dnevnik
nedeqa13.januar2013.
13
TA ZE KWI GA O „OD RE DU ZA BA [TI NU”, SA VE ZNI^ KOJ JE DI NI CI SPE CI JA LI ZO VA NOJ ZA BOR BU PRO TIV NA CI STI^ KE „QUBAVI” PREMA UMET NI NAMA
U potrazi za opqa~kanim blagom tlingeri su imali porodi~ni biznis imenom „Bra}a Etlinger“ u Karlsrueu – specijalizovanu kroja~nicu za `ensku modu, ali kada su sredinom 1930-tih nacisti do{li na vlast, po~iwe bojkot radwe tih nema~kih Jevreja. Morali su da je i zatvore 1935. Izdanak loze Hari Etlinger dolazi potom na bar-micvu u sinagogu koja je nasilno prekinuta, i s porodicom be`i 1939. od nacisti~kog progona. [est godina kasnije krajem rata, u januaru 1945. vra}a se u Evropu kao 19godi{wi pe{adinac. Budu}i da izvrsno govori nema~ki, Etlinger biva prekomandovan u prevodioca i izuzet iz zavr{nih borbi u kojima je Hitler slomqen. Sredinom maja 45. tuma~i istra`iteqima savezni~kih snaga odgovore Hajnriha Hofmana, Hitlerovog li~nog fotografa. Ali od avgusta 1945. do jula 1946. po~iwe wegova prava avantura: Etlinger i poru~nik Dejl Ford postaju supervizori potrage za tajnim skladi{tem u rudniku soli u Hajlbron - Kohendorf, gde se verovalo da su nacisti sklonili umetnine opqa~kane tokom Drugog svetskog rata. To je, zapravo, bio po~etak delovawa „Odreda za ba{tinu“ specijalizovane jedinice sa zadatkom da tra`i umetni~ko blago koje su nacisti po-
E
za Pariz, kako bi se ispraznio rudnik u kome je bilo preko 900 umetni~kih dela. Za razliku od ve}ine u odredu u kome je na po~etku bilo samo tuce odabranih, Etlinger nije nameravao da se profesionalno bavi umetno{}u. Godinama kasnije je zapisao: „Bio sam samo momak iz Wu Xerzija. Pravo govore}i nisam bio zainteresovan za slike nego su me zanimale druge stvari“. Posle rata se vratio u Wuvark, a potom odlazi na Long Ajlend gde je zavr{io ma{instvo i poslovnu administraciju, te postaje direktor kompanije koja je pravila sisteme za upravqawe nuklearnim podmornicama. Danas je kopredsednik Fondacije Valenberg, prema Raulu Valenbergu, {vedskom bogata{u koji je spasao oko 100.000 ma|arskih Jeverja od holokausta. „Odred za ba{tinu“ osnovan je na ameri~ku inicijativu, i bio je aktivan od 1943. do 1951. U wemu su bili sredove~ni upravnici muzeja, kustosi, istori~ari umetnosti ali i qudi poput Etlingera. „Veli~anstveno je {to se te stvari i daqe doga|aju“ ka`e danas Etlinger, najmla|i od samo tuceta u „tvrdom jezgru“ tzv. Mo nu mets Men (ukqu~uju}i jednu `enu) koji su jo{ uvek `ivi i mogu da se osvedo~e da se wihov trud nastavqa. Godinama su komadi vra}ani u prave
