Page 1

MEDICINSKEPROCEDURE

NI[TAODSEOBE

KOVE@BA,TAJZNA

Nezadovoqstvo platom{iri listu~ekawa?

Ustavnisud Srbijene}e uKarlovce

NISkao vatrogasni poligon

str.8

str.8

str.15

Letwavru}ina

Najvi{a temperatura30°S

NOVISAD* SKUP[TINAVOJVODINEJU^EODLU^ILA

Ipravnistru~waci odeklaraciji Skup{tinaVojvodineodlu~ilajeju~edauwenodborzapitawa ustavnopravnog polo`aja APVu|ui~etiri~lanakojanisuposlanici,ve}supredlo`eni kao pravni stru~waci, koji

Predasednik Skup{tine APV I{tvan Pastor

}eutomodboruzajednos11ranije izabranih poslanika u~estvovatiuraspraviodeklaraciji o za{titi ustavnih i zakonskih prava Pokrajine. To su

prof. dr Mom~ilo Gruba~, prof. dr Stevan Lili}, Sr|an Sikimi} i doc. dr Slobodan Orlovi}. Zapredlogteodluke,kojajeu „paketu” obuhvatila i izbor drugihposlanikauOdborzapoqoprivreduiuOdborzaprivatizaciju, glasali su poslanici vladaju}e koalicije iz DS-a, LSV-aiSVM-a,aliideoopozicije iz redova SNS-a i SPS–PUPS–JS–SDPS-a, wih ukupno 82. Opozicioni SRS i DSSbilisuprotiv. Sama deklaracija o za{titi ustavnihizakonskihprava,koju jepredlo`ilaVladaVojvodine, ju~e nije bila na skup{tinskom dnevnom redu ve} }e, kako je predsednik Pokrajinske skup{tine I{tvan Pastor ranije saop{tio, ona biti tema „neke slede}esednice”. - Prvo `elimo da ~ujemo mi{qewe struke, uglednih ustavnih pravnika. Nakon toga }emo imati svoj stav vezan za tekst deklaracije–izjaviojenovinarima {ef poslani~ke grupe SVM-a[andorEgere{i. str.3

DU[ANBAJATOVI]OPREDLOGU MINISTARSTVAENERGETIKE

Plangura„Srbijagas” uste~aj – Plan restrukturirawa JP „Srbijagas”,kojijepredstavilo Ministarstvo energetike, gura kompaniju u ste~aj, mo`e ugroziti stabilnost snabdevawa doma}eg tr`i{ta gasom, ali i stvoritinizproblemaurealizaciji gasovoda „Ju`ni tok” – rekao je na ju~era{woj konferenciji za novinare generalni direktorJP„Srbijagas”Du{an Bajatovi}. – Nismo protiv restrukturirawa kompanije, na-

protiv, ali se ne sla`em s predlo`enim planom Ministarstvaenergetike,pasmose obratilipredsednikuipremijeru Srbije da se rasprava o tompredloguodlo`i. On je rekao da je neophodno da se o tom pitawu, izuzetno va`nomnesamozaJP„Srbijagas” ve} i za dr`avu, razgovaranamestimagdejetopotrebno,odnosnouVladiSrbije. str.5

PETAK26.APRIL2013.GODINE

PRVIPOTPREDSEDNIKVLADEALEKSANDARVU^I] NAKONSUSRETASASRBIMASAKIM

Briselskisporazum ostaje,referendum mogu}za15dana

Ekonomija

str.4-5

Platnekarticesigurne Amerikanciula`uuIT

Dru{tvo

str.7

\aciizItalije odu{evqeniNovim Be~ejom

Crna

str.9

Drogauzeladanak uNovomSadu str.10

MilisavSavi}: Prednost`ivqewu,ane pisawu

Kultura

str.11

GlumacI{tvanKere{i: Qubaviznadsveta podela PremijeraAndri}eve „Gospo|ice”

Vojvodina

str.12-13

Subotica:Gradona~elniku zapetinuni`aplata Ba~kiPetrovac: Petrolendotvarakapije

NoviSad OdlukaizBriselazaSrbijuje jedina prava, jedina koja zemqi obezbe|ujebudu}nost, perspektivuinadu,izjaviojeprvipotpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vu~i}naju~era{wojkonferenciji za novinare nakon ~etvoro~asovnog razgovora sa predstavnicimaSrbasaKosovaiMetohije, koji nisu prihvatili briselski sporazum. Konsultacije  se, najaviojeVu~i},nastavqajuuutorak kadapredstavniciSrbatrebada saop{te da li prihvataju jedini uslov dr`ave za odr`avawe referenduma,atojedasviprihvatewegovrezultatizajedni~kise kreneuimplementaciju.Dotada, kakojedodao,ne}ebitidono{enenikakveodluke.

Kvarnaaparatuzazra~ewe vra}apacijente {timovawe aparata za zra~nu terapiju. UVojvodinisezra~naterapija obolelihodrakaobavqa samo na tom institutu i to na dva aparata. Godi{we u Pokrajini od malignih bolesti oboli

NASLOVI

Kwiga

NAINSTITUTUZAONKOLOGIJUUSREMSKOJKAMENICI

OdpredvadananaInstitutu zaonkologijuVojvodineuSremskoj Kamenici ne radi jedan od dvaaparatazazra~ewe. Kakonamjeizjaviodirektor instituta prof. dr Du{an Jovanovi}, pacijenti iz cele Vojvodinekojisubilizakazaniza zra~ewe na tom aparatu vra}enisuku}izbogkvaranaaparatu.Oni}eponovobitizakazani za zra~ewe ~im se aparat popravi. - Radi se na popravci aparata, a kada }e kvar biti otklowennemogudapreciziram-ka`edrJovanovi}.-O~ekujemda }etobitinarednenedeqe,ali ondapredstojiipode{avawei

GODINALXXI BROJ23777 CENA30DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

gotovo 8.000 qudi, oko 500 wih trenutno~ekanazra~eweitou proseku~etirimeseca. J.B.

-Akouutoraksaop{tedajeto wihovizbor,ima}emorokod15 dana i zavr{i}emo i tu pri~urekao je Vu~i}, po kome, referendum,iakosedesi,mo`esamo da ubrza implementaciju sporazuma, a kada je re~ o referendumskompitawuito,kakose~ulomo`edabudeprepu{tenoizboruSrbasaKiM. -NekapadneVlada,alisporazumne}ebitiponi{ten,aodlukaizBriselazaSrbijujejedina prava,jedinakojazemqiobezbe|uje budu}nost, pri ~emu je najva`nijedauprimenusporazuma ne ulazimo razjediweni, vi{e puta je istakao Vu~i}.On je naglasio da za odluku iz Brisela dr`avni vrh snosi maksimalnu

odgovornost, a ako gra|ani misle druga~ije, onda neko drugi trebadavodizemqu.Srbija,je kako je rekao, u Briselu vodila ra~una o interesima svog naroda,ogarancijamazabezbednost svognaroda. - Svakako da postoje re{ewa koja nisu sjajna, ali su boqa od dana{weg nepriznatog stawa, posebnoodve}egbrojazapadnih sila-rekaojeVu~i}inaglasio da se u Briselu Srbija prvi put od 90-tih godina pojavila s definisanimplanom. Prvi put govorimo o budu}nosti,aneoistoriji,ame|unarodnazajednicaprviputjereagovalanana~indanamne{toduguje, naglasiojeVu~i}. str.2

str.17

OmbudsmanAleksandar Gruji}:Nismoni~iji advokati

Reporta`e

str.20

KodBuceseidiplomate uma`u

SPORT

„TRIGLAV”OPETKIBICUJENOVOSADSKU OSIGURAVAJU]UKU]U

SlovencibiDDOR, Italijaniganedaju Kad a osig ur av aju} e ku} e razmi{qaju o {irewu tr`i{ta u Srbiji, onda planiraju dakupeDDOR„NoviSad”.Takoseslovena~ki„Triglav”ve} drugi put za nekoliko meseci javqastomidejom. Smatraju da }e uz kupovinu „Kroacija osigurawa”, {to im je nadomak ruke, svoju regionalnu poziciju upotpuniti ako im se u portf eq u na| e i DDOR. Ali, izgleda da Italijani, koji su jo{ 2008. u{li u tu ku}u, imaju druga~ije planove. – DDOR jednostavno nije na prodaju – ka`e direktor kompanijeuNovomSaduKristijan OtoNoi.

Kada je pre {est godina postupak privatizacije novosadskogosiguravaju}eggigantabio u toku, me|u kompanijama koje susejavileipomiwalekaonajozbiqniji kupci bio je ba{ „Triglav”. Odustao je, a DDOR jekupilaitalijanskaku}aFondijarija SAI za 264 miliona evra.Nekolikoputasepri~alo da}eoniDDORprodati.Me|utim,unovembrupro{legodine celuFondijarijujepreuzelaja~a ku}a, „Unipol grupa” iz Bolowe. Tako se i DDOR „Novi Sad”na{aouwihovomportfequ.Onisunajve}iosigurava~u Italiji u oblasti ne`ivotnih osigurawaijedanodvode}ihu Evropi. str.4

POMO] KLADIONI^ARIMA str.25

ZVEZDAUfINALU ABALIGE

str.26


2

POLITIKA

petak 26. april 2013.

NIKOLI]SEIZVINIOZBOGSREBRENICE

Tra`ipomilovawe zaSrbiju Zbog zlo~ina koje su pojedinci po~inili nad Bo{wacima u imeSrbijeisrpskognarodaizviniosepredsednikSrbijeTomislav Nikoli}. Na pitawe o zlo~inu u Srebrenici u julu 1995. godine, Nikoli} je u emisiji„Intervju20”nabosanskom BHT-u rekao da se „genocid moradokazati”. –Kle~imzbogtoga,evokle~im i tra`im pomilovawe za Srbiju zbog zlo~ina koji je izvr{en u Srebrenici. Izviwavam se za zlo~inekojejeuimena{edr`ave i na{eg naroda u~inio bilo kojipojedinac–naveojeNikoli}. Nainsistirawenovinarkeda se mora slo`iti s tim da sve {to se doga|alo u Srebrenici ima karakteristike genocida, dodaojedaje„sve{tosede{avalo na prostoru biv{e Jugoslavijetokomratovaimalokarakteristikegenocida”. NakonstatacijudaSrebrenica ipak ima posebnu te`inu zbog 8.000 ubijenih, Nikoli} je

rekao da mu je `ao zbog svih zlo~ina po~iwenih nad Bo{wacima i da }e se pokloniti `rtvamazlo~ina,anajaviojeida }eposetitiSrebrenicu. Hrvatski ~lan Predsedni{tva Bosne i Hercegovine @eqkoKom{i}izastupnikSamostalne demokratske srpske stranke u hrvatskom Saboru MiloradPupovacpozdravilisu izviwewe Tomislava Nikoli}a zazlo~inekojesupojedincipo~inili nad Bo{wacima u ime Srbijeisrpskognaroda.

RadnagrupauBriselu Radna grupa Beog rada i Pri{tine je, uz podr{ku predstavnika Evropske unije, u Briselu suju~erazmatralaodrednicei ta~keakcionogplanazaprimenu sporazuma o normalizaciji odnosa Beograda i Pri{tine. Portparolka visoke predstavniceEUKetrinE{tonMajaKocijan~i~reklajedajere~oradnomsastankuinijepredvi|eno daseotokutogsusretaobavestemedijiijavnost. Beogradskitimpredvodisavetnik predsednika Srbije Marko\uri},auwemusuigeneralnisekretarVladeVeqko Odalovi}, ministar pravde i dr`avne uprave Nikola Selakovi} i zamenik direktora policije Branislav Mitrovi}, dok}epri{tinskitimpredvoditi zamenik premijera HajredinKu~i. Iako je iz Brisela bilo najavqeno da }e timovi predstavi-

ti planove visokoj predstavnici EU Ketrin E{ton, pod ~ijim sepokroviteqstvomodvijaodijalog, EU na sastanku predstavqaFernando\entilini,ina~e specijalni predstavnik EU na Kosovu. Sporazumkojisuupetakpro{le nedeqe parafirali predsednik Vlade Srbije Ivica Da~i}ikosovskipremijerHa{im Ta~ipredvi|a{irokaovla{}ewa za zajednicu srpskih op{tina na Kosovu, pogotovo kada je re~opravosu|uipoliciji. Vlada Srbije je u ponedeqak dalasaglasnostnaparafirani tekst predloga sporazuma s Pri{tinom, a za danas je zakazanasednicarepubli~kogparlamentanakojoj}eposlanicirazmatrati Vladin izve{taj o dosada{wemprocesupoliti~kogi tehni~kog dijaloga s Pri{tinom,~ijijesastavnideoipredlo`enisporazum.

PRVIPOTPREDSEDNIKVLADEALEKSANADARVU^I]NAKONSUSRETASASRBIMASKiM

Briselskisporazumostaje, referendummogu}za15dana –OdlukaizBriselazaSrbiju je jedina prava, jedina koja zemqi obezbe|uje budu}nost, perspektivuinadu–izjavioje prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vu~i} na ju~era{wjkonferencijizanovinare nakon ~etvoro~asovnog razgovoraspredstavnicimaSrba s Kosova i Metohije koji nisu prihvatili briselski sporazum. Konsultacije se, najavio je Vu~i},nastavqajuuutorak,kadapredstavniciSrbatrebada saop{te da li prihvataju jediniuslovdr`avezaodr`avawe referenduma – da svi prihvate rezultat i zajedni~ki se kreneuimplementaciju.Dotada,kakojedodao,ne}ebitidono{enenikakveodluke. –Akouutoraksaop{tedaje to wihov izbor, ima}emo rok od15danaizavr{i}emoitu pri~u – rekao je Vu~i}, po komereferendum,iakosedesi, mo`esamoubrzatiimplementacijusporazuma,akadajere~ o referendumskom pitawu, i to, kako se ~ulo, mo`e biti prep u{ ten o izb or u Srb a s KiM. Odgovaraju}i na pitawe na{eg lista, rekao je da je spremandazadesetdanaodenaKosovo i Metohiju, u sva srpska mestasevernoiju`noodIbra, inaroduobjasni{tanosispo-

ne{to duguje – naglasio je Vu~i}. Onjerekaodaverujedaosporazumu kao lo{em re{ewu mislipet-{estodstogra|ana,koji bi da zemqu i daqe dele na patriote i izdajnike, a da ogromna ve}ina gra|ana misli dajeovavladau~inilanajboqe mogu}ezasvojegra|ana. Vu~i}jerekaoidajejedini uslovdaSrbijauspeurazvoju dabudejedinstvena,alidato morajudaprihvatesvi„igra~i nasrpskojpoliti~kojsceni”. –Spremnismodarazgovaramo o svim wihovim idejama,

Da~i}:Mismo spremni

Srbiuutoraktrebadasaop{tedaliprihvataju jediniuslovdr`avezaodr`avawereferenduma, atojedasviprihvaterezultatizajedni~ki sekreneuimplementaciju razum, za koji smatra da bi, kao dokument koji donosi budu}nostsvimwenimgra|anima iSrbijidapostoji,dobioube-

Ne}eAmfilohijevoditi politikuovezemqe UpitanostavuSPC,kojajeprotivbriselskogsporazuma,Vu~i}jerekaodaseVladaneme{auto{taSPCradiimislii daSPCmo`eidavladauSrbiji,alidapretogane}evoditi politikuovezemqe. –[toseti~estavaSPC,{tagoddaka`em,i}i}eprotiv nas.Ali,imamjednure~enicu–miseneme{amouto{taSPC radiimisli,ali,~itaju}isaop{teweSinodaSPCbiosamveomarazo~aranjersadr`ipoliti~kekvalifikacijekojesuneistinite–rekaojeVu~i}. OnjekritikovaostavSPCdata~ka14briselskogsporazuma zna~ipriznavawenezavisnostiKosovaiMetohije. –Tojeta~kakojajeprepisanaiznekolikoakatakojesmodo sadaimali.Tojepotpunobesmislenare~enicakojusuoninazvali krunskim dokazom da smo priznali Kosovo. Nemojte da izmi{qate, gospodo, jer oni koji su u~estvovali u pisawu tih tekstovatosupotpisivalimnogogodinapretoga.Uovojzemqi mo`eteividavladate,nemamni{taprotivtogadagospodin Amfilofijeiza|enaizboreipobedi,aliprenego{toseto desi,ne}evoditipolitikuovezemqe–rekaojeVu~i}.

dqiv u ref er end ums ku pod r{ku. – Neka padne Vlada, ali sporazum ne}e biti poni{ten, a odluka iz Brisela za Srbiju je jedinaprava,jedinakojazemqi obezbe|ujebudu}nost,pri~emu je najva`nije da u primenu sporazumaneulazimorazjediweni – vi{e puta je istakao Vu~i}. On je naglasio da za odluku iz Brisela dr`avni vrh snosi maksimalnu odgovornost, a ako gra|ani misle druga~ije, onda neko drugi treba da vodi zemqu. –Svakakodapostojere{ewa koja nisu sjajna, ali su boqa od dana{weg nepriznatog stawa, posebno od ve}eg broja zapadnihsila–rekaojeVu~i},inaglasio da se u Briselu Srbija prviputoddevedesetihgodina pro{logveka,pojavilasdefinisanimplanom. – Prvi put govorimo o budu}nosti,aneoistoriji,ame|unarodna zajednica prvi put je reagovala na na~in da nam

Premijer Srbije Ivica Da~i}izjaviojedaimarazumevawa za razli~ite stavove o briselskom sporazumuirekaodapostojispremnost da se odluka o prihvatawu sporazuma proveri na referendumu, ali da bi u tomslu~ajusviimaliobavezudasprovoderezultattog izja{wavawa.Poslesastanka s kosovskim Srbima, za kojika`edajebiokorektan, Da~i} je potvrdio da }e Vlada biti spremna na referendumakozatobudebilopotrebe. „Ako neko `eli referendum, a da nakon nakon toga opetnesprovodiodluketog referenduma, to ne}e mo}i”,rekaojeDa~i}. alistranune}emodamewamo, zastupa}emoono{tojepotpisano, i to }emo da branimo pred gra|anima. Ako to mogu dapobede,ondanekanekodrugi vodi Srbiju, s tim nemamo nikakavproblem–rekaojeVu~i},kojijeporu~iodanijeizabran da bude ratni poglavica Srba. – Razjediweni i podeqeni u budu}nostinemo`emouraditi ni{ta.ImamojasnuodlukuVlade,ima}emoijasnuodlukuparlamenta – rekao je Vu~i}, dodav{ida}edanasuSkup{tini Srbijerezultatbiti9:1. D.Milivojevi}

SRBISKOSOVASDR@AVNIMVRHOM

Proteststudenata uKosovskojMitrovici StudentiPri{tinskoguniverzitetasaprivremenimsedi{temu KosovskojMitroviciodr`alisuju~emiranprotestutomgraduizra`avaju}inezadovoqstvobriselskimsporazumomBeogradaiPri{tine.Pri{tinski univerzitet predstavqa sto`er srpske dr`avnostinaKosovuiMetohijiodosnivawadodanas,reklisustudenti iupozorilidabiizdvajawetoguniverzitetaizobrazovnogsistemaSrbijedoveloupitaweopstanaksrpskognarodaupokrajini. Protestjepo~eointonirawemdr`avnehimne,azavr{enjeprotesnom{etwomstudenatadoglavnogIbarskogmostauKosovskoj Mitrovicikojigraddelinasevernisrpkideoiju`niukojem`ivekosovskiAlbanci.

Zahtevajudasenarodizjasni –SrbisKosovaneprihvatajusporazum SrbijeiKosovapostignutuBriselu,inajavquju proteste, izme|u ostalog i u Beogradu–rekaojeju~epredsednikSkup{tineOp{tineZubinPotokSlavi{aRisti} posle sastanka s premijerom Ivicom Da~i}em i prvim potpredsednikom Vlade Aleksandrom Vu~i}em. – Srbi s Kosova tra`eodVladeSrbijeraspisivawareferenduma na kojem bi se narod izjasnio o briselskom sporazumu i o tome da li kosovski Srbi ostaju u ustavnopravnom poretkuSrbije.

–Akodr`avaimanamerudatosprovede,trebadaznada}etomoratidaurademimonas,anaravno,nikonemo`ebitija~ioddr`ave–dr`avamo`edapovu~ebilokojipotezidaskloninassovih pozicija–kazaojeRisti},inaveodanije bilo razgovora o tome, niti takve pretwe. –Ovimsporazumommipostajemo deo ustavnog poretka takozvanog nezavisnogKosovaitojerazlogzbogkojeggane prihvatamo. UdelegacijiSrbasKiMbilisuzamenik direktoraVladineKancelarijezaKosovo

iMetohijuKrstimirPanti},na~elnikKosovskomitrova~kog okruga Radenko Nedeqkovi}ipredsedniciop{tinaLeposavi}, Zve~an, Kosovska Mitrovica i Zubin Potok Dragi{a Vasi}, Dragi{a Milovi}, Dragi{aVla{kovi}iSlavi{aRisti}. Prethodno je delegacija razgovarala s patrijarhomSPC,aRisti}jenovinarima preneoporukustogsastanka–dasu SPC ipatrijarh„stoodstouzsrpskinarod”na KosovuiMetohijiida}epodr`atisvaku wihovu mirnu borbu i miran otpor da bi opstaliiostalinaKosovuiMetohiji.

TVIT CRTICA Koglasa„za“ Na„Tviter“adresunapredwakaMarija Maleti}a stigla je zamerka od ­Ra­dRe­gi­me: „Bez referenduma nematepravaprodatisvetusrpskuzemqu. Leposteprevaralisvojepristalice, kao~itavuSrbiju„. Maleti} mu odgovara: „Razo~ara}e{ se kada se objave rezultati tog nepotrebnogreferendumajer}epreko65postogra|anadapodr`iSporazum.HajdecitirajmigdeuSporazumu pi{e da smo priznali nezavisnost KiM?Nigde.Srbisu~aksadadobili ve}aprava„,tvrdiMaleti}. Wegov strana~ki kolega Vladimir

\ukanovi} poru~uje s lajne: „Potpuno razumemqudekojisuprotivsporazuma iz Brisela, jaki su im argumenti, sve{tozamerajujeispravno,samone ka`u{tajere{ewe!Evo,janisamza ulazak Srbije u EU, a glasao bih za sporazum„.

Povratakkomuniste Ministarzazajedniceipovrataku Vladi Kosova Dalibor Jevti} kritikujeAleksandraVulinanakonostavke: „Odkomunistedovelikogpravoslavca(zbogsvetiwanaKosovu).Sadkada vi{e nije direktor Kosova, mo`e opetukomuniste„.

Bira(j)re~i ^lan Izvr{nog odbora DSS-a @ivota Star~evi} najavquje na „Tviteru“:„Te{koda}uikadavi{edatinekome podr{ku, a kamoli raditi kampawu da pobedi!„ #Toma #srbi_su_bosanci #­bir­am_rec­i

]utawejezlato PoslanikLDP-aBojan\uri}upozorava na lajni: „Ona senka od ~oveka Ivan Mrki} ponovo ucewuje fusnotom,adanasusvajamosporazumkojim seobavezujemodaneometamoKosovo uEUintegracijama!?„

A savetnik ekspredsednika Srbije Neboj{aKrsti}}enaistutemu:„Sad sam prvi put slu{ao intervju ministra spoqnih poslova Mrki}a. Mogao jeslobodnoidanastavida}uti„.

Obe}awa,obe}awa... Funkcioner Demokratske stranke Aleksandar[api}ju~eje„pisao“svom nekada{wem strana~kom kolegi Vuku Jeremi}u: „Kad najpopularniji politi~ari u zemqi javno sla`u, ne odr`ere~ibude„pojeovukmagarca”, ~emu daqa pri~a...„ #utisak #Ustavnisud #mandat. Jeremi} odgovara: „Znam da Va{

doktorat nije iz oblasti prava, ali podse}am Vas da sam obe}ao da }u vratitimandatakosudpresudiu\ilasovukorist,{tonijeisto{toikadaseSudproglasinenadle`nim.Obmawivawejavnostinijemojaspecijalnost,ve}Va{eggazde„.

Pobratimskonavijawe ^lan kabineta gradona~elnika NovogSadaMiodragMilo{evi}„otkriva“nalajni:„NoviSadiDortmund su gradovi pobratimi. Dovoqno dobar razlog da mi je drago zbog plasmana ’Borusije’ufinale„. S.St.


politika

Ipravnistru~wacidaju mi{qeweodeklaraciji Od bor za ustav no prav na pi ta wa, po re ~i ma {e fa po sla ni~ ke gru pe SPS–PUPS–JSSDPS-a Pa vla Bu da ko va, tre ba lo je da bu de kon sti tu i san pre vi {e me se ci, a „oki da~„ da to bu de ura |e no sa da je na ja vqe na de kla ra ci ja. On je ka zao da o~e ku je da se taj od bor ba vi i dru gim pi ta wi ma, i is ta kao da u tom smi slu po dr `a va pred log o kon sti tu i sa wu Od bo ra, iako po sla ni ci we go ve gru pe ima ju, ka ko je ka zao, di le mu o to me da li je

Borislav Novakovi} (DS) i Igor Mirovi}(SNS)

re~ o po li ti za ci ji jer su ime na tri stru~ wa ka ini ci ra le stran ke vla sti, a jed no opo zi ci ja. Najavquju}i da DSS ne}e podr`ati predlog, poslanik Milenko Jovanov rekao je da dr Lili} stru~wak za upravno a ne ustavno pravo, kao i da je problem u „strana~koj obojenosti” jer je „jedan od kandidata ~lan Politi~kog saveta DS-a, a drugi je u~estvovao na tribinama LSV-a”.

Poslanici DSS Branislav Ristivojevi} i Milenko Jovanov

Predsednik I{tvan Pastor, koji je formalni predlaga~ odluke, ocenio je da Skup{tina nije merodavna da o tome odlu~uje, i zamerio Santovcu {to u prethodnim konsultacijama nije izneo primedbe. Pastor je ocenio da je dr Lili} jedan od najuglednijih profesora ustavnog prava u Srbiji.

Sama deklaracija o za{titi ustavnih i zakonskih prava, koju je predlo`ila Vlada Vojvodine, ju~e nije bila na skup{tinskom dnevnom redu ve} }e, kako je Pastor ranije saop{tio, ona biti tema „neke slede}e sednice„. – Prvo `elimo da ~ujemo mi{qewe struke, uglednih ustavnih pravnika. Nakon toga }emo

imati svoj stav vezan za tekst deklaracije – izjavio je novinarima {ef poslani~ke grupe SVM-a [andor Egere{i, i dodao da u predlo`enom dokumentu „nema ni S od separatizma, ali, na`alost, ima samo malo A od autonomije” . Egere{i je ocenio je da je „potrebna revizija ili novi Ustav Srbije koji bi ta~no definisao okvire autonomije Vojvodine”. O polo`aju APV, smatra on, potreban je dijalog „najodgovornijih qudi iz republi~ke i pokrajinske vlasti„. SNS i wegova poslani~ka grupa u Skup{tini Vojvodine zadovoqni su, po re~ima Igora Mirovi}a, odlagawem rasprave o deklaraciji, „ali ne i poku{ajem da se ona ipak na nekoj od narednih sednica uvrsti u dnevni red i da bude reprezent op{teg politi~kog mi{qewa o stawu u Pokrajini, posebno o stawu po{tovawa Ustava i zakona„. – S druge strane, dobro je to {to su prihva}ene na{e primedbe o tome da procedura prilikom uvo|ewa deklaracije u Skup{tinu nije po{tovana – to danas priznaje vladaju}a ve}ina – izjavio je Mirovi} uo~i skup{tinske sednice. Mirovi} je kazao da se SNS „ne miri s upornim poku{ajem da se deklaracija u svim elementima uvede i izglasa u Skup{tini APV”. Na pitawe da li }e o~ekuje vanredne pokrajinske izbore, Mirovi} je odgovorio da je to „sada te{ko re}i”, i podsetio na protest u Novom Sadu na ko-

VladaVojvodinespremnanadijalogisopozicijom – Vlada Vojvodine je spremna da razgovara i sa svim opozicionim strankama o kona~nom izgledu teksta deklaracije – izjavio je potpredsednik Pokrajinske vlade Dragoslav Petrovi}. On je novinarima uo~i ju~era{we sednice Skup{tine Vojvodine rekao da o~ekuje da }e do}i do konstruktivnih rasprava i da je Vlada „spremna da u razmatrawu kona~nog oblika teksta bude u kontaktu s predstavnicima pre svega svih parlamentarnih stranaka, ukqu~uju}i i opozicione”. On je napomenuo da osnovna poruka iz deklaracije „ne sme biti dovedena u pitawe”, navode}i da se to odnosi na “po{tovawe Ustava i za-

konitosti i insistirawe na jo{ ~vr{}oj saradwi izme|u republi~kih, pokrajinskih i lokalnih organa”. Komentari{u}i taj poziv opoziciji, {ef poslanika SNS-a Igor Mirovi} je rekao da se oni „ve} mesecima” zala`u za dijalog po svim aktuelnim pitawima u Vojvodini, ukqu~uju}i ona koja deklaracija „uop{te ne doti~e ili ih doti~e na pogre{an na~in„, kao {to je pitawe zakona o finansirawu APV o kojem se, dodao je on, ve} izjasnila Vlada Srbije. Istakao je da napredwaci imaju voqu za dijalogom, ali da se „ne}e daleko sti}i ako se misli da dijalog treba da rezultira time da SNS pristane na ovakav tekst deklaracije”.

REKLI SU

Vu~evi}:Pastorovezasluge Gradona~elnik Novog Sada Milo{ Vu~evi} izjavio je ju~e da eventualna deklaracija o Vojvodini mora biti takvog sadr`aja da ni najmawe ne naru{ava suverenitet Srbije i ne ote`ava de{avawe na unutra{wem i me|unarodnom planu. On je, po vo dom for mi ra wa skup{tinskog odbora za pitawa ustavno-pravnog polo`aja Pokrajine, koji }e razmatrati

predlo`enu deklaraciju rekao da je dobro {to se rasprava vra}a u institucije, {to postoji razgovor. On smatra da je za to za slu `an, pre sve ga, predsednik Skup{tine Vojvodine I{tvan Pastor, koji je, kako je rekao, „tu bio korektan i vodio razgovore sa svim {efovima poslani~kih grupa, a pa`wu posvetio i opozicionim”.

Ili}:BeogradiVojvodina najve}idu`nici Ministar gra|evine i urbanizma Velimir Ili} najavio je za ponedeqak slede}i sastanak radne grupe za re{avawe problema u gra|evinarstvu, poru~iv{i da Vlada Srbije ne mo`e pomo}i gra|evinarima dok se ne utvrdi ko kome duguje. – Znate ko najvi{e duguje? Grad Beograd i Vlada Vojvodine. Onda se ka`e Vlada Vojvodine duguje. A ko je izvodio radove, a nije platio? Razvojni fond Vojvodine. To mora da se ka`e. Kako su izvodili radove, ko im je odobrio da

u|u u investicije, a nemaju nikakvo finansijsko pokri}e? – Ne mo`e Vlada pomo}i ako ne znamo ko kome duguje – istakao je Ili}, ukazav{i na to da se cifre, kada je re~ o dugovawima, vrte oko milijardu evra. On je naveo da je na ju~era{wem sastanku radne grupe ministar saobra}aja Milutin Mrkowi} izneo podatak da to ministarstvo duguje oko 2,5 milijarde dinara, a Ministarstvo za regionalni razvoj Verice Kalanovi} – 300 miliona.

\ilas:Zlonamernetvrdwe

Foto: B. Lu~i}

O polo`aju APV potreban je dijalog najodgovornijih qudi iz republi~ke i pokrajinske vlasti ([andor Egere{i)

3

KO KOME DUGUJE

SKUP[TINAVOJVODINEJU^EODLU^ILA

Skup{tina Vojvodine odlu~ila je ju~e da u wen odbor za pitawa ustavnopravnog polo`aja APV u|u i ~etiri ~lana koja nisu poslanici, ve} su predlo`eni kao pravni stru~waci, koji }e u tom odboru zajedno s 11 ranije izabranih poslanika u~estvovati u raspravi o deklaraciji o za{titi ustavnih i zakonskih prava Pokrajine. To su prof. dr Mom~ilo Gruba~, prof. dr Stevan Lili}, Sr|an Sikimi} i doc. dr Slobodan Orlovi}. Za predlog te odluke, koja je u „paketu” obuhvatila i izbor drugih poslanika u Odbor za poqoprivredu i u Odbor za privatizaciju, glasali su poslanici vladaju}e koalicije iz DS-a, LSV-a i SVM-a, ali i deo opozicije iz redova SNS-a i SPS–PUPS–JS–SDPS-a, wih ukupno 82. Opozicioni SRS i DSS bili su protiv. Obrazla`u}i za{to SRS ne}e podr`ati odluku, {ef te poslani~ke grupe Sa{a Santovac rekao je da radikali imaju pravo da sumwaju u rad prof. dr Stevana Lili}a, koga je optu`io za „plagijat” i „prepisivawe uybenika” dr Laze Kosti}a, navode}i da je Vojislav [e{eq u jednoj od svojih kwiga na to „jasno ukazao”. Dodao je da je Lili} u Londonu u aferi „Satelit” „svedo~io protiv interesa Srbije” i da }e dr`ava u toj aferi morati da plati 37 miliona evra.

petak 26. april 2013.

On je dodao da o~ekuje da eventualna deklaracija tek po~ne da se pi{e, a za wega li~no to je znak da sve kre}e iz po~etka. Vu~evi} je zakqu~io da „pokrajinska administracija ide na smirivawe tenzija, prevashodno je re~ o predsedniku Skup{tine, {to bi moglo ukazati na to da se ne}e ni preterano `uriti”.

jem su, dodao je, gra|ani pokazali da `ele izbore. Smatra da su o tome gra|ani rekli i na izborima „od Apatina do Kovina” i poru~io: „Da sam na mestu predsednika Vlade, ja bih pozvao predstavnike opozicije na dijalog o tome kada i kako mogu biti raspisani pokrajinski izbori”. Po wegovim re~ima, dosad je skupqeno 80.000 potpisa za raspisivawe vanrednih izbora, a o~ekuje da ih u naredna dva-tri dana bude oko 100.000. [ef poslani~ke grupe LSV-a Branislav Bogaro{ki izjavio je da tekst deklaracije mo`e biti mnogo boqi, i dodao da }e predstavnici te stranke amandmanima poku{ati da poprave taj dokument. – Tu ima nekoliko neta~nosti i me{awa „baba i `aba” – rekao je Bogaro{ki novinarima. – O~ekujem da na sednicama Odbora za pitawa ustavnopravnog polo`aja Vojvodine tu deklaraciju doteramo i uozbiqimo. Poslanik DSS-a Branislav Ristivojevi} smatra da deklaracija „nikad nije ni trebalo da iza|e na svetlost dana„. On je upitao „kako na po{tovawe Ustava i zakona poziva ona pokrajinska vlast koja je najgrubqe pogazila Ustav Srbije„. – O tome je Ustavni sud i odlu~io pre godinu dana, a vladaju}e ve}ina insistira na naru{avawu ustavnosti i zakonitosti – rekao je Ristivojevi}, i dodao da se to vidi i po dnevnom redu Skup{tine koja „od tri ta~ke dnevnog reda, raspravqa o dve koje su osporene na Ustavnom sudu„, o ravnopravnosti polova i slu`benoj upotrebi jezika i pisma. Naime, Skup{tina je ju~e usvojila i odluku koja se odnosi na polagawe prijemnih ispita i proveru sklonosti i sposobnosti za upis na visoko{kolsku ustanovu na jezicima nacionalnih zajednica, kao i izve{taje pokrajinskog ombudsmana i Zavoda za ravnopravnost polova za 2012. godinu. Tako|e, Skup{tine je smenila direktorku Garancijskog fonda Biqanu Jovanovi} koja je podnela ostavku, umesto koje je izabran Goran Vasi}. S.Kova~evi}

Gradona~elnik Beograda Dragan \ilas izjavio je ju~e da su neta~ne i zlonamerne tvrdwe ministra gra|evine i urbanizma Velimira Ili}a da Beograd duguje najvi{e para gra|evinarima za izvedene radove, i istakao da je dug glavnog grada Srbije u ovom trenutku mawi od milijardu dinara. U gra|evinsku industriju u Beogradu investirano je vi{e

od 100 milijardi dinara, zahvaquju}i ~emu danas ona postoji i u Srbiji, rekao je \ilas u izjavi dostavqenoj medijima. „Ovakve pau{alne tvrdwe ministra Ili}a jo{ jednom pokazuju da je pogubno po Srbiju da se takvi qudi nalaze na odgovornim funkcijama i da je sramota da bilo {ta odlu~uju u ovoj dr`avi”, naveo je gradona~elnik Beograda.

PODS-a:Napadikvare investicionuklimu Ukoliko ministar Ili}, za svog dugog mandata, nije utvrdio stawe u sektoru gra|evine i urbanizma, a pri tom me{a ingerencije i nazive institucija, onda je zaista vreme da podnese ostavku, saop{tio je ju~e Pokrajinski odbor DS-a Vojvodine. „Vlada Vojvodine nema dugovawa gra|evinskom sektoru, a Razvojni fond Vojvodine je institucija u osnivawu i bavi}e se kreditirawem privrede, a ne izgradwom. Sve institucije

i sama Vlada Vojvodine poku{avaju da pomognu privredu i poqoprivredu koje su neodgovornom politikom Republi~ke vlade dovedene u te{ko stawe, a stalni, neprimereni i neargumentovani napadi visokih dr`avnih funkcionera dovode do destabilizacije ionako te{kih okolnosti. Nakon svake takve izjave, kakvu je danas dao ministar Ili}, investitori odustaju od namere da investiraju u na{u zemqu”, saop{tavaju vojvo|anske demokrate.

ISTRA@IVAWA

„FAKTORPLUS”:Napredwaci uVojvodinina36,1odsto Pobednik parlamentarnih izbora u Srbiji, ukoliko bi oni bili odr`ani u nedequ, bila bi Srpska napredna stranka s 38,7 osvojenih glasova, druga bi bila Socijalisti~ka partija Srbije s 13,4 odsto podr{ke, a tre}a Demokratska stranka s 12,1 odsto, pokazalo je istra`ivawe agencije „Faktor plus”. DSS bi na tim izborima osvojio 8,3 odsto, LDP 5,1 odsto, URS 4,8 odsto, SRS 3,5, a „Dveri„ 3,1 odsto glasova. Da }e izbora biti smatra 38 odsto ispitanika, a da ih ne}e biti misli 36 odsto. Kada je u pitawu Vojvodina, najve}u podr{ku i tamo bele`i SNS, s 36,1 odsto, demokrate podr`ava 17,2 odsto Vojvo|ana, SPS 9,7 odsto, LSV 7,5 odsto, DSS 4,5 odsto, LDP 3,2 odsto... Za raspisivawe vanrednih pokrajinskih izbora je 41 odsto gra|ana Vojvodine, tome se protivi 29 odsto, a da bi oni trebalo da budu odr`ani na jesen smatra 23 odsto Vojvo|ana. Na pitawe da li osete „duh separa-

tizma” u Vojvodini, najvi{e gra|ana – 46 odsto je odgovorilo negativno, 31 odsto smatra da toga ima ali samo kod pojedinih stranaka, dok 11 odsto smatra da ga ima u velikoj meri. Da je predlo`ena deklaracija o za{titi ustavnih i zakonskih prava Vojvodine iskrena borba za autonomiju Vojvodine u pravom trenutku smatra deset odsto gra|ana, da je iskrena borba, ali u pogre{nom trenutku, smatra 16 odsto, a da je u pitawu tempirana aktivnost radi slabqewa Srbije u pregovorima o Kosovu misli 21 odsto ispitanika. Da je u pitawu separatisti~ki akt smatra 17 odsto ispitanika, ali ipak najvi{e gra|ana – 29 odsto – misli da je u pitawu poku{aj da se prikriju kriminalne aktivnosti. Najve}i broj ispitanika – 82 odsto – ne o~ekuje eskalaciju nasiqa u Vojvodini, dok {est odsto smatra da }e je biti. Ispitivawe je ra|eno u aprilu, na uzorku od 1.180 punoletnih ispitanika.

