Заградка 12/2022

Page 1

РОКLXХV• ЧИСЛО12 ДЕЦЕМБЕР• 2022 ЦЕНА100 ДИНАРИ Д ЩЕШЛЇВИ КРАЧУНСКИ И НОВОРОЧНИ ШВЕТА! Илустрация: Александра Русковски

За тото число „Заградки” послали сце 73 роботи. И далєй з нєсцерпеньом чекаме вашо литературни, подобово и новинарски роботи, як и фотоґрафиїи друге. Руски Керестур: Школяре IIб оддзелєня, Кристина Гарвильчак, Славиша Свирчев, Алекса Медєши, Йована Кушич, Михаела Малацко, Михаела Сендерак, Тони Сивч, Лина Папуґа, Заря Ковач (II), София Сопка, Андєлина Блаґоєвич, Елена Ґолубович, Милица Мажар, Миа Сабо, Тони Чижмар, Зара Малацко, Филип Дудаш, Ґреґор Рац, Тони Надь, Михаела Брекайло, Ела Колєсар, Матеа Бучко, Виктор Надь, Даниел Фейди, Оскар Грубеня, Лола Хрнчяр, Лара Рац, Неманя Винаї, Давид Гарди, Адрияна Рац, Кира Пап, Кристина Жеґарац, Лука Бандич, Деяна Тот (III), Кристиян Банич, Клара Блаґоєвич, Алекса Шомодї, Тони Колошняї, Дарко Еделински, Адрияна Штранґар (IV). Вєдно56роботи.

Коцур: Филип Буила, Рамона Будински (IV), Ема Уйфалуши, Михаел Дротар, Юлияна Бесерминї, Павле Тимко (V). Вєдно 8 роботи.

Дюрдьов: Мария Рамач, Милана Йованов, Андрей Балїнт, Марко Станкович, Владимир Молнар, Марко Бастая (IV). Вєдно 6 роботи. Нови Сад: Юлияна Балач (6 роки). Вєдно 2 роботи. Директор: дрБорисВарґа

CIP – Katalogizacija u publikaciji Biblioteka Matice srpske, Novi Sad 821-93

ZAGRADKA: ~asopis za dzeci / odvi~atelqna redaktorka May Zazulyk Gardi. – Ro~. 50, ~. 1 (1991) – . –Novi Sad: Ruske slovo, 1991 –. –Ilustr. ; 24 cm Mese~no tokom {kolske godine. –Nastavak publikacije: Pionirska zahradka ISSN 0353-9938

Одвичательнаредакторка: МаяЗазуляк Гарди Виходзиразнамешац у школскимроку ВидаваНВУ„Рускеслово” Футожска2/ІІІ 21 000 НовиСад, Телефон(021) 6613-697 Жирорахунокчисло: 160-923244-82 • Рочнапредплата 1 000 динари; заиножемство25 евра Дизайникомпютерскиобробок: МарияГудак Лекторка: Ясмина Дюранїн Рукописишенєвраца Друкуєдрукарня: „MAXIMAGRAF”, Петроварадин YU ISSN 0353-9938 Е-mail: zahradkacasopis@gmail.com Web site: www.ruskeslovo.com → Заградка YouTube: Ruske slovo za dzeci Илустрациї: АлександраМедєши Александра Русковски Яна Варґа Забавна вифарбйованка и насловни бок: Илустрациї зоз кнїжки „Гибайце ше бавиц” Владимира Дудаша Иванового Авторка илустрацийох: Александра Русковски ЧАСОПИСЗА ДЗЕЦИ 2

Ми

крачунски и новорочни швета, ище кед би сцел нападац и шнїг, було би наисце крашнє, а и Дїдови Мразови би лєгчейше и швидше ишли санки. Вериме же сце були послухни того року, та сиґурно дойдзе и до вашого обисца, алє перше му мушице написац писемко. Но, можебуц би дахто волєл дакому направиц винчованку за Крачун и Нови рок. Потим тото писмо, лєбо винчованку висликуй з помоцу родичох, учительох, лєбо воспитачох и пошлї нам на имейл адресу zahradkacasopis@gmail.com, лєбо до поруки на дружтвених мрежох (ZahradkaCasopis). Хто зна, можебуц праве твоя робота будзе обявена у шлїдуюцей „Заградки”, лєбо на сайту ruskeslovo.com у рубрики Заградка и на наших дружтвених мрежох.

TO ЗАГРАДКА Мено и презвиско: Место и класа:
3 Илустрациї:Яна Варґа
бааарз любиме

ней комори под назву „Пороб дацо драстичне най шмеце постанє фантастичне!”. Вони зоз затичкох направели руски и сербски вишивки и достали школски куцик мултикултуралного друженя. За тото достали и другу награду. Браво и винчуєме!