^u do iz Al ta u sa Otvor rudnika kod jezera Altaus gde su bile pohrawene umetnine bio je zatrpan u eksploziji, pa se nije znalo da li su uru{eni pristupni hodnici podzemnih galerija. Prvi iz Odreda koji su u{li imali su {ta da vide – osvetlili su baterijama „Madonu bra}e“ Van Ajk, sedam plo~a oltara iz Genta, Mikelan|elovu „Madonu“ iz Bri`a... Samo u tom rudniku prona|eno je 6777 slika, 230 crte`a i akvarela, 954 grafike, 137 skulptura, 122 tapiserije, 181 sanduk s kwigama... krali tokom rata. Posle temeqnog tragawa, na 200 metara dubine pronalaze 73 sanduka s umetni~kim delima, izme|u ostalog i s mozaikom ukradenim iz katedrale u Strazburu. Mozaik je s prozora skinula francuska vlast kako bi ih sa~uvala, ali su ih nacisti zaplenili i poslali u Hajlbron. Etlinger je zapisao da su „prozori iz Strazbura bili prva stvar koju smo poslali nazad. To je bilo nare|ewe generala Dvajta Ajzenhauera... kao gest dobre voqe“. Sve u svemu, tokom deset narednih meseci bilo je pet isporuka, ukqu~uju}i i onu
ruke, a mnogi od wih su potom prodati za dobre pare. Tako i kada je austrijski arbitra`ni sud, na primer, vratio pet slika Gustava Klimta `iteqki Los An|elesa Mariji Altman, naslednici porodice Bloh-Bauer iz Be~a. Ona ih je prodala za 327 miliona dolara, ukqu~uju}i i portret wene tetke Adele Bloh-Bauer procewen na 135 miliona. Hepiend se desio i u pogledu platna engleskog umetnika Tarnera „Glakus i Scila“, koju je pronacisti~ki francuski slu`benik oteo od jedne jevrejske porodice 1943. godine. Umetni~-
Ha ri (de sno) i Dejl Ford is pred ot kri ve nog Rem bran to vog auto por tre ta u rud ni ku so li,
ki muzej „Kimbel“ iz Fort Vorta u Teksasu je otkupio sliku posle rata, ali je dobrovoqno pristao da ga 2006. vrati naslednicima Xonu i Ani Xefi. To {to je muzej uradio je jedinstveno i ~asno, pogotovo {to je kasnije ponovo otkupio istog tog Tarnera na aukciji za gotovo 6,5 miliona dolara. Na`alost, mnoge stvari i daqe nedostaju: verovatno najpoznatiji je ~uveni Rafaelov portret mladi}a, kojeg su nacisti ukrali iz ^artovskog muzeja u Krakovu (Poqska). ^lan odreda Barnard Taper koji sada ima 89 godina i `ivi u Kaliforniji, radio je mesecima s poqskim oficirima u potrazi za bilo kakvim tragom ispituju}i Nemce, ali Rafaelo nikad nije prona|en. Danas u muzeju visi samo fotografija dela u originalnom ramu – da podseti na gubitak blaga. Hitlerovci su do umetnina dolazili ubistvima, pqa~kom, ucenom, iznudiom, konfiskacijom... Odredi{te je trebalo da bude firerov muzej u Lincu, Hitlerovom zavi~ajnom mestu, zarad ~ega je organizovana pqa~ka epskih razmera. Brojna dela su u toj pqa~ki uni{tena, za mnogima se jo{ uvek traga, ali je stotine hiqada vrednih umetnina i drugih predmeta izuzetne kulturne vrednosti ipak spaseno.