Petrovi}kompletirao mre`uuju`nomBanatu Formirawem inicijativnih odbora u Opovu, Vr{cu i Pan~evu, stranka u osnivawu biv{eg potpredsednika DS-a Du{ana Petrovi}a „Zajedno za Srbiju“ kompletirala je svoju mre`u na podru~ju Ju`nobanatskog okruga. Decentralizacija dr`ave i su{tinska samouprava bile su kqu~ne teme o kojima su na osniva~kim skupovima govorili ~lan poslani~ke grupe „Zajedno za Srbiju“ Miodrag \idi} i koordinator te organizacije za Vojvodinu Vladimir Petkovi}. Inicijativni odbor u Opovu ~ine biv{i ~lanovi Op{tinskog odbora DS-a u tom mestu, s nekada{wim pokrajinskim poslanikom Milanom Suvulovim na ~elu. Za predsednika odbora u Vr{cu je izabran predsednik Saveta za privredu op{tine Goran Bo`anovi}. U Pan~evu je medijima predstavqen tim qudi (biv{ih ~lanova DS-a) koji, kako je nagla{eno, `eli da unapredi grad: nekada{wi pokrajinski poslanici u dva mandata Sini{a Koji} i \ura Milo{ev, direktor filijale AIK banke Milan Babi}, direktor Javno-komunalnog preduze}a u Glogowu Branko Mr~ki}, nekada{wi predsednik Saveta MZ Jabuka dr Goran Mitevski, nekada{wi direktor JKP „Dolovo„ Jugoslav Brzovan... E. D.


4

ekonomija

petak 26. april 2013.

TRGOVINA I KRIMINAL

Platne kartice sigurne

– U Srbiji je izdato oko 25 miliona platnih kartica pro{le godine, od kojih je polovina u upotrebi, pa se mo`e re}i da je Srbija uglavnom sigurna za obavqawe transkacija putem interneta, odnosno pla}awe platnim karticama – izjavio je ju~e glavni policijski inspek-

tor u Odeqewu MUP-a Srbije za borbu protiv visokotehnolo{kog kriminala Branislav Veselinovi}. On je, govore}i o zloupotrebama, rekao da je primetno da su prethodnih godina gra|ani Rumunije, Makedonije i Bugarske tokom letwe sezone u grupama odlazili na primorje i na bankomatima postavqali automate, odnosno sisteme za skidawe zapisa s magnetnih traka platnih kartica i prilikom prolaska kroz Srbiju podizali gotovinu. Veselinovi} je na 13. me|unarodnoj konferenciji o elektronskoj trgovini i elektronskom poslovawu na Pali}u, ~iji je Tanjug medijski partner, ocenio da je dobro {to se banke sve vi{e orijenti{u na izradu platnih kartica sa ~ipom, a mawe na one s magnetnim zapisom. Kada je re~ o platnim karticama koje koriste dr`avqani Srbije, on je ukazao na to da je promet van teritorije na{e zemqe blizu 270 miliona evra {to je, kako je rekao, velika ci-

OPET BA^ENA UDICA ZA KUPOVINU NOVOSADSKE OSIGURAVAJU]E KU]E

Slovenci ho}e DDOR, a Italijani ga ne daju Kada osiguravaju}e ku}e razmi{qaju o {irewu tr`i{ta u Srbiji, onda planiraju da kupe DDOR „Novi Sad”. Tako se slovena~ki „Triglav” ve} drugi put za nekoliko meseci javqa s tom idejom. Smatraju da }e uz kupovinu „Kroacija osigurawa”, {to im je nadomak ruke, svoju regionalnu poziciju upotpuniti ako im se u portfequ na|e i DDOR. Ali, izgleda da Italijani, koji su jo{ 2008. u{li u tu ku}u, imaju druga~ije planove. – DDOR jednostvno nije na prodaju – ka`e direktor kompanije u Novom Sadu Kristijan Oto Noi. Kada je pre {est godina postupak privatizacije novosadskog osiguravaju}eg giganta bio u toku, me|u kompanijama koje su se javile i pomiwale kao najozbiqniji kupci bio je ba{ „Triglav”. Odustao je, a DDOR je kupila italijanska ku}a Fondijarija SAI za 264 miliona evra. Nekoliko puta se pri~alo da }e oni DDOR prodati. Me|utim, u novembru pro{le godine celu Fodijariju je preuzela ja~a ku}a, „Unipol grupa” iz Bolowe. Tako se i DDOR „Novi Sad” na{ao i wihovom portfequ. Oni su najve}i osigurava~ u Italiji u oblasti ne`ivotnih osigurawa i jedan od vode}ih u Evropi pa im se, izvesno, ne}e `uriti da prodaju DDOR, izuzev ako on ne bude izrazito lo{e poslovao ili ako ponuda nije finansijski tako povoqna da se ne mo`e odbiti. Kako ka`e prvi ~ovek DDOR-a Kristijna Oto Noi, pro{lu godinu su zavr{ili s bruto premijom od 8.214 miliona dinara i uz neto dobit od 264 miliona. Tehni~ke rezerve su adekvatne:

u delu za izravnavawe rizika je 1.042 miliona dinara, {to je 39 odsto ukupnih rezervi tog tipa na na{em tr`i{tu. Kapital ku}e je uve}an 8,7 posto i iznosi 4.081 milion dinara. U toku pro{le godine likvidirali su 92,5 odsto svih nere{enih {te-

ta. Noi ka`e da su realno uop{te o~ekivali vi{e jer su se, kada su do{li, nadali ekonomskom procvatu Srbije. Na`alost, do{la je kriza, izostao je rast li~ne potro{we. Ubudu}e nameravaju da vode opreznu politiku. S jedne strane, nastoja-

Svakako u stranim rukama U tranziciji na{e tr`i{te osigurawa su, kao i kod banaka, osvojili stanci. ^ak 90 odsto osiguravaju}ih kompanija u Srbiji su, sli~no kao kod banaka, one osnovane stranim kapitalom.

}e da izbegnu smawewe tr`i{nog udela i obima poslovawa, a s druge, ne `ele da imaju agresivnu politiku rasta koja bi im donela i probleme. [ta se doga|a u DDOR-u „Novi Sad” pa`qivo prate i nekada{wi rukovode}i timovi. Tako pozati ekonomista i dugogodi{wi direktor ku}e dr Boris Marovi} ka`e: – Uprkos ~iwenici da je u prethodnih pet godina prepolovio portfeq, DDOR je i daqe ostao brend za osigurawe u biv{im republikama SFRJ i regionu – nagla{ava on. – Zato se i daqe javqaju kupci. Imali smo u okviru ku}e i odli~nu {kolu za obrazovawe kadrova, odakle je iza{lo 70 doktora i magistara za ovu oblast. Ve}ina ih je sada na rukvode}im mestima u kompanijama koje su kasnije u{le na tr`i{te. To je dobro, ali je mnogo kvalitetnih kadrova napustilo DDOR. Nadam se da }e novi vlasnik – a „Unipol grupa„ je renomirana ku}a – na}i snage da vrati DDOR na mesto koje je imao ranije kod nas i da }e ponovo krenuti ekspanzija. Sada je po rezultatima poslovawa DDOR ve} pre{la Unika, a kompanija Viner {tedi{e se pribli`ila na korak. Marovi} obja{wava da }e privatizacija osiguravaju}ih ku}a u regionu biti jo{. Tu je „Sava „ osigurawe iz Slovenije. Me|u kandidatima je i na{ „Dunav”, koji je ure|ena kompanija u sto odsto dr`avnom vlasni{tvu. Ali, o~igledno je da nadle`ni `ele renomiranog kupca i ~ekaju boqa vremena pa je dr`ava u ovom trenutku spremnija da proda Telekom nego „Dunav”. D. Vujo{evi}

DA^I] I KIRBI IDU PO INVESTITORE

Amerikanci ula`u u IT Ambasador SAD u Beogradu Majkl Kirbi nada se da }e posle sporazuma Beograda i Pri{tine u Srbiju sti}i jo{ investicija i od ameri~kih kompanija. Kirbi je istakao da o~ekuje jo{ investicija ameri~kih kompanija u Srbiju u budu}nosti, i naveo da }e 9. maja, zajedno s premijerom Srbije Ivicom Da~i}em, oti}i u investicionu i trgovinsku misiju u SAD, s fokusom na IT-sektor. – Mnogo kompanija iz IT-sektora smatra da je ovo dobro mesto za poslovawe, tako da se nadamo da }emo privu}i jo{ investitora – rekao je ameri~ki ambasador. – Nadam se da }e rezultat posete – a siguran sam da se i premijer Da~i} nada – biti novi ugovori uskoro, kao i dolazak jo{ kompanija i zapo{qavawe jo{ talentovanih mladih qudi. Ameri~ki ambasador je u rezidenciji priredio prijem povodom pro{irewa investicija kompanije NCR u Srbiji. Kompanija NCR je pro{le godine u Beogradu otvorila svoj centar, gde sada radi 300 radnika, a odlu~ila je da dodatno investira i uposli jo{ 300 radnika, za {ta je dobila podsticaj od 5.000 evra po radnom mestu.


EKONOMIJA

petak 26. april 2013.

5

DU[ANBAJATOVI]ORESTRUKTURIRAWUIBUDU]NOSTIGASNEKOMPANIJE

PlanMinistarstvagura „Srbijagas”uste~aj – Plan restrukturirawa JP „Srbijagas„,kojijepredstavilo Ministarstvo energetike, gura kompaniju u ste~aj, mo`e ugroziti stabilnost snabdevawadoma}egtr`i{tagasom, aliistvoritinizproblemau realizaciji gasovoda „Ju`ni tok” – rekao je na ju~era{woj konferenciji za novinare generalni direktor JP „Srbijagas”Du{anBajatovi}. – Nismo protiv restrukturirawa kompanije, naprotiv, ali se ne sla`em s predlo`enim plan om Min is tars tva energetikepasmoseobratili predsedniku i premijeru Srbije, da se rasprava o tom predloguodlo`i. On je rekao da je neophodno da se o tom pitawu, izuzetno va`nomnesamozaJP„Srbijagas”ve}izadr`avu,razgovara na mestima gde je to potrebno,odnosnouVladiSrbije,tedastavotometrebada da i stru~na javnost, a ne da bude predmet medijskih napisa.Powegovimre~ima,ukoliko bi se predl o` en i plan sproveo do decembra, moglo bi do}i do velikih problema jer bi umes to stab iln os ti snadb ev aw a, bil a otvor en a vrata za spekulativno tr`i{te. Bajatovi}jeukazaonatoda seuJP„Srbijagas”ve}dvegodineradiplanrestrukturirawa, u koji su u kqu~eni sindikati,aciqjedasetoJPsa~uvaibudeintegrisana,finansijskikonsolidovanakompanija,ukojoj}ebitipodeqenedelatnosti. On je istakao da JP „Srbijagas”nijebiloukqu~eno u izaradu predloga Ministarstva energetike o restrukturirawu,tedatakompanijanema nikakvu {ansu da pre`ivi ukoliko se taj predlog usvoji, kao i da JP „Srbijagas” ima pravo da iznese svoj stav i

plan restrukturirawu kompanijedabiseonasa~uvala. – Plan Ministarstva energetike predvi|a da se iz JP „Srbijagas” u „Transgas” izdvojezdravapreduze}a,adau JP „Srbijagas„ ostanu firme koje lo{e posluju, {to }e ga gurnuti u ste~aj. Predlog restrukturirawa je nejasan, ne podrazumeva o~uvawe nacionalnegasnekompanije,neefikasanjeiskupili~inaeksperiment–rekaojeBajatovi} Po wegovim re~ima, iako su predl o` en i plan i onaj JP „Srb ijag as” na prv i pog led sli~ni, razlike su velike jer podrazumevaju razili~it pristup  reorganizaciji kompanije. Onjeukazaoinatodasurokovi za primenu predlo`enog plana veoma kratki, odnosno nerealni.Powegovimre~ima, u drug oj faz i predl o` en og plan a predv i| en o je da se transport i distribucija izdvoje do kraja godine, dok je taj postupak u zemqama Centralne i Isto~ne Evrope trajaood12do18meseci. –JP„Srbijagas”jenacionalni brend Srbije, i to treba i da ostane. Mi smo dr`avno preduze}e i zaboravqa se da seprekowegavodila,aliidaqe se vodi, socijalna politika, jer ni ova vlada nije promenilastavprematome.Na{e poslovawe optere}uje nerealna cena energenta, velika dugovawa potro{a~a, kao i pla}aweodlo`enodo~ak270dana,cenaidaqenijeekonomska –rekaojeBajatovi}. Onekazaodajemedijskasatanizacija JP „Srbijagas„ nanela ogromnu {tetu reputacijikompanije,adasuposledice ve} vid qiv e jer pojed in e evropske banke zahtevaju povra}ajsredstava. D.Mla|enovi}

Sumwiveigreoko„Ju`nogtoka” Du{an Bajatovi} je ukazao na to da predlog Ministarstva energetikezarestrukturiraweJP„Srbijagas”mo`estvoriti nizpravnihipoliti~kihproblemaurealizacijiprojektagasovoda„Ju`nitok”. –Potomplanu,usveposloveJP„Srbijagas”uvodisetutorstvoEvropskebankezaobnovuirazvoj,{topodrazumevaiodre|ene politi~ke uslove. Neki od wih mogli bi potencijalno ugroziti„Ju`nitok”,anisamsiguranutoda}eruskipartner, „Gasprom”,radogledatinato–rekaojeBajatovi}. Powegovimre~ima,ruskebankespremnesudaucelinifinansirajuprojekat„Ju`nitok”ipreuzmunajve}irizikteseto nebismelodovestiupitawe.Uzto,ukazaojeBajatovi},bilo jeipojedinihevropskihbanaka,kojesu,kaouslovzadobijawe novca,tra`ileakcije„Ju`nogtoka”.

Liberalizovatitr`i{testrujeigasa Ministarka energetike Zorana Mihajlovi} izjavila je da Srbija nedovoqno koristi svoj centralnipolo`ajuregionu,adabiiskoristila prednosti na tr`i{tu energenatauJugoisto~nojEvropi, moradarestrukturiravelikedr`avne sisteme, poput „ElektroprivredeSrbije„i„Srbijagasa„. Onaje,nakonferencijipodnazivom„Kakodointergrisanogtr`i{ta elektri~ne energije u Jugoisto~noj Evropi”, rekla da je neophodno restrukurirati ta dvadr`avnapreduze}adabise mogla upustiti u konkurenciju s evropskim kompanijama. Ona je podsetilanatodajeuSrbijive}

zapo~et proces liberalizacije tr`i{taelektri~neenergije,istakav{i da }e dr`ava u~initi svedasetajposaonastavi,kaoi da se kasnije liberalizuje i tr`i{tegasa. – Mo`emo da ka`emo da se krenulouprocesliberalizacije iotvarawatr`i{ta,postojizakonskaregulativa,alijedr`ava unekimstvarimabilanepripremqena–reklajeministarkaMihajlovi},iocenilada„smoidanasdelomnepripremqeni,makoliko se trudili da ispo{tujemo sverokoveiono{tojeneophodnodabismomoglipri~atioliberalizovanomtr`i{tu”.

PRIMAWAZAPOSLENIHIPENZIONERANA SVOJEVRSNOJKLACKALICI

Platepale,ali}e penzijeporasti Plate i penzije u Srbiji su ve}dugonasvojevsnojklackalici jer iz meseca u mesec malo sko~epamalopadnu.Sli~nose de{ava i ovih meseci, jer je martovskaprose~naplatauSrbijaponovopala,asdrugestrane,penzioneri}eumajudobiti povi{icu. Penzijeinov~anenaknadeod 1. aprila se uskla|uju dva posto, shodno dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osigurawu, saop{tio je ju~e PIO Fond. Nakon uskla|ivawa, najvi{i iznos penzija, na takozvanom majskom ~eku, za kategoriju zaposlenih, ukqu~uju}i i profe-

mainov~animnaknadamauskla|ujedvaposto,iznosi}e708,61 dinara, navedeno je u saop{tewuFondaPIO. Sdugestrane,prose~naneto zaradaispla}enaumartuuSrbiji, iznosi 41.689 dinara i u odnosu na prose~nu zaradu u februaru, nominalno je mawa 3,9saop{tiojeju~eRepubli~kizavodzastatistiku. Prose~namartovskanetozarada bila je nominalno 2,8 postove}a,arealno7,6odstomawanegouistommeseculane. Prose~na neto zarada, ispla} en a u per io d u jan uar–mart, bil a je nom in aln o {est posto ve}a, a realno 5,4

Najve}ezaradeuBa~kojPalanci Najvi{eprose~nezaradezamartuSrbijiispla}enesuzaposlenima u Ba~koj Palanci – 69.240 dinara, a najni`e u Kur{umliji–23.575dinara,pokazalisupodaciRZS-a. Uvrhupovisiniplataumartusu,posleBa~kePalanke,beogradske op{tine Stari grad sa 62.274 dinara, Lazarevac – 60.643dinara,NoviBeograd–59.804dinara,kaoiKostolac– 57.743 dinara. Me|u op{tinama s najni`im platama su, osim Kur{umlije, @abari s 23.653 dinara, Dimitrovgrad – 24.571, Golubac–25.461dinariMaloCrni}e–25.590dinara. Posmatranopodelatnostima,najve}eprose~nezaradeimali suzaposleniuproizvodwiduvanskihproizvoda–100.745dinara,anajmaweukinematografskoj,televizijskojimuzi~kojprodukciji–19.541dinar.Uvrhupovisiniplatesuizaposleniu uslu`nimdelatnostimaurudarstvu–93.834dinara,reklamirawuiistra`ivawutr`i{ta–85.430,finansijskimuslugama, osimosigurawaipenzionihfondova–84.207iueksploatacijisirovenafteiprirodnoggasa–81.575dinara. sionalnavojnalica,penzionere samostalnih delatnosti i poqoprivredne iznosi}e 114.440,51 dinara. Najni`i iznos penzija za kategoriju zaposlenih, profesionalnih vojnih lica i samostalnih delatnosti iznosi}e 13.156,12 dinara, dok jezakategorijupoqoprivrednika iznos najni`e penzije 10.343,04. Visina nov~ane naknade za tu|u pomo} i negu iznosi 15.748,38 dinara, dok }e osnov za odre|ivawe visine nov~ane naknade za telesno o{te}eweiznositi6.561,65dinara. Vrednost op{teg boda, kojijebitanelementprvepenzije,akojisezajednospenzija-

odstomawanegouistomperiodulane. Prose~nabrutozaradaumartujeiznosila57.628dinaraiu odnosu na onu ispla}enu u februaruinominalnoirealnoje mawa4,3odsto. Martovskabrutozaradabilaje nominalno2,7postove}a,arealno 7,6odstomawaodzaradeispla}eneuistommeseculane. O kakvoj se klackalici radi najboqe pokazuje podatak da prose~na neto zarada u Srbiji, ispla}ena u februaru, iznosi 43.371dinari,uodnosunajanuar, nominalno je bila 10,6 postove}a,arealnodeset. E.Dn.

DNEVNIIZVE[TAJBEOGRADSKEBERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNALISTANARODNEBANKESRBIJE Zemqa

Valuta

Va`iza

Kupovni zadevize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

108,9142

111,1369

113,6930

108,5808

Australija

dolar

1

86,0913

87,8483

89,8688

85,8278

Promena %

Cena

Promet

Iritel, Beograd

24,00

310

310

Luka Dunav, Pan~evo

19,99

2.851

8.553

Galeb GTE, Beograd

19,33

179

139.799

^oka duvanska industrija, ^oka Dunav osigurawe, Beograd Pet akcija s najve}im padom Zenit, Vr{ac

0,00

1.527

0,00

-1,14

695

48.650

Energoprojekt holding, Beograd

-0,65

769

319.000

Imlek, Beograd

-0,10

3.000

453.000

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

-0,82

485

198.365

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

2.300

11.500

Galenika Fitofarmacija, Zemun

-2,06

3.232

804.890

Jubmes banka, Beograd

0,00

8.875

0,00

Promet

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

4.152

1.366.008

9.287.688

Go{a monta`a, Velika Plana

0,03

3.037

2.429.200

Alfa plam, Vrawe

0,00

8.300

124.500

Veterinarski zavod, Subotica

-3,19

425

34.000

Tigar, Pirot

-1,06

187

1.870

Promena

Cena

Promet

1.119

10.071

@itoprodukt, Kragujevac

-9,09

10.000

370.000

Privredna banka, Beograd

-7,69

60

120

Danska

kruna

1

14,5984

14,8963

15,2389

14,5537

Norve{ka

kruna

1

14,1854

14,4749

14,8078

14,1420

BIP u restrukturirawu, Beograd

-5,00

38

2.470

12,6145

Veterinarski zavod, Subotica

-3,19

425

34.000

franak

1

88,2539

90,0550

92,1263

87,9837

V.Britanija

funta

1

127,8336

130,4424

133,4426

127,4422

SAD

dolar

1

83,5103

85,2146

87,1745

83,2547

Kurseviizovelisteprimewujuseod25.4.2013.godine

NIS, Novi Sad Aik Ba~ka Topola, Ba~ka Topola TE - TO, Senta ^oka duvanska industrija, ^oka Vojvodina Tehnopr, Sr. Mitrovica

366.610

Soja protein, Be~ej

81,3034

[vajcarska

9.287.688

1.560

98.800

-20,01

Vojvo|anskih top-pet akcija

1.009

0,00

19.394

85,1314

13,2085

1,31

AIK banka, Ni{

632

83,5174

13,9115

NIS, Novi Sad

2.600

81,5531

12,6533

Promet

5,33

1

1

Cena

18,18

dolar

kruna

Promena %

Komercijalna banka, Beograd

Kanada

[vedska

BELEX 15 (577,79 -0,05) Naziv kompanije

Promena 1,31 0,00 5,00

Cena 1.009 15.000 8.400

900.000 470.400

18,18

2.600

98.800

0,00

1.000

55.000

Sviiznosisudatiudinarima


6

svet

petak 26. april 2013.

RUSKI PREDSEDNIK GOTOVO PET SATI ODGOVARAO NA PITAWA GRA\ANA

Putin: Za hla|ewe odnosa sa SAD nije kriva Moskva MOSKVA: Dono{ewe zakona Magnitskog, kojim se predvi|aju sankcije protiv ruskih ~inovnika koje SAD sumwi~e za kr{ewe qudskih prava, predstavqa „imperijalisti~ko pona{awe“ SAD na polit~kom poqu, rekao je ju~e ruski predsednik Vladimir Putin. Ruski predsednik je postavio novi li~ni rekrod u trajawu telekonferencije odgovaraju}i na pitawa gra|ana 4 sata i 47 minuta. Tokom tih skoro 5 sati uspeo je da odgovori na 85 pitawa. Rekordan je bio i broj pitawa koja su gra|ani postavqali od nedeqe do kraja konferencije –vi{e od tri miliona pitawa stiglo je putem telefona, sms-a i e-maila. Putin je naveo da su odnosi Rusije i SAD po~eli da se hlade jo{ u vreme rata u Iraku, kada su SAD pozvale Rusiju da u~estvuje u invaziji, a ona je to odbila. On smatra da su SAD morale ukinuti stari Yekson-Venikov zakon, jer bi imale finansijsku {tetu sa stupawem Rusije u Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO), ali nisu morale da donesu novi „antiruski zakon“. „^ini se da su mislili da }e na{ odgovor biti mlak“, rekao je Putin i dodao da Rusija i Zapad moraju da se odnose sa me|usobnim po{tovawem i razumevawem, zakqu~io je ruski predsednik. Putin je izjavio da u Rusiji nema polit~kih procesa i masovne represije, ali i da mora da postoji red i po{tovawe zakona. „Niko nikoga ne zatvara zbog politi~kih pogleda i stavova ve} zbog kr{ewa zakona”, pred kojim svi moraju da budu jednaki odgovorio je Putin na pomiwawe procesa protiv benda „Pusi Rajot„ i opozicionog lidera Alekseja Navaqnog.

Vladimir Putin za me|usobno po{tovawe Rusije i zapada

Za globalnu borbu protiv terorizma „Uvek me je qutilo kada su na{i zapadni parneri i mediji teroriste, koji su izvr{avali krvave zlo~ine na teritoriji na{e zemqe, nazivali pobuwenicima, a nikada teroristima“, izjavio je ruski predsednik Vladimir Putin odgovaraju}i na pitawe kako se boriti sa optu`bama obi~nih amerikanaca posle napada u Bostonu. Putin je dodao da su teroristi na teritoriji Ruske federacije dobijali informacionu, finansijsku i politi~ku podr{ku sa zapada. „Rusija je sama `rtva me|unarodnog terorizma“, rekao je Putin dodav{i da se ne treba baviti deklaracijama ve} zajedni~kim delovawem. Slu~aj u Bostonu jo{ jednom je potvrdio tu tezu Rusije, rekao je ruski predsednik tokom godi{we telekonferencije. „Staqinizam je vezan za kult li~nosti, masovne represije, logore i ni~eg sli~nog u Rusiji nema i ne mo`e biti”, rekao je ruski predsednik odgovoraju}i

Dva pisma od Berezovskog Ruski predsednik je javno potvrdio da je primio dva pisma od oligarha i velikog protivnika wegovog re`ima Borisa Berezovskog koji ga je, kako navodi, molio da mu dozvoli povratak u Rusiju. Odgovoraju}i na pitawa tokom telekonferencije, Putin je precizirao da je prvo pismo, koje je pisano rukom, dobio u februaru, a drugo kad je Berezovski ve} bio mrtav - po{to je u martu izvr{io samoubistvo u Velikoj Britaniji. U oba pisma Berezovski pi{e da je gre{io, da je naneo {tetu i da „moli da mu dozvolim da se vrati u Rusiju”, rekao je ruski predsednik. Sadr`aj pisma Putin nije `eleo da obelodani iako su mu to, rekao je, neki saradnici savetovali. Putin je dodao da su pisma li~nog karaktera mada, kako je kazao, on i Berezovski nikad nisu bili bliski.

na kritike da wegov tre}i predsedni~ki mandat pokazuje neke elemente staqinizma, poput politi~ki motivisanih sudskih procesa. Za Alekseja Navaqnog, kojem je prekju~e po~elo su|ewe za proneveru, a kojeg opozicioni krugovi smatraju borcem protiv korupcije, Putin je rekao: „Ako neko vi~e: ’Dr`ite lopova!’ - ne zna~i da sam mo`e da krade”. Po Putinu, borci protiv korupcije moraju da budu kristalno ~isti.Ruski predsednik je, istovremeno, uveren da }e proces protiv Navaqnog biti objektivan. Aleksej Navawi, pozanti bloger i advokat, optu`en je u gradu Kirovu sa biv{im direktorom lokalne drvne kompanije za proneveru vi{e od 400.000

evra 2009. godine za {ta mu preti do 10 godina zatvora. Ruski predsednik izjavio je da je korupcija svuda ali da je u svakodnevnom `ivotu ona pre{la sve granice i obe}ao da }e je uni{titi. Pro{le godine je za korupciju odgvoralo vi{e od 800 osoba sa posebnim statusom - policajci, ~inovnici, poslanici , i taj posao }e se nastaviti rekao je Putin. Na pitawe da li je ~uo da se 30 poslanika razvelo da ne bi prijaviqivalo imovinu supru`nika koji bi mogli da imaju imovinu u inostranstvu, Putin je odgovorio da svi imaju pravo da ~uvaju novac gde `ele osim onih koji su izabrali da rade u dr`avnoj administraciji. „Neka sami odlu~e {ta im je va`nije: da ~uvaju novac u inostranstvu ili da slu`e dr`avi. Ako ~ovek ~uva novac u inostrastvu on je uvek zavisan. Treba ih osloboditi te zavisnosti“, rekao je ruski predsednik. „Ako ne veruju spostvenom ekonomskom sistemu, {ta oni onda ovde rade. Neka vrate ovde parice“, dodao je Putin. Ruski predsednik je incijativu da se zabrani zaposelnima u dr`avnoj adminsitraciji da imaju ra~une, obveznice i nekretnine u inostranstvu izneo obra}aju}i se Federalnom saboru u decembru. Ve} u januaru usvojen je zakon u takozvanom prvom ~itawu.

UKRATKO Danilovi}: \ukanovi} kao Ta~i

ko Pjongjang ne prihvati predlog u roku od 24 sata.

PODGORICA: Funkcioner opozicionog Demokratskog fronta Goran Danilovi} izjavio je ju~e da je crnogorski predsednik Filip Vujanovi}, po politi~koj va`nosti, „crnogorska verzija Zorana Lili}a”, dok je premijera Mila \ukanovi}a nazvao „crnogorskim Ha{imom Ta~ijem”.U Crnoj Gori i daqe traje politi~ka kriza nakon predsedni~kih izbora na kojima je, prema rezultatima Dr`avne izborne komisije, pobedio predsedni~ki kandidat DPS-a i aktuelni {ef dr`ave Filip Vujanovi}, dok Izborni {tab Miodraga Leki}a ne priznaje te rezultate i tra`i nove izbore. „Nema te institucije - Ustavnog ili Apelacionog suda, koji }e od Vujanovi}a napraviti predsednika Crne Gore”, kazao je Danilovi}, dodaju}i da je Vujanovi}, po politi~koj va`nosti, isto {to je nekada, u zajedni~koj dr`avi sa Srbijom, bio i Zoran Lili}. Danilovi} je na svom Fejsbuk profilu naveo da je Leki}u oteta pobeda na predsedni~kim izborima i to „uz podr{ke sa strane”. „Otkud ta evropska saglasnost i pe~at na nepo{teno i oteto? Zna (Milo) \ukanovi} otkud, ube|en sam. Nije jo{ dovr{io posao i zato wega guraju

VA[INGTON: Broj zatvorenika u ameri~koj vojnoj bazi Gvantanamo na Kubi koji su zapo~eli {trajk gla|u pove}ao se na 92 osobe, saop{tila je uprava zatvora.. U odnosu na prethodni dan, jo{ osam zatvorenika je stupilo u {trajk, ~ime sada ve}ina od 166 pritvorenih ne uzima hranu. Pukovnik Semjuel Haus je izjavio da su pritvorenici koji su se pridru`ili {trajku gla|u izdvojeni iz zajedni~kih prostorija i stavqeni u samice, gde wihovo zdravstveno stawe prate doktori. Prilikom prethodnog takvog poteza uprave zatvora 13. aprila, do{lo je do sukoba stra`ara sa pritvorenicima. U ameri~koj vojnoj bazi koja se nalazi u kubanskom zalivu Gvantanamo nalaze se osumwi~eni za terorizam, koje je vojska SAD i bezbednosne slu`be te zemqe uhapsila {irom sveta. Neki od wih se nalaze u pritvoru du`e od deset godina bez optu`nice, {to izaziva ~este kritike organizacija za za{titu qudskih prava.

Goran Danilovi}

pred sobom, onako kako on gura svog Lili}a. \ukanovi} je crnogorski Ta~i kojemu se ne gleda u zube i pro{lost”, naveo je Danilovi}.Prema wegovim re~ima, pobeda Leki}a na izborima za predsednika Crne Gore je naj~istija pobeda u novijoj istoriji Balkana.

Seul nudio pregovore SEUL: Ju`na Koreja je ju~e formalno ponudila razgovore Severnoj Koreji o nastavku rada zajedni~ke industrijske zone u Kaesongu i nagovestila da bi se mogla sasvim povu}i iz tog projekta ukoliko Pjongjang odbije. Seul je rekao da nudi razgovore na radnom nivou kako bi se re{ila pat pozicija oko Kaesonga, retkog simbola saradwe me|u dve Koreje koji je postao `rtva rastu}ih vojnih tenzija na Korejskom pluostrvu. Me|utim, ponuda je do{la s upozorewem o nenavedenim „zna~ajnim merama” koje }e uslediti ukoli-

[trajk u Gvantanamu

Pesticid umesto sosa PEKING: Kineska dr`avna agencija je javila da je jedan ~ovek umro, a 20 je otrovano, nakon {to je kuvar dok je kuvao ru~ak gre{kom stavio u jelo pesticid umesto sosa. Agencija Sinhua je navela da je i kuvar me|u onima koji su se razboleli nakon {to su pojeli ru~ak na jednom gradili{tu u severnom kineskom autonomnom regionu Unutra{wa Mongolija. Svi otrovani su radnici migranti iz drugih krajeva Kine. Jedan radnik je umro, a dvojica su u te{kom stawu.

Bomba na daqinski BOSTON, VA[INGTON: Bombe koje su eksplodirale na bostonskom maratonu aktivirane su daqinskim upravqa~em kakav se koristi u igra~kama, saop{tili su ameri~ki zvani~nici. Istra`iteqi su prona{li deli}e opreme za daqinsko upravqawe me|u ru{evinama posle eksplozije i analizirali ih, prenela je agencija AP.Jedan od neimenovanih zvani~nika opisao je detonator kao „upravqa~ iz blizine”, misle}i da je bio aktiviran nekoliko blokova od mesta eksplozije. Zvani~nik je rekao i da Yohar Carnajev, jedan od terorista, prilikom hap{ewa nije bio naoru`an.

PETA STRANA SVETA

Broj `rtava porastao na ~ak 228 i nije kona~an Vatrogasci i vojnicu uspeli su da izvuku izme|u 1.500 i 2.000 qudi ispod ru{evina, ali jo{ uvek ima mnogo zarobqenih koji ~ekaju da budu spaseni. Od osmospratnice „Rana plaza” u predgra|u Savar, na 30 kilometara od centra Dake,

Foto AP/A.M. Ahad

DAKA :Broj `rtava ru{ewa zgrade u Banglade{u porastao je na najmawe 228 i verovatno }e bilans poginulih i daqe rasti jer ima mnogo zarobqenih pod ru{evinama osmospratnice u predgra|u Dake, saop{tila je ju~e policija. Bolnice u Savaru i okolini prepune su pacijenata sa ozbiqnim povredama glave i grudnog ko{a, neki bez ruku i nogu, rekli su doktori hitne pomo}i Univerzitetske bolnice Enam, navode}i da je u bolnici zbrinuto vi{e od 1.000 qudi. Zamenik komandira prestoni~ke policije A.B.M. Masud Hosain izjavio je da su ve}ina `rtava nesre}e `ene koje su radile u pogonima pet tekstilnih fabrika i da }e ih biti jo{, po{to su spasioci nastavili potragu za pre`ivelima tokom no}i i jutra i „koliko god to bude bilo potrebno”.

ostalo je samo prizemqe po{to se sru{ila ju~e oko devet sati, a za koju je jedan ministar rekao je nezakonito izgra|ena. Pre`iveli su se `alili da su se u utorak uve~e pojavile pukotine na zgradi, {to je izazvalo evakuaciju, ali im je, protiv

LI^NOSTI PATRIKMUN

wihove voqe, nare|eno da se vrate na proizvodne linije. Banglade{ko udru`ewe proizvo|a~a i izvoznika ode}e saop{tilo je da je u zgradi bilo pet fabrika u kojima je ukupno bilo zaposleno oko 3.122 radnika, prete`no `ena. Lokalni mediji su javili da je vlasnik sru{ene zgrade bio lokalni {ef omladinskog ogranka vladaju}e partije Baglade{a koji je spasen iz ru{evina. Banglade{ki ministar unutra{wih poslova Muhiudin Kan Alamgir izjavio je novinarima da su, prilikom gradwe, naru{eni gra|evinski propisi i da }e odgovorni biti ka`weni po{to je vlasnik prvobitno dobio dozvolu za gradwu petospratnice, ali da je on samovoqno dodao ostale spratove i opteretio konstrukciju, dodaje AP.

Ameri~ku aministraciju brinu neke izjave koje je nedavno dao predsednik RS Milorad Dodik, o Radovanu Karayi}u i NATO savezu i u ovom trenutku smatraju da sastanci s wim nisu korisni, izjavio je ambasador SAD u B i H Patrik Mun. On je objasnio da je konkretno mislio na najsve`iju izjavu Dodika u Hagu, koja se razlikuje od one pre pre osam godina

SILVIOBERLUSKONI Silvio Berluskoni, trostruki premijer Italije i dvostruki prekr{ilac zakona, izvojevao put povratka na vlast,nakon {to je mandat za sastav nove vlade poveren Enriku Leti. Berluskoni i 241 poslanik iz wegove partije Narod slobode dr`e glasove koji su potrebni Leti (46), , da obezbedi parlamentarnu ve}inu.

MIROSLAVNAJDENOV Biv{i ministar poqoprivrede Bugarske Miroslav Najdenov izjavio je ju~e da su nezakonito prislu{kivani svi ~lanovi vlade biv{eg premijera Bojka Borisova. Najdenov je istakao da odgovornost za to snosi biv{i zamenik premijera i ministar unutra{wih poslova Cvetan Cvetanov. „Moramo da ka`emo - dosta! I da ka`e Cvetanovu: „Cvetanove, ti si to uradio”.


dru[tvo PREDUPISUSREDWIM[KOLAMA UVOJVODINI

Mesta16,7posto vi{enegoosmaka U prvom razredu sredwih {kola u Vojvodini u narednoj {kolskoj godini bi}e mesta za 20.866 redovnih, 1.192 vanredna u~enika i za 631 u~enika sa smetwama u razvoju – utvr|eno je Odlukom o broju mesta za upis u~enika u prvi razred sredwih {kola, koju je prihvatila Vlada Vojvodine. Od tih mesta, 15.307 je u 75 stru~nih {kola, 3.887 u 26 gimnazija, od kojih je 192 u filolo{kim i 60 u specijalno matemati~kim odeqewima. U deset umetni~kih {kola za upis je predvi|eno 490 mesta, a u deset me{ovitih 1.182, dok je u deset sredwih {kola za obrazovawe

Karlovcima ove godine bi}e raspisan konkurs za popunu po 12 mesta u bilingvalnim odeqewima s nastavom na nema~kom i francuskom jeziku. Od trogodi{wih smerova, Sredwa tehni~ka {kola „Milenko Brzak U~a” u Rumi mo}i }e da upi{e deset u~enika na smer za alatni~are, a tehni~ke {kole „Lukijan Mu{icki” u Temerinu i „[inkovi} Jo`ef” u Ba~koj Topoli raspisa}e konkurs za prijem po 15 budu}ih manikira-pedikira. Najve}i broj mesta u {kolama u Vojvodini i ove godine bi}e u odeqewima s nastavom na srpskom jeziku, 410 mesta je u trogo-

Sigurnojedanikoodmalihmaturanata ne}eostatineupisan,akaoiranijihgodina, iove}emestousredwoj{koliodre|ivati brojsakupqenihbodova u~enika sa smetwama u razvoju planirano 593 mesta, kao i 38 mesta za upis u~enika sa smetwama u razvoju u prvi razred sredweg obrazovawa pri Sredwoj stru~noj {koli „4. juli” u Vrbasu. U odnosu na pro{logod{wi upis, u saradwi s lokalnim samoupravama i Tr`i{tem rada, {kole su i ove godine tra`ile izmene plana upisa, a, posle konsultacija pokrajinskih i republi~kih prosvetnih vlasti, dogovoreno je da se [kolskom centru „Nikola Tesla” u Vr{cu odobri upis jednog odeqewa komercijalista, a Elektrotehni~koj {koli „Nikola Tesla” u Pan~evu i Tehni~koj {koli „9. maj” u Ba~koj Palanci po jednog oglednog odeqewa elektrotehni~ara informacionih tehnologija. U Filolo{koj gimnaziji u Sremskim

di{wim odeqewima s nastavom na ma|arskom, a 1.893 mesta je s nastavom na tom jeziku, ali u ~etvorogodi{wim smerovima. Za obrazovawe na ostalim jezicima nacionalnih zajednica planirana su mesta u ~etvorogodi{wim smerovima, i to na slova~kom 150, na rumunskom 60, na rusinskom 30 i na hrvatskom 60 mesta. U odnosu na broj osmaka u {kolama u Vojvodini, kojih je ~ak 2.000 mawe nego lane, broj planiranih mesta u prvom razredu sredwih {kola ve}i je 16,7 posto, tako da je sigurno da niko od malih maturanata ne}e ostati neupisan, a kao i ranijih godina, i ove }e mesto u sredwoj {koli odre|ivati broj bodova sakupqenih u dosada{wem {kolovawu i na zavr{nom ispitu. D.Deve~erski

Neradnood1.do6.maja Po Zakonu o dr`avnim praznicima Srbije, neradni dani su u sredu i ~etvrtak, 1. i 2. maja, kada se obele`ava Me|unarodni dan rada. Kako je ove godine Uskrs u nedequ, 5. maja, neradni dani su i petak, 3. maj i ponedeqak, 6. maj. Naime, po Zakonu, Uskrs se obele`ava neradno od Velikog petka zakqu~no s drugim danom Uskrsa. Prvi radni dan nakon prvomajskih i uskr{wih praznika je utorak, 7. maj. Zaposleni koji, zbog potrebe posla, budu radili u dane praznika po Zakonu o radu imaju pravo na posebnu nov~anu nadoknadu jer im se za to vreme izra~unava rad na dr`avni praznik. Q.M.

petak 26. april 2013.

