva placa 7.20 i 15 ari i stariju ku}u u centru Jaska. Telefon 063/297-956. 72309 SREMSKA KAMENICA - Staro selo, plac 6.847m2, pogodan za sve namene, put, struja, izvor na placu. Lep pogled. Telefon: 064/288-61-71. 73509 PRODAJEM vikendicu na 1.700m2 placa pod vo}wakom, kompletna infrastruktura, tvrda gradwa, ukwi`eno. Potez: Mala Testera. Telefon: 060/766-88-10. 73502

IZDAJEM dva lokala na glavnom putu Petrovaradin - Sr. Karlovci. Telefon 063/297956. 72310

BAGAT, druge {iva}e ma{ine popravqam, brzo, kvalitetno, jeftino, vr{im prodaju {iva}ih ma{ina, industrijskih pegli, Cvijanovi}, Ul. Jevrejska br. 23. Telefoni: 021/421452, 064/131-2135. 72174 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 73516 SAMO za penzionere i prosvetare molersko - farbarski radovi... Telefoni: 064/230-6898, 021/6435-231, 6430-549 72689

Posledwi pozdrav

~etvrtak 25. april 2013.

POMEN

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je iznenada preminuo u 69. godini

Lazar Ranin Du{anu \or|evi}u

od kom{ija: Klisari}, Moravac, Stankovi}, Siri{ki, Zarnocki, Grbovi}, Bla`i}, ]ato, Glamo~i}, Vladu{i}, Pra{talo, Podkowak, [apowa, Vejinovi}, Miji}, Gak, Vidakovi}, Pape{, Peri~i}, Modri, Trivunovi}, Petkovi} i Tepi}.

73604

Opra{tamo se od

Du{an \or|evi} Pro{lo je 14 godina od kako si nas napustio. Isto toliko nam nedostaje{ i nema dana da ne pomislimo na tebe. Tvoji najmiliji.

Sahrana je u ~etvrtak, 25. 4. 2013. u 13 ~asova, na Centralnom grobqu, u Futogu. O`alo{}eni: sin Aleksandar, snaja Milka, unuke Milica, Aleksandra i Sla|ana, prija Ru`a. 73590

73601

Na{oj dragoj

^ETRDESETODNEVNI POMEN dragoj majci i baki

Kristini Krsti} - Jari} posledwi pozdrav. Tetka Zora, brat Mile, sestre Branka, Cica, sestri~ine Beba, Jelena i zetovi Buca i Boban i porodica Jari}.

Radojki Pa{kinov 1939 - 2013.

Istina je bolna. Dani se ni`u ali ni jedan bez pomisli na tebe. ^uvamo te s qubavqu, zauvek u na{im srcima. Po~ivaj u miru. Tvoja }erka Nikica i unuke Ma{a i Sara.

73597

VINO iz na{ih vinograda: portugizer, klaret, rajnski rizling, kaberne soviwon. Cena od 150 dinara. Petrovaradin. Telefon: 066/401-613. 71345

POTREBAN pekar sa iskustvom za rad u no}noj smeni. Dobri uslovi za rad. Kontakt osoba - Ratko @ivkovi}, te lefon: 062/522-154, 064/3162114. 73464

KUPUJEM staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, stare automobile za otpad, karoserije, ~istim podrum, tavane, odnosim {ut. Telefoni: 6618-846, 064/95-33-943, 063/84-85-495. 73351 ^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta odnosim {ut, ku pujem stare automobile, gvo`|e, ve{ ma{ine, {po rete, izlazimo van grada. Telefoni: 021/6618-846, 064/9533943, 063/8485945. 73352 PRODAJEM kaqevu pe}, malu, rastavqenu. Cena 70E. Tele fon: 064/4511-924. 72831

21

Nenada Toma{evi}a

Dragan Rali} Posledwi pozdrav ~ika Draganu od: kom{ija Milice i Branka Stoji~i} sa decom. 73575

73591

Posledwi pozdrav

Posledwi tetki

pozdrav

voqenoj

Po~ivaj u miru. Vladimir, Qiqana, \ur|e, Nenad i Na|a. 73598

Posledwi pozdrav na{oj dragoj i po{tovanoj

Nenad Toma{evi} Dragi na{ deda Belko, bio si najboqi deda na svetu. Hvala ti za prelepe trenutke na{eg detiwstva koje }emo uvek pamtiti.

Persidi - Pegi Lalatovi}

deda Tuci od porodica Proti} i Moldvai.

Po~ivaj u miru.

Unuci: Vawa, Luka i Mateja.

Goga sa porodicom.

Dana 24. 4. 2013, prestalo je da kuca plemenito srce na{eg dragog supruga, oca, dede, {ogora

tetka Qepi

73588

73589

73595

Posledwi tetki

pozdrav

voqenoj

od porodice Ron~evi}.

73600

Posledwi pozdrav

Nenada Toma{evi}a 1955 - 2013.

Sahrana je u subotu, 27. 4. 2013. godine, u 13 ~asova, na Alma{kom grobqu, u Novom Sadu. Beskrajno sre}ni {to smo te imali, a ve~no tu`ni {to smo te izgubili. O`alo{}eni: supruga Marija, }erke Vawa, Verica, Nadica, zetovi \ovani, Igor i porodica Kova~.

Na{oj dragoj prijateqici

Persidi - Pegi Lalatovi} Hvala ti... Vlada sa porodicom.

73594

73586

Posledwi pozdrav dragoj sestri

Posledwi pozdrav

Qeposavi Tiodorovi} 1922 - 2013.

PEGI

posledwi uspomena.

pozdrav

i

ve~na

Na{oj majci od: sina Radovana, }erke Qiqane sa porodicom.

Persidi - Pegi Lalatovi}

Dragani Stevanovi}

ro|. Gon~in BMW 318, iz 2008. godine, dizel, model 2009, servis, alarm, registrovan, velika navigacija - zamena! Telefoni: 021/545-579, 065/411-3253. 73422

Nada i Ivana.

73603

Sahrana }e se obaviti na grobqu, u Podgorici.

73593

Dragan Dugali} sa porodicom.

73596

O`alo{}en brat Rajko.

73585


22

^ituqe l pomeni

~etvrtak 25. april 2013.

Posledwi pozdrav svom dragom ujaku

Posledwi pozdrav na{em

Sa tugom i bolom opra{tamo se od na{e mame i }erke

Posledwi pozdrav prijatequ

Posledwi pozdrav Tuckovom i Kikinom tati

Umro je na{ prijateq

Nade Hayi Stevi}

Draganu Rali}u

Draganu Rali}u Raletu od Dragana i Vere.

Sahrana }e se obaviti u petak, 26. 4. 2013. godine, u 15 ~asova, na Novom grobqu, u Sremskoj Mitrovici.

Milanu Tucakovu

Milanu Tucakovu Milan Tucakov

od: Rali} Du{ana, Andreja, Sawe i @eqka.

O`alo{}eni: Milo{, Ksenija i mama \uka.

Beba i Zdravko Mutin.

Porodice Tre{wi} i Mesaro{.

73584

73582

73550

73557

73576

Obave{tavamo rodbinu prijateqe da je na{ dragi

Posledwi pozdrav bratu

i

Posledwi pozdrav prijatequ

Posledwi kom{iji

pozdrav

Nikada ga ne}emo zaboraviti.

dragom

Milanu Tucakovu

Bata, Boba i Duna.

Porodica Deni}. 73545

Dragan Rali} Draganu Rali}u Posledwi pozdrav od porodica: Neme{, Praulov, Mladenovi} i Dru{tva „Moka� Kne`evi}, Markovi} i Kosovac.

od sestre Dragice sa porodicom.

73583

Karoq Jana} preminuo 26. 4. 2013. godine, u 70. godini, posle duge i te{ke bolesti. Sahrana je u subotu, 27. 4. 2013. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}ena porodica.

Milanu Tucakovu

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ dragi suprug, otac, deda i svekar

Negica.

73574

73580

73562

73551

Posledwi pozdrav dragoj tetki

Dana 24. 4. 2013. godine prestalo je da kuca srce na{e voqene tetke

Milan @. Tucakov 1933 - 2013.

Angeline Kova~ev

Angelini Kova~ev

1929 - 2013. Hvala ti za svu qubav kojom si nas nesebi~no obasipala. Sahrana }e biti obavqena 25. 4. 2013. godine, u 15 sati, na pravoslavnom grobqu, u Ba~kom Petrovom Selu. Bratanci Sawa i Zoran sa porodicama.

od Dragice \uki} sa porodicom.

Posledwi pozdrav Lukinoj majci od wegovih prijateqa.

73578

3 Posledwi pozdrav kumi i drugarici iz gimnazijske klupe

Mika, Ne|o, Dule, Nikola, Rade, Qiqa, Milena, Steva, ^eda, Goran.

Persidi - Pegi Lalatovi} profesorki kwi`evnosti

Persida Lalatovi} 1938 - 2013. Sahrana je u petak, 26. 4. 2013. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: supruga Dobrila i sinovi Dragoslav i @ivko sa porodicama.

73549

73577

S tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a voqena majka i baka

Desanka Jari}

preminuo u Novom Sadu, 23. 4. 2013. godine. Ispra}aj je u petak, 26. 4. 2013. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu, a polagawe urne na ^uru{kom grobqu u krugu porodice.

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav ~ika

73581

Danas, 25. 4. 2013. godine navr{ava se sedam godina od smrti na{eg

Du{ica Mani} - Mileti} sa porodicom.

Gojko Krneti}.

Porodice: Stoji}, Vukoje, \ur|i} i Horo{ko.

73564

73568

73570

O`alo{}eni: sin Vladimir, unuk Luka i snaja Zlata. 73565

Posledwi pozdrav bratu i deveru

Dana 23. 4. 2013. godine preminula je na{a draga

Milanu

\uji Vukojevi}

dragom

S tugom u srcu obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi

Puni{e Rakowca

Qubav i se}awe traja}e ve~no.

