Dnevnik 26.april 2013. by Dnevnik Web

MEDICINSKE PROCEDURE

NI[TA OD SEOBE

KO VE@BA, TAJ ZNA

Nezadovoqstvo platom {iri listu ~ekawa?

Ustavni sud Srbije ne}e u Karlovce

NIS kao vatrogasni poligon

str. 8

str. 15

Letwa vru}ina

Najvi{a temperatura 30 °S

NOVI SAD * SKUP [TI NA VOJ VO DI NE JU ^E OD LU ^I LA

I prav ni stru~ wa ci o de kla ra ci ji Skup {ti na Voj vo di ne od lu ~i la je ju ~e da u wen od bor za pi ta wa ustav no prav nog po lo `a ja APV u|u i ~e ti ri ~la na ko ja ni su po sla ni ci, ve} su pred lo `e ni kao prav ni stru~ wa ci, ko ji

Predasednik Skup{tine APV I{tvan Pastor

}e u tom od bo ru za jed no s 11 ra ni je iza bra nih po sla ni ka u~e stvo va ti u ras pra vi o de kla ra ci ji o za {ti ti ustav nih i za kon skih pra va Po kra ji ne. To su

prof. dr Mom ~i lo Gru ba~, prof. dr Ste van Li li}, Sr |an Si ki mi} i doc. dr Slo bo dan Or lo vi}. Za pred log te od lu ke, ko ja je u „pa ke tu” ob u hva ti la i iz bor dru gih po sla ni ka u Od bor za po qo pri vre du i u Od bor za pri va ti za ci ju, gla sa li su po sla ni ci vla da ju }e ko a li ci je iz DS-a, LSV-a i SVM-a, ali i deo opo zi ci je iz re do va SNS-a i SPS–PUPS–JS–SDPS-a, wih ukup no 82. Opo zi ci o ni SRS i DSS bi li su pro tiv. Sa ma de kla ra ci ja o za {ti ti ustav nih i za kon skih pra va, ko ju je pred lo `i la Vla da Voj vo di ne, ju ~e ni je bi la na skup {tin skom dnev nom re du ve} }e, ka ko je pred sed nik Po kra jin ske skup {ti ne I{tvan Pa stor ra ni je sa op {tio, ona bi ti te ma „ne ke sle de }e sed ni ce”. - Pr vo `e li mo da ~u je mo mi {qe we stru ke, ugled nih ustav nih prav ni ka. Na kon to ga }e mo ima ti svoj stav ve zan za tekst de kla ra ci je – iz ja vio je no vi na ri ma {ef po sla ni~ ke gru pe SVM-a [an dor Ege re {i. str. 3

DU [AN BA JA TO VI] O PRED LO GU MI NI STAR STVA ENER GE TI KE

Plan gu ra „Sr bi ja gas” u ste ~aj – Plan re struk tu ri ra wa JP „Sr bi ja gas”, ko ji je pred sta vi lo Mi ni star stvo ener ge ti ke, gu ra kom pa ni ju u ste ~aj, mo `e ugro zi ti sta bil nost snab de va wa do ma }eg tr `i {ta ga som, ali i stvo ri ti niz pro ble ma u re a li za ci ji ga so vo da „Ju `ni tok” – re kao je na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za no vi na re ge ne ral ni di rek tor JP „Sr bi ja gas” Du {an Ba ja to vi}. – Ni smo pro tiv re struk tu ri ra wa kom pa ni je, na -

pro tiv, ali se ne sla èm s pred lo è nim pla nom Mi ni star stva ener ge ti ke, pa smo se obra ti li pred sed ni ku i pre mi je ru Sr bi je da se ras pra va o tom pred lo gu od lo ì. On je re kao da je neo p hod no da se o tom pi ta wu, iz u zet no va `nom ne sa mo za JP „Sr bi ja gas” ve} i za dr à vu, raz go va ra na me sti ma gde je to po treb no, od no sno u Vla di Sr bi je. str. 5

PETAK 26. APRIL 2013. GODINE

PR VI POT PRED SED NIK VLA DE ALEK SAN DAR VU ^I] NA KON SU SRE TA SA SR BI MA SA KIM

Briselski spo ra zum osta je, re fe ren dum mo gu} za 15 da na

Ekonomija

str. 4-5

Platne kartice sigurne Amerikanci ula`u u IT

Dru{tvo

str. 7

\aci iz Italije odu{evqeni Novim Be~ejom

Crna

str. 9

Droga uzela danak u Novom Sadu str. 10

Milisav Savi}: Prednost `ivqewu, a ne pisawu

Kultura

str. 11

Glumac I{tvan Kere{i: Qubav iznad sveta podela Premijera Andri}eve „Gospo|ice”

Vojvodina

str. 12-13

Subotica: Gradona~elniku za petinu ni`a plata Ba~ki Petrovac: Petrolend otvara kapije

Novi Sad Od lu ka iz Bri se la za Sr bi ju je je di na pra va, je di na ko ja ze mqi obez be |u je bu du} nost, per spek ti vu i na du, iz ja vio je pr vi pot pred sed nik Vla de Sr bi je Alek san dar Vu ~i} na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za no vi na re na kon ~e tvo ro ~a sov nog raz go vo ra sa pred stav ni ci ma Sr ba sa Ko so va i Me to hi je, ko ji ni su pri hva ti li bri sel ski spo ra zum. Kon sul ta ci je se, na ja vio je Vu ~i}, na sta vqa ju u uto rak ka da pred stav ni ci Sr ba tre ba da sa op {te da li pri hva ta ju je di ni uslov dr `a ve za odr `a va we re fe ren du ma, a to je da svi pri hva te we gov re zul tat i za jed ni~ ki se kre ne u im ple men ta ci ju. Do ta da, ka ko je do dao, ne }e bi ti do no {e ne ni ka kve od lu ke.

Kvar na apa ra tu za zra ~e we vra }a pa ci jen te {ti mo va we apa ra ta za zra~ nu te ra pi ju. U Voj vo di ni se zra~ na te ra pi ja obo le lih od ra ka oba vqa sa mo na tom in sti tu tu i to na dva apa ra ta. Go di {we u Po kra ji ni od ma lig nih bo le sti obo li

NASLOVI

Kwiga

NA IN STI TU TU ZA ON KO LO GI JU U SREM SKOJ KA ME NI CI

Od pre dva da na na In sti tu tu za on ko lo gi ju Voj vo di ne u Srem skoj Ka me ni ci ne ra di je dan od dva apa ra ta za zra ~e we. Ka ko nam je iz ja vio di rek tor in sti tu ta prof. dr Du {an Jo va no vi}, pa ci jen ti iz ce le Voj vo di ne ko ji su bi li za ka za ni za zra ~e we na tom apa ra tu vra }e ni su ku }i zbog kva ra na apa ra tu. Oni }e po no vo bi ti za ka za ni za zra ~e we ~im se apa rat po pra vi. - Ra di se na po prav ci apa ra ta, a ka da }e kvar bi ti ot klo wen ne mo gu da pre ci zi ram - ka `e dr Jo va no vi}. - O~e ku jem da }e to bi ti na red ne ne de qe, ali on da pred sto ji i po de {a va we i

GODINA LXXI BROJ 23777 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

go to vo 8.000 qu di, oko 500 wih tre nut no ~e ka na zra ~e we i to u pro se ku ~e ti ri me se ca. J. B.

- Ako u uto rak sa op {te da je to wi hov iz bor, ima }e mo rok od 15 da na i za vr {i }e mo i tu pri ~ure kao je Vu ~i}, po ko me, re fe ren dum, i ako se de si, mo è sa mo da ubr za im ple men ta ci ju spo ra zu ma, a ka da je re~ o re fe ren dum skom pi ta wu i to, ka ko se ~u lo mo è da bu de pre pu {te no iz bo ru Sr ba sa KiM. - Ne ka pad ne Vla da, ali spo ra zum ne }e bi ti po ni {ten, a od lu ka iz Bri se la za Sr bi ju je je di na pra va, je di na ko ja ze mqi obez be |u je bu du} nost, pri ~e mu je naj va `ni je da u pri me nu spo ra zu ma ne ula zi mo raz je di we ni, vi {e pu ta je is ta kao Vu ~i}.On je na gla sio da za od lu ku iz Bri se la dr àv ni vrh sno si mak si mal nu

od go vor nost, a ako gra |a ni mi sle dru ga ~i je, on da ne ko dru gi tre ba da vo di ze mqu. Sr bi ja, je ka ko je re kao, u Bri se lu vo di la ra ~u na o in te re si ma svog na ro da, o ga ran ci ja ma za bez bed nost svog na ro da. - Sva ka ko da po sto je re {e wa ko ja ni su sjaj na, ali su bo qa od da na {weg ne pri zna tog sta wa, po seb no od ve }eg bro ja za pad nih si la - re kao je Vu ~i} i na gla sio da se u Bri se lu Sr bi ja pr vi put od 90-tih go di na po ja vi la s de fi ni sa nim pla nom. Pr vi put go vo ri mo o bu du} no sti, a ne o isto ri ji, a me |u na rod na za jed ni ca pr vi put je re a go va la na na ~in da nam ne {to du gu je, na gla sio je Vu ~i}. str. 2

str. 17

Ombudsman Aleksandar Gruji}: Nismo ni~iji advokati

Reporta`e

str. 20

Kod Buce se i diplomate uma`u

SPORT

„TRI GLAV” OPET KI BI CU JE NO VO SAD SKU OSI GU RA VA JU ]U KU ]U

Slo ven ci bi DDOR, Ita li ja ni ga ne da ju Ka d a osi g u r a v a ju } e ku } e raz mi {qa ju o {i re wu tr `i {ta u Sr bi ji, on da pla ni ra ju da ku pe DDOR „No vi Sad”. Ta ko se slo ve na~ ki „Tri glav” ve} dru gi put za ne ko li ko me se ci ja vqa s tom ide jom. Sma tra ju da }e uz ku po vi nu „Kro a ci ja osi gu ra wa”, {to im je na do mak ru ke, svo ju re gi o nal nu po zi ci ju upot pu ni ti ako im se u port f e q u na | e i DDOR. Ali, iz gle da da Ita lija ni, ko ji su jo{ 2008. u{li u tu ku }u, ima ju dru ga ~i je pla no ve. – DDOR jed no stav no ni je na pro da ju – ka `e di rek tor kom pa ni je u No vom Sa du Kri sti jan Oto Noi.

Ka da je pre {est go di na po stu pak pri va ti za ci je no vo sad skog osi gu ra va ju }eg gi gan ta bio u to ku, me |u kom pa ni ja ma ko je su se ja vi le i po mi wa le kao naj o zbiq ni ji kup ci bio je ba{ „Tri glav”. Od u stao je, a DDOR je ku pi la ita li jan ska ku }a Fon di ja ri ja SAI za 264 mi li o na evra. Ne ko li ko pu ta se pri ~a lo da }e oni DDOR pro da ti. Me |u tim, u no vem bru pro {le go di ne ce lu Fon di ja ri ju je pre u ze la ja ~a ku }a, „Uni pol gru pa” iz Bo lo we. Ta ko se i DDOR „No vi Sad” na {ao u wi ho vom port fe qu. Oni su naj ve }i osi gu ra va~ u Ita li ji u obla sti ne `i vot nih osi gu ra wa i je dan od vo de }ih u Evro pi. str. 4

POMO] KLADIONI^ARIMA str. 25

ZVEZDA U fINALU ABA LIGE

str. 26

POLITIKA

petak 26. april 2013.

NI KO LI] SE IZ VI NIO ZBOG SRE BRE NI CE

Tra ì po mi lo va we za Sr bi ju Zbog zlo ~i na ko je su po je din ci po ~i ni li nad Bo {wa ci ma u ime Sr bi je i srp skog na ro da iz vi nio se pred sed nik Sr bi je To mi slav Ni ko li}. Na pi ta we o zlo ~i nu u Sre bre ni ci u ju lu 1995. go di ne, Ni ko li} je u emi si ji „In ter vju 20” na bo san skom BHT-u re kao da se „ge no cid mo ra do ka za ti”. – Kle ~im zbog to ga, evo kle ~im i tra ìm po mi lo va we za Sr bi ju zbog zlo ~i na ko ji je iz vr {en u Sre bre ni ci. Iz vi wa vam se za zlo ~i ne ko je je u ime na {e dr à ve i na {eg na ro da u~i nio bi lo ko ji po je di nac – na veo je Ni ko li}. Na in si sti ra we no vi nar ke da se mo ra slo ì ti s tim da sve {to se do ga |a lo u Sre bre ni ci ima ka rak te ri sti ke ge no ci da, do dao je da je „sve {to se de {a va lo na pro sto ru biv {e Ju go sla vi je to kom ra to va ima lo ka rak te ri sti ke ge no ci da”. Na kon sta ta ci ju da Sre bre ni ca ipak ima po seb nu te ì nu zbog 8.000 ubi je nih, Ni ko li} je

re kao da mu je `ao zbog svih zlo ~i na po ~i we nih nad Bo {wa ci ma i da }e se po klo ni ti `r tva ma zlo ~i na, a na ja vio je i da }e po se ti ti Sre bre ni cu. Hr vat ski ~lan Pred sed ni {tva Bo sne i Her ce go vi ne @eq ko Kom {i} i za stup nik Sa mo stal ne de mo krat ske srp ske stran ke u hr vat skom Sa bo ru Mi lo rad Pu po vac po zdra vi li su iz vi we we To mi sla va Ni ko li }a za zlo ~i ne ko je su po je din ci po ~i ni li nad Bo {wa ci ma u ime Sr bi je i srp skog na ro da.

Rad na gru pa u Bri se lu Rad na gru pa Be og ra da i Pri {ti ne je, uz po dr {ku pred stav ni ka Evrop ske uni je, u Bri se lu su ju ~e raz ma tra la od red ni ce i ta~ ke ak ci o nog pla na za pri me nu spo ra zu ma o nor ma li za ci ji od no sa Be o gra da i Pri {ti ne. Port pa rol ka vi so ke pred stav ni ce EU Ke trin E{ton Ma ja Ko ci jan ~i~ re kla je da je re~ o rad nom sa stan ku i ni je pred vi |e no da se o to ku tog su sre ta oba ve ste me di ji i jav nost. Be o grad ski tim pred vo di sa vet nik pred sed ni ka Sr bi je Mar ko \u ri}, a u we mu su i ge ne ral ni se kre tar Vla de Veq ko Oda lo vi}, mi ni star prav de i dr `av ne upra ve Ni ko la Se la ko vi} i za me nik di rek to ra po li ci je Bra ni slav Mi tro vi}, dok }e pri {tin ski tim pred vo di ti za me nik pre mi je ra Haj re din Ku ~i. Iako je iz Bri se la bi lo na ja vqe no da }e ti mo vi pred sta vi -

ti pla no ve vi so koj pred stav ni ci EU Ke trin E{ton, pod ~i jim se po kro vi teq stvom od vi jao di ja log, EU na sa stan ku pred sta vqa Fer nan do \en ti li ni, ina ~e spe ci jal ni pred stav nik EU na Ko so vu. Spo ra zum ko ji su u pe tak pro {le ne de qe pa ra fi ra li pred sed nik Vla de Sr bi je Ivi ca Da ~i} i ko sov ski pre mi jer Ha {im Ta ~i pred vi |a {i ro ka ovla {}e wa za za jed ni cu srp skih op {ti na na Ko so vu, po go to vo ka da je re~ o pra vo su |u i po li ci ji. Vla da Sr bi je je u po ne de qak da la sa gla snost na pa ra fi ra ni tekst pred lo ga spo ra zu ma s Pri {ti nom, a za da nas je za ka za na sed ni ca re pu bli~ kog par la men ta na ko joj }e po sla ni ci raz ma tra ti Vla din iz ve {taj o do sa da {wem pro ce su po li ti~ kog i teh ni~ kog di ja lo ga s Pri {ti nom, ~i ji je sa stav ni deo i pred lo `e ni spo ra zum.

PR VI POT PRED SED NIK VLA DE ALEK SA NA DAR VU ^I] NA KON SU SRE TA SA SR BI MA S KiM

Bri sel ski spo ra zum osta je, re fe ren dum mo gu} za 15 da na – Od lu ka iz Bri se la za Sr bi ju je je di na pra va, je di na ko ja ze mqi obez be |u je bu du} nost, per spek ti vu i na du – iz ja vio je pr vi pot pred sed nik Vla de Sr bi je Alek san dar Vu ~i} na ju ~e ra{wj kon fe ren ci ji za no vi na re na kon ~e tvo ro ~a sov nog raz go vo ra s pred stav ni ci ma Sr ba s Ko so va i Me to hi je ko ji ni su pri hva ti li bri sel ski spo ra zum. Kon sul ta ci je se, na ja vio je Vu ~i}, na sta vqa ju u uto rak, ka da pred stav ni ci Sr ba tre ba da sa op {te da li pri hva ta ju je di ni uslov dr à ve za odr à va we re fe ren du ma – da svi pri hva te re zul tat i za jed ni~ ki se kre ne u im ple men ta ci ju. Do ta da, ka ko je do dao, ne }e bi ti do no {e ne ni ka kve od lu ke. – Ako u uto rak sa op {te da je to wi hov iz bor, ima }e mo rok od 15 da na i za vr {i }e mo i tu pri ~u – re kao je Vu ~i}, po ko me re fe ren dum, i ako se de si, mo è sa mo ubr za ti im ple men ta ci ju spo ra zu ma, a ka da je re~ o re fe ren dum skom pi ta wu, i to, ka ko se ~u lo, mo è bi ti pre p u { te n o iz b o r u Sr b a s KiM. Od go va ra ju }i na pi ta we na {eg li sta, re kao je da je spre man da za de set da na ode na Ko so vo i Me to hi ju, u sva srp ska me sta se ver no i ju `no od Ibra, i na ro du ob ja sni {ta no si spo -

ne {to du gu je – na gla sio je Vu ~i}. On je re kao da ve ru je da o spo ra zu mu kao lo {em re {e wu mi sli pet-{est od sto gra |a na, ko ji bi da ze mqu i da qe de le na pa tri o te i iz daj ni ke, a da ogrom na ve }i na gra |a na mi sli da je ova vla da u~i ni la naj bo qe mo gu }e za svo je gra |a na. Vu ~i} je re kao i da je je di ni uslov da Sr bi ja uspe u raz vo ju da bu de je din stve na, ali da to mo ra ju da pri hva te svi „igra ~i na srp skoj po li ti~ koj sce ni”. – Sprem ni smo da raz go va ra mo o svim wi ho vim ide ja ma,

Da ~i}: Mi smo sprem ni

Sr bi u uto rak tre ba da sa op {te da li pri hva ta ju je di ni uslov dr `a ve za odr `a va we re fe ren du ma, a to je da svi pri hva te re zul tat i za jed ni~ ki se kre ne u im ple men ta ci ju ra zum, za ko ji sma tra da bi, kao do ku ment ko ji do no si bu du} nost svim we nim gra |a ni ma i Sr bi ji da po sto ji, do bio ube -

Ne }e Am fi lo hi je vo di ti po li ti ku ove ze mqe Upi tan o sta vu SPC, ko ja je pro tiv bri sel skog spo ra zu ma, Vu ~i} je re kao da se Vla da ne me {a u to {ta SPC ra di i mi sli i da SPC mo è i da vla da u Sr bi ji, ali da pre to ga ne }e vo di ti po li ti ku ove ze mqe. – [to se ti ~e sta va SPC, {ta god da ka èm, i}i }e pro tiv nas. Ali, imam jed nu re ~e ni cu – mi se ne me {a mo u to {ta SPC ra di i mi sli, ali, ~i ta ju }i sa op {te we Si no da SPC bio sam ve o ma raz o ~a ran jer sa dr ì po li ti~ ke kva li fi ka ci je ko je su ne i sti ni te – re kao je Vu ~i}. On je kri ti ko vao stav SPC da ta~ ka 14 bri sel skog spo ra zu ma zna ~i pri zna va we ne za vi sno sti Ko so va i Me to hi je. – To je ta~ ka ko ja je pre pi sa na iz ne ko li ko aka ta ko je smo do sa da ima li. To je pot pu no be smi sle na re ~e ni ca ko ju su oni na zva li krun skim do ka zom da smo pri zna li Ko so vo. Ne moj te da iz mi {qa te, go spo do, jer oni ko ji su u~e stvo va li u pi sa wu tih tek sto va to su pot pi si va li mno go go di na pre to ga. U ovoj ze mqi mo è te i vi da vla da te, ne mam ni {ta pro tiv to ga da go spo din Am fi lo fi je iza |e na iz bo re i po be di, ali pre ne go {to se to de si, ne }e vo di ti po li ti ku ove ze mqe – re kao je Vu ~i}.

dqi v u re f e r en d um s ku po d r {ku. – Ne ka pad ne Vla da, ali spo ra zum ne }e bi ti po ni {ten, a od lu ka iz Bri se la za Sr bi ju je je di na pra va, je di na ko ja ze mqi obez be |u je bu du} nost, pri ~e mu je naj va `ni je da u pri me nu spo ra zu ma ne ula zi mo raz je di we ni – vi {e pu ta je is ta kao Vu ~i}. On je na gla sio da za od lu ku iz Bri se la dr `av ni vrh sno si mak si mal nu od go vor nost, a ako gra |a ni mi sle dru ga ~i je, on da ne ko dru gi tre ba da vo di ze mqu. – Sva ka ko da po sto je re {e wa ko ja ni su sjaj na, ali su bo qa od da na {weg ne pri zna tog sta wa, po seb no od ve }eg bro ja za pad nih si la – re kao je Vu ~i}, i na gla sio da se u Bri se lu Sr bi ja pr vi put od de ve de se tih go di na pro {log ve ka, po ja vi la s de fi ni sa nim pla nom. – Pr vi put go vo ri mo o bu du} no sti, a ne o isto ri ji, a me |u na rod na za jed ni ca pr vi put je re a go va la na na ~in da nam

Pre mi jer Sr bi je Ivi ca Da ~i} iz ja vio je da ima raz u me va wa za raz li ~i te sta vo ve o bri sel skom spo ra zu mu i re kao da po sto ji sprem nost da se od lu ka o pri hva ta wu spo ra zu ma pro ve ri na re fe ren du mu, ali da bi u tom slu ~a ju svi ima li oba ve zu da spro vo de re zul tat tog iz ja {wa va wa. Po sle sa stan ka s ko sov skim Sr bi ma, za ko ji ka è da je bio ko rek tan, Da ~i} je po tvr dio da }e Vla da bi ti sprem na na re fe ren dum ako za to bu de bi lo po tre be. „Ako ne ko è li re fe ren dum, a da na kon na kon to ga opet ne spro vo di od lu ke tog re fe ren du ma, to ne }e mo }i”, re kao je Da ~i}. ali stra nu ne }e mo da me wa mo, za stu pa }e mo ono {to je pot pi sa no, i to }e mo da bra ni mo pred gra |a ni ma. Ako to mo gu da po be de, on da ne ka ne ko dru gi vo di Sr bi ju, s tim ne ma mo ni ka kav pro blem – re kao je Vu ~i}, ko ji je po ru ~io da ni je iza bran da bu de rat ni po gla vi ca Sr ba. – Raz je di we ni i po de qe ni u bu du} no sti ne mo è mo ura di ti ni {ta. Ima mo ja snu od lu ku Vla de, ima }e mo i ja snu od lu ku par la men ta – re kao je Vu ~i}, do dav {i da }e da nas u Skup {ti ni Sr bi je re zul tat bi ti 9:1. D. Mi li vo je vi}

SR BI S KO SO VA S DR @AV NIM VR HOM

Pro test stu de na ta u Ko sov skoj Mitrovici Stu den ti Pri {tin skog uni ver zi te ta sa pri vre me nim se di {tem u Ko sov skoj Mi tro vi ci odr à li su ju ~e mi ran pro test u tom gra du iz ra à va ju }i ne za do voq stvo bri sel skim spo ra zu mom Be o gra da i Pri {ti ne.Pri {tin ski uni ver zi tet pred sta vqa sto èr srp ske dr àv no sti na Ko so vu i Me to hi ji od osni va wa do da nas, re kli su stu den ti i upo zo ri li da bi iz dva ja we tog uni ver zi te ta iz obra zov nog si ste ma Sr bi je do ve lo u pi ta we op sta nak srp skog na ro da u po kra ji ni. Pro test je po ~eo in to ni ra wem dr àv ne him ne, a za vr {en je pro te snom {et wom stu de na ta do glav nog Ibar skog mo sta u Ko sov skoj Mi tro vi ci ko ji grad de li na se ver ni srp ki deo i ju `ni u ko jem ì ve ko sov ski Al ban ci.

Zahtevaju da se na rod iz ja sni – Sr bi s Ko so va ne pri hva ta ju spo ra zum Sr bi je i Ko so va po stig nut u Bri se lu, i na ja vqu ju pro te ste, iz me |u osta log i u Be o gra du – re kao je ju ~e pred sed nik Skup {ti ne Op {ti ne Zu bin Po tok Sla vi {a Ri sti} po sle sa stan ka s pre mi je rom Ivi com Da ~i }em i pr vim pot pred sed ni kom Vla de Alek san drom Vu ~i }em. – Sr bi s Ko so va tra `e od Vla de Sr bi je ras pi si va wa re fe ren du ma na ko jem bi se na rod iz ja snio o bri sel skom spo ra zu mu i o to me da li ko sov ski Sr bi osta ju u ustav no prav nom po ret ku Sr bi je.

– Ako dr à va ima na me ru da to spro ve de, tre ba da zna da }e to mo ra ti da ura de mi mo nas, a na rav no, ni ko ne mo è bi ti ja ~i od dr à ve – dr à va mo è da po vu ~e bi lo ko ji po tez i da sklo ni nas s ovih po zi ci ja – ka zao je Ri sti}, i na veo da ni je bi lo raz go vo ra o to me, ni ti ta kve pret we. – Ovim spo ra zu mom mi po sta je mo deo ustav nog po ret ka ta ko zva nog ne za vi snog Ko so va i to je raz log zbog ko jeg ga ne pri hva ta mo. U de le ga ci ji Sr ba s KiM bi li su za me nik di rek to ra Vla di ne Kan ce la ri je za Ko so vo

i Me to hi ju Kr sti mir Pan ti}, na ~el nik Ko sov sko mi tro va~ kog okru ga Ra den ko Ne deq ko vi} i pred sed ni ci op {ti na Le po sa vi}, Zve ~an, Ko sov ska Mi tro vi ca i Zu bin Po tok Dra gi {a Va si}, Dra gi {a Mi lo vi}, Dra gi {a Vla {ko vi} i Sla vi {a Ri sti}. Pret hod no je de le ga ci ja raz go va ra la s pa tri jar hom SPC, a Ri sti} je no vi na ri ma pre neo po ru ku s tog sa stan ka – da su SPC i pa tri jarh „sto od sto uz srp ski na rod” na Ko so vu i Me to hi ji i da }e po dr `a ti sva ku wi ho vu mir nu bor bu i mi ran ot por da bi op sta li i osta li na Ko so vu i Me to hi ji.

TVIT CRTICA Ko gla sa „za“ Na „Tvi ter “ adre su na pred wa ka Ma ri ja Ma le ti }a sti gla je za mer ka od RadRegime: „Bez re fe ren du ma ne ma te pra va pro da ti sve tu srp sku ze mqu. Le po ste pre va ra li svo je pri sta li ce, kao ~i ta vu Sr bi ju„. Ma le ti} mu od go va ra: „Raz o ~a ra }e{ se ka da se ob ja ve re zul ta ti tog ne po treb nog re fe ren du ma jer }e pre ko 65 po sto gra |a na da po dr `i Spo ra zum. Haj de ci ti raj mi gde u Spo ra zu mu pi {e da smo pri zna li ne za vi snost KiM? Nig de. Sr bi su ~ak sa da do bi li ve }a pra va„, tvr di Ma le ti}. We gov stra na~ ki ko le ga Vla di mir

\u ka no vi} po ru ~u je s laj ne: „Pot pu no raz u mem qu de ko ji su pro tiv spo ra zu ma iz Bri se la, ja ki su im ar gu men ti, sve {to za me ra ju je is prav no, sa mo ne ka `u {ta je re {e we! Evo, ja ni sam za ula zak Sr bi je u EU, a gla sao bih za spo ra zum„.

Po vra tak ko mu ni ste Mi ni star za za jed ni ce i po vra tak u Vla di Ko so va Da li bor Jev ti} kri ti ku je Alek san dra Vu li na na kon ostav ke: „Od ko mu ni ste do ve li kog pra vo slav ca (zbog sve ti wa na Ko so vu). Sad ka da vi {e ni je di rek tor Ko so va, mo `e opet u ko mu ni ste„.

Bi ra(j) re ~i ^lan Iz vr {nog od bo ra DSS-a @i vo ta Star ~e vi} na ja vqu je na „Tvi te ru“: „Te {ko da }u ika da vi {e da ti ne ko me po dr {ku, a ka mo li ra di ti kam pa wu da po be di!„ #Toma #srbi_su_bosanci #biram_reci

]u ta we je zla to Po sla nik LDP-a Bo jan \u ri} upo zo ra va na laj ni: „Ona sen ka od ~o ve ka Ivan Mr ki} po no vo uce wu je fu sno tom, a da nas usva ja mo spo ra zum ko jim se oba ve zu je mo da ne ome ta mo Ko so vo u EU in te gra ci ja ma!?„

A sa vet nik eks pred sed ni ka Sr bi je Ne boj {a Kr sti} }e na istu te mu: „Sad sam pr vi put slu {ao in ter vju mi ni stra spoq nih po slo va Mr ki }a. Mo gao je slo bod no i da na sta vi da }u ti„.

Ob e}awa, ob e}awa... Fun kc io ner Demok rat ske st ra nke A leksa nd ar [api} ju~e je „ pis ao “ svo m ne ka da{wem strana~ kom ko legi Vuku Jeremi}u: „ Kad na jpopularni ji politi~ ari u zemqi javno sla`u, ne odr`e re~ i bude „pojeo vuk magarca”, ~emu daqa pri~a...„ #utisak #Ustavnisud #mandat. Je re mi} od go va ra: „Znam da Va{

dok to rat ni je iz obla sti pra va, ali pod se }am Vas da sam obe }ao da }u vra ti ti man dat ako sud pre su di u \i la so vu ko rist, {to ni je isto {to i ka da se Sud pro gla si ne na dle `nim. Ob ma wi va we jav no sti ni je mo ja spe ci jal nost, ve} Va {eg ga zde„.

Po bra tim sko na vi ja we ^lan ka bi ne ta gra do na ~el ni ka No vog Sa da Mi o drag Mi lo {e vi} „ot kri va“ na laj ni: „No vi Sad i Dortmund su gradovi pobratimi. Dovoqno dobar razlog da mi je drago zbog plasmana ’Borusije’ u finale„. S. St.

politika

I prav ni stru~ wa ci da ju mi {qe we o de kla ra ci ji Od bor za ustav no prav na pi ta wa, po re ~i ma {e fa po sla ni~ ke gru pe SPS–PUPS–JSSDPS-a Pa vla Bu da ko va, tre ba lo je da bu de kon sti tu i san pre vi {e me se ci, a „oki da~„ da to bu de ura |e no sa da je na ja vqe na de kla ra ci ja. On je ka zao da o~e ku je da se taj od bor ba vi i dru gim pi ta wi ma, i is ta kao da u tom smi slu po dr `a va pred log o kon sti tu i sa wu Od bo ra, iako po sla ni ci we go ve gru pe ima ju, ka ko je ka zao, di le mu o to me da li je

Borislav Novakovi} (DS) i Igor Mirovi}(SNS)

re~ o po li ti za ci ji jer su ime na tri stru~ wa ka ini ci ra le stran ke vla sti, a jed no opo zi ci ja. Najavquju}i da DSS ne}e podr`ati predlog, poslanik Milenko Jovanov rekao je da dr Lili} stru~wak za upravno a ne ustavno pravo, kao i da je problem u „strana~koj obojenosti” jer je „jedan od kandidata ~lan Politi~kog saveta DS-a, a drugi je u~estvovao na tribinama LSV-a”.

Poslanici DSS Branislav Ristivojevi} i Milenko Jovanov

Predsednik I{tvan Pastor, koji je formalni predlaga~ odluke, ocenio je da Skup{tina nije merodavna da o tome odlu~uje, i zamerio Santovcu {to u prethodnim konsultacijama nije izneo primedbe. Pastor je ocenio da je dr Lili} jedan od najuglednijih profesora ustavnog prava u Srbiji.

Sama deklaracija o za{titi ustavnih i zakonskih prava, koju je predlo`ila Vlada Vojvodine, ju~e nije bila na skup{tinskom dnevnom redu ve} }e, kako je Pastor ranije saop{tio, ona biti tema „neke slede}e sednice„. – Prvo `elimo da ~ujemo mi{qewe struke, uglednih ustavnih pravnika. Nakon toga }emo

imati svoj stav vezan za tekst deklaracije – izjavio je novinarima {ef poslani~ke grupe SVM-a [andor Egere{i, i dodao da u predloènom dokumentu „nema ni S od separatizma, ali, naàlost, ima samo malo A od autonomije” . Egere{i je ocenio je da je „potrebna revizija ili novi Ustav Srbije koji bi ta~no definisao okvire autonomije Vojvodine”. O poloàju APV, smatra on, potreban je dijalog „najodgovornijih qudi iz republi~ke i pokrajinske vlasti„. SNS i wegova poslani~ka grupa u Skup{tini Vojvodine zadovoqni su, po re~ima Igora Mirovi}a, odlagawem rasprave o deklaraciji, „ali ne i poku{ajem da se ona ipak na nekoj od narednih sednica uvrsti u dnevni red i da bude reprezent op{teg politi~kog mi{qewa o stawu u Pokrajini, posebno o stawu po{tovawa Ustava i zakona„. – S druge strane, dobro je to {to su prihva}ene na{e primedbe o tome da procedura prilikom uvo|ewa deklaracije u Skup{tinu nije po{tovana – to danas priznaje vladaju}a ve}ina – izjavio je Mirovi} uo~i skup{tinske sednice. Mirovi} je kazao da se SNS „ne miri s upornim poku{ajem da se deklaracija u svim elementima uvede i izglasa u Skup{tini APV”. Na pitawe da li }e o~ekuje vanredne pokrajinske izbore, Mirovi} je odgovorio da je to „sada te{ko re}i”, i podsetio na protest u Novom Sadu na ko-

Vla da Voj vo di ne sprem na na di ja log i s opo zi ci jom – Vlada Vojvodine je spremna da razgovara i sa svim opozicionim strankama o kona~nom izgledu teksta deklaracije – izjavio je potpredsednik Pokrajinske vlade Dragoslav Petrovi}. On je novinarima uo~i ju~era{we sednice Skup{tine Vojvodine rekao da o~ekuje da }e do}i do konstruktivnih rasprava i da je Vlada „spremna da u razmatrawu kona~nog oblika teksta bude u kontaktu s predstavnicima pre svega svih parlamentarnih stranaka, ukqu~uju}i i opozicione”. On je napomenuo da osnovna poruka iz deklaracije „ne sme biti dovedena u pitawe”, navode}i da se to odnosi na “po{tovawe Ustava i za-

konitosti i insistirawe na jo{ ~vr{}oj saradwi izme|u republi~kih, pokrajinskih i lokalnih organa”. Komentari{u}i taj poziv opoziciji, {ef poslanika SNS-a Igor Mirovi} je rekao da se oni „ve} mesecima” zala`u za dijalog po svim aktuelnim pitawima u Vojvodini, ukqu~uju}i ona koja deklaracija „uop{te ne doti~e ili ih doti~e na pogre{an na~in„, kao {to je pitawe zakona o finansirawu APV o kojem se, dodao je on, ve} izjasnila Vlada Srbije. Istakao je da napredwaci imaju voqu za dijalogom, ali da se „ne}e daleko sti}i ako se misli da dijalog treba da rezultira time da SNS pristane na ovakav tekst deklaracije”.

REKLI SU

Vu ~e vi}: Pa sto ro ve za slu ge Gradona~elnik Novog Sada Milo{ Vu~evi} izjavio je ju~e da eventualna deklaracija o Vojvodini mora biti takvog sadràja da ni najmawe ne naru{ava suverenitet Srbije i ne oteàva de{avawe na unutra{wem i me|unarodnom planu. On je, po vo dom for mi ra wa skup{tinskog odbora za pitawa ustavno-pravnog poloàja Pokrajine, koji }e razmatrati

predlo`enu deklaraciju rekao da je dobro {to se rasprava vra}a u institucije, {to postoji razgovor. On smatra da je za to za slu `an, pre sve ga, predsednik Skup{tine Vojvodine I{tvan Pastor, koji je, kako je rekao, „tu bio korektan i vodio razgovore sa svim {efovima poslani~kih grupa, a pa`wu posvetio i opozicionim”.

Ili}: Be o grad i Voj vo di na naj ve }i du `ni ci Ministar gra|evine i urbanizma Velimir Ili} najavio je za ponedeqak slede}i sastanak radne grupe za re{avawe problema u gra|evinarstvu, poru~iv{i da Vlada Srbije ne moè pomo}i gra|evinarima dok se ne utvrdi ko kome duguje. – Znate ko najvi{e duguje? Grad Beograd i Vlada Vojvodine. Onda se kaè Vlada Vojvodine duguje. A ko je izvodio radove, a nije platio? Razvojni fond Vojvodine. To mora da se kaè. Kako su izvodili radove, ko im je odobrio da

u|u u investicije, a nemaju nikakvo finansijsko pokri}e? – Ne mo`e Vlada pomo}i ako ne znamo ko kome duguje – istakao je Ili}, ukazav{i na to da se cifre, kada je re~ o dugovawima, vrte oko milijardu evra. On je naveo da je na ju~era{wem sastanku radne grupe ministar saobra}aja Milutin Mrkowi} izneo podatak da to ministarstvo duguje oko 2,5 milijarde dinara, a Ministarstvo za regionalni razvoj Verice Kalanovi} – 300 miliona.

\i las: Zlo na mer ne tvrd we

Foto: B. Lu~i}

O polo`aju APV potreban je dijalog najodgovornijih qudi iz republi~ke i pokrajinske vlasti ([andor Egere{i)

KO KOME DUGUJE

SKUP [TI NA VOJ VO DI NE JU ^E OD LU ^I LA

Skup{tina Vojvodine odlu~ila je ju~e da u wen odbor za pitawa ustavnopravnog poloàja APV u|u i ~etiri ~lana koja nisu poslanici, ve} su predloèni kao pravni stru~waci, koji }e u tom odboru zajedno s 11 ranije izabranih poslanika u~estvovati u raspravi o deklaraciji o za{titi ustavnih i zakonskih prava Pokrajine. To su prof. dr Mom~ilo Gruba~, prof. dr Stevan Lili}, Sr|an Sikimi} i doc. dr Slobodan Orlovi}. Za predlog te odluke, koja je u „paketu” obuhvatila i izbor drugih poslanika u Odbor za poqoprivredu i u Odbor za privatizaciju, glasali su poslanici vladaju}e koalicije iz DS-a, LSV-a i SVM-a, ali i deo opozicije iz redova SNS-a i SPS–PUPS–JS–SDPS-a, wih ukupno 82. Opozicioni SRS i DSS bili su protiv. Obrazlaù}i za{to SRS ne}e podràti odluku, {ef te poslani~ke grupe Sa{a Santovac rekao je da radikali imaju pravo da sumwaju u rad prof. dr Stevana Lili}a, koga je optuìo za „plagijat” i „prepisivawe uybenika” dr Laze Kosti}a, navode}i da je Vojislav [e{eq u jednoj od svojih kwiga na to „jasno ukazao”. Dodao je da je Lili} u Londonu u aferi „Satelit” „svedo~io protiv interesa Srbije” i da }e dràva u toj aferi morati da plati 37 miliona evra.

petak 26. april 2013.

On je dodao da o~ekuje da eventualna deklaracija tek po~ne da se pi{e, a za wega li~no to je znak da sve kre}e iz po~etka. Vu~evi} je zakqu~io da „pokrajinska administracija ide na smirivawe tenzija, prevashodno je re~ o predsedniku Skup{tine, {to bi moglo ukazati na to da se ne}e ni preterano `uriti”.

jem su, dodao je, gra|ani pokazali da èle izbore. Smatra da su o tome gra|ani rekli i na izborima „od Apatina do Kovina” i poru~io: „Da sam na mestu predsednika Vlade, ja bih pozvao predstavnike opozicije na dijalog o tome kada i kako mogu biti raspisani pokrajinski izbori”. Po wegovim re~ima, dosad je skupqeno 80.000 potpisa za raspisivawe vanrednih izbora, a o~ekuje da ih u naredna dva-tri dana bude oko 100.000. [ef poslani~ke grupe LSV-a Branislav Bogaro{ki izjavio je da tekst deklaracije moè biti mnogo boqi, i dodao da }e predstavnici te stranke amandmanima poku{ati da poprave taj dokument. – Tu ima nekoliko neta~nosti i me{awa „baba i àba” – rekao je Bogaro{ki novinarima. – O~ekujem da na sednicama Odbora za pitawa ustavnopravnog poloàja Vojvodine tu deklaraciju doteramo i uozbiqimo. Poslanik DSS-a Branislav Ristivojevi} smatra da deklaracija „nikad nije ni trebalo da iza|e na svetlost dana„. On je upitao „kako na po{tovawe Ustava i zakona poziva ona pokrajinska vlast koja je najgrubqe pogazila Ustav Srbije„. – O tome je Ustavni sud i odlu~io pre godinu dana, a vladaju}e ve}ina insistira na naru{avawu ustavnosti i zakonitosti – rekao je Ristivojevi}, i dodao da se to vidi i po dnevnom redu Skup{tine koja „od tri ta~ke dnevnog reda, raspravqa o dve koje su osporene na Ustavnom sudu„, o ravnopravnosti polova i slu`benoj upotrebi jezika i pisma. Naime, Skup{tina je ju~e usvojila i odluku koja se odnosi na polagawe prijemnih ispita i proveru sklonosti i sposobnosti za upis na visoko{kolsku ustanovu na jezicima nacionalnih zajednica, kao i izve{taje pokrajinskog ombudsmana i Zavoda za ravnopravnost polova za 2012. godinu. Tako|e, Skup{tine je smenila direktorku Garancijskog fonda Biqanu Jovanovi} koja je podnela ostavku, umesto koje je izabran Goran Vasi}. S. Ko va ~e vi}

Gradona~elnik Beograda Dragan \ilas izjavio je ju~e da su neta~ne i zlonamerne tvrdwe ministra gra|evine i urbanizma Velimira Ili}a da Beograd duguje najvi{e para gra|evinarima za izvedene radove, i istakao da je dug glavnog grada Srbije u ovom trenutku mawi od milijardu dinara. U gra|evinsku industriju u Beogradu investirano je vi{e

od 100 milijardi dinara, zahvaquju}i ~emu danas ona postoji i u Srbiji, rekao je \ilas u izjavi dostavqenoj medijima. „Ovakve pau{alne tvrdwe ministra Ili}a jo{ jednom pokazuju da je pogubno po Srbiju da se takvi qudi nalaze na odgovornim funkcijama i da je sramota da bilo {ta odlu~uju u ovoj dr`avi”, naveo je gradona~elnik Beograda.