7

NAUNIVERZITETUUBEOGRADUANALIZIRALIPROLAZNOSTSTUDENATA

„Uskagrla”pro|emaweod tre}inestudenata Od oko 5.500 analiziranih predmeta na fakultetima Univerziteta u Beogradu, na gotovo 250 najte`ih prolaznost je mawa od 30 odsto, ali je to boqi uspeh nego ranijih godina, pokazala je najnovija analiza UB-a. Najte`e predmete imaju Gra|evinski fakultet (35), Tehni~ki fakultet u Boru (26), Fakultet za specijalnu edukaciju u rehabilitaciju (16), Geografski, [umarski, Poqoprivredni, Filozofski fakultet. Na ~etiri do pet odsto smawen je broj predmeta koji predstavqaju “uska grla” prolaznosti, na ~ijim ispitima pada najvi{e studenata (neki i po desetak puta) i zbog kojih se neki akademci zaglibe u studirawu. Pore|ewa radi, treba podsetiti na to da je u {kolskoj 2008/09. bilo 13 odsto predmeta s prolazno{}u ispod 30 odsto, a naredne godine 11 procenata. I na istom fakultetu prolaznost mo`e biti razli~ita od smera do smera. Tako na Elektrotehni~kom fakultetu na smeru Softversko in`ewerstvo nema nijednog predmeta koji je “usko grlo”, ali je na programu Elektrotehnika i ra~unarstvo takvih ~ak deset. Dekan ETF-a Branko Kova~evi}, biv{i rektor UB-a, smatra da i studenti i profesori nose odgovornost za takve rezultate. Po re~ima prorektora za finansije UB-a Miodraga Popovi}a, na svakom fakultetu ima nekoliko te{kih, nose}ih pred-

NaFON-ubezstrogo}e Jedan od fakulteta Univerziteta u Beogradu na kojem je prolaznost iznad 30 odsto na svim predmetima, jeste Fakultet organizacionih nauka, koji na svakom obaveznom predmetu ima po dva predava~a. Taj fakultet, kako je re~eno na sednici, nema vi{e strogih profesora kod kojih student izlazi na ispit i desetak puta. meta va`nih za struku, a na kojima je prolaznost slaba. – Na fakultetima je obaveza da te predmete analiziraju, da ih druga~ije “prepakuju” – ka`e Popovi}, i dodaje da studenti ponekad nemaju ni dovoqno predznawa za neki predmet. On navodi da, s druge strane, ima mnogo fakulteta koji nemaju nijedan predmet gde je prolaznost ispod 30 odsto i da ti fakulteti nisu ~ekali analize da im to potvrde nego su sami

radili na rastere}ewu gradiva. On je ukazao i na to da je na 31 fakultetu UB-a oko 9.000 predmeta, me|u wima su i izborni predmeti na kojima je malo studenata, a da je analizirano 5.500. Na Tehnolo{ko-metalur{kom fakultetu “uskih grla” je najvi{e tokom prve i druge godine, ali se prohodnost pove}ava u kasnijim godinama studija. Fizi~ki fakultet jedini nije do-

stavio podatke za analizu, a predstavnik tog fakulteta rekao je na sednici Senata UB-a na kojoj su razmatrani najnoviji podaci, da je najve}i problem matematika i da to poku{avaju da re{e. Prorektorka za nastavu Nada Kova~evi}, biv{a dekanka Farmaceutskog fakulteta, na kojem su ~etiri predmeta “usko grlo”, na sednici Senata objasnila je da je, globalno posmatrano, lo{a prolaznost na matematici, fizici, hemiji, zatim na izbornim predmetima, ali i na “nose}im” predmetima za budu}u struku. Rekla je i da su neki fakulteti dozvolili preno{we jednog predmeta u naredne godine studija pa se doga|a da se onda „vu~e” tokom celog {kolovawa studenta. Tako|e smatra da ima krivice i do studenta i do nastavnika. Fakulteti, ka`e, treba da omogu}e da se posebno zna~ajni, va`ni predmeti predaju primerenije, da se, na primer, predmet podeli u celine. Ona je ukazala na to da je jedan takav te`ak predmet bio na Farmaceutskom fakultetu, farmakologija, ali da je podeqen na tri dela, nakon ~ega je prolaznost poboq{ana. Ako je prolaznost mawa od 30 odsto na godi{wem nivou, fakultet je du`an da analizira uzroke lo{eg uspeha na predmetu i da propi{e mehanizme kojima }e razre{iti taj problem. V.^.

\ACIIZITALIJEODU[EVQENINOVIMBE^EJOM

Razlike,ipak,nisuvelike \aci Prirodno-matemati~ke gimnazije iz Sarna u Italiji, koji su stigli u Novi Be~ej u okviru projekta zvanog “Razmena odeqewa”, uspostavqenog izme|u te obrazovne ustanove i novobe~ejske Sredwe {kole, prove{}e u ovom banatskom mestu nedequ dana. Po re~ima profesorke Biqane Bawac, italijanski u~enici su u obavezi da poha|aju nastavu u dane kada programom nisu predvi|eni izleti. Ona ka`e da takve vrste putovawa finansiraju roditeqi |aka, ali da je lokalna samouprava u Novom Be~eju izdvojila novac i pomogla porodicama da lak{e podnesu tro{kove.

– U pitawu je interkulturni program, koji podrazumeva da se deca pove`u, da budu sme{tena u porodicama u Novom Be~eju, da upoznaju na{u kulturu i obi~aje, da stvore nova prijateqstva da bi se produbila veza izme|u na{ih zemaqa – obja{wava Biqana Bawac. U~enica Agileta \usi smatra da je Novi Be~ej jedan od najmirnijih gradova koje je ikada videla. – Mislila sam da je razlika izme|u Italije i Srbije velika, ali nije ba{ tako. Veoma smo sli~ni. Razlika je u tome {to su kod nas mnoge stvari zabrawene, a ovde su qudi potpuno slobodni. Dobri su, prijatni i prihvataju razli~itost – ocenuje

italijanska u~enica, a svoje simpatije prema gradi}u na Tisi nije krila ni nastavnica Marija Gracija Salerno.

Grupa novobe~ejskih |aka koja je ugostila mlade Italijane u oktobru }e i}i u uzvratnu posetu. @.Balaban

CEGERI I ZEMBIQI

A{tanicliniodkorova U maloj prodavnici na periferiji provincijske lepe varo{i prodava~ica uslu`uje redovne mu{terije, deda \oku, starog {ereta, i deda Peru, starog trgovca. „Izvolite hleb i mleko“, ka`e im i dodaje dve kesice. „Pazi dete da se ne iscepadu kese. Tawe su od cigar papira. Kako li ih samo naprave takve? O~as se pokidaju. Dovoqno je da korica hleba bude ~vrsta pa da probode kesu.“ „Ma, ni da o}e{ - ne mo`e{ ti to da razume{, Pero“, ka`e deda \oka. „Sad se sve pravi da traje jedanput i odmah da se baci. Ni{ta se vi{e ne ~uva kako se pre radilo.“ „Jeste vala. Kad sam ja radio imali smo one kese od braon papira za sve {to ide na merewe. I te su dr`ale pa si mogao da ih iskoristi{ u ku}i za ne{to. Va`no je bilo da se ne ovla`e, samo onda su se lak{e cepale. Svaka mu{terija je dolazila u radwu sa cegerom ili zembiqem. Ako ni{ta nisi poneo, ono {to kupi{ mogao si samo da nosi{ u rukama.“

„Ba{ tako. A bile su i one platnene torbe. Kad kupi{ pra{ak za prawe dobije{ tu torbu. Video sam sino} da opet reklamiraju takve torbe za pra{ak.“ „Mi to ovde jo{ nismo dobili ali mislim da te nove nemaju ru~ke, to je samo vre}a“, ka`e prodava~ica. „Pa sad, ne mogu da se setim kako je to bilo onomad. Mogu}e je da su se ru~ke na{ivale. Moja baba je i sama {ila takve torbe pa poklawala familiji ili kom{ini-

cama za 8. mart... A kad su po~ele da sti`u plasti~ne kese morao si da ih plati{. Nije to bila neka para, ali nisu bile za xabe. I, da ti ka`em, trajale su, pravili su ih od debqe plastike i mogle su da ponesu puno a da se ne pocepaju. Bogami su mogle i da se operu i ponovo iskoriste. Bile su korisne za sva{ta. Jedno vreme me `ena stalno pitala da li imam u xepu kesu. Za svaki slu~aj.“ „Da te nije ona {togod drugo pitala, a?“ „Ajde bre \oko, mani se }orava posla. Samo se zadeva{.“ „Pa {ta sam sad reko? Samo sam hteo da proverim.“ „Mani se... Onda se te kese nisu bacale svuda. Od kako su stigle ove tanke kese svuda stignu. I po granama drve}a i po ulicama, u kanalima. Kad su fraj niko ih ne ~uva, a ni ne traju dugo. Isto je i sa fla{ama za sokove i kiselu vodu. Ove plasti~ne svi bacaju gde stignu. Pre su bile staklene fla{e pa, ako }e{ da kupi{ sok, vino, pivo ili vodu mora{ da donese{ ambala`u. Ako nema{ ima da plati{ kauciju koju ti vrate kad vrati{ fla-

{e. Tako je bilo. Istina, to sa ambala`om je bio veliki posao za trgovce. Te primi ambala`u, zadu`i je, pa je skupqaj i ~uvaj, pa je razdu`i. U dvori{tu iza radwe smo imali silne gajbe sa fla{ama pa kad do|e kamion da donese robu mora{ jo{ da mu natovari{ ambala`u. A ti {to voze mrzeli su da skupqaju ambala`u pa su stalno zabu{avali i onda ti se dvori{te prepuni. Sad to vi{e nema, jelda?“ „Nema, deda Pero, skoro ni{ta se ne vra}a. Plastika se ionako baca a vi{e se ni staklene fla{e ne vra}aju. Malo se jo{ vra}alo staklo od piva al sad ni to. Ko bi se jo{ i time petqao? Jednom smo sve te fla{e otpisali i bacili na |ubri{te.“ „Zato mi i uvozimo otpadno staklo jer nema ko ovde da ga skupqa. Sad se ni na {ta vi{e ne pazi. Va`no je da ne{to traje danas, a za sutra ko te pita. Kako radimo tako nam i ide, {to ka`u, dr`i vodu dok majstori odu!“ „E pa, sutra }emo i mi nanovo da do|emo i pazarimo. A sad ajde da idemo - dok ne pustimo vodu.“ IlijaBaki}


8

petak 26. april 2013.

DRU[TVO / cRna hROnika

IZME[TAWE ZA[TITNIKA PACIJENTOVIH PRAVA IZ ZDRAVSTVENE USTANOVE U LOKALNU SAMOUPRAVU

NAJVI[A SUDSKA INSTANCA U SRBIJI USKORO NA NOVOJ ADRESI

Nepristrasan rad i daqe pod znakom pitawa Kadajepredevetgodinaudr`avne zdravstvene ustanove uveden za{titnik pacijentovih prava, ili, kako se popularno zove, pacijentov advokat, bila je to novina od koje su mnogo o~ekivaliipacijentiiustanove.Pacijentisusenadalida}e

Danas zastupnika pacijentovih prava imaju gotovo sve zdrastvene ustanove u zemqi. Me|utim, sude}i po zamerkama samih pacijenata, oni nisu u potpunosti ispunili o~ekivawa. Iako svaki drugi pacijent ima primedbe na zdravstvene

Iako svaki drugi pacijent ima primedbe na zdravstvene usluge i osobqe, tek svaki deseti se odlu~i da zvani~no napi{e `albu pacijentovom advokatu imatikomedasepo`alenapostupke u le~ewu za koje su smatrali da o{te}uju wihova prava,azaposleniuustanovamasu u za{titniku pacijentovih pravavideliosobukoja}ekontaktirati s pacijentima, a zdravstvenim radnicima omogu}iti dasepotpunoposvetesvomposlu.

uslugeiosobqe,teksvakideseti se odlu~i da zvani~no napi{e`albupacijentovomadvokatu. Naime, vlada uverewe da zvani~na `alba ni{ta ne}e promeniti. Utomeimaiistinejersuza{titnicipravapacijenatazaposleni u dr`avnoj ustanovi, tu dobijajuplatuinadsobomimaju

istorukovodstvokaoizaposleni na koje se pacijent `ali. Te{kojeverovatida}epacijentov advokat u takvim okolnostima raditina{tetusvojeku}e. NajavnojraspravioZakonuo za{titipravapacijenatauNovomSadusamojejo{jednompotvr|en taj problem, na koji se ukazujeotkakojeuvedenainstitucijaza{titnikapacijentovih prava. –Za{titnikpravapacijenata lokacijski je u najve}em broju sredina u Srbiji bio vezan za zdravstvenuustanovu,aonajko vas pla}a, ko vam obezbe|uje prostor – on je neko ko mo`e bitnouticatinava{rad,zbog ~ega smo smatrali da za{titnik prava pacijenata treba da bude u jedinici lokalne samouprave,tamogdejedomsvihnas za re{avawe najbitnijih problema – rekla je ministarka zdravqa prof. dr Slavica \uki}-Dejanovi}. – Jo{ nije precizirano kako }e se zvati za{titnik prava pacijenata, nazivtogzanimawatrebapromenitijerasociranaza{titnika gra|ana, a to ne bi bilo dobro po{toseradiopotpunodruga~ijemsadr`ajurada. Me|utim,ve}sadaimaidruga~ijihmi{qewa.Takouasocijaciji„Doktoriprotivkorupcije„ka`udajevelikopitaweda li }e lokalne zajednice imati mogu}nosti i da li }e biti zainteresovanedapodr`eiosna`e pacijentovog za{titnika. Imami{qewadasenatajna~in izvrdavainstitucijaza{titnikapravapacijentaida}eonpostojati samo radi zadovoqavawaforme.Postavqaseipitawe nepristrasnosti wegovog rada, posebno kada se govori o domovima zdravqa koji su u nadle`nostilokalnesamouprave. J. Barbuzan

LISTE ^EKAWA NA MEDICINSKE PROCEDURE NEOPRAVDANO PRODU@ENE?

Nezadovoqstvo platom ne sme ugroziti pacijente

Brzo,temeqnoisposledicamaispita}esesvakainformacijaotomedabilokojipojedinac sni`ava brzinu i kvalitet zdravstvenih usluga zbog nezadovoqstva visinom plate i ostalihprimawauskladusazakonom,ilidanabilokojidrugi na~inpostupanezakonitoineeti~no, na {tetu pacijenata i ugledaceleprofesije.Tojejedan od zakqu~aka sastanka kod za{titnika gra|ana Sa{e Jankovi}a, kojem su prisustvovali ministarka zdravqa prof. dr Slavica\uki}-Dejanovi},predsednik Odbora Narodne skup{tine za zdravqe i porodicu prof.drDu{anMilisavqevi}, direktorRepubli~kogfondaza zdravstveno osigurawe prof. drMom~iloBabi}idirektorka AgencijezaborbuprotivkorupcijeTatjanaBabi}. Naime, pro{le nedeqe za{titnikugra|anasuseobratiladvalekarakojisutvrdilida je vreme reakcije na hitne kardiolo{ke slu~ajeve u wihovoj dr`avnoj zdravstvenoj ustanovi produ`eno na vi{e od tri ~asa,kaovidtihogbojkotazbog prekida nezakonitih isplata lekarima i drugom medicin-

skomosobquunavodnomdopunskom radu. Oni su republi~kom za{titniku gra|ana rekli i da su iz istog razloga zna~ajno produ`eneliste~ekawanamedicinskeprocedurekojesuobuhva}ene obaveznim zdravstvenimosigurawem. Ocewenojedatrebaprilago|avati propise iz obaveznog zdravstvenog osigurawa kojima se ure|uje upu}ivawe osiguranihlica,aposebnodece,nale~ewe u inostranstvo, ukqu~uju}i i transplantaciju organa, u slu~aju da se takve metode ne mogu obezbediti u zdravstve-

nim ustanovama u Srbiji. Ta pravatrebauskla|ivatisprioritetima u zavisnosti od medicinskihindikacijasvakogpojedina~nog pacijenta, kao i u skladusfinansijskimmogu}nostimaRFZO-aidru{tvaucelini. Pravnim aktima }e se ure|ivatiipitaweustanovaukoje }esepacijentiupu}ivati. Temarazgovorajebilaipoo{travaweobavezeposlodavaca daupla}ujudoprinoseuFond,a razmatralaseimogu}nostidodatnog na~ina finansirawa Fonda. J. B.

Podno{ewe prijava za obnovu ku}a u BiH –IzbegliceizBosneiHercegovine imaju jo{ 12 dana za podno{eweprijavazapomo}u rekonstrukciji stambenih jedinicauciqupovratkautuzemqu – izjavio je pomo}nik ministrazaqudskapravaiizbegliceuBiHMarioNenadi},istakav{idarokzapodno{ewe prijavaisti~e7.maja.–Dali

}emo produ`iti rok – nisam siguran. Me|utim, niko ne}e biti izostavqen. Konkurs je otvoren pet meseci i svi su imaliprilikudaseprijaveza tajprogram. On je dodao da program stambenog zbriwavawa izbeglica obuhvata period od 1991. do 1995. godine i da su

najve}idonatoriEvropskakomisija,SAD,Italija,Nema~ka, [vajcarska. Za izbeglice iz Hrvatske rokzapredajuzahtevazastambenozbriwavawepovratnika– biv{ih nosilaca stanarskih prava, po~eo je da te~e 18. aprilaitraja}edo31.avgusta ovegodine.

Karlova~kiMagistrat pomiwan kao novalokacijaUSS-a

Ustavni sud se ne seli u Sremske Karlovce? UstavnisudSrbijemogaobi narednih meseci promeniti adresu i iz Nemawine 22–24 u Beogradukona~nose preseliti u sopstvenu zgradu. Me|utim, odwegovogizme{tawauSremske Karlovce, {to je jo{ 2009. godine pompezno najavio tada{wivrhMinistarstvapravde, po svoj prilici ne}e biti ni{ta jer ~ak vi{e nisu u planu nizatoneophodnezakonskeizmene. Kakosaznaje„Dnevnik“,uposledwe dve godine, otkako su utihnule pri~e o izme{tawu sedi{ta tog suda iz prestonice, uglavnom se pomiwe selidba, ali samo u neki drugi objekat,nemnogodaqeodbeogradskog„krugadvojke“. Po kazivawu na{ih dobro obave{tenih sagovornika, preseqewe na novu lokaciju, tako|e u Beogradu, moglo bi da se desi ve} narednih meseci, a pre predstoje}e proslave 50 godina od osnivawa Ustavnog sudaSrbije.Naime,tanajvi{a sudska instanca u dr`avi ne samodatokompolavekadodanasnijedobilasopstvenuzgraduve}nemanidovoqnoodgova-

raju}egprostorajerjeuistom krilu zdawa u Nemawinoj 24 jo{ nekoliko dr`avnih institucija. Po informacijamadokojihje do{ao na{ list, iako je jo{ sredinom2009.godineizMinistarstva pravde, takore}i kao „gotovastvar“,plasiranaideja dabiseUstavnisudmogaopreseliti u Sremske Karlovce, pri~emujepotomujavnostipomiwana zgrada Magistrata, ~uvena kao mesto s kojeg je istorijskog 1. maja 1848. godine progla{eno Srpsko Vojvodstvo,upraksinematragovada jebilo{tara|enoupravcurealizacijeselidbe.Upravotoje „Dnevniku“ pre nekoliko dana re~eno u resornom ministarstvu,asada{weprilikeneidu u prilog tome da bi ta tema uop{te ponovo mogla postati aktuelna. Podsetimo, pre oko ~etiri godine tada{wi dr`avni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen je u javnosti govorio da }e ve} od 2010. sedi{te Ustavnog suda Srbije biti u Sremskim Karlovcima ,kakojeobja{wavao–u ciqu de-

centralizacije dr`ave i wenih organa jer je va`no da i mawi gradovi u Srbiji imaju republi~ke institucije najvi{eg ranga. Homen je tada najavio da }e sepredlogizmenai dopunaZakona o Ustavnom sudu,kojimbi bilo obuhva}eno i novo sedi{te,na}ipredtada{wimskup{inskim sazivom do kraja oktobra 2009. godine. Me|utim, kadsu,znatnokasnije,tekudecembru 2011, stigle na red izmene Zakona o USS-u, wegovo sedi{te je ostalo isto – Beograd. Upu}eni navode da je ve} od 2010. godine ideja o novom sedi{tu sve re|e pomiwana i vremenom se „pre}utno ugasila“.Nikadnijere~enodaseodustalo od selidbe, a gurawe u zape}aktepri~einavijaweda jesvi{toprezaborave,tuma~eno je uglavnom nedostatakom novca. Predlog o izme{tawu sedi{taUstavnog suda izBeograda datirajo{spo~etka2009.kada ga je javno iznela wegova tada{wa predsednica Bosa Nenadi}. J. Jakovqevi}

PRAVOSNA@NA PRESUDA BIV[EM MINISTRU ODBRANE SCG

Davini} oslobo|en za „pancire“ Apelacioni sud u Beogradu potvrdio je presudu beogradskog Vi{eg suda u slu~aju „afera paniciri“ kojom su biv{i ministar odbrane SCG Prvoslav Davini}, te sada penzionisani vojni oficiri Milun Kokanovi} i Jovica Vu~kovi} oslobo|eni optu`biza zloupotrebu slu`benog polo`aja u vezi s dva ugovora iz 2005.godine o nabavci balisti~ke opreme za vojsku od zrewaninske firme „Proizvodwa Mile Dragi}“. Sada pravosna`nom presudom je utvr|eno da „nemadokaza za optu`be da je Davini}naredio na~elniku Sektora za ma-

terijalne resurse generalu Milunu Kokanovi}u da naredi pukovniku Milovanu Andri}u da zakqu~i dva ugovora o nabavci opreme s Miletom Dragi}em,a nema dokaza ni za optu`be protiv pukovnika Jovice Vu~kovi}a,biv{eg zamenika na~elnika Uprave za razvoj,koji je pravio referate o potrebama Vojske u pogledu opremawa“. Prvoslav Davini} je izjavio za„Dnevnik“dajesre}an„{to je posle sedam godina povla~ewa po sudovima tome do{ao kraj“. –Sre}ansam{tojekona~no javnostumogu}nostidashvati da su te optu`be bile la`ne,

montirane, politi~ki motivisaneidajaimojisaradnicinismo uradili ni{ta na {tetu Vojske, niti na {tetu dr`ave –rekaojeDavini}. Treba}e mu, ka`e, vremena dasenaviknenaprijatnu~iwenicudaje„definitivnoistina iz{alanavidelo“idanemavi{eodlaskausudzbogprocesau „slu~aju panciri“. Davini} je ponovo za svoje nevoqe tokom obavqawa funkcije ministra odbrane SCG prozvao tada{weg ministra finansija i svog tada{weg strana~kog lidera u  G17 plus Mla|ana Dinki}a. J. J.

KOD RA[KE

Zaplewen „skank” Pripadnici Policijske stanice Ra{ka ju~e su zaplenili vi{e od 19 kilograma biqne materijezakojusesumwadaje opojnadroga„skank”,presekli jo{ jedan lanac trgovine drogomili{ilislobodeGzimaB. (47)izKosovskeMitrovice. Prilikom redovne kontrole vozila i lica, policijski slu`benicisuoko12.15sati, na Zajedni~koj ta~ki prelaza umestuRudnicakodRa{ke,u autobusu kosovskomitrova~ke reg is trac ije, u prt qag u Gzima B. prona{li 19 paketa s preko 19 kilograma biqne materije za koju se sumwa da je„skank”. Sumwasedajeopojnudrogu nabavio na podru~ju Kosova i Metohije radi prodaje na beogradskom tr`i{tu, navodi se usaop{tewu. (Tanjug)

BEOGRA\ANKA POGINULA KOD SENTE: Na regionalnom putuSenta–Ba~kaTopola,kodBogara{a,ju~eoko8.20sati,dogodilasete{kasaobra}ajnanesre}aukojojje`ivotizgubila voza~putni~kogautomobilaI.T.(35)izBeograda.Posaop{tewu policije, ona je usled neprilago|ene brzine izgubila kontrolunadvozilom,sletelasputaiudarilaudrvo,usled~ega jezadobilapovredeodkojihjepreminulanamestuudesa.Identitetnastradale`enenijesaop{ten. M. Mr.


crna hronika

petak 26. april 2013.

9

Ne bojim se da govorim o korumpiranim funkcionerima Borba protiv korupcije mora biti sistemska, dugoro~na i mo`da na po~etku ne}e biti rezultata koji se o~ekuju, ali to je jedini na~in da se za{tite ekonomija i razvoj zemqe, poru~eno je ju~e na skupu „Zajedno u borbi protiv korupcije„. Na seminaru s gradona~elnicima i predsednicima op{tina iz Srbije i predstavnicima nema~kih institucija i organa za borbu protiv korupcije u organizaciji Fondaci je „Kon rad Ade na u er„ i „Balkan medija tima„ u beogradskom hotelu „Park„, re~eno je da je korupcija globalna pojava i da se protiv we mora boriti zajedni~ki. – Grad Novi Sad podr`ava napore Vlade Srbije i prvog potpredsednika Aleksandra Vu-

~i}a i ja se li~no ne bojim da govorim o korumpiranim nosiocima javnih funkcija, i to ne samo iz pro{losti ve} i o aktuelnim – izjavio je novosadski gradona~elnik Milo{ Vu~evi}. On je uveren u to da je jedan od najve}ih problema to {to ne postoji jasna definicija korupcije. Navode}i da je u izradi nacionalna strategija za borbu protiv korupcije, Vu~evi} je rekao da }e ona biti kvalitetna onoliko koliko bude primenqiva, {to }e zavisiti od spremnosti da se o toj po{asti govori i da se protiv we bori. – Borba protiv korupcije ne}e bi ti la ka, jed no stav na, kratka, bi}e ~esto neprijatna za one koji u woj u~estvuju, a mo`da u prvo vreme ne}e biti

Milo{Vu~evi}

ni rezultata koji se o~ekuju – sma tra gra do na ~el nik No vog Sada. Po wegovoj oceni, postupak javnih nabavki je „kao stvoren za izvori{te korupcije, a posebno aneksi ugovora, kojima se neretko mewa i sama sadr`ina ugovora, kao i konsultantske usluge”. Vu~evi} je dodao da organizovani kriminal direktno povezan s korupcijom, da tra`i sponu s vr{iocima javnih funkcija i put da legalizuje svoje poslovawe, dobije privilegovani polo`aj... On je zakqu~io da mora postojati dobar pravni okvir da bi borba protiv korupcije uspela, uskla|enost svih tela i institucija koje tu borbu vode, ali i osuda svakog pojedinca. E. D.

KRAJ PROCESA BIV[EM ^LANU VISOKOG SAVETA SUDSTVA

Presuda sudiji Jak{i}u 16. maja Specijali sud u Beogradu zakazao je za 16. maj objavqivawe presude Blagoji Jak{i}u, sudiji beogradskog Vi{eg prekr{ajnog suda i ~lanu Visokog saveta sudstva, optu`enom da je 1998. godine kao tada{wi predsednik Op{tinskog suda u Kosovskoj Mitrovici zloupotrebio slu`beni polo`aj u vezi s postupkom sudske overe jednog ugovora tre}ih lica. Odbrana {estorice okrivqenih, koliko ih je obuhva}eno optu`nicom, podignutom decembra 2011. godine, u zavr{nim re~ima je zatra`ila osloba|aju}u presudu, navode}i da „nijednim dokazom nije utvr|eno da su okrivqeni izvr{ili ono {to im je stavqeno na teret“ u vezi s ugovorom od pre 15 godina o prometu jednog tada dru{tvenog lokala u Kosovskoj Mitrovici. U osnovi zavr{nih re~i svih okrivqenih i wihovih branilaca je isti stav:iza svega je politi~ka iskonstruisanost procesa od biv{e izvr{ne vlasti da bi sudija Jak{i}, kao ~lan Visokog saveta sudstva, bio spre~en da u~estvuje u odlu~ivawu po prigovorima sudija koji nisu bili reizabrani 2009 godine. – Ovo je apsolutno proces politi~kog tipa, gde je u pitawu klasi~no me{awe biv{e izvr{ne vlasti, u konkretnom slu~aju u rad Visokog saveta sud-

Sud u Kosovskoj Mitrovici

stva, ~iji je ~lan bio sudija Jak{i}, i proces je apsolutno usmeren protiv wegovog savesnog i odgovornog obavqawa poslova u okviru te institucije – kazao je advokat odbrane Dragan Palibrk. – Moj brawenik Dragan Gavrilovi} je kolateralna {teta kao ~ovek koji je bio neophodna karika da se napravi jedna konstrukcija protiv sudije Jak{i}a i on procesuira u krivi~ni postupak – izneo je Palibrk, ocenu koja je poenta i zavr{nih re~i ostalih branilaca. Osim Jak{i}a, optu`eni su: vlasnik SUR ‘Bratstvo-jedinstvo’ Qubomir Bi{evac i nekada{wi direktor dru{tvenog

preduze}a „Luks” Milorad Laketi}, kojima je stavqeno na teret da su „decembra 1997. godine zakqu~ili fiktivni ugovor o kupoprodaji ‘Luksovog‘ lokala povr{ine 324 kvadrata u Kosovskoj Mitrovici bez odluke Upravnog odbora preduze}a i bez definisane kupoprodajne cene”. Bi{evac je, potom, navodi optu`ba, nepokretnost prodao Univerzitetu u Pri{tini, sa sedi{tem u Kosovskoj Mitrovici, za 20.040.000 dinara i na taj na~in sebi pribavio imovinsku korist u istom iznosu, a naneo {tetu DTP „Luks„. Referente kosovskomitrova~kog suda Blagoja ^urovi}a i Dragana Gavrilovi}a optu`ba

sumwi~i da su 1998. godine „po Jak{i}evom nalogu, overili fiktivni ugovor koji su zakqu~ili Bi{evac i Laketi}„. Sekretar suda Miroslav Bo`ovi} je okrivqen za pru`awe pomo}i Jak{i}u tako {to je, kako se navodi, „iz kwige overa, nekoliko dana pre pokretawa istrage, istrgao vi{e stranica, me|u kojima je bila i ona na kojoj je overa pomenutog fiktivnog ugovora“. – Smatram da iza svega stoji biv{a izvr{na vlast kojoj se nije svidelo {to sam razmi{qao svojom glavom prilikom odlu~ivawa o prigovorima neizabranih sudija, pre svaga, mislim na tada{wu ministarku pravde Sne`anu Malovi} i na biv{eg funkcionere Du{ana Petrovi}a – kazao je Jak{i}. Tu`ila{tvo je u zavr{noj re~i ostalo pri optu`bama i predlo`ilo je sudu da {estoricu okrivqenih osudi: Jak{i}a i Bi{evca na kazne ne mawe od {est godina zatvora, Milorada Laketi}a na ne mawe od ~etiri godine zatvora, Miroslava Bo`ovi}a do tri godine, a Blagoja ^urovi}a i Dragana Gavrilovi}a na do dve godine zatvora. Sudija Blagoja Jak{i} je proveo pet i po meseci u pritvoru, nakon {to je bio uhap{en 23. septembra 2011, a pu{ten je da se brani sa slobode uz jemstvo stanom ~ija je vrednost procewena na 80.000 evra. J. Jakovqevi}

Foto: MUP Srbije

GRADONA^ELNIK NOVOG SADA MILO[ VU^EVI] O BORBI PROTIV KORUPCIJE

IvicaDa~i}iYonKlintVilijamson

SLU^AJ TRGOVINE ORGANIMA NA KOSOVU

Kraj istrage dogodine?

[ef specijalnog istra`nog tima Euleksa Yon Klint Vilijamson rekao je ju~e predsedniku Vlade Srbije Ivici Da~i}u da o~ekuje da }e istraga o trgovini organima na Kosovu i Metohiji biti okon~ana slede}e godine. Da~i} je istakao da je ta istraga od prvorazrednog zna~aja i da specijalni istra`ni tim Euleksa ima punu podr{ku Vlade Srbije, Tu`ila{tva i Ministarstva unutra{wih poslova Srbije. – Opredeqeni smo za nastavak saradwe i intenzivirawe aktivnosti s ciqem da se pri-

vedu pravdi svi koji su u~estvovali u tim monstruoznim zlo~inima – rekao je premijer Da~i}. Vilijamson je ocenio da je dobra saradwa s Tu`ila{tvom za ratne zlo~ine i Ministarstvom unutra{wih poslova Srbije od zna~aja za uspeh istrage, saop{tila je Vladina Kancelarija za saradwu s medijima. – Do sada je saslu{ano vi{e od sto svedoka i o~ekujemo da }e istraga biti okon~ana slede}e godine – rekao je {ef specijalnog tima. (Tanjug)

DROGA UZELA DANAK U NOVOM SADU

Mladi} preminuo od predozirawa Lekari novosadske Hitne pomo}i prona{li su u sredu uve~e u jednom stanu u Hajduk Veqkovoj 3, mla|eg mu{karca koji je, po svemu sude}i, preminuo usled predozirawa. Pored wega je prona|ena i devojka B. V. (1985) u te{kom stawu, tako|e usled prekomerne doze droge, koju su lekari uspeli da povrate i kasnije sprovedu do Urgentnog centra, gde je daqe zbrinuta. Po re~ima portparolke novosadske Hitne pomo}i Sawe Pokrajac-Nenadi}, lekari su po

dolasku na lice mesta mogli samo da konstatuju smrt mladi}a, dok je devojka hitnom intervencijom vra}ena iz kriti~nog stawa. Na lice mesta ubrzo je iza{la i policija, koja je izvr{ila uvi|aj. Kako je saop{tila portparolka Klini~kog centra Vojvodine Jelena Juri{in, devojka je nakon ukazane pomo}i u Urgentnom centru i pregleda na odeqewu psihijatrije, pu{tena na ku}no le~ewe u stabilnom stawu. N. P.

Poru{enispomenicinabe~ejskomgrobqu

U [APCU TROJE LI[ENO SLOBODE

VESTI No`em do para i telefona Novosadska kriminalisti~ka policija uhapsila je me{tane G. P. (1995) i N. S. (1991) pod sumwom da su od 1. marta do 11. aprila, na podru~ju Novog Sada, po~inili deset razbojni{tava. Wih dvojica terete se da su presretali prolaznike na ulici i uz pretwu no`a im otimali novac i mobilne telefone.

Tinejyeri otimali lan~i}e Policija u Novom Sadu je, neposredno nakon izvr{enih krivi~nih dela te{ke kra|e, uhvatila dvojicu Novosa|ana, starih 14 i 17 godina. Wima se stavqa na teret da su prekju~e, posle podne, na ulicama grada otimali `enama zlatne lan~i}e. Protiv obojice maloletnika podnete su krivi~ne prijave u redovnom postupku, saop{tila je ju~e novosadska Policijska uprava. M. V.

Osumwi~en za 26 kra|a Pripadnici Policijske uprave u Subotici podneli su kri-

vi~nu prijavu Osnovnom javnom tu`ila{tvu protiv D. M. (1993) iz Subotice, zbog postojawa osnova sumwe da je na podru~ju grada izvr{io 26 krivi~nih dela te{ke kra|e i dva krivi~na dela kra|e. Postoji osnov sumw, da je D. M. u posledwa tri meseca provaqivao u putni~ke automobile i iz wih odnosio akumulatore, CD-plejere i ure|aje za navigaciju, koje je prodavao na pijaci i otpadu, a dobijeni novac tro{io za svoje potrebe.

Krali nakit, ra~unare, novac Suboti~ka policija li{ila je slobode A. G. (1967) iz Kosovske Mitrovice, zbog postojawa osnova sumwe da je s B. R. (1975) iz Orahovca, koji je u bekstvu, izvr{io vi{e krivi~nih dela te{ke kra|e. Osumwi~eni se terete da su, od decembra 2012. godine do aprila ove godine, podesnim predmetima otvarali prozore ili terasna vrata ku}a na podru~ju Subotice i okolnih naseqa i iz wih odnosili novac, nakit, ra~unare, telefone i fotoaparate. Nakon policijskog zadr`avawa, A. G. }e biti priveden istra`nom sudiji Osnovnog suda u Subotici. S. I.

Fond o{te}en za 33 miliona dinara [aba~ka policija, u saradwi s Vi{im javnim tu`ila{tvom u [apcu, li{ila je slobode tri osobe zbog postojawa osnova sumwe da su po~inili kri vi~ no de lo zlo u po tre be ovla{}ewa u privredi i time za sebe i svoja privredna dru{tva pribavili protivpravnu imovinsku korist ve}u od 33 miliona dinara. Kako je saop{tila Policijska uprava u [apcu, u nastavku akcije suzbijawa finansijskog kriminala li{eni su slobode odgovorno lice u privrednom dru{tvu „Malkup-eksport” d. o. o. Krasava D. A. (29), odgovorno lice u privrednom dru{tvu „Svileuva” d. o. o, Svileuva I. A. (24) i Z. A. (51). Postoje osnovi sumwe da je D. A., uz pomo} ostalih osumwi~enih, po osnovu ugovora o ivesticionom kreditu na ime izgradwe i opremawa su{are za vo}e od Fonda za razvoj Republike Srbije, tokom 2010. godine dobila kredit od 40.000.000 dinara koji je upla}en na ra~un privrednog dru{tva „Malkup-eks-

port”. Sumwa se da je od tih para 6.157.830 dinara iskori{}eno namenski (za nabavku opreme), a da je ostatak novca – 33.842.170 dinara – nenamenski utro{en kroz davawe pozajmice privrednom dru{tvu „Svileuva” i pokri}e tro{kova teku}eg poslovawa. Na taj na~in osumwi~eni su za sebe i svoja privredna dru{tva pribavili protivpravnu imovinsku korist od 33.842.170 dinara. Osumwi~ena D. A. se tereti da je u svojstvu odgovornog lica u preduze}u „Malkup-eksport” d. o. o. protivpravno priba vila imovinsku korist tom privrednom dru{tvu tako {to je sredinom 2010. godine kao ovla{}eno lice zakqu~ila ugovor o investicionom kreditu s Fondom za razvoj Republike Sr bi je u iz no su od 40.000.000 di na ra. No vac je bio namewen za izgradwu i opremawe su{are za vo}e u Svileuvi, op{tina Koceqeva. Krajwi rok za vra}awe kredita bio je 31. mart 2011. godine. (Tanjug)

VANDALIZAM NA KATOLI^KOM GROBQU U BE^EJU

Oskrnavqeno petnaest grobova

– Ni grobovi nam vi{e nisu sveti! Danas se vandalski ~in desio na katoli~kom, ne{to ranije na pravoslavnom grobqu. [ta je slede}e? Istraga je u toku, a prva pravna kvalifikacija ka`e da je re~ o te{koj kra|i jer su ukradeni mesingani krstovi, slova, vaze i predmeti iz kapele pa }e, shodno tome, prilikom razre{ewa slu~aja i krivci biti ka`weni. Ali, ovo je vi{e od toga. Naravno da osu|ujemo takav vandalski ~in, za sada nepoznatih po~inilaca, ali se nadamo da }e istragom biti utvr|eni krivci. Nema sumwe da }emo morati da delujemo preventivno i preduzmemo odre|ene poteze u ciqu obezbe|ewa ve~ne ku}e pokojnih sugra|ana, bilo fizi~kim obezbe|ewem ili putem video-nadzora – tim re~ima je osudio vandalizam u no}i izme|u 22. i 23. aprila na Velikom katoli~kom grobqu u Be~eju predsednik najve}e potiske op{tine mr Vuk Radojevi} na pres-konferenciji uprili~enoj povodom nemilog doga|aja.