Darinka Yukqev

na

tebe

Du{an [e{lija

Batri}u Bubawi

1938 - 2013.

1927 - 2013.

Sahrana mile nam pokojnice je u petak, 26. 4. 2013. godine, u 15.45 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}ene porodice Yukqev i Vojnovi}. 73566

Osta}e{ uvek u na{im srcima.

Tvoji: Grozda, Danijela, Goran i Igor.

Brat Ma{an i snaja Dragica. 73567

Posledwi ispra}aj je u petak, 26. 4. 2013. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: supruga Qubica, unuka Sowa, unuk Du{an, sin Dragan i snaja Valentina.

73487

73572


OGLASI l ^Ituqe Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi suprug i otac

Dragan Rali}

Posledwi pozdrav na{oj kumi

Sahrana }e se obaviti 25. 4. 2013. godine, u 9.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Porodica Veselinovi}.

O`alo{}ena supruga Milena, sin Stevan i snaja Moma. 73571

Na{oj nekada{woj koleginici i profesorici srpskog jezika i kwi`evnosti

23

Po{tovana rodbino i prijateqi, obave{tavamo vas da se na{a voqena

Dragana

Dragani

1934 - 2013.

~etvrtak 25. april 2013.

73554

„Stid nas be{e domova cvetnih, zarekli smo se ostat nesretni, bar ja i Ti. U srcu ~ujem gri`u mi{a, a pada hladna, sitna ki{a. Gde si sad Ti?”

Posledwi pozdrav

Kristina, Ksenija, Nemawa i Dragan.

Dragana

73552

dr Pap I{tvanu

Persidi Lalatovi} posledwi pozdrav i ve~no hvala. Direktor i Kolektiv Muzi~ke {kole „Isidor Baji}”.

od Kolektiva Klinike za abdominalnu, endokrinu i transplantacionu hirurgiju, Klini~kog centra Vojvodine.

244-P

Dragana `ive}e{ srcima.

ve~no

u

upokojila u 36. godini. na{im

Sahrana }e se obaviti 25. 4. 2013. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Porodica @eler. 73555

243-P

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav voqenom prijatequ

Dragana Stevanovi} Posledwi voqenoj.

pozdrav

Ve~no o`alo{}ena porodica Stevanovi}. mojoj

Ralf Rajhman. 73548 73553

U subotu, 27. aprila 2013. godine navr{ava se 40 dana otkako nije sa nama na{ dragi brat

Dragani

Marku Lovri}u od: prijateqa Josipa, Ru`e i Maje sa decom.

od porodice Jovan~evi}.

73537

Posledwi pozdrav voqenom suprugu, ocu, dedi i pradedi

Dana, 26. 4. 2013. godine navr{avaju se dve godine od smrti na{eg voqenog oca

73556

POMEN Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo na{em voqenom

Mitar - Mi}o Erakovi} Dragi Mi}o, mislimo na tebe sa qubavqu i tugom. Brat Marjan, sestre Milosava, An|elija i Slavica sa porodicama. 73280

Vladi Miji}u

Marku Lovri}u 1926 - 2013. Sahrana je u petak, 26. 4. 2013. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: supruga Dragica, deca, unuci i praunuci. 73536

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ voqeni suprug i otac

~etrdesetodnevni pomen dati danas, 25. aprila 2013. godine, u 9.30 sati, na Bukova~kom grobqu. Pozivamo rodbinu i prijateqe da prisustvuju ovom tu`nom pomenu. O`alo{}eni: sinovi, }erke, zetovi, snaje, unu~ad i praunu~ad.

Posledwi pozdrav na{em dragom zetu, pa{i i te~i

Petra Osmaji}a

73560

Sa tugom i bolom se opra{tamo od velikog ~oveka i prijateqa, na{eg dragog

Milovanu ]iri}u

Toga dana }emo u krugu porodice posetiti wegovu ve~nu ku}u. Zahvalni na svemu {to nam je pru`io ve~no }emo ga ~uvati u svojim srcima.

Dragi na{ ]iro, neka ti je ve~na slava i hvala ti za svu tvoju pa`wu i dobrotu.

Milovan ]iri}

]ire

1947 - 2013. Sahrana je danas, 25. 4. 2013. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Dragi ]iro, osta}e{ ve~no u na{im srcima i mislima.

O`alo{}eni: supruga Slavica, }erka Stojanka i sinovi Aco i Milan.

Tvoji prijateqi: Puri}i, \ur|evi}i, Kne`evi}i i Koprivice.

73541

73542

Tvoja deca: Zoran, Kata i Rajka sa porodicama. Tvoji \ur|evi}i: Momo, Stojanka i Vjeko.

73546

73508


24

sport

~etvrtak 25. april 2013.

OP[TINSKA LIGA - [ID

Efikasni Molovin~ani Sremac - Omladinac (M) 1:6 (1:3) BERKASOVO: Igrali{te Sremca, gledalaca 100, sudija Grkini} ([id). Strelci: [arac u 43. za Sremac, B. Luka~ u 14. i 32, Gwatovi} u 16. i 58. i Ahmetovi} u 55. i 82.minutu za Omladinac. SRE MAC: J. Mi tro vi} 7, Rajakovac 7, Parenta 6, Bala{}ak 7, Jovanovi} 7, Vidovi} 7, B. Ostoji} 6, Santra~ 7, [arac 6 (Jan~i}), (Maksimovi} 7), Radosavqevi} 6, Breki} 7 (Budimir 6). OMLADINAC: D. Ga{i} 8, Milo{ev 8, I. Luka~ 8, Gwatovi} 8 (Nikoli}), Valentik 8, Wilican 8, Bo`in 8, B. Luka~ 8, Si~ 8 (Ahmetovi} 8), M. Ga{i} 8, Davidovi} 8. Gosti iz Molovina igrali su efikasno, a da su iskoristili sve svoje {anse, kona~an rezultat bi bio sigurno udvostru~en. B. Bala{}ak

Borac - OFK Biki} 0:1 (0:1) ILINCI: Igrali{te Borca, gledalaca 100, sudija: Horvat (Morovi}). Strelac: Mrvaqevi} u 3. minutu. @uti kartoni: M. Ore{~anin (Borac), Solakovi}, Mrvaqevi} (OFK Biki}). BORAC: \uri} 8, D. Filipovi} 7, V.Ore{~anin 7, Benkovi} 7, M. Ore{~anin 8, I. Filipovi} 7 (Trivi} 7), Krwaji} 7, Stoj{i} 7, Simeunovi} 7 (Matija{), Glavo{revi} 7, Savi} 7. OFK BIKI]: Bugarski 7, Dujakovi} 7, Kotarli} 7, SolakoGRADSKA LIGA NOVI SAD SUSEK:Susek-@elezni~ar2:1,^EREVI]: Sremac - Sirig 2:4, BANO[TOR: Proleter - Futog 1:5, ^ENEJ: ^enej - Vinogradar 1:3, RAKOVAC: Borac - Ba~ka 4:1, NOVI SAD: Slavija Dinamo 1:0, SREMSKA KAMENICA: Fruo{kogorac-Fr.partizan1:4,KISA^:Tatra-Mladost1:2. 1.Mladost 22 16 2 4 53:19 50 2.Susek 22 16 2 4 52:23 50 3.Slavija 22 16 0 6 52:25 48 4.Fr.part. 22 15 1 6 53:29 46 5.Futog 22 15 1 6 52:32 46 6.Fru{kog. 22 14 3 5 67:23 45 7.Vinograd. 22 10 3 9 47:32 33 8.Tatra 22 10 2 10 32:26 32 9.Dinamo 22 9 4 9 32:30 31 10.Sirig 22 9 2 11 34:45 29 11.Ba~ka 22 9 1 12 42:50 28 12.Proleter 22 5 5 12 36:55 20 13.Borac 22 6 1 15 28:65 18 14.^enej 22 4 3 15 25:57 15 15.@elezn. 22 3 3 16 21:64 12 16.Sremac 22 1 3 18 13:64 5

vi} 8, Basrak 7, Gledi} 7, Vranov 8, Tesli} 7 (Vu~kovi}), Poznanovi} 7, Mrvaqevi} 8, Dobri} 8. Brzo vo|stvo gostiju pomutilo je planove da se igra mirno i na bod. Ipak, doma}in nije iskoristi svoje {anse, a gost je odbranio rezultat ste~en jo{ na po~etku. D. Stoj{i}

Jedinstvo (Q) - Bratstvo 0:0 QUBA: Igrali{te Jedinstva, gledalaca 150, sudija Grkovi} ([id). JEDINSTVO: Mrkowi} 7, Mr|anovi} 7, Petkovi} 7, Nikoli} 7, Puno{ 7, Rami} 8, Tadi} 7 (Radmanovac), Cigankov 6, Cvetkovi} 6, \uri} 7, D. Ruman 7. BRATSTVO: Vitman 8, Ceti} 7, Majher 7, Simi} 7, [inka 7, Pavlovi} 7, Milanovi} 7, Vlaisavqevi} 7, Gruba~ 7, Dobri} 7 (Stankovi}), Bun~i}. Golman gostiju @eqko Vitman je najzaslu`niji {to su gosti odneli bod. D. Polimac

Jednota - Grani~ar 1:4 (0:1) [ID: Igrali{te Jednote, gledalaca 50, sudija Mirjana Ugqe{i} (Berkasovo). Strelci: Jovi~i} u 82. za Jednotu, G. Timarac u 42. i 47, Stevi} u 65. i N. Timarac u 80. minutu za Grani~ar. @uti kartoni: Jovanovi}, Danguzov (Jednota), Star~evi} (Grani~ar). Cr ve ni kar ton: Jo va no vi} (Jednota). JEDNOTA: V. Farka{, Danguzov (Trnini}), Danilovi}, Jovanovi}, Kotarli}, Rukavina, Jovi~ili}, \or|evi}, \ur|evi}, E. Farka{, Hr~ek. GRANI^AR: Bogdan Cvijano vi}, G. Ti ma rac, [ko ri} (Boban Cvijanovi}), Maru{i} (Vukovi}), D. Jovi}, Stevi}, Star~evi}, N. Timarac, Danilo vi}, Ju ro {e vi}, Jo vi ~i} (Remi}). Gosti iz Jamene iskoristili su sve svoje {anse, za razliku od dama}ina, ustvari doma}ini nisu bili ni spretni ni sre}ni. Z. Samujel