PO DS-a: Na pa di kva re in ve sti ci o nu kli mu Ukoliko ministar Ili}, za svog dugog mandata, nije utvrdio stawe u sektoru gra|evine i urbanizma, a pri tom me{a ingerencije i nazive institucija, onda je zaista vreme da podnese ostavku, saop{tio je ju~e Pokrajinski odbor DS-a Vojvodine. „Vlada Vojvodine nema dugovawa gra|evinskom sektoru, a Razvojni fond Vojvodine je institucija u osnivawu i bavi}e se kreditirawem privrede, a ne izgradwom. Sve institucije

i sama Vlada Vojvodine poku{avaju da pomognu privredu i poqoprivredu koje su neodgovornom politikom Republi~ke vlade dovedene u te{ko stawe, a stalni, neprimereni i neargumentovani napadi visokih dr`avnih funkcionera dovode do destabilizacije ionako te{kih okolnosti. Nakon svake takve izjave, kakvu je danas dao ministar Ili}, investitori odustaju od namere da investiraju u na{u zemqu”, saop{tavaju vojvo|anske demokrate.

ISTRA@IVAWA

„FAK TOR PLUS”: Na pred wa ci u Voj vo di ni na 36,1 od sto Pobednik parlamentarnih izbora u Srbiji, ukoliko bi oni bili odràni u nedequ, bila bi Srpska napredna stranka s 38,7 osvojenih glasova, druga bi bila Socijalisti~ka partija Srbije s 13,4 odsto podr{ke, a tre}a Demokratska stranka s 12,1 odsto, pokazalo je istraìvawe agencije „Faktor plus”. DSS bi na tim izborima osvojio 8,3 odsto, LDP 5,1 odsto, URS 4,8 odsto, SRS 3,5, a „Dveri„ 3,1 odsto glasova. Da }e izbora biti smatra 38 odsto ispitanika, a da ih ne}e biti misli 36 odsto. Kada je u pitawu Vojvodina, najve}u podr{ku i tamo beleì SNS, s 36,1 odsto, demokrate podràva 17,2 odsto Vojvo|ana, SPS 9,7 odsto, LSV 7,5 odsto, DSS 4,5 odsto, LDP 3,2 odsto... Za raspisivawe vanrednih pokrajinskih izbora je 41 odsto gra|ana Vojvodine, tome se protivi 29 odsto, a da bi oni trebalo da budu odràni na jesen smatra 23 odsto Vojvo|ana. Na pitawe da li osete „duh separa-

tizma” u Vojvodini, najvi{e gra|ana – 46 odsto je odgovorilo negativno, 31 odsto smatra da toga ima ali samo kod pojedinih stranaka, dok 11 odsto smatra da ga ima u velikoj meri. Da je predlo`ena deklaracija o za{titi ustavnih i zakonskih prava Vojvodine iskrena borba za autonomiju Vojvodine u pravom trenutku smatra deset odsto gra|ana, da je iskrena borba, ali u pogre{nom trenutku, smatra 16 odsto, a da je u pitawu tempirana aktivnost radi slabqewa Srbije u pregovorima o Kosovu misli 21 odsto ispitanika. Da je u pitawu separatisti~ki akt smatra 17 odsto ispitanika, ali ipak najvi{e gra|ana – 29 odsto – misli da je u pitawu poku{aj da se prikriju kriminalne aktivnosti. Najve}i broj ispitanika – 82 odsto – ne o~ekuje eskalaciju nasiqa u Vojvodini, dok {est odsto smatra da }e je biti. Ispitivawe je ra|eno u aprilu, na uzorku od 1.180 punoletnih ispitanika.

Pe tro vi} kom ple ti rao mre ù u ju `nom Ba na tu Formirawem inicijativnih odbora u Opovu, Vr{cu i Pan~evu, stranka u osnivawu biv{eg potpredsednika DS-a Du{ana Petrovi}a „Zajedno za Srbiju“ kompletirala je svoju mreù na podru~ju Ju`nobanatskog okruga. Decentralizacija dràve i su{tinska samouprava bile su kqu~ne teme o kojima su na osniva~kim skupovima govorili ~lan poslani~ke grupe „Zajedno za Srbiju“ Miodrag \idi} i koordinator te organizacije za Vojvodinu Vladimir Petkovi}. Inicijativni odbor u Opovu ~ine biv{i ~lanovi Op{tinskog odbora DS-a u tom mestu, s nekada{wim pokrajinskim poslanikom Milanom Suvulovim na ~elu. Za predsednika odbora u Vr{cu je izabran predsednik Saveta za privredu op{tine Goran Boànovi}. U Pan~evu je medijima predstavqen tim qudi (biv{ih ~lanova DS-a) koji, kako je nagla{eno, èli da unapredi grad: nekada{wi pokrajinski poslanici u dva mandata Sini{a Koji} i \ura Milo{ev, direktor filijale AIK banke Milan Babi}, direktor Javno-komunalnog preduze}a u Glogowu Branko Mr~ki}, nekada{wi predsednik Saveta MZ Jabuka dr Goran Mitevski, nekada{wi direktor JKP „Dolovo„ Jugoslav Brzovan... E. D.

ekonomija

petak 26. april 2013.

TRGOVINA I KRIMINAL

Platne kartice sigurne

– U Srbiji je izdato oko 25 miliona platnih kartica pro{le godine, od kojih je polovina u upotrebi, pa se mo`e re}i da je Srbija uglavnom sigurna za obavqawe transkacija putem interneta, odnosno pla}awe platnim karticama – izjavio je ju~e glavni policijski inspek-

tor u Odeqewu MUP-a Srbije za borbu protiv visokotehnolo{kog kriminala Branislav Veselinovi}. On je, govore}i o zloupotrebama, rekao da je primetno da su prethodnih godina gra|ani Rumunije, Makedonije i Bugarske tokom letwe sezone u grupama odlazili na primorje i na bankomatima postavqali automate, odnosno sisteme za skidawe zapisa s magnetnih traka platnih kartica i prilikom prolaska kroz Srbiju podizali gotovinu. Veselinovi} je na 13. me|unarodnoj konferenciji o elektronskoj trgovini i elektronskom poslovawu na Pali}u, ~iji je Tanjug medijski partner, ocenio da je dobro {to se banke sve vi{e orijenti{u na izradu platnih kartica sa ~ipom, a mawe na one s magnetnim zapisom. Kada je re~ o platnim karticama koje koriste dr`avqani Srbije, on je ukazao na to da je promet van teritorije na{e zemqe blizu 270 miliona evra {to je, kako je rekao, velika ci-

OPET BA^ENA UDICA ZA KUPOVINU NOVOSADSKE OSIGURAVAJU]E KU]E

Slovenci ho}e DDOR, a Italijani ga ne daju Kada osiguravaju}e ku}e razmi{qaju o {irewu trì{ta u Srbiji, onda planiraju da kupe DDOR „Novi Sad”. Tako se slovena~ki „Triglav” ve} drugi put za nekoliko meseci javqa s tom idejom. Smatraju da }e uz kupovinu „Kroacija osigurawa”, {to im je nadomak ruke, svoju regionalnu poziciju upotpuniti ako im se u portfequ na|e i DDOR. Ali, izgleda da Italijani, koji su jo{ 2008. u{li u tu ku}u, imaju druga~ije planove. – DDOR jednostvno nije na prodaju – kaè direktor kompanije u Novom Sadu Kristijan Oto Noi. Kada je pre {est godina postupak privatizacije novosadskog osiguravaju}eg giganta bio u toku, me|u kompanijama koje su se javile i pomiwale kao najozbiqniji kupci bio je ba{ „Triglav”. Odustao je, a DDOR je kupila italijanska ku}a Fondijarija SAI za 264 miliona evra. Nekoliko puta se pri~alo da }e oni DDOR prodati. Me|utim, u novembru pro{le godine celu Fodijariju je preuzela ja~a ku}a, „Unipol grupa” iz Bolowe. Tako se i DDOR „Novi Sad” na{ao i wihovom portfequ. Oni su najve}i osigurava~ u Italiji u oblasti neìvotnih osigurawa i jedan od vode}ih u Evropi pa im se, izvesno, ne}e ùriti da prodaju DDOR, izuzev ako on ne bude izrazito lo{e poslovao ili ako ponuda nije finansijski tako povoqna da se ne moè odbiti. Kako kaè prvi ~ovek DDOR-a Kristijna Oto Noi, pro{lu godinu su zavr{ili s bruto premijom od 8.214 miliona dinara i uz neto dobit od 264 miliona. Tehni~ke rezerve su adekvatne:

u delu za izravnavawe rizika je 1.042 miliona dinara, {to je 39 odsto ukupnih rezervi tog tipa na na{em tr`i{tu. Kapital ku}e je uve}an 8,7 posto i iznosi 4.081 milion dinara. U toku pro{le godine likvidirali su 92,5 odsto svih nere{enih {te-

ta. Noi ka`e da su realno uop{te o~ekivali vi{e jer su se, kada su do{li, nadali ekonomskom procvatu Srbije. Na`alost, do{la je kriza, izostao je rast li~ne potro{we. Ubudu}e nameravaju da vode opreznu politiku. S jedne strane, nastoja-

Svakako u stranim rukama U tranziciji na{e tr`i{te osigurawa su, kao i kod banaka, osvojili stanci. ^ak 90 odsto osiguravaju}ih kompanija u Srbiji su, sli~no kao kod banaka, one osnovane stranim kapitalom.

}e da izbegnu smawewe trì{nog udela i obima poslovawa, a s druge, ne èle da imaju agresivnu politiku rasta koja bi im donela i probleme. [ta se doga|a u DDOR-u „Novi Sad” pa`qivo prate i nekada{wi rukovode}i timovi. Tako pozati ekonomista i dugogodi{wi direktor ku}e dr Boris Marovi} kaè: – Uprkos ~iwenici da je u prethodnih pet godina prepolovio portfeq, DDOR je i daqe ostao brend za osigurawe u biv{im republikama SFRJ i regionu – nagla{ava on. – Zato se i daqe javqaju kupci. Imali smo u okviru ku}e i odli~nu {kolu za obrazovawe kadrova, odakle je iza{lo 70 doktora i magistara za ovu oblast. Ve}ina ih je sada na rukvode}im mestima u kompanijama koje su kasnije u{le na trì{te. To je dobro, ali je mnogo kvalitetnih kadrova napustilo DDOR. Nadam se da }e novi vlasnik – a „Unipol grupa„ je renomirana ku}a – na}i snage da vrati DDOR na mesto koje je imao ranije kod nas i da }e ponovo krenuti ekspanzija. Sada je po rezultatima poslovawa DDOR ve} pre{la Unika, a kompanija Viner {tedi{e se pribliìla na korak. Marovi} obja{wava da }e privatizacija osiguravaju}ih ku}a u regionu biti jo{. Tu je „Sava „ osigurawe iz Slovenije. Me|u kandidatima je i na{ „Dunav”, koji je ure|ena kompanija u sto odsto dràvnom vlasni{tvu. Ali, o~igledno je da nadle`ni èle renomiranog kupca i ~ekaju boqa vremena pa je dràva u ovom trenutku spremnija da proda Telekom nego „Dunav”. D. Vujo{evi}

DA^I] I KIRBI IDU PO INVESTITORE

Amerikanci ula`u u IT Ambasador SAD u Beogradu Majkl Kirbi nada se da }e posle sporazuma Beograda i Pri{tine u Srbiju sti}i jo{ investicija i od ameri~kih kompanija. Kirbi je istakao da o~ekuje jo{ investicija ameri~kih kompanija u Srbiju u budu}nosti, i naveo da }e 9. maja, zajedno s premijerom Srbije Ivicom Da~i}em, oti}i u investicionu i trgovinsku misiju u SAD, s fokusom na IT-sektor. – Mnogo kompanija iz IT-sektora smatra da je ovo dobro mesto za poslovawe, tako da se nadamo da }emo privu}i jo{ investitora – rekao je ameri~ki ambasador. – Nadam se da }e rezultat posete – a siguran sam da se i premijer Da~i} nada – biti novi ugovori uskoro, kao i dolazak jo{ kompanija i zapo{qavawe jo{ talentovanih mladih qudi. Ameri~ki ambasador je u rezidenciji priredio prijem povodom pro{irewa investicija kompanije NCR u Srbiji. Kompanija NCR je pro{le godine u Beogradu otvorila svoj centar, gde sada radi 300 radnika, a odlu~ila je da dodatno investira i uposli jo{ 300 radnika, za {ta je dobila podsticaj od 5.000 evra po radnom mestu.

EKONOMIJA

petak 26. april 2013.

DU [AN BA JA TO VI] O RE STRUK TU RI RA WU I BU DU] NO STI GA SNE KOM PA NI JE

Plan Mi ni star stva gu ra „Sr bi ja gas” u ste ~aj – Plan re struk tu ri ra wa JP „Sr bi ja gas„, ko ji je pred sta vi lo Mi ni star stvo ener ge ti ke, gu ra kom pa ni ju u ste ~aj, mo è ugro zi ti sta bil nost snab de va wa do ma }eg tr ì {ta ga som, ali i stvo ri ti niz pro ble ma u re a li za ci ji ga so vo da „Ju `ni tok” – re kao je na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za no vi na re ge ne ral ni di rek tor JP „Sr bi ja gas” Du {an Ba ja to vi}. – Ni smo pro tiv re struk tu ri ra wa kom pa ni je, na pro tiv, ali se ne sla èm s pred lo è nim pla n om Mi n i s tar s tva ener ge ti ke pa smo se obra ti li pred sed ni ku i pre mi je ru Sr bi je, da se ras pra va o tom pred lo gu od lo ì. On je re kao da je neo p hod no da se o tom pi ta wu, iz u zet no va `nom ne sa mo za JP „Sr bi ja gas” ve} i za dr à vu, raz go va ra na me sti ma gde je to po treb no, od no sno u Vla di Sr bi je, te da stav o to me tre ba da da i stru~ na jav nost, a ne da bu de pred met me dij skih na pi sa. Po we go vim re ~i ma, uko li ko bi se pred l o ` e n i plan spro veo do de cem bra, mo glo bi do }i do ve li kih pro ble ma jer bi ume s to sta b il n o s ti snad b e v a w a, bi l a otvo r e n a vra ta za spe ku la tiv no tr ì {te. Ba ja to vi} je uka zao na to da se u JP „Sr bi ja gas” ve} dve go di ne ra di plan re struk tu ri ra wa, u ko ji su u kqu ~e ni sin di ka ti, a ciq je da se to JP sa ~u va i bu de in te gri sa na, fi nan sij ski kon so li do va na kom pa ni ja, u ko joj }e bi ti po de qe ne de lat no sti. On je is ta kao da JP „Sr bi ja gas” ni je bi lo ukqu ~e no u iza ra du pred lo ga Mi ni star stva ener ge ti ke o re struk tu ri ra wu, te da ta kom pa ni ja ne ma ni ka kvu {an su da pre ì vi uko li ko se taj pred log usvo ji, kao i da JP „Sr bi ja gas” ima pra vo da iz ne se svoj stav i

plan re struk tu ri ra wu kom pa ni je da bi se ona sa ~u va la. – Plan Mi ni star stva ener ge ti ke pred vi |a da se iz JP „Sr bi ja gas” u „Tran sgas” iz dvo je zdra va pred u ze }a, a da u JP „Sr bi ja gas„ osta nu fir me ko je lo {e po slu ju, {to }e ga gur nu ti u ste ~aj. Pred log re struk tu ri ra wa je ne ja san, ne pod ra zu me va o~u va we na ci o nal ne ga sne kom pa ni je, ne e fi ka san je i skup i li ~i na eks pe ri ment – re kao je Ba ja to vi} Po we go vim re ~i ma, iako su pred l o ` e n i plan i onaj JP „Sr b i ja g as” na pr v i po g led sli~ ni, raz li ke su ve li ke jer pod ra zu me va ju ra zi li ~it pri stup re or ga ni za ci ji kom pa ni je. On je uka zao i na to da su ro ko vi za pri me nu pred lo è nog pla na ve o ma krat ki, od no sno ne re al ni. Po we go vim re ~i ma, u dru g oj fa z i pred l o ` e n og pla n a pred v i | e n o je da se tran sport i di stri bu ci ja iz dvo je do kra ja go di ne, dok je taj po stu pak u ze mqa ma Cen tral ne i Is to~ ne Evro pe tra jao od 12 do 18 me se ci. – JP „Sr bi ja gas” je na ci o nal ni brend Sr bi je, i to tre ba i da osta ne. Mi smo dr àv no pred u ze }e i za bo ra vqa se da se pre ko we ga vo di la, ali i da qe se vo di, so ci jal na po li ti ka, jer ni ova vla da ni je pro me ni la stav pre ma to me. Na {e po slo va we op te re }u je ne re al na ce na ener gen ta, ve li ka du go va wa po tro {a ~a, kao i pla }a we od lo è no do ~ak 270 da na, ce na i da qe ni je eko nom ska – re kao je Ba ja to vi}. One ka zao da je me dij ska sa ta ni za ci ja JP „Sr bi ja gas„ na ne la ogrom nu {te tu re pu ta ci ji kom pa ni je, a da su po sle di ce ve} vi d qi v e jer po je d i n e evrop ske ban ke zah te va ju po vra }aj sred sta va. D. Mla |e no vi}

Sum wi ve igre oko „Ju `nog to ka” Du {an Ba ja to vi} je uka zao na to da pred log Mi ni star stva ener ge ti ke za re struk tu ri ra we JP „Sr bi ja gas” mo `e stvo ri ti niz prav nih i po li ti~ kih pro ble ma u re a li za ci ji pro jek ta ga so vo da „Ju `ni tok”. – Po tom pla nu, u sve po slo ve JP „Sr bi ja gas” uvo di se tu tor stvo Evrop ske ban ke za ob no vu i raz voj, {to pod ra zu me va i od re |e ne po li ti~ ke uslo ve. Ne ki od wih mo gli bi po ten ci jal no ugro zi ti „Ju `ni tok”, a ni sam si gu ran u to da }e ru ski part ner, „Ga sprom”, ra do gle da ti na to – re kao je Ba ja to vi}. Po we go vim re ~i ma, ru ske ban ke sprem ne su da u ce li ni fi nan si ra ju pro je kat „Ju `ni tok” i pre u zmu naj ve }i ri zik te se to ne bi sme lo do ve sti u pi ta we. Uz to, uka zao je Ba ja to vi}, bi lo je i po je di nih evrop skih ba na ka, ko je su, kao uslov za do bi ja we nov ca, tra `i le ak ci je „Ju `nog to ka”.

Li be ra li zova ti tr ì {te stru je i ga sa Mi ni star ka ener ge ti ke Zo ra na Mi haj lo vi} iz ja vi la je da Sr bi ja ne do voq no ko ri sti svoj cen tral ni po lo àj u re gi o nu, a da bi is ko ri sti la pred no sti na tr ì {tu ener ge na ta u Ju go i sto~ noj Evro pi, mo ra da re struk tu ri ra ve li ke dr àv ne si ste me, po put „Elek tro pri vre de Sr bi je„ i „Sr bi ja ga sa„. Ona je, na kon fe ren ci ji pod na zi vom „Ka ko do in ter gri sa nog tr ì {ta elek tri~ ne ener gi je u Ju go i sto~ noj Evro pi”, re kla da je neo p hod no re stru ku ri ra ti ta dva dr àv na pred u ze }a da bi se mo gla upu sti ti u kon kuren ci ju s evrop skim kom pa ni ja ma. Ona je pod se ti la na to da je u Sr bi ji ve}

za po ~et pro ces li be ra li za ci je tr ì {ta elek tri~ ne ener gi je, is ta kav {i da }e dr à va u~i ni ti sve da se taj po sao na sta vi, kao i da se ka sni je li be ra li zu je i tr ì {te ga sa. – Mo è mo da ka è mo da se kre nu lo u pro ces li be ra li za ci je i otva ra wa tr ì {ta, po sto ji za kon ska re gu la ti va, ali je dr à va u ne kim stva ri ma bi la ne pri pre mqe na – re kla je mi ni star ka Mi haj lo vi}, i oce ni la da „smo i da nas de lom ne pri pre mqe ni, ma ko li ko se tru di li da is po {tu je mo sve ro ko ve i ono {to je neo p hod no da bi smo mo gli pri ~a ti o li be ra li zo va nom tr ì {tu”.

PRI MA WA ZA PO SLE NIH I PEN ZI O NE RA NA SVO JE VR SNOJ KLAC KA LI CI

Pla te pa le, ali }e pen zi je po ra sti Pla te i pen zi je u Sr bi ji su ve} du go na svo jevs noj klac ka li ci jer iz me se ca u me sec ma lo sko ~e pa ma lo pad nu. Sli~ no se de {a va i ovih me se ci, jer je mar tov ska pro se~ na pla ta u Sr bi ja po no vo pa la, a s dru ge stra ne, pen zi o ne ri }e u ma ju do bi ti po vi {i cu. Pen zi je i nov ~a ne na kna de od 1. apri la se uskla |u ju dva po sto, shod no do pu na ma Za ko na o pen zij skom i in va lid skom osi gu ra wu, sa op {tio je ju ~e PIO Fond. Na kon uskla |i va wa, naj vi {i iz nos pen zi ja, na ta ko zva nom maj skom ~e ku, za ka te go ri ju za po sle nih, ukqu ~u ju }i i pro fe -

ma i nov ~a nim na kna da ma uskla |u je dva po sto, iz no si }e 708,61 di na ra, na ve de no je u sa op {te wu Fon da PIO. S du ge stra ne, pro se~ na ne to za ra da is pla }e na u mar tu u Sr bi ji, iz no si 41.689 di na ra i u od no su na pro se~ nu za ra du u fe bru a ru, no mi nal no je ma wa 3,9 sa op {tio je ju ~e Re pu bli~ ki za vod za sta ti sti ku. Pro se~ na mar tov ska ne to za ra da bi la je no mi nal no 2,8 po sto ve }a, a re al no 7,6 od sto ma wa ne go u istom me se cu la ne. Pro se~ na ne to za ra da, is pla } e n a u pe r i o d u ja n u ar–mart, bi l a je no m i n al n o {est po sto ve }a, a re al no 5,4

Naj ve }e za ra de u Ba~ koj Pa lan ci Naj vi {e pro se~ ne za ra de za mart u Sr bi ji is pla }e ne su za po sle ni ma u Ba~ koj Pa lan ci – 69.240 di na ra, a naj ni è u Kur {u mli ji – 23.575 di na ra, po ka za li su po da ci RZS-a. U vr hu po vi si ni pla ta u mar tu su, po sle Ba~ ke Pa lan ke, be o grad ske op {ti ne Sta ri grad sa 62.274 di na ra, La za re vac – 60.643 di na ra, No vi Be o grad – 59.804 di na ra, kao i Ko sto lac – 57.743 di na ra. Me |u op {ti na ma s naj ni ìm pla ta ma su, osim Kur {u mli je, @a ba ri s 23.653 di na ra, Di mi trov grad – 24.571, Go lu bac – 25.461 di nar i Ma lo Cr ni }e – 25.590 di na ra. Po sma tra no po de lat no sti ma, naj ve }e pro se~ ne za ra de ima li su za po sle ni u pro iz vod wi du van skih pro iz vo da – 100.745 di na ra, a naj ma we u ki ne ma to graf skoj, te le vi zij skoj i mu zi~ koj pro duk ci ji – 19.541 di nar. U vr hu po vi si ni pla te su i za po sle ni u uslu `nim de lat no sti ma u ru dar stvu – 93.834 di na ra, re kla mi ra wu i is tra ì va wu tr ì {ta – 85.430, fi nan sij skim uslu ga ma, osim osi gu ra wa i pen zi o nih fon do va – 84.207 i u eks plo a ta ci ji si ro ve naf te i pri rod nog ga sa – 81.575 di na ra. si o nal na voj na li ca, pen zi o ne re sa mo stal nih de lat no sti i po qo pri vred ne iz no si }e 114.440,51 di na ra. Naj ni ì iz nos pen zi ja za ka te go ri ju za po sle nih, pro fe si o nal nih voj nih li ca i sa mo stal nih de lat no sti iz no si }e 13.156,12 di na ra, dok je za ka te go ri ju po qo pri vred ni ka iz nos naj ni è pen zi je 10.343,04. Vi si na nov ~a ne na kna de za tu |u po mo} i ne gu iz no si 15.748,38 di na ra, dok }e osnov za od re |i va we vi si ne nov ~a ne na kna de za te le sno o{te }e we iz no si ti 6.561,65 di na ra. Vred nost op {teg bo da, ko ji je bi tan ele ment pr ve pen zi je, a ko ji se za jed no s pen zi ja -

od sto ma wa ne go u istom pe ri o du la ne. Pro se~ na bru to za ra da u mar tu je iz no si la 57.628 di na ra i u od no su na onu is pla }e nu u fe bru a ru i no mi nal no i re al no je ma wa 4,3 od sto. Mar tov ska bru to za ra da bi la je no mi nal no 2,7 po sto ve }a, a re al no 7,6 od sto ma wa od za ra de is pla }e ne u istom me se cu la ne. O ka kvoj se klac ka li ci ra di naj bo qe po ka zu je po da tak da pro se~ na ne to za ra da u Sr bi ji, is pla }e na u fe bru a ru, iz no si 43.371 di nar i, u od no su na ja nu ar, no mi nal no je bi la 10,6 po sto ve }a, a re al no de set. E. Dn.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

108,9142

111,1369

113,6930

108,5808

Australija

dolar

86,0913

87,8483

89,8688

85,8278

Promena %

Cena

Promet

Iritel, Beograd

24,00

310

Luka Dunav, Pan~evo

19,99

2.851

8.553

Galeb GTE, Beograd

19,33

179

139.799

^oka duvanska industrija, ^oka Dunav osigurawe, Beograd Pet akcija s najve}im padom Zenit, Vr{ac

0,00

1.527

0,00

-1,14

695

48.650

Energoprojekt holding, Beograd

-0,65

769

319.000

Imlek, Beograd

-0,10

3.000

453.000

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

-0,82

485

198.365

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

2.300

11.500

Galenika Fitofarmacija, Zemun

-2,06

3.232

804.890

Jubmes banka, Beograd

0,00

8.875

0,00

Promet

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

4.152

1.366.008

9.287.688

Go{a monta`a, Velika Plana

0,03

3.037

2.429.200

Alfa plam, Vrawe

0,00

8.300

124.500

Veterinarski zavod, Subotica

-3,19

425

34.000

Tigar, Pirot

-1,06

187

1.870

Promena

Cena

Promet

1.119

10.071

@itoprodukt, Kragujevac

-9,09

10.000

370.000

Privredna banka, Beograd

-7,69

120

Danska

kruna

14,5984

14,8963

15,2389

14,5537

Norve{ka

kruna

14,1854

14,4749

14,8078

14,1420

BIP u restrukturirawu, Beograd

-5,00

2.470

12,6145

Veterinarski zavod, Subotica

-3,19

425

34.000

franak

88,2539

90,0550

92,1263

87,9837

V. Britanija

funta

127,8336

130,4424

133,4426

127,4422

SAD

dolar

83,5103

85,2146

87,1745

83,2547

Kursevi iz ove liste primewuju se od 25. 4. 2013. godine

NIS, Novi Sad Aik Ba~ka Topola, Ba~ka Topola TE - TO, Senta ^oka duvanska industrija, ^oka Vojvodina Tehnopr, Sr. Mitrovica

366.610

Soja protein, Be~ej

81,3034

[vajcarska

9.287.688

1.560

98.800

-20,01

Vojvo|anskih top-pet akcija

1.009

0,00

19.394

85,1314

13,2085

1,31

AIK banka, Ni{

632

83,5174

13,9115

NIS, Novi Sad

2.600

81,5531

12,6533

Promet

5,33

Cena

18,18

dolar

kruna

Promena %

Komercijalna banka, Beograd

Kanada

[vedska

BELEX 15 (577,79 -0,05) Naziv kompanije

Promena 1,31 0,00 5,00

Cena 1.009 15.000 8.400

900.000 470.400

18,18

2.600

98.800

0,00

1.000

55.000

Svi iznosi su dati u dinarima

svet

petak 26. april 2013.

RUSKI PREDSEDNIK GOTOVO PET SATI ODGOVARAO NA PITAWA GRA\ANA

Putin: Za hla|ewe odnosa sa SAD nije kriva Moskva MOSKVA: Dono{ewe zakona Magnitskog, kojim se predvi|aju sankcije protiv ruskih ~inovnika koje SAD sumwi~e za kr{ewe qudskih prava, predstavqa „imperijalisti~ko pona{awe“ SAD na polit~kom poqu, rekao je ju~e ruski predsednik Vladimir Putin. Ruski predsednik je postavio novi li~ni rekrod u trajawu telekonferencije odgovaraju}i na pitawa gra|ana 4 sata i 47 minuta. Tokom tih skoro 5 sati uspeo je da odgovori na 85 pitawa. Rekordan je bio i broj pitawa koja su gra|ani postavqali od nedeqe do kraja konferencije –vi{e od tri miliona pitawa stiglo je putem telefona, sms-a i e-maila. Putin je naveo da su odnosi Rusije i SAD po~eli da se hlade jo{ u vreme rata u Iraku, kada su SAD pozvale Rusiju da u~estvuje u invaziji, a ona je to odbila. On smatra da su SAD morale ukinuti stari Yekson-Venikov zakon, jer bi imale finansijsku {tetu sa stupawem Rusije u Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO), ali nisu morale da donesu novi „antiruski zakon“. „^ini se da su mislili da }e na{ odgovor biti mlak“, rekao je Putin i dodao da Rusija i Zapad moraju da se odnose sa me|usobnim po{tovawem i razumevawem, zakqu~io je ruski predsednik. Putin je izjavio da u Rusiji nema polit~kih procesa i masovne represije, ali i da mora da postoji red i po{tovawe zakona. „Niko nikoga ne zatvara zbog politi~kih pogleda i stavova ve} zbog kr{ewa zakona”, pred kojim svi moraju da budu jednaki odgovorio je Putin na pomiwawe procesa protiv benda „Pusi Rajot„ i opozicionog lidera Alekseja Navaqnog.

Vladimir Putin za me|usobno po{tovawe Rusije i zapada

Za globalnu borbu protiv terorizma „Uvek me je qutilo kada su na{i zapadni parneri i mediji teroriste, koji su izvr{avali krvave zlo~ine na teritoriji na{e zemqe, nazivali pobuwenicima, a nikada teroristima“, izjavio je ruski predsednik Vladimir Putin odgovaraju}i na pitawe kako se boriti sa optu`bama obi~nih amerikanaca posle napada u Bostonu. Putin je dodao da su teroristi na teritoriji Ruske federacije dobijali informacionu, finansijsku i politi~ku podr{ku sa zapada. „Rusija je sama `rtva me|unarodnog terorizma“, rekao je Putin dodav{i da se ne treba baviti deklaracijama ve} zajedni~kim delovawem. Slu~aj u Bostonu jo{ jednom je potvrdio tu tezu Rusije, rekao je ruski predsednik tokom godi{we telekonferencije. „Staqinizam je vezan za kult li~nosti, masovne represije, logore i ni~eg sli~nog u Rusiji nema i ne mo`e biti”, rekao je ruski predsednik odgovoraju}i

Dva pisma od Berezovskog Ruski predsednik je javno potvrdio da je primio dva pisma od oligarha i velikog protivnika wegovog reìma Borisa Berezovskog koji ga je, kako navodi, molio da mu dozvoli povratak u Rusiju. Odgovoraju}i na pitawa tokom telekonferencije, Putin je precizirao da je prvo pismo, koje je pisano rukom, dobio u februaru, a drugo kad je Berezovski ve} bio mrtav - po{to je u martu izvr{io samoubistvo u Velikoj Britaniji. U oba pisma Berezovski pi{e da je gre{io, da je naneo {tetu i da „moli da mu dozvolim da se vrati u Rusiju”, rekao je ruski predsednik. Sadràj pisma Putin nije èleo da obelodani iako su mu to, rekao je, neki saradnici savetovali. Putin je dodao da su pisma li~nog karaktera mada, kako je kazao, on i Berezovski nikad nisu bili bliski.

na kritike da wegov tre}i predsedni~ki mandat pokazuje neke elemente staqinizma, poput politi~ki motivisanih sudskih procesa. Za Alekseja Navaqnog, kojem je prekju~e po~elo su|ewe za proneveru, a kojeg opozicioni krugovi smatraju borcem protiv korupcije, Putin je rekao: „Ako neko vi~e: ’Drìte lopova!’ - ne zna~i da sam moè da krade”. Po Putinu, borci protiv korupcije moraju da budu kristalno ~isti.Ruski predsednik je, istovremeno, uveren da }e proces protiv Navaqnog biti objektivan. Aleksej Navawi, pozanti bloger i advokat, optuèn je u gradu Kirovu sa biv{im direktorom lokalne drvne kompanije za proneveru vi{e od 400.000

evra 2009. godine za {ta mu preti do 10 godina zatvora. Ruski predsednik izjavio je da je korupcija svuda ali da je u svakodnevnom ìvotu ona pre{la sve granice i obe}ao da }e je uni{titi. Pro{le godine je za korupciju odgvoralo vi{e od 800 osoba sa posebnim statusom - policajci, ~inovnici, poslanici , i taj posao }e se nastaviti rekao je Putin. Na pitawe da li je ~uo da se 30 poslanika razvelo da ne bi prijaviqivalo imovinu supru`nika koji bi mogli da imaju imovinu u inostranstvu, Putin je odgovorio da svi imaju pravo da ~uvaju novac gde èle osim onih koji su izabrali da rade u dràvnoj administraciji. „Neka sami odlu~e {ta im je va`nije: da ~uvaju novac u inostranstvu ili da sluè dràvi. Ako ~ovek ~uva novac u inostrastvu on je uvek zavisan. Treba ih osloboditi te zavisnosti“, rekao je ruski predsednik. „Ako ne veruju spostvenom ekonomskom sistemu, {ta oni onda ovde rade. Neka vrate ovde parice“, dodao je Putin. Ruski predsednik je incijativu da se zabrani zaposelnima u dràvnoj adminsitraciji da imaju ra~une, obveznice i nekretnine u inostranstvu izneo obra}aju}i se Federalnom saboru u decembru. Ve} u januaru usvojen je zakon u takozvanom prvom ~itawu.

UKRATKO Danilovi}: \ukanovi} kao Ta~i

ko Pjongjang ne prihvati predlog u roku od 24 sata.

PODGORICA: Funkcioner opozicionog Demokratskog fronta Goran Danilovi} izjavio je ju~e da je crnogorski predsednik Filip Vujanovi}, po politi~koj va`nosti, „crnogorska verzija Zorana Lili}a”, dok je premijera Mila \ukanovi}a nazvao „crnogorskim Ha{imom Ta~ijem”.U Crnoj Gori i daqe traje politi~ka kriza nakon predsedni~kih izbora na kojima je, prema rezultatima Dràvne izborne komisije, pobedio predsedni~ki kandidat DPS-a i aktuelni {ef dràve Filip Vujanovi}, dok Izborni {tab Miodraga Leki}a ne priznaje te rezultate i traì nove izbore. „Nema te institucije - Ustavnog ili Apelacionog suda, koji }e od Vujanovi}a napraviti predsednika Crne Gore”, kazao je Danilovi}, dodaju}i da je Vujanovi}, po politi~koj va`nosti, isto {to je nekada, u zajedni~koj dràvi sa Srbijom, bio i Zoran Lili}. Danilovi} je na svom Fejsbuk profilu naveo da je Leki}u oteta pobeda na predsedni~kim izborima i to „uz podr{ke sa strane”. „Otkud ta evropska saglasnost i pe~at na nepo{teno i oteto? Zna (Milo) \ukanovi} otkud, ube|en sam. Nije jo{ dovr{io posao i zato wega guraju

VA[INGTON: Broj zatvorenika u ameri~koj vojnoj bazi Gvantanamo na Kubi koji su zapo~eli {trajk gla|u pove}ao se na 92 osobe, saop{tila je uprava zatvora.. U odnosu na prethodni dan, jo{ osam zatvorenika je stupilo u {trajk, ~ime sada ve}ina od 166 pritvorenih ne uzima hranu. Pukovnik Semjuel Haus je izjavio da su pritvorenici koji su se pridruìli {trajku gla|u izdvojeni iz zajedni~kih prostorija i stavqeni u samice, gde wihovo zdravstveno stawe prate doktori. Prilikom prethodnog takvog poteza uprave zatvora 13. aprila, do{lo je do sukoba straàra sa pritvorenicima. U ameri~koj vojnoj bazi koja se nalazi u kubanskom zalivu Gvantanamo nalaze se osumwi~eni za terorizam, koje je vojska SAD i bezbednosne slu`be te zemqe uhapsila {irom sveta. Neki od wih se nalaze u pritvoru duè od deset godina bez optu`nice, {to izaziva ~este kritike organizacija za za{titu qudskih prava.

Goran Danilovi}

pred sobom, onako kako on gura svog Lili}a. \ukanovi} je crnogorski Ta~i kojemu se ne gleda u zube i pro{lost”, naveo je Danilovi}.Prema wegovim re~ima, pobeda Leki}a na izborima za predsednika Crne Gore je naj~istija pobeda u novijoj istoriji Balkana.

Seul nudio pregovore SEUL: Ju`na Koreja je ju~e formalno ponudila razgovore Severnoj Koreji o nastavku rada zajedni~ke industrijske zone u Kaesongu i nagovestila da bi se mogla sasvim povu}i iz tog projekta ukoliko Pjongjang odbije. Seul je rekao da nudi razgovore na radnom nivou kako bi se re{ila pat pozicija oko Kaesonga, retkog simbola saradwe me|u dve Koreje koji je postao `rtva rastu}ih vojnih tenzija na Korejskom pluostrvu. Me|utim, ponuda je do{la s upozorewem o nenavedenim „zna~ajnim merama” koje }e uslediti ukoli-

[trajk u Gvantanamu

Pesticid umesto sosa PEKING: Kineska dr`avna agencija je javila da je jedan ~ovek umro, a 20 je otrovano, nakon {to je kuvar dok je kuvao ru~ak gre{kom stavio u jelo pesticid umesto sosa. Agencija Sinhua je navela da je i kuvar me|u onima koji su se razboleli nakon {to su pojeli ru~ak na jednom gradili{tu u severnom kineskom autonomnom regionu Unutra{wa Mongolija. Svi otrovani su radnici migranti iz drugih krajeva Kine. Jedan radnik je umro, a dvojica su u te{kom stawu.

Bomba na daqinski BOSTON, VA[INGTON: Bombe koje su eksplodirale na bostonskom maratonu aktivirane su daqinskim upravqa~em kakav se koristi u igra~kama, saop{tili su ameri~ki zvani~nici. Istra`iteqi su prona{li deli}e opreme za daqinsko upravqawe me|u ru{evinama posle eksplozije i analizirali ih, prenela je agencija AP.Jedan od neimenovanih zvani~nika opisao je detonator kao „upravqa~ iz blizine”, misle}i da je bio aktiviran nekoliko blokova od mesta eksplozije. Zvani~nik je rekao i da Yohar Carnajev, jedan od terorista, prilikom hap{ewa nije bio naoru`an.

PETA STRANA SVETA

Broj `rtava porastao na ~ak 228 i nije kona~an Vatrogasci i vojnicu uspeli su da izvuku izme|u 1.500 i 2.000 qudi ispod ru{evina, ali jo{ uvek ima mnogo zarobqenih koji ~ekaju da budu spaseni. Od osmospratnice „Rana plaza” u predgra|u Savar, na 30 kilometara od centra Dake,

Foto AP/A.M. Ahad

DAKA :Broj `rtava ru{ewa zgrade u Banglade{u porastao je na najmawe 228 i verovatno }e bilans poginulih i daqe rasti jer ima mnogo zarobqenih pod ru{evinama osmospratnice u predgra|u Dake, saop{tila je ju~e policija. Bolnice u Savaru i okolini prepune su pacijenata sa ozbiqnim povredama glave i grudnog ko{a, neki bez ruku i nogu, rekli su doktori hitne pomo}i Univerzitetske bolnice Enam, navode}i da je u bolnici zbrinuto vi{e od 1.000 qudi. Zamenik komandira prestoni~ke policije A.B.M. Masud Hosain izjavio je da su ve}ina `rtava nesre}e `ene koje su radile u pogonima pet tekstilnih fabrika i da }e ih biti jo{, po{to su spasioci nastavili potragu za pre`ivelima tokom no}i i jutra i „koliko god to bude bilo potrebno”.

ostalo je samo prizemqe po{to se sru{ila ju~e oko devet sati, a za koju je jedan ministar rekao je nezakonito izgra|ena. Pre`iveli su se `alili da su se u utorak uve~e pojavile pukotine na zgradi, {to je izazvalo evakuaciju, ali im je, protiv

LI^NOSTI PA TRIK MUN

wihove voqe, nare|eno da se vrate na proizvodne linije. Banglade{ko udru`ewe proizvo|a~a i izvoznika ode}e saop{tilo je da je u zgradi bilo pet fabrika u kojima je ukupno bilo zaposleno oko 3.122 radnika, prete`no `ena. Lokalni mediji su javili da je vlasnik sru{ene zgrade bio lokalni {ef omladinskog ogranka vladaju}e partije Baglade{a koji je spasen iz ru{evina. Banglade{ki ministar unutra{wih poslova Muhiudin Kan Alamgir izjavio je novinarima da su, prilikom gradwe, naru{eni gra|evinski propisi i da }e odgovorni biti ka`weni po{to je vlasnik prvobitno dobio dozvolu za gradwu petospratnice, ali da je on samovoqno dodao ostale spratove i opteretio konstrukciju, dodaje AP.