новембра,отворели

РКЦ

лярох

руского язика зоз елементами националней култури як виборного предмета у новосадских школох при учителькох Ана-Мариї Рац

Новемберски и децемберски случованя „ВАНДРОВКАШ” БУЛ У ШИДУ ду12. новембрагосцовал Руски народни театер „Петро Ризнич Дядя” зоз монодраму Ирини Гарди Ковачевич „Mешачково слизи” зоз трецого циклусу сказкох за дзеци и одроснутих „Вандровкаш”у виводзеню Емила Нярадия, а у режиї Владимира Надя. Монодраму провадзела публика нє лєм зоз Шиду,алє и зоз Беркасова, Бикичу и Бачинцох. КУЦИК МУЛТИКУЛТУРАЛНОГО ДРУЖЕНЯ Школяре штвартей класи руского оддзелєня Школи „Йован Йованович Змай” з Дюрдьова, вєдно зоз учительками Єлену Кухар и Марию Тртич участвовали у проєкту Французко-сербскей привред-
НАСТУПИ НА РОЧНИХ КОНЦЕРТОХ Рочни концерт Рускогокултурногоцен-
Нови Сад,
и Олї Яковлєв, потим рецитаторки Теодора Рамач, Мартина Фейди и Лана Вучинович, Никола Вукмирович на тамбурки и Кристина Ковач хтора з провадзеньом Дзецинского хора одшпивала нумеру „Перше товаришство”. И уРуским доме у Шиду 26. новембраотримани Рочни концерт КПД „Дюра Киш” на хторим ше представели ишколяреосновних школох зоз Шиду, Беркасова, Бикичу и Бачинцох хтори пестую руски язик з елементами националней култури як виборни предмет, а пририхтала их наставнїца Наташа Еделински Миколка. Школяре рецитовали писнї и писньочки познатих руских поетох, а концерт закончени з їх наступом кед вєдно одшпивали шпиванку „Меркуй, меркуй рибару”.Пред концертом за школярох отримана презентация диґиталних анимацийох Лани Штранґар, школярки осмей класи ОШ „Петро Кузмяк”з Руского Керестура, хтора и виложела свойо рисунки и указала роботу диґиталней анимациї, а школяре з єй помоцу тиж пробовали дацо диґитално нарисовац. 4 Фо то : Лу ка Вуячич
тру(РКЦ)
хтори отримани26.
наймладши члени
– Дзецински хор составени зоз шко-
хтори ходза на годзини

ю Адриана Надь Барна. Були там и принцеза, кралїца, ангел и дябол, а так прешвечлїво их ґлумели штири одлични млади ґлумици – Мая Надь, Яна Варґа, Ксения Катрина и Валентина Гарди, а важну улогу мала и суфлерка, Кристина Сопка, хтора им помагала кед „зашкрипало” зоз текстом, як и наратор, Андрей Орос, хтори нас водзел през приповедку. Вериме же и ви, як и ми, барз уживали. Окреме кед зме видзели тоту красну сценоґрафию, шминку, костими хтори ше аж и швицели,

ДРАМСКИ МЕМОРИЯЛ ПЕТРА РИЗНИЧА ДЯДЇ На 54. Драмским мемориялу ПетраРизнича Дядї, хтори отримани од 3. по
у
Керестуре, виведзении
представи
Перша
одбавена
алє ше нам барз пачела и модерна музика, на хтору
шицки
Нє так же зме на представи лєм уживали, алє зме и научели же, гоч ше дакеди нє складаме зоз тим цо нам старши гуторя, мушиме розумиц же вони заш лєм мудрейши од нас и же нам жадаю лєм добре. Кед вам дакеди пошепта дацо дяблик, лєм го цалком сцихшайце, а поглашняйце того ангелчка у себе! На Мемориялу 8. децембра бавели и ґлумци зоз Коцура, спред КПД ДОК – Нови Сад. Представу „Пандемия и я” написала и режирала Катарина Фейди, а вона и ґлумела у нєй, вєдно зоз Силвию Маґоч, Мартину Уйфалуши и Марияну Фараґо. Трецу представу за дзеци на тогорочним Мемориялу 9. децембра виведло Здруженє за помоц МНРО „Белава птица” зоз Кули. Представу Ганса Кристияна Андерсена „Царово нови шмати” режирала Єлена Фачол, а у нєй бавели хаснователє и заняти з „Белавей птици”. Попри интересантней приповедки, барз ше нам пачела и сценоґрафия, у чиїм виробку участовали и хаснователє. Тиж так и богати костими, алє мож повесц же и шицки ми, богатши после патреня тей представи. Вл. Дїтко, И. Сабадош, М. Зазуляк Гарди 5 Фото:Яким Винаї
11.децембер
Руским
три
за дзеци.
з нїх
7. децембра, а токерестурска представа „Бал”, хтору написал Сашо Палєнкаш, а режирала
зме
вєдно и дюскали.

Винчуєме шицким хтори участвовали! ПЕРШОНАГРАДЗЕНИ: Николина Маґоч, Коцур: Ходзим до штвартей класи. Од предметох у школи найволїм физичне, а у „Заградки” Забавни боки. На моїм рисунку „Заградка” слави родзени дзень, а на преславу пришли и други новини и часописи – МАК, „Дзвони”, „Руске слово” и „Шветлосц”.

Ален Бики, Руски Керестур: Ходзим до штвартей класи. Найволїм математику, гоби ми фодбал, а скорей сом ходзел и на тенис. На идею за таки русинок сом пришол кед сом ше здогаднул же сом у єдним рисованим филму патрел як авион цагал же означує цошка, та и я так нарисовал, написал сом 75 и клайбаси хтори падаю зоз авиона.