O{te}eno je i oskrnavqeno ukupno 15 nadgrobnih spomenika, obijene su mrtva~nica, iz koje je nestao komplet za svetu vodu, i kapela, iz koje su nestali brojni predmeti ukupne vrednosti, kako je naveo sve{tenik Laslo Fuderer, oko hiqadu evra. Novinarima su se obratili i osudili nemili doga|aj predsednik be~ejskog parlamenta Peter Knezi i direktor JP „Komunalac“ Norbert Kova~. – Mi smo zadu`eni za odr`avawe i ~uvawe grobqa u radnom vremenu od sedam do 19 sati, a ovakve i sli~ne stvari de{avaju se preko no}i – rekao je direktor JP „Komunalac“ Norbert Kova~. – Zato apelujemo na nadle`ne da svi zajedno izna|emo re{ewa da se grobqa ~uvaju i tokom no}i. Na licu mesta smo utvrdili da je 15 nadgrobnih spomenika sru{eno i oskrnavqeno, od kojih tri u tolikoj meri da }e morati iznova da se urade. Po prvim procenama, u ovom delu je u~iwena {teta oko 320.000 dinara. V. Jankov


10

KWIGA

petak 26. april 2013.

INTERVJU

MILISAVSAVI],KWI@EVNIK

Sadadajemprednost `ivqewu,anepisawu Nizu najzna~ajnijih doma}ih kwi`evnih „trofeja“, me|u kojimasuiNIN-ova,Andri}evai Nagrada „Laza Kosti}“, pridodaojeMilisavSavi}(1945)jesenas i priznawe „Veqkova golubica“kojeseuSomborudodequjezacelokupanpripoveda~ki opus.Obrazla`u}iovakvusvoju odluku,@irijeistakaosna`an autorski glas, narativne novine, poeti~ku otvorenost i tematsku {irinu ovog pisca petnaestak proznih kwiga, profesora i doktora kwi`evnih nauka,dugogodi{wegurednikaidirektora beogradske izdava~ke ku}e „Prosveta“, antologi~ara idiplomate. l[ta je, po va{em sudu, ono najvrednije {to je srpskoj literaturi zave{tao Veqko Petrovi} , pitali smo na{eg sagovornika? - Gospodstvenost,nijesedvoumioSavi}.- Iakorealista,prvijeVeqkonapraviootklonod poseqa~ene srpske proze. Mnogo mu duguju i Andri}, Isidora Sekuli},AleksandarTi{ma,Bo{ko Petrovi}, Miroslav Josi} Vi{wi}. U du{i veliki nacio- nalista, u svim nastupima ~ovek sveta. Proza mu je, tematski i po likovima, sredwoevropska,~imesepotvr|ujepravilodasunajboqadelasrpske kwi`evnostionakojasebavei

„strancima“,„nesrbima“. lA ~ime je „ravangradski Yojs“ najvi{e uticao na va{u poetiku? -Elementarno{}u. Silovito{}u. Wegova proza je nabrekla od`ivotnosti.Kuqajuizwesokovi plodne, ba~ke zemqe. Na `alost, od Petrovi}eve elegantnostisamdaleko. lZa va{u poziciju na kwi`evnoj sceni karakteristi~no je to da vas „svojim“ smatraju i zastupnici stvarno-

sne proze koliko i postmodernisti. - Bio sam pisac stvarnosne proze,odavnove}sahrawenena nekom zapu{tenom, provincijskomgrobqu.[toseti~epostmoderne,trudiosamsedajene li{imnistvarnosnogsloja,jer insistirawe na dokumentarnosti je jedna od odlika postmodernizma.Imamnogozabludao postmodernizmu,pogotovoutezidaseonsvodisamonaigru. Nijeba{tako!

lAko bi trebalo izdvojiti neki „aromu“ koja daje prepoznatqivost va{em rukopisu, onda bi to, ~ini se, najpre mogla biti autoironija. - Autoironija je lekovita stvar~ica! Svodi na pravu meru,trezniodmnogo~ega,apre svega od nadobudnosti. Ko ne znadasepodsmehnenasvojra~un,inijepisac. lNedavno je u va{oj rodnoj Ra{ki odr`an nau~ni skup posve}en va{em radu, dok je „Slu`beni glasnik“ u ediciji „Jedan na jedan“ publikovao monografiju “Milisav Savi}”, a zrewaninska „Agora“ otpo~ela sa izdavawem va{ih Izabranih dela. Sve su to vaqani povodi za osvrt na do sada pre|eni put. Pa, da li ste zadovoqni postignutim i {ta je slede}e u planu? -Kakvi zadovoqan? Planovi veliki, a stigle i pritisle godine.Ipaksepi{eumladosti. Za{to? Jer tada znate kome pri~atepri~u.Ustarosti,pitatesekomejetapri~apotrebna osimvamasamom.Aimajo{ne{togore:iuovimgodinama dajemprednost`ivqewu, anepisawu!Akobimenekopozvaoda sutradan skoknem do Venecije, pa bila ona pod epidemijom kuge, smesta bih prekinuo rad na romanu! Du{an Vidakovi}

SRPSKO-NEMA^KAIZDAWA

Romansiranezemunskepripovesti Novosadska izdava~ka ku}a “Prometej”objavilajenedavno romanmultimedijalneumetnice Mirjane Marin{ek Nikoli} “Tajmalibioskopuna{imglavam a”. A Ban ats ki kult urn i centarizNovogMilo{evaovu kwigujeizdaonanema~komjeziku, u prevodu Johana Lavundija.Nema~ka~itala~kapublika imala je prilike da vidi “Dieses Klein  e Kino in unseren Kopfen” na Sajmu kwiga u Lajpcigupro{logmeseca. O`ivqavaju}i kulturu svog rodnog gradaZemunasapo~etka20. veka,spisateqkauovom romanu povezuje svet umetnostii`ivota,prostorivreme. U ovom delu ona je rekontruisala ne samo svetsku istoriju filma i fotografije (odnosno prvoprikazivawe„Sinema Limijer“uZemunu)ve}iu{irem kontekstu; u kom se ~italac susre}e sa mnogim pro-

znim piscima. Ovde je Agata Kristi u vozu Orijent Ekspresa, koji se zaglavio u snegu na Zemunskoj `elezni~koj stanici,dobilaidejudanapi{esvoj

BA[TINA

Najtra`enijinaslovi uNovosadskojkwi`ari 1.„Le~ewe[openhauerom”, IrvinJalom-“Plato” 2.Posmrtnamaska”,LasloBla{kovi} -“Arhipelag” 3.“Kalu|erkojijeprodaosvojferari”, Robin[arma-„Vulkan” 4.“Letwidandopodne”, Neboj{aRom~evi}-“ProfilKwiga” 5.“Jovanovozave{tawe”, VawaBuli}-“Laguna” 6.“Velikirat”, AleksandarGatalica-“Vulkan” 7.“Nijetoni{tastra{no”, YulijanBarns-“Geopoetika” 8.“SvetakwigaVukodava”, ViktorPeqevin-“Plato” 9.“Tesla,portretme|umaskama”, VladimirPi{talo-“Agora” 10.“Re~niksmbola”,AlenGerbran, @an[evalije-“Stilos”

PESNI^KEANTOLOGIJE

Novikwi`evni glasovi U izdawu “Slu`benog glasnika” nedavno se pojavila kwiga “Prostori i figure”-izbor iz nove srpske poezije Vladimira Stojni}a,.Antologi~arseopredelio za dvadesetak autora mla|e generacije, a me|u wima je nekoliko ve} potvr|enih pesni~kih imena. Autori  zastupqeni u ovom izboru su: Bojan Vasi}, Ana Seferovi}, Marko Stojki}, Sini{a Tuci}, Goran Korunovi}, Uro{ Kotlaji}, Jasmina Topi}, Jelica Kiso, Ogwen Petrovi}, Petar Matovi}, Maja Solar, Danica Pavlovi}, DraganRadovan~evi},BojanSavi} Ostoji}, Nikola @ivanovi},Tamara[u{ki},Vladimir Taba{evi}i Marjan^akarevi}. -Da li je mogu}e u jednoj sumarnoj i panoramskoj kwizi predstaviti aktuelnu srpsku poeziju mla|e generacije u wenojfluidnostiiraznolikosti, a pritom ne podle}i generalizacijama, pre}utkivawima, spornim podrazumevawima i raznim drugim oblicima uop{tavawakojasuneta~nauistoj meriukojojsuita~na,pitase Stojni}? -Pesni~ko stasavawe brojnih autora koji su, ne samo preko poezije ve} i teorijskim doprinosom, prevo|ewem, ure|iva~kimposlomiesejistikom, svevi{eprisutniukwi`evnom `ivotu,pokazujedajejedantakav napor potreban i osnovan. Kakoobjektivniizbori,preglediiliantologijepoezijepomi-

{qewuprire|iva~anepostoje, takojeiizborkojijepred~itaocima subjektivan, i odraz je afinitetaprire|iva~akakona nivouizborapesnika,takoina nivouizborapesama.

Prire|iva~ovekwigeVladimirStojni}(1980)pi{epoeziju,kratkepri~e,prevodeikwi`evneprikaze.Objavioje~etiripesni~kezbirke,aogla{ava se u brojnim doma}im i regionalnimkwi`evnim~asopisima, antologijamaizbornicima.Pesmesumuprevedenenapoqski, francuski i engleski jezik. Prevodi sa engleskog jezika i ure|ujeelektronski~asopisza savremenu poeziju “Agon” i poetskiblog Jurodivi.@iviuZemunu. R. L.

Svetskano}kwigezapoklon

Poziviza prenumerante List „Privreda“ pokrenut je u Novom Sadu 1880, pod uredni{tvom Igwata Burjana i Jovana @ivanovi}, a {tampan je u [tampariji Arse Pajevi}a. Od1881.izlazioje uSremskim Karlovcima u {tampariji KostePavlovi}a,kojijebioiizdava~iodgovorniurednik.Godine1880.izlazioje1.i15.u mesecu, a od 1881. samo prvog danaumesecu.Donosioje~lanke iz oblasti p~elarstva, ze-

roman„UbistvouOrijentEkspresu“, a Milo{ Crwanski, u politi~kom egzilu u Londonu, opisuje Zemun u svom romanu „Seobe“.Imnogidrugiumetni-

cipomenuti su uovomromanu. .Mirjana Marin{ek Nikoli} je kwi` evn ic a i viz ue ln a umetnica. Diplomirala je na Beogradskom univerzitetu, a tu je i stekla doktorat iz matematike i informatike. Studirala je umetnost i kwi`evnost na OhajouniverzitetuuSAD,gde jeimagistrirala Pi{ezamnogedoma}eiinostrane ~asopise iz umetnosti ikwi`evnosti.Wenkwi`evni opusobuhvataeseje,ogledeiz likovne umetnosti, romane i putopise. Svoj umetni~ki rad zasniva na crte`ima, multimedijalnimprojektimaivideo artu.Autorkajevi{elikovnih radova-crte`a, multimedijalnih kwi`evno-likovnih projekata i video radova. Izlagala jecrte`enamnogimgrupnimi na samostalnim izlo`bama, u zemqiiinostranstvu. K.R.

TOP-LISTA

mqor adw e, vo} ars tva, vin ogradarstva, povrtarstva, objavqivaojeipozivenapretplatu kwiga i listova, nekrologe, crtice iz `ivota ekonoma i dr. Glavni saradnici bili su dr \or|e Nato{evi}, Stevan Simonovi}iJovanBorjanovi}. U Biblioteci Matice srpske list postoji i pretra`iv je u elektronskom katalogu Biblioteke. D. G.

I dok ve}ina literarnog sveta slavi Svetski dan kwige, u znak se}awa na dva kwi`evna velikana - Vilijema [ekspiraiMigeladeServantesa ~iji su `ivoti povezani ovim datumom, razna udru`ewa kwi`evnika, biblioteke, ~itaoniceikluboviqubiteqa kwiga proslavili su  izme|u 23. i 24. aprila Svetsku no} kwige, kada organizovano poklawajuliterarnadelaonima kojizaslu`ujudaihpro~itaju. Svetskano}kwigeprviput jeodr`ana2010.podupravom YejmijaBingaiz{kotskekompanije„Kanongejtbuks„. USjediwenim Ameri~kim Dr`avama, Ujediwenom Kraqevstvu, IrskojiNema~kojteno}ipodeqenojeskorodvaipomilionakwiga,azaovuhumanitarnu akciju dobrovoqci su se pripremalimesecima,odvajaju}i novac za kupovinu kwiga salistezadeqewe. Svaka zemqa napravila je sopstveni spisak aktuelnih i `eqenih kwiga, kao i listu

onih kojima }e kwige biti isporu~ene. Na ameri~kom spisku je Koeqov „Alhemi~ar„, i to i na engleskom i na {panskomjeziku,krimi}XonaGri{ama„Igraju}izapicu„,humo-

risti~kaautobiografijaTine Fej „Bossypants”, „Devojka sa bisernom min|u{om„ Trejsi [evalije, „Prva `enska detektivska agencija„ AleksandraMekolSmitaimnogidru-

 E O[ ]  T E N

gi.Britanski i irski spisak ima Viktoriju Hislop i „Ostrvo„, „Kazino rojal„IjanaFlemingai„Ostrvo sblagom„RobertaLuisaStivensona. Nemci su poklawali svetske bestselere, ali i kwige doma}ih autora, me|u kojimasuPeter[tamsromanom „Agnes„ i Tomas Brusig s romanom „Na kra}em kraju sun~aneulice„. A da ova akcija poprima ozbiqne razmere pokazuje i podatak da se u Svetsku no} kwiga ove godine ukqu~io i veliki izdava~ „Barns i Nobl„ koji je u svojim kwi`aramaorganizovaopodelukwiga qudima i organizacijama kojesuraznehumanitarneorganizacije stavile na spisak onihkojimajepotrebnoukqu~ivawe u svet kwiga. Na spisku su naj~e{}e siroma{ni, stari,decaide~ijeisocijalneustanove. I. V.


24

lov

petak 26. april 2013.

SOLIDAN PO^ETAK SEZONE LOVA NA SRNDA]E U VOJVODINI

Padaju zlata, kraj Ba~kog Jarka 153,82 poena Sezona lova na srnda}e je u punom jeku, a me|u do sada ocewenim trofejima, najja~e zlato ulovqeno je u lovnom reviru Ba~ki Jarak (LU „Srnda}” Temerin), od 153,82 CIC poena. Ovo trofejno grlo odstrelio je Temerinac Si~ Robert 17. maja. To je do sada najja~i trofej odstreqen ikada u lovi{tima temerinskog udru`ewa! Prema jo{ nepotvr|enim informacijama, jedan lovac - turista je odstrelio srnda}a ~i-

Du{anNi}iforovi}strofejima izkawi{keop{tine

ji je trofej tako|e ocewen sa 153 poena, ali se ~eka zvani~na potvrda. Vrlo lep primerak odstreqen je i u Banatu, kraj Ba{aida, a sakupio je 149,56 poena. Posle dve nedeqe lova, u tradicionalno beri}etnom sen}anskom lovi{tu izbrojano je 14 medaqa: {est zlatnih,

dve srebrne i {est bronzanih. Najja~e zlato oceweno je sa 147,25 poena. Sezona odstrela trofejnih srnda}a u lovi{tu LU „Kapetanski rit” na podru~ju kawi{ke op{tine skromnija je nego prethodna. Ovog prole}a lovcima su smetali ki{ni dani, ali je evidentan i slabiji odziv gostiju. - Turista nema kao prethodnih godina, me|utim, za prvih deset dana ove sezone uspeli

ka `e uprav nik lo vi {ta LU „Kapetanski rit” Du{an Ni}iforovi}. U lovi{tu „Kapetanskog rita” u reviru Malih Pijaca lane je odstreqen najvredniji trofej u Srbiji od 172,76 CIC poena, a i trofejna vrednost srnda}a odstreqenih u ovoj sezoni je solidna, jer od do sada ocewenih dva su zlatna, {est srebrnih i dva bronzana. Oba najvrednija zlatna trofeja odstrelio je gost iz Slo-

Najja~itrofejuproteklih nekolikosezona

smo da odstrelimo 38 srnda}a. Bi li su nam go sti iz Austri je, Ne ma~ ke, Ita li je, Hrvatske i Slovenije. Do sada je lov bio dosta te`ak, zbog toga {to je usled obilnih prole}nih ki{a na velikom delu lovi{ta blato, pa je te{ko prolaziti do nekih revira -

venije Groga ^en~i}, koji dugo godina dolazi da lovi na ovom terenu i pasionirani je qubiteq vrednih trofeja. Slovenac je najvrendiji zlatni trofej ulovio u reviru Horgo{a od 139,04 CIC poena, a drugo zlato mu je na ni{an do{lo u ataru Oroma - 130,85 poena.

- Revir Horgo{a se ove sezone pokazuje najboqi, ali do kraja sezone - vide}emo. Po tradiciji dobar je ulov u ataru Oroma. U ataru Kawi`e standardni je u~inak jer su odstreqena ~etiri srnda}a u medaqi, tri u srebru i jedan u bronzi - dodaje Ni}iforovi}. U kawi{kom udru`ewu o~ekuju jo{ gostiju i nadaju se da }e uspeti da ostvare plan. S po~etkom lova na srnda}e u lovi{tu Udru`ewa Ba~ka Palanka – Mladenovo pojavili su se i lovci iz [panije, Nema~ke i Italije, a za ovu sezonu pred vi |e na je kvo ta za od strel je 15 jedinki. Ovde ka`u da ima dosta srnda}a, trofeji su prose~nog kvaliteta, a odstrelom {kartova poboq{ava se kvalitet prenstveno trofejnih primeraka srnda}a. - Obradom trofeja bavim se vi{e od decenije, a ovog prole}a uradio sam 15-tak lobawa srnda}a – ka`e Ran|el Vasi}, koji osim {to se bavi obradom trofeja i preparirawem obavqa posao i lovca kontrolora. – Kada ih obradim, a na lobawi ne sme da ostane ni gram mesa, trofeji ostaju da se ocene, potom ih preuzima Agencija koja ih {aqe lovcima koji su odstrelili srnda}e. Vasi} ka`e da se od pre tri godine trofeji ocewuju po te`ini 24 sata posle obrade. Posle merewa i odbijawa grama`e na vlagu ostaje kona~na grama`a za naplatu. Grama`a se, na primer, kre}e od 250 do 500 grama, a cena se kre}e 100 do 1.500 evra, dok trofeji preko 500 grama znaju da dostignu cenu i 2.250 evra. Trofeji na obradu mi pristi`u, osim iz Ba~ke Palanke i okoline, ~ak i iz Be~eja, Futoga, Veternika, Temerina, a godi{we u proseku obradim oko 80 komada srne}ih trofeja – dodaje Vasi}.

RobertSi~krajrekordnogsrnda}a

Podse}awa radi, 2010. godine naj tro fej ni ji srn da} te lovne sezone imao je 179,44 CIC poena, a to je bilo grlo odstreqeno kraj Lapova u [umadiji. Lova~ka sre}a poslu`ila je doma}eg lovca-turistu Petra Miliki}a iz Kragujevca, koji je u samo svitawe odstrelio predivnog srnda}a. Procena je da je srnda} dostigao gazdinsku starost od sedam godina. Naj ja ~i tro fej od streqn 2011. godine Srbiji, pao je polovinom maja kraj Srpske Crwe u Banatu. Bruto te`ina trofeja bila je 726 grama, a ko mi si ja ga je oce ni la sa 163,80 CIC poena. Re~ je o grlu koje je bilo staro oko {est godina, sa vrlo interesantnim, ne ti pi~ nim ro go vqem.

Koliko je 2011. godina bila ki{na i sa malo sun~anih dana, toliko je pro{la, 2012. u Srbiji bila izuzetno topla, jedna od najtoplijih i najsuvqih u prethodnih vi{e od 100 godina, koliko se temperature mere. [to se divqa~i ti~e, a i kompletnog lova, bila - ne ponovila se, ali se {to se trofejnih srnda}a ti~e, mogla se okarakterisati kao solidna. Najja~e grlo odstrelio je Slovenac Sandi Tri{nar kraj sela Male Pijace kraj Ka wi `e, oce we no sa 172,76 poena. Na ovom zlatu zara|eno je 5.230 evra. Kakva }e biti ova sezona, ostaje da se vidi. D. Kne`i} M. Mitrovi} M. Suyum

U SAD I KANADI VOLE LOVCE S DUBOKIM YEPOM

Za bizona ~ak devet hiqada dolara Krajem 19. veka, bizon je bio gotovo istrebqen sa ameri~kog kontinenta. Opstao je samo u za{ti}enim zonama o kojima su brinuli za{titari i lovci. Kona~no, nakon rigoroznih mera za{tite, fond ove divqa~i po~eo je da se oporavqa. Danas u SAD i Kanadi `ive mahom po rezervatima, u Kanadi mawa populacija u slobodnoj prirodi. Nacionalni parkovi

“WoodBuffalo” u Kanadi i “Yellowstone” u SAD jedina su mesta na svetu gde su opstala krda severnoameri~kog bizona. Danas tamo `ivi oko 55.000 grla, a lov na wih je dozvoqen i ko{ta 9.000 dolara. U ~uveni nacionalni park “Yellowstone” pre nekoliko godina ponovo su vra}eni i vukovi, koji u ~oporima love bizone, mahom slabe i bolesne jedinke. („^ari prirode”)

NA SABORU LOVACA U NIKINCIMA

Vladimir~ani najboqi puca~i U Nikincima je u nedequ 21. aprila, odr`an tradicionalni Sabor lovaca, sa nekoliko takmi~arskih disciplina: trap 25, karabin „ srnda} „ 5 metaka na 100 metara, „{icara” i pi{toq 25 metara - 10 metaka. U~estvovala su 132 takmi~ara, a postignuti su slede}i rezultati. Pojedina~no, srnda}: 1. Zoran Luki} - @eleznik 2. Darko Arsi} - Provo 3. Milan Radovi} - Vladimirci

Trap: 1. Zoran Jak{i} - Pe}inci 2. Fabri Mi{ko - Slankamena~ki Vinogradi 3. Darko Arsi} - Provo Pi{toq: 1. Mladen Raki} 2. Qubomir Stojanovi} 3. Miodrag Pan~i} [icara: 1. Miodrag Pan~i} 2. Pera Rovi} 3. Fabri Mi{ko

Lova~ki vi{eboj: 1. Darko Arsi} 2. Fabri Mi{ko 3. Pera Rovi} Ekipno, trap: 1. LU Vladimirci 2. LD Prhovo 3. LD [imanovci Srnda}: 1. LU Vladimirci 2. LU [abac 3. Lovac - Srem~ica Sabor je protekao u vedroj i veseloj atmosferi!


12

petak 26. april 2013.

VOJVODINA ODR@ANPETISAJAMPROFESIONALNEORIJENTACIJE

Sredwo{kolcimerkali svojubudu}nost

SAJAMZAPO[QAVAWAUSTAROJPAZOVI

Poslodavciponudili 100radnihmesta STARAPAZOVA: Na sajmu zapo{qavawa; koji su u Staroj Pazovi organizovali Nacionalna slu`ba zapo{qavawa Stremska Mitrovica i odeqewe u Staroj Pazovi u Sokolskom domu, pojavilo je 15 poslodavaca, koji su ponudili oko stotinu radnih mesta za nezaposlene iz ove sremske op{tine. Bilo je

firmi iz oblasti metalske grane, plastike i metaloplastike, gra|evinarstva, poqoprivrede, a najvi{e je tra`eno radnika ma{inske struke. U op{tini Stara Pazova na evidenciji Nacionalne slu`be zapo{qavawa ima 4.570 nezaposlenih. A.M.

Gradona~elniku20odsto mawaplata SUBOTICA: U Subotici su smawene plate gradskim funkcionerima, u Gradskoj ku}i. Plata gradona~elnika je smawena za 20 odsto, dok su plate ostalih funkcionera umawene u rasponu od 10 do 20 procenata. Odluka je doneta na sednici Gradskog ve}a. - Izra`avam zadovoqstvo {to smo ovu odluku doneli

jednoglasno u Gradskom ve}u i {to smo odr`ali obe}awe dato suboti~koj javnosti. Ovom odlukom doprine}emo u{tedi u buyetu Grada, a smatram da je solidna i redovna plata u Gradskoj ku}i i daqe velika privilegija u dana{woj te{koj ekonomskoj situaciji - ka`e gradona~elnik Subotice Modest Duli}. S.I.

KIKINDA: U organizaciji filijale Nacionalne slu`be za zapo{qavawe, u Centru za stru~no usavr{avawe u Kikindi, odr`an je peti Sajam profesionalne orijentacije za budu}e sredwo{kolce. Na vrlo zanimqiv i kreativni na~in, u~enici ~etiri kikindske sredwe {kole predstavili su obrazovne profile, koje wihove {kole nude. -Ciq sajma je profesionalno informisawe u~enika zavr{nih razreda osnovnih {kola, kao i wihovih roditeqa - ka`e savetnica za planirawe karijere Natalija Milo{ev Stanimirov. – Svi u~enici do{li su organizovano, a za {tandovima {kola su u~enici i profesori koji svim posetiocima daju informacije o obrazovnim profilima predvi|enim za narednu {kolsku godinu. Na ovaj na~in poku{avama da otklonimo dileme, koje se javqaju kod osnovaca i wihovih roditeqa.

[kolepredstavqenenanajboqina~in

Vinarinatvr|avi BA^: U organizaciji Turisti~ke organizacije op{tine Ba~ sutra }e biti odr`ana manifestacija „Sajam vina zanatstva i poqoprivrednih proizvoda“. Ova veoma interesantna manifestacija }e biti odr`ana me|u zidinama ba~ke Tvr|ave, a ujedno }e biti i odr`an me|unarodni Skup vinskih redova u organizaciji Vinskog reda „Sveti \or|e“ iz Malog I|o{a. Na konferenciji koja }e se odr`ati u Don`on kuli ba~ke Tvr|ave, u~estvova}e ~lanovi vinskih redova iz Ma|arske (Segedin, Monor, Vilaw)

i predstavnici vinskih redova iz Srbije (Subotica, Vr{ac, Feketi}, Baj{a, Horgo{ i Novi Sad). Na prostoru Tvr|ave }e biti postavqeni {tandovi na kojima }e vinari, p~elari, vo}ari, prizvo|a~i testenina, kozijih proizvoda prikazati svoje radove. U kulturnom delu manifestacije u~estova}e KUD „Mladost“ iz Ba~a, KUD „Uwi Bernardin“ tako|e iz Ba~a, KUD „Wego{“ iz Lov}enca, gitarista Nenad Pu{ara, pesnik Josip Dumenyi}, kao i orkestar KU „Mladost“ iz Ba~a. S. M.

„Crvenajabuka” uOyacima OYACI: Manifestacija „Oyaci na dlanu“ bi}e odr`ana u ne de qu, na platou ispred sportsko poslovnog centra u Oyacima. U okviru manifestacije, kulturno umetni~ka dru{tva iz mesta oya~ke op{tine predstavi}e koreografije i narodne obi~aje. Udru`ewa `ena, sa svojim {tandovima, prezentova}e rukotvorine, a pre svega kulinar ska ume }a u pri pre ma wu tra di ci o nal nih je la ba~ ke, li~ke, vrawanske i drugih. Bi}e predstavqena sva udru`e-

OporodiciJagodi} ZREWANIN: U Salonu Narodnog muzeja Zrewanin ve~eras }e, u 19 ~asova, biti predstavqeno vi{e vrednih predmeta koji su pripadali porodici Jagodi} a od skoro se nalaze u Istorijskom odeqewu ove ustanove kulture. Najzna~ajniji je svakako plemi}ka poveqa porodice Jagodi} iz Konaka. Radi se o poveqi iz 1897. godine, kojom se Bogumilu Jagodi}u potvr|uje plemstvo, koje je wegova poro-

di ca ste kla 1824. go di ne. O plemi}kim poveqama, wihovom sticawu i zna~aju govore mu zej ska sa vet ni ca Isto rij skog muzeja Srbije Du{ica Boji} i predsednik Srpskog dru{tva za heraldiku Dragomir Acovi}. O na~inu na koji su se predmeti na{li u zbirci zrewaninskog muzeja govori}e v.d. direktora zrewaninskog Muzeja Vidak Vukovi}. @.B.

CvetnapijacauBe~eju BE^EJ: Tradicionalna, 6. po redu, Cvetna pijaca u Be~eju odr`a}e se danas i sutra. Organizatori su lokalna samouprava, Turisti~ka organizacija op{tine Be~ej i Udru`enje gra|ana „Biber. Izlaga~i ne pla}aju kotizaciju za mesto na centralnom Gradskom trgu novcem, ve} u naturi poklawaju}i sadnice drve}a, ukrasnog {ibqa ili cve}a, koje }e se kasnije zasaditi u Goranskom parku. Radno vreme Cvetne pijace je od 8 do 19 sati. Radionice za decu, izrada slika od recikla`nog materijala, mali ba{tovani i pravqewe origami figura, bi}e oba dana od 11 do 16 sati. Danas od 14 do 18 sati radi}e De~ija pijaca, a sutra od 16 do 19 sati na programu je De~iji etno festival „Bisernica“. Ro-

wa gra|ana, odnosno ekolozi, p~elari, lovci, a posebno ribolovci, po{to }e se oni takmi~iti u kuvawu ribqeg paprika{a. U repodnevnim ~asovaima kolona u~esnika }e organizovati defile kroz Oyake, a popodne je predvi|eno kuvawe ribqeg paprika{a. U ve~erwim ~asovima Oya~ane }e zabavqati jedna od najpoznatijih pop i rok sastava u nekada{woj Jugoslaviji „Crvena Jabuka, a ulaz je besplatan. S. M.

VESTI „Jazavac” uGradskom pozori{tu

BE^EJ: Dramatizacija poznatog dela Petra Ko~i}a „Jazavac pred sudom“ dobija novu verziju, u koprodukciji Gradskog teatra Novi Sad i Gradskog pozori{ta Be~ej. Premijera je ve~eras od 20 sati na sceni „Radoslav Zlatan Dori}“ u Gradskom pozori{tu Be~ej, a ulaznice, po ceni od 250 dinara, su u prodaji. Tim povodom odr`ana je pres konferencija u Gradskom pozori{tu Be~ej. Pored re`ije, @anko Tomi} je uradio dramatizaciju i odabrao muziku, izradu lutke i scenografiju uradila je Marija Malba{a, a gluma~ki ansambl ~ine Aleksandar Gajin, Uro{ Mladenovi}, Milovan Filipovi} i Ervin Hayimurtezi}. V.J.

Izlo`baKreativne radionice

nila~ko-alpinisti~ki klub „Posejdon“ ima}e sutra dve promocije, od 11 do 12,30 i od 15 do 17 sati. V.J.

Paprika{istri`eweovaca ^OKA, SENTA: U ^oki se u sutra odr`ava drugo obnovqeno me|unarodno takmi~ewe u kuvawu ov~ijeg perkelta „Banka ba~i - ^oka 2013”, posve}eno ~uvenom ~okanskom ov~aru i selekcionaru Mihaqu Banki, poznatom kao Banka ba~i, zaslu`nom za priznavawe autohtone rase ovaca „~okanska cigaja”. Predsednik Gastro kluba „Banka ba~i” i glavni organizator manifestacije Kalman Bor{o{ najavquje da su, pored kulinara

Nikola Tepavac iz Gimanzije “Du{an Vasiqev” isti~e: -Predstavqamo znawe koje smo stekli i ono {to nastavu u na{oj {koli ~ini zanimqivom i interesantnom.Tako podsti~emo osmake da se odlu~e za upis u na{u {kolu. Darko Cvijan predstavqao je tehni~ku {kolu: -Predstavqa elektrotehniku, te smo osnovcima pokazali nan koji na~in funkcioni{e kompjuter, osciloskopi, koji programi su zastupqeni u obradi slika i video snimaka. Za ma{insku struku pokazali smo programe putem kojih se prave razni modeli, delovi i sli~no. U~enici Sredwe stru~ne {kole “Milo{ Crwanski” i Ekonomsko-trgovinske {kole tako|e su predstavili plan i program ovih obrazovanih ustanova. Projekat profesionalne orijentacije poma`e osnovcima da {to boqe odaberu sredwu {kolu u skladu sa wihovim interesovawima i ve{tinama. A.\uran

iz Srbije, u~e{}e najavili kulinari iz Ma|arske, Rumunije, Slova~ke i Moldavije, kao i autobus turista iz Ma|arske. Okupqawe kulinara u ^oki je u 8 sati. Na sen}anskom va{ari{tu uprili~i}e se predstavqawe `ivotiwa seoskog gazdinstva, ocewivawe ovnova i magaraca, kolekcija ovaca, koza, goveda i sviwa, a prikaza}e se i poqoprivredne ma{ine. M.Mr.

KOVIN: Od danas, do utorka 30. aprila, bi}e otvorena prodajna izlo`ba Kreativne radionice. Posetioci }e mo}i da vide radove i pazare svakog dana, osim nedeqe, u periodu od 9,30 do 18 ~asova u velikoj sali Crvenog krsta u Kovinu. Sva sredstva, koja prodajom budu prikupqena, bi}e upotrebqena za kupovinu materijala, potrebnog za rad u radionici. Z.Dg.

Ve~eraspremijera SENTA: Glumci Kamerne scene „Miroslav Anti}„ iz Sente danas izvode premijeru komada „Bra}o i sestre”, po tekstu Du{ka M. Jovanovi}a, a u re`iji Lazara Pajti}a. U komadu igraju Radovan Zubac, Branislav unginovi}, Marija Manojlovi}, Slobodica Filipovi}, Sebastijan Gubik, Mirjana Savin, Svetozar Rankov i Denis Vuji~i}. Predstava na sceni Doma kulture po~iwe u 20 sati, a ulaznica staje 200 dinara. M.Mr.


vojvodina

petak 26. april 2013.

13

ZREWANINUPUTIOPOMO]UNI[TENOJTORDI

Jo{seotklawaju posledicenevremena TORDA: Sanacija ku}a u Tordi, uni{tenih u olujnom nevremenu, koje je ovo selo u op{tini @iti{te zadesilo 31. marta, jo{ je u toku. Predsednik Mesne zajednice Torda Jano{ Dobai poru~uje da je svaka pomo} dobrodo{la, bez obzira na vrednost, jer je me{tanima i daqe potreban gra|evinski materijal, kako bi {tetu mogli da saniraju u potpunosti. Dobai je naglasio da je za svega nekoliko minuta, koliko je trajala oluja, delimi~no ili u potpunosti o{te}eno 130 stambenih i oko 500 pomo}nih objekata. - Ni najstariji `iteqi Torde ne pamte ovako ne{to, a procene su da je na~iwena {teta u iznosu ve}em od 100.000 evra. Najva`nije je da smo u najve}em delu uspeli da saniramo o{te}ewa na stambenim objektima, uz pomo} samih gra|ana, koji su doprineli i li~nim radom, kao i uz pomo} donatora. Preostalo je da se saniraju pomo}ni objekti – kazao je Dobai. Pomo} u vidu 8.000 komada crepa stigla je i od grada Zrewanina. Dobai ocewuje da je do{la u pravom trenutku i da dosta zna~i. Predsednik op{tine @iti{te Du{an Mili}ev je rekao da }e, zahvaquju}i ovoj dona-

Op{tinariu@iti{tuiTordi

ciji, u najve}oj meri biti sanirani preostali objekti u Tordi. - Veli~ina qudi dokazuje se kada poma`u drugima. Grad Zrewanin je pomogao susednoj i bratskoj op{tini @iti{te i Mesnoj zajednici Torda, i hvala mu na tome. U ovoj situaciji, svaka je pomo} dobrodo{la i svaka

je velika – istakao je Mili}ev. Gradona~elnik Zrewanina Ivan Bo{wak napomenuo je da je donacija obezbe|ena nakon odluke Gradskog ve}a i zajedni~ke inicijative wega i odbornika Skup{tine grada, i da je akcija sprovedena u koordinaciji s op{tinom @iti{te.

Nakon primopredaje donacije, predstavnici grada Zrewanina i op{tine @iti{te posetili su doma}instvo Zoltana Feje{a, jednog od onih koje je pretrpelo najve}u {tetu nakon nevremena i uverili se da }e, posle ove isporuke crepa, mo}i da se saniraju pomo}ni objekti, koji su u potpunosti ostali bez krovnog pokriva~a. Da podsetimo, za vreme oluje koja je protutwala kroz Tordu, leteli su crepovi, ~ak i delovi krovova, a na nekim starijim ku}ama pali su i zidovi. Polomqeno je i i{~upano iz zemqe vi{e stabala drve}a, dok je elektromre`a jedno vreme bila u kvaru. Sre}om, nije bilo qudskih `rtava. Iz preventivnih razloga iskqu~ena je uli~na rasveta, kako ne bi do{lo do nesre}e, pa su me{tani, u prvi mah, uz pomo} baterijskih lampi poku{avali da saniraju uni{tene krovove. Napajawe elektri~nom energijom normalizovano je u ve~erwim satima. Ubrzo posle jakog nevremena odr`ana je sednica op{tinskog [taba za vanredne situacije i odlu~eno je da se u `iti{tanskoj op{tini proglasi vanredno stawe. @.Balaban

„Petrolend”otvarakapije BA^KIPETROVAC: Najve}i i akva-park na Balkanu “Petrolend” u Ba~kom Petrovcu, sutra {irom otvara vrata. Ove godine posetioce o~ekuje dobar provod na povr{ini od osam hektara. Tu su vi{e od 20 tobogana, {est bazena sa termalnom vodom, kao i mnoga iznena|ewa tokom cele sezone.

Mla|i posetioci }e sigurno u`ivati spu{taju}i se niz neki od tobogana, a na raspolagawu su im black hole, twister, crazy corn, king slide, tiger, zebra, rainbow, kamikaze. Jedinstveni bazen sa talasima, divqa reka za avanturiste, bazen za relaksaciju, de~iji raj za najmla|e su samo neki od bazena. Geotermalna voda koja izvire iz

dubine od oko 800 metara, prirodne toplote iznad 40 stepeni omogu}ava kori{}ewe kompleksa i tokom hladnijih meseci. Moderna tehnologija obezbe|uje hla|ewe vode tokom letwih vru}ina.“Petrolend” je za prve dane otvarawa pripremio i specijalne popuste koji se kre}u i do 100 odsto. N.K.