Ameri~ku aministraciju brinu neke izjave koje je nedavno dao predsednik RS Milorad Dodik, o Radovanu Karayi}u i NATO savezu i u ovom trenutku smatraju da sastanci s wim nisu korisni, izjavio je ambasador SAD u B i H Patrik Mun. On je objasnio da je konkretno mislio na najsve`iju izjavu Dodika u Hagu, koja se razlikuje od one pre pre osam godina

SIL VIO BER LU SKO NI Silvio Berluskoni, trostruki premijer Italije i dvostruki prekr{ilac zakona, izvojevao put povratka na vlast,nakon {to je mandat za sastav nove vlade poveren Enriku Leti. Berluskoni i 241 poslanik iz wegove partije Narod slobode dr`e glasove koji su potrebni Leti (46), , da obezbedi parlamentarnu ve}inu.

MI RO SLAV NAJ DE NOV Biv{i ministar poqoprivrede Bugarske Miroslav Najdenov izjavio je ju~e da su nezakonito prislu{kivani svi ~lanovi vlade biv{eg premijera Bojka Borisova. Najdenov je istakao da odgovornost za to snosi biv{i zamenik premijera i ministar unutra{wih poslova Cvetan Cvetanov. „Moramo da ka`emo - dosta! I da ka`e Cvetanovu: „Cvetanove, ti si to uradio”.

dru[tvo PRED UPIS U SRED WIM [KO LA MA U VOJ VO DI NI

Me sta 16,7 po sto vi {e ne go osma ka U prvom razredu sredwih {kola u Vojvodini u narednoj {kolskoj godini bi}e mesta za 20.866 redovnih, 1.192 vanredna u~enika i za 631 u~enika sa smetwama u razvoju – utvr|eno je Odlukom o broju mesta za upis u~enika u prvi razred sredwih {kola, koju je prihvatila Vlada Vojvodine. Od tih mesta, 15.307 je u 75 stru~nih {kola, 3.887 u 26 gimnazija, od kojih je 192 u filolo{kim i 60 u specijalno matemati~kim odeqewima. U deset umetni~kih {kola za upis je predvi|eno 490 mesta, a u deset me{ovitih 1.182, dok je u deset sredwih {kola za obrazovawe

Karlovcima ove godine bi}e raspisan konkurs za popunu po 12 mesta u bilingvalnim odeqewima s nastavom na nema~kom i francuskom jeziku. Od trogodi{wih smerova, Sredwa tehni~ka {kola „Milenko Brzak U~a” u Rumi mo}i }e da upi{e deset u~enika na smer za alatni~are, a tehni~ke {kole „Lukijan Mu{icki” u Temerinu i „[inkovi} Jo`ef” u Ba~koj Topoli raspisa}e konkurs za prijem po 15 budu}ih manikira-pedikira. Najve}i broj mesta u {kolama u Vojvodini i ove godine bi}e u odeqewima s nastavom na srpskom jeziku, 410 mesta je u trogo-

Si gur no je da ni ko od ma lih ma tu ra na ta ne }e osta ti ne u pi san, a kao i ra ni jih go di na, i ove }e me sto u sred woj {ko li od re |i va ti broj sa ku pqe nih bo do va u~enika sa smetwama u razvoju planirano 593 mesta, kao i 38 mesta za upis u~enika sa smetwama u razvoju u prvi razred sredweg obrazovawa pri Sredwoj stru~noj {koli „4. juli” u Vrbasu. U odnosu na pro{logod{wi upis, u saradwi s lokalnim samoupravama i Tr`i{tem rada, {kole su i ove godine tra`ile izmene plana upisa, a, posle konsultacija pokrajinskih i republi~kih prosvetnih vlasti, dogovoreno je da se [kolskom centru „Nikola Tesla” u Vr{cu odobri upis jednog odeqewa komercijalista, a Elektrotehni~koj {koli „Nikola Tesla” u Pan~evu i Tehni~koj {koli „9. maj” u Ba~koj Palanci po jednog oglednog odeqewa elektrotehni~ara informacionih tehnologija. U Filolo{koj gimnaziji u Sremskim

di{wim odeqewima s nastavom na ma|arskom, a 1.893 mesta je s nastavom na tom jeziku, ali u ~etvorogodi{wim smerovima. Za obrazovawe na ostalim jezicima nacionalnih zajednica planirana su mesta u ~etvorogodi{wim smerovima, i to na slova~kom 150, na rumunskom 60, na rusinskom 30 i na hrvatskom 60 mesta. U odnosu na broj osmaka u {kolama u Vojvodini, kojih je ~ak 2.000 mawe nego lane, broj planiranih mesta u prvom razredu sredwih {kola ve}i je 16,7 posto, tako da je sigurno da niko od malih maturanata ne}e ostati neupisan, a kao i ranijih godina, i ove }e mesto u sredwoj {koli odre|ivati broj bodova sakupqenih u dosada{wem {kolovawu i na zavr{nom ispitu. D. De ve ~er ski

Ne rad no od 1. do 6. ma ja Po Zakonu o dràvnim praznicima Srbije, neradni dani su u sredu i ~etvrtak, 1. i 2. maja, kada se obeleàva Me|unarodni dan rada. Kako je ove godine Uskrs u nedequ, 5. maja, neradni dani su i petak, 3. maj i ponedeqak, 6. maj. Naime, po Zakonu, Uskrs se obeleàva neradno od Velikog petka zakqu~no s drugim danom Uskrsa. Prvi radni dan nakon prvomajskih i uskr{wih praznika je utorak, 7. maj. Zaposleni koji, zbog potrebe posla, budu radili u dane praznika po Zakonu o radu imaju pravo na posebnu nov~anu nadoknadu jer im se za to vreme izra~unava rad na dràvni praznik. Q. M.

petak 26. april 2013.

NA UNI VER ZI TE TU U BE O GRA DU ANA LI ZI RA LI PRO LA ZNOST STU DE NA TA

„Uska gr la” pro |e ma we od tre }i ne stu de na ta Od oko 5.500 analiziranih predmeta na fakultetima Univerziteta u Beogradu, na gotovo 250 najteìh prolaznost je mawa od 30 odsto, ali je to boqi uspeh nego ranijih godina, pokazala je najnovija analiza UB-a. Najteè predmete imaju Gra|evinski fakultet (35), Tehni~ki fakultet u Boru (26), Fakultet za specijalnu edukaciju u rehabilitaciju (16), Geografski, [umarski, Poqoprivredni, Filozofski fakultet. Na ~etiri do pet odsto smawen je broj predmeta koji predstavqaju “uska grla” prolaznosti, na ~ijim ispitima pada najvi{e studenata (neki i po desetak puta) i zbog kojih se neki akademci zaglibe u studirawu. Pore|ewa radi, treba podsetiti na to da je u {kolskoj 2008/09. bilo 13 odsto predmeta s prolazno{}u ispod 30 odsto, a naredne godine 11 procenata. I na istom fakultetu prolaznost moè biti razli~ita od smera do smera. Tako na Elektrotehni~kom fakultetu na smeru Softversko inèwerstvo nema nijednog predmeta koji je “usko grlo”, ali je na programu Elektrotehnika i ra~unarstvo takvih ~ak deset. Dekan ETF-a Branko Kova~evi}, biv{i rektor UB-a, smatra da i studenti i profesori nose odgovornost za takve rezultate. Po re~ima prorektora za finansije UB-a Miodraga Popovi}a, na svakom fakultetu ima nekoliko te{kih, nose}ih pred-

Na FON-u bez stro go }e Jedan od fakulteta Univerziteta u Beogradu na kojem je prolaznost iznad 30 odsto na svim predmetima, jeste Fakultet organizacionih nauka, koji na svakom obaveznom predmetu ima po dva predava~a. Taj fakultet, kako je re~eno na sednici, nema vi{e strogih profesora kod kojih student izlazi na ispit i desetak puta. meta va`nih za struku, a na kojima je prolaznost slaba. – Na fakultetima je obaveza da te predmete analiziraju, da ih druga~ije “prepakuju” – ka`e Popovi}, i dodaje da studenti ponekad nemaju ni dovoqno predznawa za neki predmet. On navodi da, s druge strane, ima mnogo fakulteta koji nemaju nijedan predmet gde je prolaznost ispod 30 odsto i da ti fakulteti nisu ~ekali analize da im to potvrde nego su sami

radili na rastere}ewu gradiva. On je ukazao i na to da je na 31 fakultetu UB-a oko 9.000 predmeta, me|u wima su i izborni predmeti na kojima je malo studenata, a da je analizirano 5.500. Na Tehnolo{ko-metalur{kom fakultetu “uskih grla” je najvi{e tokom prve i druge godine, ali se prohodnost pove}ava u kasnijim godinama studija. Fizi~ki fakultet jedini nije do-

stavio podatke za analizu, a predstavnik tog fakulteta rekao je na sednici Senata UB-a na kojoj su razmatrani najnoviji podaci, da je najve}i problem matematika i da to poku{avaju da re{e. Prorektorka za nastavu Nada Kova~evi}, biv{a dekanka Farmaceutskog fakulteta, na kojem su ~etiri predmeta “usko grlo”, na sednici Senata objasnila je da je, globalno posmatrano, lo{a prolaznost na matematici, fizici, hemiji, zatim na izbornim predmetima, ali i na “nose}im” predmetima za budu}u struku. Rekla je i da su neki fakulteti dozvolili preno{we jednog predmeta u naredne godine studija pa se doga|a da se onda „vu~e” tokom celog {kolovawa studenta. Tako|e smatra da ima krivice i do studenta i do nastavnika. Fakulteti, kaè, treba da omogu}e da se posebno zna~ajni, va`ni predmeti predaju primerenije, da se, na primer, predmet podeli u celine. Ona je ukazala na to da je jedan takav teàk predmet bio na Farmaceutskom fakultetu, farmakologija, ali da je podeqen na tri dela, nakon ~ega je prolaznost poboq{ana. Ako je prolaznost mawa od 30 odsto na godi{wem nivou, fakultet je duàn da analizira uzroke lo{eg uspeha na predmetu i da propi{e mehanizme kojima }e razre{iti taj problem. V. ^.

\A CI IZ ITA LI JE ODU [E VQE NI NO VIM BE ^E JOM

Raz li ke, ipak, ni su ve li ke \aci Prirodno-matemati~ke gimnazije iz Sarna u Italiji, koji su stigli u Novi Be~ej u okviru projekta zvanog “Razmena odeqewa”, uspostavqenog izme|u te obrazovne ustanove i novobe~ejske Sredwe {kole, prove{}e u ovom banatskom mestu nedequ dana. Po re~ima profesorke Biqane Bawac, italijanski u~enici su u obavezi da poha|aju nastavu u dane kada programom nisu predvi|eni izleti. Ona ka`e da takve vrste putovawa finansiraju roditeqi |aka, ali da je lokalna samouprava u Novom Be~eju izdvojila novac i pomogla porodicama da lak{e podnesu tro{kove.

– U pitawu je interkulturni program, koji podrazumeva da se deca pove`u, da budu sme{tena u porodicama u Novom Be~eju, da upoznaju na{u kulturu i obi~aje, da stvore nova prijateqstva da bi se produbila veza izme|u na{ih zemaqa – obja{wava Biqana Bawac. U~enica Agileta \usi smatra da je Novi Be~ej jedan od najmirnijih gradova koje je ikada videla. – Mislila sam da je razlika izme|u Italije i Srbije velika, ali nije ba{ tako. Veoma smo sli~ni. Razlika je u tome {to su kod nas mnoge stvari zabrawene, a ovde su qudi potpuno slobodni. Dobri su, prijatni i prihvataju razli~itost – ocenuje

italijanska u~enica, a svoje simpatije prema gradi}u na Tisi nije krila ni nastavnica Marija Gracija Salerno.

Grupa novobe~ejskih |aka koja je ugostila mlade Italijane u oktobru }e i}i u uzvratnu posetu. @. Ba la ban

CEGERI I ZEMBIQI

A {ta nic li ni od ko ro va U maloj prodavnici na periferiji provincijske lepe varo{i prodava~ica usluùje redovne mu{terije, deda \oku, starog {ereta, i deda Peru, starog trgovca. „Izvolite hleb i mleko“, kaè im i dodaje dve kesice. „Pazi dete da se ne iscepadu kese. Tawe su od cigar papira. Kako li ih samo naprave takve? O~as se pokidaju. Dovoqno je da korica hleba bude ~vrsta pa da probode kesu.“ „Ma, ni da o}e{ - ne moè{ ti to da razume{, Pero“, kaè deda \oka. „Sad se sve pravi da traje jedanput i odmah da se baci. Ni{ta se vi{e ne ~uva kako se pre radilo.“ „Jeste vala. Kad sam ja radio imali smo one kese od braon papira za sve {to ide na merewe. I te su dràle pa si mogao da ih iskoristi{ u ku}i za ne{to. Va`no je bilo da se ne ovlaè, samo onda su se lak{e cepale. Svaka mu{terija je dolazila u radwu sa cegerom ili zembiqem. Ako ni{ta nisi poneo, ono {to kupi{ mogao si samo da nosi{ u rukama.“

„Ba{ tako. A bile su i one platnene torbe. Kad kupi{ pra{ak za prawe dobije{ tu torbu. Video sam sino} da opet reklamiraju takve torbe za pra{ak.“ „Mi to ovde jo{ nismo dobili ali mislim da te nove nemaju ru~ke, to je samo vre}a“, ka`e prodava~ica. „Pa sad, ne mogu da se setim kako je to bilo onomad. Mogu}e je da su se ru~ke na{ivale. Moja baba je i sama {ila takve torbe pa poklawala familiji ili kom{ini-

cama za 8. mart... A kad su po~ele da stiù plasti~ne kese morao si da ih plati{. Nije to bila neka para, ali nisu bile za xabe. I, da ti kaèm, trajale su, pravili su ih od debqe plastike i mogle su da ponesu puno a da se ne pocepaju. Bogami su mogle i da se operu i ponovo iskoriste. Bile su korisne za sva{ta. Jedno vreme me èna stalno pitala da li imam u xepu kesu. Za svaki slu~aj.“ „Da te nije ona {togod drugo pitala, a?“ „Ajde bre \oko, mani se }orava posla. Samo se zadeva{.“ „Pa {ta sam sad reko? Samo sam hteo da proverim.“ „Mani se... Onda se te kese nisu bacale svuda. Od kako su stigle ove tanke kese svuda stignu. I po granama drve}a i po ulicama, u kanalima. Kad su fraj niko ih ne ~uva, a ni ne traju dugo. Isto je i sa fla{ama za sokove i kiselu vodu. Ove plasti~ne svi bacaju gde stignu. Pre su bile staklene fla{e pa, ako }e{ da kupi{ sok, vino, pivo ili vodu mora{ da donese{ ambalaù. Ako nema{ ima da plati{ kauciju koju ti vrate kad vrati{ fla-

{e. Tako je bilo. Istina, to sa ambalaòm je bio veliki posao za trgovce. Te primi ambalaù, zaduì je, pa je skupqaj i ~uvaj, pa je razduì. U dvori{tu iza radwe smo imali silne gajbe sa fla{ama pa kad do|e kamion da donese robu mora{ jo{ da mu natovari{ ambalaù. A ti {to voze mrzeli su da skupqaju ambalaù pa su stalno zabu{avali i onda ti se dvori{te prepuni. Sad to vi{e nema, jelda?“ „Nema, deda Pero, skoro ni{ta se ne vra}a. Plastika se ionako baca a vi{e se ni staklene fla{e ne vra}aju. Malo se jo{ vra}alo staklo od piva al sad ni to. Ko bi se jo{ i time petqao? Jednom smo sve te fla{e otpisali i bacili na |ubri{te.“ „Zato mi i uvozimo otpadno staklo jer nema ko ovde da ga skupqa. Sad se ni na {ta vi{e ne pazi. Va`no je da ne{to traje danas, a za sutra ko te pita. Kako radimo tako nam i ide, {to kaù, drì vodu dok majstori odu!“ „E pa, sutra }emo i mi nanovo da do|emo i pazarimo. A sad ajde da idemo - dok ne pustimo vodu.“ Ili ja Ba ki}

petak 26. april 2013.

DRU[TVO / cRna hROnika

IZME[TAWE ZA[TITNIKA PACIJENTOVIH PRAVA IZ ZDRAVSTVENE USTANOVE U LOKALNU SAMOUPRAVU

NAJVI[A SUDSKA INSTANCA U SRBIJI USKORO NA NOVOJ ADRESI

Nepristrasan rad i daqe pod znakom pitawa Ka da je pre de vet go di na u dr `av ne zdrav stve ne usta no ve uve den za {tit nik pa ci jen to vih pra va, ili, ka ko se po pu lar no zo ve, pa ci jen tov advo kat, bi la je to no vi na od ko je su mno go o~e ki va li i pa ci jen ti i usta no ve. Pa ci jen ti su se na da li da }e

Da nas za stup ni ka pa ci jen to vih pra va ima ju go to vo sve zdra stve ne usta no ve u ze mqi. Me |u tim, su de }i po za mer ka ma sa mih pa ci je na ta, oni ni su u pot pu no sti is pu ni li o~e ki va wa. Iako sva ki dru gi pa ci jent ima pri med be na zdrav stve ne

Iako svaki drugi pacijent ima primedbe na zdravstvene usluge i osobqe, tek svaki deseti se odlu~i da zvani~no napi{e `albu pacijentovom advokatu ima ti ko me da se po `a le na po stup ke u le ~e wu za ko je su sma tra li da o{te }u ju wi ho va pra va, a za po sle ni u usta no va ma su u za {tit ni ku pa ci jen to vih pra va vi de li oso bu ko ja }e kon tak ti ra ti s pa ci jen ti ma, a zdrav stve nim rad ni ci ma omo gu }i ti da se pot pu no po sve te svom po slu.

uslu ge i oso bqe, tek sva ki de se ti se od lu ~i da zva ni~ no na pi {e àl bu pa ci jen to vom advo ka tu. Na i me, vla da uve re we da zva ni~ na àl ba ni {ta ne }e pro me ni ti. U to me ima i isti ne jer su za {tit ni ci pra va pa ci je na ta za po sle ni u dr àv noj usta no vi, tu do bi ja ju pla tu i nad so bom ima ju

isto ru ko vod stvo kao i za po sle ni na ko je se pa ci jent à li. Te {ko je ve ro va ti da }e pa ci jen tov advo kat u ta kvim okol no sti ma ra di ti na {te tu svo je ku }e. Na jav noj ras pra vi o Za ko nu o za {ti ti pra va pa ci je na ta u No vom Sa du sa mo je jo{ jed nom po tvr |en taj pro blem, na ko ji se uka zu je ot ka ko je uve de na in sti tu ci ja za {tit ni ka pa ci jen to vih pra va. – Za {tit nik pra va pa ci je na ta lo ka cij ski je u naj ve }em bro ju sre di na u Sr bi ji bio ve zan za zdrav stve nu usta no vu, a onaj ko vas pla }a, ko vam obez be |u je pro stor – on je ne ko ko mo è bit no uti ca ti na va{ rad, zbog ~e ga smo sma tra li da za {tit nik pra va pa ci je na ta tre ba da bu de u je di ni ci lo kal ne sa mo u pra ve, ta mo gde je dom svih nas za re {a va we naj bit ni jih pro ble ma – re kla je mi ni star ka zdra vqa prof. dr Sla vi ca \u ki}-De ja no vi}. – Jo{ ni je pre ci zi ra no ka ko }e se zva ti za {tit nik pra va pa ci je na ta, na ziv tog za ni ma wa tre ba pro me ni ti jer aso ci ra na za {tit ni ka gra |a na, a to ne bi bi lo do bro po {to se ra di o pot pu no dru ga ~i jem sa dr à ju ra da. Me |u tim, ve} sa da ima i dru ga ~i jih mi {qe wa. Ta ko u aso ci ja ci ji „Dok to ri pro tiv ko rup ci je„ ka ù da je ve li ko pi ta we da li }e lo kal ne za jed ni ce ima ti mo gu} no sti i da li }e bi ti za in te re so va ne da po dr è i osna è pa ci jen to vog za {tit ni ka. Ima mi {qe wa da se na taj na ~in iz vr da va in sti tu ci ja za {tit ni ka pra va pa ci jen ta i da }e on po sto ja ti sa mo ra di za do vo qa va wa for me. Po sta vqa se i pi ta we ne pri stra sno sti we go vog ra da, po seb no ka da se go vo ri o do mo vi ma zdra vqa ko ji su u nad le `no sti lo kal ne sa mo u pra ve. J. Barbuzan

LISTE ^EKAWA NA MEDICINSKE PROCEDURE NEOPRAVDANO PRODU@ENE?

Nezadovoqstvo platom ne sme ugroziti pacijente

Br zo, te meq no i s po sle di ca ma is pi ta }e se sva ka in for ma ci ja o to me da bi lo ko ji po je di nac sni à va br zi nu i kva li tet zdrav stve nih uslu ga zbog ne za do voq stva vi si nom pla te i osta lih pri ma wa u skla du sa za ko nom, ili da na bi lo ko ji dru gi na ~in po stu pa ne za ko ni to i ne e ti~ no, na {te tu pa ci je na ta i ugle da ce le pro fe si je. To je je dan od za kqu ~a ka sa stan ka kod za {tit ni ka gra |a na Sa {e Jan ko vi }a, ko jem su pri su stvo va li mi ni star ka zdra vqa prof. dr Sla vi ca \u ki}-De ja no vi}, pred sed nik Od bo ra Na rod ne skup {ti ne za zdra vqe i po ro di cu prof. dr Du {an Mi li sa vqe vi}, di rek tor Re pu bli~ kog fon da za zdrav stve no osi gu ra we prof. dr Mom ~i lo Ba bi} i di rek tor ka Agen ci je za bor bu pro tiv ko rup ci je Ta tja na Ba bi}. Na i me, pro {le ne de qe za {tit ni ku gra |a na su se obra ti la dva le ka ra ko ji su tvr di li da je vre me re ak ci je na hit ne kar di o lo {ke slu ~a je ve u wi ho voj dr àv noj zdrav stve noj usta no vi pro du è no na vi {e od tri ~a sa, kao vid ti hog boj ko ta zbog pre ki da ne za ko ni tih is pla ta le ka ri ma i dru gom me di cin -

skom oso bqu u na vod nom do pun skom ra du. Oni su re pu bli~ kom za {tit ni ku gra |a na re kli i da su iz istog raz lo ga zna ~aj no pro du `e ne li ste ~e ka wa na me di cin ske pro ce du re ko je su ob u hva }e ne oba ve znim zdrav stve nim osi gu ra wem. Oce we no je da tre ba pri la go |a va ti pro pi se iz oba ve znog zdrav stve nog osi gu ra wa ko ji ma se ure |u je upu }i va we osi gu ra nih li ca, a po seb no de ce, na le ~e we u ino stran stvo, ukqu ~u ju }i i tran splan ta ci ju or ga na, u slu ~a ju da se ta kve me to de ne mo gu obez be di ti u zdrav stve -

nim usta no va ma u Sr bi ji. Ta pra va tre ba uskla |i va ti s pri o ri te ti ma u za vi sno sti od me di cin skih in di ka ci ja sva kog po je di na~ nog pa ci jen ta, kao i u skla du s fi nan sij skim mo gu} no sti ma RF ZO-a i dru {tva u ce li ni. Prav nim ak ti ma }e se ure |i va ti i pi ta we usta no va u ko je }e se pa ci jen ti upu }i va ti. Te ma raz go vo ra je bi la i po o {tra va we oba ve ze po slo da va ca da upla }u ju do pri no se u Fond, a raz ma tra la se i mo gu} no sti do dat nog na ~i na fi nan si ra wa Fon da. J. B.

Podno{ewe prijava za obnovu ku}a u BiH – Iz be gli ce iz Bo sne i Her ce go vi ne ima ju jo{ 12 da na za pod no {e we pri ja va za po mo} u re kon struk ci ji stam be nih je di ni ca u ci qu po vrat ka u tu ze mqu – iz ja vio je po mo} nik mi ni stra za qud ska pra va i iz be gli ce u BiH Ma rio Ne na di}, is ta kav {i da rok za pod no {e we pri ja va is ti ~e 7. ma ja. – Da li

}e mo pro du `i ti rok – ni sam si gu ran. Me |u tim, ni ko ne }e bi ti iz o sta vqen. Kon kurs je otvo ren pet me se ci i svi su ima li pri li ku da se pri ja ve za taj pro gram. On je do dao da pro gram stam be nog zbri wa va wa iz be gli ca ob u hva ta pe riod od 1991. do 1995. go di ne i da su

naj ve }i do na to ri Evrop ska ko mi si ja, SAD, Ita li ja, Ne ma~ ka, [vaj car ska. Za iz be gli ce iz Hr vat ske rok za pre da ju zah te va za stam be no zbri wa va we po vrat ni ka – biv {ih no si la ca sta nar skih pra va, po ~eo je da te ~e 18. apri la i tra ja }e do 31. av gu sta ove go di ne.

Kar lo va~ ki Ma gi strat po mi wan kao no va lo ka ci ja USS-a

Ustavni sud se ne seli u Sremske Karlovce? Ustav ni sud Sr bi je mo gao bi na red nih me se ci pro me ni ti adre su i iz Ne ma wi ne 22–24 u Be o gra du ko na~ no se pre se li ti u sop stve nu zgra du. Me |u tim, od we go vog iz me {ta wa u Srem ske Kar lov ce, {to je jo{ 2009. go di ne pom pe zno na ja vio ta da {wi vrh Mi ni star stva prav de, po svoj pri li ci ne }e bi ti ni {ta jer ~ak vi {e ni su u pla nu ni za to neo p hod ne za kon ske iz me ne. Ka ko sa zna je „Dnev nik“, u po sled we dve go di ne, ot ka ko su utih nu le pri ~e o iz me {ta wu se di {ta tog su da iz pre sto ni ce, uglav nom se po mi we se lid ba, ali sa mo u ne ki dru gi obje kat, ne mno go da qe od be o grad skog „kru ga dvoj ke“. Po ka zi va wu na {ih do bro oba ve {te nih sa go vor ni ka, pre se qe we na no vu lo ka ci ju, ta ko |e u Be o gra du, mo glo bi da se de si ve} na red nih me se ci, a pre pred sto je }e pro sla ve 50 go di na od osni va wa Ustav nog su da Sr bi je. Na i me, ta naj vi {a sud ska in stan ca u dr `a vi ne sa mo da to kom po la ve ka do da nas ni je do bi la sop stve nu zgra du ve} ne ma ni do voq no od go va -

ra ju }eg pro sto ra jer je u istom kri lu zda wa u Ne ma wi noj 24 jo{ ne ko li ko dr `av nih in sti tu ci ja. Po in for ma ci ja ma do ko jih je do {ao na{ list, iako je jo{ sre di nom 2009. go di ne iz Mi ni star stva prav de, ta ko re }i kao „go to va stvar“, pla si ra na ide ja da bi se Ustav ni sud mo gao pre se li ti u Srem ske Kar lov ce, pri ~e mu je po tom u jav no sti po mi wa na zgra da Ma gi stra ta, ~u ve na kao me sto s ko jeg je isto rij skog 1. ma ja 1848. go di ne pro gla {e no Srp sko Voj vod stvo, u prak si ne ma tra go va da je bi lo {ta ra |e no u prav cu re a li za ci je se lid be. Upra vo to je „Dnev ni ku“ pre ne ko li ko da na re ~e no u re sor nom mi ni star stvu, a sa da {we pri li ke ne idu u pri log to me da bi ta te ma uop {te po no vo mo gla po sta ti ak tu el na. Pod se ti mo, pre oko ~e ti ri go di ne ta da {wi dr `av ni se kre tar Mi ni star stva prav de Slo bo dan Ho men je u jav no sti go vo rio da }e ve} od 2010. se di {te Ustav nog su da Sr bi je bi ti u Srem skim Kar lov ci ma ,ka ko je ob ja {wa vao – u ci qu de -

cen tra li za ci je dr `a ve i we nih or ga na jer je va `no da i ma wi gra do vi u Sr bi ji ima ju re pu bli~ ke in sti tu ci je naj vi {eg ran ga. Ho men je ta da na ja vio da }e se pred log iz me na i do pu na Za ko na o Ustav nom su du, ko jim bi bi lo ob u hva }e no i no vo se di {te, na }i pred ta da {wim skup {in skim sa zi vom do kra ja ok to bra 2009. go di ne. Me |u tim, kad su, znat no ka sni je, tek u de cem bru 2011, sti gle na red iz me ne Za ko na o USS-u, we go vo se di {te je osta lo isto – Be o grad. Upu }e ni na vo de da je ve} od 2010. go di ne ide ja o no vom se di {tu sve re |e po mi wa na i vre me nom se „pre }ut no uga si la“. Ni kad ni je re ~e no da se od u sta lo od se lid be, a gu ra we u za pe }ak te pri ~e i na vi ja we da je svi {to pre za bo ra ve, tu ma ~e no je uglav nom ne do sta ta kom nov ca. Pred log o iz me {ta wu se di {ta Ustav nog su da iz Be o gra da da ti ra jo{ s po ~et ka 2009. ka da ga je jav no iz ne la we go va ta da {wa pred sed ni ca Bo sa Ne na di}. J. Jakovqevi}

PRAVOSNA@NA PRESUDA BIV[EM MINISTRU ODBRANE SCG

Davini} oslobo|en za „pancire“ Ape la ci o ni sud u Be o gra du po tvr dio je pre su du be o grad skog Vi {eg su da u slu ~a ju „afe ra pa ni ci ri“ ko jom su biv {i mi ni star od bra ne SCG Pr vo slav Da vi ni}, te sa da pen zi o ni sa ni voj ni ofi ci ri Mi lun Ko ka no vi} i Jo vi ca Vu~ ko vi} oslo bo |e ni op tu `bi za zlo u po tre bu slu `be nog po lo `a ja u ve zi s dva ugo vo ra iz 2005. go di ne o na bav ci ba li sti~ ke opre me za voj sku od zre wa nin ske fir me „Pr o iz vod wa Mi le Dra gi}“. Sa da pra vo sna `nom pre su dom je utvr |e no da „ne ma do ka za za op tu `be da je Da vi ni} na re dio na ~el ni ku Sek to ra za ma -

te ri jal ne re sur se ge ne ra lu Mi lu nu Ko ka no vi }u da na re di pu kov ni ku Mi lo va nu An dri }u da za kqu ~i dva ugo vo ra o na bav ci opre me s Mi le tom Dra gi }em, a ne ma do ka za ni za op tu `be pr o tiv pu kov ni ka Jo vi ce Vu~ ko vi }a, biv {eg za me ni ka na ~el ni ka Upra ve za raz voj, ko ji je pra vio re fe ra te o po tre ba ma Voj ske u po gle du opre ma wa“. Pr vo slav Da vi ni} je iz ja vio za „Dnev nik“ da je sre }an „{to je po sle se dam go di na po vla ~e wa po su do vi ma to me do {ao kraj“. – Sre }an sam {to je ko na~ no jav nost u mo gu} no sti da shva ti da su te op tu `be bi le la `ne,

mon ti ra ne, po li ti~ ki mo ti vi sa ne i da ja i mo ji sa rad ni ci ni smo ura di li ni {ta na {te tu Voj ske, ni ti na {te tu dr `a ve –re kao je Da vi ni}. Tre ba }e mu, ka `e, vre me na da se na vik ne na pri jat nu ~i we ni cu da je „de fi ni tiv no isti na iz {a la na vi de lo“ i da ne ma vi {e od la ska u sud zbog pr o ce sa u „slu ~a ju pan ci ri“. Da vi ni} je po no vo za svo je ne vo qe to kom oba vqa wa funk ci je mi ni stra od bra ne SCG pr o zvao ta da {weg mi ni stra fi nan si ja i svog ta da {weg stra na~ kog li de ra u G17 plus Mla |a na Din ki }a. J. J.

KOD RA[KE

Zaplewen „skank” Pri pad ni ci Po li cij ske sta ni ce Ra {ka ju ~e su za ple ni li vi {e od 19 ki lo gra ma biq ne ma te ri je za ko ju se sum wa da je opoj na dro ga „skank”, pre se kli jo{ je dan la nac tr go vi ne dro gom i li {i li slo bo de Gzi ma B. (47) iz Ko sov ske Mi tro vi ce. Pri li kom re dov ne kon tro le vo zi la i li ca, po li cij ski slu `be ni ci su oko 12.15 sa ti, na Za jed ni~ koj ta~ ki pre la za u me stu Rud ni ca kod Ra {ke, u auto bu su ko sov sko mi tro va~ ke re g i s tra c i je, u pr t qa g u Gzi ma B. pro na {li 19 pa ke ta s pre ko 19 ki lo gra ma biq ne ma te ri je za ko ju se sum wa da je „skank”. Sum wa se da je opoj nu dro gu na ba vio na pod ru~ ju Ko so va i Me to hi je ra di pro da je na be o grad skom tr `i {tu, na vo di se u sa op {te wu. (Tanjug)

BEOGRA\ANKA POGINULA KOD SENTE: Na re gi o nal nom pu tu Sen ta – Ba~ ka To po la, kod Bo ga ra {a, ju ~e oko 8.20 sa ti, do go di la se te {ka sa o bra }aj na ne sre }a u ko joj je `i vot iz gu bi la vo za~ put ni~ kog auto mo bi la I. T. (35) iz Be o gra da. Po sa op {te wu po li ci je, ona je usled ne pri la go |e ne br zi ne iz gu bi la kon tro lu nad vo zi lom, sle te la s pu ta i uda ri la u dr vo, usled ~e ga je za do bi la po vre de od ko jih je pre mi nu la na me stu ude sa. Iden ti tet na stra da le `e ne ni je sa op {ten. M. Mr.

crna hronika

petak 26. april 2013.

Ne bojim se da govorim o korumpiranim funkcionerima Borba protiv korupcije mora biti sistemska, dugoro~na i mo`da na po~etku ne}e biti rezultata koji se o~ekuju, ali to je jedini na~in da se za{tite ekonomija i razvoj zemqe, poru~eno je ju~e na skupu „Zajedno u borbi protiv korupcije„. Na seminaru s gradona~elnicima i predsednicima op{tina iz Srbije i predstavnicima nema~kih institucija i organa za borbu protiv korupcije u organizaciji Fondaci je „Kon rad Ade na u er„ i „Balkan medija tima„ u beogradskom hotelu „Park„, re~eno je da je korupcija globalna pojava i da se protiv we mora boriti zajedni~ki. – Grad Novi Sad podr`ava napore Vlade Srbije i prvog potpredsednika Aleksandra Vu-

~i}a i ja se li~no ne bojim da govorim o korumpiranim nosiocima javnih funkcija, i to ne samo iz pro{losti ve} i o aktuelnim – izjavio je novosadski gradona~elnik Milo{ Vu~evi}. On je uveren u to da je jedan od najve}ih problema to {to ne postoji jasna definicija korupcije. Navode}i da je u izradi nacionalna strategija za borbu protiv korupcije, Vu~evi} je rekao da }e ona biti kvalitetna onoliko koliko bude primenqiva, {to }e zavisiti od spremnosti da se o toj po{asti govori i da se protiv we bori. – Borba protiv korupcije ne}e bi ti la ka, jed no stav na, kratka, bi}e ~esto neprijatna za one koji u woj u~estvuju, a mo`da u prvo vreme ne}e biti

Mi lo{ Vu ~e vi}

ni rezultata koji se o~ekuju – sma tra gra do na ~el nik No vog Sada. Po wegovoj oceni, postupak javnih nabavki je „kao stvoren za izvori{te korupcije, a posebno aneksi ugovora, kojima se neretko mewa i sama sadrìna ugovora, kao i konsultantske usluge”. Vu~evi} je dodao da organizovani kriminal direktno povezan s korupcijom, da traì sponu s vr{iocima javnih funkcija i put da legalizuje svoje poslovawe, dobije privilegovani poloàj... On je zakqu~io da mora postojati dobar pravni okvir da bi borba protiv korupcije uspela, uskla|enost svih tela i institucija koje tu borbu vode, ali i osuda svakog pojedinca. E. D.

KRAJ PROCESA BIV[EM ^LANU VISOKOG SAVETA SUDSTVA

Presuda sudiji Jak{i}u 16. maja Specijali sud u Beogradu zakazao je za 16. maj objavqivawe presude Blagoji Jak{i}u, sudiji beogradskog Vi{eg prekr{ajnog suda i ~lanu Visokog saveta sudstva, optuènom da je 1998. godine kao tada{wi predsednik Op{tinskog suda u Kosovskoj Mitrovici zloupotrebio slu`beni poloàj u vezi s postupkom sudske overe jednog ugovora tre}ih lica. Odbrana {estorice okrivqenih, koliko ih je obuhva}eno optu`nicom, podignutom decembra 2011. godine, u zavr{nim re~ima je zatraìla osloba|aju}u presudu, navode}i da „nijednim dokazom nije utvr|eno da su okrivqeni izvr{ili ono {to im je stavqeno na teret“ u vezi s ugovorom od pre 15 godina o prometu jednog tada dru{tvenog lokala u Kosovskoj Mitrovici. U osnovi zavr{nih re~i svih okrivqenih i wihovih branilaca je isti stav:iza svega je politi~ka iskonstruisanost procesa od biv{e izvr{ne vlasti da bi sudija Jak{i}, kao ~lan Visokog saveta sudstva, bio spre~en da u~estvuje u odlu~ivawu po prigovorima sudija koji nisu bili reizabrani 2009 godine. – Ovo je apsolutno proces politi~kog tipa, gde je u pitawu klasi~no me{awe biv{e izvr{ne vlasti, u konkretnom slu~aju u rad Visokog saveta sud-

Sud u Ko sov skoj Mi tro vi ci

stva, ~iji je ~lan bio sudija Jak{i}, i proces je apsolutno usmeren protiv wegovog savesnog i odgovornog obavqawa poslova u okviru te institucije – kazao je advokat odbrane Dragan Palibrk. – Moj brawenik Dragan Gavrilovi} je kolateralna {teta kao ~ovek koji je bio neophodna karika da se napravi jedna konstrukcija protiv sudije Jak{i}a i on procesuira u krivi~ni postupak – izneo je Palibrk, ocenu koja je poenta i zavr{nih re~i ostalih branilaca. Osim Jak{i}a, optu`eni su: vlasnik SUR ‘Bratstvo-jedinstvo’ Qubomir Bi{evac i nekada{wi direktor dru{tvenog

preduze}a „Luks” Milorad Laketi}, kojima je stavqeno na teret da su „decembra 1997. godine zakqu~ili fiktivni ugovor o kupoprodaji ‘Luksovog‘ lokala povr{ine 324 kvadrata u Kosovskoj Mitrovici bez odluke Upravnog odbora preduze}a i bez definisane kupoprodajne cene”. Bi{evac je, potom, navodi optu`ba, nepokretnost prodao Univerzitetu u Pri{tini, sa sedi{tem u Kosovskoj Mitrovici, za 20.040.000 dinara i na taj na~in sebi pribavio imovinsku korist u istom iznosu, a naneo {tetu DTP „Luks„. Referente kosovskomitrova~kog suda Blagoja ^urovi}a i Dragana Gavrilovi}a optu`ba

sumwi~i da su 1998. godine „po Jak{i}evom nalogu, overili fiktivni ugovor koji su zakqu~ili Bi{evac i Laketi}„. Sekretar suda Miroslav Boòvi} je okrivqen za pruàwe pomo}i Jak{i}u tako {to je, kako se navodi, „iz kwige overa, nekoliko dana pre pokretawa istrage, istrgao vi{e stranica, me|u kojima je bila i ona na kojoj je overa pomenutog fiktivnog ugovora“. – Smatram da iza svega stoji biv{a izvr{na vlast kojoj se nije svidelo {to sam razmi{qao svojom glavom prilikom odlu~ivawa o prigovorima neizabranih sudija, pre svaga, mislim na tada{wu ministarku pravde Sneànu Malovi} i na biv{eg funkcionere Du{ana Petrovi}a – kazao je Jak{i}. Tuìla{tvo je u zavr{noj re~i ostalo pri optu`bama i predloìlo je sudu da {estoricu okrivqenih osudi: Jak{i}a i Bi{evca na kazne ne mawe od {est godina zatvora, Milorada Laketi}a na ne mawe od ~etiri godine zatvora, Miroslava Boòvi}a do tri godine, a Blagoja ûrovi}a i Dragana Gavrilovi}a na do dve godine zatvora. Sudija Blagoja Jak{i} je proveo pet i po meseci u pritvoru, nakon {to je bio uhap{en 23. septembra 2011, a pu{ten je da se brani sa slobode uz jemstvo stanom ~ija je vrednost procewena na 80.000 evra. J. Jakovqevi}

Foto: MUP Srbije

GRADONA^ELNIK NOVOG SADA MILO[ VU^EVI] O BORBI PROTIV KORUPCIJE

Ivi ca Da ~i} i Yon Klint Vi li jam son

SLU^AJ TRGOVINE ORGANIMA NA KOSOVU

Kraj istrage dogodine?

[ef specijalnog istra`nog tima Euleksa Yon Klint Vilijamson rekao je ju~e predsedniku Vlade Srbije Ivici Da~i}u da o~ekuje da }e istraga o trgovini organima na Kosovu i Metohiji biti okon~ana slede}e godine. Da~i} je istakao da je ta istraga od prvorazrednog zna~aja i da specijalni istra`ni tim Euleksa ima punu podr{ku Vlade Srbije, Tu`ila{tva i Ministarstva unutra{wih poslova Srbije. – Opredeqeni smo za nastavak saradwe i intenzivirawe aktivnosti s ciqem da se pri-

vedu pravdi svi koji su u~estvovali u tim monstruoznim zlo~inima – rekao je premijer Da~i}. Vilijamson je ocenio da je dobra saradwa s Tu`ila{tvom za ratne zlo~ine i Ministarstvom unutra{wih poslova Srbije od zna~aja za uspeh istrage, saop{tila je Vladina Kancelarija za saradwu s medijima. – Do sada je saslu{ano vi{e od sto svedoka i o~ekujemo da }e istraga biti okon~ana slede}e godine – rekao je {ef specijalnog tima. (Tanjug)

DROGA UZELA DANAK U NOVOM SADU

Mladi} preminuo od predozirawa Lekari novosadske Hitne pomo}i prona{li su u sredu uve~e u jednom stanu u Hajduk Veqkovoj 3, mla|eg mu{karca koji je, po svemu sude}i, preminuo usled predozirawa. Pored wega je prona|ena i devojka B. V. (1985) u te{kom stawu, tako|e usled prekomerne doze droge, koju su lekari uspeli da povrate i kasnije sprovedu do Urgentnog centra, gde je daqe zbrinuta. Po re~ima portparolke novosadske Hitne pomo}i Sawe Pokrajac-Nenadi}, lekari su po

dolasku na lice mesta mogli samo da konstatuju smrt mladi}a, dok je devojka hitnom intervencijom vra}ena iz kriti~nog stawa. Na lice mesta ubrzo je iza{la i policija, koja je izvr{ila uvi|aj. Kako je saop{tila portparolka Klini~kog centra Vojvodine Jelena Juri{in, devojka je nakon ukazane pomo}i u Urgentnom centru i pregleda na odeqewu psihijatrije, pu{tena na ku}no le~ewe u stabilnom stawu. N. P.