Лара Сивч, Бикич Дол: Ходзим до штвартей класи, а на годзини руского язика сомпочала ходзиц у септембру того року. Найволїмкед на годзинохучиме писньочки, шпиваме и рисуєме за „Заградку”. Гоби мирисованє, цо и найволїм робицу шлєбодним чаше. На тим рисунку нарисоваласоммладих читачох „Заградки” хтори радосно преславюю„Заградков” 75. родзени дзень зоз торту и балонами. Заря Ковач, Руски Керестур: Ходзим до другей класи. Барз любим рисовац, а ходзим и на балет, на карате, фолклор, анґлийски и

Лена Шипош, Кула: Ходзим до другей класи, а на годзини руского язика сом почала ходзиц того школского року. На моїм рисунку „Заградков” родзени дзень пришли преславиц дзеци хтори любя читац тот часопис.

наисце нє
зме одлучели
24-еро дзеци у даскелїх катеґорийох. Так додзелєни 5 перши награди, 10 други награди и 2 награди за заєднїцку роботу. У тим чишлє представяме першонаградзених и тих за заєднїцку роботу, а у януарским чишлє и другонаградзених.
Мили нашо, були сце таки вредни же нам на Конкурс подобових роботох „Заградков 75. родзени дзень” сцигли аж 150 роботи зоз Руского Керестура, Коцура, Нового Саду, Вербасу, Дюрдьова, Ґосподїнцох, Бикич Долу, Кули, Беркасова, Бачинцох и Шиду. Шицких вас мушиме похвалїц же сце були барз креативни, та зме
мали лєгку роботу и чежко нам було вибрац хто достанє награди. Прето
же наградзиме
здогадла сом ше мойого родзеного дня, та сом дацо пододавала и так здумала як би могол випатрац „Заградков” 75. родзени дзень. 6 Конкурс подобових роботох „Заградков 75. родзени дзень” РЕЗУЛТАТИ „ЗАГРАДКОВОГО” КОНКУРСУ
нємецки язик, до музичней школи, а дакеди и на плїванє. Кед сом рисовала за Конкурс,

Копчански з Коцура, Адела Мецек з Руского Керестура, Елена Варґа з Руского Керестура, Даниел Фейди з Руского Керестура, Хелена Колесар з Нового Саду, Тияна Дюрдєвич з Ґосподїнцох, Николина Гарди з Руского Керестура и Николина Олеяр з Руского Керестура. Представиме вам их у януарским чишлє. Мена шицких особох хтори послали роботи на Конкурс опатьце на 23. боку, а там можеце видзиц ище даєдни рисунки хтори нам сцигли, як и у рубрики Школяре авторе.

НАГРАДИ ЗА ЗАЄДНЇЦКУ РОБОТУ: Зложни школяре штвартей класи
оддзелєня з Дюрдьова вше барз вредни и за кажде число нам посилаю
роботи.
пиятей и шестей класи, а на годзини руского язика ходза од першей класи. Ана ходзи и на карате, у хторимєбарз схопна, а випатра и у вареню, боза „Заградков” 75. родзени дзень вєдно зоз Янком„напекли” тоту 3Д торту, а на идею пришли зоз свою наставнїцу Тамару Хома Муша и нам послац рецепт за таку интересантну торту. Другонаградзени 10 други награди на Конкурсу достали: Видак Ковачевич з Руского Кересту-
з Вербасу,
7
руского
свойо
Милана Йованов, Мария Рамач, Андрей Балїнт, Марко Бастая, Марко Станкович, Владимир Молнар и Стефан Михальовски за Конкурс вєдно направели тот интересантни пано, на хтори нам написали и порученє. И „Заградка” люби вас! Ана Микита и ЯнкоРац зоз Кулишколяре
ра,Маґдалена Скубан
Николина

Ище лєм два тижнї до Крачуна. Хто зна яка будзе хвиля. Годзен и диждж падац, та будзе блато, а по улїцох цмота. Нам дзецом, треба ходзиц по шпиваню. Маме прекрачац цалу нашу улїцу, а вец ище походзиц и по родзинох, та до апатикара и до паноца... Так ше ми з братом радзели, та зме ше почали улїзовац мацери випитуюци ше о Крачуну. ‒ Мамо, купице нам батерийску лампу, най себе ошвицуєме драгу док будземе ходзиц по шпиваню? Знаш же каждого року на Вилїю приходзиме дому залюштани од блата, бо там на углє нє швици грушочка, та велька цмота, а у коляйох нє накладзени снопи вигризки, та чежко прейсц на други бок улїци, а нє зльомпац ше. ‒ Добре, добре, поприповедам з оцом док придзе дому. А тераз идзце до хижи учиц ‒гварела мац.

Ютредзень, кед зме ше врацели зоз школи, патрели зме чи мац сама у кухнї, та зме ше питали чи нам купя лампу. ‒ Гей, оцец гварел же вам купи таку цо барз моцно швици ‒ гварела мац. ‒ У тей хвильки оцец вошол нука тримаюци у руки нову батерийску лампу.

‒ Урааа! И ми будземе мац лампу, а нє лєм Янко! ‒ радовали зме ше.

‒ Лєм помали. Мац ю тераз одложи, а достанєце ю на Вилїю вечар. Тераз ше идзце учиц.