OFK Bingula - Omladinac (B) 4:0 (0:0) BINGULA: Igrali{te OFK Bingule, gledalaca 100, sudija Stanivukovi} (Erdevik). Strel-

GIBARAC:Sin|eli}-OFKBa~inci3:1, MOROVI]: Jedinstvo - Fru{kogorac 0:1,BINGULA:OFKBingula-Omladinac(B)4:0,ILINCI:Borac-OFKBiki} 0:1, QUBA: Jedinstvo - Bratstvo 0:0,[ID:Jednota-Grani~ar1:4,BERKASOVO:Sremac-Omladinac(M)1:6. 1.Sin|eli} 18 2.OFKBiki} 18 3.Fru{kog. 18 4.OFKBa~in. 18 5.Omlad.(M) 18 6.Omlad.(B) 18 7.Bingula 18 8.Jedin.(Q) 18 9.Grani~ar 18 10.Jedin.(M) 18 18 11.Jednota 12.Borac 18 13.Bratstvo 18 18 14.Sremac

17 14 13 12 9 8 8 7 7 5 3 3 1 1

1 1 4 1 3 3 2 4 3 1 4 2 4 3

0 3 1 5 6 7 8 7 8 12 11 13 13 14

68:16 62:8 45:15 46:15 32:27 28:37 32:28 28:33 38:33 20:35 16:49 13:50 19:59 15:53

52 43 43 37 30 27 26 25 24 16 13 11 7 6

ci: Stambolija u 46. i 85. i ]osi} u 80. i 83. minutu. OFK BINGULA: Dubovski 7, (Ruman ), Pali} 8, N. Rai} 7, Kora} 8, Horvat 7 ( Pla~kovi} 7), Kramar 7 (Lovas), Jel~i} 8, ]osi} 8, Farka{ 8, Milovanovi} 8, Stambolija 8. OMLADINAC: Pavlovi} 7, Radosavqevi} 6, Lazi} 6, Bogdanovi} 6 (Pani}), \urki} 6, Bukarica 6, Stanivukovi} 6, @. Male{evi} 6, Mijatovi} 6, Trifkovi} 6, Ga~i} 6. Odli~na utakmica u Binguli. I efikasna igra doma}ina. D. ]osi}

Jedinstvo (M) - Fru{kogorac 0:1 (0:0) MOROVI]: Igrali{te Jedinstva, gledalaca 200, sudija Softi} (Ba~inci). Strelac: Bjeli} u 78. minutu (iz penala). @uti kartoni: A. Boji}, M. Boji} (Jedinstvo), Rado{evi}, Bjeli} (Fru{kogorac). JEDINSTVO: Luki}, Vucowa (A. Boji}), Bekerek, Kalaba, We`i}, M. Boji}, Grbatini}, Savi}, Anati}uk (Seni}), Markovi}, Ivankovi}. FRU[KOGORAC: Brati}, Radivoj{i} (Iliba{i}), Marti}, Rado{evi}, Vojnovi} (Qepinica), Galija{, Leki}, Vuku{i}, Zec, Bjeli}, Adamovi}. Golman doma}ih je intrvenisao u 78. minutu, ispred svoje mre`e, Galija{ je pao, i to je bio penal. D. Seni}

Najuspe{nijistrelcinatakmi~ewuuBe~eju

PRVENSTVO U GA\AWU GLINENIH GOLUBOVA

Futo`ani odbranili primat u Vojvodini Strelci Futoga odbranili su prvo mesto u ekipnoj konkurenciji Otvorenog prvenstva Vojvodine u ga|awu lete}ih meta ( discipline atutomatik bal trap) na streli{tu kraj Ra dar ske sta ni ce u Be ~e ju. Pobedni~ki pehar u konkurenciji osam ekipa osvojili su sa 134 pogo|ene mete. Drugo mesto sa 131 pogotkom pripalo je ekipi Elemira, a tre}i sa 128 pogodaka bili su strelci

iz Le di na ca. Za hva qu ju }i sponzorstvu Pokrajisnkog sekre ta ri ja ta za omla di nu i sport, sve tri ekipe nagra|ene su peharima. Juniorski reprezentativac Nemawa Smiqani} iz Novog Sada osvajawem prvog mesta u konkurenciji 32 takmi~ara pojedina~ne konkurencije opravdao je rejting koji u`iva.@estokog rivala imao je u Zoranu Luki}u iz @eleznika, po{to

su obojica pogodili 67 meta. Tek posle raspucavawa Smiqani} je do{ao do epiteta pobednika i uru~en mu je ru~ni sat. Tre}e mesto osvojio je junior Marko Drqa~a iz Plandi{ta sa 64 pogo|ene mete, ~etvrti je bio Novosa|anin Slobodan Peri{i} sa 63, peti Bogdan Panteli} iz Ledinaca sa 62 i {esti Miodrag Krsti} iz Sombora sa 60 pogodaka. V. Jankov

OP[TINSKA LIGA-SREMSKA MITROVICA (II)

Pobeda za vrh Planinac - BSK 3:2 (1:0) LE @I MIR: Igra li {te Planinca, gledalaca 150, sudija Male{evi} (La}arak). Strelci: Mi}i}, Savi} i Morak za Planinac, I. ]iri i Spasojevi} za BSK. @uti kartoni: Savi} (Planinac), S. Laketi} (BSK). PLANINAC: Pej~inovi} 8, J. Stepan~evi} 8, Gr{i} 8, Antoni} 9, Andrijevi} 7 (Ranki} 7), Smiqani} 8, Mi}i} 8 (Stanojevi} 7), Savi} 9, Mandi} 7, Morak 8, ^evizovi} 9. BSK: Nikoli} 7, T. Plemi} 7, Kovanyi} 7, Kresojevi} 7, M. Laketi} 7, D. Laketi} 7, I. ]iri} 7 (Nedeqkovi}), @. ]iri} 7, Todi} 7, S. Laketi} 7 (Nik{i}), Spasojevi} 7. Le`imirci su pobedili BSK i popeli se na prvo mesto. Po

igri i {ansama mogli su i ubedqivije slaviti. @. [evi}

Napredak - Grgurevci 1:4 (1:3) [U QAM: Igra li {te Na pretka, gledalaca 100, sudija Ranisavi} (Sremska Mitrovica). Strelci: Simi} u 32. za Napredak, Mladenovi} u 19, Vasi} u 38. i Nikola Simi} u 39. i 77. za Grgurevce. @uti kartoni: Simi} (Napredak), Neboj{a Simi} (Grgurevci). NAPREDAK: Antoni} 6 (Mirkovi} 5), Vasi} 5 ( Risti} 6), Stani} 5, Savi} 6 (Lazarevi} 6), Juri{i} 6, Tomi~i} 5, Simi} 6, Dadi} 6, Jawi} 6, Zjali} 6, \ur|evi} 6.

[UQAM: Napredak-Grgurevci 1:4, LE@IMIR:Planinac-BSK3:2. 1.Planinac 2.BSK 3.Grgurevci 4.Napredak

10 10 10 10

7 6 4 0

1 1 2 2

2 27:11 22 3 28:12 19 4 21:19 14 8 7:40 2

GRGUREVCI: Vukovi} 6, Melenti} 7, Neboj{a Simi} 7, Petkovi} 7, ]etkovi} 7, Vasi} 7 (Kowevi} 6), Radosavqevi} 7 (Jeremi}), Nedeqkovi} 7, Mladenovi} 7, Maksimovi}, Nikola Simi}. Doma}ini su najavqivali pobedu, ali pobedio je rival, koji je mnogo boqi, u svemu od doma}ina. D. Risti}

OP[TINSKA LIGA STARA PAZOVA - IN\IJA PODRU^NA LIGA SOMBOR

Iznena|ewe u Bukovcu Omladinac - Kula 1:2 (1:1) BUKOVAC: Igrali{te Omladinca, gledalaca 50, sudija: Mojsovi} (Apatin). Strelci: Ran~i} u 25. za Omladinac, a Bukejlovi} u 42. (iz penala) i Vuja~i} u 86. minutu za Kulu. @uti kartoni: M. Miji}, Beri}, Dujmovi} i Si. \ur|ev (Omladinac), a Kosti} i Bodi{ (Kula). OMLADINAC: Dubravac, M. Miji}, Drezgi}, Sl. \ur|ev, Beri}, Todorovi} (Si. \ur|ev), N. Miji}, Be~anovi}, Ran~i}, Trku-

qa (Ron~evi}), Mi{kovi} (Dujmovi}). KULA: Vuki~evi}, Bodi{, Kosti} (Kirman), Kuli}, Vuja~i}, Bukejlovi}, Kukoq, Bo`ovi} (Maga{in), Malacko, Na|, Male{. Iznena|ewe u Bukovcu, u nastavku utakmice doma}i su bili vi{e nego nadmo}ni, stvorili su nekoliko idealnih {ansi ali bez rezultata. Gosti su iz kontre stigli do trijumfa. J. D.

Ostale prazne mre`e Kordun - Zadrugar 0:0 KQAJI]EVO: Igrali{te Korduna, gledalaca 50, sudija @ari} (Kula). @uti kartoni: Tomi}, Zori}, Muti}, Zavo|a (Kordun), D. Vukovi} (Zadrugar7. KORDUN: Korolija, Pavlovi}, [aula, Cime{a, Muti}, Grujin (Zavo|a), Tomi}, Stanojevi} (@ivkovi}), Kova~i}, Zori}, Karas.

