DA LI ZNATE

ZAŠTO JE VAŽNO KONTROLISATI HOLESTEROL

Visok nivo LDL holesterola u krvi (često nazvan i „loš“ holesterol) se dovodi u vezu sa povećanim rizikom od kardiovaskularnih bolesti. Povišeni LDL holesterol predstavlja faktor rizika za razvoj angine pektoris, infarkta srca, moždanog udara, šloga, bolesti perifernih arterija. Neki od faktora koji podstiču stvaranje lošeg holesterola u organizmu su nepravilna ishrana, pušenje, dijabetes, povišeni krvni pritisak, nedostatak fizičke aktivnosti, prekomerna telesna težina. Akrolein koji se nalazi u duvanskom dimu sprečava transport dobrih HDL čestica do jetre. Pušači su zbog toga u povećanom riziku od razvoja aterosklerotskog plaka i kardiovaskularnih bolesti. Takođe, postoji i uticaj genetskih faktora, odnosno nasleđa. Povišen holesterol u krvi obično ne daje nikakve simptome i znake, tako da problem može da uznapreduje, a da to i ne znamo. Zato je neophodno redovno kontrolisati nivo holesterola koji je moguće odrediti jednostavnom analizom krvi. Nivo holesterola se izražava u milimolovima holesterola na litar krvi (mmol/L). Pored vrednosti ukupnog holesetrola, preporuka je da se odredi i nivo HDL i LDL holesterola, kao i njihov odnos. Ovi podaci su važni pokazatelji, jer ponekad ukupan holesterol može biti u granicama normale, dok loši LDL holesterol može biti dosta visok.

Da li lekove treba uzimati na prazan stomak ili ne

«Da li lek treba da se uzima pre, posle ili tokom obroka?» jedno je od najčešćih pitanja na temu pravilnog korišćenja lekova. Od davnina je poznata činjenica da hrana utiče na delovanje lekova. Pod uticajem hrane se ne menja delovanje svih lekova, ali ako se jave promene, mogu biti uzrokovane ili vrstom hrane koju uzimamo ili vremenom kada je uzimamo. Rizik od interakcija hrane i lekova je posebno velik kod starijih pacijenata koji koriste veći broj lekova, a pod rizikom su i pothranjene osobe, oboleli od malignih bolesti, pacijenti oslabljenog imuniteta i pacijenti na parenteralnoj ishrani. Generalno, čvrsta hrana, posebno bogata mastima i dijetetskim vlaknima odlaže prolazak oralno unetih lekova iz želuca u tanko crevo, smanjujući njihovu resorpciju pa posledično i početak dejstva. Ako se od leka očekuje brz efekat, npr. analgetici (lekovi protiv bolova), najbolje je da se lek uzima na prazan stomak kako bi resorpcija leka bila brža. Pojedine lekove treba uzimati istovremeno sa hranom kako bi se sprečila iritacija gastrointestinalnog trakta. Na primer, neke nesteroidne antiinflamatorne lekove kao što su aspirin, diklofenak, ibuprofen, treba uzimati sa hranom da bi se smanjio njihov nadražajni efekat na želudac. Lekove koji se koriste u terapiji dijabetesa je zbog prirode dejstva potrebno uzimati neposredno pre jela. Sve šira paleta lekova i dijetetskih preparata, različite dijetetske navike i sve raznovrsnija hrana otvaraju mogućnost za neograničen broj interakcija hrane i lekova. Kada koristite neki lek obavezno pročitajte u uputstvu za pacijenta (koje dolazi priloženo uz lek) da li ima interakcije sa hranom. Zbog svog širokog poznavanja prirode lekova i dijetetskih suplemenata farmaceuti su najpozvaniji da vas posavetuju kako pravilno koristiti lek i između ostalog daju preporuku da li lek koristiti na «prazan stomak» ili ne. Iz tog razloga obavezno pitajte farmaceuta u apoteci da vam objasni kako da pravilno koristite lekove.

da li znate

Zdravstveni značaj buke u životnoj sredini

Buka je jedna od pojava koje su, u većoj ili manjoj meri, neraskidivo povezane sa životom i ljudskim aktivnostima, pre svega, u gusto naseljenim gradskim sredinama. Komunalnu buku čine svi oni zvukovi koji potiču od saobraćaja i prevoznih sredstava, industrijskih pogona, gradilišta, teških mašina, iz ugostiteljskih objekata (restorana, kafića, diskoteka...), kao i iz neposrednog okruženja koje čini naš komšiluk bilo da smo kod kuće ili na radnom mestu, i dovoljno su glasni da mogu da utiču na naš organizam, bili mi svesni tog uticaja ili ne. Iz tih razloga, 1972. godine, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je svrstala buku u grupu zagađivača. Na buku se ljudski organizam ne može navići, a negativan uticaj buke se može zapaziti u svim sistemima u našem organizmu. Među brojnim negativnim psihološkim posledicama koje se kod stanovništva ugroženog komunalnom bukom mogu očekivati, poremećaj spavanja smatra se osnovnim i najvažnijim. Na osnovu nivoa buke, u najvećem broju zemalja limit ustanovljen za neometano spavanje je 30 dB.

