PRIMENA DIJETETSKIH SUPLEMENATA KOD DECE

farmacija

Primena dijetetskih suplemenata kod dece

Primena dijetetskih suplemenata namenjenih deci predstavlja značajnu temu koja izaziva pažnju kako stručne tako i opšte javnosti pre svega zbog ponekad nekritične i neopravdane primene suplemenata kod dece. Pre svega, potrebno je da roditelji budu dovoljno edukovani i pravilno informisani o sastojcima preparata i značaju suplementacije pojedinih nutrimenata da bi sami ili uz pomoć farmaceuta u apoteci ili pedijatra mogli da odaberu dijetetske suplemente koji će najadekvatnije da zadovolji specifične potrebe njihovog deteta.

Pripremila: SPEC. FARM. ESTELA GAKOVIĆ RANISAVLJEVIĆ, SPECIJALISTE FARMAKOTERAPIJE U FARMACEUTSKOJ PRAKSI

Za početak da objasnimo šta su to dijetetski suplementi. Dijetetski suplementi (dodaci ishrani) su namirnice koje dopunjuju normalnu ishranu i predstavljaju koncentrovane izvore vitamina, minerala ili drugih supstanci sa hranljivim ili fiziološkim efektom, pojedinačno ili u kombinaciji, a u prometu su u doziranim oblicima dizajniranim da se uzimaju u odmerenim pojedinačnim količinama (kapsule, tablete, kesice praška, ampule tečnosti, bočice za doziranje u kapima i dr). Dijetetski suplementi za odojčad i malu decu (deca do tri godine) su posebno formulisani u pogledu specifičnog sastava hranljivih sastojaka (samo određeni hemijski oblici vitamina i minerala su dozvoljeni, kao i u pogledu odobrenih aditiva), a moraju se naći i u pogodnom farmaceutskom obliku prilagođenom uzrastu (kapi, sirupi ili praškovi koji se mogu neposredno pre upotrebe rastvoriti u mleku ili vodi), kako bi deca mogla neometano da ih konzumiraju.

20

Kada je opravdana primena dijetetskih suplemenata kod dece

Preporuke stručnjaka iz oblasti pedijatrije i ishrane jesu da je neophodna da se deca hrane uravnoteženo i da putem raznovrsne ishrane unesu sve potrebne hranljive materije. Veoma je važno decu od najranijeg uzrasta učiti da jedu i prihvataju raznovrsnu i zdravu hranu. Kažu da deca najbolje uče na primerima iz okruženja pa je za sve roditelje to dodatni podsticaj da u ishranu svih ukućana uvrste zdrave obroke, da ohrabre decu da zavole raznovrsno povrće i voće, da se daje prednost domaćoj kuvanoj hrani i da porodični obroci budu prijatno vreme za jelo i druženje.

Upotreba dijetetskih suplemenata smatra se opravdanom kada nije moguće hranom uneti sve neophodne nutrijente u odgovarajućim količinama. Preporuka je da se pre uvođenje određenih suplemenata (vitamina, minerala) posavetujete sa pedijatrom ili farmaceutom kako bi ste utvrdili da li je suplementacija potrebna i ako jeste koje suplemente u kojoj količini i koliko dugo dete treba da koristi. Pedijatri mogu preporučiti upotrebu određenog suplementa kod: • Dece koja ne koriste raznovrsnu i uravnoteženu ishranu, koja neredovno jedu ili izbegavaju, odnosno ne unose hranu iz svih grupa namirnica; na primer deca koja izbegavaju voće ili povrće, ili deca koja ne vole mleko i mlečne proizvode itd. • Dece sa slabim apetitom i samim tim lošim nutritivnim statusom; • Dece koja su na nekom od restriktivnih režima ishrane (vegetarijanska ishrana); • Dece sa intolerancijom na određene namirnice (mleko i mlečni proizvodi, jaja, gluten itd); • Dece sa hroničnim oboljenjima kod kojih je smanjena resorptivna sposobnost digestivnog trakta (celijačna bolest, dijabetes). Ovde posebno treba obratiti pažnju ako dete koristi lekove za hronično oboljenje kako bi se izbegle moguće interakcije lekova i sastojaka dodataka ishrani.