ZADRUGAR: A. Jovanovi}, Radosavqevi} (Savi}), Paji}, Mladenovi} (Stojanovi}), Brankovi}, Ni{evi} (Niki}), S. Jovanovi}, D. Vukovi}, Dondi}, M. Vukovi}, Stankovi}. Prvi deo susreta je protekao u ravnopravnoj igri. Nastavak me|utim pripao je doma}oj ekipi koja je imala vi{e prilika za gol ali bez rezultata. J. D.

PODRU^NA LIGA NOVI SAD BA^KA PALANKA: Stari grad - Jedinstvo(Rumenka)0:3,[AJKA[:Borac -Hercegovac(Gajdobra)6:0,TEMERIN: TSK-Petrovaradin2:1,VRBAS:VrbasMetalac(Futog)2:0,NOVISAD:Kabel -Vojvodina(Ba~koGradi{te)2:1,STEPANOVI]EVO: Omladinac - Obili} (Zmajevo) 3:1, VETERNIK: Veternik Tvr|ava (Ba~) 2:4, BA^KO DOBRO POQE:Sutjeska-Baka([ure|evo)2:0 1.Vrbas 21 14 4 3 43:18 46 2.Kabel 21 11 8 2 41:15 41 3.Jedinstvo 21 11 5 5 36:27 38 4.TSK 21 11 4 6 30:19 37 5.Borac 21 11 3 7 36:28 36 6.Sutjeska 21 10 6 5 25:18 36 7.Metalac 21 8 5 8 24:23 29 8.Tvr|ava 21 7 7 7 30:31 28 9.Ba~ka 21 8 4 9 29:33 28 10.Vojvodina 21 8 3 10 26:29 27 11.Veternik 21 6 8 7 21:24 26 12.Omladinac21 7 4 10 26:24 25 13.Petrovar. 21 4 9 8 24:26 21 14.Hercegov. 21 6 3 12 14:39 21 15.Obili} 21 3 4 14 27:46 13 16.Starigrad21 3 3 15 12:44 12

e–mail adresa sportske rubrike „Dnevnika” je: sport@dnevnik.rs

Bradi} odbranio penal Borac (J) - Sloga 3:1 (2:0) JARKOVCI: Igrali{te Borca, gledalaca 100, sudija [qepica (Novi Banovci). Strelci: Blagojevi} u 26. (iz penala) i 85. i Jawanin u 35. za Borac, Kusi} u 52. minutu za Slogu. @uti kartoni: Radulovi}, Jawanin, Kepre{anin (Borac), Milin, Vesi} (Sloga). SLOGA: Bradi} 8, Kilinko 6, Milin 7, [kori} 7, Vesi} 7, Vinoj~i} 7, Hajnal 7, P. Hajnal 7, Curkovi} 8 (Atanackovi}), Kusi} 7 (Veli~anski), @ivan~evi} 8. BORAC: Mili~i} 8, Naranyi} 7, Mraovi} 7, Mandi} 8, Radulovi} 7, Kqaji} 8, Blagojevi} 7, Jawanin 8 (Milinkovi} 7, Dimitrijevi} 8), Devi} 7, Kova~evi} 7, Kupre{anin 6. Zaslu`ena pobeda Borca.U 30. minutu Bradi} je odbranio Naranyi}u {ut sa bele ta~ke. M. Milkovi}

Fru{kogorac - ^ortanovci 0:1 (0:0) KR^EDIN: Igrali{te Fru{kogorca, gledalaca 100, sudija Livaja (Be{ka). Strelac: Stamenkovi} u 59. minutu. @uti

kartoni: ^ortan, Pejakovi}, Trtica (Fru{kogorac), Kosijer, Nestorovi}, Stamenkovi}, Marjanovi} (^ortanovci). FRU[KOGORAC: Vu~i}, ^ortan, Livaja, Petkovi} ( Makovski), Savi} (J. Jak{i}), Lipov~an, Pejakovi}, Filipovi}, [u{a ( M. Jak{i}), Trtica, Todorovi}. ^ORTANOVCI: Lap~i}, Dimi}, Kosijer, P. Subotin, Cveji}, Stamenkovi}, Stani{qevi}, Marjanovi}, Nestorovi}, Mir~evski (Jawi}, Kne`evi}), Tica. Na terenu je igrao samo jedan tim. Bio je to tim gostiju. Koji je vi{e `elo pobedu i na kraju je i ostvario-zaslu`eno. S. Ranitovi}

Borac - Polet 4:3 (2:1) SURDUK: Stadion Borca, gledalaca 100, sudija [qepica (Novi Banovci). Strelci: V. Paunovi} u 7. i 18, Vuk~evi} u 70. i Stankovi} u 72. za Borac, Siriyanski u 40, Popovi} u 50. i Kukoq u 60. minutu za Polet. @uti karton: V. Paunovi} (Borac).

JARKOVCI:Borac-Sloga3:1,KR^EDIN: Fru{kogorac - ^ortanovci 0:1, SURDUK: Borac - Polet 4:3. Radni~ki izNovePazovejebioslobodan. 1.Radn.(NP)2 2.^ortanovci 3.Fru{kog. 4.Borac(J) 5.Borac(S) 6.Polet 7.Sloga 8.Jed.(SP)2

13 14 15 15 14 14 13 10

10 8 7 7 6 4 3 2

2 2 4 1 1 1 1 2

1 4 4 7 7 9 9 6

42:11 36:20 27:22 23:21 39:44 17:27 16:53 14:34

32 26 25 22 19 13 10 8

BORAC: Markovi} ( Vujin), Stan~i}, Vuk~evi}, Stankovi}, Skopqak, To{kovi}, Gruba~, Maslarevi} (Ili}), V. Paunovi}, Koren, @. Paunovi} (La~i}). POLET: Mijal~i}, Vukovi}, ]ali}, Kukoq, Devi} (Devi}), Bozoqac, Levicki, Todorovi}, Starac (Mr|a), Popovi}, Siriyanski. Veoma zanimqiva igra obe ekipe. A, pobedio je sre}niji i spretniji tim. Ustvari pobedio je tim koji je iskoristio sve svoje {anse. B. Ran|elovi}


SPORT

~etvrtak 25. april 2013.

25

^ETVRTIME^FINALAPLEJ-OFAODBOJKA[ICA

Beog ra|ankeizjedna~ile NISSpartak-Crvenazvezda0:3(24:26,29:31,22:25)

Stiven Kari (Golden Stejt)

NBALIGA:PLEJ-OF

Ratnicislavili uDenveru Golden Stejt Voriorsi odigrali su impresivnu utakmicu i naneli Denveru prvi poraz na wegovom parketu nakon vi{e od tri meseca - 131:117. Procenat {uta iz igre Golden Stejta (64,6) najvi{i je na jednoj plej-of utakmici u posledwe 22 godine. Juta Yez su 1991. u pobedi nad Finiksom {utirali 65,1 odsto.Pobedu ratnika jo{ impresivnijom ~ini podatak da su je ostvarili bez Ol star krilnog centra Dejvida Lija, koji je zbog povrede u prvom duelu uvodne runde doigravawa zavr{io sezonu. ^etvorica startera ubacila su preko 20 poena: Stiven Kari 30, Yaret Yek 26, debitant Harison Barns 24 i Klej Tompson 21. Majami je do druge pobede nad Milvokijem (98:86) stigao te`e nego dva dana ranije. Baksi su u posledwih 12 minuta u{li sa svega tri poena zaostatka (68:65), a onda su Lebron Yejms i ~etvorica igra~a sa klupe serijom od 12:0 raspr{ili nade u brejk.

Wujork je savalado Boston jo{ jednom sjajnom partijom u defanzivi u drugom poluvremenu.Gosti su na odmor oti{li sa predno{}u od 48:42, ali su u nastavku svedeni na 23 postignuta poena, dok su Niksi samo u tre}oj ~etvrtini ubacili 32.Boston je u drugim poluvremenima dve utakmice u Medison Skver Gardenu dao ukupno 48 poena!Wujork je posledwi put imao vo|stvo od 2:0 u plejof seriji pre 13 godina protiv Toronta.Jo{ jedna dobra vest za navija~e Niksa je da bi Amari Studemajer mogao da se vrati u tim, ako se plasiraju u slede}u rundu. Istok:Majami (1) - Milvoki (8) 98:86 (2:0) /Vejd 21, 7sk, Xejms 19, 8sk, 6as - Iqasova 21, 6sk/, Wujork (2) - Boston (7) 87:71 (2:0) /Entoni 34, 4sk Pirs 18, 6sk, 6as/. Zapad: Denver (3) - Golden Stejt (6) 117:131 (1:1) /Loson 19, 12as - Kari 30, 5sk, 13as, Yek 26, 7as/.

SUBOTICA: Hala SC „Dudova {uma”, gledalaca: 1.550, sudije: Jankovi} (Ni{), Bal~anyi} (Beograd). NIS SPARTAK: Raoni} 10, Memi{evi} (l1), Trni} 7, Cveti}anin 6, Heli} 17, Vuj~in. Antanasijevi}, Medi} 8, T. Mati} 11, Radakov, Olui}, D. Mati} (l2). CRVENA ZVEZDA: Budrovi}, Marinkovi}, Popovi} 10, Simi}, Pu{i} (l), Vojni} Pur~ar, Bjelica 14, Stevanovi} 11, Kubura, Kecman 11, Luki} 12, Milovi} 4. Odbojka{ice Crvene zvezde slavile su u ~etvrtom me~u finala plej-ofa protiv NIS Spartaka u Subotici i na taj na~in izborile majstoricu. Peti susret, koji }e odlu~iti o prvaku igra se u hali „[umice” sutra od 18 ~asova uz direktan TV prenos. [ampion je pre`iveo i spasao me~ loptu Spartaka za prvu istorijsku titulu doma}ina. Sjajno je Crvena zvezda odigrala u fantasti~nom ambijentu prepune hale „Dudova {uma”, u jo{ jednom me~u za odbojka{ke sladokusce. Presudila je boqa igra Beogra|anki u zavr{nici setova, posebno prva dva kad je Spartak propustio ogromnu prednost. Sagorele su doma}e, koje nisu iskoristile 20:15 u prvom, potom 22:18 u drugom periodu. Bile su u egalu u tre}em setu (22:22), ali nisu izdr`ale do kraja. Doma}e su no{ene sjajnim navija~ima boqe otvorile utakmicu i povele sa 13:9. Zvezda se na trenutak vratila blokom Jovane Stevanovi} i kontrom Mine Popovi} (15:14), ali su Suboti~anke ponovo zaigrale na visokom

Ana Bjelica probija dvojni blok Medi} - Cveti}anin

nivou i do{le do ve} pomenutih 20:15. Nije im to bilo dovoqno, Zvezda se nije predavala, malo po malo je topila prednost, a najzaslu`nija za to je bila Nikolina Luki}, koja je imala sjajnu seriju servisa. Crveno-bele su za tili ~as pre{le u vo|stvo (22:21), ali su ne{to kasnije prvu set loptu imale doma}e (24:23), posle kontre Heli}. Prvu i jedinu priliku u ovom setu za Suboti~anke spasila je lucidnim „kuvawem“ Julija Milovi}, a odmah potom je blokom Jovana Stevanovi} donela set loptu crveno-belima. Ista igra~ica je i re{ila set, preciznom kntrom – 26:24.

