da li znate ZAŠTO JE VAŽNO KONTROLISATI HOLESTEROL
Visok nivo LDL holesterola u krvi (često nazvan i „loš“ holesterol) se dovodi u vezu sa povećanim rizikom od kardiovaskularnih bolesti. Povišeni LDL holesterol predstavlja faktor rizika za razvoj angine pektoris, infarkta srca, moždanog udara, šloga, bolesti perifernih arterija. Neki od faktora koji podstiču stvaranje lošeg holesterola u organizmu su nepravilna ishrana, pušenje, dijabetes, povišeni krvni pritisak, nedostatak fizičke aktivnosti, prekomerna telesna težina. Akrolein koji se nalazi u duvanskom dimu sprečava transport dobrih HDL čestica do jetre. Pušači su zbog toga u povećanom riziku od razvoja aterosklerotskog plaka i kardiovaskularnih bolesti. Takođe, postoji i uticaj genetskih faktora, odnosno nasleđa. Povišen holesterol u krvi obično ne daje nikakve simptome i znake, tako da problem može da uznapreduje, a da to i ne znamo. Zato je neophodno redovno kontrolisati nivo holesterola koji je moguće odrediti jednostavnom analizom krvi. Nivo holesterola se izražava u milimolovima holesterola na litar krvi (mmol/L). Pored vrednosti ukupnog holesetrola, preporuka je da se odredi i nivo HDL i LDL holesterola, kao i njihov odnos. Ovi podaci su važni pokazatelji, jer ponekad ukupan holesterol može biti u granicama normale, dok loši LDL holesterol može biti dosta visok.
4
Da li lekove treba uzimati na prazan stomak ili ne «Da li lek treba da se uzima pre, posle ili tokom obroka?» jedno je od najčešćih pitanja na temu pravilnog korišćenja lekova. Od davnina je poznata činjenica da hrana utiče na delovanje lekova. Pod uticajem hrane se ne menja delovanje svih lekova, ali ako se jave promene, mogu biti uzrokovane ili vrstom hrane koju uzimamo ili vremenom kada je uzimamo. Rizik od interakcija hrane i lekova je posebno velik kod starijih pacijenata koji koriste veći broj lekova, a pod rizikom su i pothranjene osobe, oboleli od malignih bolesti, pacijenti oslabljenog imuniteta i pacijenti na parenteralnoj ishrani. Generalno, čvrsta hrana, posebno bogata mastima i dijetetskim vlaknima odlaže prolazak oralno unetih lekova iz želuca u tanko crevo, smanjujući njihovu resorpciju pa posledično i početak dejstva. Ako se od leka očekuje brz efekat, npr. analgetici (lekovi protiv bolova), najbolje je da se lek uzima na prazan stomak kako bi resorpcija leka bila brža. Pojedine lekove treba uzimati istovremeno sa hranom kako bi se sprečila iritacija gastrointestinalnog trakta. Na primer, neke nesteroidne antiinflamatorne lekove kao što su aspirin, diklofenak, ibuprofen, treba uzimati sa hranom da bi se smanjio njihov nadražajni efekat na želudac. Lekove koji se koriste u terapiji dijabetesa je zbog prirode dejstva potrebno uzimati neposredno pre jela. Sve šira paleta lekova i dijetetskih preparata, različite dijetetske navike i sve raznovrsnija hrana otvaraju mogućnost za neograničen broj interakcija hrane i lekova. Kada koristite neki lek obavezno pročitajte u uputstvu za pacijenta (koje dolazi priloženo uz lek) da li ima interakcije sa hranom. Zbog svog širokog poznavanja prirode lekova i dijetetskih suplemenata farmaceuti su najpozvaniji da vas posavetuju kako pravilno koristiti lek i između ostalog daju preporuku da li lek koristiti na «prazan stomak» ili ne. Iz tog razloga obavezno pitajte farmaceuta u apoteci da vam objasni kako da pravilno koristite lekove.
APOTEKA / 132 / 2021.