Po ru {e ni spo me ni ci na be ~ej skom gro bqu

U [APCU TROJE LI[ENO SLOBODE

VESTI No`em do para i telefona Novosadska kriminalisti~ka policija uhapsila je me{tane G. P. (1995) i N. S. (1991) pod sumwom da su od 1. marta do 11. aprila, na podru~ju Novog Sada, po~inili deset razbojni{tava. Wih dvojica terete se da su presretali prolaznike na ulici i uz pretwu no`a im otimali novac i mobilne telefone.

Tinejyeri otimali lan~i}e Policija u Novom Sadu je, neposredno nakon izvr{enih krivi~nih dela te{ke kra|e, uhvatila dvojicu Novosa|ana, starih 14 i 17 godina. Wima se stavqa na teret da su prekju~e, posle podne, na ulicama grada otimali `enama zlatne lan~i}e. Protiv obojice maloletnika podnete su krivi~ne prijave u redovnom postupku, saop{tila je ju~e novosadska Policijska uprava. M. V.

Osumwi~en za 26 kra|a Pripadnici Policijske uprave u Subotici podneli su kri-

vi~nu prijavu Osnovnom javnom tu`ila{tvu protiv D. M. (1993) iz Subotice, zbog postojawa osnova sumwe da je na podru~ju grada izvr{io 26 krivi~nih dela te{ke kra|e i dva krivi~na dela kra|e. Postoji osnov sumw, da je D. M. u posledwa tri meseca provaqivao u putni~ke automobile i iz wih odnosio akumulatore, CD-plejere i ure|aje za navigaciju, koje je prodavao na pijaci i otpadu, a dobijeni novac tro{io za svoje potrebe.

Krali nakit, ra~unare, novac Suboti~ka policija li{ila je slobode A. G. (1967) iz Kosovske Mitrovice, zbog postojawa osnova sumwe da je s B. R. (1975) iz Orahovca, koji je u bekstvu, izvr{io vi{e krivi~nih dela te{ke kra|e. Osumwi~eni se terete da su, od decembra 2012. godine do aprila ove godine, podesnim predmetima otvarali prozore ili terasna vrata ku}a na podru~ju Subotice i okolnih naseqa i iz wih odnosili novac, nakit, ra~unare, telefone i fotoaparate. Nakon policijskog zadr`avawa, A. G. }e biti priveden istra`nom sudiji Osnovnog suda u Subotici. S. I.

Fond o{te}en za 33 miliona dinara [aba~ka policija, u saradwi s Vi{im javnim tu`ila{tvom u [apcu, li{ila je slobode tri osobe zbog postojawa osnova sumwe da su po~inili kri vi~ no de lo zlo u po tre be ovla{}ewa u privredi i time za sebe i svoja privredna dru{tva pribavili protivpravnu imovinsku korist ve}u od 33 miliona dinara. Kako je saop{tila Policijska uprava u [apcu, u nastavku akcije suzbijawa finansijskog kriminala li{eni su slobode odgovorno lice u privrednom dru{tvu „Malkup-eksport” d. o. o. Krasava D. A. (29), odgovorno lice u privrednom dru{tvu „Svileuva” d. o. o, Svileuva I. A. (24) i Z. A. (51). Postoje osnovi sumwe da je D. A., uz pomo} ostalih osumwi~enih, po osnovu ugovora o ivesticionom kreditu na ime izgradwe i opremawa su{are za vo}e od Fonda za razvoj Republike Srbije, tokom 2010. godine dobila kredit od 40.000.000 dinara koji je upla}en na ra~un privrednog dru{tva „Malkup-eks-

port”. Sumwa se da je od tih para 6.157.830 dinara iskori{}eno namenski (za nabavku opreme), a da je ostatak novca – 33.842.170 dinara – nenamenski utro{en kroz davawe pozajmice privrednom dru{tvu „Svileuva” i pokri}e tro{kova teku}eg poslovawa. Na taj na~in osumwi~eni su za sebe i svoja privredna dru{tva pribavili protivpravnu imovinsku korist od 33.842.170 dinara. Osumwi~ena D. A. se tereti da je u svojstvu odgovornog lica u preduze}u „Malkup-eksport” d. o. o. protivpravno priba vila imovinsku korist tom privrednom dru{tvu tako {to je sredinom 2010. godine kao ovla{}eno lice zakqu~ila ugovor o investicionom kreditu s Fondom za razvoj Republike Sr bi je u iz no su od 40.000.000 di na ra. No vac je bio namewen za izgradwu i opremawe su{are za vo}e u Svileuvi, op{tina Koceqeva. Krajwi rok za vra}awe kredita bio je 31. mart 2011. godine. (Tanjug)

VANDALIZAM NA KATOLI^KOM GROBQU U BE^EJU

Oskrnavqeno petnaest grobova

– Ni grobovi nam vi{e nisu sveti! Danas se vandalski ~in desio na katoli~kom, ne{to ranije na pravoslavnom grobqu. [ta je slede}e? Istraga je u toku, a prva pravna kvalifikacija ka`e da je re~ o te{koj kra|i jer su ukradeni mesingani krstovi, slova, vaze i predmeti iz kapele pa }e, shodno tome, prilikom razre{ewa slu~aja i krivci biti ka`weni. Ali, ovo je vi{e od toga. Naravno da osu|ujemo takav vandalski ~in, za sada nepoznatih po~inilaca, ali se nadamo da }e istragom biti utvr|eni krivci. Nema sumwe da }emo morati da delujemo preventivno i preduzmemo odre|ene poteze u ciqu obezbe|ewa ve~ne ku}e pokojnih sugra|ana, bilo fizi~kim obezbe|ewem ili putem video-nadzora – tim re~ima je osudio vandalizam u no}i izme|u 22. i 23. aprila na Velikom katoli~kom grobqu u Be~eju predsednik najve}e potiske op{tine mr Vuk Radojevi} na pres-konferenciji uprili~enoj povodom nemilog doga|aja.

O{te}eno je i oskrnavqeno ukupno 15 nadgrobnih spomenika, obijene su mrtva~nica, iz koje je nestao komplet za svetu vodu, i kapela, iz koje su nestali brojni predmeti ukupne vrednosti, kako je naveo sve{tenik Laslo Fuderer, oko hiqadu evra. Novinarima su se obratili i osudili nemili doga|aj predsednik be~ejskog parlamenta Peter Knezi i direktor JP „Komunalac“ Norbert Kova~. – Mi smo zadu`eni za odr`avawe i ~uvawe grobqa u radnom vremenu od sedam do 19 sati, a ovakve i sli~ne stvari de{avaju se preko no}i – rekao je direktor JP „Komunalac“ Norbert Kova~. – Zato apelujemo na nadle`ne da svi zajedno izna|emo re{ewa da se grobqa ~uvaju i tokom no}i. Na licu mesta smo utvrdili da je 15 nadgrobnih spomenika sru{eno i oskrnavqeno, od kojih tri u tolikoj meri da }e morati iznova da se urade. Po prvim procenama, u ovom delu je u~iwena {teta oko 320.000 dinara. V. Jankov

KWIGA

petak 26. april 2013.

INTERVJU

MI LI SAV SA VI], KWI @EV NIK

Sada da jem pred nost ì vqe wu, a ne pi sa wu Ni zu naj zna ~aj ni jih do ma }ih kwi èv nih „tro fe ja“, me |u ko ji ma su i NIN-ova, An dri }e va i Na gra da „La za Ko sti}“, pri do dao je Mi li sav Sa vi} (1945) je se nas i pri zna we „Veq ko va go lu bi ca“ ko je se u Som bo ru do de qu je za ce lo ku pan pri po ve da~ ki opus. Obra zla ù }i ova kvu svo ju od lu ku, @i ri je is ta kao sna àn autor ski glas, na ra tiv ne no vi ne, po e ti~ ku otvo re nost i te mat sku {i ri nu ovog pi sca pet na e stak pro znih kwi ga, pro fe so ra i dok to ra kwi èv nih na u ka, du go go di {weg ured ni ka i di rek to ra be o grad ske iz da va~ ke ku }e „Pro sve ta“, an to lo gi ~a ra i di plo ma te. l[ta je, po va{em sudu, ono najvrednije {to je srpskoj literaturi zave{tao Veqko Petrovi} , pitali smo na{eg sagovornika? - Go spod stve nost,ni je se dvo u mio Sa vi}.- Iako re a li sta, pr vi je Veq ko na pra vio ot klon od po se qa ~e ne srp ske pro ze. Mno go mu du gu ju i An dri}, Isi do ra Se ku li}, Alek san dar Ti {ma, Bo {ko Pe tro vi}, Mi ro slav Jo si} Vi {wi}. U du {i ve li ki na ci o- na li sta, u svim na stu pi ma ~o vek sve ta. Pro za mu je, te mat ski i po li ko vi ma, sred wo e vrop ska, ~i me se po tvr |u je pra vi lo da su naj bo qa de la srp ske kwi èv no sti ona ko ja se ba ve i

„stran ci ma“, „ne sr bi ma“. lA ~ime je „ravangradski Yojs“ najvi{e uticao na va{u poetiku? -Ele men tar no {}u. Si lo vi to {}u. We go va pro za je na bre kla od ì vot no sti. Ku qa ju iz we so ko vi plod ne, ba~ ke ze mqe. Na à lost, od Pe tro vi }e ve ele gant no sti sam da le ko. lZa va{u poziciju na kwièvnoj sceni karakteristi~no je to da vas „svojim“ smatraju i zastupnici stvarno-

sne proze koliko i postmodernisti. - Bio sam pi sac stvar no sne pro ze, odav no ve} sa hra we ne na ne kom za pu {te nom, pro vin cij skom gro bqu. [to se ti ~e post mo der ne, tru dio sam se da je ne li {im ni stvar no snog slo ja, jer in si sti ra we na do ku men tar no sti je jed na od od li ka post mo der ni zma. Ima mno go za blu da o post mo der ni zmu, po go to vo u te zi da se on svo di sa mo na igru. Ni je ba{ ta ko!

lAko bi trebalo izdvojiti neki „aromu“ koja daje prepoznatqivost va{em rukopisu, onda bi to, ~ini se, najpre mogla biti autoironija. - Auto i ro ni ja je le ko vi ta stvar ~i ca! Svo di na pra vu me ru, tre zni od mno go ~e ga, a pre sve ga od na do bud no sti. Ko ne zna da se pod smeh ne na svoj ra ~un, i ni je pi sac. lNedavno je u va{oj rodnoj Ra{ki odr`an nau~ni skup posve}en va{em radu, dok je „Slu`beni glasnik“ u ediciji „Jedan na jedan“ publikovao monografiju “Milisav Savi}”, a zrewaninska „Agora“ otpo~ela sa izdavawem va{ih Izabranih dela. Sve su to vaqani povodi za osvrt na do sada pre|eni put. Pa, da li ste zadovoqni postignutim i {ta je slede}e u planu? -Ka kvi za do vo qan? Pla no vi ve li ki, a sti gle i pri ti sle go di ne. Ipak se pi {e u mla do sti. Za {to? Jer ta da zna te ko me pri ~a te pri ~u. U sta ro sti, pi ta te se ko me je ta pri ~a po treb na osim va ma sa mom. A ima jo{ ne {to go re: i u ovim go di na ma da jem pred nost `i vqe wu, a ne pi sa wu! Ako bi me ne ko po zvao da su tra dan skok nem do Ve ne ci je, pa bi la ona pod epi de mi jom ku ge, sme sta bih pre ki nuo rad na ro ma nu! Du{an Vidakovi}

SRP SKO-NE MA^ KA IZ DA WA

Ro man si ra ne ze mun ske pri po ve sti No vo sad ska iz da va~ ka ku }a “Pro me tej” ob ja vi la je ne dav no ro man mul ti me di jal ne umet ni ce Mir ja ne Ma rin {ek Ni ko li} “Taj ma li bi o skop u na {im gla va m a”. A Ba n at s ki kul t ur n i cen tar iz No vog Mi lo {e va ovu kwi gu je iz dao na ne ma~ kom je zi ku, u pre vo du Jo ha na La vun di ja. Ne ma~ ka ~i ta la~ ka pu bli ka ima la je pri li ke da vi di “Di e ses Kle in e Ki no in un se ren Kop fen” na Saj mu kwi ga u Laj pci gu pro {log me se ca. O`i vqa va ju }i kul tu ru svog rod nog gra da Ze mu na sa po ~et ka 20. ve ka, spi sa teq ka u ovom ro ma nu po ve zu je svet umet no sti i `i vo ta, pro stor i vre me. U ovom de lu ona je re kon tru i sa la ne sa mo svet sku isto ri ju fil ma i fo to gra fi je (od no sno pr vo pri ka zi va we „Si ne ma Li mi jer“ u Ze mu nu) ve} i u {i rem kon tek stu; u kom se ~i ta lac su sre }e sa mno gim pro -

znim pi sci ma. Ov de je Aga ta Kri sti u vo zu Ori jent Eks pre sa, ko ji se za gla vio u sne gu na Ze mun skoj `e le zni~ koj sta ni ci, do bi la ide ju da na pi {e svoj

BA[TINA

Naj tra `e ni ji na slo vi u Novosadskoj kwi `a ri 1. „Le ~e we [o pen ha u e rom”, Ir vin Ja lom - “Pla to” 2. Po smrt na ma ska”, La slo Bla {ko vi} - “Ar hi pe lag” 3. “Ka lu |er ko ji je pro dao svoj fe ra ri”, Ro bin [ar ma - „Vul kan” 4. “Let wi dan do pod ne”, Ne boj {a Rom ~e vi} -“ Pro fil Kwi ga” 5. “Jo va no vo za ve {ta we”, Va wa Bu li} -“La gu na” 6. “Ve li ki rat”, Alek san dar Ga ta li ca - “Vul kan” 7. “Ni je to ni {ta stra {no”, Yuli jan Barns - “Ge o po e ti ka” 8. “Sve ta kwi ga Vu ko da va”, Vik tor Pe qe vin -“ Pla to” 9. “Te sla, por tret me |u ma ska ma”, Vla di mir Pi {ta lo - “Ago ra” 10. “Re~ nik smbo la”, Alen Ger bran, @an [e va li je - “Sti los”

PE SNI^ KE ANTO LO GI JE

No vi kwi èv ni gla so vi U iz da wu “Slu `be nog gla sni ka” ne dav no se po ja vi la kwi ga “Pro sto ri i fi gu re”-iz bor iz no ve srp ske po e zi je Vla di mi ra Stoj ni }a,. An to lo gi ~ar se opre de lio za dva de se tak auto ra mla |e ge ne ra ci je, a me |u wi ma je ne ko li ko ve} po tvr |e nih pe sni~ kih ime na. Auto ri za stu pqe ni u ovom iz bo ru su: Bo jan Va si}, Ana Se fe ro vi}, Mar ko Stoj ki}, Si ni {a Tu ci}, Go ran Ko ru no vi}, Uro{ Ko tla ji}, Ja smi na To pi}, Je li ca Ki so, Og wen Pe tro vi}, Pe tar Ma to vi}, Ma ja So lar, Da ni ca Pa vlo vi}, Dra gan Ra do van ~e vi}, Bo jan Sa vi} Osto ji}, Ni ko la @i va no vi}, Ta ma ra [u {ki}, Vla di mir Ta ba {e vi} i Mar jan â ka re vi}. -Da li je mo gu }e u jed noj su mar noj i pa no ram skoj kwi zi pred sta vi ti ak tu el nu srp sku po e zi ju mla |e ge ne ra ci je u we noj flu id no sti i ra zno li ko sti, a pri tom ne pod le }i ge ne ra li za ci ja ma, pre }ut ki va wi ma, spor nim pod ra zu me va wi ma i ra znim dru gim ob li ci ma uop {ta va wa ko ja su ne ta~ na u is toj me ri u ko joj su i ta~ na, pi ta se Stoj ni}? -Pe sni~ ko sta sa va we broj nih auto ra ko ji su, ne sa mo pre ko po e zi je ve} i te o rij skim do pri no som, pre vo |e wem, ure |i va~ kim po slom i ese ji sti kom, sve vi {e pri sut ni u kwi èv nom ì vo tu, po ka zu je da je je dan ta kav na por po tre ban i osno van. Ka ko objek tiv ni iz bo ri, pre gle di ili an to lo gi je po e zi je po mi -

{qe wu pri re |i va ~a ne po sto je, ta ko je i iz bor ko ji je pred ~i ta o ci ma su bjek ti van, i od raz je afi ni te ta pri re |i va ~a ka ko na ni vou iz bo ra pe sni ka, ta ko i na ni vou iz bo ra pe sa ma.

Pri re |i va~ ove kwi ge Vla di mir Stoj ni} (1980) pi {e po e zi ju, krat ke pri ~e, pre vo de i kwi `ev ne pri ka ze. Ob ja vio je ~e ti ri pe sni~ ke zbir ke, a ogla {a va se u broj nim do ma }im i re gi o nal nim kwi `ev nim ~a so pi si ma, an to lo gi ja ma i zbor ni ci ma. Pe sme su mu pre ve de ne na poq ski, fran cu ski i en gle ski je zik. Pre vo di sa en gle skog je zi ka i ure |u je elek tron ski ~a so pis za sa vre me nu po e zi ju “Agon” i po et ski blog Ju ro di vi. @i vi u Ze mu nu. R. L.

Svet ska no} kwi ge za po klon

Po zi vi za pre nu me ran te List „Pri vre da“ po kre nut je u No vom Sa du 1880, pod ured ni {tvom Ig wa ta Bur ja na i Jo va na @i va no vi}, a {tam pan je u [tam pa ri ji Ar se Pa je vi }a. Od 1881. iz la zio je u Srem skim Kar lov ci ma u {tam pa ri ji Ko ste Pa vlo vi }a, ko ji je bio i iz da va~ i od go vor ni ured nik. Go di ne 1880. iz la zio je 1. i 15. u me se cu, a od 1881. sa mo pr vog da na u me se cu. Do no sio je ~lan ke iz obla sti p~e lar stva, ze -

ro man „Ubi stvo u Ori jent Eks pre su“, a Mi lo{ Cr wan ski, u po li ti~ kom eg zi lu u Lon do nu, opi su je Ze mun u svom ro ma nu „Se o be“. I mno gi dru gi umet ni -

ci po me nu ti su u ovom ro ma nu. .Mir ja na Ma rin {ek Ni ko li} je kwi ` ev n i c a i vi z u e l n a umet ni ca. Di plo mi ra la je na Be o grad skom uni ver zi te tu, a tu je i ste kla dok to rat iz ma te ma ti ke i in for ma ti ke. Stu di ra la je umet nost i kwi èv nost na Oha jo uni ver zi te tu u SAD, gde je i ma gi stri ra la Pi {e za mno ge do ma }e i ino stra ne ~a so pi se iz umet no sti i kwi èv no sti. Wen kwi èv ni opus ob u hva ta ese je, ogle de iz li kov ne umet no sti, ro ma ne i pu to pi se. Svoj umet ni~ ki rad za sni va na cr te ì ma, mul ti me di jal nim pro jek ti ma i vi deo ar tu. Autor ka je vi {e li kov nih ra do va-cr te à, mul ti me di jal nih kwi èv no-li kov nih pro je ka ta i vi deo ra do va. Iz la ga la je cr te è na mno gim grup nim i na sa mo stal nim iz lo `ba ma, u ze mqi i ino stran stvu. K. R.

TOP-LISTA

mqo r ad w e, vo } ar s tva, vi n o gra dar stva, po vr tar stva, ob ja vqi vao je i po zi ve na pret pla tu kwi ga i li sto va, ne kro lo ge, cr ti ce iz `i vo ta eko no ma i dr. Glav ni sa rad ni ci bi li su dr \or |e Na to {e vi}, Ste van Si mo no vi} i Jo van Bor ja no vi}. U Bi bli o te ci Ma ti ce srp ske list po sto ji i pre tra `iv je u elek tron skom ka ta lo gu Bi bli o te ke. D. G.

I dok ve }i na li te rar nog sve ta sla vi Svet ski dan kwi ge, u znak se }a wa na dva kwi èv na ve li ka na - Vi li je ma [ek spi ra i Mi ge la de Ser van te sa ~i ji su ì vo ti po ve za ni ovim da tu mom, ra zna udru è wa kwi èv ni ka, bi bli o te ke, ~i ta o ni ce i klu bo vi qu bi te qa kwi ga pro sla vi li su iz me |u 23. i 24. apri la Svet sku no} kwi ge, ka da or ga ni zo va no po kla wa ju li te rar na de la oni ma ko ji za slu ù ju da ih pro ~i ta ju. Svet ska no} kwi ge pr vi put je odr à na 2010. pod upra vom Yej mi ja Bin ga iz {kot ske kom pa ni je „Ka non gejt buks„. U Sje di we nim Ame ri~ kim Dr à va ma, Uje di we nom Kra qev stvu, Ir skoj i Ne ma~ koj te no }i po de qe no je sko ro dva i po mi li o na kwi ga, a za ovu hu ma ni tar nu ak ci ju do bro voq ci su se pri pre ma li me se ci ma, odva ja ju }i no vac za ku po vi nu kwi ga sa li ste za de qe we. Sva ka ze mqa na pra vi la je sop stve ni spi sak ak tu el nih i è qe nih kwi ga, kao i li stu

onih ko ji ma }e kwi ge bi ti is po ru ~e ne. Na ame ri~ kom spi sku je Ko e qov „Al he mi ~ar„, i to i na en gle skom i na {pan skom je zi ku, kri mi} Xo na Gri {a ma „Igra ju }i za pi cu„, hu mo -

ri sti~ ka auto bi o gra fi ja Ti ne Fej „Bossypants”, „De voj ka sa bi ser nom min |u {om„ Trej si [e va li je, „Pr va `en ska de tek tiv ska agen ci ja„ Alek san dra Me kol Smi ta i mno gi dru -

E O[ ] T E N

gi. Bri tan ski i ir ski spi sak ima Vik to ri ju Hi slop i „Ostr vo„, „Ka zi no ro jal„ Ija na Fle min ga i „Ostr vo s bla gom„ Ro ber ta Lu i sa Sti ven so na. Nem ci su po kla wa li svet ske best se le re, ali i kwi ge do ma }ih auto ra, me |u ko ji ma su Pe ter [tam s ro ma nom „Ag nes„ i To mas Bru sig s ro ma nom „Na kra }em kra ju sun ~a ne uli ce„. A da ova ak ci ja po pri ma ozbiq ne raz me re po ka zu je i po da tak da se u Svet sku no} kwi ga ove go di ne ukqu ~io i ve li ki iz da va~ „Barns i Nobl„ ko ji je u svo jim kwi `a ra ma or ga ni zo vao po de lu kwi ga qu di ma i or ga ni za ci ja ma ko je su raz ne hu ma ni tar ne or ga ni za ci je sta vi le na spi sak onih ko ji ma je po treb no ukqu ~i va we u svet kwi ga. Na spi sku su naj ~e {}e si ro ma {ni, sta ri, de ca i de ~i je i so ci jal ne usta no ve. I. V.

lov

petak 26. april 2013.

SOLIDAN PO^ETAK SEZONE LOVA NA SRNDA]E U VOJVODINI

Padaju zlata, kraj Ba~kog Jarka 153,82 poena Sezona lova na srnda}e je u punom jeku, a me|u do sada ocewenim trofejima, najja~e zlato ulovqeno je u lovnom reviru Ba~ki Jarak (LU „Srnda}” Temerin), od 153,82 CIC poena. Ovo trofejno grlo odstrelio je Temerinac Si~ Robert 17. maja. To je do sada najja~i trofej odstreqen ikada u lovi{tima temerinskog udru`ewa! Prema jo{ nepotvr|enim informacijama, jedan lovac - turista je odstrelio srnda}a ~i-

Du {an Ni }i fo ro vi} s tro fe ji ma iz ka wi {ke op {ti ne

ji je trofej tako|e ocewen sa 153 poena, ali se ~eka zvani~na potvrda. Vrlo lep primerak odstreqen je i u Banatu, kraj Ba{aida, a sakupio je 149,56 poena. Posle dve nedeqe lova, u tradicionalno beri}etnom sen}anskom lovi{tu izbrojano je 14 medaqa: {est zlatnih,

dve srebrne i {est bronzanih. Najja~e zlato oceweno je sa 147,25 poena. Sezona odstrela trofejnih srnda}a u lovi{tu LU „Kapetanski rit” na podru~ju kawi{ke op{tine skromnija je nego prethodna. Ovog prole}a lovcima su smetali ki{ni dani, ali je evidentan i slabiji odziv gostiju. - Turista nema kao prethodnih godina, me|utim, za prvih deset dana ove sezone uspeli

ka `e uprav nik lo vi {ta LU „Kapetanski rit” Du{an Ni}iforovi}. U lovi{tu „Kapetanskog rita” u reviru Malih Pijaca lane je odstreqen najvredniji trofej u Srbiji od 172,76 CIC poena, a i trofejna vrednost srnda}a odstreqenih u ovoj sezoni je solidna, jer od do sada ocewenih dva su zlatna, {est srebrnih i dva bronzana. Oba najvrednija zlatna trofeja odstrelio je gost iz Slo-

Naj ja ~i trofej u pro te klih ne ko li ko se zo na

smo da odstrelimo 38 srnda}a. Bi li su nam go sti iz Austri je, Ne ma~ ke, Ita li je, Hrvatske i Slovenije. Do sada je lov bio dosta te`ak, zbog toga {to je usled obilnih prole}nih ki{a na velikom delu lovi{ta blato, pa je te{ko prolaziti do nekih revira -

venije Groga ^en~i}, koji dugo godina dolazi da lovi na ovom terenu i pasionirani je qubiteq vrednih trofeja. Slovenac je najvrendiji zlatni trofej ulovio u reviru Horgo{a od 139,04 CIC poena, a drugo zlato mu je na ni{an do{lo u ataru Oroma - 130,85 poena.

- Revir Horgo{a se ove sezone pokazuje najboqi, ali do kraja sezone - vide}emo. Po tradiciji dobar je ulov u ataru Oroma. U ataru Kawiè standardni je u~inak jer su odstreqena ~etiri srnda}a u medaqi, tri u srebru i jedan u bronzi - dodaje Ni}iforovi}. U kawi{kom udruèwu o~ekuju jo{ gostiju i nadaju se da }e uspeti da ostvare plan. S po~etkom lova na srnda}e u lovi{tu Udruèwa Ba~ka Palanka – Mladenovo pojavili su se i lovci iz [panije, Nema~ke i Italije, a za ovu sezonu pred vi |e na je kvo ta za od strel je 15 jedinki. Ovde kaù da ima dosta srnda}a, trofeji su prose~nog kvaliteta, a odstrelom {kartova poboq{ava se kvalitet prenstveno trofejnih primeraka srnda}a. - Obradom trofeja bavim se vi{e od decenije, a ovog prole}a uradio sam 15-tak lobawa srnda}a – kaè Ran|el Vasi}, koji osim {to se bavi obradom trofeja i preparirawem obavqa posao i lovca kontrolora. – Kada ih obradim, a na lobawi ne sme da ostane ni gram mesa, trofeji ostaju da se ocene, potom ih preuzima Agencija koja ih {aqe lovcima koji su odstrelili srnda}e. Vasi} kaè da se od pre tri godine trofeji ocewuju po teìni 24 sata posle obrade. Posle merewa i odbijawa gramaè na vlagu ostaje kona~na gramaà za naplatu. Gramaà se, na primer, kre}e od 250 do 500 grama, a cena se kre}e 100 do 1.500 evra, dok trofeji preko 500 grama znaju da dostignu cenu i 2.250 evra. Trofeji na obradu mi pristiù, osim iz Ba~ke Palanke i okoline, ~ak i iz Be~eja, Futoga, Veternika, Temerina, a godi{we u proseku obradim oko 80 komada srne}ih trofeja – dodaje Vasi}.

Ro bert Si~ kraj re kord nog srn da }a

Podse}awa radi, 2010. godine naj tro fej ni ji srn da} te lovne sezone imao je 179,44 CIC poena, a to je bilo grlo odstreqeno kraj Lapova u [umadiji. Lova~ka sre}a poslu`ila je doma}eg lovca-turistu Petra Miliki}a iz Kragujevca, koji je u samo svitawe odstrelio predivnog srnda}a. Procena je da je srnda} dostigao gazdinsku starost od sedam godina. Naj ja ~i tro fej od streqn 2011. godine Srbiji, pao je polovinom maja kraj Srpske Crwe u Banatu. Bruto te`ina trofeja bila je 726 grama, a ko mi si ja ga je oce ni la sa 163,80 CIC poena. Re~ je o grlu koje je bilo staro oko {est godina, sa vrlo interesantnim, ne ti pi~ nim ro go vqem.

Koliko je 2011. godina bila ki{na i sa malo sun~anih dana, toliko je pro{la, 2012. u Srbiji bila izuzetno topla, jedna od najtoplijih i najsuvqih u prethodnih vi{e od 100 godina, koliko se temperature mere. [to se divqa~i ti~e, a i kompletnog lova, bila - ne ponovila se, ali se {to se trofejnih srnda}a ti~e, mogla se okarakterisati kao solidna. Najja~e grlo odstrelio je Slovenac Sandi Tri{nar kraj sela Male Pijace kraj Ka wi `e, oce we no sa 172,76 poena. Na ovom zlatu zara|eno je 5.230 evra. Kakva }e biti ova sezona, ostaje da se vidi. D. Kne`i} M. Mitrovi} M. Suyum

U SAD I KANADI VOLE LOVCE S DUBOKIM YEPOM

Za bizona ~ak devet hiqada dolara Krajem 19. veka, bizon je bio gotovo istrebqen sa ameri~kog kontinenta. Opstao je samo u za{ti}enim zonama o kojima su brinuli za{titari i lovci. Kona~no, nakon rigoroznih mera za{tite, fond ove divqa~i po~eo je da se oporavqa. Danas u SAD i Kanadi `ive mahom po rezervatima, u Kanadi mawa populacija u slobodnoj prirodi. Nacionalni parkovi

“Wo od Buf fa lo” u Kanadi i “Yel low sto ne” u SAD jedina su mesta na svetu gde su opstala krda severnoameri~kog bizona. Danas tamo `ivi oko 55.000 grla, a lov na wih je dozvoqen i ko{ta 9.000 dolara. U ~uveni nacionalni park “Yel low sto ne” pre nekoliko godina ponovo su vra}eni i vukovi, koji u ~oporima love bizone, mahom slabe i bolesne jedinke. („^ari prirode”)

NA SABORU LOVACA U NIKINCIMA

Vladimir~ani najboqi puca~i U Nikincima je u nedequ 21. aprila, odr`an tradicionalni Sabor lovaca, sa nekoliko takmi~arskih disciplina: trap 25, karabin „ srnda} „ 5 metaka na 100 metara, „{icara” i pi{toq 25 metara - 10 metaka. U~estvovala su 132 takmi~ara, a postignuti su slede}i rezultati. Pojedina~no, srnda}: 1. Zoran Luki} - @eleznik 2. Darko Arsi} - Provo 3. Milan Radovi} - Vladimirci

Trap: 1. Zoran Jak{i} - Pe}inci 2. Fabri Mi{ko - Slankamena~ki Vinogradi 3. Darko Arsi} - Provo Pi{toq: 1. Mladen Raki} 2. Qubomir Stojanovi} 3. Miodrag Pan~i} [icara: 1. Miodrag Pan~i} 2. Pera Rovi} 3. Fabri Mi{ko

Lova~ki vi{eboj: 1. Darko Arsi} 2. Fabri Mi{ko 3. Pera Rovi} Ekipno, trap: 1. LU Vladimirci 2. LD Prhovo 3. LD [imanovci Srnda}: 1. LU Vladimirci 2. LU [abac 3. Lovac - Srem~ica Sabor je protekao u vedroj i veseloj atmosferi!

petak 26. april 2013.

VOJVODINA ODR @AN PE TI SA JAM PRO FE SI O NAL NE ORI JEN TA CI JE

Sredwo{kolci merkali svoju budu}nost

SA JAM ZA PO [QA VA WA U STA ROJ PA ZO VI

Po slodavci ponudili 100 rad nih me sta STA RA PA ZO VA: Na sajmu zapo{qavawa; koji su u Staroj Pazovi organizovali Nacionalna slu`ba zapo{qavawa Stremska Mitrovica i odeqewe u Staroj Pazovi u Sokolskom domu, pojavilo je 15 poslodavaca, koji su ponudili oko stotinu radnih mesta za nezaposlene iz ove sremske op{tine. Bilo je

firmi iz oblasti metalske grane, plastike i metaloplastike, gra|evinarstva, poqoprivrede, a najvi{e je tra`eno radnika ma{inske struke. U op{tini Stara Pazova na evidenciji Nacionalne slu`be zapo{qavawa ima 4.570 nezaposlenih. A. M.

Gra do na ~el ni ku 20 od sto ma wa pla ta SU BO TI CA: U Subotici su smawene plate gradskim funkcionerima, u Gradskoj ku}i. Plata gradona~elnika je smawena za 20 odsto, dok su plate ostalih funkcionera umawene u rasponu od 10 do 20 procenata. Odluka je doneta na sednici Gradskog ve}a. - Izra`avam zadovoqstvo {to smo ovu odluku doneli

jednoglasno u Gradskom ve}u i {to smo odr`ali obe}awe dato suboti~koj javnosti. Ovom odlukom doprine}emo u{tedi u buyetu Grada, a smatram da je solidna i redovna plata u Gradskoj ku}i i daqe velika privilegija u dana{woj te{koj ekonomskoj situaciji - ka`e gradona~elnik Subotice Modest Duli}. S. I.

KI KIN DA: U organizaciji filijale Nacionalne slu`be za zapo{qavawe, u Centru za stru~no usavr{avawe u Kikindi, odr`an je peti Sajam profesionalne orijentacije za budu}e sredwo{kolce. Na vrlo zanimqiv i kreativni na~in, u~enici ~etiri kikindske sredwe {kole predstavili su obrazovne profile, koje wihove {kole nude. -Ciq sajma je profesionalno informisawe u~enika zavr{nih razreda osnovnih {kola, kao i wihovih roditeqa - ka`e savetnica za planirawe karijere Natalija Milo{ev Stanimirov. – Svi u~enici do{li su organizovano, a za {tandovima {kola su u~enici i profesori koji svim posetiocima daju informacije o obrazovnim profilima predvi|enim za narednu {kolsku godinu. Na ovaj na~in poku{avama da otklonimo dileme, koje se javqaju kod osnovaca i wihovih roditeqa.

[ko le pred sta vqe ne na naj bo qi na ~in

Vi na ri na tvr |a vi BA^: U organizaciji Turisti~ke organizacije op{tine Ba~ sutra }e biti odràna manifestacija „Sajam vina zanatstva i poqoprivrednih proizvoda“. Ova veoma interesantna manifestacija }e biti odràna me|u zidinama ba~ke Tvr|ave, a ujedno }e biti i odràn me|unarodni Skup vinskih redova u organizaciji Vinskog reda „Sveti \or|e“ iz Malog I|o{a. Na konferenciji koja }e se odràti u Donòn kuli ba~ke Tvr|ave, u~estvova}e ~lanovi vinskih redova iz Ma|arske (Segedin, Monor, Vilaw)

i predstavnici vinskih redova iz Srbije (Subotica, Vr{ac, Feketi}, Baj{a, Horgo{ i Novi Sad). Na prostoru Tvr|ave }e biti postavqeni {tandovi na kojima }e vinari, p~elari, vo}ari, prizvo|a~i testenina, kozijih proizvoda prikazati svoje radove. U kulturnom delu manifestacije u~estova}e KUD „Mladost“ iz Ba~a, KUD „Uwi Bernardin“ tako|e iz Ba~a, KUD „Wego{“ iz Lov}enca, gitarista Nenad Pu{ara, pesnik Josip Dumenyi}, kao i orkestar KU „Mladost“ iz Ba~a. S. M.

„Cr ve na ja bu ka” u Oyaci ma OYACI: Manifestacija „Oyaci na dlanu“ bi}e odràna u ne de qu, na platou ispred sportsko poslovnog centra u Oyacima. U okviru manifestacije, kulturno umetni~ka dru{tva iz mesta oya~ke op{tine predstavi}e koreografije i narodne obi~aje. Udruèwa èna, sa svojim {tandovima, prezentova}e rukotvorine, a pre svega kulinar ska ume }a u pri pre ma wu tra di ci o nal nih je la ba~ ke, li~ke, vrawanske i drugih. Bi}e predstavqena sva udruè-

O po ro di ci Ja go di} ZRE WA NIN: U Salonu Narodnog muzeja Zrewanin ve~eras }e, u 19 ~asova, biti predstavqeno vi{e vrednih predmeta koji su pripadali porodici Jagodi} a od skoro se nalaze u Istorijskom odeqewu ove ustanove kulture. Najzna~ajniji je svakako plemi}ka poveqa porodice Jagodi} iz Konaka. Radi se o poveqi iz 1897. godine, kojom se Bogumilu Jagodi}u potvr|uje plemstvo, koje je wegova poro-

di ca ste kla 1824. go di ne. O plemi}kim poveqama, wihovom sticawu i zna~aju govore mu zej ska sa vet ni ca Isto rij skog muzeja Srbije Du{ica Boji} i predsednik Srpskog dru{tva za heraldiku Dragomir Acovi}. O na~inu na koji su se predmeti na{li u zbirci zrewaninskog muzeja govori}e v.d. direktora zrewaninskog Muzeja Vidak Vukovi}. @. B.

Cvet na pi ja ca u Be ~e ju BE ÊJ: Tradicionalna, 6. po redu, Cvetna pijaca u Be~eju odrà}e se danas i sutra. Organizatori su lokalna samouprava, Turisti~ka organizacija op{tine Be~ej i Udruènje gra|ana „Biber. Izlaga~i ne pla}aju kotizaciju za mesto na centralnom Gradskom trgu novcem, ve} u naturi poklawaju}i sadnice drve}a, ukrasnog {ibqa ili cve}a, koje }e se kasnije zasaditi u Goranskom parku. Radno vreme Cvetne pijace je od 8 do 19 sati. Radionice za decu, izrada slika od recikla`nog materijala, mali ba{tovani i pravqewe origami figura, bi}e oba dana od 11 do 16 sati. Danas od 14 do 18 sati radi}e De~ija pijaca, a sutra od 16 do 19 sati na programu je De~iji etno festival „Bisernica“. Ro-

wa gra|ana, odnosno ekolozi, p~elari, lovci, a posebno ribolovci, po{to }e se oni takmi~iti u kuvawu ribqeg paprika{a. U repodnevnim ~asovaima kolona u~esnika }e organizovati defile kroz Oyake, a popodne je predvi|eno kuvawe ribqeg paprika{a. U ve~erwim ~asovima Oya~ane }e zabavqati jedna od najpoznatijih pop i rok sastava u nekada{woj Jugoslaviji „Crvena Jabuka, a ulaz je besplatan. S. M.

VESTI „Ja za vac” u Grad skom po zo ri {tu

BE ÊJ: Dramatizacija poznatog dela Petra Ko~i}a „Jazavac pred sudom“ dobija novu verziju, u koprodukciji Gradskog teatra Novi Sad i Gradskog pozori{ta Be~ej. Premijera je ve~eras od 20 sati na sceni „Radoslav Zlatan Dori}“ u Gradskom pozori{tu Be~ej, a ulaznice, po ceni od 250 dinara, su u prodaji. Tim povodom odràna je pres konferencija u Gradskom pozori{tu Be~ej. Pored reìje, @anko Tomi} je uradio dramatizaciju i odabrao muziku, izradu lutke i scenografiju uradila je Marija Malba{a, a gluma~ki ansambl ~ine Aleksandar Gajin, Uro{ Mladenovi}, Milovan Filipovi} i Ervin Hayimurtezi}. V. J.

Iz lo `ba Kre a tiv ne ra di o ni ce

nila~ko-alpinisti~ki klub „Posejdon“ ima}e sutra dve promocije, od 11 do 12,30 i od 15 do 17 sati. V. J.

Pa pri ka{ i stri è we ova ca Ô KA, SEN TA: U ôki se u sutra odràva drugo obnovqeno me|unarodno takmi~ewe u kuvawu ov~ijeg perkelta „Banka ba~i - ôka 2013”, posve}eno ~uvenom ~okanskom ov~aru i selekcionaru Mihaqu Banki, poznatom kao Banka ba~i, zaslu`nom za priznavawe autohtone rase ovaca „~okanska cigaja”. Predsednik Gastro kluba „Banka ba~i” i glavni organizator manifestacije Kalman Bor{o{ najavquje da su, pored kulinara

Nikola Tepavac iz Gimanzije “Du{an Vasiqev” isti~e: -Predstavqamo znawe koje smo stekli i ono {to nastavu u na{oj {koli ~ini zanimqivom i interesantnom.Tako podsti~emo osmake da se odlu~e za upis u na{u {kolu. Darko Cvijan predstavqao je tehni~ku {kolu: -Predstavqa elektrotehniku, te smo osnovcima pokazali nan koji na~in funkcioni{e kompjuter, osciloskopi, koji programi su zastupqeni u obradi slika i video snimaka. Za ma{insku struku pokazali smo programe putem kojih se prave razni modeli, delovi i sli~no. U~enici Sredwe stru~ne {kole “Milo{ Crwanski” i Ekonomsko-trgovinske {kole tako|e su predstavili plan i program ovih obrazovanih ustanova. Projekat profesionalne orijentacije poma`e osnovcima da {to boqe odaberu sredwu {kolu u skladu sa wihovim interesovawima i ve{tinama. A. \u ran

iz Srbije, u~e{}e najavili kulinari iz Ma|arske, Rumunije, Slova~ke i Moldavije, kao i autobus turista iz Ma|arske. Okupqawe kulinara u ^oki je u 8 sati. Na sen}anskom va{ari{tu uprili~i}e se predstavqawe `ivotiwa seoskog gazdinstva, ocewivawe ovnova i magaraca, kolekcija ovaca, koza, goveda i sviwa, a prikaza}e se i poqoprivredne ma{ine. M. Mr.