Jo{ vi{e uzbu|ewa u drugom periodu. ^esto su se rivalke smewivale u prednosti, pa je tako Zvezda vodila sa 8:6, potom je Spartak imao 13:9, ne{to kasnije i 19:15. Bilo je i 22:18 za doma}e, ali je usledila dramati~na zavr{nica. As Nikoline Luki} naterao je Damira Petkovi}a da zatra`i tajm-aut (22:20), ali je Zvezda posle toga vezala jo{ tri poena i pre{la je u vo|stvo (23:22). Imale su crveno-bele i prvu set loptu, kasnije jo{ dve prilike, ali se Suboti~anke nisu lako predavale. Spartak je ~ak uspeo da preokrene i povede sa 27:26 posle

kontre Tatjane Mati}, a propustile su ukupno tri set lopte. U tre}em setu, Spartak je vodio 16:14, Crvena zvezda je uspela da preokrene u zavr{nici i da se odlepi na tri poena vi{ka (21:18). Naravno, nije moglo bez uzbu|ewa, Suboti~anke su izjedna~ile (22:22), ali je tu bio kraj wihovog otpora u ovom susretu. Stvar je u svoje ruke preuzela Ana Bjelica, najboqi poenter Viner {teti{e Super lige, koja je najpre iskoristila napad, potom je odservirala as na Aelksandri Cveti}anin, a na kraju je zavr{ila me~ sjajnom kontrom – 25:22. M.R.

@KKRUMA92PREPOZNATQIVAPOMLA\IMUZRASTIMA

Stasavajugeneracije zavelikadela

Ko{arka{i Hajduka od jeseni }e igrati u Prvoj srpskoj ligi

VELIKIUSPEHKKHAJDUKAIZKULE

Zaslu`enou prvoliga{komdru{tvu Ko{arka{i Hajduka novi su ~lanovi Prve srpske lige! To je epilog sjajne sezone kulskih ko{arka{a. Liga{ki deo prvenstva u Drugoj srpskoj ligi ~eta Dragana Kecojevi}a je zavr{ila sa samo jednim porazom, a put ka Prvoj srpskoj ligi morala je da tra`i kroz plej of. No, ni to nije bila nepremostiva prepreka. U prvom kolu plej ofa Kuqani pred svojim pristalicama pobedili Omladinca iz Novih Banovaca sa 81: 60, da bi u drugom kolu u Rumi, u pravom ko{arka{kom vatrometu, bili pora`eni od doma}ina sa 112:107. U tre}em kolu, u revan{u u Novim Banovcima Hajduk je opet pobedio Omladinca sa 72:59, da bi plasman u vi{i rang proslavio pred svojim pristalicama pobediv{i u revan{ susretu Rumu sa 89:78. - Ruma je bila izvanredan protivnik, sa fenomenalnim {utom za tri poena, {to smo te{ko re{avali. U poluvremenu smo se dogovorili da nastojimo da im elimini{emo {ut za tri poena, {to je bio kqu~ pobede. Zahvaqujem se igra~ima koji su ostavili srce na parketu i u

momentima kada im nije i{lo. Recimo, nije i{lo Baji}u koji ne proma{uje slobodna bacawa ili {ut sa poluodstojawa. No, sve to je nadoknadio borbeno{}u, organizacijom igre, forsirawem visokih igra~a , na~inili

Promocija prvaka U subotu }e u Kuli biti odigrana revijalna utakmica u kojoj }e se sastati ko{arka{i Hajduka i reprezentacija Druge srpske lige. Tom prilikom Hajduku }e biti uru~en pehar za osvojeno prvo mesto, a priznawe }e dobiti i kapiten Jovan Baji} kao najboqi igra~ i strelac Druge srpske lige. Revijalni susret }e biti odigran u subotu, u O[ „Petefi brigada”,od 19 sati. smo prokret i trijumfovali – u dahu je rekao trener ko{arka{a Hajduka Dragan Kecojevi}. Razumqiva je bila malo stegnutija igra Hajduka u prvom po-

luvremenu, jer nije lako igrati kada zna{ da te poraz ko{ta plasmana u vi{i rang. No, kako je vreme odmicalo ko{arka{i Hajduka su bivali sigurniji i sasvim zaslu`eno su se plasirali u vi{i rang. Velikog udela u ovom uspehu ima i publika, koja je u odlu~uju}em susretu s Rumom bila {esti igra~ doma}eg tima. Igrama u liga{kom delu, kao i u plej ofu i kontrolnim utakmicama ko{arka{i Hajduka su pokazali da poseduju kvalitet za vi{i rang, zaslu`eno su se u{etali me|u prvoliga{e. Plasman u Prvu srpsku ligu izborili su: Novica [qivan~anin, Marko Vojinovi}, Milovan ^urovi}, Zoran [krbi}, Danilo Borovi}, Aleksandar Axi}, Predrag Nogavica, Milo{ Bukvi}, kapiten Jovan Baji}, Gojko Raketi}, Goran Golubovi}, Avram Zekovi}, Marko Paji~i} i Igor Le{~e{en. Trener ekipe je Dragan Kecojevi}, pomo}ni tener Bojan Omerovi}, sportski direktor Ranko [qivan~anin, sekretar Qup~e Popovski i predsednik kluba Zoran Biba Vukovi}. \.Bojani}

Ruma je na sportskoj mapi Srbije prepoznatqiva pre svega po fudbalu i odbojci i u jednom kratkom periodu i po ko{arci.Nekako u senci popularnijih i finasijski mo}nijih klubova `iveo je i takmi~io se i @enski ko{raka{ki klub Sloven.Osnovan je 1963. godine a najve}i uspeh ostvario je plasmanom u Prvu B ligu. Slovan je 1992. promenio ime u Ruma 92, a od pre ~etiri godine kqu~nu ulogu u klubu ima Sne`ana Jovanovi} Popov, biv{a reprezentativka, ~lan Komisije KSS za `ensku ko{arku i kordinator KSS zadu`ena za mla|e kategorije. Za stru~ni rad u klubu, pored Sne`ane Jovanovi} Popov, zadu`en je i Miroslav Lovri}. Zahvaquju}i ovom vrednom trenerskom tandemu stasalo je nekoliko kvalitetnih generacija i Ruma se vratila na ko{arka{ku mapu Srbije kao jedan od istaknutijih centara u radu sa mladim ko{arka{icama. - Seniorska ekipa se takmi~i u Drugoj ligi Srbije, kadetkiwe su u Vrbasu na dr`avnom prvenstvu osvojile bronzanu medaqu i napravile iskorak u odnosu na prethodni {ampionat kada smo bili sedmi. Kakav je ovo uspeh potvrdi}e podatak da su se za prvaka dr`ave u Vrabasu nadmetale devoj~ice re|ene 1996. i mla|e, a mi smo u ekipi imali ~ak sedam igra~ica ro|enih 1999. godine - rekla je Sne`ana Jovanovi} Popov, a onda sa neskrivenim zadovoqstvom istakla:

Kadetkiwe @KK Ruma 92

- Na{a pionirska ekipa je aktuelni prvak Srbije.To je veoma talentovana generacija kojoj sledi odbrana titule u Boru. Mla|e pionirke su nekoliko godina prvakiwe Vojvodine i nezvani~ne {ampionke Srbije, s obzirom da se u ovoj kategoriji ne odr`ava zavr{ni turnir na nivou Republike.Turnirom u Boru (25. - 28. april) zaokru`i}emo ~etvorogodi{wi ciklus rada i bez obzira da li }emo odbaraniti naslov prvaka ili ne prezadovoqni smo do sada ostvarenim. Ruma ima dobre uslove za bavqewe sportom, gde dominira lep i funkcionalan SC Srce Srema.Sne`ana je pre ~etiri godine u{etala u ko{arku u Rumu i do`ivela mnogo lepih trenutaka.

Tamaraprvistrelac Ekipa @KK Rume 92 do bronzane medaqe na kadetskom prvenstvu Srbije u Vrbasu do{la je pobedom u duelu sa Radivoj Kora}em 73:65. Najboqi strelac turnira bila je Rumqanka Tamara Joki} sa 113 postignutih ko{eva (28.25 po me~u). Bronzane medaqe osvojile su:Jelena Popov, Valerija Teodosi}, Dragana Joki}, Dragana Laketi}, Teodora Turudi}, Slavica Kne`evi}, Milica Ciku{a, Zorana Todorovi}, An|ela Kne`evi}, Tamara Joki}, Marijana Zukanovi}, Branislava Grumi}.