Пошли зме до хижи, алє зме попод фиронґочку на дзверох закуковали до кухнї. На столє стала желєна лампа зоз грубим склом. Таку нїхто нє ма! Наша будзе найдалєй швициц!

Пришол и тот дзень. Вилїя! Оцец унєсол до хижи сламу, повинчовал нам, а вец зме поставали коло стола на хторим будзе вечера ‒ риба з рискашу. Наглас зме вимодлєли „Оче наш”, та зме понагляли єсц. По вечери зме ше пооблєкали, мац нам дала били торбички коло шиї, та зме перше вишпивали коляду „Вифлеєми новина” и повинчовали Крачун родичом. Мац виняла зоз столовей ладички батерийску лампу хтору зме так жадали. ‒ То вам дарунок од нас. Вшадзи так крашнє шпивайце як сце нам шпивали ‒

ВЛАДИМИР ДУДАШ ИВАНОВ
„Гибайце ше бавиц” наслов кнїжки приповедкох и драмских сличкох за дзеци Владимира Дудаша Иванового, а прешлого мешаца сцигол и „Гунцут” Цецилиї Мудри, кнїжка писньох и приповедкох за дзеци. У нашей Читальнї понукаме вам даєдни приповедки и писньочки праве зоз тих двох нових кнїжкох.
БАТЕРИЙСКА ЛАМПА
гварела
зоз снопом шве-
ба те рийск
лампи и
цуюци шпивачох. 8 Илустрация: Александра Русковски
мац, ошмихуюци ше и гласкаюци нас по власох. Вибегли зме на драгу махаюци
тлосци з нашей
ей
ошви-

будзе МИКОЛАЯ! З тима словами нас мац гандровала кед зме дацо звитяжели. ‒ Лєм ви так предлужце паратовац, нє слухац, вадзиц ше... та од святого Миколая достанєце кромплї и цибулї до ципелох. Другим дзецом Миколай принєше красни дарунки. ВОН ШИЦКО ВИДЗИ И ШИЦКО ЧУЄ, та роздумайце! Пришол и тот тельо чекани дзень. Тей ноци будзе ходзиц святи Миколай. Закукнє до каждого обисца, розуми ше, дзе єст дзеци. Поглєда очухани ципелки и каждому дзецку положи даяки дарунок. ПО ЗАСЛУГИ, розуми ше. Нашо ципели очухани ‒ вивиксани, аж и талпи умити. У приклєце су за дзверми, од поладня „чекаю”. Так су положени же би их святи Миколай и поцме збачел такой кед отвори дзвери. Шедзиме на лавочки коло цеплого руского пеца и правиме „рахунок” чи зме були добри, чи нєдобри дзеци. Питаме ше єден другому цо зме таке „вельке” напаратовали. Здогадли зме ше даскелїх наших гунцутствох, як цо то ‒ пендранє на капуру (цо оцец нє дал), закукованє през проща, кед зме у найвекшей бари на улїци „мерали” глїбину, кед зме до гускох руцали груди... Видзи ше нам же то нє таки вельки грих. ‒ Ша то нормалне, тото исте и други дзеци робели. Увидзиме цо пове на тото святи Миколай. Цо достанєме до ципелох? Чи кромплї и цибулї? Чи дарунки? Зоз тоту вельку бриґу зме пошли спац. Уцагли зме ше зоз Якимом под грубу перину, опарли хрибет ґу хрибту же бизме ше цо скорей зограли. Шептали зме себе же би Ґено нє чул: тей ноци нє шмеме заспац!Мушиме буц будни и дочекац Миколая же бизме видзели яки є облєчени, яку ма длугоку браду, яки ма санки хтори сиґурно вельки и полни з мехами у хторих полно дарунки. Годни зме ше и похвалїц пайташом же зме видзели святого Миколая. Претворели зме ше до уха же бизме чули кеди станю Миколайово санки пред нашу хижу. ‒ Шпиш? ‒ озвал ше Яким. ‒ Чул сом же цошка на драже зашкрипало. Вискочели зме зоз посцелї и просто на облак. Одхилєли

зме шпалетну, ухпали главки попод фиронґочки и патриме ‒ на право, та вец на лїво. На драже нїкого. Патриме на били швицаци шнїгово пахульки як ше оганяю падаюци коло улїчного шветла у ноцней цихосци пред Миколайовим приходом. Кед зме уж замарзли при облаку, врацели зме ше назад под цеплу перину и о кратки час „одлєцели” високо, високо, високо медзи блїщаци шнїгово пахульки ‒ Ставайце! ‒ зачул ше мацеров глас. ‒Святи Миколай давно пошол, а ви ище шпице? Нашмеяна мац нас розбудзела на найкрасши способ. Док ши клїпнул, були зме у приклєце. Осторожно патриме до ципелох. ‒ Мамо, мамо, я достал дарунок! ‒ скричал Ґено. ‒ Теку, клайбас зоз велїма мотилями ‒ И я достал теку и клайбас зоз велїма животинями ‒ лєвом, жирафу, крокодилом... ‒ Я мам на клайбасу застави зоз велїх державох ‒ хвалєл ше Яким. Од нашей радосци мац нє могла дойсц до слова. Подскаковали зме, кричали... ‒ Святи Миколай знал же ми добри дзеци, та нампринєсол дарунки, а нє кромплї и цибулї ‒кричи Ґено на цали глас. ‒ Дзекуєме му! Дзекуєме му! Боме так! Ви „найдобрейши” дзеци на тим швеце вашей мацери и оцови ‒ озвала ше мац, скриваюци слизу радосци кед видзела свойо дзеци таки радосни. ‒ А тераз там до хижи пооблєкац ше и на фриштик. После будземе опатрац дарунки ‒зачул ше оцец споза приклєтових дзверох.