KO VIN: Od danas, do utorka 30. aprila, bi}e otvorena prodajna izlo`ba Kreativne radionice. Posetioci }e mo}i da vide radove i pazare svakog dana, osim nedeqe, u periodu od 9,30 do 18 ~asova u velikoj sali Crvenog krsta u Kovinu. Sva sredstva, koja prodajom budu prikupqena, bi}e upotrebqena za kupovinu materijala, potrebnog za rad u radionici. Z. Dg.

Ve ~e ras pre mi je ra SEN TA: Glumci Kamerne scene „Miroslav Anti}„ iz Sente danas izvode premijeru komada „Bra}o i sestre”, po tekstu Du{ka M. Jovanovi}a, a u re`iji Lazara Pajti}a. U komadu igraju Radovan Zubac, Branislav unginovi}, Marija Manojlovi}, Slobodica Filipovi}, Sebastijan Gubik, Mirjana Savin, Svetozar Rankov i Denis Vuji~i}. Predstava na sceni Doma kulture po~iwe u 20 sati, a ulaznica staje 200 dinara. M. Mr.

vojvodina

petak 26. april 2013.

ZRE WA NIN UPU TIO PO MO] UNI [TE NOJ TOR DI

Jo{ se otklawaju po sle di ce ne vre me na TOR DA: Sanacija ku}a u Tordi, uni{tenih u olujnom nevremenu, koje je ovo selo u op{tini @iti{te zadesilo 31. marta, jo{ je u toku. Predsednik Mesne zajednice Torda Jano{ Dobai poru~uje da je svaka pomo} dobrodo{la, bez obzira na vrednost, jer je me{tanima i daqe potreban gra|evinski materijal, kako bi {tetu mogli da saniraju u potpunosti. Dobai je naglasio da je za svega nekoliko minuta, koliko je trajala oluja, delimi~no ili u potpunosti o{te}eno 130 stambenih i oko 500 pomo}nih objekata. - Ni najstariji `iteqi Torde ne pamte ovako ne{to, a procene su da je na~iwena {teta u iznosu ve}em od 100.000 evra. Najva`nije je da smo u najve}em delu uspeli da saniramo o{te}ewa na stambenim objektima, uz pomo} samih gra|ana, koji su doprineli i li~nim radom, kao i uz pomo} donatora. Preostalo je da se saniraju pomo}ni objekti – kazao je Dobai. Pomo} u vidu 8.000 komada crepa stigla je i od grada Zrewanina. Dobai ocewuje da je do{la u pravom trenutku i da dosta zna~i. Predsednik op{tine @iti{te Du{an Mili}ev je rekao da }e, zahvaquju}i ovoj dona-

Op {ti na ri u @i ti {tu i Tor di

ciji, u najve}oj meri biti sanirani preostali objekti u Tordi. - Veli~ina qudi dokazuje se kada poma`u drugima. Grad Zrewanin je pomogao susednoj i bratskoj op{tini @iti{te i Mesnoj zajednici Torda, i hvala mu na tome. U ovoj situaciji, svaka je pomo} dobrodo{la i svaka

je velika – istakao je Mili}ev. Gradona~elnik Zrewanina Ivan Bo{wak napomenuo je da je donacija obezbe|ena nakon odluke Gradskog ve}a i zajedni~ke inicijative wega i odbornika Skup{tine grada, i da je akcija sprovedena u koordinaciji s op{tinom @iti{te.

Nakon primopredaje donacije, predstavnici grada Zrewanina i op{tine @iti{te posetili su doma}instvo Zoltana Feje{a, jednog od onih koje je pretrpelo najve}u {tetu nakon nevremena i uverili se da }e, posle ove isporuke crepa, mo}i da se saniraju pomo}ni objekti, koji su u potpunosti ostali bez krovnog pokriva~a. Da podsetimo, za vreme oluje koja je protutwala kroz Tordu, leteli su crepovi, ~ak i delovi krovova, a na nekim starijim ku}ama pali su i zidovi. Polomqeno je i i{~upano iz zemqe vi{e stabala drve}a, dok je elektromreà jedno vreme bila u kvaru. Sre}om, nije bilo qudskih `rtava. Iz preventivnih razloga iskqu~ena je uli~na rasveta, kako ne bi do{lo do nesre}e, pa su me{tani, u prvi mah, uz pomo} baterijskih lampi poku{avali da saniraju uni{tene krovove. Napajawe elektri~nom energijom normalizovano je u ve~erwim satima. Ubrzo posle jakog nevremena odràna je sednica op{tinskog [taba za vanredne situacije i odlu~eno je da se u ìti{tanskoj op{tini proglasi vanredno stawe. @. Ba la ban

„Pe tro lend” otva ra ka pi je BA^ KI PE TRO VAC: Najve}i i akva-park na Balkanu “Petrolend” u Ba~kom Petrovcu, sutra {irom otvara vrata. Ove godine posetioce o~ekuje dobar provod na povr{ini od osam hektara. Tu su vi{e od 20 tobogana, {est bazena sa termalnom vodom, kao i mnoga iznena|ewa tokom cele sezone.

Mla|i posetioci }e sigurno u`ivati spu{taju}i se niz neki od tobogana, a na raspolagawu su im black hole, twister, crazy corn, king slide, tiger, zebra, rainbow, kamikaze. Jedinstveni bazen sa talasima, divqa reka za avanturiste, bazen za relaksaciju, de~iji raj za najmla|e su samo neki od bazena. Geotermalna voda koja izvire iz

dubine od oko 800 metara, prirodne toplote iznad 40 stepeni omogu}ava kori{}ewe kompleksa i tokom hladnijih meseci. Moderna tehnologija obezbe|uje hla|ewe vode tokom letwih vru}ina.“Petrolend” je za prve dane otvarawa pripremio i specijalne popuste koji se kre}u i do 100 odsto. N. K.

Slo bo dan Ko ta ri} i Ste van ]i ri}

DO DE QE NA PRI ZNA WA JU BI LAR NIM DA VA O CI MA KR VI

Hu ma ni qu di u hu ma noj sre di ni OYACI: Na sve~anoj sednici Skup{tine dobrovoqnih davalaca krvi iz Oyaka, dodeqena su priznawa jubilarnim davaocima, koji su svoju krv darovali 100, 75, 50, 35 i 20 puta. Priznawe oya~kog Crvenog krsta za 100 dobrovoqnih davawa krvi, dobili su Slobodan Kotari} i Stevan ]iri}. Za 75 dobrovoqnih davawa krvi priznawa je dobilo 10 davalaca: Zoran Gruji~i}, Branislav Pehiq, Dragan Stamenkovi}, Stevan Karanovi}, Stojan Kitanovi}, Borislav Mijin, Tibor Olah, Stevan ^elikovi}, @eqko Kampel i Milorad Savin. Dobitnici priznawa za 50 puta dobrovoqno datu krv su:Dragomir Atanasijevi}, Boro Boban, Negoslav Brkqa~, Vladimir ]uruvija, Tibor Horvat, Stevan Miler, Dragan Radosavqevi}, Slobodan Vrba-

{ki, Josip Feger, Milenko Bara}, Aleksandar Ceki}, Vidoje Jankovi}, Slobodan Labus i Miroslav @ivi}. Tako|e je dodeqeno i 16 priznawa za trideset pet puta datu krv i 31 priznawe za dvadeset puta datu krv. Predsednik op{tinskog odbora Crvenog krsta Oyaka Lazar Mijokovi} je napomenuo da je oya~ka op{tina od 1998 do 2006. godine bila nosilac priznawa „Najhumanija sredina“, zbog ~iwenice da je vi{e od pet odsto ukupnog stanovni{tva dobrovoqno dalo krv. Priznawa su dodelili pored predsednika CK Lazara Mijokovi}a, iz Zavoda za transfuziju krvi Sombor dr Selena Grkovi} i ~lanica IO op{tinskog odbora CK Oyaci dr Marija [arga~. S. Mi ler

monitor

petak 26. april 2013.

H o r o s k o p 26. april 2013. OVAN 21.3-19.4.

Kre a tiv ni ste i in tu i tiv ni, po seb no u po slu, ali ne do zvo qa va te da vam se iko me {a u od lu ke ni ti da na me }e svo je sta vo ve. Ne pri ja vam pre vi {e bo ra vak u ku }i, vi {e iz la zi te.

Zoran Delibos

VA GA 23.9- 23.10.

Ni ste pre vi {e ras po lo `e ni za rad, a ni za ko mu ni ka ci ju s ko le ga ma na po slu. Od nos s part ne rom je otvo ren i iskren pa se po tru di te da ka `e te sve {to mi sli te. Ne pre te ruj te s tro {e wem!

BIK 20.4-20.5.

Pro men qi vog ste ras po lo è wa. Dru ì te se in ten ziv ni je s bli skim pri ja te qi ma, opu sti }e vas i po pra vi ti vam ras po lo è we. Bu di te opre zni u ko mu ni ka ci ji s okru è wem i u sa o bra }a ju.

[KOR PI ON 24.10- 23.11.

Ni ste pre vi {e ras po lo è ni. La ko mo è te ula zi ti u ne spo ra zu me s oso ba ma iz okru è wa jer ima te uti sak da ni ko ne po dr à va va{ si stem vred no sti. Po tru di te se da bu de te to le rant ni ji.

BLI ZAN CI 21.5- 21.6.

Raz mi sli te o po slov nom pred lo gu pri ja te qa u kog ima te po ve re we. Za jed ni~ ki po sao u bu du} no sti mo `e bi ti pun po go dak. Ali, da nas po ve di te ra ~u na o to me ka ko tro {i te no vac.

STRE LAC 24.11- 21.12.

Po ku {a va te da pre va zi |e te po ro di~ ni pro blem ta ko {to }e te bi ti di rekt ni s uku }a ni ma i po sta vi ti im svo je uslo ve. Va {i po stup ci ne }e na i }i na raz u me va we, ali }e ima ti efek ta.

RAK 22.6-22.7.

Sen ti men tal ni ste i raz mi {qa te o pro {lo sti, od no sno o pro pu {te nim pri li ka ma. Ko mu ni ka ci ja s pri ja te qi ma je po vre me no na pe ta pa ni je pra vi tre nu tak da ula zi te u ozbiq ni je di sku si je.

JA RAC 22.12-20.1.

Pro men qi vog ste ras po lo `e wa. Sme ta vam {to part ner ne iz ra `a va po dr {ku za va {e pro ble me i {to se u od no su vra }a te na sta re te me, ali i {to ose }a te ve li ku emo ci o nal nu pra zni nu.

LAV 23.7-22.8.

Kon tak ti s ino stran stvom su in ten zi vi ra ni, ali ima te uti sak da ne do bi ja te ono {to o~e ku je te. Ako ste u pri li ci, iz beg ni te kra }i put, ili ga od lo `i te na ne ko vre me. Oprez u sa o bra }a ju!

VO DO LI JA Ose }a te se do bro ka da ste van ku 21.1-19.2. }e i u neo ba ve znoj ko mu ni ka ci ji s pri ja te qi ma jer po ku {a va te da iz beg ne te ne pri jat ne po ro di~ ne raz go vo re ko ji vas o~e ku ju. Mo gu }a gla vo bo qa.

DE VI CA 23.8- 22.9.

Ima te vr lo ja sne pla no ve ve za ne za fi nan si je, ali wi ho va re a li za ci ja tre nut no ni je mo gu }a. Bu di te str pqi vi jo{ ma lo, u sko ri jem pe ri o du uka za }e vam se jo{ po voq ni je okol no sti.

RI BE 20.2-20.3.

Ener gi~ ni ste i ima te ini ci ja ti vu, ali ni ste pre vi {e ras po lo `e ni za pri ~u. Naj bo qe }e te se ose }a ti na po slo vi ma ko ji ima ju in di vi du al ni ka rak ter. Ne sla ga we s mla |im ~la no vi ma po ro di ce.

TRI^-TRA^

No ve ne vo qe Lo rin Hil

V REMENSKA

PROGNOZA

Sun ~a no i to plo

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 30 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 29 Niш

Lo rin Hil (37) pro {le go di ne je za vr {i la na su du zbog utaje poreza, a tada je tvrdila da je obaveze prema dr`avi namerno zanemarila „zbog bezbednosti svoje porodice„. Lorin, majka {estoro dece, tvrdi da je zbog „pretwi nepoznatih lica„ prestala da pla}a porez. Sudija u Wu Yerziju nije pao na ovu pri~u, pa Hilovu slede}e nedeqe ~eka izricawe kazne zbog utaje poreza. Sada je gazda vile u Saut Orinyu u Wu Yerziju tu`i zbog nepla}awa kirije. Hilova }e najverovatnije biti izba~ena iz vile koju iznajmquje ve} ~etiri godine, jer je ignorisala pla}awe kirije. Ameri~ka {tampa prenosi da }e peva~ica, zbog porodi~nih obaveza, zamoliti sudiju za milost kako bi izbegla zatvor.

VIC DANA

Evropa

NO VI SAD: Sun ~a no i vr lo to plo za ovo do ba go di ne. Ve tar slab, ju go i sto~ ni i ju `ni. Pri ti sak u opa da wu. Tem pe ra tu ra od 12 do 29 ste pe ni. VOJ VO DI NA: Sun ~a no i jo{ to pli je. Ve tar slab, ju go i sto~ ni i ju `ni, u ju `nom Ba na tu ume ren. Pri ti sak u opa da wu. Tem pe ra tu ra od 9 do 30 ste pe ni. SR BI JA: Sun ~a no i jo{ to pli je vre me, uz pra ve let we tem pe ra tu re. Ve tar slab, ju go i sto~ ni i ju `ni. Pri ti sak u opa da wu. Tem pe ra tu ra od 6 do do 31 ste pen. Prog no za za Sr bi ju u na red nim da ni ma: Sun ~a no i vr lo to plo uz mak si mal ne oko 30 u su bo tu. Ka sni je po pod ne i u no }i ka ne de qi su mo gu }i re |i krat ko traj ni lo kal ni pqu sko vi. U ne de qu sun ~a ni pe ri o di uz dnev ni raz voj obla ka i par ste pe ni ni `u i pri jat ni ju tem pe ra tu ru. Idu }e sed mi ce sun ~a no i vr lo to plo vre me sa tem pe ra tu ra ma oko 30 ste pe ni od po ne deq ka do ~e tvrt ka. U uto rak i sre du po ne gde i do 32 ste pe na. Биометеоролошка прогноза: Наставља се релативно повољан утицај биометеоролошке ситуације на хронично оболеле и осетљиве особе. Појачане тегобе могу осетити срчани болесници. Препоручује се боравак на отвореном, уз адекватну заштиту од UV зрачења.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

Kijev

Moskva

Oslo

St. Peterburg 12 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

Se de slon i mi{ u bi o sko pu. Slon je se deo u pr vom re du, a mi{ u dru gom, iza slo na. I na rav no, mi{ ni {ta ni je vi deo od slo na. Do sa di mi {u, pa ode dva re da is pred slo na i ner vo zno se pro de re: „Je l’ sad vi di{ ka ko je to?”

SUDOKU

Upi шi te je dan broj od 1 do 9 u pra zna po љa. Sva ki ho ri zon tal ni i ver ti kal ni red i blok od po 9 pra znih po љa (3h3) mo ra da sa dr жi sve bro je ve od 1 do 9, ko ji se ne sme ju po na vљa ti.

VODOSTAњE TAMI[

Bezdan

465 (3)

Slankamen

588 (4)

Apatin

542 (10)

Zemun

600 (1)

Bogojevo

504 (17)

Panчevo

585 (0)

Smederevo

648 (0)

Baч. Palanka 482 (13) Novi Sad

503 (6)

Tendencija stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

719 (0)

Tendencija opadawa

Senta

708 (0)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

584 (1)

Tendencija stagnacije

Titel

610 (3)

NERA

Jaшa Tomiћ

Hetin

222 (19)

TISA

110 (-8)

Tendencija opadawa

Tendencija stagnacije

S. Mitrovica 593 (-15) Beograd

Kusiћ

552 (1)

98s (-4)

Reшeњe:

DUNAV

Novosadska petak 26. april 2013.

Telefoni: 021 4806-834, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

HIT NA PO MO] IMALA MNOGO PO SLA

SPA SA VA LI RAD NI KE IZ ZGRA DE NIS-a

nih i ve~erwih sati neophodno je slojevito obla~ewe, jer smo imali slu~ajeva da starijim osobama pozli u autobusu zato {to su pretoplo obu~eni na preko 20 stepeni. Svakom organizmu je neophodno da se prilagodi na ovo naglo otopqewe, te je vrlo bitno po{tovati osnovne savete, a to su umerena fiz~ka aktivnost, slojevito obla~ewe, mawih i laganih obroka vi{e puta tokom dana i redovna hidratacija - istakla je dr Nenadi} Pokrajac. Sagovornica kaè da su tako|e u ve}em broju prisutni kolapsi kod mladih èna, koje su krenule da intenzivno ve`baju u èqi da oblikuju telo za letwi period, a organizam nije adekvatno pripremqen za naglu fizi~ku aktivnost. I. D.

SE MI NAR U SKUP [TI NI GRA DA

Sa vre me ne me to de u le ~e wu za vi sni ka Seminar „Metode rada terapijske zajednice za le~ewe zavisnika” po~eo je u Skup{tini grada i na wemu }e biti predstavqeni modeli i prinicipi rada u terapijskim zajednicama, sa posebnim osvrtom na iskustva Terapijske zajednice Hoog-Hullena iz holandskog grada Groningena. - Grad iz buyeta izdvaja novac za informacije i prevenciju bolesti zavisnosti, ali i za rehabilitaciju i vra}awe zavisnika u normalne `ivotne tokove - kazao je otvaraju}i seminar predsednik Skup{tine grada prof.

dr Sini{a Sevi}. Organizator seminara je Odeqewe za bolesti zavisnosti Klinike za psihijatriju Klini~kog centra Vojvodine i Gradska uprava za zdravstvo. - Imamo priliku da ~ujemo o savremenim i prakti~nim modelima, o najelementarnijim procesima rada u terapijskim zajednicama, kako bi na{e zajednice prihvatile takve elemente i ustanovile zajedni~ku metodologiju rada - poru~io je upravnik Klinike za psihijatriju prof. dr Nikola Vu~kovi}. I. D.

Klu pe odnete na po pravku Zaposleni iz JKP „Stan” krenuli su da ure|uju urbani mobilijar u gradu, to jest, u popravku i bojewe klupa za sedwe. Ve} su sredili klupe na Novom nasequ, du` bulevara Slobodana Jovanovi}a i Jovana Du~i}a, a klupe sa Pozori{nog trga su popravili u radionici preduze}a. Posao „Stan” radi prvi put na osnovu ugovora s Gradskom upravom za komunalne poslove, koja je ovaj posao poverila ovoj gradskoj firmi. Dinamika posla, ka`u u saop{tewu iz „Stana”, zavisi od Nadzornog odbora ZIGa, jer ZIG izdaje naloge za popravku i istovremeno kontroli{e ura|eni posao. Z. D.

Foto: S. [u{wevi}

Vru }i na oba ra la i zdra ve Zbog kolapsa na javnim mestima Hitna pomo} je tokom ju~era{weg dana intervenisala 26 puta, a tegobe usled naglog otopqewa osetile su i mla|e, zdrave osobe i hroni~ni bolesnici. Prema re~ima portparolke Zavoda za hitnu medicinsku pomo} dr Sawe Nenadi} Pokrajac kod mla|ih osoba krvni pritisak je naglo padao, a kod hroni~nih pacijenata pritisak je bio znatno ve}i od uobi~ajenog. Osim pritiska koji je varirao, javqa se vrtoglavica i malaksalost. - Neredovna ishrana, nedovoqno uno{ewe te~nosti u organizam i kod hroni~ara samoinicijativno korigovawe terapije dovode do kolapsnih stawa. Zbog velikih temperaturnih razlika tokom jutarwih, dnev-

hronika

Uspe{na evakuacija sa visokih spratova

Ve`ba izazvala veliku pa`wu

Va tro ga sci sprem ni za iza zo ve, publika za gledawe Vi{e stotina zaposlenih u zgradi Naftne industrije Srbije (NIS) u Ulici narodnog fronta, spaseno je ju~e iz po`ara koji je izbio u jednoj od kancelarija na tre}em spratu. Vatroasci su dojavu primili u 8.40 sati, a na lice mesa stigli su za nekoliko minuta. U in ter ven ci ji je u~e stvo va lo pet vozila, od kojih jedno sa kranom i 15 ~lanova vatrogasno-spasila~ke brigade. Oni su dvoje qudi kranom spustili na zemqu, jer nisu uspeli da se evakui{u na vreme sa ostalim zaposlenima. U po`aru niko nije povre|en, a materijalna {teta tek treba da se proceni. Ova akcija novosadskih vatro ga sa ca svr sta la bi se u uspe{no obavqene intervencije, ali, ona je ju~e predstavqala sa mo ve `bu, ko ja je deo stan dard nih ak tiv no sti ove slu`be. - Pored standardnih priprema vatrogasaca, ovakve ve`be na javnim objektima organizujemo ~etiri puta godi{we, a sva-

ke subote imamo javne ve`be na vi{espratnicama - rekao je komandant novosadskih vatrogasaca Dragoslav Klisura. Ovde smo imali demonstraciju ga {e wa po `ar ta, eva ku a ci ju zaposlenih i spasavawe onih koji, prema scenariju, nisu uspeli na vreme da iza|u iz zgrade. Vatrogasci su koristili eva ku a ci o ne iz la ze ka ko bi uspe{no obavili zadatak.

Dodao je da su ovakve ve`be ne samo korisne slu`bi, ve} imaju za ciq i edukaciju gra|ana koji moraju znati {ta da ~ine kako do po`ara ne bi do{lo, a, ako on i izbije, moraju znati kako da se pona{aju u takvim uslovima. Prema podacima Uprave za vanredne situacije, novosadska vatrogasna brigada pro{le godine imala je najvi{e inter-

vencija u odnosu na sve ostale. Bilo je 3.438 intervencija, od kojih se 2.767 odnosilo na ga{ewe poàra. - Da nije bilo ove jedinice, izgorelo bi vi{e od 700 objekata. U prizemnim zgradama bilo je 470 poàra, od prvog do ~etvrtog sprata bilo je 180, a od petog do sedmog 32 poàra. Iznad osmog sprata izbilo je devet poàra, gorelo je 28 potkrovqa, a tavana i krovova 240. Spaseno je 460 gra|ana iz poàra, a od toga je 80 wih bilo blizu sigurne smrti - rekao je na~elnik Uprave Bo{ko Pilipovi}. Kako je predo~io, slu`ba se svakodnevno bori sa problemima koji se ti~u neadekvatnog prostora, zastarele opreme i vozila, ali i mawka qudstva. Upozorio je da, prema Strategiji za{tite od poàra, na svakih 1.000 gra|ana treba da postoji jedan profesionalni vatrogasac, {to u Novom Sadu nije slu~aj. A. Je ri ni}

petak 26. april 2013.

NOVOSADSKA HRONIKA

„DNEVNIK” I „LAGUNA”

„Uto~i{te” na dar Iz da va~ ka ku }a „La gu na„ u sa rad wi s „Dnev ni kom„ da ri va }e po ne deq kom, sre dom i pet kom ~i ta o ce na {eg li sta sa dve kwi ge. Dva ~i ta o ca, ko ja se pr va ja ve na broj te le fo na 528-765 od 13 do 13.05 ~a so va, a do sa da ni su do bi ja li kwi ge u ovoj ak ci ji, do bi }e kwi gu „Uto ~i {te“ Ni ko la sa Spark sa. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi `a ri „La gu na„, u Uli ci kra qa Alek san dra 3, gde mo gu na }i i osta la iz da wa ove iz da va~ ke ku }e. N. R.

Ro|endan „Kriti~ne mase” Ro |en dan ska bi ci klist~ka ak ci ja „Kri ti~ na ma sa” odr `a }e se da nas u 17 ~a so va u Li man skom par ku. U~e sni ci }e vo zi ti ru tom kao i na pr voj ak ci ji, ko ja je du ga~ ka 8,7 ki lo me ta ra. Na kra ju vo `we slu `i }e se li mu na da i ro |en dan ska tor ta. G. ^.

O za{titi mladih od droge Psi ho log i autor kwi ge “Po ro di ca u vr tlo gu dro ge” Ne deq ko Jo vi} odr à }e ve ~e ras u 18 sa ti pre da va we kako mla de za {ti titi od eks pe ri men ti sa wa sa dro gom. Pre da va we }e bi ti odr à no u kwi à ri “Bu le var buks”, Bu le var oslo bo |e wa 60. N. R.

DaNas U GRaDU BIOSKOPI Are na: (447 - 690) „Ma da ga skar 3: Naj tra `e ni ji u Ero pi” (14.15), „Pet le gen di” (15.45), „Zvon ~i ca i taj na kri la” (13, 13.30), „Fal si fi ka tor” (20.30), „OZ ve li ki i mo} ni” (15.15, 16.05), „Kruds 3D” (12.30,14.10,14.30, 16.10, 16.30), „21: Ko na~ no pu no le tan” (18.15), „Sto ker” (22.15), „Zam be zi ja” (12.15, 14.15, 16.15), „Uto ~i {te” (20.15, 22.30), „Qu bav je sve” (18.10), „Za bo rav” (20, 22.25), „Yek ubi ca di vo va” (17.55), „Bun tov ni ce” (17.45), „Ski da we” (18.30, 20.25), „Trans” (20.15, 22.25), „Mrak film 5” (18.30, 20.30, 22.20), „Ve li ki maj stor” (22.35).

POZORI[TA SNP: (520 - 091) Sce na „Pe ra Do bro no vi}”, dra ma „\a kon„ (19.30), Ka mer na sce na, dra ma, „Qu bav na pri ~a” (20.30) No vo sad sko po zo ri {te: (525 - 552) „Pri ~a sa za pad ne stra ne” (19)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr |a va 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stal na po stav ka „Pe tro va ra din ska tvr |a va u pro {lo sti”, po stav ka Ode qe wa za kul tur nu isto ri ju Po kra jin ski za vod za za {ti tu pri ro de, Rad ni~ ka 20a, 4896 - 301:Iz lo `ba abo riyin skih umet ni ka „Bo gat stvo du ha” do 10. ma ja (po ne de qak - su bo ta od 8 do 16 ~a so va)

RO\ENI U no vo sad skom po ro di li {tu od pre kju ~e u 7 sa ti do ju ~e u isto vre me ro di le su. BLI ZAN CE: Er è bet [i po{ iz Ru men ke (dva de ~a ka) DE VOJ Î CE: Mi li ca \e ri}, Dra ga na Jak {i} i Mi li ca Ne deq kov iz No vog Sa da, Bog dan ka Mi li no vi} iz Fu to ga, Sla |a na Paj lin iz Ba~ kog Jar ka, Je le na An |i} iz Iri ga, Va len ti na Ra di noj le vi} iz Pe tro va ra di na, Zo ri ca Ma cu ra iz Su bo ti ce, An |e li na Sto ji} iz Te me ri na i Dra ga na Ru ì} iz Plav na, DE Â KE: Sa wa Joc kov, [kur ta Gre ku, Bjan ka Pre kaj ski-@mu ki}, Na ta {a Ora bo vi}-Jo va no vi}, Bran ka Are ì na, An dre ja ê ri-Pin ter, Sa bri na Je {i}, Zo ri ca Vu ko vi} i Bra ni sla va Pa vli ca iz No vog Sa da.

saHRaNE Na Grad skom gro bqu u No vom Sa du da nas }e bi ti sa hra we ni: Ran ka Va sa Lo vri} (1939) u 10.30 ~a so va - is pra }aj, Slav ko Ga vra [o la ji} (1933) u 10.30 ~a so va - ur na, Mi lan @iv ka Tu ca kov (1933) u 11.15 ~a so va - is pra }aj, Mar ko Kri sti ne Lo vri} (1926) u 12 ~a so va, Du {an Mar ka [e {li ja (1927) u 12.45 ~a so va, Ma ra Ku zma na Ba bi} (1961) u 13.30 ~a so va, Per si da Mar ka La la to vi} (1938) u 14.15 ~a so va, Mi ro sla va Mla de na \i sa lov (1924) u 15 ~a so va i Da rin ka \u ra Yukqev (1938) u 15.45 ~a so va. Na Gor wem sta rom gro bqu u Fu to gu da nas }e bi ti sa hra we na Da ni ca Si ma Ci co (1930) u 13 ~a so va.

OTVORENA NOVA ZGRADA VESLA^KOG KLUBA „DANUBIUS 1885”

Sve spremno za budu}e {ampione Re kon stru i sa na i na do gra |e na zgra da Ve sla~ kog klu ba „Da nu bij us 1885” otvo re na je ju ~e na Sun ~a nom ke ju broj 13. Pred sed nik ovog klu ba @eq ko Pan to vi} ni je krio za do voq stvo {to su ko na~ no na kog du go go di na, uslo vi za sta sa va we no vih ve sla ~a sa da sa vr {e ni. - De ca sa da mo gu kre nu pu tem svo jih sno va, da te ni ra ju i jed nog da na do ne su nam me da qe. Zgra da sa dr `i han gar za sme {taj ~a ma ca, tri te re ta ne, sa te {kim te go vi ma i bi ci kli ma, sa lu, te mu {ku i `en sku svla ~i o ni cu - iz ja vio je Pan to vi}. On je do dao i da je ~i tav po sao ure |e wa ovih ne {to vi {e

od 1.000 kva dra ta ko {tao je pre ko 80 mi li o na di na ra, a nov ce je obez be di la Vla da Voj vo di ne. Sve ~a no sti otva ra wa pri su stvo vao je i pred sed nik Vla de Voj vo di ne Bo jan Paj ti} ko ji je is ta kao ka ko su mno gi No vo sa |a ni od ra sli u zdra ve i sna `ne qu de za hva qu ju }i klu bu „Da nu bi jus”. - Po sle zre wa nin skog Be ge ja, „Da nu bi us” je naj sta ri ji ve sla~ ki klub na pro sto ri ma biv {e Ju go sla vi je. @e li mo da mla di bu du {to da qe od uli ce i da kre nu sta za ma svo jih pred hod ni ka, po sta nu oli pij ci i do ne su nam me da qe - re kao je Paj ti}. A. L.

Fo to: F. Ba ki}

PREKOGRANI^NA SARADWA NOVI SAD–OSIJEK

Demo-u~ionica o obnovqivim izvorima energije De mo-u~i o ni ca za ob no vqi vu ener gi ju bi }e oform qe na u Elek tro teh ni~ koj {ko li (ET[) „Mi haj lo Pu pin” u okvi ru IPA pro jek ta „Ob no vqi va ener gi ja u gra do vi ma„, re ~e no je ju ~e na kon fe ren ci ji za no vi na re u Grad skoj ku }i. U okvi ru pro jek ta }e, po red ove u~i o ni ce, u gra du bi ti im ple men ti ran in for ma co ni si stem za upra vqa we ener gi jom ko ji }e vo di ti Agen ci ja za ener ge ti ku. Pro je kat je deo pre ko gra ni~ ne sa rad we Hr vat ska - Sr bi ja, a part ner No vom Sa du je grad Osi jek. Ukup na vred nost pro jek ta je 447.264 evra, a od to ga }e No vi Sad do bi ti 188.061 evro. -Ciq je da se za jed ni~ kim ra dom i raz me nom zna wa i is ku -

TElEfONI

sta va, for mi ra wem de mo-u~i o ni ce u, or ga ni zo va wem ra di o ni ca u 12 gra do va Voj vo di ne i iz ra dom bro {u ra i le ta ka, po dig ne svest o po tre bi raz vo ja i ko ri {}e wa ob no vqi vih iz vo ra ener gi je -ka za la je me nayer ka pro jek ta iz grad ske Upra ve za za {ti tu `i vot ne sre di ne Dra gi ca Bran ko vi}. Pre ma we nim re ~i ma, de mou~i o ni ca pod ra zu me va in sta la ci ju si ste ma za pri ka zi va we ener get ski efi ka sne jav ne ra sve te, si ste ma za upo tre bu so lar ne ener gi je i ener gi je ve tra, mo de la grej nog si ste ma na dr ve ne pe le te, mo de la vo do ni~ ne go riv ne }e li je, mo de la za de mon stra ci ju „pa met ne ku }e” i grej -

nog si ste ma po mo }u to plot ne pum pe. U okvi ru pro jek ta bi }e na ba vqe na i ter mo vi zij ska ka me ra ko jom }e se oba vi ti sni ma we pet jav nih zgra da u gra du, a do bi je ni re zul ta ti }e se ko ri sti ti za re kon struk cju obje ka ta u skla du sa EU stan dar di ma. -Be le `i }e se po tro {wa ener gi je u jav nim zgra da ma i na ~i ni ti ba za po da ta ka, oda tle }e se sa ~i ni ti li sta pri o ri te ta za ob no vu zgra da. Uko li ko obje kat bu de tro {io vi {e ener gi je ne go {to tre ba, mi }e mo mo }i da re a gu je mo na vre me, upra vo zbog po se do va wa ba ze po da ta ka -re kao je di rek tor Agen ci je za ener ge ti ku Bra ni slav Ban di}.

Di rek tor ET[ Mi lan Vu ko brat na veo je da u si ste mu obra zo va wa ova usta no va ve} ima pred met kroz ko ji se iz u ~a va ener get ska efi ka snost, ali da po sto ji `e qa da se fo mi ra po se ban smer i u~e ni~ ki pro fil ko ji }e se po drob ni je ba vi ti ovom te mom. Za pred stav ni ke lo kal nih sa mo u pra va u No vom Sa du, Sr bo bra nu, Ba ~u, Be ~e ju, Vr ba su, Ba~ koj Pa lan ci, Ba~ kom Pe trov cu, @a bqu, Ti te lu, Te me ri nu, Be o ~i nu i Srem skim Kar lov ci ma bi }e or ga ni zo va ne ra di o ni ce o pri me ni ener get ski efi ka snih me ra u sa o bra }a ju, in du stri ji, objek ti ma... A. Jerini}

NOVOsaDsKI VODI^

VA@NIJI BROJEVI Policija 192 Va tro ga sci 193 Hit na po mo} 194 Ta~ no vre me 195 Pre da ja te le gra ma 196 [lep - slu `ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 To pla na kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vo do vod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara ka na li za ci ja 442-145 ^i sto }a 6333-884 “No vi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 0800 -300-330 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @e le zni~ ka sta ni ca 443-200 Me |u me sna au to bu ska sta ni ca 444-022 Pri grad ska au to bu ska sta ni ca 527-399 Grad sko sa o bra }aj no 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) Kontakt centar grada Novog Sada 0800 021 021 SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOTEKE No} no de `ur stvo: “Bu le var” - Bu le var M. Pu pi na 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVSTVENA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Kli ni~ ki cen tar 484-3484 No} no de `ur stvo za de cu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No} no de `ur stvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Kli ni ka za gi ne ko lo gi ju i aku {er stvo 4899-222 De~ ja bol ni ca 425-200 i 4880-444 In sti tut - Sremska Ka me ni ca 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-tak si 455-555 VIP - tak si 444-000, SMS 1088 Delta plus - tak si 422-244 Maksi Novosa|ani - tak si 19991, 451-111 Grand - tak si 443-100 Luks 30-00-00 MB - tak si 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14 RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 GINEKOLO[KA AKU[ERSKA ORDINACIJA, „PROf. DR DRA^A”, Petra Drap{ina 50, radi od 9 do 13 i od 16 do 19 sati tel: 522-594 i 063/746-1693 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bul. oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. M. Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, i 6350-740

NOVOSADSKA HRONIKA

petak 26. april 2013.

INTERVJU PETKOM NOVOSADSKI ZA[TITNIK GRA\ANA ALEKSANDAR GRUJI]

Novosadski za{titnik gra|ana Aleksandar Gruji} po definiciji svoje pozicije, pomaè gra|anima da „isteraju pravdu” ukoliko smatraju da im je aktom ili odlukom gradske uprave, institucija i organizacija koje je osnovao grad Novi Sad, povre|eno neko pravo. Me|utim, jo{ uvek ni gra|anima ni institucijama nije ba{ potpuno jasno {ta je wegova funkcija. - Kada gra|ani do|u s problemom mi treba da im pomognemo. Institucije i preduze}a kojima se obra}amo, a na koje se gra|ani àle, misle da smo advokati gra|ana, {to nije slu~aj. Gra|ani nas, opet, doìvqavaju kao jo{ jednu kariku u birokratskom aparatu koja brani Grad, a mi moramo, ako je preduze}e u pravu, to i da kaèmo. Tako da smo nekad u nezavidnoj poziciji jer treba svima da objasnimo da smo tu da re{imo problem, a ne da zastupamo ili branimo jedne ili druge - kaè Gruji}. l Od ~ega kao za{titnik gra|ana {titite gra|ane? - Od nezakonitosti u postupawu i radu lokalnih vlasti, grad-

ske uprave, javnih preduze}a i slu`bi koje je osnovao Grad, u slu~ajevima kada su povre|ena wihova prava, kao i qudske slobode. Mi ne moèmo da reagujemo na to da li je neko re{ewe dobro ili lo{e za stranku, ve} kontroli{emo ispravnost postupka, da li je gra|anin obave{ten o postupku, da li mu je data mogu}nost da u~estvuje u postupku kako bi mogao da za{titi svoja prava, da li mu je dostavqena potrebna dokumentacija, da li se po{tuju rokovi...Zakon o upravnom postupku kaè da postupak dono{ewa re{ewa traje dva meseca, a kod nas se nekad oduì i na pet godina. To mi poku{avamo da mewamo i kontroli{emo. l Na {ta se gra|ani naj~e{}e àle? - U prigradskim naseqima koja smo obilazili uglavnom su komunalni problemi u pitawu i dràwe doma}ih ìvotiwa. U gradu su naj~e{}e pomiwani nasiqe u {kolama, pritu`be na procedure za upis dece u „Radosno detiwstvo”. Sugra|ani se redovno àle na „Novosadsku

Odmah do|u kod nas - Trudimo se da bar jedan korak napravimo u smislu promena u pravnom sistemu ali i u svesti gra|ana. Mnogi do|u kod nas u kancelariju i ka`u: „Vi mi pomozite, vi ste za{titnik gra|ana.” Mi ih pitamo {ta su do sada uradili, a oni ka`u da nisu ni{ta, jer su odmah do{li kod nas. To tako ne ide. Gra|anin mora da iscrpi sva pravna sredstva, pa ako ne uspe, treba da se obrati nama. Dobar primer je republi~ki za{titnik gra|ana koji je na po~etku izgledao kao Don Kihot, ali je u me|uvremenu postao prili~no respektabilna institucija

Foto: S. [u{wevi}

Re{avamo probleme, ali nismo advokati ni Grada niti gra|ana

Nestrana~ka li~nost Aleksandar Gruji} ro|en je 1975. godine u Senti, odrastao je u Be~eju, a Pravni fakultet zavr{io je u Novom Sadu, gde je magistrirao i doktorirao iz oblasti Privredno pravo. Radio je u Trgovinskom sudu kao pripravnik, potom kao sudski saradnik i sekretar. Bavio se advokaturom i radio je u slu`bi gradona~elnika, a nakon toga dolazi na mesto zamenika na~elnika Gradske uprave za zdravstvo. Nestrana~ka je li~nost i prvi gradski ombudsman, od oktobra 2010. godine. toplanu„, „Vodovod i kanalizaciju”, gradske uprave za urbanizam i inspekcijske poslove. Dosta `albi smo dobijali nedavno kada je „^isto}a” povisila cene odno{ewa sme}a. Mi smo u ovom slu~aju apelovali da se cene koriguju i ne{to je i u~iweno ali su{tinski ni{ta veliko jer i oni imaju svoje argumente. S druge strane, u preko sedamdeset odsto slu~ajeva, pomognemo gra|anima. To su uglavnom zah-

tevi koji se ti~u povrede prava u procesu vo|ewa postupka. l Ima me|u pritu`bama i onih pomalo neobi~nih... - Da, svakako. Nepotpisani sugra|anin poslao nam je fotografiju koju je na Fejsbuk profil stavila jedna odbornica Skup{tine grada, koja je o~igledno kupila nove cipele s {tiklom pa ih je obula i digla noge na sto, {to se vidi na fotografiji koju prati neki komentar. I sad,

~ovek nas je pitao da li tako moè da se pona{a jedna odbornica, da li je to dràvni posao i da li je to eti~ki kodeks pona{awa javnog funkcionera. @eleo je da zna da li moèmo ne{to da preduzmemo. Na àlost, ne moèmo da reagujemo kada se radi o Skup{tini grada. A ne moèmo ni da postupamo po anonimnom dopisu sem kad procenimo da treba da reagujemo, onda moèmo po slu`benoj du`nosti da pokrenemo postupak. l Kakva je saradwa s gradskim upravama, preduze}ima i institucijama? - Ve}ina nas doìvqava dosta ozbiqno i odgovara u zakazanim rokovima, ali ima i onih koji nas uop{te ne uvaàvaju. S jednim javnim preduze}em vodimo neku prepisku koja je ve} izgubila smisao, poku{avamo da ih nateramo da odgovore i iako se u me|uvremenu promenio direktor, ne vredi. l Preduze}e je.... - Nije toliko va`no, obelodani}emo mi to ve}... (smeh) No, tim povodom smo se obra}ali gradona~elniku, Gradskom ve}u i Skup{tini ali ni{ta se nije promenilo, no istera}emo mi to do kraja. l Ali ima i onih koji vas sami zovu... - U jednom javnom preduze}u zamislili su da sprovedu neku vrstu upitnika, kako bi se zaposleni izjasnili koje praznike slave, naravno na dobrovoqnoj bazi. Naime, pro~ulo se vaqda da pripadnici katoli~ke veroispovesti imaju vi{e praznika i

masovno su se qudi „izja{wavali” kao katolici kako ne bi radili. Ili su mewali krsne slave od godine do godine, u zavisnosti da li je datum radni dan ili vikend. Preduze}e je htelo da se qudi izjasne pa da ta informacija stoji negde u personalnom dosijeu, te su nas onako neformalno konsultovali da li smeju to da rade odnosno da li kr{e ne~ija prava. Odgovor je bio da mogu da sprovedu upitnik. l Protekle godine imali ste program posete mesnim zajednicama, a ove godine u saradwi s Gradskom bibliotekom sprovodite sli~nu akciju. - Pose}ivali smo one mesne zajednice koje nisu tako blizu na{oj kancelariji jer u gradu nema potrebe za tim kad svako mo`e da do|e li~no kod nas. Me|utim, bilo je mesnih zajednica koje nisu htele da sara|uju, a bilo je i onih u kojima smo se pojavqivali i nismo zaticali nikoga, i pored plakata obave{tewa i najava da }emo do}i. Jednom prilikom smo otkrili da je predsednik MZ shvatio da neko iz grada dolazi da ih kontoli{e, pa je naredio da se sve sredi i da niko ne dolazi kako bi sve izgledalo kako treba. A mi poku{avamo upravo suprotno - da ih pozovemo da nam iznesu probleme kako bismo ih zajedno re{ili. Tako da smo prestali s tim, a ove godine odlu~ili smo da razgovore s gra|anima organizujemo u ograncima Gradske biblioteke, jer smatramo da je to boqi na~in da se upoznamo. Jovana Zdjelarevi}

OSNOVAN KLASTER ZA IZGRADWU KOMUNALNE INFRASTRUKTURE

Udruìvawem brè do investicija U na{em gradu ju~e je osnovan Klaster gra|evinsko - komunalne delatnosti „Panonija” u nameri da doprinese brèm razvoju malih i sredwih preduze}a iz oblasti izgradwe komunalne infrastrkture,proizvodwe gra|evinskog materijala za ove radove i projektovawe,kao i radi ja~awa trì{ne konkurencije i efikasnosti. Klaster gra|evinsko - komunalne delatnosti prvi je na podru~ju Pokrajine, a na podru~ju Srbije tre}i iz ove grane privrede, re~eno je ju~e na osniva~koj Skup{tini. Ovda{we privredne komore podràvaju ovakvo organizovawe privred-

nika jer vide mogu}nost boqeg nastupa na doma}em i stranom tr`i{tu, ali i zato {to nam predstoji dono{ewe zakona o javno - privatnom partnerstvu. Ju~era{wem skupu prisustvovali su predstavnici iz 52 vojvo|anske firme, koje, kako je skrenuta pa`wa, zapo{qavaju oko dve hiqade radnika. Bili su prisutni i predstavnici iz javno komunalnih preduze}a. Za predsednika Skup{tine „Panonije„ izabran je Milan Guti}, a za predsednika Upravnog odbora Zlatko Maleti}. Z. Deli}

VESTI „Cvetna pijaca” tre}i put „Cvetna pijaca”, tre}a po redu ove godine, odr`a}e se danas i sutra od 8 do 20 sati na platou ispred Spensa. Gra|ani }e na jednom mestu mo}i da pro na |u sve {to je po trebno za ure |e we ba {te, vrta, balkona, kao i domova. Predstavi}e se medari, proizvo|a~i zdravstveno-bezbedne hrane iz organske poqoprivrede i stare i umetni~ke zanatlije. A. J.