- Sticajem okolnosti sam do{la Rumu i moram da istaknem da sam nai{la na veliko razumevawe svih gradskih struktura i pojedinaca zadu`enih za sport. Dobri rezultati koje posti`emo nam ~ine veliko zadovoqstvo, nama u klubu i lokalnoj samoupravi.Ambicije nam nisu skromne, `elimo da iz godine u godinu napredujemo i ja sam sigurna da }emo zajedni~kim radom i izuzetnim razumevawem mnogo planiranog i ostvariti. @KK Ruma 92 je na dobrom putu - istakala je biv{a reprezentativka i prvotimka novosadske Vojvodine. Prva prilika za novi uspeh je za koji dan u Boru. Pionirke Rume 92 brane titulu u konkurenciji Girl Basketa, Radivoj Kora}a, Vo`dovca, [apca, Proletera iz Zrewanina, Aktavis Akademije iz Leskovca i Palanke 2012 iz Smederevske Palanke. U ovom uzornom klubu veruju da }e igrati zapa`enu ulogu, ne obe}avaju novo zalato, ali ga se i ne odri~u. No,kako god bude u Boru, vidqivo je da u Rumi stasavaju kvalitetne generacije za velika dela. I.Grubor


26

sport

~etvrtak 25. april 2013.

BAJERNPOSLESJAJNEIGREDEKLASIRAOBARSELONU

JupHajnkes: Jo{te{kih90minuta IskusniJupHajnkesuspeoje da sa Bajern Minhenom potpuno posrami jedan od najboqih timova dana{wice – Barselo-

nu.BavarcisuuprvojutakmicipolufinalaLige{ampiona pred svojim navija~ima pobedili 4:0 i ogromnim korakom

zakora~ili u finale na Vembliju. Fantasti~noizdawe Bajernovih fudbalera, ipak, nije pre-

ArijenRobenposti`etre}ipogodakzaBajern

Najtu`niji dan [panskimedijikritikujutim Barselone nakon katastrofalnogizdawauMinhenu,amadridska„Marka”posebnoapostrofira Lionela Mesija. Sportski dnevniknaklowenRealMadridu, posle ubedqive pobede Bajerna nad Kataloncima (4:0) i najave ispadawa Barselone iz Lige {ampiona, objavio je tekst pod naslovom„Mesinestao”. U wemu „Marka” navodi da je najboqifudbalersvetanaAlijancarenipretr~ao7.409metara, {to je, prema prora~unima lista, ~etiri i po kilometra mawe nego {to je pretr~ao veteran ]avi, ali i najmawe od svih igra~a Barselone. Ne zaboravqasedajeArgentinacnastupio„rovit”idasumulekari dozvolili da igra tek dva satapreme~a. Zato kritike za slab u~inak najve}e zvezde Katalonaca idu i na ra~un trenera Tita Viqanove. -Mesijeza90minutauputio samojedanudaracnagoliizboriotriprekr{aja.Od57dodavawa, ta~nih je bilo 51, ali su sva bila bezopasna po mre`u Bajerna.PitawejedalijeMesi uop{tetrebalodaigra?Dali jeonidaqepovre|en? Lokalni mediji u Barseloni te{ko su podneli debakl u prvom susretu polufinala Lige {ampiona. „Sport” u naslovu isti~e da jeporazodBajerna „Najtu`niji dan Barselone”. „El Mundo Deportivo” ocewuje „katastrofalnim” poraz Barselone, koji ne mogu da „umawe ni sumwive sudijskeodluke”.

teranouticalonawihovogtrenera,koji}eekipupozavr{etkusezonepredatiPepuGvardioli. - Sre}an sam zbog rezultata, alisenezanosim.Imamoirevan{. U`iva}emo u onome {to sedogodilo,alini{tavi{eod toga. Jo{ nismo u finalu, ~eka nas te{kih 90 minuta na Kamp nou - ozbiqan je bio Hajnkes posleutakmice. Bajerncelesezoneigranavrhunskomnivou.Ve}jeproslavio titulu{ampionaNema~ke,aako ovako nastavi mogao bi da nadoknadi svojim navija~ima za izgubqeno finale Lige {ampionapro{lesezoneuMinhenu, od^elsija. -ProtivBarselonejebitnoda se ekipa dr`i taktike koja je dogovorena. Uspeli smo u tome, kao {to uspevamo cele sezone... Nedostataktrofejauprethodne dvesezoneprobudiojegladkod mojihigra~a.Tr~alisuiborili sejedanzadrugogipokazalisjajno zajedni{tvo. Ova utakmica bilajenajboqipokazateqtogasmatraHajnkes. Jedan od junaka ove velike pobede,dvostrukistrelacTomas Miler, nadovezao se na trenerovere~i: - Ne znam da li }u ikada uspeti da pre{evam ~etvoricu igra~a,aliznamdaimamdruge kvalitete.Mogudapretr~im13 kilometaraza90minuta. Revan{me~izme|uBajernai Barselone igra}e se 1. maja u [paniji.

UBARSELONIPRIZNAJU

Bajernjebioboqi PonovojeTitoViqanovaposlaosvogpomo}nikanakonferenciju za medije posle utakmiceLige{ampiona.PoputduelauParizu,kadasuBarselonaiPS@igrali2:2,\ordiRuorajeiposleutakmiceuMinhenu imao zamerke na su|ewe, alijeistakaodagre{keMa|ara Viktora Ka{aija i wegovih

saradnika nisu bile presudne za ubedqivupobedu Bajerna od 4:0. - Bilo je sudijskih gre{aka u na{e posledwe tri utakmice Lige {ampiona na gostuju}im terenima, ali ovog utorka to nemo`edabudeizgovor.Bajernjeodigraosjajnuutakmicu,bio je boqi tim i zaslu`uje ~estitkeza pobedu-ekaojeRuora po zavr{etku utakmice na Alijanc areni.

Ovaj put, me|utim, bilo bi nekorektno da se bilo ko iz Barselone`alinasu|eweimaju}i u vidu da je ma|arski sudija najmawedvaputauprvompoluvremenumogaoda svirapenalzaBajern, dok su sporne odluke na {etetu gostiju bile kod drugog gola, kada je diskutabilno da li jeGomezbiouofsajdu,dokjekod

tre}eg neka`weno pro{ao evidentan faul u napadu, kada je Milerko{arka{kimblokomomogu}io Robenu da obi|e Albu i savladaValdesa. Bavarci su, ipak, dominirali od po~etka do kraja utakmice i zaslu`eno pobedili. Posleprvih45minutaimali su gol prednosti, pogotkom Tomasa Milera u 25. Na 2:0 povisio jeMarioGomez u49,potomjeprecizanbioiArjenRo-

ben u 73, dok je seriju golova zavr{io onaj koji ju je i zapo~eo–Mileru82.minutu. -Uprvompoluvremenusmose dobrodr`ali,alinamjeudrugom ponestalo snage. Do odlaska naodmornismobilotolikolo{i,me|utim,presekaonasjebrzi gol Bajerna po povratku sa odmora. Nedostajalo nam je sve`inedabismosetakmi~ilisatimom kakav je Bajern i mora}emo da obratimo pa`wu na to za revan{-rekaojeRuora. I kapiten Barselone ]avi, tako|e,mislidanisusudijeti kojisure{ilime~. -Nepostojiizgovor. Bilisu boqi i treba da im ~estitamo. Fizi~ki su sna`niji od nas... Skorojenemogu}edapro|emou finale, ali mora}emo da poku{amo i nadamo se ~udu. U pitawuje~astgrbakojinosimo nagrudima-istakaoje]avi. Najboqi fudbaler dana{wiceLionelMesi,kojiseuutorak uve~e nije video na terenu Alijancarene,alitrebaimati u vidu da je igrao „rovit” od povredezadwelo`e,priznaoje dasuBavarcibilimnogoboqi rival. - Bajern je bio boqi u svemu. Fizi~kisusuperiornijiodnas, dva puta su postigli gol iz prekida i svaka ‘ni~ija lopta’ bila je wihova”, iskren je Argentinac, koji je dodao da se ose}ao spremnim da provede ceome~naterenu:-Ose}amse dobro, dovoqno dobro da igram... Sada moramo brzo da sepodignemoidapoku{amoda uzvratimourevan{u.

O~ajnosu|eweupozorewezaUEFA Fantasti~nu utakmicu na Alianc areni izme|u Bajerna i Barselone u polufinalu Lige{ampionamalojepokvariloo~ajnosu|ewe. Naime, sudija je propustio da tri puta dodeli penal doma}inu, ali su isto tako Bavarci i postigli tri neregularna gola! Prvisporanmomenatdogodioseu15.minutukadajenakonprodoraiudarcaLamaloptapogodilauruku\eraraPikea.SudijaKa{aijeme|utimostaonem.

Ka{ai je propustio da poka`e na ’belu ta~ku’ i kada je Aleksis San~es blokirao udaracDantea,{tojetako|eizgledalokao o~igledanpenal. BarsajeprotestvovalakodprvoggolakojijepostigaoMiler,jerjeprethodnoDante faulirao Alvesa u skoku i tako asistirao stelcu.Udrugompoluvremenu,Bajernunije dosu|en i tre}i penal. Ponovo je u pitawu biloigrawerukom,ovogaputaBartre,anekolikodesetinasekundinakontogaBavarci

su postigli drugi gol.Strelac tog gola bio jeMarioGomes,kojijelaganoubacioloptu umre`uposledodavawaMilera,alijebio uofsajdupanitajgolnijeregularan. Posledwu veliku gre{ku sudija je napravio kod tre}eg gola Bajerna, Miler je o~iglednofauliraoAlbuitakoomogu}ioRobenudasavladaViktoraValdesa. Ovojejednoodposledwihupozorewaza UEFU,su|ewenaterenimaLige{ampiona jesvelo{ije.

