ONKOLOŠKI PACIJENTI – TIHE ŽRTVE PANDEMIJE

onkologija

Broj zaraženih koronom biće premašen brojem onkoloških pacijenata, koji zbog epidemije imaju problema sa dijagnostikovanjem bolesti i lečenjem, kažu onkolozi i podsećaju da je naša statistika i bez ovoga crna, jer u Srbiji godišnje od raka oboli 40 000, a umre gotovo 30 000 ljudi. Tačnije, skoro dve godine od kada traje pandemija kovid 19 mnogi pacijenti, a među njima i oni koji boluju odw onkoloških bolesti ostali su u senci borbe protiv korone. Početkom novembra, udruženja onkololoških pacijenata predvođena Forumom pacijenata Srbije, pokrenula su nacionalnu kampanju za onkološke pacijente pod nazivom „Nema čekanja“, sa ciljem da svi zajedno uradimo da maligne bolesti budu sprečene, na vreme otkrivene i blagovremeno lečene.

PROMOCIJA NACIONALNE KAMPANJE „NEMA ČEKANJA“

(Foto: Forum pacijenata)

Onkološki pacijenti tihe žrtve pandemije

Pripremila: JELENA BLAGOJEVIĆ

Visoka smrtnost od malignih bolesti pozicionirala je Srbiju na drugom mestu u Evropi, iako procenat obolelih u našoj zemlji ne odskače od evropskog proseka, kažu zdravstveni radnici i dodaju da su uzroci kasno dijagnostikovanje, preopterećenost zdravstvenog sistema, ali i strah pacijenata da od lekara čuju lošu vest.

PANDEMIJA OTEŽALA DIJAGNOSTIKU I LEČENJE ONKOLOŠKIH PACIJENATA

Prof. dr Danica Grujičić, direktorka Instituta za onkologiju i radiologiju, ističe da epidemija onkoloških pacijenta već postoji u Srbiji, jer je veliki porast obolevanja od kancera, a ukupan broj pacijenata koji se leči je svake godine veći za 8 000. To znači da ljudi duže žive, da je terapija efikasnija, ali i da ima više pacijenata. „Najnoviji podaci iz Registra za rak iz 2018. godine govore da je blizu 40 000 novoobolelih bilo tada. Pratili smo i broj pregledanih iz IZISa, to je centralni sistem i sa dijagnozom karcinoma je tada bilo više od 167 000 pacijenata, godine 2019. je bilo 174 000 pacijenata, što je više nego godinu pre i onkolozi su očekivali da će 2020. godine biti oko 180 000 onkoloških pacijenata. Međutim, 2020. godine pregledalo se sa sve dijagnozom ambulantno samo 160 000 pacijenata. To znači da je možda izgubljeno 20 000 ljudi sa kancerom jer se nisu javili lekaru, ili nisu dijagnostikovani ili su umrli od kovidinfekcije. Oni se, naravno, mogu pojaviti i u 2021. godini. Najveće žrtve kovid pandemije biće onkološki pacijenti i to će se pokazati“, kaže prof. dr Danica Grujičić. „Nepoznanica je i koliko ima onkoloških pacijenata među umrlima od kovida i zato je trebalo uporediti podatke iz IZISa i podatke umrlih koje vodi Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut“. Kada se to bude uradilo, a nadamo se da će to biti narednih meseci, dobiće se precizniji podaci. Velika greška kod kovida bila je što je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) dala preporuku da se obdukcije umrlih ne rade. Važno je podsetiti da

je čitava zapadna medicina osnovana na obdukcijama i naučena na obdukcijama i preko obdukcija su mogli i sada da se saznaju mnogi detalji, posebno kod onih smrti koje nisu bile jasne. Videlo bi se tada da li su ljudi koji su umrli od kovida stvarno i umrli od ove infekcije ili nečeg drugog, kao i to da li su mnogi od njih bili zaista zdravi ili su imali i neku drugu bolest za koju nisu znali“, ističe prof. dr Danica Grujičić.