SlobodanKotari}iStevan]iri}

DODEQENAPRIZNAWAJUBILARNIM DAVAOCIMAKRVI

Humaniqudi uhumanojsredini OYACI: Na sve~anoj sednici Skup{tine dobrovoqnih davalaca krvi iz Oyaka, dodeqena su priznawa jubilarnim davaocima, koji su svoju krv darovali 100, 75, 50, 35 i 20 puta. Priznawe oya~kog Crvenog krsta za 100 dobrovoqnih davawa krvi, dobili su Slobodan Kotari} i Stevan ]iri}. Za 75 dobrovoqnih davawa krvi priznawa je dobilo 10 davalaca: Zoran Gruji~i}, Branislav Pehiq, Dragan Stamenkovi}, Stevan Karanovi}, Stojan Kitanovi}, Borislav Mijin, Tibor Olah, Stevan ^elikovi}, @eqko Kampel i Milorad Savin. Dobitnici priznawa za 50 puta dobrovoqno datu krv su:Dragomir Atanasijevi}, Boro Boban, Negoslav Brkqa~, Vladimir ]uruvija, Tibor Horvat, Stevan Miler, Dragan Radosavqevi}, Slobodan Vrba-

{ki, Josip Feger, Milenko Bara}, Aleksandar Ceki}, Vidoje Jankovi}, Slobodan Labus i Miroslav @ivi}. Tako|e je dodeqeno i 16 priznawa za trideset pet puta datu krv i 31 priznawe za dvadeset puta datu krv. Predsednik op{tinskog odbora Crvenog krsta Oyaka Lazar Mijokovi} je napomenuo da je oya~ka op{tina od 1998 do 2006. godine bila nosilac priznawa „Najhumanija sredina“, zbog ~iwenice da je vi{e od pet odsto ukupnog stanovni{tva dobrovoqno dalo krv. Priznawa su dodelili pored predsednika CK Lazara Mijokovi}a, iz Zavoda za transfuziju krvi Sombor dr Selena Grkovi} i ~lanica IO op{tinskog odbora CK Oyaci dr Marija [arga~. S. Miler


14

monitor

petak 26. april 2013.

H o r o s k o p 26.april2013. OVAN 21.3-19.4.

Kreativni ste i intuitivni, posebno u poslu, ali ne dozvoqavate da vam se iko me{a u odluke niti da name}e svoje stavove. Ne prija vamprevi{eboravakuku}i,vi{e izlazite.

ZoranDelibos

VAGA 23.9-23.10.

Niste previ{e raspolo`eni za rad,anizakomunikacijuskolegama na poslu. Odnos s partnerom je otvoren i iskren pa se potrudite daka`etesve{tomislite.Nepreterujtestro{ewem!

BIK 20.4-20.5.

Promenqivog ste raspolo`ewa. Dru`iteseintenzivnijesbliskim prijateqima,opusti}evasipopraviti vam raspolo`ewe. Budite oprezni u komunikaciji s okru`ewemiusaobra}aju.

[KORPION 24.10-23.11.

Niste previ{e raspolo`eni. Lakomo`eteulazitiunesporazumes osobamaizokru`ewajerimateutisak da niko ne podr`ava va{ sistem vrednosti. Potrudite se da budetetolerantniji.

BLIZANCI 21.5-21.6.

Razmisliteoposlovnompredloguprijateqaukogimatepoverewe. Zajedni~ki posao u budu}nosti mo`ebitipunpogodak.Ali,danaspoveditera~unaotomekakotro{ite novac.

STRELAC 24.11-21.12.

Poku{avate da prevazi|ete porodi~niproblemtako{to}etebitidirektnisuku}animaipostaviti im svoje uslove. Va{i postupci ne}e nai}i na razumevawe, ali }e imatiefekta.

RAK 22.6-22.7.

Sentimentalni ste i razmi{qate o pro{losti, odnosno o propu{tenim prilikama. Komunikacija s prijateqima je povremeno napeta panijepravitrenutakdaulaziteu ozbiqnijediskusije.

JARAC 22.12-20.1.

Promenqivog ste raspolo`ewa. Smetavam{topartnerneizra`avapodr{kuzava{eproblemei{to seuodnosuvra}atenastareteme, ali i {to ose}ate veliku emocionalnuprazninu.

LAV 23.7-22.8.

Kontaktisinostranstvomsuintenzivirani, ali imate utisak da ne dobijate ono {to o~ekujete. Ako steuprilici,izbegnitekra}iput, ili ga odlo`ite na neko vreme. Oprezusaobra}aju!

VODOLIJA Ose}atesedobrokadastevanku21.1-19.2. }e i u neobaveznoj komunikaciji s prijateqima jer poku{avate da izbegnete neprijatne porodi~ne razgovorekojivaso~ekuju.Mogu}aglavoboqa.

DEVICA 23.8-22.9.

Imatevrlojasneplanovevezane za finansije, ali wihova realizacija trenutno nije mogu}a. Budite strpqivi jo{ malo, u skorijem perioduukaza}evamsejo{povoqnije okolnosti.

RIBE 20.2-20.3.

Energi~nisteiimateinicijativu,alinisteprevi{eraspolo`eni za pri~u. Najboqe }ete se ose}ati naposlovimakojiimajuindividualni karakter. Neslagawe s mla|im ~lanovimaporodice.

TRI^-TRA^

Novenevoqe LorinHil

V REMENSKA

PROGNOZA

Sun~anoitoplo

Vojvodina NoviSad

29

Subotica

28

Sombor

29

Kikinda

28

Vrbas

29

B.Palanka

29

Zreњanin

29

S.Mitrovica 30 Ruma

30

Panчevo

30

Vrшac

28

Srbija Beograd

30

Kragujevac

29

K.Mitrovica 29 Niш

LorinHil(37)pro{legodinejezavr{ila na sudu zbog utaje poreza, a tada je tvrdila da je obaveze prema dr`avi namerno zanemarila „zbog bezbednosti svoje porodice„. Lorin, majka {estoro dece,tvrdidajezbog„pretwinepoznatih lica„prestaladapla}aporez. Sudija u Wu Yerziju nije pao na ovu pri~u, pa Hilovu slede}e nedeqe ~eka izricawekaznezbogutajeporeza. Sada je gazda vile u Saut Orinyu u Wu Yerziju tu`i zbog nepla}awa kirije. Hilova}enajverovatnijebitiizba~enaiz vilekojuiznajmqujeve}~etirigodine,jer jeignorisalapla}awekirije. Ameri~ka {tampa prenosi da }e peva~ica, zbog porodi~nih obaveza, zamolitisudijuzamilostkakobiizbegla zatvor.

30

VIC DANA

Evropa

NOVI SAD: Sun~ano i vrlo toplo za ovo doba godine. Vetar slab,jugoisto~niiju`ni.Pritisakuopadawu.Temperaturaod12 do29stepeni. VOJVODINA:Sun~anoijo{toplije.Vetarslab,jugoisto~nii ju`ni,uju`nomBanatuumeren.Pritisakuopadawu.Temperatura od9do30stepeni. SRBIJA:Sun~anoijo{toplijevreme,uzpraveletwetemperature.Vetarslab,jugoisto~niiju`ni.Pritisakuopadawu.Temperaturaod6dodo31stepen. PrognozazaSrbijuunarednimdanima:Sun~anoivrlotoplouzmaksimalneoko30usubotu.Kasnijepopodneiuno}ikanedeqi su mogu}i re|i kratkotrajni lokalni pquskovi. U nedequ sun~aniperiodiuzdnevnirazvojoblakaiparstepenini`uiprijatnijutemperaturu.Idu}esedmicesun~anoivrlotoplovreme sa temperaturama oko 30 stepeni od ponedeqka do ~etvrtka. U utorakisreduponegdeido32stepena. Биометеоролошка прогноза:Наставља се релативно повољан утицај биометеоролошке ситуације на хронично оболеле и осетљиве особе.Појачане тегобе могу осетити срчани болесници.Препоручује се боравак на отвореном,уз адекватну заштиту од UVзрачења.

Madrid

21

Rim

23

London

11

Cirih

20

Berlin

23

Beч

28

Varшava

24

Kijev

20

Moskva

14

Oslo

14

St.Peterburg 12 Atina

28

Pariz

18

Minhen

25

Budimpeшta

27

Stokholm

11

Sedeslonimi{ubioskopu. Slonjesedeouprvomredu, ami{udrugom,izaslona. Inaravno,mi{ni{ta nijevideoodslona. Dosadimi{u,paode dvaredaispredslona inervoznoseprodere: „Jel’sadvidi{kakojeto?”

SUDOKU

Upiшitejedanbroj od1do9upraznapoљa. Svakihorizontalni ivertikalnirediblok odpo9praznihpoљa (3h3)moradasadrжisve brojeveod1do9,kojise nesmejuponavљati.

VODOSTAњE TAMI[

Bezdan

465(3)

Slankamen

588(4)

Apatin

542(10)

Zemun

600(1)

Bogojevo

504(17)

Panчevo

585(0)

Smederevo

648(0)

Baч.Palanka 482(13) NoviSad

503(6)

Tendencijastagnacije

SAVA

N.Kneжevac

719(0)

Tendencijaopadawa

Senta

708(0)

STARIBEGEJ

NoviBeчej

584(1)

Tendencijastagnacije

Titel

610(3)

NERA

JaшaTomiћ

Hetin

222(19)

TISA

110(-8)

Tendencijaopadawa

Tendencijastagnacije

S.Mitrovica 593(-15) Beograd

Kusiћ

552(1)

98s(-4)

Reшeњe:

DUNAV


Novosadska petak 26. april 2013.

Telefoni: 021 4806-834, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

HITNAPOMO]IMALAMNOGOPOSLA

SPASAVALIRADNIKEIZZGRADENIS-a

nih i ve~erwih sati neophodno je slojevito obla~ewe, jer smo imali slu~ajeva da starijim osobama pozli u autobusu zato {to su pretoplo obu~eni na preko 20 stepeni. Svakom organizmu je neophodno da se prilagodi na ovo naglo otopqewe, te je vrlo bitno po{tovati osnovne savete, a to su umerena fiz~ka aktivnost, slojevito obla~ewe, mawih i laganih obroka vi{e puta tokom dana i redovna hidratacija - istakla je dr Nenadi} Pokrajac. Sagovornica ka`e da su tako|e u ve}em broju prisutni kolapsi kod mladih `ena, koje su krenule da intenzivno ve`baju u `eqi da oblikuju telo za letwi period, a organizam nije adekvatno pripremqen za naglu fizi~ku aktivnost. I.D.

SEMINARUSKUP[TINIGRADA

Savremenemetode ule~ewuzavisnika Seminar „Metode rada terapijske zajednice za le~ewe zavisnika” po~eo je u Skup{tini grada i na wemu }e biti predstavqeni modeli i prinicipi rada u terapijskim zajednicama, sa posebnim osvrtom na iskustva Terapijske zajednice Hoog-Hullena iz holandskog grada Groningena. - Grad iz buyeta izdvaja novac za informacije i prevenciju bolesti zavisnosti, ali i za rehabilitaciju i vra}awe zavisnika u normalne `ivotne tokove - kazao je otvaraju}i seminar predsednik Skup{tine grada prof.

dr Sini{a Sevi}. Organizator seminara je Odeqewe za bolesti zavisnosti Klinike za psihijatriju Klini~kog centra Vojvodine i Gradska uprava za zdravstvo. - Imamo priliku da ~ujemo o savremenim i prakti~nim modelima, o najelementarnijim procesima rada u terapijskim zajednicama, kako bi na{e zajednice prihvatile takve elemente i ustanovile zajedni~ku metodologiju rada - poru~io je upravnik Klinike za psihijatriju prof. dr Nikola Vu~kovi}. I.D.

Klupeodnetenapopravku Zaposleni iz JKP „Stan” krenuli su da ure|uju urbani mobilijar u gradu, to jest, u popravku i bojewe klupa za sedwe. Ve} su sredili klupe na Novom nasequ, du` bulevara Slobodana Jovanovi}a i Jovana Du~i}a, a klupe sa Pozori{nog trga su popravili u radionici preduze}a. Posao „Stan” radi prvi put na osnovu ugovora s Gradskom upravom za komunalne poslove, koja je ovaj posao poverila ovoj gradskoj firmi. Dinamika posla, ka`u u saop{tewu iz „Stana”, zavisi od Nadzornog odbora ZIGa, jer ZIG izdaje naloge za popravku i istovremeno kontroli{e ura|eni posao. Z.D.

Foto: S. [u{wevi}

Vru}inaobarala izdrave Zbog kolapsa na javnim mestima Hitna pomo} je tokom ju~era{weg dana intervenisala 26 puta, a tegobe usled naglog otopqewa osetile su i mla|e, zdrave osobe i hroni~ni bolesnici. Prema re~ima portparolke Zavoda za hitnu medicinsku pomo} dr Sawe Nenadi} Pokrajac kod mla|ih osoba krvni pritisak je naglo padao, a kod hroni~nih pacijenata pritisak je bio znatno ve}i od uobi~ajenog. Osim pritiska koji je varirao, javqa se vrtoglavica i malaksalost. - Neredovna ishrana, nedovoqno uno{ewe te~nosti u organizam i kod hroni~ara samoinicijativno korigovawe terapije dovode do kolapsnih stawa. Zbog velikih temperaturnih razlika tokom jutarwih, dnev-

hronika

Uspe{na evakuacija sa visokih spratova

Ve`ba izazvala veliku pa`wu

Vatrogascispremniza izazove,publikazagledawe Vi{e stotina zaposlenih u zgradi Naftne industrije Srbije (NIS) u Ulici narodnog fronta, spaseno je ju~e iz po`ara koji je izbio u jednoj od kancelarija na tre}em spratu. Vatroasci su dojavu primili u 8.40 sati, a na lice mesa stigli su za nekoliko minuta. U in ter ven ci ji je u~e stvo va lo pet vozila, od kojih jedno sa kranom i 15 ~lanova vatrogasno-spasila~ke brigade. Oni su dvoje qudi kranom spustili na zemqu, jer nisu uspeli da se evakui{u na vreme sa ostalim zaposlenima. U po`aru niko nije povre|en, a materijalna {teta tek treba da se proceni. Ova akcija novosadskih vatro ga sa ca svr sta la bi se u uspe{no obavqene intervencije, ali, ona je ju~e predstavqala sa mo ve `bu, ko ja je deo stan dard nih ak tiv no sti ove slu`be. - Pored standardnih priprema vatrogasaca, ovakve ve`be na javnim objektima organizujemo ~etiri puta godi{we, a sva-

ke subote imamo javne ve`be na vi{espratnicama - rekao je komandant novosadskih vatrogasaca Dragoslav Klisura. Ovde smo imali demonstraciju ga {e wa po `ar ta, eva ku a ci ju zaposlenih i spasavawe onih koji, prema scenariju, nisu uspeli na vreme da iza|u iz zgrade. Vatrogasci su koristili eva ku a ci o ne iz la ze ka ko bi uspe{no obavili zadatak.

Dodao je da su ovakve ve`be ne samo korisne slu`bi, ve} imaju za ciq i edukaciju gra|ana koji moraju znati {ta da ~ine kako do po`ara ne bi do{lo, a, ako on i izbije, moraju znati kako da se pona{aju u takvim uslovima. Prema podacima Uprave za vanredne situacije, novosadska vatrogasna brigada pro{le godine imala je najvi{e inter-

vencija u odnosu na sve ostale. Bilo je 3.438 intervencija, od kojih se 2.767 odnosilo na ga{ewe po`ara. - Da nije bilo ove jedinice, izgorelo bi vi{e od 700 objekata. U prizemnim zgradama bilo je 470 po`ara, od prvog do ~etvrtog sprata bilo je 180, a od petog do sedmog 32 po`ara. Iznad osmog sprata izbilo je devet po`ara, gorelo je 28 potkrovqa, a tavana i krovova 240. Spaseno je 460 gra|ana iz po`ara, a od toga je 80 wih bilo blizu sigurne smrti - rekao je na~elnik Uprave Bo{ko Pilipovi}. Kako je predo~io, slu`ba se svakodnevno bori sa problemima koji se ti~u neadekvatnog prostora, zastarele opreme i vozila, ali i mawka qudstva. Upozorio je da, prema Strategiji za{tite od po`ara, na svakih 1.000 gra|ana treba da postoji jedan profesionalni vatrogasac, {to u Novom Sadu nije slu~aj. A.Jerini}


petak 26. april 2013.

NOVOSADSKA HRONIKA

„DNEVNIK” I „LAGUNA”

„Uto~i{te” na dar Izdava~ka ku}a „Laguna„ u saradwi s „Dnevnikom„ dariva}e ponedeqkom, sredom i petkom ~itaoce na{eg lista sa dve kwige. Dva~itaoca,koja se prva jave na broj telefona 528-765 od 13 do 13.05 ~asova, a do sada nisu dobijali kwige u ovoj akciji,dobi}e kwigu„Uto~i{te“Nikolasa Sparksa. Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari„Laguna„, u UlicikraqaAleksandra 3,gde mogu na}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e. N. R.

Ro|endan „Kriti~ne mase” Ro|endanska biciklist~ka akcija„Kriti~namasa”odr`a}ese danas u 17 ~asova u Limanskom parku.U~esnici}evozitirutom kaoinaprvojakciji,kojajeduga~ka 8,7 kilometara. Na kraju vo`we slu`i}e se limunada i ro|endanskatorta. G. ^.

O za{titi mladih od droge Psihologiautorkwige“Porodica u vrtlogu droge” Nedeqko Jovi}odr`a}eve~erasu18satipredavawekakomladeza{tititi od eksperimentisawa sa drogom.Predavawe}ebitiodr`anoukwi`ari“Bulevarbuks”, Bulevaroslobo|ewa60. N. R.

DaNas U GRaDU BIOSKOPI Arena:(447-690) „Madagaskar3:Najtra`enijiuEropi”(14.15),„Petlegendi”(15.45),„Zvon~icaitajnakrila”(13,13.30),„Falsifikator”(20.30),„OZvelikiimo}ni” (15.15, 16.05), „Kruds 3D” (12.30,14.10,14.30, 16.10, 16.30), „21: Kona~no punoletan” (18.15), „Stoker” (22.15), „Zambezija” (12.15, 14.15, 16.15), „Uto~i{te” (20.15, 22.30), „Qubav je sve” (18.10), „Zaborav” (20, 22.25), „Yek ubica divova” (17.55), „Buntovnice” (17.45), „Skidawe” (18.30,20.25),„Trans”(20.15,22.25),„Mrakfilm5”(18.30,20.30,22.20), „Velikimajstor”(22.35).

POZORI[TA SNP:(520-091) Scena„PeraDobronovi}”,drama„\akon„(19.30),Kamernascena,drama, „Qubavnapri~a”(20.30) Novosadskopozori{te:(525-552) „Pri~asazapadnestrane”(19)

MUZEJI Muzejgrada, Tvr|ava4,6433–145i6433–613(9–17):stalnapostavka„Petrovaradinskatvr|avaupro{losti”,postavkaOdeqewazakulturnuistoriju Pokrajinskizavodzaza{tituprirode,Radni~ka20a,4896-301:Izlo`baaboriyinskihumetnika„Bogatstvoduha”do10.maja(ponedeqak-subotaod8do16~asova)

RO\ENI Unovosadskomporodili{tuodprekju~eu7satidoju~euisto vremerodilesu. BLIZANCE:Er`ebet[ipo{izRumenke(dvade~aka) DEVOJ^ICE:Milica\eri},DraganaJak{i}iMilicaNedeqkov izNovogSada,BogdankaMilinovi}izFutoga,Sla|anaPajliniz Ba~kog Jarka, Jelena An|i} iz Iriga, Valentina Radinojlevi} iz Petrovaradina, Zorica Macura iz Subotice, An|elina Stoji} iz TemerinaiDraganaRu`i}izPlavna, DE^AKE:SawaJockov,[kurtaGreku,BjankaPrekajski-@muki},Nata{aOrabovi}-Jovanovi},BrankaAre`ina,Andreja^eri-Pinter,SabrinaJe{i},ZoricaVukovi}iBranislavaPavlicaizNovogSada.

saHRaNE NaGradskomgrobquuNovomSadudanas}ebitisahraweni: RankaVasaLovri}(1939)u10.30~asova-ispra}aj,SlavkoGavra[olaji}(1933)u10.30~asova-urna,Milan@ivkaTucakov (1933)u11.15~asova-ispra}aj,MarkoKristineLovri}(1926) u12~asova,Du{anMarka[e{lija(1927)u12.45~asova,Mara KuzmanaBabi}(1961)u13.30~asova,PersidaMarkaLalatovi} (1938)u14.15~asova,MiroslavaMladena\isalov(1924)u15 ~asovaiDarinka\uraYukqev(1938)u15.45~asova. NaGorwemstaromgrobquuFutogudanas}ebitisahrawena DanicaSimaCico(1930)u13~asova.

OTVORENA NOVA ZGRADA VESLA^KOG KLUBA „DANUBIUS 1885”

Sve spremno za budu}e {ampione Rekonstruisana i nadogra|ena zgrada Vesla~kog kluba „Danubijus1885”otvorenajeju~ena Sun~anomkejubroj13.Predsednikovogkluba@eqkoPantovi} nije krio zadovoqstvo {to su kona~nonakogdugogodina,uslovi za stasavawe novih vesla~a sadasavr{eni. -Decasadamogukrenuputem svojih snova, da teniraju i jednog dana donesu nam medaqe. Zgrada sadr`i hangar za sme{taj ~amaca, tri teretane, sa te{kim tegovima i biciklima, salu,temu{kui`enskusvla~ionicu-izjaviojePantovi}. On je dodao i da je ~itav posao ure|ewa ovih ne{to vi{e

od 1.000 kvadrata ko{tao je preko80milionadinara,anovcejeobezbedilaVladaVojvodine. Sve~anosti otvarawa prisustvovaojeipredsednikVlade Vojvodine Bojan Pajti} koji je istakao kako su mnogi Novosa|aniodrasliuzdraveisna`ne qude zahvaquju}i klubu „Danubijus”. - Posle zrewaninskog Begeja, „Danubius” je najstariji vesla~kiklubnaprostorimabiv{eJugoslavije. @elimo da mladi budu{todaqeoduliceidakrenu stazamasvojihpredhodnika,postanuolipijciidonesunammedaqe-rekaojePajti}. A. L.

Foto:F.Baki}

16

PREKOGRANI^NA SARADWA NOVI SAD–OSIJEK

Demo-u~ionica o obnovqivim izvorima energije Demo-u~ionica za obnovqivu energiju bi}e oformqena u Elektrotehni~koj {koli (ET[) „Mihajlo Pupin” u okviru IPA projekta „Obnovqivaenergija u gradovima„,re~enojeju~enakonferenciji za novinare u Gradskoj ku}i. U okviru projekta }e, pored ove u~ionice,u gradu biti implementiran informaconi sistem za upravqawe energijom koji }e voditi Agencija za energetiku.Projekat je deo prekograni~ne saradwe Hrvatska-Srbija, a partner Novom Sadu je grad Osijek.Ukupnavrednostprojekta je447.264evra,aodtoga}eNoviSaddobiti188.061evro. -Ciqjedasezajedni~kimradom i razmenom znawa i isku-

TElEfONI

stava,formirawemdemo-u~ioniceu,organizovawemradionicau12gradovaVojvodineiizradombro{urailetaka,podignesvestopotrebirazvojaikori{}ewa obnovqivih izvora energije -kazala je menayerka projekta iz gradske Uprave za za{titu `ivotne sredine DragicaBrankovi}. Prema wenim re~ima, demou~ionica podrazumeva instalaciju sistema za prikazivawe energetski efikasne javne rasvete, sistema za upotrebu solarneenergijeienergijevetra, modelagrejnogsistemanadrvenepelete,modelavodoni~negorivne }elije, modela za demonstraciju „pametne ku}e” i grej-

nog sistema pomo}u toplotne pumpe. U okviru projekta bi}e nabavqena i termovizijska kamerakojom}eseobavitisnimawe pet javnih zgrada u gradu, a dobijeni rezultati }e se koristitizarekonstrukcjuobjekata uskladusaEUstandardima. -Bele`i}e se potro{wa energijeujavnimzgradamaina~initi baza podataka, odatle }esesa~initilistaprioriteta za obnovu zgrada. Ukoliko objekatbudetro{iovi{eenergije nego {to treba, mi }emo mo}i da reagujemo na vreme, upravo zbog posedovawa baze podataka -rekao je direktor Agencije za energetiku BranislavBandi}.

Direktor ET[ Milan Vukobratnaveojedausistemuobrazovawa ova ustanova ve} ima predmet kroz koji se izu~ava energetska efikasnost, ali da postoji`eqadasefomiraposeban smer i u~eni~ki profil koji }e se podrobnije baviti ovomtemom. Zapredstavnikelokalnihsamouprava u Novom Sadu, Srbobranu,Ba~u,Be~eju,Vrbasu,Ba~koj Palanci, Ba~kom Petrovcu, @abqu, Titelu, Temerinu, Beo~inu i Sremskim Karlovcima bi}e organizovaneradioniceo primeni energetski efikasnih mera u saobra}aju, industriji, objektima... A. Jerini}

NOVOsaDsKI VODI^

VA@NIJIBROJEVI Policija 192 Vatrogasci 193 Hitnapomo} 194 Ta~novreme 195 Predajatelegrama 196 [lep-slu`baAMSJ 987 Auto-motosavezSrbije 987 Informacije 988i0900098210 Toplanakolcentar 0800100-021 reklamacije24sata 4881-104, zapotro{a~e 420-853 Vodovodikanalizacija,centrala 488-33-33 prijavakvaravodovod 0800-333-021 prijavakvarakanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “NoviSad-gas” 6413-135i6413-900 JKP“Stan” 0800-300-330 Kolcentarpreduze}a„Put” 6313-599 Kolcentar„Parkingservisa” 4724-140 „Gradskozelenilo” marketingiPR4881-633 rasadnik403-253 “Dimni~ar”, 6622-705,6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planiranaiskqu~ewaiprijavakvara 421-066 @elezni~kastanica 443-200 Me|umesnaautobuskastanica 444-022 Prigradskaautobuskastanica 527-399 Gradskosaobra}ajno 527-796 Gradskogrobqe 518-078i518-111 Pogrebno,JKP“Lisje” 6624-102 Pogrebnaku}a„Konkordija” 452-233 Dru{tvokrematista“Ogaw” 422-288 Ger.cent.-pomo}inega 450-266lok.204,205 Prihvatnastanica 444-936 Prihvatili{teFutog 895-760/117 Dnevnicentarzastaralica 4889-512 Infocentarzaosobesainvaliditetom radnimdanom(od10-15) 021/447-040 ili sms066/447-040 Komunalnainspekcija 4872-444(centrala), 4872-403i4872-404(dispe~erskicentar) KontaktcentargradaNovogSada 0800021021 SOStelefonzapu{a~eukrizi-od7do10~asova 4790-668

APOTEKE No}node`urstvo:“Bulevar” -BulevarM.Pupina7(od20do7)

420-374

ZDRAVSTVENASlU@BA Domzdravqa„NoviSad”,kolcentar 4879-000 Klini~kicentar 484-3484 No}node`urstvozadecuuZmajOgwenaVuka(subotainedeqa) 6624-668 No}node`urstvozaodrasle(Wego{eva4) (subotainedeqaipraznici) 6613-067 Vr{a~ka28 4790-584 Klinikazaginekologijuiaku{erstvo 4899-222 De~jabolnica 425-200i4880-444 Institut-SremskaKamenica 4805-100

TAKSI Prevozosobaote`anogkretawa„Hendikeb” 432-005,060/313-3103 Vojvo|ani-taksi 522-333i065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP-taksi 444-000,SMS1088 Deltaplus-taksi 422-244 MaksiNovosa|ani-taksi 19991,451-111 Grand-taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB-taksi 500-222 De`urnitaksi 6350-350 Halo-taksi 444-9-44,SMS069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska3, tel:426-555,525-261, radnimdanomod8do20, subotomod8do14 RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen,ultrazvuk, mamografija, [afarikova13, tel:572-646,571-322 GINEKOLO[KA AKU[ERSKA ORDINACIJA, „PROf. DR DRA^A”, PetraDrap{ina50, radiod9do13 iod16do19sati tel:522-594i 063/746-1693 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bul.oslobo|ewa48/I Tel:442-645,677-91-20

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul.M.Pupina15, tel:6611-299,6612-306, mail:kompas@eunet.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar -autoelektri~ar, tehni~kipregled, Reqkovi}eva57, Petrovaradin, tel:6433-748 PREVOD DOO, NoviSad, Resavska3, svevrsteprevo|ewa, inostranepenzije, tel:6350-664,i 6350-740


NOVOSADSKA HRONIKA

petak 26. april 2013.

17

INTERVJU PETKOM NOVOSADSKI ZA[TITNIK GRA\ANA ALEKSANDAR GRUJI]

Novosadski za{titnik gra|ana Aleksandar Gruji} po definiciji svoje pozicije, poma`e gra|anima da „isteraju pravdu” ukoliko smatraju da im je aktom ili odlukom gradske uprave, institucija i organizacija koje je osnovao grad Novi Sad, povre|eno neko pravo. Me|utim, jo{ uvek ni gra|anima ni institucijama nije ba{ potpuno jasno {ta je wegova funkcija. - Kada gra|ani do|u s problemom mi treba da im pomognemo. Institucije i preduze}a kojima se obra}amo, a na koje se gra|ani `ale, misle da smo advokati gra|ana, {to nije slu~aj. Gra|ani nas, opet, do`ivqavaju kao jo{ jednu kariku u birokratskom aparatu koja brani Grad, a mi moramo, ako je preduze}e u pravu, to i da ka`emo. Tako da smo nekad u nezavidnoj poziciji jer treba svima da objasnimo da smo tu da re{imo problem, a ne da zastupamo ili branimo jedne ili druge - ka`e Gruji}. l Od ~ega kao za{titnik gra|ana {titite gra|ane? - Od nezakonitosti u postupawu i radu lokalnih vlasti, grad-

ske uprave, javnih preduze}a i slu`bi koje je osnovao Grad, u slu~ajevima kada su povre|ena wihova prava, kao i qudske slobode. Mi ne mo`emo da reagujemo na to da li je neko re{ewe dobro ili lo{e za stranku, ve} kontroli{emo ispravnost postupka, da li je gra|anin obave{ten o postupku, da li mu je data mogu}nost da u~estvuje u postupku kako bi mogao da za{titi svoja prava, da li mu je dostavqena potrebna dokumentacija, da li se po{tuju rokovi...Zakon o upravnom postupku ka`e da postupak dono{ewa re{ewa traje dva meseca, a kod nas se nekad odu`i i na pet godina. To mi poku{avamo da mewamo i kontroli{emo. l Na {ta se gra|ani naj~e{}e `ale? - U prigradskim naseqima koja smo obilazili uglavnom su komunalni problemi u pitawu i dr`awe doma}ih `ivotiwa. U gradu su naj~e{}e pomiwani nasiqe u {kolama, pritu`be na procedure za upis dece u „Radosno detiwstvo”. Sugra|ani se redovno `ale na „Novosadsku

Odmah do|u kod nas - Trudimo se da bar jedan korak napravimo u smislu promena u pravnom sistemu ali i u svesti gra|ana. Mnogi do|u kod nas u kancelariju i ka`u: „Vi mi pomozite, vi ste za{titnik gra|ana.” Mi ih pitamo {ta su do sada uradili, a oni ka`u da nisu ni{ta, jer su odmah do{li kod nas. To tako ne ide. Gra|anin mora da iscrpi sva pravna sredstva, pa ako ne uspe, treba da se obrati nama. Dobar primer je republi~ki za{titnik gra|ana koji je na po~etku izgledao kao Don Kihot, ali je u me|uvremenu postao prili~no respektabilna institucija

Foto: S. [u{wevi}

Re{avamo probleme, ali nismo advokati ni Grada niti gra|ana

Nestrana~ka li~nost Aleksandar Gruji} ro|en je 1975. godine u Senti, odrastao je u Be~eju, a Pravni fakultet zavr{io je u Novom Sadu, gde je magistrirao i doktorirao iz oblasti Privredno pravo. Radio je u Trgovinskom sudu kao pripravnik, potom kao sudski saradnik i sekretar. Bavio se advokaturom i radio je u slu`bi gradona~elnika, a nakon toga dolazi na mesto zamenika na~elnika Gradske uprave za zdravstvo. Nestrana~ka je li~nost i prvi gradski ombudsman, od oktobra 2010. godine. toplanu„, „Vodovod i kanalizaciju”, gradske uprave za urbanizam i inspekcijske poslove. Dosta `albi smo dobijali nedavno kada je „^isto}a” povisila cene odno{ewa sme}a. Mi smo u ovom slu~aju apelovali da se cene koriguju i ne{to je i u~iweno ali su{tinski ni{ta veliko jer i oni imaju svoje argumente. S druge strane, u preko sedamdeset odsto slu~ajeva, pomognemo gra|anima. To su uglavnom zah-

tevi koji se ti~u povrede prava u procesu vo|ewa postupka. l Ima me|u pritu`bama i onih pomalo neobi~nih... - Da, svakako. Nepotpisani sugra|anin poslao nam je fotografiju koju je na Fejsbuk profil stavila jedna odbornica Skup{tine grada, koja je o~igledno kupila nove cipele s {tiklom pa ih je obula i digla noge na sto, {to se vidi na fotografiji koju prati neki komentar. I sad,

~ovek nas je pitao da li tako mo`e da se pona{a jedna odbornica, da li je to dr`avni posao i da li je to eti~ki kodeks pona{awa javnog funkcionera. @eleo je da zna da li mo`emo ne{to da preduzmemo. Na `alost, ne mo`emo da reagujemo kada se radi o Skup{tini grada. A ne mo`emo ni da postupamo po anonimnom dopisu sem kad procenimo da treba da reagujemo, onda mo`emo po slu`benoj du`nosti da pokrenemo postupak. l Kakva je saradwa s gradskim upravama, preduze}ima i institucijama? - Ve}ina nas do`ivqava dosta ozbiqno i odgovara u zakazanim rokovima, ali ima i onih koji nas uop{te ne uva`avaju. S jednim javnim preduze}em vodimo neku prepisku koja je ve} izgubila smisao, poku{avamo da ih nateramo da odgovore i iako se u me|uvremenu promenio direktor, ne vredi. l Preduze}e je.... - Nije toliko va`no, obelodani}emo mi to ve}... (smeh) No, tim povodom smo se obra}ali gradona~elniku, Gradskom ve}u i Skup{tini ali ni{ta se nije promenilo, no istera}emo mi to do kraja. l Ali ima i onih koji vas sami zovu... - U jednom javnom preduze}u zamislili su da sprovedu neku vrstu upitnika, kako bi se zaposleni izjasnili koje praznike slave, naravno na dobrovoqnoj bazi. Naime, pro~ulo se vaqda da pripadnici katoli~ke veroispovesti imaju vi{e praznika i

masovno su se qudi „izja{wavali” kao katolici kako ne bi radili. Ili su mewali krsne slave od godine do godine, u zavisnosti da li je datum radni dan ili vikend. Preduze}e je htelo da se qudi izjasne pa da ta informacija stoji negde u personalnom dosijeu, te su nas onako neformalno konsultovali da li smeju to da rade odnosno da li kr{e ne~ija prava. Odgovor je bio da mogu da sprovedu upitnik. l Protekle godine imali ste program posete mesnim zajednicama, a ove godine u saradwi s Gradskom bibliotekom sprovodite sli~nu akciju. - Pose}ivali smo one mesne zajednice koje nisu tako blizu na{oj kancelariji jer u gradu nema potrebe za tim kad svako mo`e da do|e li~no kod nas. Me|utim, bilo je mesnih zajednica koje nisu htele da sara|uju, a bilo je i onih u kojima smo se pojavqivali i nismo zaticali nikoga, i pored plakata obave{tewa i najava da }emo do}i. Jednom prilikom smo otkrili da je predsednik MZ shvatio da neko iz grada dolazi da ih kontoli{e, pa je naredio da se sve sredi i da niko ne dolazi kako bi sve izgledalo kako treba. A mi poku{avamo upravo suprotno - da ih pozovemo da nam iznesu probleme kako bismo ih zajedno re{ili. Tako da smo prestali s tim, a ove godine odlu~ili smo da razgovore s gra|anima organizujemo u ograncima Gradske biblioteke, jer smatramo da je to boqi na~in da se upoznamo. Jovana Zdjelarevi}

OSNOVAN KLASTER ZA IZGRADWU KOMUNALNE INFRASTRUKTURE

Udru`ivawem br`e do investicija U na{em gradu ju~e je osnovan Klaster gra|evinsko - komunalne delatnosti „Panonija” u nameri da doprinese br`em razvoju malih i sredwih preduze}a iz oblasti izgradwe komunalne infrastrkture,proizvodwe gra|evinskog materijala za ove radove i projektovawe,kao i radi ja~awa tr`i{ne konkurencije i efikasnosti. Klaster gra|evinsko - komunalne delatnosti prvi je na podru~ju Pokrajine, a na podru~ju Srbije tre}i iz ove grane privrede, re~eno je ju~e na osniva~koj Skup{tini. Ovda{we privredne komore podr`avaju ovakvo organizovawe privred-

nika jer vide mogu}nost boqeg nastupa na doma}em i stranom tr`i{tu, ali i zato {to nam predstoji dono{ewe zakona o javno - privatnom partnerstvu. Ju~era{wem skupu prisustvovali su predstavnici iz 52 vojvo|anske firme, koje, kako je skrenuta pa`wa, zapo{qavaju oko dve hiqade radnika. Bili su prisutni i predstavnici iz javno komunalnih preduze}a. Za predsednika Skup{tine „Panonije„ izabran je Milan Guti}, a za predsednika Upravnog odbora Zlatko Maleti}. Z. Deli}

VESTI „Cvetna pijaca” tre}i put „Cvetna pijaca”, tre}a po redu ove godine, odr`a}e se danas i sutra od 8 do 20 sati na platou ispred Spensa. Gra|ani }e na jednom mestu mo}i da pro na |u sve {to je po trebno za ure |e we ba {te, vrta, balkona, kao i domova. Predstavi}e se medari, proizvo|a~i zdravstveno-bezbedne hrane iz organske poqoprivrede i stare i umetni~ke zanatlije. A. J.

Otkazan koncert Jure Stubli}a Koncert Jure Stubli}a i grupe “Film”, koji je bio zakazan za sutra u klubu „Fabrika”, Studenstkog kulturnog centra, otkazan je zbog zdravstvenih problema jednog ~lana grupe. Novac od kupqenih ulaznicama bi}e vra}en na mestima gde su karte kupqene. G. ^.

Zmajeva poveqa Vladimiru Andri}u Poveqa Zmajevih de~jih igara za izuzetan stvarala~ki doprinos stvarala{tvu za decu, bezgrani~nu odanost svetu detiwstva i najplemenitijim qudskim te`wama ove godine bi}e dodeqena kwi`evniku Vladimiru Andri}u, nagrada za

izuzetan stvarala~ki doprinos savremenom izrazu u kwi`evnosti za decu kwi`evniku iz Pan~eva Milo{u Nikoli}u, a za doprinos popularisawu kwi`evnosti za decu Izdava~koj ku}i „P~elica“ iz ^a~ka. Zmajev pesni~ki {tap i ~ast da otvori 56. Zmajeve de~je igre pripa{}e kwi`evniku iz Vrawa Miroslavu Ceri Mihailovi}u. Priznawa }e dobitnicima biti uru~ena 5. juna, na otvarawu junskih programa u Sremskoj Kamenici. A. Va.

Predavawe o zdravqu Predavawe “Probudite svoje telo, udahnite duboko”, koje organizuje Udru`ewe “@ivot i zdravqe - ogranak Novi Sad”, odr`a}e se ve~eras u 18 sati u Udru`ewu, Ulica Avgusta Cesarca 6. Govori}e pulmolog dr sc. med. Zorica Plav{i} koja godinama vodi programe za odvikavawe od pu{ewa. Ulaz je slobodan. N. R.