Нєодлуга
9 МИКОЛАЯ Випатра же и дзеци у Руским Керестуре були добри, та им святи Миколай 5. децембра подзелєл коло 300 пакецики Фото: Фейсбук Фондация Йосафата

ОВОДАРЦИ

У оводи нєт злагоди, двоме хлапци повадзени, бо до Маї аж на озай обидвоме залюбени. И на ташки и на теки вшадзи шерца полїпени. Коло Маї ше преходза, та бешеду таку водза: „Я ю вчера одвед дому.” „Я єй з мещка дал бомбону.” „Завязал сом єй шнурки на патикох!” „А я єй цагал машлї на варґочикох!” Мая слуха, та ше шмеє: „Нач ми таких челєднїкох.” Учителька вислухала, та до шора поволала. За ручки ше полапали и вадзиц ше уж престали.

Була єдна красна глава. На тей глави твар пегава. Очи чарни мала глава и два уха з мендюшами, єдно чоло зоз пирщками. Така красна була Слава лєм кед була нашминкана. А кед рано вона става, ша єй глава заш пирщкава. Озда краса так настава. Роздумує наша Слава. Вчера була лєм пегава, ютре рано уж пирщкава. Ша нєшка ше нє умиє, та под шминку пирщки скриє. Барз є тераз нагнївана, тоти пирщки барз допити! Нє мож през нїх анї два днї. Раз на чолє, на верх носа, вдерим главу до патоса. Роки прешли, нє знам кеди. Пирщки тераз у сушеди. Шицко прешло, краса пришла, з пубертету дзивка вишла. Тераз глава вибилєна, а твар красна през фарбеня. Од пегавей – красна глава, радує ше наша Слава. А од пирщкох анї „П”, патра шицки дзе же су?! Илустрациї:Яна Варґа

10 ПИРЩКИ
ЦЕЦИЛИЯ МУДРИ

Пречитай писньочки так же вигвариш одвитуюце слово кед

збачиш сличку.

ДЇДО

Илустрациї:Александра Медєши 11 МЕЛАНИЯ ПАВЛОВИЧ ДЇДО ШНЇЖНЇК
МЕЛАНИЯ РИМАР ЩЕШЛЇВИ . Ма
МРАЗ Гоч гет далєко бива , ту шицких позна, а видзел нас раз. Хто бул добри, вон без гришки зна. Озда вельки и на хрибце ма. Ма и пари уха : хто вше финка, вон за дзв слуха. Алє и финкацих Дїдо зрадує. На два уха слуха, на випущує. Та на концу шицким подзелї, бо и вон щешлїви кед дзеци вешелї.
Пишни, а и горди, дїдо стої. Од нїкого вон ше, випатра, нє бої. Ша вон ма у руки мет длугу, ценку, а на глави –дзираву
и чарни, з угля направени, а ма зоз вельки и червени.

боки. Єєєєєй. НАТАША ЕДЕЛИНСКИ МИКОЛКА

МАЧКА

На мурику, при капури шедзи кандур, та ше дури. Кед вон мишу нє здоганя, з лабу хвосцик лєм оганя. Мачка мявчи, маче вола, огляда ше доокола. „Мяу-мяу” – чуц при крави, мачатко ше з муху бави.

ОВЦА

Там гет, вонка за прощами –овца зоз баранчатками, баран стари нахмурени, бо му роги покруцени. З билей волни хмарки мали по трави ше котуляли, „Бе” ше вони оздзиваю док так мирно випасаю.

12 Дзеци, ми ше так зрадовали кед зме видзели же вишла нова сликовнїца, ище и о животиньох. Вола ше праве так „Животинї – у дїдовим и бабовим
ю Наташа Еделински
дворе”, написала
Миколка, а слички тих шумних животинькох нарисовала Ивана Бучко. На концу кнїжки єст аж и вифарбйованка и забавни
КВИЗЧОК Илустрациї:Ивана Бучко 13 Нарисуй яки ти дома маш животинї: Конь ма... Лабки Ратици
Заокруж точни одвити. КУКУ-РИКУ, МУУУУ, НЇ-ГА-ГА Кура дава... Вайца Млєка Сира Точни одвити: Копита;Ґруглї; Хлїве;Вайца Целятко
Копита
у... Хлїве Курнїку Кармику Прашатко... Мнявчи Бреше Ґруглї
Лана Маркович,
Рума Сара
5,5
Руски Керестур Зара Будински, 6
Руски Керестур Лени Хрнчяр, 6
Руски Керестур Юлияна Балач, 6 роки, Нови Сад 14
4 роки,
Малацко,
роки,
роки,
роки,