Napada~^elsijaFernadoToresuduelusKristijanomAlsandijem

DANASPRVEPOLUFINALNEUTAKMICELIGEEVROPE

^elsiuBazelu

Polufinale Lige Evrope donelo je iznena|uju}e u~esnike, snage u zavr{nici drugog po rangu evropskih klupskih kupova odmeri}e Bazel i ^elsi i Fenerbah~e i Benfika. Nikada u istoriji evropskih klupskih takmi~ewa u polufinalu nisu igrali predstavnici [vajcarske i Turske. Dakle, Bazel i Fenerbah~e}eve~erasususretima sa ^elsijem i Benfikom imati svojevrsno vatreno kr{tewe,alipoonome{tosupokazaliudosada{wemdelutakmi~ewanisubezizgledazaplasmanufinale. - Napravili smo ve} veliki korak plasmanom me|u ~etiri najbqa tima – ka`e trener Bazela, naturalizovani turski stru~wak Murat Jakin, koji je nosio dres {vajcarske reprezentacije. – U minulom krugu eliminisali smo Totenhem, sada za protivnika imamo ^elsi. Nepla{imose,tvrdimdaimamoitimiigruidamo`emoda

Danas Bazel – ^elsi (21.05) (sudi Karlovec,^e{ka) Fenerbah~e – Benfika (21.05)(Ma`i},Srbija)

elimini{emojo{jednuekipusa Ostrva. Fudbaleri^elsijanesumwaju da }e se trofej Lige Evrope na}iuwihovimvitrinama. -Ni{ta nas ne mo`e zaustavitiunameridatrijumfujemo uovomtakmi~weu-kristalnoje jasancentarfor^elsijaFernadoAlonso.–Uovojkonkurenciji imamo daleko najboqi i najkvalitetniji tim, pa sve sem trofejajezanasneuspeh. U  Istanbulu snage }e odmeritiFenerbah~eiBenfika. - Pokazali smo u susretu sa Lacijom da imao kvalitean sastav,kojimo`eravnopravnoda senosisasvimekipamasaStarog kontinenta – smatra holandski internacionalac u redovimaFenerbah~eaDirkKujt. –Mislimdaimamoralne{anse zaplasmanufinala,azatosu nampotrebnadvagolauIstanbulu. Benfika je mo`da pokazala najvi{e u dosada{wem delu takmi~ewa,uostalombezve}ih problemaeliminisalajeBordo i Wukasl. -Ciqamofinale,tonekrijemo–velitrenerBenfikeHorheHesus.-Uverensamdane}emo izgubiti u Istanbulu, imamo tim koji zna da igra na rezultat. G.K.

Juventusposlao ponuduIbri Italijanski fudbalski klub Juventus ponudio je ugovor napada~uPS@ZlatanuIbrahimovi}u.ListGazetadeloSportje preneoda~elnici’Staredame’ planiraju[ve|aninudaponude ~etvorogodi{wiugovorvredan sedam miliona evra po sezoni, uzodre|enebonuse. Generalni direktor JuventusaBepeMarotanedavnojeizjavio da klub ne mo`e da ispo{tuje finansijske zahteve Ibrahimovi}a koji zara|uje 12 miliona evra u francuskom klubu. Ibrahimovi}ev agent Mino Rajolajerekaoda}eIbrahimovi} napustiti ’svece’ ukoliko upravaPS@nedovedepoja~awa ili ako klub napusti trener KarloAn}eloti.

Zlatan Ibrahimovi} je ve} igraozaJuventusuperioduod 2004.do2006.godineiodigrao je92utakmiceipostigao26golova.

StekelenburguFulamu Premijerliga{ Fulam je blizu dogovora sa Romom u vezi transfera golmana Martina Stekelenburga.Cenaovogtransfera bi trebalo da bude oko petmilionaevra. Stekelenburgima`equdase preseliuLondonjerjeododlaska biv{eg trenera Zdeweka Zemanavi{enaklupizarezervneigra~e. Biv{igolmanreprezentacije Holandije je u januaru bio na pragu potpisa sa Fulamom, ali

je Roma u posledwem trenutku stopiralawegovprelazak. Fulamu}esenaletopridru`iti {toper Atletik Bilbaa Amorambijeta koji }e do}i kao slobodanigra~,dokseklubrazmi{qa da ponudi novi jednogodi{wi ugovor 41- godi{wem golmanuMarku[varceru. Zamenu za Holan|anina Roma poku{avadaprona|euBrazilu. @eqe’vu~ice’sigolmaniKasio Ramos (Korintijans) i Rafael Kabral(Santos).

Yerardmoranaoperaciju Kapiten Liverpula Stiven Yerard }e krajem maja operistati kqu~nu kost. On }e zbog oper ac ije prop us tit i prijateqske utakmice reprezentacijeEngleskesaSevernomIr-

skom i Brazilom, on }e odsustvovatidvamesecavanterena. ULiverpulsenadajuda}ebitispremanzapo~etakpriprema zanarednusezonu.


sport JELENSUPERLIGA

Deou~etvrtak, pausubotu Zbog Velike subote,aliifinalaKupa Srbije, ~etiri utakmice 26. kola igra}e seu~etvrtak2.maja,a~etiri dva dana kasnije. Odavno se nije desilo da termini odigravawajednogkolaJelenSuperlige budu poznati desetak danaunapred.Ovajput,veliki verskipraznikifinaleKupa Srbijeuticalisudabudedruga~ije. Po{tojeprethodnihgodina igrawe na Veliku subotu, dan uo~i Vask rs a, nai l az il o na bojkotpublike,tesustadioni bil i zna~ ajn o praz niji neg o ina~e, Zajednica superliga{a odlu~ila je da ove godine ponudiklubovimajo{jedanterminukojemmogudaigrajusvojeme~eve26.kola. Klubovi su mogli da biraju izm e| u prv ob itn o odr e| en e

subote,4.majainaknadnoponu|enog~etvrtka,2.maja. Okoranijegterminaprvosu se dogovirili Crvena zvezda iJagodina,apotomVojvodina i Rad. Na takvu odluku uticalo je i to {to }e Jagodina i Vojvodina 8. maja igrati finale Kupa. ^etvrtak su izabrali jo{ Partizan i Radni~kiNi{,odnosnoOFKBeograd iRadni~ki1923. Dakle, evo svih parova i termina26.kolaJelenSuperlige - ~etvrtak, 2. maj: OFK Beograd – Radni~ki 1923 (17), Part iz an – Radn i~k i Ni{ (18.30), Vojvodina – Rad (19), Jag od in a – Crv en a zvez da (20.30). Subota, 4. maj: Hajduk – Javor, Sloboda Point – Novi Pazar,DowiSrem–Smederevo, BSK Bor~a – Spartak ZV (17).

KLUBOVIJO[NISUISPUNILIUSLOVE ZAEVROPSKELICENCE

Problemifinansije istadioni Kom is ija za lic enc ir aw e FudbalskogsavezaSrbijerazmatrala je ispuwewe kriterijuma klubova-kandidata za dobijawe licence za u~e{}e u takm i~ ew im a u org an iz ac iji UEFA za novu sezonu. Prijave za licencu je  podnelo 10 klubova Jelen Super lige.  Komisija je zakqu~ila da nijedan klubnijeispuniosveneophodnekriterijumezadobijawelicence. Tako|e je zakqu~eno da su nekiklubovibilinapragudobijawalicence(Partizan),ali

je i wima malo nedostajalo. Konstatovan je problem bezbednosnog aspekta vezanog za infrastrukturustadiona.Vojvodinanijeispunilafinansijske kriterijume kao i one iz domenabezbednostistadiona. Uistojsituacijijeidrugifinalista kupa Jagopdina, kao i OFK Beograd. Ostali klubovi kojisuistaklikandidaturuza licencu nisu ni blizu ispuwewa uslova a to su Javor, Rad, Spartak,Radni~ki1923iSloboda. Z.R.

~etvrtak 25. april 2013.

27

VOJVODINAIZME\UGOTOVAWAHAJDUKUIJAVORU

Svakinarednime~ testzafinaleKupa Posle osvojnog boda na gostov aw u u Kul i, fudbal er i Vojvodinesepripremajuseza jo{ neugodnije gostovawe Javoru u Ivawici, a u glavama imjestalnofinaleKupasJagodinom. Nije lako nastupati na dva fronta, ali to je sudbinavelikihklubova. Probaoje{efstrukeNovosa|anaNeboj{aVigwevi}dau Kulirazigranekenovesnagei odmorinekolikostandardnih prvotimaca.Po~etakjeobe}avao,alizbogiskqu~ewaVuli}evi} (12. minut) me~ je oti{ao u drugom pravcu pa osvojenbodimaposebnute`inu. -ZadovoqansambodomuKuli,presvega{tojetamouvek neugodanterenizbog~iwenice da smo igrali veliki deo me~asaigra~emmawe.[teta je {to zbog razvoja situacije mla|iigra~inisumoglidase prika`u u najboqem svetlu. No, i od trenutka kada smo ostali sa igra~em mawe odigrali smo nekoliko lepih akcija. Da nismo ostali bez Vuli}evi ko zna kakav bi bio epilog, s tim {to smo zaista pokazali kvalitet i karakter na tom susretu. Imali smo u pojedinim situacijama i malo sre}e, ali sre}a nije do{la nezaslu`eno – rekao je prvi strategcrveno-belihNeboj{a Vigwevi}. Vojv od in i sled i neu g odn o gostovawe u Ivawici, ekipi kojajenamu~ilasvefavorite nasvomterenu. -Me~uIvawicibi}ejo{jedan kvalitetan test za nas i sigurno }e pokazati u kakvoj formiiraspolo`ewudo~ekujemo kraj sezone. Radimo na

Neboj{aVigwevi}iAbubakarOumaru

otklawawupojedinihgre{aka, kao i na poboq{awu na{ih prednostiuodnosunarivala. Javorjedobraekipa,igrasjajnonasvomterenuimalokoji favorit tamo mo`e da uzme bodove a da se svojski ne pomu~i. Nisu Ivawi~ani slu~ajno u{li u polufinale Kupa, imaju dobre igra~e, pre svih Radivojevi}a i Milovi}a, a i dobro su vo|eni, tako da nam

sled i te{ ko gos tov aw e. Spremni smo za nadigravawe igleda}emonatajme~kaojedan u nizu priprema za finale Kupa. Izuzev ka`wenog Vuli} ev i} a, svi su zdrav i i spremnidazaigraju. UtakmicasezonezaNovosa|anejefinaleKupasJagodinom,alijesigurnoda}euprvens tven e sus ret e ulaz it i maksimalnoambiciozno.