da li znate

Uticaj zagađenja ambij entalnog vazduha u uslovima ekstremne hladnoće

Prema izveštaju Me unarodne agencije za istraživanje raka (International Agency for Research on Cancer) iz 2013. godine procenjeno je da ambijentalni vazduh ima kancerogeno dejstvo na ljude, pri čemu je PM frakcija zaga enog vazduha najznačajnije povezana sa porastom incidence kancera, naročito kancera pluća. Uspostavljena je i pozitivna korelacija izme u kvaliteta ambijentalnog vazduha i karcinom urinarnog trakta/bešike. Prema podacima SZO, zaga enje ambijentalnog vazduha može se dovesti u vezu sa skoro 4 milliona slučaja prevremene smrti godišnje na globalnom planu, pri čemu se kao primarni razlog izdvajaju izloženost suspendovanim česticama od 10 mikrona ili manjim (PM10, PM2,5). Od hroničnih nezaraznih oboljenja koja se mogu dovesti u vezu sa izlaganjem česticama posebno se ističu kardiovaskularna i respiratorna oboljenja i karcinomi. Električna energija u Srbiji se primarno dobija radom termoelektrana koje su veliki zaga ivači vazduha. Pored ovih, ne manje štetni po javno zdravlje su i lokalna kućna ložišta koja su češća u ruralnoj sredini, u Srbiji, dok je prisustvo saobraćaja veoma značajan izvor zaga enja u urbanoj sredini. S obzirom na činjenicu da izlaganje ekstremnoj hladnoći samo po sebi dovodi do kompromitacije odbrambenih mehanizama koji prirodno postoje u gornjim respiratornim partijama, a kasnije i do ozbiljnijih respiratornih oboljenja, jasno je da izlaganje organizma kombinovanom dejstvu hladnoće i zaga enog ambijentalnog vazduha može značajno doprineti snažnijem štetnom dejstvu na respiratorno i kardiovaskularno zdravlje, pre svega. Tako e, pri nepovoljnim meteorološkim uslovima (anticiklonsko stanje, temperaturna inverzija, magla), onemogućeno je slobodno difundovanje polutanata, tako da čak i izmerene niže koncentracije polutanata mogu kroz niz hemijskih reakcija stvoriti sekundarne polutante daleko toksičnije od primarnih, i opet štetno delovati na pomenute organske sisteme. Sve tri vrste pomenutih specifi čnih meteoroloških pojava sreću se u uslovima ekstremno hladnog vremena, u zimskom periodu. U slučaju istovremene ekstremne hladnoće i konstatovanog povećanja zaga enosti ambijentalnog vazduha savetuje se što kraći boravak u takvom okruženju, pogotovo deci, trudnicama, starijim osobama i hroničnim bolesnicima; izbegavati fi zičke aktivnosti napolju u takvim uslovima; i na individualnom nivou i na nivou zajednice uticati na smanjenje zaga enja vazduha.

Povrede pirotehničkim sredstvima

Svake godine tokom proslave brojnih praznika širom sveta veliki broj ljudi bude lakše ili teže povre en, neki fatalno, usled neadekvatne i nedozvoljene upotrebe pirotehničkih sredstava, pre svega petardi i vatrometa. Posebno zabrinjava činjenica da najveći broj povre enih jesu mlade osobe, a deca uzrasta do 16 godina čine gotovo polovinu povre enih. Istraživanja širom sveta pokazuju da se povrede pirotehničkim sredstvima najčešće dešavaju na privatnim i porodičnim proslavama. Najčešće povrede izazvane pirotehničkim sredstvima su opekotine, a uglavnom stradaju lice, prsti i šake. Često dolazi i do povreda očiju, pre svega opekotina rožnjače, ali i mehaničkih oštećenja nastalih upadanjem stranog tela u oko, koja mogu dovesti i do delimičnog ili potpunog gubitka vida. Česti su i problemi sa sluhom koji mogu varirati od trenutne zaglušenosti i zujanja u ušima do oštećenja bubne opne i oštećenja sluha različitog stepena, ponekad i doživotnog. Petarde proizvode vrlo visok nivo buke, nekad i preko 140 decibela, dok ljudsko uho može da podnese maksimalno 85. Eksplozivnim dejstvom pirotehničkih sredstava mogu nastati i delimične ili potpune amputacije jednog ili više prstiju. Uzrok svake druge nastale povrede je neadekvatno rukovanje pirotehničkim sredstvima, što pre svega podrazumeva nepridržavanje pisanih uputstava za upotrebu, ali i njihov neadekvatan transport i čuvanje. Neispravnost pirotehničkih sredstava uzrok je svake treće nastale povrede.