МОЯ БАБА

Моя баба ма чарни власи и кафово очи. Ноши окуляри. Вожи електричну бициґлу. Любим ходзиц до баби, бо кед пойдзм до нєй, вше ше ми зрадує. Учим ше зоз бабу. Кед дацо нє знам, вона ми помага, а кед шицко добре, теди ме похвалї. Научела ме читац, писац и раховац. Кед достанєм петицу, мам награду. Мама ме пущи спац до баби. Теди ше радуєм.Баба добра. Жадал бим най будзе здрава, бо ю барз любим. Филип Дудаш, III, Руски Керестур Миа Драґосавлєвич, IV, Шид

МОЙ ПШИЧОК

Мали зме длуго пса. Було му мено Блек. Остарел и здохнул. Мал 13 роки. Шицки зме були жалосни за нїм. Влєце зме достали щенятко. Дал сом му мено Баз. Ма уж єден рочок. Вон барз люби нашо мачки и мачата. Ма кафово очи, длугоку шерсц и шерсцатихвост. Добре нам чува дом. Мама дума же є Блеков син. Кажди дзень ше фодбалуєме. Барз є швидки. Вше ме чека при капурки кед приходзим зоз школи. Ґреґор Рац, III, Руски Керестур

беба научи ходзиц, так вони науча лєциц и ловиц рибу. Сови интелиґентни и швидки. Таке як кед би були бездушни прето же так охабяю свойо млади най ше сами трапя, алє то шицко часц природи. Любим сови як животинї бо су барз красни. Жаль ми же сом их нїґда нє видзела од блїжей. Ксения Катрина, VI,Руски Керестур

15
була бим сова. Сова мудра, велька и дакус окремна птица. Прицагло ме ґу нїм тото же можу обрациц главу за тристо шейдзешат ступнї. Интересантне тото же кед маю млади, вони их лєм єден мешац кармя, а вец од нїх сцекню и охабя их самих най ше стараю о себе. Кед прейдзе одредзени час, вони науча лєциц, алє зоз почежкосцами. Вец о мешац, два вони буду вельки сови як и їх родичи. Вец ше вони швидко можу знайсц у просторе. Так як цо мала
КЕД БИМ БУЛА СОВА Кед бим була птица,
Димитриє Шашороґа,VII, Вербас

Марко Бастая, IV, Дюрдьов

Єдна ластовка лєцела през лєшик кед нараз почал падац диждж. Ластовку видзела єдна вивирка, та ю поволала до своєй дзири. Кед вошли нука, там було так крашнє и цепло од шицкого гевтого лїсца. Пошли спац, а рано кед ше пребудзели, вонка дул моцни витор. О два-три годзини, кед ше витор змирел, ластовка рушела на свою драгу на юг. Вяри, кед ше ластовка врацела, вони два ше ознова стретли, та тераз ластовка поволала вивирку до своєй хижи. Андрей Балїнт, IV, Дюрдьов

У ХУДОБСТВЕ БОГАТИ

Велї людзе думаю же богатство то пенєж, злато, стрибло, моц и власц. Таким людзом материялни ствари найважнєйши и на першим месце. По моїм думаню, то нє так. За мнє богати чловек то тот котри здрави. Здравє нє мож купиц зоз пенєжом, то ми мушиме водзиц рахунку о тим. Кед чловек щешлїви, шицки коло нього тиж щешлїви и радосни. Тоти котри щешлїви можу поцешиц тих котри смутни и нєрозположени. Богати чловек тиж може буц виполнєтикед роби тото цо люби и цо го ущесцує. Кед мирно шпи и кед му душа на мире, кед го нє пече совисц же дакого уквилєл, спреведнул, вон тиж так богати. Фамелию, товаришох и родзини кед ма и кед може од дакого питац помоцкед го дацо трапи. Шицко тото вреднєйше од пенєжу. Чловек нє муши мац тоти материялни ствари же би бул богати, найважнєйше же є добри зоз шицкима. Нєшка, нажаль, векшина людзох оганя за пенєжом. Патра найбаржей на тото же як ше други облєкаю, яки маю хижи або авта. Думам же чловекови чи бул богати, чи ху-

ЛАСТОВКА И ВИВИРКА
добни, найважнєйше полне шерцо, красне слово и добра душа. Лана Штранґар, VIII Руски Керестур МОЙ ВИКЕНД Кажди викенд препровадзуєм иншак, та даєден зна буц и интересантни. Звичайно ше бавим под облаком зоз товаришами и братом. Найчастейшебавиме фодбал. Кед нам допию оганячки, прескакуєме штранджок. Єдну ситуацию будзем длуго паметац. Вона ше случела прешлого лєта. То почало так же зме бавели фодбал и я копнул лабду до висока и нїхто нє видзел дзе лабда спадла. Теди почало глєданє. Сами зме нє могли найсц лабду, та зме поволали мою мацер же би нам помогла найсц лабду. Дас после пол годзинох, сушеда вишла и опитала ше нам:„Чия то лабда у моїм ярку?” Ми ше зачудовали кед зме то чули, прето же зме нє видзели же там лабда. Тота авантура ми була барз интересантна и будзем ю длуго паметац. Михаел Дротар, V, Коцур 16 Школяре IIб оддзелєня з Руского Керестура привитую жиму

КЕД БИМ МАЛА ЧАРИВНУ ПАЛЇЧКУ

Кед бим мала чаривну палїчку, трансформовала бим ше до вшелїяких юнакох. Зоз чаривну палїчку бим помагала хорим людзом. Створела бим бависка за дзеци и виполньовала жаданя. Направела бим най ше дзеци нє боя од цмоти. Створела бим родичох дзецом хтори их нє маю. Кед бим мала чаривну палїчку, направела бим же би шицки людзе були щешлїви и вецей любови медзи нїма. Зоз чаривну палїчку швет би бул лєпши за бавенє, а зоз дзецинску мрию може и тераз буц.