- Osnovni ciq nam je titula uKupuimawe-vi{ejesvepodre|eno tome, {to ne zna~i da }emobitiopu{tenijiuprvenstvu. Ni{ta ne}emo da prepustimoslu~ajuida}emomaksimumnasvakomslede}emme~u, asvesa`eqomdase{toboqe pripremimo za finale Kupa i zaosvajawetrofeja–istakao jeVigwevi}. M.Risti}


Sport

SAMONOVAKISPREDRAFE LegendatenisaXonMekinrorekaojedabiRafaelNadalbioprvinosilacna RolanGarosudaseonpita.Osvaja~sedamGrenslemtituladodaojedasamoNovak\okovi}zaslu`ujedabudeispredNadalakadajeupitawu{qakastiGrenslem. ^lanorganizacionogodboraRolanGarosaGiFor`enajaviojemogu}nostdaNadalbudejedanodprva~etirinosiocaiakonebudetozaslu`ivaorenkingom.

SMENASELEKTORA

DANASPO^IWEfAJNALfORAbALIGE

ZaprsteniEvroligu DanasuLakta{ima po~iwe fajnal - for ABAligeupolufinalnim me~evima se sastaju Crvena zvezda - Radni~ki iIgokeaiPartizana.Sva~etiri tima s optimizmom o~ekuju zavr{nicu jadranske lige i nadaju se da }e izboriti pravo igrawa u Evroligi ( prve dve ekipeidudirektno,atre}eplasirana igra kvalifikacije. Ko{arka{i Crvene zvezde u prvom polufinalu igraju s  Radni~kim iz Kragujevca. Uprkos paduforme,novitrenercrveno-belih Dejan Radowi} veruje dawegovaekipamo`edofinala -Zanamajelo{period,dva me~asmoneo~ekivanoizgubili, ali nadam se da }emo kao tim odregovati kvalitetno- rekao je Radowi}. - Porazi od Mega VizureiMetalcasunasdoveli u poziciju neadekvatnog nivoa samopouzdawa i psiholo{kog statusa,aliverujemda}emona me~uprotivRadni~kogpru`iti partiju koja }e nam omogu}iti dasena|emoufinalu. Crnogorskistru~wakkazaoje da Zvezda ima ve}e ambicije i damo`edapostignevi{enego {topokazujetrenutnaforma. - Jako dobro poznajem ekipu Radni~kog.Zanasjeve}aenigma na{atrenutnaforma,alisiguransamda}eonabitisveboqa kako vreme bude odmicalo. Ne mo`emo, me|utim, da razmi{qamotako.^ekanasduelukome moramo biti na visini zadatka,moramodapoka`emoveliku`equibezobziranaslabosti koje su evidentirane, pru`imodovoqnodobrupartijudapobedimoRadni~ki-rekao je Radowi}. - Ambicije Crvene zvezde uvek moraju biti najvi{e. Tu ne sme biti nikakve dileme.Iakosunapo~etkusezone zacrtali plasman me|u najboqih {est ekipa na Jadranu

Sel ekt or mu{ ke rukometne reprezentac ije Srb ije Ves elin Vukovi} napusti}e to mesto posle sporazumnograskidaugovora. -SaVukovi}em}ebitisporaz umn o rask in ut ugov or, zbog~itavognizade{avawau posledwe vreme. Li~no sam razg ov ar ao sa Vukov i} em i dogovorili smo se na qudiski,dostojanstvenisportski na~in.Tuodlukujo{samopreostajedapotvrdiUpravniodbor RSS - rekao je generalni sekretarRSSBo`idar\urkovi}. Vukovi}jemestoselektora orl ov a preu z eo 1. april a 2010. godine, a sa Srbijom je naEvropskomprvenstvu2012. god in e u Beo g rad u osvojio srebrnumedaqu.Tako|ejeizborio plasman i na OlimpijskeigreuLondonuinaSvetskoprvenstvo2013.u[paniji. Na pitawe ko bi mogao da nasledi Vukovi}a, generalni sekretar je rekao da Savez jo{nijestupioukontaknisa jednim Vukovi}evim potencijalnimnaslednikom.

Rako~evi}(Crvenazvezda){utiranako{Radni~kog

kaosvojprimarniciq,iko{arka{i Radni~kog iz Kragujevca udaqeni su samo 40 minuta od plasmanauEvroligu.

DANAS

Crvenazvezda –Radni~ki (16)

Igokea –Partizan (21) SUbOTA(fINALE,20.30)

- Navija~i mogu da o~ekuju da se ne}emo {tedeti. Pitawe sticawa prava na Evroligu i borbazatituluprvakaJadrana je sada pitawe jedne jedine utakmice. Zvezda je od po~etka ciqalaovakavme~,amismoiz prikrajka do{li u ovu poziciju imislimdanamjeutomsmislu lak{i polo`aj. Nastoja}emo da kontroli{emo utakmicu. Verujem da mo`emo da prelomimo utakmicu u na{u korist”- izjavio je ko{arka{ Radni~kog Aleksandar]apin. Istorazmi{qaitrenerMiroslav Nikoli}. U najavi me~a jo{jednomjeistakaodawegova ekipa mo`e svakoga da pobedi, aliiodsvakogadaizgubi. - Ne}u da iznosim kojom taktikom }emo nastojati da do|emo do finala. Ideja mi je da imamo mnogo ja~u odbranu i da

Samo{ampionsiguran Danas po~iwe zavr{nica ABA lige,au~esniciidaqeneznajugde }euEvropinastupatislede}esezone.[ampionjejedinosiguranza nastup u Evroligi, ali realnih {ansiimaidaJadranskaligadai drugog~lanatakmi~ewa. Pravila ULEB su jasna, ali su zakomplikovali Rusi. Kod wih se sadavr{ibodovawe(kaoiubiv{ojSFRJdoovesezone),aukoliko HimkiizbaciCSKAupolufinalu

Umesto Vukovi}a Vrawe{?

VTB lige, ekipa iz Podmoskovqa }ebitidruganalistizadobijawe BlicenceULEB.DabiABAostala sa samo jednim mestom, potrebno jedaseunajmawetriboqerangiranelige(ABAjena9.mesturangirawa)dogodiiznena|eweidaklub saAlicencomneosvojinacionalni {ampionat. Ako Himki pobedi CSKA,imamosituacijudauItalijiSijenanajverovatnijene}ebiti {ampion,{tozna~idaABAligau

Evro ide sa {ampionom ako se u jo{ jednom prvenstvu desi sli~na stvar.IspredABAligesu[panija, Rusija, Italija, Turska, Litvanija,Gr~ka,FrancuskaiNema~ka. U subotu 27. aprila ekipa koja osvoji ABA prsten, ali pod uslovomdaispuwavauslovezadobijaweBlicence(dvoranasa5.000mesta,dvahotelasa~etirizvezdice i 100 km od aerodroma) mo`e da ra~unanatakmi~eweuEvroligi.

budemoja~iiuskoku,tosusegmenti u kojima rival mo`e da nas nadigra. Moramo boqe da zagra|ujemo ko{, da dobijamo duele u vazduhu, u tom slu~aju na{i igra~i }e biti ti koji }e da nose igru- ka`e MIroslav Nikoli}trenerRadni~kog. SamaksimalnimskoromuSuperligiSrbijeipobedomu„ve~itomderbiju”Partizando~ekujefajnalforime~saIgokeom. - Nije mi jasno za{to turnir nije organizovan u Beogradu, gde ima najvi{e iracionalnih navija~a dva kluba u~esnika. Propozicije su takve da su o{tetiliIgokeuiminismoza to krivi, ve} smo i mi `rtve. Danijebilopropustautuma~ewu pravila sigurno ne bismo igrali u Lakta{ima. Igokea je sastavqena od kvalitetnih

igra~a.Mo`etedaigratepreko veze, ali ne mo`ete i da pobe|ujeteprekoveze.Svisuustawu da se podrede kolektivu. Glupojetro{itire~inapohvale, ali napravili su najve}i uspehodsvihekipauodnosuna predvi|awa. [efstruke{ampionaSrbije ne smatra da }e iskustvo igrawa velikih utakmica Partizana  biti prednost u borbi sadoma}inomfajnal-fora,zato {to smatra da Igokea ima iskusnije pojedince u timu od crno-belih. Uprkos problemima,Vujo{evi}jeporu~iodawegovtimoranipunentuzijazma. -VidisedaKo{arka{kiklub Partizan napravqen od jednog komada,kaoopruga.[tojepritisak ja~i, vi{e se odsko~i slikovito je poru~io Vujo{evi}.

Janakispreuzeo selekcijuKine Gr~kitrenerPanajotisJanakisnovijeselektorreprezentacijeKine. Biv{iselektorGr~kejenapustioklupufrancuskogLimo`a ipotpisaougovorsakineskimko{arka{kimsavezom. JanakisjesareprezentacijomGr~keosvojiozlato2005.godinenaEPuBeograduisrebronaSPuJapanu2006.godine. PanajotisJanakisjejediniuistorijikojijeosvojioEPikao igra~(1987.)ikaotrener(2005.).

VeselinVukovi}

- Rano je jo{ pri~ati o novom selektoru. Nismo jo{ ni sa kim razgovarali. To }emo uradititekkadasituacijasa Vukovi}em bude okon~ana kakotreba-kazaoje\urkovi}. Kako nezvani~no saznajemo trener Flensburga Qubomir Vrawe{najbli`ijeklupisrpskognacionalnogtima.Pregovori s ovim nekada vrsnim igra~em,asadatrenerom,bi}e otpo~eti ovih dana. O wegovom anga`ovawu i dozvoli nema~kog Bundesliga{a trebalobidabudegotovadokrajavikenda. Srbija u kvalifikacijama zaEvropskoprvenstvonaredne godine u Danskoj u Grupi 7 trenutno zauzima tre}e mestosadvepobedeipojednim remijemiporazom.


Dnevnik 25.april 2013.