„Jarboli” u CK13 Beogradski bend “Jarboli” odr`a}e koncert sutra u 21 sat u Omla din skom cen tru CK13, Ulica vojvode Bojovi}a 13. Svirka je organizovana u okviru “Neophodne turneje”, a karte, koje u preprodaji ko{taju 400 dinara i na dan kon-

certa 500 dinara, mogu se kupiti u CK13. N. R.

Iskqu~ewa struje Novi Sad: od 8 do 10.30 ~asova Heroja Pinkija 12-34, 1961, „Neimar„, Mornarska 2662, 25-61, Jerneja Kopitara 266, 1-57, ]irila i Metodija 4858, Somborska 11-19, 23, Sime Matavuqa 2-24, 1-25, Laze Lazarevi}a 28-50, 33-39, od 10 do 12 ~asova Vojvode [upqikca 19, Hilandarska 8, Bulevar oslobo|ewa 60/a (ulazi A, B, C), od 11 do 12 ~asova Somborski bulevar 3. Sremska Kamenica: od 9 do 12 ~asova deo Paragova od gra|are prema Iri{kom vencu, Fru{kogorski put od Lova~kog doma do kraja, Popovica, Artiqevo, Buyak, Glavica i Fazanerija na Artiqevu, od 9 do 13 ~asova Kneza Mihajlova 31-49a, 30-54, Grobqanska 2-30, 3-13, Matije Gupca (Cara Lazara) 7-29, 12-34, Zmaj Jovina 17-35, 18-32, Ive Lole Ribara 1-37, 2-42. ^erevi}: od 8.30 do 13 ~asova vikend naseqe Bare i ul. Zlatnica, od 9 do 13 ~asova vikend naseqe Potoraw. Bano{tor: od 9 do 13 ~asova celo naseqe sa vikend naseqima. Svilo{: od 9 do 13 ~asova celo naseqe. Grabovo: od 9 do 13 ~asova celo naseqe. Lug: od 9 do 13 ~asova celo naseqe.


18

Свестранци Слика коју о нама имају људисакојимасмоуконтакту,честоодступаодонекоју имамоосеби.Дешаваседа нам приписују карактеристике за које смо сигурни да их непоседујемо,илидаонине видеочигледно.Бечкипсихолог Јулија Умек тврди и да свако од нас има један део личности који не може да схватиидаразуме,наначин накојитомогуљудисакојимасмоуконтакту. Ауторка: Ксенија Јовановић (РТВ1,19.00) 06.30 09.00 09.05 09.30 10.00 10.10 11.00 11.05 11.50 11.55 12.00 12.10 12.40 13.00 13.30 14.00 14.05 14.30 15.00 15.05 16.00 16.50 17.00 17.20 17.50 18.55 19.00 19.30 20.05 21.00 22.00 22.35 23.45 00.10 00.55 01.15 02.50

07.15 07.20 08.45 10.00 10.30 11.20 11.40 12.30 12.40 13.10 13.35 14.00 14.25 15.10 16.40 17.10 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.20 22.45 23.10 00.00

tv program

petak 26. april 2013.

Добро јутро,Војводино Државни посао Монсуно Винкс 5 Вести Палета Вести Професионалци Правни саветник Име мог сокака Вести Црква Клиса Војводина,кратки ТВ филм Српски екран-емисија МТВ-а на српском Урбана џунгла,емисија (мађ) са српским титлом Вести Чари риболова Спортска Војводина Вести за особе са оштећеним слухом Преваранти Сучељавање Временска прогноза ТВ Дневник Један на један Разгледнице Државни посао Све странци ТВ Дневник Преваранти Марион Мазано Војвођански дневник Петказање Један на један Професионалци Све странци Концерт Теодоре Бојовић Урбана џунгла,емисија (мађ) са српским титлом

НОМУС 2008. Лов и природа Петказање Свјетионик (хрв) Додати живот годинама Здраво живо Нека песма каже Вести (мађ) Емисија (рус)титл.на српском Фолдер култура Плави круг Здравље пре свега Концерт групе „Фрајле“ Добро вече Војводино (рус) Духовка (слов) Емисија за село (слов) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кроз Карпате (слов) Добро вече,Војводино (слов) Линија раздвајања Спортска Војводина Здравље пре свега Палета ТВ Продаја

07.30 09.00 09.00 11.00 13.30 15.30 16.00 17.00 18.00 18.25 20.00 20.30 22.00 23.00 00.30

ВОА Свет животиња Цртани филм Излог страсти Културни програм Војвођанске вести Док.програм Свет животиња Излог страсти Меридијанима Војвођанске вести Без цензуре Војвођанске вести НН пулс ВОА

ЏингисКан Син поглавице малог монголског племена, Тем уџин, наследиојетитулуу13.години, пошто су му припадници једног непријатељског племенаотровалиоца. Темуџин и његова мајк а наставили су даживеунутарплеменске заједнице, али на маргинама,једвапреживљавајући. Улоге: Такаши Соримачи, Реи Кикукава, Еуген Номура,КеничиМацујама Режија:СергејБодров (РТС1, 01.01) 06.05 08.00 08.15 09.05 10.12 10.40 11.05 12.00 12.15 12.31 13.15 13.21

09.10 09.35 09.55 10.05 11.00 11.10 11.35 12.05 13.00 13.10 14.05

Храна и вино Цртани филм Трас Клиника Вести Лична грешка Туристички водич Серија Вести Пут за Евонли Витраж

СЕРИЈА

Законулице Снажнаибескомпромисна криминалистичка драма, непредвидива и реалистична, која нас на суптилан начин води кроз радњу, с различитим заплетима. У фокусу су двалика-ЏејмсЛиберти,социјалнирадникиКевинХантер, криминалац на условној слободи. Улоге: Роб Мороу, Скот Коен, Ерика Алекс андер, КејтГринхаус (НовосадскаТВ,23.40) 14.30 15.00 15.10 15.35 16.00 16.15 16.30 17.18 17.30 19.00 19.30 20.30 21.25 22.00 22.30 23.40 00.10

Вреле гуме Вести Строгоповерљиво Храна и вино Објектив (слов) Објектив (мађ) Закон улице Трас Новосадско поподне Објектив Пут за Евонли ЈужниПацифик Строгоповерљиво Објектив Клиника Закон улице Серија

06.00 Португалска лига 06.30 Фудбал мондијал магазин 07.00 ВТА Премијер Штутгарт и АТП Барселона 09.30 Свет фудбала 10.00 ВТА Премијер Штутгарт и АТП Барселона 12.00 АТП 12.30 АТП Барселона 1/4Финале 20.45 Чемпионшип:Лестер – Ватфорд 22.45 ВТА Премијер Штутгарт 1/4 Финале 05.30 Преглед Фед куп 1/2Финале

04.00Филмски програм,07.00Уз кафу,07.30Бели лук у папричица,08.30Цртани филм,09.00Године пролазе,10.00Шоу -Парови,14.00Ветар у леђа, 16.00 Љубав на продају, 17.00 У међувремену, 18.00 Године пролазе, 19.00Објектив,19.30Цртани филм,20.00Скарлетина видовчица,21.00Топ 10, 22.00Објектив,22.30Жива ватра,00.00Објектив,01.00Одељење за убиства 09.00 Кухињица, 09.30 Модни магазин, 10.00 Биографије, 10.45 Енергетска ефикасност, 11.00 Изблиза,11.30Инвестиције,12.00Играмо се,13.00 Отворени екран,14.00Јахтинг,кемпинг,травелинг,14.55Инфо,15.30ИТ Нетворк, 16.00Аморе Латино,16.55Инфо,17.30Бибер,18.00Зоо пузле,18.30Кухињица, 18.55Инфо,19.30Бибер,20.15Прес пресек,21.15Перископ,22.00Бибер,22.30 Инфо,23.00Филм,00.30Бибер,01.00Ноћни програм

14.21 15.00 15.46 17.00 17.20 17.45 18.25 19.59 19.30 20.05 21.02 22.50 23.40 23.55 00.03 01.01

08.10 09.00 09.45 11.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.05 18.25 19.20 20.10 20.20 21.15 23.00 00.00 00.10

Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Позориште у кући Разгледница Наскривенотеводимместо Тито-црвено и црно Дневник Спорт плус До усијања Евронет Драмски писци ТВ БеоградМиленко Вучетић:Жуте фешвице Задња кућа,Србија Ово је Србија Злажена,твфилм Дневник РТ Војводина Шта радите,бре Београдска хроника Око Слагалица Дневник Бољи живот Змајевиблизанци,филм До усијања Дневник Евронет Горе-доле Ноћни биоскоп:Џингис кан, филм

Дођи на вечеру Тачно 9 Одбачена Филм:Лаф у срцу Тачно 1 Љубавиказна Како време пролази Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Породичне тајне Лото Како време пролази Вече са Иваном Ивановићем Певај,брате! Ноћни журнал Породичне тајне

ВечесаИваном Ивановићем ИванИвановић овогапетка отвара врата за јунаке култне хумористичке серије која се после 20 година вратила на ТВ екране! Његови гости су двоје глумаца из те серије–АницаДобра иНикола Ђуричко. Специјални музички гости биће и Томи Емануел и Влатко Стефановски, чланови састава „Kings of Strings”. (Прва,21.15)

06.48 07.15 07.26 07.50 08.14 08.21 08.48 08.57 09.10 09.26 09.43 09.50 10.00 10.30 11.00 11.00

Слагалица Верски календар Бандолеро Пчелица Маја Дени и Деди Зујалица Приче о речима Научи ме да.. Необично о биљкама Арс практика Датум Верски календар Мој љубимац Живот и сатандарди Фигурицеодпорцелана СедницаНароднескупштине РепубликеСрбије,пренос Програмзависиодтрајања седнице

08.25Доме,слатки доме 09.30Хоћу да знам 10.35Велики брат ВИП (уживо) 12.00Ларин избор 13.15Велики брат ВИП (уживо) 15.00Квиз:Узми или остави 16.40Спортски преглед 17.00Велики брат ВИП (уживо) 18.00Титова кухиња 19.05Ларин избор 20.05Нинџаратници 21.05Велики брат ВИП (уживо) 21.30Велики брат (дневни преглед) 23.00Велики брат ВИП (уживо) 00.35Велики брат ВИП (уживо)

09.00 10.00 11.30 12.00 14.00 15.00 15.45 16.30 17.15 18.00 19.00 20.00 22.00 00.00

Ја то тако Филм:21 Сити вести Филм:Сливер Породични обрачун Наследници Маријана и Скарлет Маринци Наследници Гром у рају Ескобар-господар зла Филм:Упознајте Фокерове Филм:Простакуша Филм:13разговора на исту тему 02.00 Тријумф љубави

КаменкоКатић

Клупанашору УСремусеидаљеодржава обичај „седење пред кућом”. Ту се сваког јутра чују новости, размени мишљење о предстојећим радовима... Mештани Белегиша говоре о потопљеним бродовима крајем Другог светског рата, о истраживању појединаца и разноразним претпоставк амаобогатомпотопљеномтовару немачких шлепова. Аутор:КаменкоКатић (РТС2,20.00) 11.30 Скадарлија-дух боемије који изчезава 12.00 Великани музичке сцене 12.30 Метрополис 13.00 Трезор 14.00 Зујалица 14.27 Научимеда... 14.40 Необично о биљкама 14.57 Антисемитизам 15.21 Жртвованизачовечанство 15.52 Путоказивере 16.12 Закључано 16.37 Хероји 17.28 Фудбал:Преглед Лиге Европе 17.55 Одбојка(ж)-Плејоф:Црвена звезда-Спартак,финале, пренос 20.00 Клупанашору 20.29 Лов и риболов 21.00 Хероји 21.49 Контекст 22.20 Видик 23.19 Арт зона 23.51 Тајне биљака 00.43 Трезор 01.41 Фудбал:Преглед Лиге Европе

06.30 07.00 11.00 12.00 13.00 13.20 15.10 15.50 16.00 17.30 18.30 19.05 20.00 21.15 23.00

Нежељене Добро јутро Фарма-уживо Све за љубав Први национални дневник Фарма-уживо Тачно у подне Национални дневник Фарма-уживо Север Југ Национални дневник Мала невеста Фарма-преглед дана Гранд шоу Фарма специјал -истина или изазов 23.30 Фарма журка

08.45Тандем,08.55Ски Јахорина,09.25Фокус, 12.50 Туристичке разгледнице, 13.00 ФАМ, 13.45 Топ шоп, 16.00 Веб џанк, 16.30 Фокус, 17.00Ски Јахорина,17.40Инфо Пулс,20.00Фокус,20.50Инфо Пулс,21.10 Туристичке разгледнице,21.30Инфо клуб,22.15НС Индекс,22.30Бање Србије,23.00Фокус,23.40Туристичке разгледнице,00.00Инфо Пулс,00.35Фокус,01.00Ски Јахорина 12.00 Срем на длану: Пећинци, 13.00 Џубокс, 14.30Ловци на змајеве,15.00Доктор Ху,15.45Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15Срем на длану:С.Митровица,18.10Између редова,19.00Новости 2,19.30 Ловци на змајеве,20.00Доктор Ху,20.45Срем арт,21.15Зоо хоби,22.00Новости 3,22.30Шоу програм:Парови,23.30Између редова,00.15Глас Америке

КлеаДивал

13разговорана истутему Петглавнихпричаипетнезнанаца чији се животи неочекивано мењају игром случаја....Младиуспешанадвокат, жена која се суочава са неверношћу свог мужа, огорчени,менаџер,оптимистична чистачицаипрофесорфизикекојипокушавадапревазиђерутинусвакодневице... Улоге: Метју Меконахи, Џон Тортуро, Клеа Дивал, ЕјмиИрвинг Режија:ЏилСпречер (Пинк2,00.00)

Нинџакорњаче Ваши омиљени прождрљивципицаиборцизаправду,крећууакцијуспашавања света. Донатело, Рафаело, Леонардо и Микеланђело уз новудозухумораизепизоде уепизодуводеборбусамоћнијим непријатељем. Мудри учитељ Сплинтер мора пронаћиметодезаборбупротив Змаја Лобање, највеће претњенашојпланети. (Хепи,12.40) 05.00 08.00 09.15 09.30 09.50 10.00 10.20 10.40 11.00 11.50 12.40 13.00 13.40 13.55 14.00 14.35 14.50 16.30 17.55 18.30 18.50 20.00 21.10 22.10 23.20 00.55 02.45

Добро јутро,Србијо Сузе Босфора Телешоп Зокинавеселојфарми ТајнисветмедеБенџамина Винкс5 Монсуно Покемони Бен10 Хантик Нинџакорњаче Моћни ренџери Телешоп Вести Гламур Телешоп Филм Сузе Босфора Телемастер Насловна страна,квиз Филм Голи живот Судбине Луда кућа Филм Филм Филм

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 08.00Образовни програм,09.00Преглед штампе,09.30Пролог,10.00Преглед штампе,10.25 Док. филм, 12.00 Акценти, 12.15 Филм, 14.00 Акценти,14.15Забавни програм,16.00Акценти,16.30Писмо глава,18.00Акценти, 18.15 Серијски филм, 20.00 Образовни програм, 21.00 Здравље, 22.30Акценти дана,23.00Прслук агеин 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30Опстанак,10.00Филм,11.30Храна и вино,12.00Пут вина,13.00Квиз,14.30Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50Вести за глувонеме,18.00Банат данас,19.00Мозаик дана,19.30Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Везер, 22.00 Мозаик дана, 22.30Макс Кју,23.15Квиз,00.15Под сунцем.


petak 26. april 2013.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

1

19

ДА ЛИ ЋЕ СВЕТОМВЛАДАТИКИНАИЛИАМЕРИКА?

Пише:ЏозефНај 08.15 08.45 09.10 10.00 10.50 11.20 11.45 11.55 12.50 13.45 14.45 15.40 16.10 17.05 17.35 18.05 18.35 19.05 20.00 20.55 21.55 22.55 23.50 00.45 01.40

08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

ХоупиФејт Какосамупознаовашумајку Приватнапракса Шапатдухова Сречнизавршеци ЛудницауКливленду Брзаиталијанскакухиња Телоједоказ Џордан ВодичзастилТима Гана Свештонистезналио љубави Судијезастил АлиМекбил ХоупиФејт Какосамупознаовашумајку Сречнизавршеци ЛудницауКливленду РужнаБети Шапатдухова Пројекат„Моднаписта„ Мајкеплесача Приватнапракса РужнаБети ВодичзастилТима Гана Свештонистезналио љубави

Тајни рат Ко си заправо ти? Прича о науци Прича о струји Импресионисти Најгори послови у историји Тајм тим година Ко си заправо ти? Хероји,култ и кухиња Мистерије олупина на дну океана Најгори послови у историји Потрага за Александровим изгубљеним светом Изгубљени древни градови Водичкроз историју Хрватски владари Тајни рат Тајм тим година Мистерије олупина на дну океана

Мунзи Кунгфусториофтаијипанда Изгубљеновреме Украдиибежи Долановкадилак Колосрећасеокреће Пљачкаусредбеладана Махонијевпорок Еротскифилм Еротскифилм

Махонијев порок Ден Махони је већ са двадесет и четири постао помоћник директора велик е банкарске филијале у срцу финансијске четврти Торонта. За своје клијенте он је мудар,одлучан и од помоћи. За пријатеље миран и духовит, за девојку стидљив и привлачан.Али нико од њих није упознао другу страну Дена Махонија... Улоге: Филип Сејмур Хофман, Мини Драјвер, Џон Хурт Режија: Ричард Квитневски (Синеманија,22.00)

07.00 Добро јутро,Хрватска 10.00 ДивљинаПиренеја,док. филм 10.55 Скица за портрет 11.10 Преуреди па продај!6,док. серија 12.00 Дневник 1 12.37 Пркосна љубав 13.24 Др Оз 3,ток-шоу 14.33 Друго мишљење 15.03 Научна петица 15.57 Краљ винограда 16.45 Хрватска уживо 17.50 Путем европских фондова 18.10 Иза екрана 18.50 Мањински мозаик 19.10 Тема дана 19.30 Дневник 20.10 Еунигма,квиз 20.45 Мој најбољи пријатељ се жени,филм 22.32 Кенедијеви 23.25 Дневник 3 00.05 Филмски маратон:Породично стабло,филм

ЏулијаРобертс

Свадбамог најбољег пријатеља Џулијан Потер и Мајкл О‘Нил су блиски пријатељи. Иакосуобојемлади,згоднии успешни - она је рецензент ресторана, а он спортски новинар - у љубави им баш не иде. Девет година раније имали су кратку везу после којесуосталипријатељи.Тада су обећали једно другоме даћесе,акодо28.годинене сретну љубав свог живота, венчати. Све је у реду док Мајклнекажедасезаљубио удругудевојкуидаћесеза четириданаоженити... Улоге:  Џулија Робертс, Дермот Малрони, Камерон Дијаз,РупертЕверет Режија:ПиЏејХоган (ХРТ1,20.45)

07.50 08.15 08.40 09.10 09.58 10.40 12.10 12.55 13.18 14.48 15.10 16.00 16.35 17.18 17.58 18.38 19.00 19.30 20.00 21.05 21.55 22.25 23.00 00.35

Телетабиси Ватрена кугла ИстрагеМладогМесеца Школски сат Долина сунца Прича о Виктору Дејвису, филм Другиформат Залагаоница Прича Џонатана Вомбика, филм Деграси Школски сат Регионални дневник Долина сунца Нови клинци с Беверли Хилса Бриљантин Музика,музика... Мала ТВ Укус Ирске Линдија Милана, док.серија Ремек-дело или злодело,док. серија Даунтаун Еби Књига или живот Опера бокс Инспектор Нежни Џорџ Пети дан,ток шоу

Мини Драјвер

08.45 09.10 10.00 10.50 11.20 11.45 11.55 12.50 13.45 14.45 15.40 16.10 17.05 17.35 18.05 18.35 19.05 20.00 20.55 21.55 22.55 23.50 00.45

Како сам упознао вашу мајку Приватна пракса Шапат духова Сречни завршеци Лудница у Кливленду Брза италијанска кухиња Тело је доказ Џордан Водичза стил Тима Гана Све што нисте знали о љубави Судије за стил Али Мекбил Хоуп и Фејт Како сам упознао вашу мајку Сречни завршеци Лудница у Кливленду Ружна Бети Шапат духова Пројекат „Модна писта„ Мајке плесача Приватна пракса Ружна Бети Водичза стил Тима Гана

06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Самокадасесмејем ПечАдамс Еди Срећнибројеви Буђењемртвих ПечАдамс Ошамућениизбуњени Острвогусара Људиподстепеницама Еротскифилм Еротскифилм

08.00Мртвинелажу 10.00Изненадауседамдесетој 11.30 МомцисМадисона 13.30Рецептзапољупце 15.00Седмизнак 17.00 КучкеизИствика 18.30Упозорење:Строгацензура 20.00Љубавнаплима 21.30 Тамодалеко 23.30Заљубљенауталасе

Progonpokretnihmeta

СЕРИЈА

Дображена (Универзал,00.20) 08.20 09.20 10.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20 23.20 00.20 01.20

Плаве крви Краљевски болесници Убиства у Мидсамеру Пандури новајлије Монк Плаве крви Краљевски болесници Убиства у Мидсамеру Пандури новајлије Монк Видовњак Убиства у Мидсамеру Скандал Добра жена Пандури новајлије

09.30Небоиземља 10.55Крвнијевода 12.05Ексклузивтаблоид 12.40Ружаветрова 13.55Библија 14.50Кобра11 16.55РТЛ5до5 17.10Галилео 18.05Ексклузивтаблоид 18.30РТЛДанас 19.10Крвнијевода 20.00Љубавјенаселу 21.15Удобру,злуикичу,док. серија 22.10Камиказе 23.05Евроџекпот 23.10Дивљатрка,филм 00.15Жал,филм

Дивљатрка Ексцентрични власник казина, Доналд П. Синк лер смислитакмичењечијајенаграда два милиона долара. Новац се налази у прегради ормарићауНовомМексику,а првитимкојистигнедоњега освајасавновац.... Улоге: Џон Клиз, Рован Аткинсон,БрекинМејер,ЕјмиСмарт,ВупиГолдберг Режија:ЏериЗукер (РТЛ,23.10)

ЕјмиСмарт

09.05 09.55 10.50 11.15 11.40 12.35 13.30 14.25 15.20 16.15 17.10 18.05 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00

Опасанлов Преживљавање Какотораде? Какосеправи? Мегаградитељи Петабрзина Трговциаутомобилима Америчкичопери Разоткривањемитова Прљавипослови Опасанлов Преживљавање Какосеправи? Опаснилетови Упозоренисте! Најстрашнијенасвету Опаснетелеснеповреде Обалскиспасиоци

11.00 14.00 14.30 15.30 18.30 19.00 20.00 23.00 00.00 00.15 00.30

Билијар Билијар Рели Билијар Билијар Рели Билијар Бициклизам Најјачи човек Сви спортови Билијар

Slo`eno me|udejstvo javnih i privatnih ak`awe internet-usluga. „Gugl” je, ipak, ostao u tera mo`da najboqe ilustruje slu~aj ameri~ke Kini, ali je Peking potvrdio nadmo} kineskih kompanije „Gugl” i vlade Kine. Naime, po~etkom zakona. 2010. „Gugl” je objavio da se povla~i iz posla u Ameri~ka vlada je, me|utim, iskoristila taj Kini i tako naneo zna~ajne tro{kove kineskoj slu~aj da zatra`i nova pravila na internetu. mekoj mo}i. Slu~aj je ukqu~ivao tri problema Istovremeno, propustila je da ka`e {ta }e koji su bili tehni~ki razli~iti, ali su postali SAD prestati da ~ine. Na primer, da li }e amepovezani politi~ki: navodni napori kineske ri~ka vlada poku{ati da spre~i privatne upade vlade da ukrade „Guglovu” intelektualnu svojiu kineske sisteme? Mnogi upadi u kineske i nu, upad u G-mail naloge kineskih aktivista za ameri~ke kompjuterske sisteme su uzajamni. qudska prava i, uzvratno, odluka „Gugla” da se Jednostavno re~eno, SAD uveliko ~ine upravo prestane pridr`ava cenzure kod pretrage. Tehono {to je kritikovala sekretarka Klinton. ni~ki, izlazak iz Kine nije u~inio ni{ta da se SAD, za razliku od Kineza, ne krade intelekture {e pr va dva pitawa koja nisu zavisila od servera u Kini. Ali „Gugl„ je te `io da bude izabrani provajder (u nadmetawu s rivalima po put „Maj kro sof ta”), i mo gao od lu ~i ti da we gov ugled vezan za bezbednost i qud ska prava vredi vi{e od osva ja wa pre tra `i va~ kog tr`i{ta u Kini. Uz to, pretra`ivawe u Kini nije Doziranobezakoweukibermre`ama bilo veliki izvor prihoda „Gugla”. Napadi smi{qeni da se ukrade intelektualna alnu svojinu od ameri~kih kompanija niti prosvojina stranih kompanija nisu bili neuobi~ajevaquje u naloge zagovornika demokratije. Ali ni u Kini, ali nakon jula 2009. stru~waci su zaagresivno koriste iste ili sli~ne kompjuterske bele`ili novi stepen odva`nosti protiv nekotehnike za ciqeve koje smatraju vrednim. Po jed nom is tra `i va wu ki ber stru~ wa ka, SAD predstavqaju najve}u pretwu upada, a Kina je Kakonastajemo}ikojedanaszapravomoodmah iza wih. Neki upadi koji poti~u iz SAD }an? Da li su dr`ave izgubile monopol na nesumwivo su delo vlade, ali drugi privatnih mo}?DalijeSADdominantnasilailisila haktivista koji su nastojali da unaprede qudkoja sve vidqivije gubi dominaciju? [ta }e ska prava i internet-slobode u svetu. Da li }e bitisKinom?Za{tojesavremenisvetispubiti SAD sposobne ili voqne da kontroli{u wen napetostima i prikrivenim ili dramatakve haktiviste? To se ~ini malo verovatnim, ti~nimsukobima?Kako}eizgledatina{svet pa ipak, kineska vlada posmatra hakere me|u unarednimgodinamaidecenijama?Tosusamo tibetanskim izgnanicima i u Falun Gongu kao neke od tema kojima se u svojoj novoj kwizi pretwu dr`avnoj bezbednosti. U na~elu, mogu se „Budu}nost mo}i, bavi Yozef S. Naj, profezamisliti neke oblasti u kojima se kineski i sor Harvarda i kqu~ni  savetnik u nekoliko ameri~ki ciqevi poklapaju, ali inicijativa ameri~kihvlada.Uovomkapitalnomdelusaprivatne kompanije koja povezuje kra|u intelekvremene politi~ke teorije, on provokativno tualne svojine i hakovawe qudskih prava svakapi{eostrukturamamo}iusavremenomsvetu, ko je dovelo do mnogo slo`enije politi~ke situvrstamamo}i–odvojneiekonomskedomeke acije. Kompanije, vlade i pojedina~ni hakeri lii pametne, a naro~ito igri mo}i u odnosu stom koriste razne pristupa~ne alate. SAD, EU, Kine, Rusije i drugih zemaqa BRIK Neki vide kiberprostor kao analogan bezakogrupacije. wu Divqeg zapada, ali u praksi postoje mnoge oblasti privatnog i javnog upravqawa. Neki liko kompanija koje su pretrpele ve{te nove natehni~ki standardi koji se odnose na internetpade. Kina je izgleda podizala ulog, a za razliprotokol su postavqeni (ili ne) konsenzusom ku od niskotehnolo{kih kompanija s malo izbome|u in`ewerima ukqu~enim u nadle`nu nevlara u pogledu toga da li `ele da ostanu na kinedinu Radnu grupu. Da li se ti standardi {iroko skom tr`i{tu, „Gugl„ je morao da sa~uva meku primewuju ~esto zavisi od privatnih korporamo} svog ugleda u podr`avawu slobode izra`ativnih odluka o wihovom ukqu~ivawu u komervawa, da regrutuje kreativno osobqe i odr`i ci jal ne pro iz vo de. Ne vla din kon zor ci jum ugled bezbednosti koji ima wegov brend G-mail. ICANN ima pravni status neprofitne korporaA onda se ume{ala ameri~ka vlada. Dr`avna secije prema ameri~kom zakonu, iako se wegove kretarka Hilari Klinton je ve} planirala govor procedure ukqu~uju vladinu re~ (iako ne i glao slobodi interneta, a dodavawe primera „Gusove). Ali mandat ICANN-a je ograni~en na naziglla” podiglo je problem na nivo odnosa me|u ve domena i rukovo|ewe usmeravawem, a ne ~ivladama. Kineska vlasta je isprva odbacila tav spektar upravqawa kiberprostorom. Naciproblem kao privredni spor, ali je uplitawe onalne vlade kontroli{u autorska prava, iako Bele ku}e dovelo do politi~kih izjava o potresu podlo`ne pregovorima i pravnim sporovima, bi po{tovawa kineskih zakona i `albi na ameponekad u okviru Svetske organizacije za interi~ki kiberimperijalizam. I Kinezi su iznosilektualnu svojinu i Svetske trgovinske organili i druga~ija mi{qewa. Neki gra|ani su polozacije. Vlade tako|e utvr|uju dodelu nacional`ili cve}e na logo „Gugla”, drugi su se zabrinunih frekvencija unutar me|unarodnog okvira. li da }e izlazak kompanije na{koditi Kini. IsIznad svega, nacionalne vlade nastoje da nadprva je „Gugl” automatski preusmeravao korigledaju probleme bezbednosti, {pijuna`e i krisnike u kontinentalnoj Kini na svoj sajt u Hongminala prema dr`avnom pravnom okviru, iako kongu, ali Kina je odbacila taj potez i zapretitehnolo{ka nestabilnost kiberdomena zna~i la da ne}e obnoviti „Guglovu” licencu za pruda zakoni neprestano gone pokretnu metu. Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Generalni direktor Du{anVlaovi} (480-6802). V.d. glavnog i odgovornog urednika MiroqubMiju{kovi} (480-6813). Ure|uje redakcijski kolegijum: NadaVujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), MiroslavStaji}(pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), DejanUro{evi}(ekonomija 480-6859), Vlada@ivkovi} (desk, no}ni urednik 480-6819), AleksandarSavanovi}(novosadska hronika, 528-765, faks 6621-831), NinaPopov-Briza (kultura 480-6881), SvetlanaMarkovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), VesnaSavi} (svet 480-6885), \or|ePisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{koLazovi}(reporta`e i feqton 480-6857), BranislavPuno{evac(sport 480-6830), JovanRadosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), IvanaVujanov(revijalna izdawa 480-6822), Slobodan[u{wevi} (foto 480-6884), BrankoVu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), NedeqkaKlincov(tehni~ki urednici 480-6820), ZlatkoAmbri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), SvetozarKaranovi} (Oglasni sektor 480-68-68), FilipGligorovi}(Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa: Politika [tamparija d.o.o. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik"jeodlikovanOrdenombratstvaijedinstvasazlatnimvencem " iOrdenomradasazlatnimvencem


20

petak 26. april 2013.

REPORTA@E

ARHEOLOZIPROGLASILIKARLOVA^KUGORWUCRKVUZVANI^NONASTARIJIMVARO[KIMHRAMOM

Vizantijski{arm krajDunava Imala je Srbija natobombarderske 1999. pre~ih briga od arheologije, pa su ~ak i u stru~noj javnosti nezapa`eno pro{li rezultati istra`ivawa Gorwe crkve u Sremskim Karlovcima posve}ene VavedewupresveteBogorodice,kojisupotrdilidajehramnesamo jedna od najvreme{nijih u graduve}jezaistainajstariji.Stru~wacisutokomobnove otkrili da je tu postojala bogomoqastarijaodsada{we. –Nasastankuspredstavnicima Pokrajinskog zavoda za za{titu spomenika, koji sam iniciraodabihsaznaone{to vi{e o jednom freskopisu u oltaru,pitaosam{tasupokazala istra`ivawa devedesetih,alinisamdobioodgovor– obja{wava stare{ina hrama jerej mr Jovan Milanovi}. – Danima su u Zavodu bezuspe{no poku{avali da prona|u dosije, {to mi je bilo ~udno jer je moj prethodnik, a sada rektor Bogoslovije, otac JovanPetkovi},tvrdiodasuna ulazu u hram bile sonde. Kad samopetzvao,re~enomijeda su ipak na{li tri fascikle fotografijaianaliza. Arheol  ozi su prilikom radova na za{titi od vlage i podzemnih voda, u drena`i, ~ija je prose~na dubina bila oko dva metra, konstatovali da najstariji dokumentovani slojpripadaperioduod14. do 15. veka, ali je ispod temeq starije crkve. „Unutar hrama, na severnoj strani oltarskog traveja, otkriven je pravougaoni uski prozor s kamenim doprozornicima koji je kasnije

na{weg prozora su otkriveni prvobitni zazidani prozorski otvori znatno mawih dimenzija nego sada{wi.Na delu naosa i priprate su otkrivena jo{ dva prvobitna zazidana prozorska okna na ju`nom zidu ispod nivoa prislowenih lukova,upadqivo ni`ih nego parapet sada{wih prozora”, zakqu~ilisuarheolozi. Mr Milanovi} ka`e da je vremenom nastanka sada{we crkve do sada pogre{no smatranagodinakadjujezapravo obnovio patrijarh Arsenije III ^arnojevi}. Fotografije iskopinapokazujudajesada{wa crkva u stvari na visini od drugog metra izidana, a da je ispodtogazidstarecrkveiz 14. ili 15. veka. Dakle, ono {tojena|enoupoduje13.vek, amo`daistarije. – Stara crkva je zidana tipi~nim vizantijskim stilom i bila je ni`a – ka`e otac Jovan. – To dokazuju prozori i ni{e. Po mom mi{qewu, pa-

OtacmrJovanMilanovi}

zaz id an. Kao i na ist o~n oj strani apside,a iznad wega je sazidan lu~ni prozor. Na severnom i jugoisto~nom zidu oltara otkrivene su zidane lu~ne ni{e. Po obimu gorwe zone konstatovani su tragovi lukova gorwe oltarske konstrukcije koji pokazuju da je svod tu zasveden na visini ni`oj od dana{we.Na severnoj i ju`noj pevnici ispod nivoa da-

HramVavedewapresveteBogorodice

trijarhArsenijeje,do{av{iu Karlovce,zatekaonaovommestu manastir u veoma lo{em

Dare`qiviibogoboja`qivi parohijani ObnovaGorwecrkve,zapo~etadevedesetih,zalagawemnovog sve{tenikaJovanaMilanovi}anastavqenajelane.Tadajedemontiranikonostasiodnetnarestauraciju.Upripremijeuvo|ewepodnoggrejawa,hidroizolacija,zamenastolarijeiopravkamobilijara,kre~ewe.Izvesnajeiobnovakripteukojojpo~ivajupatrijarsiGeorgijeBrankovi}iLukijanBogdanovi}. Posebnointeresantnajedobravoqabrojnihparohijana,voqnihdapomognupasuprikupilivi{eodpolamilionadinara. Ktitorstvoiprilo`ni{tvojepriqe`nozabele`iojo{VasilijeKonstantinovi}:”Na{imilipotomcinekasa~uvajuspomen svojihpredakaanekaudaruiboqibuduodnasaBog}eihza tobogatonagraditi”.

stawu(imaindicijadajeuwemu posledwe godine `ivota provela i sveta Jelena [tiqanovi})jersugaTurcispalili1688.Ugarcisuna|eni~aki prilikom arheolo{kih radova. Na osnovu onoga {to je ostalo, patrijarh je uspeo da utvrdikonturecrkvepajedao da se nadzida i izdigne nivo poda.Verovatnojestarihram imao isti ili sli~an oblik, samo{tojebioni`i,sjo{izra`enijim vizantijskim elementima. U podu su prilikom istra`ivawaprona|eniostacistare grn~ ar ije, kao i mo{ ti, pretpostavqa se nekog sve{ten ik a. Po{ to je otk ri} e svojevremeno pro{lo nezapa-

`eno, stare{ina crkve `eli sadadatopromeni. –Ovaobnovajepravitrenutak da se uvre`eno mi{qewe o starosti crkve promeni – kategori~anjeotacJovan.–U pripremi je monografija crkve,ukojoj}ebitizabele`eno ovo{tosu1999.arheoloziotkrili.Jo{jeparohiz19.veka, ~uv en i prot a Vas il ije Konstantinovi},tvrdiodajeGorwacrkvajednaodnajstarijihu varo{i. “Na dva-tri kamena u ziduibasamacimaimagodina 1600, daqe se nije moglo saznati, ali jo{ u 17. veku hram jebioovde”,pisaojeKonstantinovi}ukwizi“Desetgodinauparohiji”1895. ZoricaMilosavqevi}

Dr`avenamarkama najlep{eizgledaju Na nedavnom filatelisti~kom sam it u upril i~ en om u SlavonskomBrodu,jedvapunoletnaApatinkaDanijelaPopovi} je u seniorskoj konkurenciji stotinak izlaga~a iz celog sveta osvojila specijalnu diplomusmedaqom.Priznawe jojjejo{dra`ejerjeizomladinske kategorije, za koju se prijavila, pre{altana me|u odrasle. –Ovatradicionalnapostavka, ~ija je tema flora na{eg podnebqa,bilajemojaprvame-

Krkanlukzapam}ewenaStaromba~komkanalu

„Srbijamarke“organizovaloje ~itavnizpredavawapoosnovnim {kolama da bi se najmla|i zainteresovali za taj hobi uizumirawu. – Planiramo da organizujemo takmi~ewe dece od prvog dopetograzreda.Koskupinajvi{e maraka, bi}e nagra|en i wegova zbirka na}i }e se na Me|unarodnoj filatelisti~kojizlo`bi,kojejesvakegodine u okviru programa Apatinskihribarskihve~eri–nagla{avaDanijela.