Деяна Тот, III, Руски Керестур

Єдного дня сом од баби достала мачичку. Барз сом жадала знац як випатра єй мама. Так сом ше єдного рана позберала и вєдно зоз мою мачичку пошла до баби. Гварела сом свойо жаданє, а баба гварела най опатрим у дворе, або у хлїве на задку и най ю волам. Кед сом почала кричац, цица прибегла. Була барз красна. Мала на себе исти фарби як и мойо маче. Теди сом обачела же маче барз здабе на свою маму. За маму пришли и два мачата. Вони були шестри моєй мачички. Барз сом була радосна кед сом видзела же мачка нє сама, же ма ещи два мачата. Бавела сом ше з нїма, кармела их и гласкала. Предвечаром моя мачичка и я ше врацели дому. Того дня сом була барз щешлїва же сом упознала мачецову маму, а дознала сом же ма и два шестри хтори барз здабу на мойо маче. Емилия Уйфалуши, V, Коцур

ВИВИРКА

Николина Ґркович,IV, Нови Сад

Витор дує, лїсце опадує, мала вивирка до дзири убегує. Вельо лїсковци там ше находзи, та малу вивирку там шерцо водзи. У дзири цепло, шерсц ю греє, на облачок попатрує як помали шнїщок веє. Цалу єшень

ла, видзела сом єден лєс у хторим ше шицки дзиви животинї рихтали спац. Адрияна Штранґар, IV Руски Керестур

Андрей Виславски, IV, Руски Керестур МАЧИЧКА И Я
робела, та добри одпочивок през
17 ДИЖДЖОВА КАПКА Я дижджова капка. Єдного новемберского дня почал падац дижджия вєдно з нїм. Длуго сом падала, аж през цалу Европу. Требало ми два годзини най спаднєм долу. Випатрало прекрашнє спущовац ше. Дзеци ше бавели и уживали. Кед сом злєцова-
вивирка
жиму заслужела. Марко Станкович, IV, Дюрдьов
Зоз децемберскей „Заградки” 2007. року. „ЗАГРАДКОВ” 75. РОДЗЕНИ ДЗЕНЬ 18

Дораз Крачун и треба ходзиц по шпиваню, а нє научели сце нову коляду? Нє старайце ше. Ниа єдна красна коляда, хтору можеце научиц шпивац, алє и грац.

Пасли пастире стадо на прилогу. Пришол ґу нїм ангел дал им чесц и хвалу.

Идзце ви пастире, до Вифлеєм миста, найдзеце ви там пана Исус Христа.

Нє у каменїци, нї в кральовским доме, лєм у яшелькох на тей оштрей слами.

Прекрасни Осиф колїше дитятко, ей, галяй-беляй, мале пахолятко.

Илустрация: Александра Русковски

19
Осторожно поопатрай лїви рисунок и точно го пренєш на праву мрежу. 20 Повяж числа од найменшого ґу найвекшому и офарб рисунок. ПРЕРИСУЙ ПОВЯЖ ЧИСЛА
Вифарб глєданиоблачкиу мрежи зоз задатима фарбами и дознай цо ше скрива. Автор:Нела Таталович Замеркуй и почитай глєдани поняца и напиш число на линию. 21 ВИФАРБ ОБЛАЧКИ ЗАМЕРКУЙ И ПОЧИТАЙ
–Нїґда нє одвитуй на порученя хтори достанєш. Гоч кельо особа хтора це знємирює упарта и нє престава посилац порученя, нє участвуй у тим и нє дзель зоз другима. –Сликуй екран (screenshot)зоз змистом на хтори ши наишол. Кед це змист знємирює нє мушиш го читац, иґноруй шицко, важнє лєм нїч нє сцерац. –Бешедуй з даским одроснутим, з родичами, лєбо наставнїками. –Нїґда нє пробуй сам ришиц проблем гоч знаш, лєбо нє знаш хто инициятор насилства. –Кед ше малтретированє случує на даєдней з дружтвених мрежох єдна з можлївосцох приявйованє администратором мрежи. Кажда мрежа ма ясно дефиновани правила справованя и кажда файта малтретированя нє допущена. –Совит, потримовку и помоц мож достац з воланьом на число 19833. Онлайн комуникация дзецом нєшка барз значна. Cyberbullying то парняцке насилство на интернету. Зоз хаснованьом технолоґиї чера ше нєприємни и знємирююци змисти и на таки способи ше знєважує даєдну особу, лєбо ґрупу людзох. Малтретированє ше окончує зоз дзелєньом увредзуюцих порукох, фотоґрафийох, видео материялох, попри тим уключує имитированє, виключованє и понїжованє других онлайн. Обявйованє цудзих приватних податкох, фалшиве представянє, поставянє анкетох и упитнїкох о жертви, посиланє порноґрафиї, лєбо нєжаданей е-пошти прейґ имейлу ше тиж рахує як насилство над поєдинцом, лєбо ґрупу. Совити за дзеци хтори мета Cyberbullying-a: CYBERBULLYING 22
pametnoibezbedno.gov.rs