NOVA OPREMA STIZALA I U VREME PANDEMIJE

”Institut za onkologiju i radiologiju Srbije je u prvih devet meseci ove godine potrošio sva sredstva koja su planirana za ovu, 2021. godinu, jer je više utrošeno i za lekove, za operacioni materijal i za radioterapijske aparate. Na svu sreću ova ustanova je dobila dva nova radioterapijska aparata i oni rade punim kapacitetom u tri smene, a krenula je nabavka još dva radioterapijska aparata. Cilj nabavke novih aparata u Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije je upravo u tome da lekari tokom pregleda, zakažu kontrolu pacijentu onda kada je to potrebno. Zahvaljujući nabavci dve nove magnetne rezonance omogućilo se da pacijenti, ali i oni koji nisu hitni, mogu da budu snimljeni unutar par dana u Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije. Ovaj institut sada raspolaže sa tri magnetne rezonance, od kojih je jedna rezervisana za planiranje terapije, koje traje prepodne, a popodne se snimaju pacijenti koji su hitni. Nova magnetna rezonanca od 3 Tesle počeće da radi punim kapacitetom od 15. decembra i nadamo se da sa 50 termina u toku jedne nedelje za magnetnu i sa 80 termina na skeneru, neće više biti potrebno da pacijenti ove ustanove lutaju čekajući dijagnostiku. Cela akcija da onkološki pacijenti ne čekaju je pozitivna i Ministarstvo zdravlja je, na ovaj način veliko razumevanje iskazalo prema pacijentima obolelim od onkoloških bolesti. Za pohvalu je to što je nova oprema stizala u Institut za onkologiju i radiologiju Srbije i u vreme pandemije”, ističe prof. dr Danica Grujičić i dodaje da je ova ustanova u tom periodu „dobila dva nova mamografa, dve nove magnetne rezonance, četiri ultrazvuka, jedan novi skener i dva nova linearna akceleratora koja će znatno smanjiti čekanja na radioterapiju. Svakoga dana u ovoj ustanovi se ozrači blizu 400 pacijenata, 200 njih dobije terapiju, a u dnevnoj bolnici, u dve smene sto pacijenata dobije hemioterapiju.

Nove radioterapijske uređaje dobiće i Kragujevac, Niš, pet novih aparata dobila je Sremska Kamenica, a novi radioterapijski aparat dobilo je i Kladovo. To je dobro, ali je alarmantno to što broj onkoloških pacijenata raste i 2027. godine će ih biti, po procenama Udruženja američkih onkologa, više nego kardiovaskularnih pacijenata. U Srbiji, po mišljenju radioonkologa Evrope, 2025. godine trebaće da se zrači 40 000 ljudi, što nije ohrabrujući podatak. To ukazuje i na potrebu proširenja prostornih kapaciteta Instituta za onkologiju i radiologiju, tačnije izgradnje nove zgrade, jer se u Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije sada leče i deca obolela od onkoloških bolesti i to ne samo iz Srbije, nego i mnogih zemalja iz regiona.

onkologija

MARKO MILOVANOVIĆ, PREDSEDNIK FORUMA PACIJENATA SRBIJE ONKOLOŠKI PACIJENTI MORAJU IMATI PRIORITET U LEČENJU

„Onkološki pacijenti su tihe žrtve koronavirusa, jer je pandemija poremetila funkcionisanje zdravstvenih sistema u mnogim država, pa i u Srbiji. Deo zdravstvenih ustanova, bolnica je prešao u kovid sistem i na taj način su stvoreni dodatni problemi onkološkim pacijentima, pa tako od prvog pregleda, do početka terapije nekada prođe i više od 200 dana. To je previše za bilo koju bolest, a posebno za onkološke pacijente, jer je za njih svaki dan važan. Iz tog razloga Forum pacijenata Srbije je pokrenuo kampanju pod nazivom „Nema čekanja“ koja će biti usmerena ka onkološkim pacijentima, ljudima koji su suspektni na kancer, ali naravno i ka donosiocima odluka i doktorima, jer kada je zdravlje u pitanju svaki minut je važan“, kaže Marko Milovanović, predsednik Foruma pacijenata Srbije. Cilj pomenute nacionalne kampanje „Nema čekanja“ je prioritet u lečenju obolelih od kancera, a pored drugih aktivnosti u planu je i održavanje Drugog nacionalnog onkološkog foruma na kome će učestvovati svi činioci zdravstvenog sistema i razgovarati o aktuelnim problemima ovih pacijenata (doktori, pacijenti, predstavnici RFZO i države). Broj obolelih od kancera se povećava iz godine u godinu, što je zabrinjavajuće, i zato će pomenuta nacionalna kampanja, bez obzira na to što je planirano da traje u narednih šest meseci, trajati najverovatnije i mnogo duže od toga. Kampanja ima za cilj, pored ostalog i da probudi svest o tome da ne treba zanemarivati simptome, da kod lekara treba ići na vreme i da treba pobediti strah. Forum pacijenata Srbije, od osnivanja do sada podržavaju, pored ostalih, Udruženje medikalnih onkologa Srbije, a očekuje se i veća podrška u cilju prioritetnog lečenja od države.