Otkazan koncert Jure Stubli}a Koncert Jure Stubli}a i grupe “Film”, koji je bio zakazan za sutra u klubu „Fabrika”, Studenstkog kulturnog centra, otkazan je zbog zdravstvenih problema jednog ~lana grupe. Novac od kupqenih ulaznicama bi}e vra}en na mestima gde su karte kupqene. G. ^.

Zmajeva poveqa Vladimiru Andri}u Poveqa Zmajevih de~jih igara za izuzetan stvarala~ki doprinos stvarala{tvu za decu, bezgrani~nu odanost svetu detiwstva i najplemenitijim qudskim te`wama ove godine bi}e dodeqena kwi`evniku Vladimiru Andri}u, nagrada za

izuzetan stvarala~ki doprinos savremenom izrazu u kwièvnosti za decu kwièvniku iz Pan~eva Milo{u Nikoli}u, a za doprinos popularisawu kwièvnosti za decu Izdava~koj ku}i „P~elica“ iz â~ka. Zmajev pesni~ki {tap i ~ast da otvori 56. Zmajeve de~je igre pripa{}e kwièvniku iz Vrawa Miroslavu Ceri Mihailovi}u. Priznawa }e dobitnicima biti uru~ena 5. juna, na otvarawu junskih programa u Sremskoj Kamenici. A. Va.

Predavawe o zdravqu Predavawe “Probudite svoje telo, udahnite duboko”, koje organizuje Udruèwe “@ivot i zdravqe - ogranak Novi Sad”, odrà}e se ve~eras u 18 sati u Udruèwu, Ulica Avgusta Cesarca 6. Govori}e pulmolog dr sc. med. Zorica Plav{i} koja godinama vodi programe za odvikavawe od pu{ewa. Ulaz je slobodan. N. R.

„Jarboli” u CK13 Beogradski bend “Jarboli” odr`a}e koncert sutra u 21 sat u Omla din skom cen tru CK13, Ulica vojvode Bojovi}a 13. Svirka je organizovana u okviru “Neophodne turneje”, a karte, koje u preprodaji ko{taju 400 dinara i na dan kon-

certa 500 dinara, mogu se kupiti u CK13. N. R.

Iskqu~ewa struje Novi Sad: od 8 do 10.30 ~asova Heroja Pinkija 12-34, 1961, „Neimar„, Mornarska 2662, 25-61, Jerneja Kopitara 266, 1-57, ]irila i Metodija 4858, Somborska 11-19, 23, Sime Matavuqa 2-24, 1-25, Laze Lazarevi}a 28-50, 33-39, od 10 do 12 ~asova Vojvode [upqikca 19, Hilandarska 8, Bulevar oslobo|ewa 60/a (ulazi A, B, C), od 11 do 12 ~asova Somborski bulevar 3. Sremska Kamenica: od 9 do 12 ~asova deo Paragova od gra|are prema Iri{kom vencu, Fru{kogorski put od Lova~kog doma do kraja, Popovica, Artiqevo, Buyak, Glavica i Fazanerija na Artiqevu, od 9 do 13 ~asova Kneza Mihajlova 31-49a, 30-54, Grobqanska 2-30, 3-13, Matije Gupca (Cara Lazara) 7-29, 12-34, Zmaj Jovina 17-35, 18-32, Ive Lole Ribara 1-37, 2-42. ^erevi}: od 8.30 do 13 ~asova vikend naseqe Bare i ul. Zlatnica, od 9 do 13 ~asova vikend naseqe Potoraw. Bano{tor: od 9 do 13 ~asova celo naseqe sa vikend naseqima. Svilo{: od 9 do 13 ~asova celo naseqe. Grabovo: od 9 do 13 ~asova celo naseqe. Lug: od 9 do 13 ~asova celo naseqe.

Све стран ци Сли ка ко ју о на ма има ју љу ди са ко ји ма смо у кон так ту, че сто од сту па од оне ко ју има мо о се би. Де ша ва се да нам при пи су ју ка рак те ри сти ке за ко је смо си гур ни да их не по се ду је мо, или да они не ви де очи глед но. Беч ки пси хо лог Ју ли ја Умек твр ди и да сва ко од нас има је дан део лич но сти ко ји не мо же да схва ти и да раз у ме, на на чин на ко ји то мо гу љу ди са ко ји ма смо у кон так ту. Аутор ка: Ксе ни ја Јо ва но вић (РТВ 1, 19.00) 06.30 09.00 09.05 09.30 10.00 10.10 11.00 11.05 11.50 11.55 12.00 12.10 12.40 13.00 13.30 14.00 14.05 14.30 15.00 15.05 16.00 16.50 17.00 17.20 17.50 18.55 19.00 19.30 20.05 21.00 22.00 22.35 23.45 00.10 00.55 01.15 02.50

07.15 07.20 08.45 10.00 10.30 11.20 11.40 12.30 12.40 13.10 13.35 14.00 14.25 15.10 16.40 17.10 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.20 22.45 23.10 00.00

tv program

petak 26. april 2013.

Добро јутро, Војводино Државни посао Монсуно Винкс 5 Вести Палета Вести Професионалци Правни саветник Име мог сокака Вести Црква Клиса Војводина, кратки ТВ филм Српски екран-емисија МТВ-а на српском Урбана џунгла, емисија (мађ) са српским титлом Вести Чари риболова Спортска Војводина Вести за особе са оштећеним слухом Преваранти Сучељавање Временска прогноза ТВ Дневник Један на један Разгледнице Државни посао Све странци ТВ Дневник Преваранти Марион Мазано Војвођански дневник Петказање Један на један Професионалци Све странци Концерт Теодоре Бојовић Урбана џунгла, емисија (мађ) са српским титлом

НОМУС 2008. Лов и природа Петказање Свјетионик (хрв) Додати живот годинама Здраво живо Нека песма каже Вести (мађ) Емисија (рус) титл.на српском Фолдер култура Плави круг Здравље пре свега Концерт групе „Фрајле“ Добро вече Војводино (рус) Духовка (слов) Емисија за село (слов) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кроз Карпате (слов) Добро вече, Војводино (слов) Линија раздвајања Спортска Војводина Здравље пре свега Палета ТВ Продаја

07.30 09.00 09.00 11.00 13.30 15.30 16.00 17.00 18.00 18.25 20.00 20.30 22.00 23.00 00.30

ВОА Свет животиња Цртани филм Излог страсти Културни програм Војвођанске вести Док. програм Свет животиња Излог страсти Меридијанима Војвођанске вести Без цензуре Војвођанске вести НН пулс ВОА

Џин гис Кан Син по гла ви це ма лог мон гол ског пле ме на, Те м у џин, на сле дио је ти ту лу у 13. го ди ни, по што су му при пад ни ци јед ног не при ја тељ ског пле ме на отро ва ли оца. Те му џин и ње го ва мај к а на ста ви ли су да жи ве уну тар пле мен ске за јед ни це, али на мар ги на ма, је два пре жи вља ва ју ћи. Уло ге: Та ка ши Со ри ма чи, Реи Ки ку ка ва, Еуген Но му ра, Ке ни чи Ма цу ја ма Ре жи ја: Сер геј Бо дров (РТС 1, 01.01) 06.05 08.00 08.15 09.05 10.12 10.40 11.05 12.00 12.15 12.31 13.15 13.21

09.10 09.35 09.55 10.05 11.00 11.10 11.35 12.05 13.00 13.10 14.05

Храна и вино Цртани филм Трас Клиника Вести Лична грешка Туристички водич Серија Вести Пут за Евонли Витраж

СЕ РИ ЈА

За кон ули це Сна жна и бес ком про ми сна кри ми на ли стич ка дра ма, не пред ви ди ва и ре а ли стич на, ко ја нас на суп ти лан на чин во ди кроз рад њу, с раз ли чи тим за пле ти ма. У фо ку су су два ли ка - Џејмс Ли бер ти, со ци јал ни рад ник и Ке вин Хан тер, кри ми на лац на услов ној сло бо ди. Уло ге: Роб Мо роу, Скот Ко ен, Ери ка Алек с ан дер, Кејт Грин ха ус (Но во сад ска ТВ, 23.40) 14.30 15.00 15.10 15.35 16.00 16.15 16.30 17.18 17.30 19.00 19.30 20.30 21.25 22.00 22.30 23.40 00.10

Вреле гуме Вести Строго поверљиво Храна и вино Објектив (слов) Објектив (мађ) Закон улице Трас Новосадско поподне Објектив Пут за Евонли Јужни Пацифик Строго поверљиво Објектив Клиника Закон улице Серија

06.00 Португалска лига 06.30 Фудбал мондијал магазин 07.00 ВТА Премијер Штутгарт и АТП Барселона 09.30 Свет фудбала 10.00 ВТА Премијер Штутгарт и АТП Барселона 12.00 АТП 12.30 АТП Барселона 1/4 Финале 20.45 Чемпионшип: Лестер – Ватфорд 22.45 ВТА Премијер Штутгарт 1/4 Финале 05.30 Преглед Фед куп 1/2 Финале

04.00 Филмски програм, 07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Године пролазе, 10.00 Шоу - Парови, 14.00 Ветар у леђа, 16.00 Љубав на продају, 17.00 У међувремену, 18.00 Године пролазе, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Скарлетина видовчица, 21.00 Топ 10, 22.00 Објектив, 22.30 Жива ватра, 00.00 Објектив, 01.00 Одељење за убиства 09.00 Кухињица, 09.30 Модни магазин, 10.00 Биографије, 10.45 Енергетска ефикасност, 11.00 Изблиза, 11.30 Инвестиције, 12.00 Играмо се, 13.00 Отворени екран, 14.00 Јахтинг, кемпинг, травелинг, 14.55 Инфо, 15.30 ИТ Нетворк, 16.00 Аморе Латино, 16.55 Инфо, 17.30 Бибер, 18.00 Зоо пузле, 18.30 Кухињица, 18.55 Инфо, 19.30 Бибер, 20.15 Прес пресек, 21.15 Перископ, 22.00 Бибер, 22.30 Инфо, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

14.21 15.00 15.46 17.00 17.20 17.45 18.25 19.59 19.30 20.05 21.02 22.50 23.40 23.55 00.03 01.01

08.10 09.00 09.45 11.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.05 18.25 19.20 20.10 20.20 21.15 23.00 00.00 00.10

Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Позориште у кући Разгледница Наскривено те водим место Тито-црвено и црно Дневник Спорт плус До усијања Евронет Драмски писци ТВ БеоградМиленко Вучетић: Жуте фешвице Задња кућа, Србија Ово је Србија Зла жена, тв филм Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око Слагалица Дневник Бољи живот Змајеви близанци, филм До усијања Дневник Евронет Горе-доле Ноћни биоскоп: Џингис кан, филм

Дођи на вечеру Тачно 9 Одбачена Филм: Лаф у срцу Тачно 1 Љубав и казна Како време пролази Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Породичне тајне Лото Како време пролази Вече са Иваном Ивановићем Певај, брате! Ноћни журнал Породичне тајне

Ве че са Ива ном Ива но ви ћем Иван Ива но вић ово га пет ка отва ра вра та за ју на ке култ не ху мо ри стич ке се ри је ко ја се по сле 20 го ди на вра ти ла на ТВ екра не! Ње го ви го сти су дво је глу ма ца из те се ри је – Ани ца До бра и Ни ко ла Ђу рич ко. Спе ци јал ни му зич ки го сти би ће и То ми Ема ну ел и Влат ко Сте фа нов ски, чла но ви са ста ва „Kings of Strings”. (Пр ва, 21.15)

06.48 07.15 07.26 07.50 08.14 08.21 08.48 08.57 09.10 09.26 09.43 09.50 10.00 10.30 11.00 11.00

Слагалица Верски календар Бандолеро Пчелица Маја Дени и Деди Зујалица Приче о речима Научи ме да.. Необично о биљкама Арс практика Датум Верски календар Мој љубимац Живот и сатандарди Фигурице од порцелана Седница Народне скупштине Републике Србије, пренос Програм зависи од трајања седнице

08.25 Доме, слатки доме 09.30 Хоћу да знам 10.35 Велики брат ВИП (уживо) 12.00 Ларин избор 13.15 Велики брат ВИП (уживо) 15.00 Квиз: Узми или остави 16.40 Спортски преглед 17.00 Велики брат ВИП (уживо) 18.00 Титова кухиња 19.05 Ларин избор 20.05 Нинџа ратници 21.05 Велики брат ВИП (уживо) 21.30 Велики брат (дневни преглед) 23.00 Велики брат ВИП (уживо) 00.35 Велики брат ВИП (уживо)

09.00 10.00 11.30 12.00 14.00 15.00 15.45 16.30 17.15 18.00 19.00 20.00 22.00 00.00

Ја то тако Филм: 21 Сити вести Филм: Сливер Породични обрачун Наследници Маријана и Скарлет Маринци Наследници Гром у рају Ескобар- господар зла Филм: Упознајте Фокерове Филм: Простакуша Филм: 13 разговора на исту тему 02.00 Тријумф љубави

Ка мен ко Ка тић

Клу па на шо ру У Сре му се и да ље одр жа ва оби чај „се де ње пред ку ћом”. Ту се сва ког ју тра чу ју но во сти, раз ме ни ми шље ње о пред сто је ћим ра до ви ма... Mеш тани Бе ле ги ша го во ре о по то пље ним бро до ви ма кра јем Дру гог свет ског ра та, о ис тра жи ва њу по је ди на ца и ра зно ра зним прет по став к а ма о бо га том по то пље ном то ва ру не мач ких шле по ва. Аутор: Ка мен ко Ка тић (РТС 2, 20.00) 11.30 Скадарлија-дух боемије који изчезава 12.00 Великани музичке сцене 12.30 Метрополис 13.00 Трезор 14.00 Зујалица 14.27 Научи ме да... 14.40 Необично о биљкама 14.57 Антисемитизам 15.21 Жртвовани за човечанство 15.52 Путокази вере 16.12 Закључано 16.37 Хероји 17.28 Фудбал: Преглед Лиге Европе 17.55 Одбојка(ж)-Плеј оф: Црвена звезда - Спартак, финале, пренос 20.00 Клупа на шору 20.29 Лов и риболов 21.00 Хероји 21.49 Контекст 22.20 Видик 23.19 Арт зона 23.51 Тајне биљака 00.43 Трезор 01.41 Фудбал: Преглед Лиге Европе

06.30 07.00 11.00 12.00 13.00 13.20 15.10 15.50 16.00 17.30 18.30 19.05 20.00 21.15 23.00

Нежељене Добро јутро Фарма- уживо Све за љубав Први национални дневник Фарма- уживо Тачно у подне Национални дневник Фарма- уживо Север Југ Национални дневник Мала невеста Фарма- преглед дана Гранд шоу Фарма специјал - истина или изазов 23.30 Фарма журка

08.45 Тандем, 08.55 Ски Јахорина, 09.25 Фокус, 12.50 Туристичке разгледнице, 13.00 ФАМ, 13.45 Топ шоп, 16.00 Веб џанк, 16.30 Фокус, 17.00 Ски Јахорина, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.50 Инфо Пулс, 21.10 Туристичке разгледнице, 21.30 Инфо клуб, 22.15 НС Индекс, 22.30 Бање Србије, 23.00 Фокус, 23.40 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.35 Фокус, 01.00 Ски Јахорина 12.00 Срем на длану: Пећинци, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: С. Митровица, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Срем арт, 21.15 Зоо хоби, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

Клеа Дивал

13 раз го во ра на исту те му Пет глав них при ча и пет не зна на ца чи ји се жи во ти нео че ки ва но ме ња ју игром слу ча ја.... Млад и успе шан адво кат, же на ко ја се су о ча ва са не вер но шћу свог му жа, огор че ни, ме на џер, оп ти ми стич на чи ста чи ца и про фе сор фи зи ке ко ји по ку ша ва да пре ва зи ђе ру ти ну сва ко дне ви це... Уло ге: Ме тју Ме ко на хи, Џон Тор ту ро, Клеа Дивал, Еј ми Ир винг Ре жи ја: Џил Спре чер (Пинк 2, 00.00)

Нин џа кор ња че Ва ши оми ље ни про ждр љив ци пи ца и бор ци за прав ду, кре ћу у ак ци ју спа ша ва ња све та. До на те ло, Ра фа е ло, Ле о нар до и Ми ке лан ђе ло уз но ву до зу ху мо ра из епи зо де у епи зо ду во де бор бу са моћ ни јим не при ја те љем. Му дри учи тељ Сплин тер мо ра про на ћи ме то де за бор бу про тив Зма ја Ло ба ње, нај ве ће прет ње на шој пла не ти. (Хе пи, 12.40) 05.00 08.00 09.15 09.30 09.50 10.00 10.20 10.40 11.00 11.50 12.40 13.00 13.40 13.55 14.00 14.35 14.50 16.30 17.55 18.30 18.50 20.00 21.10 22.10 23.20 00.55 02.45

Добро јутро, Србијо Сузе Босфора Телешоп Зоки на веселој фарми Тајни свет меде Бенџамина Винкс 5 Монсуно Покемони Бен 10 Хантик Нинџа корњаче Моћни ренџери Телешоп Вести Гламур Телешоп Филм Сузе Босфора Телемастер Насловна страна, квиз Филм Голи живот Судбине Луда кућа Филм Филм Филм

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00) 08.00 Образовни програм, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Пролог, 10.00 Преглед штампе, 10.25 Док. филм, 12.00 Акценти, 12.15 Филм, 14.00 Акценти, 14.15 Забавни програм, 16.00 Акценти, 16.30 Писмо глава, 18.00 Акценти, 18.15 Серијски филм, 20.00 Образовни програм, 21.00 Здравље, 22.30 Акценти дана, 23.00 Прслук агеин 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Пут вина, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Везер, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем.

petak 26. april 2013.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

ДА ЛИ ЋЕ СВЕТОМ ВЛАДАТИ КИНА ИЛИ АМЕРИКА?

Пи ше: Џозеф Нај 08.15 08.45 09.10 10.00 10.50 11.20 11.45 11.55 12.50 13.45 14.45 15.40 16.10 17.05 17.35 18.05 18.35 19.05 20.00 20.55 21.55 22.55 23.50 00.45 01.40

08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Хоуп и Фејт Како сам упознао вашу мајку Приватна пракса Шапат духова Сречни завршеци Лудница у Кливленду Брза италијанска кухиња Тело је доказ Џордан Водич за стил Тима Гана Све што нисте знали о љубави Судије за стил Али Мекбил Хоуп и Фејт Како сам упознао вашу мајку Сречни завршеци Лудница у Кливленду Ружна Бети Шапат духова Пројекат „Модна писта„ Мајке плесача Приватна пракса Ружна Бети Водич за стил Тима Гана Све што нисте знали о љубави

Тајни рат Ко си заправо ти? Прича о науци Прича о струји Импресионисти Најгори послови у историји Тајм тим година Ко си заправо ти? Хероји, култ и кухиња Мистерије олупина на дну океана Најгори послови у историји Потрага за Александровим изгубљеним светом Изгубљени древни градови Водич кроз историју Хрватски владари Тајни рат Тајм тим година Мистерије олупина на дну океана

Мунзи Кунг фу стори оф таији панда Изгубљено време Укради и бежи Доланов кадилак Коло срећа се окреће Пљачка у сред бела дана Махонијев порок Еротски филм Еротски филм

Ма хо ни јев по рок Ден Ма хо ни је већ са два де сет и че ти ри по стао по моћ ник ди рек то ра ве ли к е бан кар ске фи ли ја ле у ср цу фи нан сиј ске че твр ти То рон та. За сво је кли јен те он је му дар, од лу чан и од по мо ћи. За при ја те ље ми ран и ду хо вит, за де вој ку сти дљив и при вла чан. Али ни ко од њих ни је упо знао дру гу стра ну Де на Ма хо ни ја... Уло ге: Фи лип Сеј мур Хоф ман, Ми ни Драј вер, Џон Хурт Ре жи ја: Ри чард Квит нев ски (Си не ма ни ја, 22.00)

07.00 Добро јутро, Хрватска 10.00 Дивљина Пиренеја, док. филм 10.55 Скица за портрет 11.10 Преуреди па продај! 6, док. серија 12.00 Дневник 1 12.37 Пркосна љубав 13.24 Др Оз 3, ток-шоу 14.33 Друго мишљење 15.03 Научна петица 15.57 Краљ винограда 16.45 Хрватска уживо 17.50 Путем европских фондова 18.10 Иза екрана 18.50 Мањински мозаик 19.10 Тема дана 19.30 Дневник 20.10 Еунигма, квиз 20.45 Мој најбољи пријатељ се жени, филм 22.32 Кенедијеви 23.25 Дневник 3 00.05 Филмски маратон: Породично стабло, филм

Џу ли ја Ро бертс

Свад ба мог нај бо љег при ја те ља Џу ли јан По тер и Мајкл О‘Нил су бли ски при ја те љи. Иако су обо је мла ди, згод ни и успе шни - она је ре цен зент ре сто ра на, а он спорт ски но ви нар - у љу ба ви им баш не иде. Де вет го ди на ра ни је има ли су крат ку ве зу по сле ко је су оста ли при ја те љи. Та да су обе ћа ли јед но дру го ме да ће се, ако до 28. го ди не не срет ну љу бав свог жи во та, вен ча ти. Све је у ре ду док Мајкл не ка же да се за љу био у дру гу де вој ку и да ће се за че ти ри да на оже ни ти... Уло ге: Џу ли ја Ро бертс, Дер мот Мал ро ни, Ка ме рон Ди јаз, Ру перт Еве рет Ре жи ја: Пи Џеј Хо ган (ХРТ 1, 20.45)

07.50 08.15 08.40 09.10 09.58 10.40 12.10 12.55 13.18 14.48 15.10 16.00 16.35 17.18 17.58 18.38 19.00 19.30 20.00 21.05 21.55 22.25 23.00 00.35

Телетабиси Ватрена кугла Истраге Младог Месеца Школски сат Долина сунца Прича о Виктору Дејвису, филм Други формат Залагаоница Прича Џонатана Вомбика, филм Деграси Школски сат Регионални дневник Долина сунца Нови клинци с Беверли Хилса Бриљантин Музика, музика... Мала ТВ Укус Ирске Линдија Милана, док. серија Ремек-дело или злодело, док. серија Даунтаун Еби Књига или живот Опера бокс Инспектор Нежни Џорџ Пети дан, ток шоу

Ми ни Драј вер

08.45 09.10 10.00 10.50 11.20 11.45 11.55 12.50 13.45 14.45 15.40 16.10 17.05 17.35 18.05 18.35 19.05 20.00 20.55 21.55 22.55 23.50 00.45

Како сам упознао вашу мајку Приватна пракса Шапат духова Сречни завршеци Лудница у Кливленду Брза италијанска кухиња Тело је доказ Џордан Водич за стил Тима Гана Све што нисте знали о љубави Судије за стил Али Мекбил Хоуп и Фејт Како сам упознао вашу мајку Сречни завршеци Лудница у Кливленду Ружна Бети Шапат духова Пројекат „Модна писта„ Мајке плесача Приватна пракса Ружна Бети Водич за стил Тима Гана

06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Само када се смејем Печ Адамс Еди Срећни бројеви Буђење мртвих Печ Адамс Ошамућени и збуњени Острво гусара Људи под степеницама Еротски филм Еротски филм

08.00 Мртви не лажу 10.00 Изненада у седамдесетој 11.30 Момци с Мадисона 13.30 Рецепт за пољупце 15.00 Седми знак 17.00 Кучке из Иствика 18.30 Упозорење: Строга цензура 20.00 Љубавна плима 21.30 Тамо далеко 23.30 Заљубљена у таласе

Pro gon po kret nih me ta

СЕ РИ ЈА

До бра же на (Уни вер зал, 00.20) 08.20 09.20 10.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20 23.20 00.20 01.20

Плаве крви Краљевски болесници Убиства у Мидсамеру Пандури новајлије Монк Плаве крви Краљевски болесници Убиства у Мидсамеру Пандури новајлије Монк Видовњак Убиства у Мидсамеру Скандал Добра жена Пандури новајлије

09.30 Небо и земља 10.55 Крв није вода 12.05 Ексклузив таблоид 12.40 Ружа ветрова 13.55 Библија 14.50 Кобра 11 16.55 РТЛ 5 до 5 17.10 Галилео 18.05 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.10 Крв није вода 20.00 Љубав је на селу 21.15 У добру, злу и кичу, док. серија 22.10 Камиказе 23.05 Евроџекпот 23.10 Дивља трка, филм 00.15 Жал, филм

Ди вља тр ка Екс цен трич ни вла сник ка зи на, До налд П. Син к лер сми сли так ми че ње чи ја је на гра да два ми ли о на до ла ра. Но вац се на ла зи у пре гра ди ор ма ри ћа у Но вом Мек си ку, а пр ви тим ко ји стиг не до ње га осва ја сав но вац. ... Уло ге: Џон Клиз, Ро ван Ат кин сон, Бре кин Ме јер, Еј ми Смарт, Ву пи Голд берг Ре жи ја: Џе ри Зу кер (РТЛ, 23.10)

Еј ми Смарт

09.05 09.55 10.50 11.15 11.40 12.35 13.30 14.25 15.20 16.15 17.10 18.05 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00

Опасан лов Преживљавање Како то раде? Како се прави? Мегаградитељи Пета брзина Трговци аутомобилима Амерички чопери Разоткривање митова Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како се прави? Опасни летови Упозорени сте! Најстрашније на свету Опасне телесне повреде Обалски спасиоци

11.00 14.00 14.30 15.30 18.30 19.00 20.00 23.00 00.00 00.15 00.30

Билијар Билијар Рели Билијар Билијар Рели Билијар Бициклизам Најјачи човек Сви спортови Билијар

Sloèno me|udejstvo javnih i privatnih akàwe internet-usluga. „Gugl” je, ipak, ostao u tera mo`da najboqe ilustruje slu~aj ameri~ke Kini, ali je Peking potvrdio nadmo} kineskih kompanije „Gugl” i vlade Kine. Naime, po~etkom zakona. 2010. „Gugl” je objavio da se povla~i iz posla u Ameri~ka vlada je, me|utim, iskoristila taj Kini i tako naneo zna~ajne tro{kove kineskoj slu~aj da zatraì nova pravila na internetu. mekoj mo}i. Slu~aj je ukqu~ivao tri problema Istovremeno, propustila je da kaè {ta }e koji su bili tehni~ki razli~iti, ali su postali SAD prestati da ~ine. Na primer, da li }e amepovezani politi~ki: navodni napori kineske ri~ka vlada poku{ati da spre~i privatne upade vlade da ukrade „Guglovu” intelektualnu svojiu kineske sisteme? Mnogi upadi u kineske i nu, upad u G-mail naloge kineskih aktivista za ameri~ke kompjuterske sisteme su uzajamni. qudska prava i, uzvratno, odluka „Gugla” da se Jednostavno re~eno, SAD uveliko ~ine upravo prestane pridràva cenzure kod pretrage. Tehono {to je kritikovala sekretarka Klinton. ni~ki, izlazak iz Kine nije u~inio ni{ta da se SAD, za razliku od Kineza, ne krade intelekture {e pr va dva pitawa koja nisu zavisila od servera u Kini. Ali „Gugl„ je te ìo da bude izabrani provajder (u nadmetawu s rivalima po put „Maj kro sof ta”), i mo gao od lu ~i ti da we gov ugled vezan za bezbednost i qud ska prava vredi vi{e od osva ja wa pre tra ì va~ kog trì{ta u Kini. Uz to, pretraìvawe u Kini nije Do zi ra no be za ko we u ki berm re à ma bilo veliki izvor prihoda „Gugla”. Napadi smi{qeni da se ukrade intelektualna alnu svojinu od ameri~kih kompanija niti prosvojina stranih kompanija nisu bili neuobi~ajevaquje u naloge zagovornika demokratije. Ali ni u Kini, ali nakon jula 2009. stru~waci su zaagresivno koriste iste ili sli~ne kompjuterske beleìli novi stepen odva`nosti protiv nekotehnike za ciqeve koje smatraju vrednim. Po jed nom is tra ì va wu ki ber stru~ wa ka, SAD predstavqaju najve}u pretwu upada, a Kina je Ka ko na sta je mo} i ko je da nas za pra vo mo odmah iza wih. Neki upadi koji poti~u iz SAD }an? Da li su dr à ve iz gu bi le mo no pol na nesumwivo su delo vlade, ali drugi privatnih mo}? Da li je SAD do mi nant na si la ili si la haktivista koji su nastojali da unaprede qudko ja sve vi dqi vi je gu bi do mi na ci ju? [ta }e ska prava i internet-slobode u svetu. Da li }e bi ti s Ki nom? Za {to je sa vre me ni svet is pu biti SAD sposobne ili voqne da kontroli{u wen na pe to sti ma i pri kri ve nim ili dra ma takve haktiviste? To se ~ini malo verovatnim, ti~ nim su ko bi ma? Ka ko }e iz gle da ti na{ svet pa ipak, kineska vlada posmatra hakere me|u u na red nim go di na ma i de ce ni ja ma? To su sa mo tibetanskim izgnanicima i u Falun Gongu kao ne ke od te ma ko ji ma se u svo joj no voj kwi zi pretwu dràvnoj bezbednosti. U na~elu, mogu se „Bu du} nost mo }i, ba vi Yozef S. Naj, pro fe zamisliti neke oblasti u kojima se kineski i sor Har var da i kqu~ ni sa vet nik u ne ko li ko ameri~ki ciqevi poklapaju, ali inicijativa ame ri~ kih vla da. U ovom ka pi tal nom de lu sa privatne kompanije koja povezuje kra|u intelekvre me ne po li ti~ ke te o ri je, on pro vo ka tiv no tualne svojine i hakovawe qudskih prava svakapi {e o struk tu ra ma mo }i u sa vre me nom sve tu, ko je dovelo do mnogo sloènije politi~ke situvr sta ma mo }i – od voj ne i eko nom ske do me ke acije. Kompanije, vlade i pojedina~ni hakeri lii pa met ne, a na ro ~i to igri mo }i u od no su stom koriste razne pristupa~ne alate. SAD, EU, Ki ne, Ru si je i dru gih ze ma qa BRIK Neki vide kiberprostor kao analogan bezakogru pa ci je. wu Divqeg zapada, ali u praksi postoje mnoge oblasti privatnog i javnog upravqawa. Neki liko kompanija koje su pretrpele ve{te nove natehni~ki standardi koji se odnose na internetpade. Kina je izgleda podizala ulog, a za razliprotokol su postavqeni (ili ne) konsenzusom ku od niskotehnolo{kih kompanija s malo izbome|u inèwerima ukqu~enim u nadle`nu nevlara u pogledu toga da li èle da ostanu na kinedinu Radnu grupu. Da li se ti standardi {iroko skom trì{tu, „Gugl„ je morao da sa~uva meku primewuju ~esto zavisi od privatnih korporamo} svog ugleda u podràvawu slobode izraàtivnih odluka o wihovom ukqu~ivawu u komervawa, da regrutuje kreativno osobqe i odrì ci jal ne pro iz vo de. Ne vla din kon zor ci jum ugled bezbednosti koji ima wegov brend G-mail. ICANN ima pravni status neprofitne korporaA onda se ume{ala ameri~ka vlada. Dràvna secije prema ameri~kom zakonu, iako se wegove kretarka Hilari Klinton je ve} planirala govor procedure ukqu~uju vladinu re~ (iako ne i glao slobodi interneta, a dodavawe primera „Gusove). Ali mandat ICANN-a je ograni~en na naziglla” podiglo je problem na nivo odnosa me|u ve domena i rukovo|ewe usmeravawem, a ne ~ivladama. Kineska vlasta je isprva odbacila tav spektar upravqawa kiberprostorom. Naciproblem kao privredni spor, ali je uplitawe onalne vlade kontroli{u autorska prava, iako Bele ku}e dovelo do politi~kih izjava o potresu podlo`ne pregovorima i pravnim sporovima, bi po{tovawa kineskih zakona i àlbi na ameponekad u okviru Svetske organizacije za interi~ki kiberimperijalizam. I Kinezi su iznosilektualnu svojinu i Svetske trgovinske organili i druga~ija mi{qewa. Neki gra|ani su polozacije. Vlade tako|e utvr|uju dodelu nacionalìli cve}e na logo „Gugla”, drugi su se zabrinunih frekvencija unutar me|unarodnog okvira. li da }e izlazak kompanije na{koditi Kini. IsIznad svega, nacionalne vlade nastoje da nadprva je „Gugl” automatski preusmeravao korigledaju probleme bezbednosti, {pijunaè i krisnike u kontinentalnoj Kini na svoj sajt u Hongminala prema dràvnom pravnom okviru, iako kongu, ali Kina je odbacila taj potez i zapretitehnolo{ka nestabilnost kiberdomena zna~i la da ne}e obnoviti „Guglovu” licencu za pruda zakoni neprestano gone pokretnu metu. Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Generalni direktor Du {an Vla o vi} (480-6802). V.d. glavnog i odgovornog urednika Miroqub Miju{kovi} (480-6813). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Vlada @ivkovi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Aleksandar Savanovi} (novosadska hronika, 528-765, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Sve tla na Mar ko vi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or |e Pi sa rev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reportaè i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Slobodan [u{wevi} (foto 480-6884), Bran ko Vu ~i ni} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klin cov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa: Politika [tamparija d.o.o. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

petak 26. april 2013.

REPORTA@E

AR HE O LO ZI PRO GLA SI LI KAR LO VA^ KU GOR WU CR KVU ZVA NI^ NO NA STA RI JIM VA RO [KIM HRA MOM

Vi zan tij ski {arm kraj Du na va Ima la je Sr bi ja na to bom bar der ske 1999. pre ~ih bri ga od ar he o lo gi je, pa su ~ak i u stru~ noj jav no sti ne za pa è no pro {li re zul ta ti is tra ì va wa Gor we cr kve u Srem skim Kar lov ci ma po sve }e ne Va ve de wu pre sve te Bo go ro di ce, ko ji su po tr di li da je hram ne sa mo jed na od naj vre me {ni jih u gra du ve} je za i sta i naj sta ri ji. Stru~ wa ci su to kom ob no ve ot kri li da je tu po sto ja la bo go mo qa sta ri ja od sa da {we. – Na sa stan ku s pred stav ni ci ma Po kra jin skog za vo da za za {ti tu spo me ni ka, ko ji sam ini ci rao da bih sa znao ne {to vi {e o jed nom fre sko pi su u ol ta ru, pi tao sam {ta su po ka za la is tra ì va wa de ve de se tih, ali ni sam do bio od go vor – ob ja {wa va sta re {i na hra ma je rej mr Jo van Mi la no vi}. – Da ni ma su u Za vo du bez u spe {no po ku {a va li da pro na |u do si je, {to mi je bi lo ~ud no jer je moj pret hod nik, a sa da rek tor Bo go slo vi je, otac Jo van Pet ko vi}, tvr dio da su na ula zu u hram bi le son de. Kad sam opet zvao, re ~e no mi je da su ipak na {li tri fa sci kle fo to gra fi ja i ana li za. Ar he ol o zi su pri li kom ra do va na za {ti ti od vla ge i pod zem nih vo da, u dre na ì, ~i ja je pro se~ na du bi na bi la oko dva me tra, kon sta to va li da naj sta ri ji do ku men to va ni sloj pri pa da pe ri o du od 14. do 15. ve ka, ali je is pod te meq sta ri je cr kve. „Unu tar hra ma, na se ver noj stra ni ol tar skog tra ve ja, ot kri ven je pra vo u ga o ni uski pro zor s ka me nim do pro zor ni ci ma ko ji je ka sni je

na {weg pro zo ra su ot kri ve ni pr vo bit ni za zi da ni pro zor ski otvo ri znat no ma wih di men zi ja ne go sa da {wi. Na de lu na o sa i pri pra te su ot kri ve na jo{ dva pr vo bit na za zi da na pro zor ska ok na na ju `nom zi du is pod ni voa pri slo we nih lu ko va, upa dqi vo ni ìh ne go pa ra pet sa da {wih pro zo ra”, za kqu ~i li su ar he o lo zi. Mr Mi la no vi} ka è da je vre me nom na stan ka sa da {we cr kve do sa da po gre {no sma tra na go di na kad ju je za pra vo ob no vio pa tri jarh Ar se ni je III âr no je vi}. Fo to gra fi je is ko pi na po ka zu ju da je sa da {wa cr kva u stva ri na vi si ni od dru gog me tra izi da na, a da je is pod to ga zid sta re cr kve iz 14. ili 15. ve ka. Da kle, ono {to je na |e no u po du je 13. vek, a mo `da i sta ri je. – Sta ra cr kva je zi da na ti pi~ nim vi zan tij skim sti lom i bi la je ni à – ka è otac Jo van. – To do ka zu ju pro zo ri i ni {e. Po mom mi {qe wu, pa -

Otac mr Jo van Mi la no vi}

za z i d an. Kao i na is t o~ n oj stra ni ap si de, a iz nad we ga je sa zi dan lu~ ni pro zor. Na se ver nom i ju go i sto~ nom zi du ol ta ra ot kri ve ne su zi da ne lu~ ne ni {e. Po obi mu gor we zo ne kon sta to va ni su tra go vi lu ko va gor we ol tar ske kon struk ci je ko ji po ka zu ju da je svod tu za sve den na vi si ni ni `oj od da na {we. Na se ver noj i ju `noj pev ni ci is pod ni voa da -

Hram Va ve de wa pre sve te Bo go ro di ce

tri jarh Ar se ni je je, do {av {i u Kar lov ce, za te kao na ovom me stu ma na stir u ve o ma lo {em

Da re `qi vi i bo go bo ja `qi vi pa ro hi ja ni Ob no va Gor we cr kve, za po ~e ta de ve de se tih, za la ga wem no vog sve {te ni ka Jo va na Mi la no vi }a na sta vqe na je la ne. Ta da je de mon ti ran iko no stas i od net na re sta u ra ci ju. U pri pre mi je uvo |e we pod nog gre ja wa, hi dro i zo la ci ja, za me na sto la ri je i oprav ka mo bi li ja ra, kre ~e we. Iz ve sna je i ob no va krip te u ko joj po ~i va ju pa tri jar si Ge or gi je Bran ko vi} i Lu ki jan Bog da no vi}. Po seb no in te re sant na je do bra vo qa broj nih pa ro hi ja na, voq nih da po mog nu pa su pri ku pi li vi {e od po la mi li o na di na ra. Kti tor stvo i pri lo `ni {tvo je pri qe `no za be le `io jo{ Va si li je Kon stan ti no vi}: ”Na {i mi li po tom ci ne ka sa ~u va ju spo men svo jih pre da ka a ne ka u da ru i bo qi bu du od nas a Bog }e ih za to bo ga to na gra di ti”.

sta wu (ima in di ci ja da je u we mu po sled we go di ne ì vo ta pro ve la i sve ta Je le na [ti qa no vi}) jer su ga Tur ci spa li li 1688. Ugar ci su na |e ni ~ak i pri li kom ar he o lo {kih ra do va. Na osno vu ono ga {to je osta lo, pa tri jarh je us peo da utvr di kon tu re cr kve pa je dao da se nad zi da i iz dig ne ni vo po da. Ve ro vat no je sta ri hram imao isti ili sli ~an ob lik, sa mo {to je bio ni ì, s jo{ iz ra è ni jim vi zan tij skim ele men ti ma. U po du su pri li kom is tra ì va wa pro na |e ni osta ci sta re grn ~ a r i je, kao i mo { ti, pret po sta vqa se ne kog sve {te n i k a. Po { to je ot k ri } e svo je vre me no pro {lo ne za pa -

è no, sta re {i na cr kve è li sa da da to pro me ni. – Ova ob no va je pra vi tre nu tak da se uvre è no mi {qe we o sta ro sti cr kve pro me ni – ka te go ri ~an je otac Jo van. – U pri pre mi je mo no gra fi ja cr kve, u ko joj }e bi ti za be le è no ovo {to su 1999. ar he o lo zi ot kri li. Jo{ je pa roh iz 19. ve ka, ~u v e n i pro t a Va s i l i je Kon stan ti no vi}, tvr dio da je Gor wa cr kva jed na od naj sta ri jih u va ro {i. “Na dva-tri ka me na u zi du i ba sa ma ci ma ima go di na 1600, da qe se ni je mo glo sa zna ti, ali jo{ u 17. ve ku hram je bio ov de”, pi sao je Kon stan ti no vi} u kwi zi “De set go di na u pa ro hi ji” 1895. Zo ri ca Mi lo sa vqe vi}

Dr `a ve na mar ka ma naj lep {e iz gle da ju Na ne dav nom fi la te li sti~ kom sa m i t u upri l i ~ e n om u Sla von skom Bro du, je dva pu no let na Apa tin ka Da ni je la Po po vi} je u se ni or skoj kon ku ren ci ji sto ti nak iz la ga ~a iz ce log sve ta osvo ji la spe ci jal nu di plo mu s me da qom. Pri zna we joj je jo{ dra `e jer je iz omla din ske ka te go ri je, za ko ju se pri ja vi la, pre {al ta na me |u od ra sle. – Ova tra di ci o nal na po stav ka, ~i ja je te ma flo ra na {eg pod ne bqa, bi la je mo ja pr va me -

Kr kan luk za pam }e we na Sta rom ba~ kom ka na lu

„Sr bi ja mar ke“ or ga ni zo va lo je ~i tav niz pre da va wa po osnov nim {ko la ma da bi se naj mla |i za in te re so va li za taj ho bi u iz u mi ra wu. – Pla ni ra mo da or ga ni zu je mo tak mi ~e we de ce od pr vog do pe tog raz re da. Ko sku pi naj vi {e ma ra ka, bi }e na gra |en i we go va zbir ka na }i }e se na Me |u na rod noj fi la te li sti~ koj iz lo `bi, ko je je sva ke go di ne u okvi ru pro gra ma Apa tin skih ri bar skih ve ~e ri – na gla {a va Da ni je la.