Руски Керестур: Єлена Джуджар, Ема Гайдук, Тадей Колошняи, Зара Будински, Видак Ковачевич, Лина Папуґа, Филип Бурчак, Йована Кушич, Михаела Малацко, Заря Ковач, Хана Симич, Кристина Рамач, Валентина Чонка, Кристина Гарвильчак, Велибор Еделински, Мариян Стоянович, Олеґ Катона, Алек Малацко, Даниєл Кишюгас, Анастасия Пекич, Страхиня Кршич, Маша Ковачевич, Лука Зелич, Ванеса Няради, Михаела Брекайло, Матеа Бучко, Виктор Надь, Давид Гарди, Адрияна Рац, Мартин Петрович, Неманя Винаї, Оскар Грубеня, Деяна Тот, Кристина Жеґарац, Лука Бандич, Тони Надь, Ела Колєсар, Даниела Фейди, Адела Мецек, Филип Дудаш, Алексей Преґун, Елена Ґолубович, Миа Сабо, Тияна Малацко, Кристиян Чонка, Тони Чижмар, Андєлина Блаґоєвич, Матея Соколович, Йован Бошкович, Ґреґор Рац, София Сопка, Юлияна Иван, Милица Мажар, Давид Колошняї, Иван Надь, Зара Малацко, Кристофер Дудаш, Елена Варґа, Стефан Ковачевич, Катарина Дудаш, Теа Сабадош, Валентин Гарди, Николина Ковач, Мартин Пашо, Теодор Гарвильчак, Милица Фаркаш, Леон Колошняї, София Сеґеди, София Чуни, Стефан Арва, Ема Венґрин, Ален Бики, Николина Олеяр, Кристиян Банич, Алексей Виславски, Андрей Виславски, Милена Рамач, Леонтина Еделински, Дарко Еделински, Предраґ Вириєвич, Стефан Афич, Никола Дудаш,

Алекса Шомодї, Тони Колошняї, Аня Сендерак, Адрияна Штранґар, Стефан Новакович, Николина Гарди, Ана Мария Сопка, Дюла Фаркаш, Хана Будински, Никола Петкович, Саня Кандрач. Коцур: Анастасия Кучмаш, Микола Штефанко, Никола Дротар, Николина Копчански, Виктор Кулич, Яна Тимко, Хана Хромиш, Андрей Горняк, Рамона Будински, Надя Ґайдош, Николина Маґоч. Нови Сад: Влада Винаї, Миня Єґдич, Лазар Вучинович, Иван Маґоч, Никола Венчельовски, Михайло Венчельовски, Николина Ґркович, Лана Вучинович, Хелена Колесар, Ена Вицкович, Иван Вицкович, Мартина Фейди. Вербас: Аня Аритонович, Анастасия Йовано-

вич, Алекса Влахович, Доротея Проданович, Маґдалена Скубан, Милена Корпак, Мирза Курбеґович, Валентина Пушкаш, Уна Аритонович. Дюрдьов: Андрей Балїнт, Мария Рамач, Марко Бастая, Милана Йованов, Стефан Михальовски, Владимир Молнар, Марко Станкович. Ґосподїнци: Ивана Побран, Николина Попович, Мария Ждрня, Андрияна Кодба, Тияна
дєвич. Бикич Дол: Алекса Крижич, Петар Романяк, Слободанка Мовчан, Лара
Кула: Лена Шипош, Ана Микита и Янко Рац. Беркасово: Арина Лохински, Лана Ристич. Бачинци: Антония Рац. Шид: Миа Драґосавлєвич. За Конкурс подобових роботох „Заградков 75. родзени дзень” роботи послали: Яна Тимко, Коцур Ванеса Няради, Руски Керестур Мария Рамач, Дюрдьов Ема Венґрин, Руски Керестур 23
Дюр-
Сивч.

На 29. Културнейманифестациї „Костельниковаєшень”, хтора отримана од 18.по 26. новембер,були и змисти за дзеци. У школох у Руским Керестуре и Коцуре школяром представени нови кнїжки за дзеци у виданюНВУ „Рускеслово” –ЦецилиїМудри„Гунцут”, Оксани МудриНедич„Божакатичка”и ВладимираДудашаИванового „Гибайцешебавиц”.Преславени и „Заградков” 75. родзени

Фото:М. Афич, К. Афич,Ол. Живкович

24
дзень, та зме на промоцийох вєдно зоз Кристину Афичовуи зашпивали. У рамикох„Костельниковей єшенї” отримане иСтретнуцерецитаторох„МихайлоЗазуляк”у Кули, на хторим наступели рецитаторезоз вецей местох.

Turn static files into dynamic content formats.

Create a flipbook
Issuu converts static files into: digital portfolios, online yearbooks, online catalogs, digital photo albums and more. Sign up and create your flipbook.