da li znate

Prva pomoć kod smrzotina

Smrzotine su lokalne povrede nastale izlaganjem delova tela niskim temperaturama. Javljaju se najčešće na isturenim delovima tela (stopalima, prstima ruku, ušima i nosu) usled kompromitovane cirkulacije krvi, što se pospešuje tesnom i vlažnom obućom i stanjima opšte iscrpljenosti. Često se javljaju zajedno s opštom hipotermijom tela. Smrzotine najčešće nastaju u zimskim uslovima nakon dužeg boravka u prirodi (planinari, alpinisti, izvi ači). Tesna obuća smanjuje cirkulaciju u stopalu i time pogoduje nastanku smrzotina, pogotovo ako se duže vreme ne skida. Kako prepoznati smrzotinu? U početku postoji osećaj hladnoće u zahvaćenom delu koji prelazi u bol. Nagli prestanak osećaja hladnoće i boli znak su početka smrzavanja. Koža je modra, bleda ili crvena. Kasnije nastaje otok, a ponekad i plikovi. Prva pomoć kod smrzotina/promrzlina je sledeća: • Osobu treba uvesti u toplu prostoriju i skinuti joj odeću, obuću i prstenje. Komadi tkanine koji su zalepljeni za kožu ne smeju se nasilno skidati već ih treba obrezati makazama. • Smrzotine pokriti gazom, ali ne omotavati zavojem. • Ruku ili nogu sa smrzotinom treba imobilisati i staviti u povišen položaj. • NE trljati promrzle delove tela. • NE bušiti plikove. • NE stavljati prašak, mast i sl. na smrzotinu/promrzlinu. • NE navlačiti rukavice ili čarape na smrznute delove. • NE zagrejavati promrzle delove tela termoforom i sličnim izvorima toplote. • NE dozvoliti osobi za smrznutim stopalom da hoda.

informaciono poslovni sistem

Programi za poslovanje

maloprodajnih objekata, apoteka, pet shop-ova, veterinarskih ordinacija…

iPS je skup softverskih rešenja koja pokrivaju kompletno poslovanje maloprodajnih objekata. Pored zakonom propisanih pregleda i izveštaja iPS sadrži i veliki broj analiza, pregleda i grafikona neophodnih za donošenje poslovnih odluka. iPS nudi mogućnost preuzimanja elektronskih faktura od dobavljača. Program je besplatan, plaća se samo mesečno održavanje.

Palmira Toljatija 5/I 11070 Novi Beograd Tel./fax: (011) 2675-266, 2670-559 www.bbsoft.rs • e-mail: office@bbsoft.rs

da li znate

Kako se hraniti zdravo tokom slav(lj)a

U ovom periodu godine posebno se radujemo sezoni proslava, druženja i slava. Iako veća okupljanja kod mnogih izostaju zbog kovid 19 protivepidemijskih mera, bogata trpeza i neumerenost u jelu i piću i dalje opstaju. Da vam proslave ne donesu nelagode i zdravstvene probleme zbog neumerenosti u jelu i piću podsećamo na nekoliko osnovnih preporuka pravilne ishrane: 1. Umerenost. Slavske, božićne i novogodišnje trpeze obiluju visokokaloričnom hranom, a kako bi ste ipak probali sve što želite vodite se principom umerenosti. Ako se odlučite za manje porcije, pogotovo masnih i začinjenih jela neće mnogo opteretiti stomak i varenje. Nemojte dosoljavati hranu. Isto važi i za napitke, previše slatkih i gaziranih pića dodatno opterećuje sistem za varenje, podiže nivo šećera u krvi i može predstavljati problem pogotovo kod ljudi sa hroničnim bolestima kao što su dijabetes i povišen krvni pritisak. O štetnosti prekomernog unosa alkohola ne treba posebno ni govoriti, a ukoliko planirate da popijete alkohol savet je da nikako ne pijete na prazan stomak. 2. Raznovrsnost. Trudite se da i tokom praznika hrana koju jedete bude raznovrsna i bogata vitaminima, mineralima, vlaknima i drugim korisnim nutrijentima. I na svečanim trpezama, na e se uvek mesta i za sveže salate, priloge od povrća itd. 3. Redovne obroke ne preskakati u iščekivanju slavske trpeze! Voditi računa da se režim ishrane u periodu proslava značajno ne poremeti, te da se održi relativna redovnost u konzumiranju hrane, kroz unos 3 glavna obroka. 4. Pravilna priprema i higijena. Za one koji pripremaju praznične gozbe podsećamo na važnost pravilnog čuvanja i pripreme namirnica za zdravlje. Važno je hranu čuvati na odgovarajućoj temperaturi, a prilikom pripreme voditi računa o higijeni i čistoći namirnica, posu a i ruku. Pripremljenu hranu ne treba ostavljati duže od 2 sata na sobnoj temperaturi. 5. Shodno nepovoljnoj epidemiološkoj situaciji vezano za kovid 19 infekciju i visokom riziku zaražavanja, preporuka je da se slavlja sprovode u porodičnom krugu sa manjim brojem ljudi. Podsetite svoje goste da ako se neko ne oseća dobro ili je nekoliko dana pre toga bio bolestan da ne dolazi na proslavu kako bi se sprečilo moguće razbolevanje. Čuvajmo svoje i zdravlje drugih za godine bezbrižnih proslava.