^ar da „Pi kec”

MA RA TON SKA PRA ZNI^ NA „PA PRI KA[ TUR NE JA” PO SOM BOR SKIM ^AR DA MA

Kod Bu ce se i di plo ma te uma `u Po de si lo se to ove go di ne k’o ret ko kad. Elem, sa sta vi li se pr vo maj ski pra zni ci s Vas kr som, na sve to jo{ i \ur |ev dan do {ao, pa je Som bor ci ma naj pre ~a bri ga ka ko i gde, kao {to Bog za po ve da, sve to pro sla vi ti. Kad je ve} Ve li ki post ak tu e lan, red no je i pra vo slav no ko rekt no ne mr si ti ka kvim jag we tom ili pra sen ce tom na ra `wu pa su obli `we i broj ne ~ar de du nav ske i ka nal ske do bi le na zna ~a ju. Zna ~i, {laj {pik u yep pa sa go sti ma “na vo du”. Ko me se ne se da u auto mo bi le, jo{ ona ko pra zni~ no “ga si ran”, ide al no re {e we ne do u mi ce je sva ka ko “Bu ci na ~ar da” na Sta rom ba~ kom ka na lu, tik na iz la zu iz Som bo ra ka Apa ti nu. U pro spek t i m a sto ji “^ar d a An dri}”, ali sva ko ko je je da red pa pri ka{ na tom me stu “ku -

sao”, zna da je birc vla sni {tvo si gur no naj bo qeg ov da {weg ugo sti te qa Bo ri sla va An dri }a, ko ga i po red, ~e rez na dim ka ne do stat ka oprav da va ju } ih fi z i~ k ih atri b u t a, cela va ro{ zna pre sve ga kao Bu cu. Vaq da ne ma pri pad ni ka di plo mat skog ko ra akre di to va nog kod nas, ka kvog srp skog ja l’ gla va ra ja l’ bi zni sme na, ili tek pri pad ni ka pro stog pu ka èq nog je din stve nog cr ve nog, od ri be stvo re nog, kr kan lu ka, ko ga je put u som bor sku va ro{ na neo, a da se ni je “umac kao” fi{-pa pri ka {om kod Bu ce, pa po tom oti {ao sa za do voq nim bla g o u t ro b i jem, ne à l e } i “ari jel”, “ve ni{“ i osta lu “he mi ju” po tre bi tu na kon tog gur man skog do ì vqa ja. Sva ko pi sme no i slo ve sno ~e qa de ko je dr ì do se be, vr lo do bro zna da se pra vi ri -

bqi pa pri ka{ pra vi je di no na po te su Du na va od mayar ske Ba je pa do pod Ba~ ku Pa lan ku, dok su osta la “so ~i we ni ja” tek ~or be i bu} ku ri {i pa ne ~u di {to to zna da po teg ne i iz Pe {te i Be o gra da do “Pi ke ca”, ~ar de Si ni {e Ma ri ~i }a sme {te ne u to po lo voj {u mi pri du nav skog iz le ti {ta Ba ra~ ka, maw’ ako se pre to ga ne svra ti do “Sre} ka” na sa mom iz la zu iz Bez da na, ko me kom {i luk ~ini tu ri sti~ ko na se qe [e be{ fok. Tu ne gde iz me |u ta dva “sve ti li {ta” do bre ala ske hra ne je i “Eko l o { ka ra d i o n i c a” Iva na Ko va ~a Ki ce ta, a ka ko su kon zu men ti ri bqeg pa pri ka {a po zna ti kao ve li ki po klo ni ci za kon skih nor mi (“ne pi jem kad vo zim”) u ove tri put ni ci ima ju pri li ku i da pre no }e pa im pr vi maj ski to pli da ni mo gu la ko bi ti upot pu we ni sve `im

ve ~e ri ma i ja stu kom pod gla vom, ko li ko da se gla va pu na is pa re wa “ba raw skog be log” otre zni do za kon ski pri hva tqi vog ma li gan skog mi ni mu ma. Ko se uzda u sa mo sa vla |i va we, ne ka iz vo li “Na Ca ri nu”, med’ po z na v a o c i m a ga stro nom ske kar te som bor ske po zna ti je kao ~ar de “Kod ^on ke”, he do ni sti~ kog ra ja sme {te nog is pod sa mog mo sta ko ji spa ja du nav ske oba le Sr bi je i Hr vat ske kod Ba ti ne. Ko je, pak, ra di ji da se uzda “u se i u svo je kqu se”, ne ka ovih pra zni ka uzme ko tli} u ru ke i sa mo stal no se upu ti na ne ki od broj nih “ze le nih kva dra ta” du` ne ko li ko de se ti na ki lo me ta ra oba la som bor skih ka na la i we mu pri pa da ju }eg du nav skog pri o ba qa, jer se i naj du `i ga stro nom ski put za po ~i we pr vim ko ra kom. M. Mi qe no vi}

Da ni je la Po po vi} s pri zna wem

|u na rod na iz lo `ba, a do sad sam u~e stva la sa mo na dve do ma }e – ob ja {wa va Da ni je la, ko ja je fi la te list ki wa od ma le na. – Za raz li ku od dru ga ri ca ko je su sku pqa le bar bi ke ili sal ve te, ja sam uz oca @eq ka re |a la svo je pr ve mar ke i ve} go di na ma sam ~la ni ca me snog Udru `e wa fi la te li sta. Ono je pre tri de ce ni je ima lo vi {e od 200 ~la no va, dok ih je da nas je dva 30. Uz po mo}

Na gla {a va da je za mla de fi la te li ja vi {e od pu kog ho bi ja: ta k o se u~i pri r o d a, isto ri ja i ge o gra fi ja jer sva ka dr `a va `e li da se pre ko ma ra ka pred sta vi u naj bo qem sve tlu. – Mar ke se iz da ju uglav nom za ne ki zna ~a jan da tum, a raz me n om s fi l a t e l i s ti m a iz dru g ih ze m a q a upo z na je se svet – ve li Da ni je la. J. Pre le ~ec

OGLASI l ^Ituqe

petak 26. april 2013.

Posledwi pozdrav na{em

Posledwi pozdrav dragom

SOKOBAWA - Sobe i apartmani za odmor. U`i centar. Povoqno. Telefon 063/81-54-200, 018/880-100. 73558

Elenki - Leli Hribar DEDI Du{ku Markovu IZDAJEM stan na Keju - 42m2, sa poglednom na Dunav, zaposlenoj `eni. Telefon 063/690-989.

73722

73602 U NOVOM SADU izdajem name{tenu garsoweru, 1. sprat, cg, {iri centar. Mo`e na du`i period. Telefon 064/155-75-10.

od: Svetlane, Dragane, Nikol, Nade, Oqe i Brankice.

Volela si `ivot, nisi do~ekala ni tvoj 61. go|endan, 26. aprila. Tugujemo za tobom: mama Julija, brat Pavle sa porodicom i mu` Aca Borota koji je `eleo da ostarite zajedno, i svi koji su te ispratili do ve~ne ku}e.

od sestre Maje sa porodicom Yigurski.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

73592

Posledwi pozdrav

73085

SREMSKA KAMENICA - Staro selo, plac 6.847m2, pogodan za sve namene, put, struja, izvor na placu. Lep pogled, Telefon 064/288-61-71.

73723

Posledwi pozdrav kumu

Slavica Markov 1959 - 2013.

73509

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

Sahrana }e se obaviti 27. 4. 2013. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

od porodice Jokanovi}.

O`alo{}ena porodica. 73697

73726

Du{ku Markovu

73516

POTREBAN pekar sa iskustvom za rad u no}noj smeni. Dobri uslovi za rad. Kontakt osoba - Ratko @ivkovi}, telefon: 062/522-154, 064/3162114. 73464

Du{anu [e{liji

Pohrana urne na{eg milog oca, dede i tasta

Dragom pozdrav.

bratu,

posledwi

od kuma \ure sa porodicom \umi}.

73724

Dragoj mami, baki i prabaki

Kasa{ Karolja 24. 8. 1929 - 11. 4. 2013.

KUPUJEM staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {poret, stare automobile za otpad, karoserije, ~istim podrum, tavane, odnosim {ut. Telefoni: 6618-846, 064/95-33-943, 063/84-85-495. 73351 ^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta odnosim {ut, kupujem stare automobile, gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, izlazimo van grada. Telefoni: 021/6618846, 064/9533943, 063/8485945. 73352

Milosav Ma{ulovi}

Zagorki Brkovi} posledwi pozdrav od porodice Vrhovac, }erke Nede, zeta Slavka, unuka Dejana, snaje Sawe i praunuka Milo{a.

Njegove }erke Albina i Karolina, zet Aleksandar, unuci Filip, Ivan, Albert, Otto, Matka i Felix.

73710

73694

U subotu, 27. 4. 2013. godine, u 12 ~asova }emo na Gradskom grobqu ispratiti na{u

Posledwi pozdrav dragom deki i ocu

Milosavu Ma{ulovi}u

Zagorku (Mijatovi}) Brkovi} 6. 8. 1921 - 24. 4. 2013.

Iskreno sau~e{}e porodici od Jasmininih kolega ste~ajnih upravnika.

73728

obavi}e se u subotu, 27. aprila, u 11 ~asova, na Katoli~kom groblju, u Novom Sadu. Imao je veliko srce i du{u za nas. Dug put njegovog ìvota, pun optimizma i volje za ìvotom nastavlja se u nama. Po njegovoj poslednjoj èlji, ispratimo ga jednim cvetom!

Milosav Ma{ulovi}

Brat Mileta, snaha Radmila sa decom Radojem i Majom.

73685

Dragom pozdrav.

bratu,

posledwi

Milosav Ma{ulovi}

Sahrana je 27. 4. 2013. godine, u 11 sati, na grobqu Tranyament, u Petrovaradinu.

Sin Nikola, snaja Gordana, unuci Du{an, Aleksandar, Marko, snaja Hana, praunuk Alan.

Unuk Sr|an, k}erka Jasmina i Miloje.

73706

73684

Brat Milivoje, snaha Dragica sa decom Miodragom, Vukojem, Mirjanom i Anom.

73687

^ituqe l pomeni

petak 26. april 2013.

Posledwi pozdrav

JEDNOGODI[WI POMEN dragoj supruzi i mami

Posledwi pozdrav prijateqici

dragoj

Posledwi pozdrav suprugu na{e koleginice Vere

Ugasila se najsjajnija zvezda na mom porodi~nom nebu. Ostala sam tu`na i sama u mraku jer je umro moj dragi brat

Iliji Rankovu Zorici Mandi}

~ika Du{anu od porodice Ore{~anin.

obele`i}emo u subotu, 27. 4. 2013. godine, u 11.30 ~asova, na grobqu, u Veterniku. Zauvek }e{ biti u na{im mislima i na{im srcima.

Persidi Lalatovi}

Tvoji: suprug Branko i sin Milan. 73699

Posledwi pozdrav po{tovanom prijatequ

Stevanu Ma{i}u od: \oke i Dobrice Stankov iz Bukovca.

Kolektiv Sredwe ma{inske {kole.

Ru`a Karayi} sa porodicom.

73679

73625

Posledwi pozdrav

Posledwi ispra}aj obavi}e se na grobqu, u Ravnom Selu, danas, 26. 4. 2013. godine, u 15 sati. O`alo{}eni: }erke Qiqana i Sne`ana, unu~ad \or|e i Isidora i zet @ivko.

Posledwi pozdrav mom zetu

Sa dubokom tugom vas obave{tavam da je preminuo moj voqeni suprug

Milosav Ma{ulovi} Sahrana }e se obaviti u subotu, 27. 4. 2013. godine, u 11 ~asova, na Novom Tranyamentskom grobqu, u Petrovaradinu. O`alo{}ena supruga Jovanka. 73688

Stanka Mici}.

Zauvek }e{ ostati u na{im srcima. Sin Marko i }erka Jovana. 73632

73666

[ESTOMESE^NI POMEN

Posledwi pozdrav na{em dragom kolegi

Gordana Vojnovi}

1936 - 2013.

Milosavu

Radenku Zorici

od porodice Radi{i}.

73698

73700

73668

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo u nedequ, 28. 4. 2013. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu obele`iti desetogodi{wi pomen na{em dragom

deda Tuci

ro|. 1928. iz Ravnog Sela

U beskrajnoj tuzi posledwi pozdrav sestra Nevenka i zet Vladimir Ili}.

60005-P

Tu`nim srcem obave{tavamo rodbinu, prijateqe i poznanike da je preminuo na{ voqeni otac, deda i tast

Stevan Ma{i}

@ivko Babi}

Sa velikim bolom vas obave{tavamo da je preminuo na{ voqeni

1973 - 2012.

Ne{i

Qudi umiru dva puta, kada prestanu da di{u i kada ih zaborave. Mi nikada ne}emo dozvoliti da ti umre{ drugi put. @ive}e{ zauvek u na{im srcima.

Koleginice i kolege iz PD PANONSKE TE-TO.

Ma{a i Milan Vojnovi}.

U subotu, 27. 4. 2013. godine, u 10 ~asova odr`a}emo godi{wi pomen mom dragom suprugu

60006-P

73618

73692

Milosav Ma{ulovi}

Posledwi pozdrav na{em dragom prijatequ, kolegi i dugogodi{wem radniku

1936 - 2013. Sahrana }e se obaviti u subotu, 27. 4. 2013. godine, u 11 ~asova, na Novom Tranyamentskom grobqu, u Petrovaradinu. O`alo{}eni: sin Dragan, snaja Vesna i unuci Kosta i Aleksa. 73690

Stevi (Rake) Mili}evi}u Mnogo mi nedostaje{, tvoja Raja. Pola godine na{em

Slobodanu (Steve) Mili}evi}u Jako je `alosno i tu`no {to i tebe Bobane, pozdravqam na ovaj na~in. Rado te se se}am i ne zaboravqam. Mirno po~ivaj. Radojka sa porodicom. 73614

POMEN

Du{ku Markovu

Tatjana @ener

od kolektiva „Hidrozavod DTD” AD Novi Sad.

26. 4. 2003 - 26. 4. 2013. Draga na{a Tawa, tvoj vedar i nasmejan lik, toplina i optimizam, `ivi u na{im srcima, mislima i pri~i. Tvoji prijateqi iz O[ „Svetozar Markovi} Toza”. 73448

323-P

^ituqe l pomeni Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je iznenada, u 65. godini preminuo na{ dragi suprug, otac i deda

Posledwi pozdrav dragom kumu

@ivko Babi}

na{em

Posledwi pozdrav ocu na{eg kolege,

od kuma Nove i Oqe sa porodicom.

Fakultet tehni~kih nauka Departman za Industrijsko in`ewerstvo i menayment.

73633

422-P

Persida Lalatovi}

na{em

Posledwi pozdrav [e{inom ocu,

Pegi }e za mene biti uvek tu, negde pored, jer toliko je dobrote, znawa i mudrosti podarila i meni. ^uvam te u svom srcu i mislima. Vesna Reqin.

73629

Posledwi dragom

Dragom i voqenom deki

pozdrav

Kraj, za moju drugaricu Pegi, stigao je prebrzo i iznena|uju}e.

Du{anu [e{liji

@iki

Sahrana je danas, 26. 4. 2013. godine, u 13 ~asova, u Bege~u. O`alo{}ena porodica: supruga Mileva, sinovi Damjan i Nikola sa porodicama.

petak 26. april 2013.

73655

Opra{tamo se i rastajemo sa na{om {kolskom drugaricom

Persidom Lalatovi}

@iki

@ivku Babi}u

posledwi pozdrav od unuka: Jovane, Sawe i Nevene.

Du{anu [e{liji

od porodice Petrovi}.

Koleginice i kolege sa Katedre za mehatroniku, robotiku i automatizaciju.

73634

422-P1

ro|. Gon~in @iveli smo istu mladost, sawali iste snove, delili sva imawa i nemawa, sre}u i razo~arewa. Se}awa na tebe ostaju dok postoji i posledwi drugar VIII C razreda Gimnazije „Jovan Jovanovi} Zmaj” generacija 1958/59.

73631

Pro{lo je bolnih i tu`nih ~etrdeset dana od kako nije sa nama na{a voqena supruga, sestra i tetka

POMEN

Vesna Stojanovi} 1947 - 2011. Na dana{wi dan, 26. 4. 2013. godine navr{avaju se najtu`nije dve godine u na{im `ivotima od kada smo izgubili na{u majku, suprugu i baku. Porodica Stojanovi}. 73663

POMEN Pro{lo je 10 godina od kako nas je napustila na{a plava princeza. Na{a Taja.

Du{anka Lida Krsti} ro|ena Sekuli} Molimo An|ele da joj daju mira i spokojstva. Poseti}emo Du{ankin grob na ^eratskom grobqu u Sremskim Karlovcima, danas, 26. 4. 2013. godine, u 9.30 ~asova. Na{u Du{anku iz na{ih srca nikada ni{ta ne mo`e izbrisati.

Posledwi tati

pozdrav

Kikinom

Milanu Tucakovu

Tatjana @ener 1964 - 2003. prof. razredne nastave O[ „Svetozar Markovi} Toza”

73605

Dana, 27. 4. 2013. godine navr{i}e se tu`na godina otkako nije sa nama na{a voqena majka, ta{ta, baka

Draganu Kara}u

Milena Hubani}

od kuma Qubomira Rudi}a sa porodicom.

1935 - 2012.

Wihovi najmiliji.

Pomen }e se odràti u 10 ~asova, na Gradskom grobqu. Zauvek }e{ biti u na{im srcima. Oàlo{}ena }erka Ruìca sa porodicom.

73199

73514

Branku Kara}u devet godina. Neka po~ivaju u miru.

73608

SE]AWE

26. 4. 2001 - 26. 4. 2013.

Na{a najdra`a, svi tugujemo za tobom: suprug Milan, sestre An|elka i Danica i sestri~ina Vesna.

Uz iskreno sau~e{}e porodici sa tugom se opra{tamo od uva`enog i iskrenog prijateqa

Neute{ni: tvoje }erke Tijana i Sa{ka, mama Olga, ~ika Lacika, Dinka, mnogobrojna rodbina i prijateqi.

POMEN Dana, 26. 4. 2013. godine navr{ava se pet godina mom suprugu

mom sinu

73561

Dok smo `ivi, `ive}e{ u na{im srcima i mislima.

73649

Mira Rado{evi} ro|. Zlokolica Vreme prolazi ali se}awe na Tebe i na sve ono {to si nam pru`ila i u~inila za nas uvek }e biti u nama da te nikada ne zaboravimo. Tvoje }erke: Qiqana i Nada.

Milka Mijokov 30. 10. 1929 - 25. 4. 2013. Danas se opra{tamo od tebe draga suprugo i majko. Sahrana je danas, 26. 4. 2013. godine, u 15 ~asova, u Bano{toru. O`alo{}eni: suprug Vlastimir i sin Dragan.

73297

73664

Danas, 26. 4. 2013. godine navr{ava se ~etrdeset tu`nih dana na{em dragom

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Milka Mijokov Za svu qubav i dobrotu koju si nam pru`ila ostajemo ti ve~no zahvalni. Tvoji: unuk Vlastimir i unuka Jelena sa porodicama. 73665

3 ^ETRDESETODNEVNI POMEN na{oj dragoj supruzi i majci

Du{ana [e{lije

Stevanu Bekvalcu Porodica Maletin.

73636

1958 - 2013.

strina Dari

Ani Zori}

Dan za danom prolazi, tuga ne odlazi. U srcu tuga, na grobu ti{ina, a u domu velika praznina! Tvoja supruga Sofka, sin Nemawa, }erka Nevena sa porodicom i tetka Ru`a.

Porodice: Yuklevski i @ebeqan.

73630

73639

obele`i}emo u subotu, 27. 4. 2013. godine, u 10.30 ~asova, na Bege~kom grobqu u prisustvu rodbine i prijateqa. Uvek }emo te voleti. Suprug Milan, }erka Milana i sin Nemawa. 73650

lov

petak 26. april 2013.

SOLIDAN PO^ETAK SEZONE LOVA NA SRNDA]E U VOJVODINI

Padaju zlata, 153,82 poena kraj Ba~kog Jarka Sezona lova na srnda}e je u punom jeku, a me|u do sada ocewenim trofejima, najja~e zlato ulovqeno je u lovnom reviru Ba~ki Jarak (LU „Srnda}” Temerin), od 153,82 CIC poena. Ovo trofejno grlo odstrelio je Temerinac Si~ Robert 17. maja. To je do sada najja~i trofej odstreqen ikada u lovi{tima temerinskog udru`ewa! Prema jo{ nepotvr|enim informacijama, jedan lovac - turista je odstrelio srnda}a ~i-

Du {an Ni }i fo ro vi} s tro fe ji ma iz ka wi {ke op {ti ne

Naj ja ~i trofej u pro te klih ne ko li ko se zo na

Ro bert Si~ kraj re kord nog srn da }a

U SAD I KANADI VOLE LOVCE S DUBOKIM YEPOM

Za bizona ~ak 9.000 dolara Krajem 19. veka, bizon je bio gotovo istrebqen sa ameri~kog kontinenta. Opstao je samo u za{ti}enim zonama o kojima su brinuli za{titari i lovci. Kona~no, nakon rigoroznih mera za{tite, fond ove divqa~i po~eo je da se oporavqa. Danas u SAD i Kanadi ìve mahom po rezervatima, u Kanadi mawa populacija u slobodnoj prirodi. Nacionalni parkovi “Wo od Buf fa lo” u Kanadi i “Yel low sto ne” u SAD jedina su mesta na svetu gde su opstala krda severnoameri~kog bizona. Danas tamo ìvi oko 55.000 grla, a lov na wih je dozvoqen i ko{ta 9.000 dolara. U ~uveni nacionalni park “Yel low sto ne” pre nekoliko godina ponovo su vra}eni i vukovi, koji u ~oporima love bizone, mahom slabe i bolesne jedinke. („âri prirode”)

TRADICIONALNI SABOR LOVACA

Vladimir~ani najboqe pucali u Nikincima U Nikincima je u nedequ 21. aprila, odr`an tradicionalni Sabor lovaca, sa nekoliko takmi~arskih disciplina: trap 25, karabin „ srnda} „ 5 metaka na 100 metara, „{icara” i pi{toq 25 metara - 10 metaka. U~estvovala su 132 takmi~ara, a postignuti su slede}i rezultati. Pojedina~no, srnda}: 1. Zoran Luki} - @eleznik 2. Darko Arsi} - Provo 3. Milan Radovi} - Vladimirci

sport

petak 26. april 2013.

POMO] KLADIONI^ARIMA NA[ PRED LOG

ENGLESKA PREMIJER LIGA Su bo ta Man. si ti - Vest Hem Ever ton - Fu lam Sa u temp ton - VBA Sto uk - No ri~ Vi gan - To ten hem Wu kasl - Li ver pul Ne de qa Re ding - Kvins Park ^el si - Svon si Ar se nal - Man ~e ster j. Po ne de qak Aston Vi la - San der lend 1. Man ~e ster j. 34 27 3 2. Man ~e ster s. 34 20 8 34 18 9 3. Ar se nal 34 18 8 4. ^el si 5. To ten hem 33 18 7 34 14 14 6. Ever ton 34 13 12 7. Li ver pul 8. VBA 33 13 6 9. Svon si 33 10 12 34 11 9 10. Vest Hem 34 10 10 11. Fu lam 12. Sa u temp ton 34 9 12 13.No ri~ 34 8 14 14. San der lend 34 9 10 15. Sto uk 34 8 13 34 10 7 16. Wu kasl 17. Aston 34 8 10 34 8 7 18. Vi gan 19. Kvins Park 34 4 12 20. Re ding 34 5 9

(13.45) (16) (16) (16) (16) (18.30) (14.30) (16) (17)

4 5 7 7 8 6 9 14 11 14 14 13 12 15 13 17 16 18 18 20

78:35 59:30 65:35 66:35 58:41 51:38 61:42 43:44 43:42 40:47 44:52 47:54 33:53 38:45 39:41 43:60 36:63 37:60 29:56 37:85

(21) 84 68 63 62 61 56 51 45 42 42 40 39 38 37 37 37 34 31 24 24

ENGLESKA – ^EMPION[IP Danas

Lester - Vatford Subota Blekburn - Kristal P. Milvol - Notingem F. Vulverhempton - Barnli Kardif - Bolton Ipsvi~ - Birmingem Bristol - Hadersfild Blekpul - Derbi Midlzboro - ^arlton Lids - Brajton Barnsli - Hal Piterboro - [efild V. 1.Kardif 44 25 10 44 24 6 2. Hal 3. Votford 44 22 8 44 17 18 4. Brajton 5. Kristal 43 18 13 44 18 12 6. Bolton 7. Lester 44 18 11 8. Notingem 44 16 16 44 16 13 9. ^arlton 10. Birmingem 44 15 15 44 15 13 11. Derbi 12. Midlzbro 44 18 4 13. Lids 44 16 10 14. Ipsvi~ 44 15 12 15. Blekburn 44 14 14 44 14 13 16. Barnli 17. Blekpul 44 13 16 43 15 10 18. Milvol 19. [efild 44 15 10 20. Hadersfild 44 14 12 21. Piterboro 44 14 9 22. Vulvs 44 14 9 44 13 12 23. Barnsli 24. Bristol 44 11 8

9 14 14 9 12 14 15 12 15 14 16 22 18 17 16 17 15 18 17 18 21 21 19 25

NEMA^KA BUNDES LIGA Da nas Groj ter F. - Ha no ver Su bo ta Ba jern - Fraj burg Ba jer - Ver der Volf sburg - Bo ru si ja (M) Ho fen hajm - Nir nberg Aug zburg - [tut gart For tu na D. - Bo ru si ja (D) Ne de qa Majnc - Ajn traht [al ke - Ham burg 1. Ba jern 30 26 3 2. Bo ru si ja (D) 30 18 7 3. Ba jer 30 15 8 4. [al ke 30 13 7 5. Fraj burg 30 12 9 6. Ajn traht 30 13 6 7. Bo ru si ja (M) 30 11 11 8. Ham bur ger 30 13 5 9. Majnc 30 10 9 10. [tut gart 30 11 6 11. Ha no ver 30 11 5 12. Nir nberg 30 9 11 13. Volf sburg 30 9 10 14. Ver der 30 8 8 15. For tu na 30 7 9 16. Aug sburg 30 6 9 17. Ho fen hajm 30 6 6 18. Groj ter F. 30 3 9

(20.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (18.30)

1 5 7 10 9 11 8 12 11 13 14 10 11 14 14 15 18 18

(15.30) (17.30) 89:14 81 74:35 61 58:38 53 50:46 46 40:36 45 43:42 45 37:39 44 36:46 44 36:36 39 33:47 39 51:55 38 33:40 38 38:45 37 45:59 32 36:47 30 27:45 27 35:59 24 20:52 18

HRVATSKA Da nas Lo ko mo ti va - Split Su bo ta Istra - Ci ba li ja Za dar - In ter Osi jek - Za greb Di na mo - Sla ven Ne de qa Haj duk - Ri je ka 1. Di na mo 28 20 4 2. Lo ko mo ti va 28 14 7 3. Haj duk 28 13 9 4. Split 28 14 6 5. Ri je ka 28 13 7 6. Sla ven 28 9 8 7. Istra 28 8 10 8. Osi jek 28 7 12 9. Za dar 28 7 7 10. Ci ba li ja 28 7 5 11. Za greb 28 6 6 12. In ter 28 4 11

Tobyije mer ka ju |a vo le

(18) (16.30) (16.30) (16.30) (19) 4 7 6 8 8 11 10 9 14 16 16 13

60:18 50:35 41:24 45:30 38:36 33:43 30:29 23:29 29:52 23:38 24:51 28:39

(19) 64 49 48 48 46 35 34 33 28 26 24 23

Da nas R. Va qe ka no - Osa su na Le van te - Sel ta Atle tik (B) - Bar se lo na Atle ti ko (M) - Real (M) Sa ra go sa - Ma jor ka

Ne de qa Espa wol - Gra na da Ma la ga - He ta fe Va qa do lid - Se vi qa So si je dad - Va len si ja Po ne de qak Be tis - De por ti vo 1. Bar se lo na 32 27 3 32 22 5 2. Real (M) 3. Atle ti ko (M) 32 21 5 4. So si je dad 32 15 10 5. Va len si ja 32 15 8 32 14 8 6. Ma la ga 32 14 6 7. Be tis 8. R. Va qe ka no 32 14 3 32 12 8 9. He ta fe 32 11 10 10. Espa wol 11. Se vi qa 32 12 6 32 11 7 12. Le van te 13. Va qa do lid 32 10 9 32 10 6 14. Bil bao 32 8 8 15. Osa su na 16. De por ti vo 32 7 9 32 7 8 17. Gra na da 18. Ma jor ka 32 7 7 32 7 6 19. Sel ta 20. Sa ra go sa 32 7 6

SI GUR NO Man. si ti - Vest Hem 1 (1.30) Ba jer (L) - Ver der 1 (1.45) Pe ska ra - Na po li 2 (1.45) Evi jan - PS@ 2 (1.60) Atle ti ko (B) - Bar se lo na 2 (1.60) Gent - Kor trijk 1 (1.60)

- Bi }e ovo pra vi spek takl. O~e ku jem da se re van {i ra mo grad skom ri va lu za je se wi ne u speh. Po ku {a }e mo da is ko ri sti mo umor igra ~a Re a la na kon go sto va wa u Dort mun du. Ni jan se }e od lu ~i ti po bed ni ka, na dam se da }e mo to bi ti mi - re ~i su ve zwa ka jor ganyija Ko kea. U Ne ma~ koj naj za ni mqi vi ji me~ se igra iz me |u Aug zbur ga [tut gar ta. Do ma }i fud ba le ri su na 16. me stu ko je vo di u ba ra`, [va be su u zlat noj sre di ni. - Na {li smo se u te {koj si tu a ci ji. Pre ti nam gr ~e vi ta bor ba za op sta nak. Bli `i se kraj se zo -

ne, ne ma mo pra va na kiks po go to vo na do ma }em te re nu ako `e li mo da iz beg ne mo se lid bu u Cvaj tu. - ka zao je pr vi stre lac Aug zbur ga Sa {a Mol ders. U ita li jan skoj Se ri ji A se sa sta ju grad ski ri va li Ju ven tus i To ri no. - Ja sno je kao da na da je Sta ra da ma ap so lut ni fa vo rit. Go sti ma bi tri bo da do ne la no vu ti ti lu, na ma pak do ne la ve li ku {an su da osta ne mo u eli ti. Bi }e te {ko ali }e mo po ku {a ti da sku po pro da mo ko `u, ot ki ne mo je dan bod - ve li tre ner To ri na \an pi e ro Ven tu ra. I. G.

HO LAN DI JA

ITA LI JA SE RI JA A

FRANCUSKA

BUGARSKA

Da nas

Su bo ta

Da nas

Lil - So {o Ever ton - Fu lam For tu na - Bo ru si ja (D) To ri no - Ju ven tus Ma la ga - He ta fe Stan dard - Va re gem

1 (1.50) 1 (1.60) 2 (1.75) 2 (1.70) 1 (1.75) 1 (1.70)

IZ NE NA \E WE Groj ter F. - Ha no ver 2 (2.60) Lo ri jen - Mar sej 2 (2.30) Wu kasl - Li ver pul 4+ (2.10) So si je dad - Va len si ja 1 (2.20) Ata lan ta - Bo lo wa 1 (2.40) Ro da - RKC Val vajk 1 (2.10)

Ajaks - He ren ven

(20)

Su bo ta Gro nin gen - Den Hag He ra kles - RKC Vi qem - Ro da AZ Alk mar - PSV

(18.45) (19.45) (19.45) (20.45)

Ne de qa Ven lo - Tven te Utreht - Bre da NEC - Cvo le Fe je nord - Vi te se 31 19 10 1. Ajaks 2. PSV 31 20 3 3. Fe je nord 31 19 6 4. Vi te se 31 18 7 5. Tven te 31 15 10 6. Utreht 31 16 6 7. He ren ven 31 11 9 8. Gro nin gen 31 12 6 9. He ra kles 31 9 10 10. NEC 31 10 7 11. PEC 31 9 9 12. Den Hag 31 8 12 13. Bre da 31 9 8 14. AZ Alk mar 31 8 9 15. Val vajk 31 7 10 16. Ro da 31 5 12 17. Ven lo 31 5 8 18. Vi qem 2 31 4 8

2 8 6 6 6 9 11 13 12 14 13 11 14 14 14 14 18 19

(12.30) (14.30) (14.30) (16.30) 74:31 67 93:36 63 57:36 63 63:37 61 51:29 55 46:38 54 48:54 42 34:46 42 57:61 37 39:55 37 37:47 36 44:58 36 35:50 35 48:52 33 33:42 31 44:63 27 31:61 23 30:68 20

Ata lan ta - Bo lo wa Ka qa ri - Udi ne ze Pe ska ra - Na po li

Su bo ta Bo rac - Sa ra je vo Zvi je zda - Olim pik Trav nik - Ve le` @e qe zni ~ar - Gra di na Sla vi ja - Ru dar Zriw ski - ^e lik Rad nik - GO[K [i ro ki - Le o tar 1. @e qe zni ~ar24 17 2. Sa ra je vo 24 14 3. Bo rac 24 12 4. Olim pik 24 11 5. [i ro ki 24 11 6. ^e lik 24 10 7. Sla vi ja 24 10 8. Le o tar 24 9 9. Zriw ski 24 10 10. Zvi je zda 24 8 11. Rad nik 24 7 12. Ve le` 24 7 13. Ru dar 24 8 14. Trav nik 24 6 15. GO[K 24 5 16. Gra di na 24 0

3 4 5 5 8 7 8 8 11 11 9 10 12 13 12 19

37:15 39:15 33:17 30:22 35:22 33:25 23:23 23:25 20:32 32:34 23:26 30:31 28:35 19:37 20:33 14:47

(15) (15) (15) (15) (15) (20.45)

Po ne de qak

Par ma - La cio 1. Ju ven tus 33 33 2. Na po li 3. Mi lan 33 4. Fi o ren ti na 33 5. In ter 33 33 6. Ro ma 7. Udi ne ze 33 8. La cio 33 9. Ka ta ni ja 33 10. Ka qa ri 33 11. Bo lo wa 33 12. Par ma 33 13. Ve ro na 33 14. Samp do r.a (-1) 33 15. Ata lan ta (-2) 33 16. To ri no (-1) 33 17. Si e na (-6) 33 18. Pa ler mo 33 19. \e no va 33 20. Pe ska ra 33

24 19 17 17 16 15 13 15 13 11 10 10 11 10 11 8 9 5 6 6

5 9 8 7 5 7 12 6 9 9 9 9 6 9 7 13 9 14 11 4

4 5 8 9 12 11 8 12 11 13 14 14 16 14 15 12 15 14 16 23

55 48 43 41 38 37 36 34 33 29 29 28 28 23 22 5

(20.45) 64:20 77 61:32 66 56:36 59 62:42 58 51:45 53 64:54 52 45:39 51 40:40 51 41:39 48 41:52 42 43:42 39 39:43 39 33:48 39 38:40 38 35:48 38 43:49 36 34:45 30 30:46 29 33:51 29 25:67 22

ITA LI JA SE RI JA B Da nas

(20.45)

Su bo ta

(16.30) (16.30) (16.30) (16.30) (16.30) (16.30) (16.30) (16.30) 4 6 7 8 5 7 6 7 3 5 8 7 4 5 7 5

(18) (18) (20.45)

Ne de qa Samp do ri ja - Fi o ren ti na Kje vo - \e no va Pa ler mo - In ter To ri no - Ju ven tus Ro ma - Si je na Mi lan - Ka ta ni ja

Mo de na - Sa su o lo

BO SNA I HER CE GO VI NA

(16) (18) (20) (22) (12) (17) (19) (21)

2 5 6 7 9 10 12 15 12 11 14 14 13 16 16 16 17 18 19 19

99:33 83:30 57:25 57:39 52:46 45:37 48:49 41:52 39:48 42:42 48:46 35:51 41:45 35:57 26:36 43:64 28:51 34:64 31:47 29:51

(22) 84 71 68 55 53 50 48 45 44 43 42 40 39 36 32 30 29 28 27 27

Van Persi je jesenas pogodio mre`u Arsenala

- Na ni za li smo pet po be da i je dan re mi. For ma nam je u uspo nu. Po ku {a mo da is ko ri sti mo da ne sla vqa {am pi o na i da ih po be di mo. Na dam se da }e mo u ra nim mi nu ti ma ~po sti }i gol ka `e Ar sen Ven ger me nayer Ar se na la. Na Pi ri ne ji ma Bar sa je osi gu ra la ti tu lu, a ma drid ski ri va li Atle ti ko i Real vo de qu ti bit ku za dru go me sto. Grad ski der bi na Vi sen te Kal de ro nu pro te }i }e bez Ti ja ga i Tu ra na i Ar be loe i Esi je na. Iza bra ni ci tre ne ra Mu ri wa sla vi li su je se nas 2:0, {to im je bi la de ve ta ve za na po be da pro tiv Fal ka oa i dru go va.

RE AL NO

(21)

Su bo ta

Na kon po lu fi nal nih du e la [pan skih i Ne ma~ kih klu bo va u za vr {ni ci naj pre sti `ni jeg tak mi ~e wa Sta rog kon ti nen ta, pa `qa qu bi te qa fud ba la po no vo se okre }e na na ci o nal nim {am pi o na ti ma. Bli `i se fi ni{ se zo ne. . Na Ostr vu, igra ju se su sre ti 33. ko la. Man ~e ster ju naj ted je po b e d om pro t iv Aston Vi l e obez be di la 20. ti tu lu. \a vo li u der bi ju ko la go stu ju v Ar se na lu. Tobyije vo de mr tvu tr ku sa ^el si jem i To ten he mom za di rek tan pla sman u Li gu {am pi o na. .