^arda„Pikec”

MARATONSKAPRAZNI^NA„PAPRIKA[TURNEJA”POSOMBORSKIM ^ARDAMA

KodBuceseidiplomateuma`u Podesilo se to ove godine k’oretkokad.Elem,sastavili se prvomajski praznici s Vaskrsom,nasvetojo{i\ur|evdan do{ao, pa je Somborcima najpre~a briga kako i gde, kao {toBogzapoveda,svetoproslaviti. Kadjeve}Velikipostaktuelan, redno je i pravoslavno korektnonemrsitikakvimjagwetomiliprasencetomnara`wu pa su obli`we i brojne ~ardedunavskeikanalskedobilenazna~aju. Zna~i, {laj{pik u yep pa sa gostima “na vodu”. Kome se ne seda u automobile, jo{ onako prazni~no “gasiran”, idealno re{ewe nedoumice je svakako “Bucina~arda”naStaromba~kom kanalu, tik na izlazu iz Sombora ka Apatinu. U prospekt im a stoji “^ard a Andri}”, ali svako ko je jedared paprika{ na tom mestu “ku-

sao”, zna da je birc vlasni{tvo sigurno najboqeg ovda{weg ugostiteqa Borislava Andri}a, koga i pored, ~erez nadimka nedostatka opravdavaju} ih fiz i~k ih atrib ut a, cela varo{ zna pre svega kao Bucu. Vaqda nema pripadnika diplomatskog kora akreditovanog kod nas, kakvog srpskog ja l’glavarajal’biznismena,ili tek pripadnika prostog puka `eqnog jedinstvenog crvenog, od ribe stvorenog, krkanluka, koga jeputusomborsku varo{ naneo, a da se nije “umackao” fi{-paprika{omkodBuce,pa potom oti{ao sa zadovoqnim blag ou t rob ijem, ne `al e} i “arijel”,“veni{“iostalu“hemiju”potrebitunakontoggurmanskogdo`ivqaja. Svako pismeno i slovesno ~eqade koje dr`i do sebe, vrlo dobro zna da se pravi ri-

bqipaprika{pravijedinona potesu Dunava od mayarske Baje pa do pod Ba~ku Palanku, doksu ostala“so~iwenija”tek ~orbe i bu}kuri{i pa ne ~udi {totoznadapotegneiizPe{te i Beograda do “Pikeca”, ~arde Sini{e Mari~i}a sme{tene u topolovoj {umi pridunavskog izleti{ta Bara~ka, maw’akosepretoganesvrati do “Sre}ka” na samom izlazu iz Bezdana, kome kom{iluk ~ini turisti~ko naseqe [ebe{fok. Tunegdeizme|utadva“svetili{ta” dobre alaske hrane je i “Ekol o{ ka rad io n ic a” IvanaKova~aKiceta,akakosu konzumentiribqegpaprika{a poznati kao veliki poklonici zakonskihnormi(“nepijemkad vozim”)uovetriputniciimaju priliku i da preno}e pa im prvi majski topli dani mogu lako biti upotpuweni sve`im

ve~erima i jastukom pod glavom, koliko da se glava puna isparewa “barawskog belog” otrezni do zakonski prihvatqivog maliganskog minimuma.Koseuzdausamosavla|ivawe, neka izvoli “Na Carinu”, med’ poz nav ao c im a gastronomske karte somborske poznatije kao ~arde “Kod ^onke”, hedonisti~kog raja sme{tenogispodsamogmostakoji spaja dunavske obale Srbije i HrvatskekodBatine. Koje,pak,radijidaseuzda “u se i u svoje kquse”, neka ovih praznika uzme kotli} u rukeisamostalnoseuputina neki od brojnih “zelenih kvadrata”du`nekolikodesetina kilometara obala somborskih kanala i wemu pripadaju}eg dunavskog priobaqa, jer se i najdu`i gastronomski put zapo~iweprvimkorakom. M.Miqenovi}

DanijelaPopovi}spriznawem

|unarodna izlo`ba, a do sad sam u~estvala samo na dve doma}e–obja{wavaDanijela,koja je filatelistkiwa odmalena. – Za razliku od drugarica koje su skupqale barbike ili salvete, ja sam uz oca @eqka re|ala svoje prve marke i ve} godinama sam ~lanica mesnog Udru`ewafilatelista. Onojepretridecenijeimalovi{eod200~lanova,dokih je danas jedva 30. Uz pomo}

Nagla{ava da je za mlade filatelija vi{e od pukog hobija: tak o se u~i prir od a, istorija i geografija jer svaka dr`ava `eli da se preko maraka predstavi u najboqem svetlu. – Marke se izdaju uglavnom za neki zna~ajan datum, a razmen om s fil at el is tim a iz drug ih zem aq a upoz naje se svet–veliDanijela. J.Prele~ec


OGLASI l ^Ituqe

petak 26. april 2013.

Posledwi pozdrav na{em

21

Posledwi pozdrav dragom

SOKOBAWA - Sobe i apartmani za odmor. U`i centar. Povoqno. Telefon 063/81-54-200, 018/880-100. 73558

Elenki - Leli Hribar DEDI Du{ku Markovu IZDAJEM stan na Keju - 42m2, sa poglednom na Dunav, zaposlenoj `eni. Telefon 063/690-989.

73722

73602 U NOVOM SADU izdajem name{tenu garsoweru, 1. sprat, cg, {iri centar. Mo`e na du`i period. Telefon 064/155-75-10.

od: Svetlane, Dragane, Nikol, Nade, Oqe i Brankice.

Volela si `ivot, nisi do~ekala ni tvoj 61. go|endan, 26. aprila. Tugujemo za tobom: mama Julija, brat Pavle sa porodicom i mu` Aca Borota koji je `eleo da ostarite zajedno, i svi koji su te ispratili do ve~ne ku}e.

od sestre Maje sa porodicom Yigurski.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

73592

Posledwi pozdrav

73085

SREMSKA KAMENICA - Staro selo, plac 6.847m2, pogodan za sve namene, put, struja, izvor na placu. Lep pogled, Telefon 064/288-61-71.

73723

Posledwi pozdrav kumu

Slavica Markov 1959 - 2013.

73509

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

Sahrana }e se obaviti 27. 4. 2013. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

od porodice Jokanovi}.

O`alo{}ena porodica. 73697

73726

Du{ku Markovu

73516

POTREBAN pekar sa iskustvom za rad u no}noj smeni. Dobri uslovi za rad. Kontakt osoba - Ratko @ivkovi}, telefon: 062/522-154, 064/3162114. 73464

Du{anu [e{liji

Pohrana urne na{eg milog oca, dede i tasta

Dragom pozdrav.

bratu,

posledwi

od kuma \ure sa porodicom \umi}.

73724

Dragoj mami, baki i prabaki

Kasa{ Karolja 24. 8. 1929 - 11. 4. 2013.

KUPUJEM staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {poret, stare automobile za otpad, karoserije, ~istim podrum, tavane, odnosim {ut. Telefoni: 6618-846, 064/95-33-943, 063/84-85-495. 73351 ^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta odnosim {ut, kupujem stare automobile, gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, izlazimo van grada. Telefoni: 021/6618846, 064/9533943, 063/8485945. 73352

Milosav Ma{ulovi}

Zagorki Brkovi} posledwi pozdrav od porodice Vrhovac, }erke Nede, zeta Slavka, unuka Dejana, snaje Sawe i praunuka Milo{a.

Njegove }erke Albina i Karolina, zet Aleksandar, unuci Filip, Ivan, Albert, Otto, Matka i Felix.

73710

73694

U subotu, 27. 4. 2013. godine, u 12 ~asova }emo na Gradskom grobqu ispratiti na{u

Posledwi pozdrav dragom deki i ocu

Milosavu Ma{ulovi}u

Zagorku (Mijatovi}) Brkovi} 6. 8. 1921 - 24. 4. 2013.

Iskreno sau~e{}e porodici od Jasmininih kolega ste~ajnih upravnika.

73728

obavi}e se u subotu, 27. aprila, u 11 ~asova, na Katoli~kom groblju, u Novom Sadu. Imao je veliko srce i du{u za nas. Dug put njegovog `ivota, pun optimizma i volje za `ivotom nastavlja se u nama. Po njegovoj poslednjoj `elji, ispratimo ga jednim cvetom!

Milosav Ma{ulovi}

Brat Mileta, snaha Radmila sa decom Radojem i Majom.

73685

Dragom pozdrav.

bratu,

posledwi

Milosav Ma{ulovi}

Sahrana je 27. 4. 2013. godine, u 11 sati, na grobqu Tranyament, u Petrovaradinu.

Sin Nikola, snaja Gordana, unuci Du{an, Aleksandar, Marko, snaja Hana, praunuk Alan.

Unuk Sr|an, k}erka Jasmina i Miloje.

73706

73684

Brat Milivoje, snaha Dragica sa decom Miodragom, Vukojem, Mirjanom i Anom.

73687


22

^ituqe l pomeni

petak 26. april 2013.

Posledwi pozdrav

JEDNOGODI[WI POMEN dragoj supruzi i mami

Posledwi pozdrav prijateqici

dragoj

Posledwi pozdrav suprugu na{e koleginice Vere

Ugasila se najsjajnija zvezda na mom porodi~nom nebu. Ostala sam tu`na i sama u mraku jer je umro moj dragi brat

Iliji Rankovu Zorici Mandi}

~ika Du{anu od porodice Ore{~anin.

obele`i}emo u subotu, 27. 4. 2013. godine, u 11.30 ~asova, na grobqu, u Veterniku. Zauvek }e{ biti u na{im mislima i na{im srcima.

Persidi Lalatovi}

Tvoji: suprug Branko i sin Milan. 73699

Posledwi pozdrav po{tovanom prijatequ

Stevanu Ma{i}u od: \oke i Dobrice Stankov iz Bukovca.

Kolektiv Sredwe ma{inske {kole.

Ru`a Karayi} sa porodicom.

73679

73625

Posledwi pozdrav

Posledwi ispra}aj obavi}e se na grobqu, u Ravnom Selu, danas, 26. 4. 2013. godine, u 15 sati. O`alo{}eni: }erke Qiqana i Sne`ana, unu~ad \or|e i Isidora i zet @ivko.

Posledwi pozdrav mom zetu

Sa dubokom tugom vas obave{tavam da je preminuo moj voqeni suprug

Milosav Ma{ulovi} Sahrana }e se obaviti u subotu, 27. 4. 2013. godine, u 11 ~asova, na Novom Tranyamentskom grobqu, u Petrovaradinu. O`alo{}ena supruga Jovanka. 73688

Stanka Mici}.

Zauvek }e{ ostati u na{im srcima. Sin Marko i }erka Jovana. 73632

73666

[ESTOMESE^NI POMEN

Posledwi pozdrav na{em dragom kolegi

Gordana Vojnovi}

1936 - 2013.

Milosavu

Radenku Zorici

od porodice Radi{i}.

73698

73700

73668

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo u nedequ, 28. 4. 2013. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu obele`iti desetogodi{wi pomen na{em dragom

deda Tuci

ro|. 1928. iz Ravnog Sela

U beskrajnoj tuzi posledwi pozdrav sestra Nevenka i zet Vladimir Ili}.

60005-P

Tu`nim srcem obave{tavamo rodbinu, prijateqe i poznanike da je preminuo na{ voqeni otac, deda i tast

Stevan Ma{i}

@ivko Babi}

Sa velikim bolom vas obave{tavamo da je preminuo na{ voqeni

1973 - 2012.

Ne{i

Qudi umiru dva puta, kada prestanu da di{u i kada ih zaborave. Mi nikada ne}emo dozvoliti da ti umre{ drugi put. @ive}e{ zauvek u na{im srcima.

Koleginice i kolege iz PD PANONSKE TE-TO.

Ma{a i Milan Vojnovi}.

U subotu, 27. 4. 2013. godine, u 10 ~asova odr`a}emo godi{wi pomen mom dragom suprugu

60006-P

73618

73692

Milosav Ma{ulovi}

Posledwi pozdrav na{em dragom prijatequ, kolegi i dugogodi{wem radniku

1936 - 2013. Sahrana }e se obaviti u subotu, 27. 4. 2013. godine, u 11 ~asova, na Novom Tranyamentskom grobqu, u Petrovaradinu. O`alo{}eni: sin Dragan, snaja Vesna i unuci Kosta i Aleksa. 73690

Stevi (Rake) Mili}evi}u Mnogo mi nedostaje{, tvoja Raja. Pola godine na{em

Slobodanu (Steve) Mili}evi}u Jako je `alosno i tu`no {to i tebe Bobane, pozdravqam na ovaj na~in. Rado te se se}am i ne zaboravqam. Mirno po~ivaj. Radojka sa porodicom. 73614

POMEN

Du{ku Markovu

Tatjana @ener

od kolektiva „Hidrozavod DTD” AD Novi Sad.

26. 4. 2003 - 26. 4. 2013. Draga na{a Tawa, tvoj vedar i nasmejan lik, toplina i optimizam, `ivi u na{im srcima, mislima i pri~i. Tvoji prijateqi iz O[ „Svetozar Markovi} Toza”. 73448

323-P


^ituqe l pomeni Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je iznenada, u 65. godini preminuo na{ dragi suprug, otac i deda

Posledwi pozdrav dragom kumu

@ivko Babi}

na{em

Posledwi pozdrav ocu na{eg kolege,

od kuma Nove i Oqe sa porodicom.

Fakultet tehni~kih nauka Departman za Industrijsko in`ewerstvo i menayment.

73633

422-P

Persida Lalatovi}

na{em

Posledwi pozdrav [e{inom ocu,

Pegi }e za mene biti uvek tu, negde pored, jer toliko je dobrote, znawa i mudrosti podarila i meni. ^uvam te u svom srcu i mislima. Vesna Reqin.

73629

Posledwi dragom

Dragom i voqenom deki

pozdrav

23

Kraj, za moju drugaricu Pegi, stigao je prebrzo i iznena|uju}e.

Du{anu [e{liji

@iki

Sahrana je danas, 26. 4. 2013. godine, u 13 ~asova, u Bege~u. O`alo{}ena porodica: supruga Mileva, sinovi Damjan i Nikola sa porodicama.

petak 26. april 2013.

73655

Opra{tamo se i rastajemo sa na{om {kolskom drugaricom

Persidom Lalatovi}

@iki

@ivku Babi}u

posledwi pozdrav od unuka: Jovane, Sawe i Nevene.

Du{anu [e{liji

od porodice Petrovi}.

Koleginice i kolege sa Katedre za mehatroniku, robotiku i automatizaciju.

73634

422-P1

ro|. Gon~in @iveli smo istu mladost, sawali iste snove, delili sva imawa i nemawa, sre}u i razo~arewa. Se}awa na tebe ostaju dok postoji i posledwi drugar VIII C razreda Gimnazije „Jovan Jovanovi} Zmaj” generacija 1958/59.

73631

Pro{lo je bolnih i tu`nih ~etrdeset dana od kako nije sa nama na{a voqena supruga, sestra i tetka

POMEN

Vesna Stojanovi} 1947 - 2011. Na dana{wi dan, 26. 4. 2013. godine navr{avaju se najtu`nije dve godine u na{im `ivotima od kada smo izgubili na{u majku, suprugu i baku. Porodica Stojanovi}. 73663

POMEN Pro{lo je 10 godina od kako nas je napustila na{a plava princeza. Na{a Taja.

Du{anka Lida Krsti} ro|ena Sekuli} Molimo An|ele da joj daju mira i spokojstva. Poseti}emo Du{ankin grob na ^eratskom grobqu u Sremskim Karlovcima, danas, 26. 4. 2013. godine, u 9.30 ~asova. Na{u Du{anku iz na{ih srca nikada ni{ta ne mo`e izbrisati.

Posledwi tati

pozdrav

Kikinom

Milanu Tucakovu

Tatjana @ener 1964 - 2003. prof. razredne nastave O[ „Svetozar Markovi} Toza”

73605

Dana, 27. 4. 2013. godine navr{i}e se tu`na godina otkako nije sa nama na{a voqena majka, ta{ta, baka

Draganu Kara}u

Milena Hubani}

od kuma Qubomira Rudi}a sa porodicom.

1935 - 2012.

Wihovi najmiliji.

Pomen }e se odr`ati u 10 ~asova, na Gradskom grobqu. Zauvek }e{ biti u na{im srcima. O`alo{}ena }erka Ru`ica sa porodicom.

73199

73514

Branku Kara}u devet godina. Neka po~ivaju u miru.

73608

SE]AWE

26. 4. 2001 - 26. 4. 2013.

Na{a najdra`a, svi tugujemo za tobom: suprug Milan, sestre An|elka i Danica i sestri~ina Vesna.

Uz iskreno sau~e{}e porodici sa tugom se opra{tamo od uva`enog i iskrenog prijateqa

Neute{ni: tvoje }erke Tijana i Sa{ka, mama Olga, ~ika Lacika, Dinka, mnogobrojna rodbina i prijateqi.

POMEN Dana, 26. 4. 2013. godine navr{ava se pet godina mom suprugu

mom sinu

73561

Dok smo `ivi, `ive}e{ u na{im srcima i mislima.

73649

Mira Rado{evi} ro|. Zlokolica Vreme prolazi ali se}awe na Tebe i na sve ono {to si nam pru`ila i u~inila za nas uvek }e biti u nama da te nikada ne zaboravimo. Tvoje }erke: Qiqana i Nada.

Milka Mijokov 30. 10. 1929 - 25. 4. 2013. Danas se opra{tamo od tebe draga suprugo i majko. Sahrana je danas, 26. 4. 2013. godine, u 15 ~asova, u Bano{toru. O`alo{}eni: suprug Vlastimir i sin Dragan.

73297

73664

Danas, 26. 4. 2013. godine navr{ava se ~etrdeset tu`nih dana na{em dragom

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Milka Mijokov Za svu qubav i dobrotu koju si nam pru`ila ostajemo ti ve~no zahvalni. Tvoji: unuk Vlastimir i unuka Jelena sa porodicama. 73665

3 ^ETRDESETODNEVNI POMEN na{oj dragoj supruzi i majci

Du{ana [e{lije

Stevanu Bekvalcu Porodica Maletin.

73636

1958 - 2013.

strina Dari

Ani Zori}

Dan za danom prolazi, tuga ne odlazi. U srcu tuga, na grobu ti{ina, a u domu velika praznina! Tvoja supruga Sofka, sin Nemawa, }erka Nevena sa porodicom i tetka Ru`a.

Porodice: Yuklevski i @ebeqan.

73630

73639

obele`i}emo u subotu, 27. 4. 2013. godine, u 10.30 ~asova, na Bege~kom grobqu u prisustvu rodbine i prijateqa. Uvek }emo te voleti. Suprug Milan, }erka Milana i sin Nemawa. 73650


24

lov

petak 26. april 2013.

SOLIDAN PO^ETAK SEZONE LOVA NA SRNDA]E U VOJVODINI

Padaju zlata, 153,82 poena kraj Ba~kog Jarka Sezona lova na srnda}e je u punom jeku, a me|u do sada ocewenim trofejima, najja~e zlato ulovqeno je u lovnom reviru Ba~ki Jarak (LU „Srnda}” Temerin), od 153,82 CIC poena. Ovo trofejno grlo odstrelio je Temerinac Si~ Robert 17. maja. To je do sada najja~i trofej odstreqen ikada u lovi{tima temerinskog udru`ewa! Prema jo{ nepotvr|enim informacijama, jedan lovac - turista je odstrelio srnda}a ~i-

Du{anNi}iforovi}strofejima izkawi{keop{tine

ji je trofej tako|e ocewen sa 153 poena, ali se ~eka zvani~na potvrda. Vrlo lep primerak odstreqen je i u Banatu, kraj Ba{aida, a sakupio je 149,56 poena. Posle dve nedeqe lova, u tradicionalno beri}etnom sen}anskom lovi{tu izbrojano je 14 medaqa: {est zlatnih,

dve srebrne i {est bronzanih. Najja~e zlato oceweno je sa 147,25 poena. Sezona odstrela trofejnih srnda}a u lovi{tu LU „Kapetanski rit” na podru~ju kawi{ke op{tine skromnija je nego prethodna. Ovog prole}a lovcima su smetali ki{ni dani, ali je evidentan i slabiji odziv gostiju. - Turista nema kao prethodnih godina, me|utim, za prvih deset dana ove sezone uspeli

ka `e uprav nik lo vi {ta LU „Kapetanski rit” Du{an Ni}iforovi}. U lovi{tu „Kapetanskog rita” u reviru Malih Pijaca lane je odstreqen najvredniji trofej u Srbiji od 172,76 CIC poena, a i trofejna vrednost srnda}a odstreqenih u ovoj sezoni je solidna, jer od do sada ocewenih dva su zlatna, {est srebrnih i dva bronzana. Oba najvrednija zlatna trofeja odstrelio je gost iz Slo-

Najja~itrofejuproteklih nekolikosezona

smo da odstrelimo 38 srnda}a. Bi li su nam go sti iz Austri je, Ne ma~ ke, Ita li je, Hrvatske i Slovenije. Do sada je lov bio dosta te`ak, zbog toga {to je usled obilnih prole}nih ki{a na velikom delu lovi{ta blato, pa je te{ko prolaziti do nekih revira -

venije Groga ^en~i}, koji dugo godina dolazi da lovi na ovom terenu i pasionirani je qubiteq vrednih trofeja. Slovenac je najvrendiji zlatni trofej ulovio u reviru Horgo{a od 139,04 CIC poena, a drugo zlato mu je na ni{an do{lo u ataru Oroma - 130,85 poena.

- Revir Horgo{a se ove sezone pokazuje najboqi, ali do kraja sezone - vide}emo. Po tradiciji dobar je ulov u ataru Oroma. U ataru Kawi`e standardni je u~inak jer su odstreqena ~etiri srnda}a u medaqi, tri u srebru i jedan u bronzi - dodaje Ni}iforovi}. U kawi{kom udru`ewu o~ekuju jo{ gostiju i nadaju se da }e uspeti da ostvare plan. S po~etkom lova na srnda}e u lovi{tu Udru`ewa Ba~ka Palanka – Mladenovo pojavili su se i lovci iz [panije, Nema~ke i Italije, a za ovu sezonu pred vi |e na je kvo ta za od strel je 15 jedinki. Ovde ka`u da ima dosta srnda}a, trofeji su prose~nog kvaliteta, a odstrelom {kartova poboq{ava se kvalitet prenstveno trofejnih primeraka srnda}a. - Obradom trofeja bavim se vi{e od decenije, a ovog prole}a uradio sam 15-tak lobawa srnda}a – ka`e Ran|el Vasi}, koji osim {to se bavi obradom trofeja i preparirawem obavqa posao i lovca kontrolora. – Kada ih obradim, a na lobawi ne sme da ostane ni gram mesa, trofeji ostaju da se ocene, potom ih preuzima Agencija koja ih {aqe lovcima koji su odstrelili srnda}e. Vasi} ka`e da se od pre tri godine trofeji ocewuju po te`ini 24 sata posle obrade. Posle merewa i odbijawa grama`e na vlagu ostaje kona~na grama`a za naplatu. Grama`a se, na primer, kre}e od 250 do 500 grama, a cena se kre}e 100 do 1.500 evra, dok trofeji preko 500 grama znaju da dostignu cenu i 2.250 evra. Trofeji na obradu mi pristi`u, osim iz Ba~ke Palanke i okoline, ~ak i iz Be~eja, Futoga, Veternika, Temerina, a godi{we u proseku obradim oko 80 komada srne}ih trofeja – dodaje Vasi}.

RobertSi~krajrekordnogsrnda}a

Podse}awa radi, 2010. godine naj tro fej ni ji srn da} te lovne sezone imao je 179,44 CIC poena, a to je bilo grlo odstreqeno kraj Lapova u [umadiji. Lova~ka sre}a poslu`ila je doma}eg lovca-turistu Petra Miliki}a iz Kragujevca, koji je u samo svitawe odstrelio predivnog srnda}a. Procena je da je srnda} dostigao gazdinsku starost od sedam godina. Naj ja ~i tro fej od streqn 2011. godine Srbiji, pao je polovinom maja kraj Srpske Crwe u Banatu. Bruto te`ina trofeja bila je 726 grama, a ko mi si ja ga je oce ni la sa 163,80 CIC poena. Re~ je o grlu koje je bilo staro oko {est godina, sa vrlo interesantnim, ne ti pi~ nim ro go vqem.

Koliko je 2011. godina bila ki{na i sa malo sun~anih dana, toliko je pro{la, 2012. u Srbiji bila izuzetno topla, jedna od najtoplijih i najsuvqih u prethodnih vi{e od 100 godina, koliko se temperature mere. [to se divqa~i ti~e, a i kompletnog lova, bila - ne ponovila se, ali se {to se trofejnih srnda}a ti~e, mogla se okarakterisati kao solidna. Najja~e grlo odstrelio je Slovenac Sandi Tri{nar kraj sela Male Pijace kraj Ka wi `e, oce we no sa 172,76 poena. Na ovom zlatu zara|eno je 5.230 evra. Kakva }e biti ova sezona, ostaje da se vidi. D. Kne`i} M. Mitrovi} M. Suyum

U SAD I KANADI VOLE LOVCE S DUBOKIM YEPOM

Za bizona ~ak 9.000 dolara Krajem 19. veka, bizon je bio gotovo istrebqen sa ameri~kog kontinenta. Opstao je samo u za{ti}enim zonama o kojima su brinuli za{titari i lovci. Kona~no, nakon rigoroznih mera za{tite, fond ove divqa~i po~eo je da se oporavqa. Danas u SAD i Kanadi `ive mahom po rezervatima, u Kanadi mawa populacija u slobodnoj prirodi. Nacionalni parkovi “Wood Buffalo” u Kanadi i “Yellowstone” u SAD jedina su mesta na svetu gde su opstala krda severnoameri~kog bizona. Danas tamo `ivi oko 55.000 grla, a lov na wih je dozvoqen i ko{ta 9.000 dolara. U ~uveni nacionalni park “Yellowstone” pre nekoliko godina ponovo su vra}eni i vukovi, koji u ~oporima love bizone, mahom slabe i bolesne jedinke. („^ari prirode”)

TRADICIONALNI SABOR LOVACA

Vladimir~ani najboqe pucali u Nikincima U Nikincima je u nedequ 21. aprila, odr`an tradicionalni Sabor lovaca, sa nekoliko takmi~arskih disciplina: trap 25, karabin „ srnda} „ 5 metaka na 100 metara, „{icara” i pi{toq 25 metara - 10 metaka. U~estvovala su 132 takmi~ara, a postignuti su slede}i rezultati. Pojedina~no, srnda}: 1. Zoran Luki} - @eleznik 2. Darko Arsi} - Provo 3. Milan Radovi} - Vladimirci

Trap: 1. Zoran Jak{i} - Pe}inci 2. Fabri Mi{ko - Slankamena~ki Vinogradi 3. Darko Arsi} - Provo Pi{toq: 1. Mladen Raki} 2. Qubomir Stojanovi} 3. Miodrag Pan~i} [icara: 1. Miodrag Pan~i} 2. Pera Rovi} 3. Fabri Mi{ko

Lova~ki vi{eboj: 1. Darko Arsi} 2. Fabri Mi{ko 3. Pera Rovi} Ekipno, trap: 1. LU Vladimirci 2. LD Prhovo 3. LD [imanovci Srnda}: 1. LU Vladimirci 2. LU [abac 3. Lovac - Srem~ica Sabor je protekao u vedroj i veseloj atmosferi!


sport

25

petak 26. april 2013.

POMO]KLADIONI^ARIMA NA[PREDLOG

ENGLESKAPREMIJERLIGA Subota Man.siti-VestHem Everton-Fulam Sautempton-VBA Stouk-Nori~ Vigan-Totenhem Wukasl-Liverpul Nedeqa Reding-KvinsPark ^elsi-Svonsi Arsenal-Man~esterj. Ponedeqak AstonVila-Sanderlend 1.Man~esterj. 34 27 3 2.Man~esters. 34 20 8 34 18 9 3.Arsenal 34 18 8 4.^elsi 5.Totenhem 33 18 7 34 14 14 6.Everton 34 13 12 7.Liverpul 8.VBA 33 13 6 9.Svonsi 33 10 12 34 11 9 10.VestHem 34 10 10 11.Fulam 12.Sautempton 34 9 12 13.Nori~ 34 8 14 14.Sanderlend 34 9 10 15.Stouk 34 8 13 34 10 7 16.Wukasl 17.Aston 34 8 10 34 8 7 18.Vigan 19.KvinsPark 34 4 12 20.Reding 34 5 9

(13.45) (16) (16) (16) (16) (18.30) (14.30) (16) (17)

4 5 7 7 8 6 9 14 11 14 14 13 12 15 13 17 16 18 18 20

78:35 59:30 65:35 66:35 58:41 51:38 61:42 43:44 43:42 40:47 44:52 47:54 33:53 38:45 39:41 43:60 36:63 37:60 29:56 37:85

(21) 84 68 63 62 61 56 51 45 42 42 40 39 38 37 37 37 34 31 24 24

ENGLESKA–^EMPION[IP Danas

Lester-Vatford Subota Blekburn-KristalP. Milvol-NotingemF. Vulverhempton-Barnli Kardif-Bolton Ipsvi~-Birmingem Bristol-Hadersfild Blekpul-Derbi Midlzboro-^arlton Lids-Brajton Barnsli-Hal Piterboro-[efildV. 1.Kardif 44 25 10 44 24 6 2.Hal 3.Votford 44 22 8 44 17 18 4.Brajton 5.Kristal 43 18 13 44 18 12 6.Bolton 7.Lester 44 18 11 8.Notingem 44 16 16 44 16 13 9.^arlton 10.Birmingem 44 15 15 44 15 13 11.Derbi 12.Midlzbro 44 18 4 13.Lids 44 16 10 14.Ipsvi~ 44 15 12 15.Blekburn 44 14 14 44 14 13 16.Barnli 17.Blekpul 44 13 16 43 15 10 18.Milvol 19.[efild 44 15 10 20.Hadersfild 44 14 12 21.Piterboro 44 14 9 22.Vulvs 44 14 9 44 13 12 23.Barnsli 24.Bristol 44 11 8

9 14 14 9 12 14 15 12 15 14 16 22 18 17 16 17 15 18 17 18 21 21 19 25

NEMA^KABUNDESLIGA Danas GrojterF.-Hanover Subota Bajern-Frajburg Bajer-Verder Volfsburg-Borusija(M) Hofenhajm-Nirnberg Augzburg-[tutgart FortunaD.-Borusija(D) Nedeqa Majnc-Ajntraht [alke-Hamburg 1.Bajern 30 26 3 2.Borusija(D) 30 18 7 3.Bajer 30 15 8 4.[alke 30 13 7 5.Frajburg 30 12 9 6.Ajntraht 30 13 6 7.Borusija(M) 30 11 11 8.Hamburger 30 13 5 9.Majnc 30 10 9 10.[tutgart 30 11 6 11.Hanover 30 11 5 12.Nirnberg 30 9 11 13.Volfsburg 30 9 10 14.Verder 30 8 8 15.Fortuna 30 7 9 16.Augsburg 30 6 9 17.Hofenhajm 30 6 6 18.GrojterF. 30 3 9

(20.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (18.30)

1 5 7 10 9 11 8 12 11 13 14 10 11 14 14 15 18 18

(15.30) (17.30) 89:14 81 74:35 61 58:38 53 50:46 46 40:36 45 43:42 45 37:39 44 36:46 44 36:36 39 33:47 39 51:55 38 33:40 38 38:45 37 45:59 32 36:47 30 27:45 27 35:59 24 20:52 18

HRVATSKA Danas Lokomotiva-Split Subota Istra-Cibalija Zadar-Inter Osijek-Zagreb Dinamo-Slaven Nedeqa Hajduk-Rijeka 1.Dinamo 28 20 4 2.Lokomotiva 28 14 7 3.Hajduk 28 13 9 4.Split 28 14 6 5.Rijeka 28 13 7 6.Slaven 28 9 8 7.Istra 28 8 10 8.Osijek 28 7 12 9.Zadar 28 7 7 10.Cibalija 28 7 5 11.Zagreb 28 6 6 12.Inter 28 4 11

Tobyijemerkaju|avole

(18) (16.30) (16.30) (16.30) (19) 4 7 6 8 8 11 10 9 14 16 16 13

60:18 50:35 41:24 45:30 38:36 33:43 30:29 23:29 29:52 23:38 24:51 28:39

(19) 64 49 48 48 46 35 34 33 28 26 24 23

Danas R.Vaqekano-Osasuna Levante-Selta Atletik(B)-Barselona Atletiko(M)-Real(M) Saragosa-Majorka

Nedeqa Espawol-Granada Malaga-Hetafe Vaqadolid-Seviqa Sosijedad-Valensija Ponedeqak Betis-Deportivo 1.Barselona 32 27 3 32 22 5 2.Real(M) 3.Atletiko(M) 32 21 5 4.Sosijedad 32 15 10 5.Valensija 32 15 8 32 14 8 6.Malaga 32 14 6 7.Betis 8.R.Vaqekano 32 14 3 32 12 8 9.Hetafe 32 11 10 10.Espawol 11.Seviqa 32 12 6 32 11 7 12.Levante 13.Vaqadolid 32 10 9 32 10 6 14.Bilbao 32 8 8 15.Osasuna 16.Deportivo 32 7 9 32 7 8 17.Granada 18.Majorka 32 7 7 32 7 6 19.Selta 20.Saragosa 32 7 6

SIGURNO Man.siti-VestHem 1(1.30) Bajer(L)-Verder 1(1.45) Peskara-Napoli 2(1.45) Evijan-PS@ 2(1.60) Atletiko(B)-Barselona 2(1.60) Gent-Kortrijk 1(1.60)

- Bi}e ovo pravi spektakl. O~ekujem da se revan{iramo gradskom rivalu za jesewi neuspeh. Poku{a}emo da iskoristimoumorigra~aRealanakon gostovawa u Dortmundu. Nijanse }e odlu~iti pobednika, nadamseda}emotobitimi-re~isuvezwakajorganyijaKokea. U Nema~koj najzanimqiviji me~ se igra izme|u Augzburga [tutgarta. Doma}i fudbaleri su na 16. mestu koje vodi u bara`,[vabesuuzlatnojsredini. -Na{lismoseute{kojsituaciji.Pretinamgr~evitaborba zaopstanak.Bli`isekrajsezo-

ne, nemamo prava na kiks pogotovonadoma}emterenuako`elimo da izbegnemo selidbu u Cvajtu. - kazao je prvi strelac AugzburgaSa{aMolders. UitalijanskojSerijiAsesastajugradskirivaliJuventusi Torino. -JasnojekaodanadajeStara dama apsolutni favorit. Gostima bi tri boda donela novu titilu,namapakdonelaveliku {ansudaostanemoueliti.Bi}ete{koali}emopoku{atida skupo prodamo ko`u, otkinemo jedan bod - veli trener Torina \anpieroVentura. I.G.

HOLANDIJA

ITALIJASERIJAA

FRANCUSKA

BUGARSKA

Danas

Subota

Danas

Lil-So{o Everton-Fulam Fortuna-Borusija(D) Torino-Juventus Malaga-Hetafe Standard-Varegem

1(1.50) 1(1.60) 2(1.75) 2(1.70) 1(1.75) 1(1.70)

IZNENA\EWE GrojterF.-Hanover 2(2.60) Lorijen-Marsej 2(2.30) Wukasl-Liverpul 4+(2.10) Sosijedad-Valensija 1(2.20) Atalanta-Bolowa 1(2.40) Roda-RKCValvajk 1(2.10)

Ajaks-Herenven

(20)

Subota Groningen-DenHag Herakles-RKC Viqem-Roda AZAlkmar-PSV

(18.45) (19.45) (19.45) (20.45)

Nedeqa Venlo-Tvente Utreht-Breda NEC-Cvole Fejenord-Vitese 31 19 10 1.Ajaks 2.PSV 31 20 3 3.Fejenord 31 19 6 4.Vitese 31 18 7 5.Tvente 31 15 10 6.Utreht 31 16 6 7.Herenven 31 11 9 8.Groningen 31 12 6 9.Herakles 31 9 10 10.NEC 31 10 7 11.PEC 31 9 9 12.DenHag 31 8 12 13.Breda 31 9 8 14.AZAlkmar 31 8 9 15.Valvajk 31 7 10 16.Roda 31 5 12 17.Venlo 31 5 8 18.Viqem2 31 4 8

2 8 6 6 6 9 11 13 12 14 13 11 14 14 14 14 18 19

(12.30) (14.30) (14.30) (16.30) 74:31 67 93:36 63 57:36 63 63:37 61 51:29 55 46:38 54 48:54 42 34:46 42 57:61 37 39:55 37 37:47 36 44:58 36 35:50 35 48:52 33 33:42 31 44:63 27 31:61 23 30:68 20

Atalanta-Bolowa Kaqari-Udineze Peskara-Napoli

Subota Borac-Sarajevo Zvijezda-Olimpik Travnik-Vele` @eqezni~ar-Gradina Slavija-Rudar Zriwski-^elik Radnik-GO[K [iroki-Leotar 1.@eqezni~ar24 17 2.Sarajevo 24 14 3.Borac 24 12 4.Olimpik 24 11 5.[iroki 24 11 6.^elik 24 10 7.Slavija 24 10 8.Leotar 24 9 9.Zriwski 24 10 10.Zvijezda 24 8 11.Radnik 24 7 12.Vele` 24 7 13.Rudar 24 8 14.Travnik 24 6 15.GO[K 24 5 16.Gradina 24 0

3 4 5 5 8 7 8 8 11 11 9 10 12 13 12 19

37:15 39:15 33:17 30:22 35:22 33:25 23:23 23:25 20:32 32:34 23:26 30:31 28:35 19:37 20:33 14:47

(15) (15) (15) (15) (15) (20.45)

Ponedeqak

Parma-Lacio 1.Juventus 33 33 2.Napoli 3.Milan 33 4.Fiorentina 33 5.Inter 33 33 6.Roma 7.Udineze 33 8.Lacio 33 9.Katanija 33 10.Kaqari 33 11.Bolowa 33 12.Parma 33 13.Verona 33 14.Sampdor.a(-1) 33 15.Atalanta(-2) 33 16.Torino(-1) 33 17.Siena(-6) 33 18.Palermo 33 19.\enova 33 20.Peskara 33

24 19 17 17 16 15 13 15 13 11 10 10 11 10 11 8 9 5 6 6

5 9 8 7 5 7 12 6 9 9 9 9 6 9 7 13 9 14 11 4

4 5 8 9 12 11 8 12 11 13 14 14 16 14 15 12 15 14 16 23

55 48 43 41 38 37 36 34 33 29 29 28 28 23 22 5

(20.45) 64:20 77 61:32 66 56:36 59 62:42 58 51:45 53 64:54 52 45:39 51 40:40 51 41:39 48 41:52 42 43:42 39 39:43 39 33:48 39 38:40 38 35:48 38 43:49 36 34:45 30 30:46 29 33:51 29 25:67 22

ITALIJASERIJAB Danas

(20.45)

Subota

(16.30) (16.30) (16.30) (16.30) (16.30) (16.30) (16.30) (16.30) 4 6 7 8 5 7 6 7 3 5 8 7 4 5 7 5

(18) (18) (20.45)

Nedeqa Sampdorija-Fiorentina Kjevo-\enova Palermo-Inter Torino-Juventus Roma-Sijena Milan-Katanija

Modena-Sasuolo

BOSNAIHERCEGOVINA

(16) (18) (20) (22) (12) (17) (19) (21)

2 5 6 7 9 10 12 15 12 11 14 14 13 16 16 16 17 18 19 19

99:33 83:30 57:25 57:39 52:46 45:37 48:49 41:52 39:48 42:42 48:46 35:51 41:45 35:57 26:36 43:64 28:51 34:64 31:47 29:51

(22) 84 71 68 55 53 50 48 45 44 43 42 40 39 36 32 30 29 28 27 27

Van Persi je jesenas pogodio mre`u Arsenala

- Nanizali smo pet pobeda i jedanremi.Formanamjeuusponu. Poku{amo da iskoristimo dane slavqa {ampiona i da ih pobedimo. Nadam se da }emo u ranimminutima~posti}igolka`eArsenVengermenayerArsenala. NaPirinejimaBarsajeosiguralatitulu,amadridskirivali AtletikoiRealvodequtibitku za drugo mesto. Gradski derbi na Visente Kalderonu  prote}i }ebezTijagaiTuranaiArbeloe i Esijena.  Izabranici trenera Muriwa slavili su jesenas 2:0, {toimjebiladevetavezanapobedaprotivFalkaoaidrugova.

REALNO

(21)

Subota

Nakon polufinalnih duela [panskih i Nema~kih klubova u zavr{nici najpresti`nijegtakmi~ewaStarogkontinenta,pa`qaqubiteqafudbala ponovo se okre}e na nacionalnim {ampionatima. Bli`i sefini{sezone.. NaOstrvu,igrajusesusreti 33.kola.Man~esterjunajtedje pob ed om prot iv Aston Vil e obezbedila20.titulu.\avoli u derbiju kola gostuju v Arsenalu. Tobyije vode mrtvu trku sa ^elsijem i Totenhemom za direktanplasmanuLigu{ampiona..