Yory Klu ni sni ma film o tra ga ~i ma za ukra de nim bla gom
Kwiga Roberta M. Edsela o ovom odredu za ba{tinu» iz 2009. prva je skrenula pa`wu na ~itav poduhvat, i po woj Xorx Kluni danas re`ira i film. Kako }e u wemu glumiti Danijel Krejg, Met Dejmon, Kejt Blen{it, Bil Marej, Xon Gudmen... pretpostavqa se da }e zanimawe za traga~e i popisiva~e {tete tokom rata u muzejima, crkvama, spomenicima kulture, biti jo{ ve}e. Kroz odred je pro{lo 350 `ena i mu{karaca, ve}inom Amerikanaca i Engleza. Poput kapetana Vokera Henkoka, poznatog i nagra|ivanog vajara. Edsel koji je za odred ~uo 90-tih, 2000. godine u Dalasu otvorio je kancelariju, a 2007. fondaciju “« Mo nu ments Men»“ zarad o~uvawa uspomene na qude koji su jo{ tokom
rata skrenuli pa`wu javnosti na va`nost tog posla. Edsel je objavio 2006. i kwigu “« Spasavawe Da Vin~ija“» kao samizdat, posle koje su pre`iveli ~lanovi „Odreda za ba{tinu“ po~eli da mu se javqaju. Tako je suzbio nepoverewe javnosti, budu}i da nije istori~ar po struci (dan danas va`i da u najmawu ruku mora{ biti doktor nauka da bi napisao kwigu o Drugom svetskom ratu), nego biv{i teniser i trgovac naftom. Pripadnici Odreda su mu ponudili svoje zapise, dnevnike, vojne izve{taje, pisma poslata ku}i, a otkrili su i dva velika fotografska albuma namewena Hitleru s dokumentacijom o umetni~kim delima koja su ukrali nacisti. Na `alost ne postoji jedinstvena baza poda-
taka o ukradenim delima – jako ih puno jo{ uvek nema, samo u Poqskoj procewuje se da je re~ o wih 60.000. Edsel najavquje da }e budu}e aktivnosti wegove fondacije biti usmerene na zemqe biv{e Jugoslavije, Ma|arsku i Rumuniju (do sada vi{e Francusku, Nema~ku i Holandiju) – u kwizi je ispri~ana pri~a i o spasavawu sarajevske Hagade... Glavni krivac nacisti~kog lopovluka bio je Herman Gering, koji je na Nirmbern{kom procesu rekao da mu se „gadi ta pri~a o pqa~ki umetni~kog blaga»“. I jo{: „«U ratu svi pomalo kradu. Me|utim, ta tzv. pqa~ka nije bila ilegalna... Pla}ao sam ili dobijao umetnine preko Divizije Hermana Geringa koja je, zajedno sa Rozenbergovom komisijom, punila moju kolekciju. Mo`da je moja slabost bila {to volim luksuz i imam umetni~ki temperament. Remek dela ~ine da se ose}am `ivim i obasjavaju me iznutra».“ Jedan od „ulova“ {efa Luftvafe bio je ‘Isus Hrist sa gre{kom’ Jana Vermera, zapravo la`wak za koji je Gering dao 150 drugih dela. Falsifikator Han van Megeren, kasnije je uhap{en u Holandiji kao kolaboracionista u pqa~ki holandske kulture. Kada se saznalo da je podvalio rajhsmar{alu neki su ga ~ak slavili kao nacionalnog junaka. n E. N. L.
PUT OKO SVETA
NajprodavaNija dela i umetNici toKom 2012. GodiNe
PRO PA LO IM: Kanadski stru~waci poku{ali da utvrde razliku u pona{awu mladih qudi koji gledaju i koji ne gledaju porno filmove. U ciqnu grupu trebalo je da u|u dvadesetogodi{waci koji gledaju i oni koji nisu gledali porno filmove. Ove druge, avaj, nisu uspeli da prona|u. Stoga je istra`ivawe u strartu propalo
LAK NU LO IM: Odlukom {vajcarskog suda, nakon vi{e od {est vekova jedna porodica je oslobo|ena obaveze pla}awa duga katoli~noj crkvi. U 14. veku izvesni Konrad je zamenu za oprost greha za ubistvo lokalnoj crkvi poklonio kandilo uz obe}awe da }e „zanavek” finansirati wegovo odr`avawe. Potomci su kroz vekove ispuwavali obavezu, e dok crkva nije zatra`ila da se obaveza zvani~no zavede, pa je do{lo do sudskog spora. PRE VE LI KO IM: Vatrogasci iz jednog sela na jugu Francuske `alili su se oblasnim vlastima na nova vatrogasna kola, vredna 250 hiqada evra. Sve je na i u wima sar{eno i moderno, ali je problem u veli~ini vozila, jer ono ne mo`e da se kre}e kroz vijugave uli~ice sela od 1300 stanovnika. Sad tra`e neko mawe, a i to da ih pri narednoj kupovini neko kona~no konsultuje.