(20.45) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (18.20) 69:42 85 59:48 78 82:55 74 65:42 69 69:59 67 66:58 66 67:44 65 60:56 64 59:56 61 61:65 60 63:60 58 59:66 58 54:63 58 45:58 57 53:60 56 58:59 55 58:59 55 51:60 55 51:60 55 48:70 54 63:72 51 54:65 51 52:68 51 57:77 41

[PANIJA – PRIMERA

Re |i na - Bre {a Va re se - Ci ta de la Lan }i a no - Kro to ne Pro Ver }e li - Gro se to Asko li - Ve ro na Li vor no - Vi }en ca Pa do va - No va ra Ba ri - Spe ci ja Ju ve Sta bi ja - Ter na na Ne de qa Em po li - ]e ze na 1. Sa su o lo 38 24 8 2. Li vor no 38 21 10 3. Ve ro na 38 20 12 4.Em po li 38 17 12 5. No va ra (-3) 38 18 8 6. Va re ze (-1) 38 15 11 7. Bre {a 38 12 17 8. Mo de na (-2) 38 14 11 9. Pa do va 38 12 14 10. Spe ci ja 38 12 12 11. Ju ve Sta bi ja 38 12 12 12. Ter na na 38 11 14 13. ]i ta de la 38 11 14 14. Kro to ne (-2) 38 13 10 15. ]e ze na 38 11 13 16. Ba ri (-7) 38 13 12 17. Lan }a no 38 9 17 18. Re |i na (-2) 38 10 14 19. Asko li (-1) 38 11 8 20. Vi }en ca 38 9 11 21. Pro Ver }e li 38 8 7 22. Gro se to (-6) 38 6 11

(15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) 6 7 6 9 12 12 9 13 12 14 14 13 13 15 14 13 12 14 19 18 23 21

(12.30) 73:35 80 71:45 73 56:31 72 62:50 63 67:40 59 50:48 44 52:45 53 48:46 51 41:44 50 48:53 48 49:55 48 32:34 47 46:56 47 38:50 47 41:54 46 47:41 44 45:55 44 39:49 42 45:57 40 39:51 38 34:61 31 38:61 23

Lil - So {o

(20.30) Su bo ta

Lo ri jen - Mar se Aja ~io - Mont pe qe Bor do - Rems Ba sti ja - Tu luz Brest - Ren Va len si ja - Nan si

j (17) (20) (20) (20) (20) (20)

Ne de qa Lion - Sent Etjen Ni ca - Troa Evi jan - PS@ 1. PS@ 2. Mar sej 3. Lion 4. Lil 5. Sent Etjen 6. Ni ca 7. Lo rien 8. Mon pe qe 9. Bor do 10. Ren 11. Tu luz 12. Va len si jen 13. Ba sti ja 14. Rems 15. Aja ~io (-2) 16. Evi jan 17. Nan si 18. So {o 19. Brest 20. Troa

(14) (17) (21)

33 33 33 33 33 33 33 33 33 33 33 33 33 33 33 33 33 33 33 33

21 18 17 15 14 15 13 14 11 12 10 10 11 9 8 8 8 8 8 4

7 7 8 11 12 9 11 6 14 6 11 10 6 10 13 10 10 9 5 13

5 8 8 7 6 9 9 13 8 14 12 13 16 14 11 15 15 16 20 15

60:20 37:32 54:35 50:32 51:25 48:40 53:51 50:43 35:30 43:47 40:42 42:48 44:62 31:38 33:41 39:49 33:49 34:52 29:51 36:55

70 61 59 56 54 54 50 48 47 42 41 40 39 37 35 34 34 33 29 25

MA \AR SKA Da nas Ke~ ke met - Eger \er ETO - Pak{

(17) (19) Su bo ta

MTK - Di{ |er Ka po {var - Som bat heq Pe ~uj - Hon ved De bre cen - [i o fok Ne de qa Fe ren cva ro{ - Vi de o ton Lom bard - Uj pe{t 1. \er ETO 24 15 7 2. Vi de o ton 24 12 6 3.MTK 23 12 5 4. Fe ren cva ro{ 24 10 9 5. De bre cen 24 11 3 6. Hon ved 24 10 6 7. Ke~ ke met 24 9 7 8. Ha la da{ 24 8 9 9. Pak{ 24 7 11 10. Di o `|er 24 8 8 11.Uj pe{t 23 8 7 12. Ka po {var 24 8 5 13. Pe ~uj MFK 24 7 7 14. Lom bard 24 6 6 15. [i o fok 24 4 4 16. Eger 24 3 6

(14) (16) (16) (18.30)

2 6 6 5 10 8 8 7 6 8 8 11 10 12 16 15

(16.30) (18.30) 47:24 52 40:18 42 36:23 41 41:29 39 33:24 36 35:33 36 32:32 34 27:21 33 34:27 32 23:29 32 32:33 31 26:29 29 26:34 28 18:38 24 25:52 16 18:47 15

Su bo ta Lev ski - CSKA Lu do go rec - Bo tev

(15) (17)

Ne de qa Plov div - Lo ve~ êr no Mo re - Pi rin Mon ta na - Lo ko mo ti va (S) Sla vi ja - Lo ko mo ti va (P) Etar - Mi nor êr no mo rec - Be roe 1. Lu do go rec 2. Lev ski 3. CSKA 4. Plov div 5. Lo ve~ 6. êr no mo rec 7. Lo ko mo t. (P) 8. Be roe 9. Sla vi ja 10. Pi rin 11. Bo tev 12. êr no Mo re 13. Lo ko mo t. (S) 14. Mi nor 15. Etar 16. Mon ta na

23 23 23 23 23 23 23 23 23 23 23 23 23 23 23 23

16 16 14 13 13 11 9 9 8 8 5 5 4 4 4 3

6 4 6 5 4 4 8 4 5 3 6 6 8 5 4 4

(14.45) (16) (16) (16) (16) (17) 1 3 3 4 6 8 6 10 10 12 12 12 11 14 15 16

39:9 46:16 41:13 40:18 50:18 25:21 31:24 29:34 25:28 23:45 13:35 19:34 18:29 14:36 18:53 21:39

54 52 48 47 43 37 35 31 29 27 21 21 20 17 16 13

RUMUNIJA Da nas ^e a lul - Uni ver zi ta tea Ra pid (B) - Tur nu

(18) (20.30)

Su bo ta Pe tro lul - Vi to tul Va slui - Astra

(18) (20.30)

Ne de qa Di na mo (B) - Gaz Me tan Klu` - Ste a ua

(13) (19.30)

Po ne de qak Pan du ri - Glo ri ja Ote lul- Kon kor di ja CSMS Ja {i - Bra {ov 1. Ste a ua 27 20 5 2. Astra 27 15 5 3. Pan du ri 27 15 5 4. Pe tro lul 27 13 10 5. Di na mo 27 3 7 6. Va slui 27 11 9 7. Ra pid 27 11 8 8. Klu` 27 10 9 9. Bra {ov 27 10 8 10. Gaz Me tan 27 10 7 11. Oce lul (-2) 27 8 9 12. Uni ver zi ta tea27 7 8 13. Vi to rul 27 5 12 14. ^e laul 27 7 6 15.Kon kor di ja 27 6 8 16. Tur nu S. 27 5 8 17. Ja {i 27 6 4 18. Glo ri ja 27 3 8

2 7 7 4 7 7 8 8 9 10 10 12 10 14 13 14 17 16

(18) (18) (20.30) 62:23 65 53:28 50 42:35 50 42:23 49 39:29 46 37:28 42 28:25 41 46:31 39 35:37 38 33:38 37 31:34 31 27:42 29 31:40 27 34:47 27 22:42 26 25:36 23 26:40 22 18:53 17

[PANIJA – SEGUNDA Da nas Mi ran de{ - Sa ba deq Ra sing - Bar se lo na B

(21) (21)

Su bo ta Lu go - Vi qa re al Kor do ba - Las Pal mas Hi hon - Her ku les Al kor kon - He rez Hu e ska - Pon fe ra di na

(17) (18) (18) (18) (21)

Ne de qa El ~e - \i ro na Mur si ja - Al me ri ja Re kre a ti vo - Gva da la ha r Nu man si ja - Ka ste qon 35 21 9 1. El ~e 2. \i ro na 35 19 6 35 19 5 3. Al kor kon 4. Vi qa re al 35 16 13 35 17 8 5. Al me ri ja 6. Las Pal mas 35 16 10 7. Pon fe ra di na 35 17 4 8. Bar se lo na B 35 14 9 9. Spor ting 35 13 10 35 14 5 10. Ka sti qa 11. Kor do ba 35 13 8 12. Sa ba deq 35 13 8 13. Lu go 35 13 8 14. Nu man si ja 35 11 13 15. Re kre a ti vo 35 13 6 16. Gva da la ha ra 35 11 11 35 9 11 17. Her ku les 18. Mi ran des 35 9 11 19. Mur si ja 35 9 10 20. Hu e ska 35 9 8 21. Ra sing 35 9 8 35 5 9 22. Kse rez

(12) (17) (19) (21) 72 63 62 61 59 58 55 51 49 47 47 47 47 46 45 44 44 38 37 35 35 24

5 10 11 6 10 9 14 12 12 16 14 14 14 11 16 13 15 15 16 18 18 21

45:20 65:43 47:40 52:31 58:42 55:45 48:44 69:60 51:44 66:55 43:43 51:57 35:42 41:43 43:53 39:44 35:44 27:47 37:48 37:51 28:45 27:58

RUSIJA Da nas Vol ga - K. So vje tov Su bo ta Di na mo - Mor do vi ja Te rek - Am kar Lo ko mo ti va - Ro stov Ne de qa Spar tak - An `i Ku ban - Ze nit Ru bin - CSKA Po ne de qak Ala ni ja - Kra sno dar 1. CSKA 25 18 3 2. Ze nit 25 16 5 3. An `i 25 13 8 4. Ru bin 25 12 5 5. Spar tak 25 12 5 6. Ku ban 25 11 7 7. Di na mo 25 12 4 8. Te rek 25 11 5 9. Kra sno dar 25 10 5 10. Lo ko mo ti va 25 9 7 11. Ro stov 25 6 7 12. Am kar 25 6 7 13. Vol ga 25 6 6 14. Kri la 25 6 5 15. Ala ni ja 25 3 7 16. Mor do vi ja 25 4 4

(17) (11.30) (14) (16.30) (11.30) (14) (16.30)

4 4 4 8 8 7 9 9 10 9 12 12 13 14 15 17

(16.30) 44:19 57 43:21 53 41:28 47 31:21 41 44:36 41 39:26 40 35:30 40 30:36 38 39:33 35 28:26 34 23:32 25 28:39 25 25:40 24 24:43 23 23:43 16 24:48 16

CRNA GORA Su bo ta Ru dar - Lov }en Gr baq - ^e lik Mla dost - Bu du} nost Mo gren - Su tje ska Ze ta - Mor nar Pe tro vac - Je din stvo 1. Su tje ska 26 19 3 2. Bu du} nost 26 13 9 3. ^e lik 26 13 7 4. Ru dar 26 13 4 5. Gr baq 26 11 9 6. Pe tro vac 26 7 10 7. Mla dost 26 7 9 8. Mo gren (-1) 26 8 6 9. Ze ta 26 6 9 10. Je din stvo 26 6 7 11. Mor nar 26 5 7 12. Lov }en 26 6 4

4 4 6 9 6 9 10 12 11 13 14 16

(16.30) (16.30) (16.30) (16.30) (16.30) (16.30) 41:18 60 45:26 48 33:22 46 31:28 43 28:10 42 28:33 31 27:33 30 23:27 29 28:37 27 23:37 25 22:39 22 24:43 22

sport

petak 26. april 2013.

FI NAL NI TUR NIR ABA LI GE U LAK TA [I MA

Zve zda pro{la u fi na le i u Evro li gu Cr ve na zve zda – Rad ni~ ki 79:78 (20:27, 21:13, 21:20, 17:18) LAK T A [ I: Ha la sportova, gledalaca: 3.000, su di je: Be lo {evi}, Do`ai i Herceg. CR VE NA ZVE ZDA: Cvetkovi}, Braun 2, Suboti}, Rako~evi} 9, Lazi} 8, Simonovi} 2, Savovi} 18, Kati} 22, Samaryiski, Radivojevi} 4, Nelson 5, Skot 9. RAD NI^ KI: Miqenovi}, Sinovec, ]apin 25, Jovi}, Markovi} 8, Amaning 7, Bir~evi} 5, Borisov, Dimi}, Krstovi} 10, Mijatovi} 11, Vajt 12. Ko{arka{i Crvene zvezde plasirali su se u finale ABA li ge i iz bo ri li pla sman u Evroligu. U neverovatnom me~u u Lakta{ima, koji su obele`ile brojne serije (15:4, 0:11, 13:2, 2:18, 8:0), po be dio je sre}niji tim, a kragujeva~ki Radni~ki ispustio je prednost od sedam poena dva minuta pre kraja. Junak Zvezdine pobede bio je Ra{ko Kati} sa 22 poena, dok je Boris Savovi} imao 18 poena i 11 skokova. Aleksandar ]apin postigao je 25 poena (18 u drugom poluvremenu) za Radni~ki. TUR NIR U [TUT GAR TU

Ana bo qa i od Pe tro ve Ana Ivanovi} pobedila Na|u Petrovu rezultatom 6:4, 6:3, u drugoj rundi Por{e gran prija u [tutgartu. Ana je pre toga na startu lak{e od o~ekivawa pobedila Nemicu Andreu Petkovi}. U narednoj rundi protivnica prvog reketa Srbije bi}e boqa iz duela druge teniserke sveta Marije [arapove i Lucije [afarove iz ^e{ke.

Petrova je po~ela me~ boqe, a u tre}em gemu napravila je prvi brejk. Na po~etku me~a Ivanovi}eva vrlo te{ko igra na servis protivnice, pa u prva tri wena servis-gema nije zaradila nijednu brejk-loptu. Me|utim, osmi gem donosi preokret, na{a teniserka je odli~no uzvra}ala i dobila ga bez izgubqenog poena, vrativ{i ravnote`u u me~. Ana je dominirala i na svoj servis, a zatim iz prve prilike stigla do brejka, koji je ozna~io i prvi set - 6:4. U drugom setu dugo se igralo brejk za brejkom, a i u tome je Ana bila uspe{nija, oduzev{i protivnici servis ~ak tri puta.

Tro ic ki do bar u du blu Srpski teniser Viktor Troicki i Italijan Andreas Sepi plasirali su se u polufinale turnira u Bukure{tu u konkurenciji dublova. Oni su u ~etvrtfinalu pobedili nema~kofinski par Martin Emrih/Jarko Nijeminen sa 6:2, 7:6 (7:3). Troicki je izborio plasman i u ~etvrfinale Bukure{ta u pojedina~noj konkurenciji, a protivnik }e mu biti ^eh Luka{ Rosol.

Ra ko ~e vi} u du e lu sa Vaj tom i ]a pi nom

Prvo poluvreme donelo je dva potpuno razli~ita perioda igre. Na kon iz jed na ~e ne bor be u uvod nim mi nu ti ma, Radni~ki ulazi u sjajnu {utersku seriju, poga|a {est trojki i sti~e 13 poena prednosti (35:22), pet minuta pre kraja poluvremena. Me|utim, „crveno-beli” u naredna dva minuta prave potpuni preokret, serijom 16:0 pre la ze u vo| stvo 38:35, te dobijaju prvi period sa 41:40. Dru go po lu vre me bi lo je spektakularno, obele`eno sa pet velikih serija dva tima. Zve zda je uma lo pre lo mi la me~ sa 15:4 na startu tre}eg perioda, ali se Radni~ki vratio sa 11:0. Potom su „crvenobeli” napravili novu seriju 13:2, da bi usledilo 18:2 Kragu jev ~a na i pred nost 78:71, dva minuta pre kraja. Me|utim, kao {to su i tokom ve}eg dela me~a ekipe poklawale pobedu rivalu, to je u fini{u uradio i Radni~ki, nije postigao ko{, a Zvezda serijom 8:0 povela 79:78, i pobedila zahvaquju}i sre}i i proma{aju Mijatovi}a za tri poena u posledwim sekundama.

Mak si mal ni do ma }i ni San Antonio, Oklahoma i Indijana iskoristili prednost doma}eg terena i poveli u prvoj rundi plej-ofa protiv svojih rivala sa po 2:0. San Antonio je u velikom derbiju ponovo bio boqi od Los An|eles Lejkersa (102:91), Oklahoma je opravdala ulogu favorita protiv Hjustona (105:102), a Indijana protiv Atlante (113:98). Ukratko, to je epilog drugih me~eva prve runde plej-ofa NBA lige koji su se igrali u no}i izme|u srede i ~etvrtka. Mamuze su predvo|ene Tonijem Parkerom jo{ jednom nadigrale Lejkerse, oslabqene neigrawem povre|enog Kobija Brajanta. Francuz je postigao 28 poena, od kojih 24 u drugom poluvremenu, a imao je i sedam asistencija i ~etiri skoka. U pobedni~kom timu sledili su ga Tim Dankan i Kavaj Leonard sa po 16 poena. Manu \inobili je ubacio 13, uz sedam asistencija, Met Boner 10. Lej ker si su po no vo ima li problem sa povredama, po{to su posle Kobija Brajanta, uo~i po~etka doigravawa, u prvom me~u ostali bez Yodija Meksa, a pet minuta pre kraja drugog u ambulantu je morao i Stiv Blejk. Po prvim informacijama zbog problema sa zadwom lo`om.Upravo je Blejk, zajedno sa Dvajtom Hauardom, predvodio ekipu. Obojica su upisala po 16 poena, s tim da se Blejk povredio u fini{u, a Hauard je rano do{ao u problem sa li~nim gre{kama, pa je ~e{}e nego ina~e morao na klupu. Bila je ovo ~etvrta pobeda Sparsa nad Lejkersima ove sezone, uz jedan poraz. Serija se sada seli u Los An|eles.

DA NAS MAJ STO RI CA FI NA LA PLEJ-OFA

Spar tak i Zve zda za ti tu lu Majstorica }e odlu~iti {ampiona Srbije u konkurenciji odbojka{ica, a za titulu se bore aktuelni {ampion Crvena zvezda i suboti~ki NIS Spartak. Trenutni skor u finalnoj seriji plej-ofa je 2:2, a peta utakmica igra se danas od 18 ~asova uz direktni tv prenos. Zvezda je imala prednost doma}eg terena, ali posle dva uvodna me~a u Beogradu bilo je 1:1. Golubice su slavile u pr-

vom me~u na svom terenu sa 3:1 i do{le na korak od prve klupske titule u istoriji, ali su pora`ene maksimalnim rezultatom u ~etvrtom susretu finalne serije. Suboti~anke se nadaju da }e danas, predvo|ene Heli}evom, Ceti}aninovom, Raoni}evom i ostalima, biti ja~e od Bjelice, Kecman i ostatka aktuelnih {ampionki, a sigurno je da nas o~ekuje veoma kavlitetna i neizvesna utakmica. M. R.

IN TE RE SANT NA PO JA ^A WA IN TER A

Ano ni mu si na „Me a ci” Direktor Intera Marko Fasone najavio kojih pet igra~a }e tokom leta do}i na „Meacu”. Najkra}e prepri~ano, verovatno ste ~uli samo za Uga Kampawara. Sve lo{ije poznajete sastav Intera, {ampiona Evrope iz 2010. godine? Tek }e vam biti te{ko da razaznate momke u crno-plavim dresovima. Nerazuri u slede}em prelaznom roku posta}e Dijego Laksalt, Ugo Kampawaro, Marko Andreoli, Ruben Bota i Mauro Ikardi. - Finansije nam trenutno ne dozvoqavaju da tro{imo ‘ludu’ svotu novca. Ipak, dogovorili smo dolazak petorice interesantnih igra~a za slede}u sezonu - izjavio je direktor Marko Fasone. Ugo Kampawaro (33), najpoznatiji igra~ na spisku, do}i }e iz Napolija kao slobodan igra~ po isteku ugovora. Na isti na~in u Inter }e pre}i i Marko Andreoli (27), tako|e defanzivac, biv{i omladinski reprezenta-

tivac Italije, omladinac nerazura i aktuelni prvotimac Kjeva. Dijego Laksalt (20), je urugvajski ofanzivni vezista. Trenutno igra za tamo{wi Defensor. Ruben Bota (23) tako|e igra na sredini terena, Argentinac je i od po~etka seniorske karijere igrao je samo za Tigre. Wegov zemqak Mauro Ikardi (20) tako|e }e od leta obu}i crno-plavi dres. Trenutno nastupa za Sampdoriju, a pre nekoliko godina bio je polaznik i Barselonine {kole fudbala - „La Masije”. Po svemu sude}i, Interu predstoji jo{ jedno renovirawe sastava, a veliko pitawe ostaje i da li }e Andrea Strama}oni ostati trener. Tu nedoumicu mogli bi da otklone rezultati preostalih Interovih utakmica do kraja sezone. Trenutno zauzima peto mesto na tabeli Serije A, a do zavr{nice takmi~arske godine igra}e protiv Palerma, Napolija, Lacija, \enove i Udinezea.

Yejms Har den (Hju ston) pod ko {em Okla ho me

Oklahoma i Hjuston, za razliku od prvog me~a kada su Tanderi pobedili sa 29 poena razlike, odigrali su veoma zanimqiv me~.Doma}in je diktirao tempo ve}im delom utakmice, ali je u fini{u izgubio 15 poena prednosti. Od 89:74 za Oklahomu, gosti su do{li do 95:91, ali nisu imali snage da u posledwa tri minuta sa~uvaju prednost. Odli~ne igre pru`ili su Rasel Vestbruk i Kevin Durant sa po 29 poena, a Durant je imao i devet skokova. Pored wih, u pobedni~kom timu, istakao se i Ser` Ibaka sa 12 poena i 11

STAR TU JE DKMT KUP

So ko li u Ma |ar skoj Prvo kolo tradicionalnog, 12. po redu DKMT Kupa u sportskoj gimnastici odr`a}e se ovog vikenda u ma|arskom gradu Ki{kunhala{. U~estvuju klubovi obuhva}eni DKMT regijom iz Rumunije, Srbije (Vojvodine) i Ma|arske. Bi}e to dobra prilika da se na{i gimnasti~ari odmere snage sa mnogo boqim rivalima.

Ol ga Ra o ni}

- Na takmi~ewu }e nastupiti {estorica gimnasti~ara Sokolskog dru{tva Vojvodine iz Novog Sada i to: Stefan Veselinovi}, Vlada Rakovi}, Nikola Jurkovi}, Ivan Dejanovi}, Sr|an Ti{anovi} i Stefan Pavlovi} i nadamo se da }e pored svih te{ko}a u kojima se nalazimo predstaviti u najboqem svetlu na{u gimnastiku - rekao je Miroslav Kova~ev, predsednik SD Vojvodina. G. M.

skokova. Najefikasniji igra~ Hjustona i ovog duela bio je Yejms Harden sa 36 poena, uz 11 skokova i {est asistencija. Indijana je na najboqi na~in iskoristila doma}i teren protiv Atlante i sada sa optimizmom mogu na put u Yoryiju, gde nisu pobedili prethodnih 11 duela, jo{ od 2006. Pol Yory je postigao 27 poena za Indijanu, a Yory Hil 22. Me|u „jastrebovima” niko se nije posebno istakao. Devin Haris je upisa 17, Yef Tegu i Yo{ Smit po 16, a Al Horford 13 poena, uz 10 skokova.

Da na {wi ru ko met ni pro gram Pr va èn ska li ga, se ver ADA:Halas Joèf - Jabuka 95 (19); DEBEQAÂ: Spartak - Temerin (19). Dru ga mu {ka li ga, se ver [ID: Radni~ki - Ruma (19.30), JA[A TOMI]: Hercegovina Apatin (19), BANATSKI KARLOVAC: Banatski Karlovac Radni~ki (NS) (19). Dru g a èn s ka li g a, se v er - RU MA: Slo ven - Spar tak (20).

SA VE TO VA WE NA TIM SU: Fakultet za sport i turizam u Novom Sadu (TIMS) organizovao je savetovawe na temu „Stru~no osposobqavawe i licencirawe u sportu - problemi i perspektive”. Savetovawu su prisustvovali predstavnici sportskih saveza Srbije i Vojvodine, predstavnici nacionalnih, pokrajinskih i teritorijalnih granskih saveza, klubova, predstavnici srodnih fakulteta, visokih {kola, kao i predstavnici Republi~kog i Pokrajinskog zavoda za sport. Prisutne su pozdravili prof. dr Zoran Milo{evi} sa Fakulteta sports i fizi~kog vaspitawa Univerziteta u Novom Sadu i na~elnik Ju`noba~kog upravnog okruga, Vladimir Batez u ime Sportskog saveza Srbije i prof. dr Zlatko Ahmetovi} u ime TIMS-a. Predavawa su odr`ali prof. dr Du{an Peri}, dekan TIMS-a, na temu „[ta je stru~no osposobqavawe u aktuelnim zakonskim okvirima Srbije i Evrope”, prof. dr Zlatko Ahmetovi}, predsednik Saveta TIMS-a, sa temom „Stru~ni kadrovi, stru~no osposobqavawe paradigme” i Miodrag [ebek, predstavnik Sportskog saveza Srbije, sa temom „Aktuelni problemi i ~esta pitawa o osposobqavawu sportskih stru~waka”. Tekst i fo to: G. Ma le no vi}

sport NAPADA^ PARTIZANA, NEMAWA KOJI]

Vratili smo samopouzdawe

Ne ma wa Ko ji}

Cr ve nom zve zdom i ra du ju se no voj ti tu li pr va ka. - Bo qe se ose }a mo – ka è na pa da~ Par ti za na Ne ma wa Ko ji}. – Pro {li smo naj te à is ku {e wa, ne ra ~u na ju }i tu me~ sa Zve zdom i è li mo da na sta vi mo se ri ju po be da. Pro tiv No vog Pa za ra ju ri mo no vi tri jumf ali nam ne }e bi ti la ko jer igra mo pro tiv eki pe ko ja se bo ri za

NAPADA^ VOJVODINE ALEKSANDAR KATAI PRED ME^ U IVAWICI

BEKVALAC NA KLUPI KRAGUJEV^ANA

O kupu }emo kasnije

Majstor za opstanak

Fud b a l e r i Voj v o op sta nak – re kao je Ko ji}. di ne su tra igra ju s Po be de pro tiv Ja vo ra i Ra da Ja vo rom u Iva wi ci, da le su vam no vu sna gu u {am pi ali }e naj ve ro vat ni on skoj tr ci ? je mi sli ma i du hom bi ti ve} - Je ste. Mno go je bi lo va `no na sta di o nu Par ti za na gde ih da sla vi mo na tim me ~e vi ma ka za ne {to vi {e od dve sed mi ko bi smo do ka za li da vre di mo. ce o~e ku je su sret fi na la ku pa î we ni ca je i da smo osta vqa li s Ja go di nom. Si gur no ni je la do sta pro sto ra pro tiv ni~ kim ko No vo sa |a ni ma u ovom pe ri igra ~i ma, ali kad se sve sa be re o du, jer su mi sli ma okre nu ti za slu ì li smo oba tri jum fa. I ka ku pu i osva ja wu je di nog do u tri me ~a pre to ga, ka da smo ma }eg tro fe ja ko ji ne do sta je osvo ji li sa mo dva bo da, ima li u klup s kim vi t ri n a m a, a s smo do voq no {an si da za be le dru ge stra ne, mo ra ju da osta ì mo po be de. Na dam se da }e mo nu fo ku si ra ni na te ku }e oba mi na pa da ~i u}i u se ri ju go lo va ve ze u {am pi o na tu i do sta te i po mo }i eki pi da od bra ni ti àk ras po red. tu lu. Po sled wa dva me ~a su cr ve Vi ste za ne ki li ko me se ci no-be l i od i g ra l i ne r e { e n o oprav da li po ve re we stru~ nog (kod ku }e sa Slo bo dom i na {ta ba i {est pu ta bi li stre go sto va wu u Ku li) pa bi naj bo lac ? qe bi lo ako bi se iz Iva wi ce - Da, ali sam i ja pro ma {i vao vra ti li s pu nom vre }om bo do ne ke pri li ke. Pro tiv Ra da sam va, ali se do bro zna da je Ja u pr vom po lu vre me nu imao dve vor tra d i c i o n al n o te ` ak {an se da ve} ta da prak ti~ no pro tiv nik, po seb no na svom re {i mo pi ta we po bed ni ka, ali te re nu. sam bio ne pre ci zan. Ra dim na - Ide mo da po be di mo i naj tre nin zi ma kao da sam tek do ve ro vat ni je }e mo na stu pi ti u {ao jer znam da mo gu bo qe. Na pu nom sa sta vu, {to ni je bi lo dam se da }u ve} pro tiv No vog slu ~aj na pro {lom me ~u u Ku Pa za ra ne kim go lom po mo }i li. [ef je od ma rao nas ne ko eki pi na pu tu do po be de. U Par li ko igra ~a i sa da smo u mno ti za nu se to od me ne i o~e ku je. go bo qoj po zi ci ji ne go u pe ri Od i g ra l i ste pri ja t eq s ku o du ka da smo se psi ho-fi zi~ utak mi cu pro tiv ~la na Voj vo ki is pra zni li po sle pro la ska |an ske li ge Omla din ca. Pet od u fi na le Ku pa. Ja vor je ~vr sta eki pa, po seb no na do ma de vet go lo va da li su na pa da ~i, }em te re nu, ali }e mo si gur no a stre lac je bio i opo ra vqe ni mak si mal no u}i u taj su sret i La zar Mar ko vi}. Ko li ko vas na dam se po be di - is ta kao je to ra du je pred na sta vak pr ven je dan od na pa da ~a Voj vo di ne stva ? Alek san dar Ka tai. - Tre ner Ver me zo vi} ni {ta Ipak, upr kos zah tev nim is ni je hteo da pre pu {ta slu ~a ju i ku {e wi ma ko ja im pred sto je, za to je za ka zao ovaj duel. Ciq je No vo sa |a ni su su sa da opu bio po di }i mo ral eki pi, pre Alek san dar Ka tai {te ni ji {to se ti ~e 8. ma ja i sve ga na pa da ~i ma i u to me smo fi na la Ku pa s Ja go di nom. da ga ima mo jo{ do sta. Isti na pot pu no us pe li. Dra go mi je da - Pred po lu fi na le sa OFK je da è li mo tro fej i da }e je La zar od i grao dru go po lu vre Be o gra dom bi lo je ma lo ten - mo se mak si mal no po tru di ti me, zna se ko li ko je on va àn za zi je jer ni je bi l o do v oq n o da ga osvo ji mo, ali }em ve ro eki pu. – za kqu ~io je Ko ji}. vre me na za pri pre mu, ali sa vat no o fi na lu vi {e raz mi I. Lazarevi} Fo to: F. Ba ki}

Po sle dve uza stop ne po be de u Je len su per li gi u Par ti za nu se po no vo ose }a {am pi on ska at mos fe ra, ni od la zak teh ni~ kog di rek to ra Tum ba ko vi }a ni je pro me nu lo ras po lo `e we. Cr no – be li lak {e di {u i opu {te ni ji ula ze u sa mu za vr {ni cu pr ven stva. Jo{ {est ko la do kra ja osta lo je Be o gra |a ni ma da od bra ne pred nost ko ju ima ju nad

petak 26. april 2013.

{qa ti za ne kih ne de qu da na. Za sa da do bro ra di mo i pri pre ma mo se kao za sva ki dru gi su sret - re kao je Ka tai. M. Risti}

Dra go qub Be kva lac (61) vo dio je ~ak {est eki pa u naj ja ~em ran gu srp skog fud ba la: Haj duk, Voj vo di nu, OFK Be o grad, Obi li}, Be à ni ju i No vi Pa zar. Ni sa jed nom ni je is pao u ni ù li gu. U sre du je po stao tre ner Rad ni~ kog 1923, pret po sled weg ti ma na ta be li Je len Su per li ge. Kra g u je v a~ k i su p er l i g a{ osvo jio je u 23 utak mi ce 24 bo da i bo qe je pla si ran sa mo od Sme de re va, bu du }eg u~e sni ka Pr ve li ge Sr bi je. Tre }i ovo se zon ski tre ner ti ma sa „î ka Da ~e” do bro zna u ka kvom je tre n ut k u do { ao u klub. - Da ni je ta ko ne zgod no, ve ro vat no ne bih ni bio po zvan. U po sled we vre me do po sla do la zim u naj ne zgod ni jem tre nut ku. Ali, eto, do sa da mi se uvek po sre }i lo u ta kvim pri li ka ma, na dam se da }e ta ko bi ti i ovo ga pu ta - iz ja vio je Be kva lac. Sla ven ko Ku ze qe vi} i De jan \ur |e vi} ni su us pe li da trg nu pro {lo go di {we iz ne na |e we li ge. [ta vi {e, Rad ni~ ki 1923 ostva rio je sa mo pet po be da uz ~ak 11 po ra za. - Ne mam ~a rob ni {ta pi}, da sa d a do | e m o do iz v an r ed n e igre. Tru di }u se da ura dim po sao na naj b o q i na ~ in, ka k o znam i umem, pru à ju }i mak si mum, a isto to tra ìm i od fud b a l e r a. Do { ao sam da stvar u~i nim mo gu }om. Rad ni~ ki mo è i mo ra da osta ne u li gi, a je dan od raz lo ga je upra vo {to ve ru je u te mom ke, ko je do bro po zna jem”, do dao je is ku sni tre ner. Be kval ~ev tim tra ì }e bo do ve spa sa do kra ja se zo ne pro tiv Ja go di ne, OFK Be o gra da, Par t i z a n a, Slo b o d e Po i nt, Voj vo di ne i Ja vo ra. Ne }e mu bi ti la ko.

Sport

UDO VI ^I] PRE U ZI MA AME RE? U fi ni {u uz bu dqi ve se zo ne, De jan Udo vo i ~i} mo gao bi da pri hva ti jo{ je dan iza zov. Biv {i se lek tor na ci o nal nog ti ma Sr bi je ubu du }e bri nu ti o naj bo qim ame ri~ kim va ter po li sti ma. Na tom me stu tre ba da na sle di To ni ja [re de ra, ko ji je sme wen po sle lo {eg u~in ka na Olim pij skim igra ma u Lon do nu.

BO RU SI JA RAZ BI LA SLAV NI REAL

Kra qev sko ve ~e mi li on e ra u Dortmundu INI JE STA SE NE PRE DA JE

Ni je kraj Bar si ne ere

Ube dqiv po raz u Min he nu od Ba jer na (0:4) dao je po vod oni ma ko ji ne vo le Bar se lo nu da kre nu sa la vi nom kri ti ka i {a la na ra ~un ka ta lon skog klu ba. Iako ni su od i gra li pre ma o~e ki va wi ma, je dan od naj bo qih fud ba le ra da na {wi ce An dres Ini je sta sma tra da igra ~i Bar se lo ne tr pe è {}u kri ti ku ne go {to je po treb no. - Ne pra ved no je zbog jed nog po ra za pro gla {a va ti kraj Bar se lo ni ne ere. Ne mo gu da ka èm da li }e mo mo }i da da mo pet go lo va u re van {u, ali je si gur no da }e mo igra ti na ì vot i smrt- po ru ~io je Ini je sta. On se, ta ko |e, za lo ìo da Ti to Vi la no va osta ne tre ner Bar se lo ne i na red ne se zo ne. - On je na{ pr vi tre ner i li der - re kao je Ini je sta i do dao da svi u eki pi mo ra ju ubu du }e da po pra ve igru, uko li ko Bar se lo na i da qe è li da osva ja ti tu le. Ne ka èm da tre ba da do ve de mo ~e tvo ri cu, pe to ri cu, ili dvo ji cu fud ba le ra, ve} da svi po pra vi mo igru na svo jim po zi ci ja ma, a to se od no si i na ru ko vod stvo klu ba -re kao je Ini je sta. Re van{ me~ po lu fi na la Li ge {am pi o na pro tiv Ba jer na igra }e se u sre du, 1. ma ja, u Bar se lo ni.

Bo ru si ja iz Dort mun da osta la je je di ni ne po ra è ni u~e snik Li ge {am pi o na ove se zo ne. I to na ka kav na ~in. Tim Jir ge na Klo pa razbio je Real Madrid na svom terenu i samo }e ga ogromno iznena|ewe u revan{u spre~iti da se plasira u finalnu borbu za „u{ati” pehar. Trener milionera opravdao je ogroman ugled i veliko znawe. U svakom segmentu je nadmudrio @ozea Muriwa. - Bilo je neverovatno sjajna utakmica mog tima i bilo je jako te{ko igrati protiv Reala, zato {to su toliko jaki i brzi i pogotovo briqantni u kontrama.- prvo je {to je Klop rekao posle utakmice. Pohvalno je pri~ao o prvih 25 minuta igre svog tima. Igra~ima u svla~ionici nije dozvolio da ih nedosu|eni penal nad Markom Rojsom demotivi{e. - Rekao sam im: Mo`da mislite da je to bila pogre{na sudijska odluka, ali imali smo jednu takvu u pro{loj utakmici (protiv Malage), dosu|enu u na{u korist - dodao je harizmati~ni trener. Vezista Ilkaj Gindogan bio je van sebe od uzbu|ewa. - Ve~e je bilo kraqevsko! Bilo bi perfektno da smo sa~uvali svoju mreù, ali je te{ko ostvariti boqi rezultat protiv ekipe kao {to je Real... Odigrali smo sjajnu utakmicu od po~etka do kraja i zasluèno pobedili - dodao je on. Strelac ~etiri gola, Robert Levandovski, nije bio pri~qiv. Dovoqno je „rekao” na terenu. - Sre}an sam zbog ~etiri postignuta gola, ali je krajwi

Radost fudbalera Borusije

ciq ulazak u finale i to je jedino {to se ra~una. Real je igrao dobro u prvom poluvremenu, ali smo mi u drugom preuzeli kontrolu - izjavio je u miks zoni momak o kome trenutno bruji cela Evropa. Trener Reala @oze Muriwo

Mu ri wo i Falkao stiù u Lon don Ne ma~ ki list „Bild” , ko ji je pr vi ob ja vio da Ma rio Ge ce pre la zi u Ba jern, sa da ima eks klu ziv nu vest o po vrat ku Por tu gal ca u êl si, uz do vo |e we Ra da me la Fal kaa. Pre ne go {to je iz In ter a do {ao u Real Ma drid, @o ze Mu ri wo je vo dio êl si. Iako je sa Por tom osvo jio Li gu {am pi o na 2004. go di ne i na go ve stio da je spe ci ja lan, Por tu ga lac je svet sku sla vu do sti gao ra de }i na Stam ford Briyu. Za to su za slu `ni du e li êl si ja i Man ~e ster ju naj te da, od no sno Mu ri wa i Alek sa Fer gu so na, dve ti tu le pr va ka En gle ske (2005. i 2006), kao i ne u mor ni bri tan ski no vi na ri ko ji su se utr ki va li da ob ja ve ne {to o por tu gal skom tre ne ru. Mu ri wo u Re a lu, me |u tim, ima mno go vi {e pro ble ma ne go {to ih je imao u pret hod nim klu bo vi ma i we gov od la zak iz Ma dri da je ovog le ta go to vo si gu ran. Iako je na ja vio da }e se jed nog da na si gur no vra ti ti u Pre mi jer li gu, Por tu ga lac ni je pre ci zi rao

Radamel Falkao i @oze Muriwo

ka da }e se to de si ti, ali ne ma~ ki „Bild” sa zna je da }e to bi ti ve} u ju nu. Na od la zak Mu ri wa do dat no bi mo gao da uti ~e i ubedqiv poraz od Borusije u prvoj utakmici polufinala Lige {ampiona, odnosno ~iwenica da }e se Real posle 1:4 te{ko na}i u finalu elitnog takmi~ewa. A, u prvenstvu je titula ve} vra}ena u Barselonu.

Navodno, povratak Muriwa u ^elsi, u kojem je izvesno da }e Rafael Benitez ostati samo do kraja sezone, ve} je dogovoren, a zajedno sa wim do}i }e i centarfor Radamel Falkao iz Atletiko Madrida. Za transfer sjajnog Kolumbijca Atletiko tra`i 60 miliona evra, ali {ta je to za bogatog vlasnika plavaca Romana Abramovi~a.

priznao je da je znao ko je Levandovski i pre utakmice. - Znali smo sve o Levandovskom, svaki mogu}i detaq, ali smo dopustili sebi da ga ‘izgubimo’ kod tri od wegova ~etiri gola - izjavio je Portugalac i poru~io:- Kada

izgubimo, a ne zasluìmo poraz, onda je sa mnom uvek drama. Kada zasluìm da izgubim to i prihvatim. Naravno, momak zasluùje pohvale za to {to je uradio, ali pruìli smo mu najve}u mogu}u podr{ku.

[OK U DORT MUN DU

Ide i Le van dov ski Agent Ro ber ta Le van dov skog Majk Bar tel sa op {tio je da se na pa da~ Bo ru si je do go vo rio sa dru gim klu bom i da na pu {ta Dort mund na kra ju se zo ne. Sjaj ni Po qak je u sre du po sti gao sva ~e ti ri go la u po be di svo je eki pe nad Real Ma dri dom od 4:1 u pr vom me ~u po lu fi na la Li ge {am pi o na. U ~e tvr tak je ge ne ral ni me nayer Bo ru si je Hans Vac ke na ja vio da }e Le van dov ski osta ti, a isto je re kao i tre ner Ji gren Klop u sre du na kon du e la sa Ma dri |a ni ma. Bar tel me |u tim ni je sa op {tio ko ji je klub u pi ta wu. Za Le van dov skog su bi li za in te re so va ni Ba jern, Ju van tus, i dva man ~e ster ska klu ba. - Po sti gli smo do go vor sa dru gim klu bom i do tran sfe ra }e do }i ovog le ta. Svi zah te vi Bo ru si je Dort mund su is pu we ni - re kao je Bar tel. Le van dov ski ima ugo vor do 2014. a gen era ln i menaye r k luba na ja vio je da b i ga zad r`a o ~ak i da P oq ak na kra ju ode iz k luba bez obe{te}ewa. - P ostoji inte res antna ponu da za Roberta koja zadovoqav a i w ega i Borusiju. U klu bu su me u veravali da }e Rober tu bi ti dozvoqeno da ode pod ovim okolnostima. Sada je sve na qudima u klubu. Pre dva dana objavqeno je da }e Mario Gece napustiti Dortmund i preseliti se u Bajern iz Minhena, a ukoliko i Levandovski ode pitawe je kako }e ekipa Jirgena Klopa izgledati naredne sezone.

[TO PER BO RU SI JE NE VEN SU BO TI]

Ni ko ni je ovo o~e ki vao Bo ru si ja je u sre du uve ~e iz ne na di la i naj ve }e op ti mi ste me |u svo jim na vi ja ~i ma. Mno gi su ve ro va li da mi li o ne ri mo gu u Dort mun du da sa vla da ju Real Ma drid u pr voj utak mi ci po lu fi na la Li ge {am pi o na, ali ret ko ko je o~e ki vao pobedu od 4:1. Me|u onima koji su iznena|eni ovako ubedqivim rezultatom je i reprezentativac Srbije Neven Suboti}. - Niko nije mogao da o~ekuje da }e biti ovako. Dominirali smo i igrali kako smo èleli. Real nije bio lo{, ali ni dobar kao {to je èleo - zadovoqan je Suboti}. [toper Borusije, me|utim, uprkos velikoj prednosti pred revan{ jo{ ne èli da pri~a o finalu na Vembliju. - Ne mogu da kaèm da smo jednom nogom u finalu. Profesionalci smo i znamo da je ovo tek prvo poluvreme. Zadovoqni smo igrom i rezultatom iz prvog me~a, ali jo{ ni{ta nije gotovo - oprezan je 24godi{wi fudbaler. Ipak, posle prvih me~eva na vidiku je nema~ko finale : Borusija -

Duel Kristijana Ronalda i Nevena Suboti}a

Bajern. Bavarci su u utorak u Minhenu savladali Barselonu 4:0, ali Suboti} ka`e da ta utakmica nije imala nikakav uticaj na drugi polufinalni duel. Kao kqu~ pobede nad Realom reprezentativac Srbije je istakao borbenost igra~a u `uto-crnim dresovima.

- Ni~ije lopte su presudile. Bili smo boqi na sredini terena i ~im bismo izgubili loptu igrali smo presing. Igra~i Reala nisu navikli na to u Primeri. Uspeli smo da ih pritisnemo i ne dozvolimo im da dugo dr`e loptu - kazao je Neven Suboti}.