farmacija
Ishrana u prevenciji zdravlja prostate Autor: DR SCI. UROŠ ČAKAR
kom za pojavu različitih karcinom uključujući i karcinom prostate.
Povrće značajno za zdravlje prostate
shrana bogata voćem i povrćem smanjuje mogućnost za pojavu hroničnih nezaraznih bolesti. Na to utiču vlakna, vitamini, minerali i mnoga druga biološki aktivna jedinjenja iz voća i povrća. Upravo sva ona svojim specifičnim mehanizmima potencijalno smanjuju mogućnost za pojavu karcinoma. Razlike u načinu ishrane i stilu života širom sveta dovode do toga da su podaci o slučajevima karcinoma prostate razlikuju od države do države. Pravilno balansirana ishrana može da smanji mogućnost za pojavu ovog problema. Pored toga pravilno balansirana ishrana i poboljšanje kvaliteta života smanjuju mogućnosti za pojavu kardio-vaskularnih bolesti, dijabetesa i gojaznosti. Podaci iz SAD-a ukazuju da je razlog trećine letalnih slučajeva od karcinoma neadekvatna ishrana odraslih osoba gde dolazi do gojaznosti. Zbog toga je bitno naglasiti da se balansiranom ishranom ne samo reguliše energetski metabolizma našeg tela, već se utiče i na imuni sistem. Tako studija u kojoj su se muški dobrovoljci bogato hranili povrćem, voćem, žitaricama punog zrna sa niskim unosom masti je dala interesantne rezultate. Pored ovoga ispitanici su dnevno bili fizički aktivni sat vremena. Kod učesnika je nivo serumskog IGF-1 (faktora rasta sličnog insulinu) opao za čak 20%. Ovakav podatak je veoma bitan, jer su više vrednosti IGF1 povezane sa povećanim rizi-
I
26
Pored bogate ishrane voćem i povrćem kao i niskim unosom masti, važno je naglasiti i visok unos vlakana i nizak unos prostih šećera. Od hrane biljnog porekla posebno su važne mahunarke (grašak, pasulj, boranija i druge) koje predstavljaju bogate izvore proteina biljnog porekla. Takođe i zeleno povrće kao što su kupus, prokelj i brokoli mogu se povezati sa smanjenjem mogućnosti za pojavu karcinoma prostate. Prethodno navedeno povrće predstavlja samo nekoliko predstavnika iz ove velike grupe koja je zastupljena u ishrani ljudi širom sveta. Studija ističe da unos povrća iz ove grupe tri puta nedeljno i više smanjuje kod muškaraca mogućnost za razvoj karcinoma prostate za čak 41% u poređenju sa ispitanicima koji ga unose manje od jednom nedeljno. Povrće je bogat izvor i biljnih vlakana koja danas imaju sve veći značaj pa nije slučajno zbog čega se njihov sadržaj u nekim namirnicama ističe na deklaracijama. Vlakna vezuju i kasnije eliminišu iz ljudskog organizma toksine i jedinjenja koja mogu dovesti do razvoja karcinoma. Ishrana bogata vlaknima može značajno da utiče na nivo hormona koji imaju ulogu u progresiji karcinoma prostate. Rezultati studije ističu da desetodnevni režim ishrane sa niskim sadržajem masti i bogat vlaknima dovodi do serumskih promena čime se smanjuje mogućnost za pojavu karcinoma prostate. Bogat izvor vlakana su žitarice celog zrna, mahunarke kao i mnogi proizvodi dobijeni preradom.
Neka od preporuka je da se dnevno unese od 25 do 35g vlakana za šta je preporuka da se od žitarica koriste ječam, ovas, proso kao i kinoa.
Pažljivo sa mastima
Masti predstavljaju nutrimente koji su prisutni u velikom broju namirnica koje svakodnevno konzumiramo. Jedan od razloga za povećanje mogućnosti za pojavu karcinoma prostate u razvijenim državama sveta je visok unos masti koje mogu da utiču na povećanje nivoa testosterona. Literaturni podaci ističu da je u 24 od 32 studije koje su ispitivale povezanost unosa masti ishranom i mogućnosti pojave karcinoma prostate to potvrđeno, ali u nekim od studija nije bilo statističke značajnosti. Prvi princip racionalne ishrane ističe da masti zadovoljavaju od 20 do 30% energetskih potreba od čega manje od 10% su zasićene masti za koje je pokazana pozitivna veza sa pojavom hroničnih nezaraznih bolesti. U okviru masti je važno istaći i trans masti koje poseduju aterogeni potencijal. Takođe mogu da remete hormonsku ravnotežu, sisteme u organizmu koji dovode do regeneracije tkiva kao i da utiču na razvoj karcinoma. Zbog toga je njihov sadržaj istaknut na deklaracijama nekih namirnica. U okviru masti se mogu naći i neki biomolekuli koji pozitivno utiču na ljudski organizam. Tako se ističu omega 3 masne kiseline. Od velikog značaja u ishrani iz prve grupe su eikozapentaenska (EPA) i dokozaheksaenska kiselna (DHA). Istraživanje sa Novog Zelanda je pokazalo da visoki serumski nivoi ovih masnih kiselina smanjuju za čak 40% rizik od pojave karcinoma prostate u odnosu na is-
APOTEKA / 127 / 2021.
