ishrana Danas su ljudi sve više zainteresovani za uticaj svakodnevne ishrane na njihovo zdravstveno stanje. Odgovarajući način ishrane ili neke namirnice mogu pozitivno da utiču na naše zdravlje, dok se za neke ističe da je potrebno da prestanemo da ih unosimo. Danas širom sveta postoje različiti načini ishrane tako da je svaki od njih dobar na svoj način sve dok obezbeđuje adekvatan unos nutrimenata.
Vegetarijanska i zen makrobiotska ishrana Autor: DR SCI. UROŠ ČAKAR
V
egetarijanizam kao način ishrane podrazumeva unos namirnica koje su najvećim delom biljnog porekla. Široko je zastupljen u mnogim delovima sveta tako da se ne može smatrati nekim posebnim načinom ishrane koji se vezuje za neko područje. Danas se mnogi vegetarijanci hrane na ovaj način zbog verskih uverenja, kulture, ekonomskih ili nekih drugih razloga. Način ishrane kod vegetarijanaca je različit, tako da nije moguće napraviti neki opšti. Posmatrajući način ishrane vegetarijanici se mogu podeliti u nekoliko grupa. Tako postoje vegani ili striktni vegetarijanci koji u ishrani ne koriste hranu životinjskog porekla i to meso, živinsko meso, ribu, jaja i mlečne proizvode. Laktovegetarijanci u ishrani koriste mlečne proizvode, ali ne druge namirnice životinjskog porekla. Laktovovegetarijanci u ishrani koriste mlečne proizvode i jaja, dok
16
peskovegetarijanci koriste i ribu, ali ne druge namirnice životinjskog porekla. Važno je naglasiti da osobe iz bilo koje od navedenih grupa mogu da budu dobro uhranjene ako se obezbedi u njihovoj ishrani adekvatan unos nutrijenata čiji je unos ograničen ishranom i to posebno kod vegana. Jedan od načina kojim se to može postići je upotreba dodataka ishrani. Tako je važno istaći moguće rizike i prednosti koje daje vegetarijanski način ishrane.
RIZICI VEGETARIJANSKE ISHRANE Jedan od rizika vegetarijanske ishrane je nemogućnost da se obezbedi dovoljno energetskih potreba kod dece koje su u rastu i razvoju. Važno je istaći i nedostatak proteina životinjskog porekla u ishrani koji su glavni izvor esencijalnih masnih kiselina neophodnih za rast i razvoj organizma. Vrednost proteina biljnog porekla je manja upravo zbog toga
što u njima nedostaju neke od esencijalnih amino kiselina. Jedna od namirnica u kojoj to nije slučaj je soja koja može da bude dobar izvor proteina kao i namirnice životinjskog porekla. Adekvatan unos proteina kod vegetarijanaca može da se obezbedi unosom mlečnih proizvoda, jaja i ribe. Posebno ja važno obratiti pažnju na vegane gde se mogu naći starosne grupe kao što su deca, trudnice i dojilje koje imaju visoke potrebe za proteinima. To se može nadoknaditi kombinovanjem različitih namirnica kao što su orašasti plodovi, semenke i mahunarke, mahunarke sa žitnim pahuljicama i lisnato povrće sa žitnim pahuljicama. Mleko i mlečni proizvodi su glavni izvor kalcijuma u ishrani. Vegani i drugi vegetarijanci koji ne konzumiraju mlečne proizvode imaju nizak unos kalcijuma u organizam ishranom. Namirnice biljnog porekla sa visokim sadržajem kalcijuma su zeleno lisnato povrće, mahunarke, bademi i susam. Glavni izvor gvožđa APOTEKA / 132 / 2021.