(20.45) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (18.20) 69:42 85 59:48 78 82:55 74 65:42 69 69:59 67 66:58 66 67:44 65 60:56 64 59:56 61 61:65 60 63:60 58 59:66 58 54:63 58 45:58 57 53:60 56 58:59 55 58:59 55 51:60 55 51:60 55 48:70 54 63:72 51 54:65 51 52:68 51 57:77 41

[PANIJA–PRIMERA

Re|ina-Bre{a Varese-Citadela Lan}iano-Krotone ProVer}eli-Groseto Askoli-Verona Livorno-Vi}enca Padova-Novara Bari-Specija JuveStabija-Ternana Nedeqa Empoli-]ezena 1.Sasuolo 38 24 8 2.Livorno 38 21 10 3.Verona 38 20 12 4.Empoli 38 17 12 5.Novara(-3) 38 18 8 6.Vareze(-1) 38 15 11 7.Bre{a 38 12 17 8.Modena(-2) 38 14 11 9.Padova 38 12 14 10.Specija 38 12 12 11.JuveStabija 38 12 12 12.Ternana 38 11 14 13.]itadela 38 11 14 14.Krotone(-2) 38 13 10 15.]ezena 38 11 13 16.Bari(-7) 38 13 12 17.Lan}ano 38 9 17 18.Re|ina(-2) 38 10 14 19.Askoli(-1) 38 11 8 20.Vi}enca 38 9 11 21.ProVer}eli 38 8 7 22.Groseto(-6) 38 6 11

(15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) 6 7 6 9 12 12 9 13 12 14 14 13 13 15 14 13 12 14 19 18 23 21

(12.30) 73:35 80 71:45 73 56:31 72 62:50 63 67:40 59 50:48 44 52:45 53 48:46 51 41:44 50 48:53 48 49:55 48 32:34 47 46:56 47 38:50 47 41:54 46 47:41 44 45:55 44 39:49 42 45:57 40 39:51 38 34:61 31 38:61 23

Lil-So{o

(20.30) Subota

Lorijen-Marse Aja~io-Montpeqe Bordo-Rems Bastija-Tuluz Brest-Ren Valensija-Nansi

j(17) (20) (20) (20) (20) (20)

Nedeqa Lion-SentEtjen Nica-Troa Evijan-PS@ 1.PS@ 2.Marsej 3.Lion 4.Lil 5.SentEtjen 6.Nica 7.Lorien 8.Monpeqe 9.Bordo 10.Ren 11.Tuluz 12.Valensijen 13.Bastija 14.Rems 15.Aja~io(-2) 16.Evijan 17.Nansi 18.So{o 19.Brest 20.Troa

(14) (17) (21)

33 33 33 33 33 33 33 33 33 33 33 33 33 33 33 33 33 33 33 33

21 18 17 15 14 15 13 14 11 12 10 10 11 9 8 8 8 8 8 4

7 7 8 11 12 9 11 6 14 6 11 10 6 10 13 10 10 9 5 13

5 8 8 7 6 9 9 13 8 14 12 13 16 14 11 15 15 16 20 15

60:20 37:32 54:35 50:32 51:25 48:40 53:51 50:43 35:30 43:47 40:42 42:48 44:62 31:38 33:41 39:49 33:49 34:52 29:51 36:55

70 61 59 56 54 54 50 48 47 42 41 40 39 37 35 34 34 33 29 25

MA\ARSKA Danas Ke~kemet-Eger \erETO-Pak{

(17) (19) Subota

MTK-Di{|er Kapo{var-Sombatheq Pe~uj-Honved Debrecen-[iofok Nedeqa Ferencvaro{-Videoton Lombard-Ujpe{t 1.\erETO 24 15 7 2.Videoton 24 12 6 3.MTK 23 12 5 4.Ferencvaro{ 24 10 9 5.Debrecen 24 11 3 6.Honved 24 10 6 7.Ke~kemet 24 9 7 8.Halada{ 24 8 9 9.Pak{ 24 7 11 10.Dio`|er 24 8 8 11.Ujpe{t 23 8 7 12.Kapo{var 24 8 5 13.Pe~ujMFK 24 7 7 14.Lombard 24 6 6 15.[iofok 24 4 4 16.Eger 24 3 6

(14) (16) (16) (18.30)

2 6 6 5 10 8 8 7 6 8 8 11 10 12 16 15

(16.30) (18.30) 47:24 52 40:18 42 36:23 41 41:29 39 33:24 36 35:33 36 32:32 34 27:21 33 34:27 32 23:29 32 32:33 31 26:29 29 26:34 28 18:38 24 25:52 16 18:47 15

Subota Levski-CSKA Ludogorec-Botev

(15) (17)

Nedeqa Plovdiv-Love~ ^ernoMore-Pirin Montana-Lokomotiva(S) Slavija-Lokomotiva(P) Etar-Minor ^ernomorec-Beroe 1.Ludogorec 2.Levski 3.CSKA 4.Plovdiv 5.Love~ 6.^ernomorec 7.Lokomot.(P) 8.Beroe 9.Slavija 10.Pirin 11.Botev 12.^ernoMore 13.Lokomot.(S) 14.Minor 15.Etar 16.Montana

23 23 23 23 23 23 23 23 23 23 23 23 23 23 23 23

16 16 14 13 13 11 9 9 8 8 5 5 4 4 4 3

6 4 6 5 4 4 8 4 5 3 6 6 8 5 4 4

(14.45) (16) (16) (16) (16) (17) 1 3 3 4 6 8 6 10 10 12 12 12 11 14 15 16

39:9 46:16 41:13 40:18 50:18 25:21 31:24 29:34 25:28 23:45 13:35 19:34 18:29 14:36 18:53 21:39

54 52 48 47 43 37 35 31 29 27 21 21 20 17 16 13

RUMUNIJA Danas ^ealul-Univerzitatea Rapid(B)-Turnu

(18) (20.30)

Subota Petrolul-Vitotul Vaslui-Astra

(18) (20.30)

Nedeqa Dinamo(B)-GazMetan Klu`-Steaua

(13) (19.30)

Ponedeqak Panduri-Glorija Otelul-Konkordija CSMSJa{i-Bra{ov 1.Steaua 27 20 5 2.Astra 27 15 5 3.Panduri 27 15 5 4.Petrolul 27 13 10 5.Dinamo 27 3 7 6.Vaslui 27 11 9 7.Rapid 27 11 8 8.Klu` 27 10 9 9.Bra{ov 27 10 8 10.GazMetan 27 10 7 11.Ocelul(-2) 27 8 9 12.Univerzitatea27 7 8 13.Vitorul 27 5 12 14.^elaul 27 7 6 15.Konkordija 27 6 8 16.TurnuS. 27 5 8 17.Ja{i 27 6 4 18.Glorija 27 3 8

2 7 7 4 7 7 8 8 9 10 10 12 10 14 13 14 17 16

(18) (18) (20.30) 62:23 65 53:28 50 42:35 50 42:23 49 39:29 46 37:28 42 28:25 41 46:31 39 35:37 38 33:38 37 31:34 31 27:42 29 31:40 27 34:47 27 22:42 26 25:36 23 26:40 22 18:53 17

[PANIJA–SEGUNDA Danas Mirande{-Sabadeq Rasing-BarselonaB

(21) (21)

Subota Lugo-Viqareal Kordoba-LasPalmas Hihon-Herkules Alkorkon-Herez Hueska-Ponferadina

(17) (18) (18) (18) (21)

Nedeqa El~e-\irona Mursija-Almerija Rekreativo-Gvadalahar Numansija-Kasteqon 35 21 9 1.El~e 2.\irona 35 19 6 35 19 5 3.Alkorkon 4.Viqareal 35 16 13 35 17 8 5.Almerija 6.LasPalmas 35 16 10 7.Ponferadina 35 17 4 8.BarselonaB 35 14 9 9.Sporting 35 13 10 35 14 5 10.Kastiqa 11.Kordoba 35 13 8 12.Sabadeq 35 13 8 13.Lugo 35 13 8 14.Numansija 35 11 13 15.Rekreativo 35 13 6 16.Gvadalahara 35 11 11 35 9 11 17.Herkules 18.Mirandes 35 9 11 19.Mursija 35 9 10 20.Hueska 35 9 8 21.Rasing 35 9 8 35 5 9 22.Kserez

(12) (17) (19) (21) 72 63 62 61 59 58 55 51 49 47 47 47 47 46 45 44 44 38 37 35 35 24

5 10 11 6 10 9 14 12 12 16 14 14 14 11 16 13 15 15 16 18 18 21

45:20 65:43 47:40 52:31 58:42 55:45 48:44 69:60 51:44 66:55 43:43 51:57 35:42 41:43 43:53 39:44 35:44 27:47 37:48 37:51 28:45 27:58

RUSIJA Danas Volga-K.Sovjetov Subota Dinamo-Mordovija Terek-Amkar Lokomotiva-Rostov Nedeqa Spartak-An`i Kuban-Zenit Rubin-CSKA Ponedeqak Alanija-Krasnodar 1.CSKA 25 18 3 2.Zenit 25 16 5 3.An`i 25 13 8 4.Rubin 25 12 5 5.Spartak 25 12 5 6.Kuban 25 11 7 7.Dinamo 25 12 4 8.Terek 25 11 5 9.Krasnodar 25 10 5 10.Lokomotiva 25 9 7 11.Rostov 25 6 7 12.Amkar 25 6 7 13.Volga 25 6 6 14.Krila 25 6 5 15.Alanija 25 3 7 16.Mordovija 25 4 4

(17) (11.30) (14) (16.30) (11.30) (14) (16.30)

4 4 4 8 8 7 9 9 10 9 12 12 13 14 15 17

(16.30) 44:19 57 43:21 53 41:28 47 31:21 41 44:36 41 39:26 40 35:30 40 30:36 38 39:33 35 28:26 34 23:32 25 28:39 25 25:40 24 24:43 23 23:43 16 24:48 16

CRNAGORA Subota Rudar-Lov}en Grbaq-^elik Mladost-Budu}nost Mogren-Sutjeska Zeta-Mornar Petrovac-Jedinstvo 1.Sutjeska 26 19 3 2.Budu}nost 26 13 9 3.^elik 26 13 7 4.Rudar 26 13 4 5.Grbaq 26 11 9 6.Petrovac 26 7 10 7.Mladost 26 7 9 8.Mogren(-1) 26 8 6 9.Zeta 26 6 9 10.Jedinstvo 26 6 7 11.Mornar 26 5 7 12.Lov}en 26 6 4

4 4 6 9 6 9 10 12 11 13 14 16

(16.30) (16.30) (16.30) (16.30) (16.30) (16.30) 41:18 60 45:26 48 33:22 46 31:28 43 28:10 42 28:33 31 27:33 30 23:27 29 28:37 27 23:37 25 22:39 22 24:43 22


26

sport

petak 26. april 2013.

FINALNITURNIRABALIGEULAKTA[IMA

Zvezdapro{laufinale iuEvroligu Crvenazvezda–Radni~ki79:78(20:27,21:13,21:20,17:18) LAKT A[ I: Ha la sportova, gledalaca: 3.000, su di je: Be lo {evi}, Do`ai i Herceg. CRVENA ZVEZDA: Cvetkovi}, Braun 2, Suboti}, Rako~evi} 9, Lazi} 8, Simonovi} 2, Savovi} 18, Kati} 22, Samaryiski, Radivojevi} 4, Nelson 5, Skot 9. RADNI^KI: Miqenovi}, Sinovec, ]apin 25, Jovi}, Markovi} 8, Amaning 7, Bir~evi} 5, Borisov, Dimi}, Krstovi} 10, Mijatovi} 11, Vajt 12. Ko{arka{i Crvene zvezde plasirali su se u finale ABA li ge i iz bo ri li pla sman u Evroligu. U neverovatnom me~u u Lakta{ima, koji su obele`ile brojne serije (15:4, 0:11, 13:2, 2:18, 8:0), po be dio je sre}niji tim, a kragujeva~ki Radni~ki ispustio je prednost od sedam poena dva minuta pre kraja. Junak Zvezdine pobede bio je Ra{ko Kati} sa 22 poena, dok je Boris Savovi} imao 18 poena i 11 skokova. Aleksandar ]apin postigao je 25 poena (18 u drugom poluvremenu) za Radni~ki. TURNIRU[TUTGARTU

Anaboqai odPetrove Ana Ivanovi} pobedila Na|u Petrovu rezultatom 6:4, 6:3, u drugoj rundi Por{e gran prija u [tutgartu. Ana je pre toga na startu lak{e od o~ekivawa pobedila Nemicu Andreu Petkovi}. U narednoj rundi protivnica prvog reketa Srbije bi}e boqa iz duela druge teniserke sveta Marije [arapove i Lucije [afarove iz ^e{ke.

Petrova je po~ela me~ boqe, a u tre}em gemu napravila je prvi brejk. Na po~etku me~a Ivanovi}eva vrlo te{ko igra na servis protivnice, pa u prva tri wena servis-gema nije zaradila nijednu brejk-loptu. Me|utim, osmi gem donosi preokret, na{a teniserka je odli~no uzvra}ala i dobila ga bez izgubqenog poena, vrativ{i ravnote`u u me~. Ana je dominirala i na svoj servis, a zatim iz prve prilike stigla do brejka, koji je ozna~io i prvi set - 6:4. U drugom setu dugo se igralo brejk za brejkom, a i u tome je Ana bila uspe{nija, oduzev{i protivnici servis ~ak tri puta.

Troickidobar udublu Srpski teniser Viktor Troicki i Italijan Andreas Sepi plasirali su se u polufinale turnira u Bukure{tu u konkurenciji dublova. Oni su u ~etvrtfinalu pobedili nema~kofinski par Martin Emrih/Jarko Nijeminen sa 6:2, 7:6 (7:3). Troicki je izborio plasman i u ~etvrfinale Bukure{ta u pojedina~noj konkurenciji, a protivnik }e mu biti ^eh Luka{ Rosol.

Rako~evi}uduelusaVajtomi]apinom

Prvo poluvreme donelo je dva potpuno razli~ita perioda igre. Na kon iz jed na ~e ne bor be u uvod nim mi nu ti ma, Radni~ki ulazi u sjajnu {utersku seriju, poga|a {est trojki i sti~e 13 poena prednosti (35:22), pet minuta pre kraja poluvremena. Me|utim, „crveno-beli” u naredna dva minuta prave potpuni preokret, serijom 16:0 pre la ze u vo| stvo 38:35, te dobijaju prvi period sa 41:40. Dru go po lu vre me bi lo je spektakularno, obele`eno sa pet velikih serija dva tima. Zve zda je uma lo pre lo mi la me~ sa 15:4 na startu tre}eg perioda, ali se Radni~ki vratio sa 11:0. Potom su „crvenobeli” napravili novu seriju 13:2, da bi usledilo 18:2 Kragu jev ~a na i pred nost 78:71, dva minuta pre kraja. Me|utim, kao {to su i tokom ve}eg dela me~a ekipe poklawale pobedu rivalu, to je u fini{u uradio i Radni~ki, nije postigao ko{, a Zvezda serijom 8:0 povela 79:78, i pobedila zahvaquju}i sre}i i proma{aju Mijatovi}a za tri poena u posledwim sekundama.

Maksimalnidoma}ini San Antonio, Oklahoma i Indijana iskoristili prednost doma}eg terena i poveli u prvoj rundi plej-ofa protiv svojih rivala sa po 2:0. San Antonio je u velikom derbiju ponovo bio boqi od Los An|eles Lejkersa (102:91), Oklahoma je opravdala ulogu favorita protiv Hjustona (105:102), a Indijana protiv Atlante (113:98). Ukratko, to je epilog drugih me~eva prve runde plej-ofa NBA lige koji su se igrali u no}i izme|u srede i ~etvrtka. Mamuze su predvo|ene Tonijem Parkerom jo{ jednom nadigrale Lejkerse, oslabqene neigrawem povre|enog Kobija Brajanta. Francuz je postigao 28 poena, od kojih 24 u drugom poluvremenu, a imao je i sedam asistencija i ~etiri skoka. U pobedni~kom timu sledili su ga Tim Dankan i Kavaj Leonard sa po 16 poena. Manu \inobili je ubacio 13, uz sedam asistencija, Met Boner 10. Lej ker si su po no vo ima li problem sa povredama, po{to su posle Kobija Brajanta, uo~i po~etka doigravawa, u prvom me~u ostali bez Yodija Meksa, a pet minuta pre kraja drugog u ambulantu je morao i Stiv Blejk. Po prvim informacijama zbog problema sa zadwom lo`om.Upravo je Blejk, zajedno sa Dvajtom Hauardom, predvodio ekipu. Obojica su upisala po 16 poena, s tim da se Blejk povredio u fini{u, a Hauard je rano do{ao u problem sa li~nim gre{kama, pa je ~e{}e nego ina~e morao na klupu. Bila je ovo ~etvrta pobeda Sparsa nad Lejkersima ove sezone, uz jedan poraz. Serija se sada seli u Los An|eles.

DANASMAJSTORICAFINALAPLEJ-OFA

SpartakiZvezda zatitulu Majstorica }e odlu~iti {ampiona Srbije u konkurenciji odbojka{ica, a za titulu se bore aktuelni {ampion Crvena zvezda i suboti~ki NIS Spartak. Trenutni skor u finalnoj seriji plej-ofa je 2:2, a peta utakmica igra se danas od 18 ~asova uz direktni tv prenos. Zvezda je imala prednost doma}eg terena, ali posle dva uvodna me~a u Beogradu bilo je 1:1. Golubice su slavile u pr-

vom me~u na svom terenu sa 3:1 i do{le na korak od prve klupske titule u istoriji, ali su pora`ene maksimalnim rezultatom u ~etvrtom susretu finalne serije. Suboti~anke se nadaju da }e danas, predvo|ene Heli}evom, Ceti}aninovom, Raoni}evom i ostalima, biti ja~e od Bjelice, Kecman i ostatka aktuelnih {ampionki, a sigurno je da nas o~ekuje veoma kavlitetna i neizvesna utakmica. M.R.

INTERESANTNAPOJA^AWAINTERA

Anonimusina„Meaci” Direktor Intera Marko Fasone najavio kojih pet igra~a }e tokom leta do}i na „Meacu”. Najkra}e prepri~ano, verovatno ste ~uli samo za Uga Kampawara. Sve lo{ije poznajete sastav Intera, {ampiona Evrope iz 2010. godine? Tek }e vam biti te{ko da razaznate momke u crno-plavim dresovima. Nerazuri u slede}em prelaznom roku posta}e Dijego Laksalt, Ugo Kampawaro, Marko Andreoli, Ruben Bota i Mauro Ikardi. - Finansije nam trenutno ne dozvoqavaju da tro{imo ‘ludu’ svotu novca. Ipak, dogovorili smo dolazak petorice interesantnih igra~a za slede}u sezonu - izjavio je direktor Marko Fasone. Ugo Kampawaro (33), najpoznatiji igra~ na spisku, do}i }e iz Napolija kao slobodan igra~ po isteku ugovora. Na isti na~in u Inter }e pre}i i Marko Andreoli (27), tako|e defanzivac, biv{i omladinski reprezenta-

tivac Italije, omladinac nerazura i aktuelni prvotimac Kjeva. Dijego Laksalt (20), je urugvajski ofanzivni vezista. Trenutno igra za tamo{wi Defensor. Ruben Bota (23) tako|e igra na sredini terena, Argentinac je i od po~etka seniorske karijere igrao je samo za Tigre. Wegov zemqak Mauro Ikardi (20) tako|e }e od leta obu}i crno-plavi dres. Trenutno nastupa za Sampdoriju, a pre nekoliko godina bio je polaznik i Barselonine {kole fudbala - „La Masije”. Po svemu sude}i, Interu predstoji jo{ jedno renovirawe sastava, a veliko pitawe ostaje i da li }e Andrea Strama}oni ostati trener. Tu nedoumicu mogli bi da otklone rezultati preostalih Interovih utakmica do kraja sezone. Trenutno zauzima peto mesto na tabeli Serije A, a do zavr{nice takmi~arske godine igra}e protiv Palerma, Napolija, Lacija, \enove i Udinezea.

YejmsHarden(Hjuston)podko{emOklahome

Oklahoma i Hjuston, za razliku od prvog me~a kada su Tanderi pobedili sa 29 poena razlike, odigrali su veoma zanimqiv me~.Doma}in je diktirao tempo ve}im delom utakmice, ali je u fini{u izgubio 15 poena prednosti. Od 89:74 za Oklahomu, gosti su do{li do 95:91, ali nisu imali snage da u posledwa tri minuta sa~uvaju prednost. Odli~ne igre pru`ili su Rasel Vestbruk i Kevin Durant sa po 29 poena, a Durant je imao i devet skokova. Pored wih, u pobedni~kom timu, istakao se i Ser` Ibaka sa 12 poena i 11

STARTUJEDKMTKUP

SokoliuMa|arskoj Prvo kolo tradicionalnog, 12. po redu DKMT Kupa u sportskoj gimnastici odr`a}e se ovog vikenda u ma|arskom gradu Ki{kunhala{. U~estvuju klubovi obuhva}eni DKMT regijom iz Rumunije, Srbije (Vojvodine) i Ma|arske. Bi}e to dobra prilika da se na{i gimnasti~ari odmere snage sa mnogo boqim rivalima.

OlgaRaoni}

- Na takmi~ewu }e nastupiti {estorica gimnasti~ara Sokolskog dru{tva Vojvodine iz Novog Sada i to: Stefan Veselinovi}, Vlada Rakovi}, Nikola Jurkovi}, Ivan Dejanovi}, Sr|an Ti{anovi} i Stefan Pavlovi} i nadamo se da }e pored svih te{ko}a u kojima se nalazimo predstaviti u najboqem svetlu na{u gimnastiku - rekao je Miroslav Kova~ev, predsednik SD Vojvodina. G.M.

skokova. Najefikasniji igra~ Hjustona i ovog duela bio je Yejms Harden sa 36 poena, uz 11 skokova i {est asistencija. Indijana je na najboqi na~in iskoristila doma}i teren protiv Atlante i sada sa optimizmom mogu na put u Yoryiju, gde nisu pobedili prethodnih 11 duela, jo{ od 2006. Pol Yory je postigao 27 poena za Indijanu, a Yory Hil 22. Me|u „jastrebovima” niko se nije posebno istakao. Devin Haris je upisa 17, Yef Tegu i Yo{ Smit po 16, a Al Horford 13 poena, uz 10 skokova.

Dana{wirukometni program Prva `enska liga, sever ADA:Halas Jo`ef - Jabuka 95 (19); DEBEQA^A: Spartak - Temerin (19). Druga mu{ka liga, sever [ID: Radni~ki - Ruma (19.30), JA[A TOMI]: Hercegovina Apatin (19), BANATSKI KARLOVAC: Banatski Karlovac Radni~ki (NS) (19). Drug a`ens kalig a,sev er - RU MA: Slo ven - Spar tak (20).

SAVETOVAWE NA TIMSU: Fakultet za sport i turizam u Novom Sadu (TIMS) organizovao je savetovawe na temu „Stru~no osposobqavawe i licencirawe u sportu - problemi i perspektive”. Savetovawu su prisustvovali predstavnici sportskih saveza Srbije i Vojvodine, predstavnici nacionalnih, pokrajinskih i teritorijalnih granskih saveza, klubova, predstavnici srodnih fakulteta, visokih {kola, kao i predstavnici Republi~kog i Pokrajinskog zavoda za sport. Prisutne su pozdravili prof. dr Zoran Milo{evi} sa Fakulteta sports i fizi~kog vaspitawa Univerziteta u Novom Sadu i na~elnik Ju`noba~kog upravnog okruga, Vladimir Batez u ime Sportskog saveza Srbije i prof. dr Zlatko Ahmetovi} u ime TIMS-a. Predavawa su odr`ali prof. dr Du{an Peri}, dekan TIMS-a, na temu „[ta je stru~no osposobqavawe u aktuelnim zakonskim okvirima Srbije i Evrope”, prof. dr Zlatko Ahmetovi}, predsednik Saveta TIMS-a, sa temom „Stru~ni kadrovi, stru~no osposobqavawe paradigme” i Miodrag [ebek, predstavnik Sportskog saveza Srbije, sa temom „Aktuelni problemi i ~esta pitawa o osposobqavawu sportskih stru~waka”. Tekstifoto:G.Malenovi}


sport NAPADA^ PARTIZANA, NEMAWA KOJI]

Vratili smo samopouzdawe

NemawaKoji}

Crvenom zvezdom i raduju se novojtituliprvaka. -Boqeseose}amo–ka`enapada~PartizanaNemawaKoji}. – Pro{li smo najte`a isku{ewa,nera~unaju}itume~saZvezdom i `elimo da nastavimo seriju pobeda. Protiv Novog Pazara jurimo novi trijumf alinamne}ebitilakojerigramoprotivekipekojaseboriza

27

NAPADA^ VOJVODINE ALEKSANDAR KATAI PRED ME^ U IVAWICI

BEKVALAC NA KLUPI KRAGUJEV^ANA

O kupu }emo kasnije

Majstor za opstanak

Fudb al er i Vojv oopstanak–rekaojeKoji}. dine sutra igraju s PobedeprotivJavoraiRada Javorom u Ivawici, dalesuvamnovusnaguu{ampiali }e najverovatnionskojtrci? je mislima i duhom biti ve} - Jeste. Mnogo je bilo va`no na stadionu Partizana gde ih daslavimonatimme~evimakaza ne{to vi{e od dve sedmikobismodokazalidavredimo. ceo~ekujesusretfinalakupa ^iwenicajeidasmoostavqali s Jagodinom. Sigurno nije ladosta prostora protivni~kim koNovosa|animauovomperiigra~ima,alikadsesvesabere odu, jer su mislima okrenuti zaslu`ilismoobatrijumfa.I kakupuiosvajawujedinogdou tri me~a pre toga, kada smo ma}eg trofeja koji nedostaje osvojili samo dva boda, imali u klups kim vit rin am a, a s smo dovoqno {ansi da zabeledruge strane, moraju da osta`imopobede.Nadamseda}emo nufokusiraninateku}eobaminapada~iu}iuserijugolova vezeu{ampionatuidostatei pomo}i ekipi da odbrani ti`akraspored. tulu. Posledwadvame~asucrveVi ste za nekiliko meseci no-bel i odi g ral i ner e{ en o opravdali poverewe stru~nog (kod ku}e sa Slobodom i na {taba i {est puta bili stregostovawuuKuli)pabinajbolac? qebiloakobiseizIvawice -Da,alisamijaproma{ivao vratilispunomvre}ombodoneke prilike. Protiv Rada sam va, ali se dobro zna da je Jau prvom poluvremenu imao dve vor trad ic io n aln o te` ak {anse da ve} tada prakti~no protivnik, posebno na svom re{imo pitawe pobednika, ali terenu. sam bio neprecizan. Radim na - Idemo da pobedimo i najtreninzima kao da sam tek doverovatnije}emonastupitiu {aojerznamdamoguboqe.Napunom sastavu, {to nije bilo dam se da }u ve} protiv Novog slu~aj na pro{lom me~u u KuPazara nekim golom pomo}i li.[efjeodmaraonasnekoekipinaputudopobede.UParlikoigra~aisadasmoumnotizanusetoodmeneio~ekuje. goboqojpozicijinegouperiOdi g ral i ste prijat eqs ku odukadasmosepsiho-fizi~utakmicu protiv ~lana Vojvokiisprazniliposleprolaska |anskeligeOmladinca.Petod u finale Kupa. Javor je ~vrsta ekipa, posebno na domadevetgolovadalisunapada~i, }emterenu,ali}emosigurno astrelacjebioioporavqeni maksimalnou}iutajsusreti Lazar Markovi}. Koliko vas nadam se pobedi - istakao je toradujeprednastavakprvenjedan od napada~a Vojvodine stva? AleksandarKatai. - Trener Vermezovi} ni{ta Ipak, uprkos zahtevnim isnijehteodaprepu{taslu~ajui ku{ewima koja im predstoje, zatojezakazaoovajduel.Ciqje Novosa|ani su su sada opubio podi}i moral ekipi, pre AleksandarKatai {teniji{toseti~e8.majai svega napada~ima i u tome smo finalaKupasJagodinom. dagaimamojo{dosta.Istina potpuno uspeli. Drago mi je da - Pred polufinale sa OFK je da `elimo trofej i da }ejeLazarodigraodrugopoluvreBeogradom bilo je malo ten- mo se maksimalno potruditi me,znasekolikojeonva`anza zije jer nije bil o dov oqn o dagaosvojimo,ali}emveroekipu.–zakqu~iojeKoji}. vremena za pripremu, ali savatno o finalu vi{e razmiI. Lazarevi} Foto:F.Baki}

Posledveuzastopnepobedeu JelensuperligiuPartizanuse ponovo ose}a {ampionska atmosfera,niodlazaktehni~kog direktora Tumbakovi}a nije promenulo raspolo`ewe. Crno –belilak{edi{uiopu{teniji ulaze u samu zavr{nicu prvenstva. Jo{ {est kola do kraja ostalo je Beogra|anima da odbrane prednost koju imaju nad

petak 26. april 2013.

{qati za nekih nedequ dana. Za sada dobro radimo i pripremamo se kao za svaki drugisusret-rekaojeKatai. M. Risti}

Dragoqub Bekvalac (61) vodioje~ak{estekipaunajja~em rangusrpskogfudbala:Hajduk, Vojvodinu, OFK Beograd, Obili},Be`anijuiNoviPazar.Ni sajednomnijeispaouni`uligu. U sredu je postao trener Radni~kog 1923, pretposledweg tima na tabeli Jelen Superlige. Krag ujev a~k i sup erl ig a{ osvojio je u 23 utakmice 24 bodaiboqejeplasiransamo od Smedereva, budu}eg u~esnikaPrveligeSrbije.Tre}i ovosezonski trener tima sa „^ika Da~e” dobro zna u kakvom je tren utk u do{ ao u klub. - Da nije tako nezgodno, verovatno ne bih ni bio pozvan. Uposledwevremedoposladolazimunajnezgodnijemtrenutku.Ali,eto,dosadamiseuvek posre}ilo u takvim prilikama,nadamseda}etakobitii ovoga puta -  izjavio je Bekvalac. Slavenko Kuzeqevi} i Dejan \ur|evi} nisu uspeli da trgnu pro{logodi{we iznena|ewe lige. [tavi{e, Radni~ki 1923 ostvariojesamopetpobedauz ~ak11poraza. -Nemam~arobni{tapi},da sad a do| em o do izv anr edn e igre.Trudi}usedauradimposao na najb oq i na~ in, kak o znamiumem,pru`aju}imaksimum, a isto to tra`im i od fudb al er a. Do{ ao sam da stvaru~inimmogu}om.Radni~kimo`eimoradaostaneuligi,ajedanodrazlogajeupravo {toverujeutemomke,kojedobro poznajem”, dodao je iskusnitrener. Bekval~ev tim tra`i}e bodovespasadokrajasezoneprotiv Jagodine, OFK Beograda, Part iz an a, Slob od e Poi nt, Vojvodine i Javora. Ne}e mu bitilako.


Sport

UDOVI^I]PREUZIMAAMERE? Ufini{uuzbudqivesezone,DejanUdovoi~i}mogaobidaprihvatijo{jedanizazov.Biv{iselektornacionalnogtimaSrbijeubudu}ebrinutionajboqimameri~kimvaterpolistima.NatommestutrebadanaslediTonija[redera,kojijesmewenposlelo{egu~inkanaOlimpijskimigramauLondonu.

BORUSIJARAZBILASLAVNIREAL

Kraqevskove~e milion  erauDortmundu INIJESTASENEPREDAJE

Nijekraj Barsineere

Ubedqiv poraz u Minhenu od Bajerna (0:4)daojepovodonimakojinevoleBarselonudakrenusalavinomkritikai{alanara~unkatalonskog kluba. Iako nisu odigrali premao~ekivawima,jedanodnajboqih fudbalera dana{wice AndresInijestasmatradaigra~i Barselonetrpe`e{}ukritiku nego{tojepotrebno. - Nepravedno je zbog jednog poraza progla{avati kraj Barselonineere.Nemogudaka`em dali}emomo}idadamopetgolova u revan{u, ali je sigurno da }emo igrati na `ivot i smrt- poru~iojeInijesta. Onse,tako|e,zalo`iodaTitoVilanovaostanetrenerBarseloneinarednesezone. -Onjena{prvitrenerilider-rekaojeInijestaidodao da svi u ekipi moraju ubudu}e dapopraveigru,ukolikoBarselonaidaqe`elidaosvajatitule.Neka`emdatrebadadovedemo ~etvoricu, petoricu, ili dvojicu fudbalera, ve} da svi popravimo igru na svojim pozicijama,atoseodnosiina rukovodstvo kluba -rekao je Inijesta. Revan{me~polufinalaLige {ampionaprotivBajernaigra}e se u sredu, 1. maja, u Barseloni.

Borusija iz Dortmunda ostalajejedininepora`eniu~esnik Lige{ampionaovesezone.Ito na kakav na~in. Tim Jirgena Klopa razbiojeRealMadridna svomterenu isamo}egaogromno iznena|ewe u revan{u spre~itidaseplasiraufinalnuborbuza„u{ati”pehar. Trener milionera opravdao je ogroman ugled i veliko znawe. U svakom segmentu je nadmudrio@ozeaMuriwa. - Bilo je neverovatno sjajna utakmicamogtimaibilojejako te{ko igrati protiv Reala, zato{tosutolikojakiibrzii pogotovo briqantni u kontrama.- prvo je {to je Klop rekao posleutakmice. Pohvalno je pri~ao o prvih 25 minuta igre svog tima. Igra~ima u svla~ionici nije dozvolio da ih nedosu|eni penalnadMarkomRojsomdemotivi{e. - Rekao sam im: Mo`da mislite da je to bila pogre{na sudijska odluka, ali imali smo jednu takvu u pro{loj utakmici (protiv Malage), dosu|enu u na{u korist - dodao je harizmati~nitrener. VezistaIlkajGindoganbioje vansebeoduzbu|ewa. - Ve~e je bilo kraqevsko! Bilo bi perfektno da smo sa~uvali svoju mre`u, ali je te{koostvaritiboqirezultat protiv ekipe kao {to je Real... Odigrali smo sjajnu utakmicu odpo~etkadokrajaizaslu`eno pobedili-dodaojeon. Strelac ~etiri gola, Robert Levandovski, nije bio pri~qiv. Dovoqnoje„rekao”naterenu. - Sre}an sam zbog ~etiri postignuta gola, ali je krajwi

Radost fudbalera Borusije

ciq ulazak u finale i to je jedino {to se ra~una. Real je igrao dobro u prvom poluvremenu, ali smo mi u drugom preuzelikontrolu-izjaviojeu mikszonimomakokometrenutnobrujicelaEvropa. Trener Reala @oze Muriwo

MuriwoiFalkao sti`uuLondon Nema~ki list „Bild” , koji je prviobjaviodaMarioGeceprelazi u Bajern, sada ima ekskluzivnuvestopovratkuPortugalcau^elsi,uzdovo|eweRadamelaFalkaa. Prenego{tojeizInterado{aouRealMadrid,@ozeMuriwo je vodio ^elsi. Iako je sa Portom osvojio Ligu {ampiona 2004. godine i nagovestio da je specijalan, Portugalac je svetsku slavu dostigao rade}i na StamfordBriyu.Zatosuzaslu`ni dueli ^elsija i Man~ester junajteda, odnosno Muriwa i Aleksa Fergusona, dve titule prvaka Engleske (2005. i 2006), kaoineumornibritanskinovinarikojisuseutrkivalidaobjave ne{to o portugalskom treneru.MuriwouRealu,me|utim, ima mnogo vi{e problema nego {toihjeimaouprethodnimklubovima i wegov odlazak iz Madrida je ovog leta gotovo siguran. Iakojenajavioda}esejednog danasigurnovratitiuPremijer ligu,Portugalacnijeprecizirao

Radamel Falkao i @oze Muriwo

kada}esetodesiti,alinema~ki „Bild” saznaje da }e to biti ve} u junu. Na odlazak Muriwa dodatno bi mogao da uti~e i ubedqiv poraz od Borusije u prvojutakmicipolufinalaLige {ampiona, odnosno ~iwenica da }eseRealposle1:4te{kona}i ufinaluelitnogtakmi~ewa.A,u prvenstvujetitulave}vra}ena uBarselonu.

Navodno, povratak Muriwa u ^elsi, u kojem je izvesno da }e RafaelBenitezostatisamodo krajasezone,ve}jedogovoren,a zajednosawimdo}i}eicentarfor Radamel Falkao iz AtletikoMadrida.Zatransfer sjajnog Kolumbijca Atletiko tra`i60milionaevra,ali{ta jetozabogatogvlasnikaplavaca RomanaAbramovi~a.

priznao je da je znao ko je Levandovskiipreutakmice. - Znali smo sve o Levandovskom, svaki mogu}i detaq,alismodopustilisebi da ga ‘izgubimo’ kod tri od wegova~etirigola-izjavioje Portugalac i poru~io:- Kada

izgubimo, a ne zaslu`imo poraz, onda je sa mnom uvek drama.Kadazaslu`imdaizgubim to i prihvatim. Naravno, momakzaslu`ujepohvalezato {to je uradio, ali pru`ili smo mu najve}u mogu}u podr{ku.

[OKUDORTMUNDU

Idei Levandovski Agent Roberta Levandovskog Majk Bartel saop{tio je da se napada~ Borusije dogovorio sa drugim klubom i da napu{ta Dortmundnakrajusezone.Sjajni Poqak je u sredu postigao sva ~etiri gola u pobedi svoje ekipe nad Real Madridom od 4:1 u prvom me~u polufinala Lige{ampiona. U ~etvrtak je generalni menayerBorusijeHansVackenajavio da }e Levandovski ostati, aistojerekaoitrenerJigren KlopusredunakonduelasaMadri|anima. Bartel me|utim nije saop{tio koji je klub u pitawu. Za Levandovskogsubilizainteresovani Bajern, Juvantus, i dva man~esterskakluba. - Postigli smo dogovor sa drugimklubomidotransfera }edo}iovogleta.Svizahtevi BorusijeDortmundsuispuweni -rekaojeBartel. Levandovski ima ugovor do 2014. a generalni menayer klubanajaviojedabigazadr`ao~akidaPoqaknakrajuodeiz klubabezobe{te}ewa. - Postoji interesantna ponuda za Roberta koja zadovoqava iwegaiBorusiju.Uklubusume uveravali da }e Robertu biti dozvoqeno da ode pod ovim okolnostima. Sada je sve na qudimauklubu. Predvadanaobjavqenojeda }e Mario Gece napustiti Dortmund i preseliti se u Bajern iz Minhena, a ukoliko i Levandovskiodepitawejekako }e ekipa Jirgena Klopa izgledatinarednesezone.

[TOPERBORUSIJENEVENSUBOTI]

Nikonijeovoo~ekivao Borusija je u sredu uve~e iznenadila i najve}e optimiste me|u svojim navija~ima. Mnogi suverovalidamilionerimogu u Dortmundu da savladaju Real Madrid u prvoj utakmici polufinala Lige {ampiona, ali retko ko je o~ekivao pobedu od 4:1. Me|u onima koji su iznena|eniovakoubedqivimrezultatom je i reprezentativac SrbijeNevenSuboti}. - Niko nije mogao da o~ekuje da }e biti ovako. Dominirali smo i igrali kako smo `eleli. Realnijebiolo{,alinidobar kao{toje`eleo-zadovoqanje Suboti}. [toper Borusije, me|utim, uprkos velikoj prednosti pred revan{jo{ne`elidapri~ao finalunaVembliju. -Nemogudaka`emdasmojednom nogom u finalu. Profesionalci smo i znamo da je ovo tek prvo poluvreme. Zadovoqni smo igrom i rezultatom iz prvog me~a, ali jo{ ni{tanijegotovo-oprezanje24godi{wifudbaler.Ipak,posle prvih me~eva na vidiku je nema~ko finale : Borusija -

Duel Kristijana Ronalda i Nevena Suboti}a

Bajern. Bavarci su u utorak u Minhenu savladali Barselonu 4:0,aliSuboti}ka`edatautakmica nije imala nikakav uticaj nadrugipolufinalniduel. Kao kqu~ pobede nad Realom reprezentativac Srbije je istakao borbenost igra~a u `uto-crnimdresovima.

- Ni~ije lopte su presudile. Bilismoboqinasrediniterena i ~im bismo izgubili loptu igrali smo presing. Igra~i Reala nisu navikli na to u Primeri.Uspelismodaihpritisnemo i ne dozvolimo im da dugodr`eloptu-kazaojeNeven Suboti}.

Dnevnik 26.april 2013.  

Elektronsko izdanje novosadskog dnevnog lista "Dnevnik"

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you