BUDUĆNOST ONKOLOGIJE SU NOVE TERAPIJE

”Za pohvalu su i nove terapije, a budućnost onkologije je u lečenju bez operativnog zahvata, sa tabletom. Živeće se sa tumorom kao sada sa hipertenzijom”, kaže prof. dr Danica Grujičić i ukazuje nadležnima na potrebu što skorijeg opremanja i osposobljavanja sekundarnih zdravstvenih centara, bolnica širom Srbije, za prijem onkoloških pacijenata kako bi se skratilo vreme dijagnostikovanja i lečenja obolelih. ”Sada, zbog korona virusa blizu 30 odsto novootkrivenih pacijenata dolazi u takvom stanju kada nije moguće preduzeti bilo kakvo lečenje”, kaže prof. dr Danica Grujičić, direktorka Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije.

I prof. dr Davorin Radosavljević, onkolog iz Udruženja medikalnih onkologa Srbije ukazuje na porast obolelih od onkoloških bolesti, ali i potrebu prostornog proširenja Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije i osposobljavanja sekundarnih zdravstvenih centara za dijagnostikovanje i lečenje onkoloških pacijenata.

VREME U LEČENJU RAKA NAJVAŽNIJI SAVEZNIK

„Na Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije se ništa nije promenilo sa zakazivanjem i primanjem terapije. Primećuje se da dijagnostika kasni, jer mnogo pacijenata dolazi u odmaklim stadijumima bolesti i to toliko odmaklim da nije ni moguće započeti lečenje. Institut za onkologiju i radiologiju, bez obzira na postojeću pandemiju, radi ustaljeno i kvalitetno i nije bilo zastoja ni u snimanju, ni u pružanju hemioterapije, u operisanju pacijenata, niti u radioterapiji. Pacijenata ima mnogo, jer su mnoge bolnice prešle u kovid sistem, pa su njihovi pacijenti upućeni u Institut za onkologiju i radiologiju Srbije, a prostorni kapaciteti Instituta i kadrovski potencijali ukazuju da se radi na ivici izdržljivosti. Razgovara se o dobijanju nove zgrade Instituta, ali do tada bi trebalo naći i druge načine da se zaposleni u ovoj zdravstvenoj ustanovi rasterete. I pre pandemije 40 odsto do 50 odsto svih hemioterapija je davano na ovom Institutu, a šest do osam zračnih aparata dnevno ozrači blizu 400 pacijenata. Važno je podsetiti da preko 1 000 pacijenata svakoga dana prođe kroz Institut i dobije potrebnu zdravstvenu pomoć“, kaže prof. dr Davorin Radosavljević iz Udruženja medikalnih onkologa i apeluje na sve za preduzimanje mera kako bi se omogućila efikasnija prevencija, dijagnostika, lečenje i kontrola malignih bolesti.

Tehnologija i medicina napreduju i stalno se pojavljuju nove terapije, a zdravstveni sistem se trudi da to prati, što potvrđuje i Đurđina Jovanović iz Udruženja za borbu protiv raka pluća „Punim Plućima“, koja je pobedila rak pluća sa metastazama i to zahvaljujući savremenom načinu lečenja o trošku zdravstvenog osiguranja. „Rak pluća mi je dijagnostikovan prošle godine baš u vreme kada je Republički zavod za zdravstveno osiguranje (RFZO) počeo da finansira lečenje imunoterapijom. Do početka novembra 2021. godine primila sam 26 terapija“, kaže Đurđina Jovanović i dodaje da se za to vreme njeno zdravstveno stanje poboljšalo, tako da sada vodi kvalitetan život. ”Primajući terapije upoznala sam ljude koji ove terapije preko donacija i kliničkih studija, primaju čak pet godina. Ta činjenica ohrabruje i govori da se sa rakom pluća može kvalitetno živeti. I zato u ime svih onkoloških pacijenata molim sve zdravstvene institucije, Ministarstvo zdravlja, RFZO, državu, da što većem broju pacijenata omogući savremeni način lečenja kao što je u zemljama okruženja i Evrope”, kaže Đurđina Jovanović iz Udruženja za borbu protiv raka pluća „Punim Plućima“.