farmacija

Suplementi za odojčad i malu decu

Prva suplementacija u životu bebe je vitamin K, koji se daje odmah po rođenju. Vitamin K je važan kao faktor koagulacije, a u organizmu se stvara od strane bakterija prisutnih u digestivnom sistemu. Novorođenčad uglavnom imaju nizak status vitamina K, kako zbog male rezerve u jetri zbog nedovoljnog prolaska vitamina K kroz placentu, tako i zbog nedovoljno razvijene gastrointestinalne mikrobiote neophodne za sintezu vitamina K u dovoljnoj količini. Zbog toga je u većini zemalja, uključujući i našu, usvojen postupak profilakse rane hemoragijske bolesti novorođenčadi koja se ogleda u intramuskularnoj primeni 1 mg vitamina K, jedan do dva sata nakon rođenja (odnosno 0,5 mg kod prevremeno rođene dece). Od 2014. godine u Srbiji su usvojene preporuke za produženu oralnu primenu vitamina K1 prihvaćene u cilju prevencije profilakse kasne hemoragijske bolesti. Ove preporuke podrazumevaju peroralni unos 25 µg vitamina K1 dnevno i to od 2. do 12. nedelje.

Većina studija ukazuje da prosečan sadržaj vitamina D u majčinom mleku nije dovoljan da zadovolji potrebe odojčadi, pa se u cilju prevencije rahitisa preporučuje suplementacija odojčadi vitaminom D u dozi od 10 mikrograma i to od 15. dana života pa sve do navršenih godinu dana. Kasnije ukoliko dete koristi 1 litar mleka obogaćenog vitaminom D dnevno ne mora koristiti dodatne suplemente, ali ako je unos mleka manji svakako se preporučuje dodatak vitamina D i nakon navršenih godinu dana.

Veliki broj naučnih radova sugeriše da omega-3 masne kiseline imaju važnu ulogu u rastu i razvoju dece. Omega-3 masne kiseline su neophodne za strukturu ćelijskih membrana i razvoj nervnog sistema (naročito DHA koja je glavna masna kiselina u sivoj masi mozga). Omega-3 masne kiseline, konkretno DHA ima važnu ulogu u kognitivnom razvoju novorođenčadi, razvoju retine oka i rastu. U prvoj godini života dolazi do razvoja vida, sluha, govora i kognitivnih funkcija (razvoj opažanja, mišljenja, pamćenja, učenja), dok od druge godine do adolescencije dolazi do razvoja viših mentalnih funkcija. U tom periodu unos omega-3 masnih kiselina, hranom ili dodacima ishrani, ima pozitivan uticaj na razvoj nervnog sistema deteta, mozga i mentalnih funkcija, poboljšanje psihomotornih funkcija, normalan razvoj vida, oštrine i funkcije oka, što je od posebne važnosti naročito kod prevremeno rođene dece. Omega-3 masne kiseline su prirodno prisutne u majčinom mleku, međutim njihov sadržaj varira od načina ishrane majki. Ukoliko majka ne unosi dovoljnu količinu omega-3 masnih kiselina hranom, odnosno ne konzumira dva obroka ribe nedeljno, kao ni druge izvore omega-3 masnih kiselina, ni njihov sadržaj neće biti dovoljan da zadovolji potrebe odojčadi.

Specifične nutritivne potrebe odojčadi i male dece proističu iz intenzivnog procesa rasta i razvoja. Period do navršene tri godine života karakteriše najintenzivnije odvijanje svih procesa u kojima pravilna ishrana ima posebno značajnu ulogu. U ovom periodu metabolički procesi su intenzivni, promet hranljivih sastojaka je brži nego kod odraslih, a nutritivne rezerve su male. Dodatna specifičnost ovog životnog perioda je nedovoljna razvijenost svih organa i tkiva za vršenje svojih funkcija (npr. nedostatak zuba, nepotpuna resorptivna sposobnost digestivnog trakta). Majčino mleko je idealna hrana koja zadovoljava nutritivne potrebe novorođenčadi i beba do otprilike 4. do 6. meseca života. Zato se većini odojčadi uzrasta od 4 do 6 meseci savetuje postepeno uvođenje druge vrste hrane (redosled nije striktno utvrđen, ali se obično prvo uvodi povrće, žitarice, meso i voće). Hrana koja je visoko alergogena (jaja, riba, jezgrasto voće, jagode, hrana koja sadrži gluten i dr.) ne daje se pre šestog meseca života, a deci iz porodica sa atopijskim bolestima do kraja prve godine života.

U ovom periodu često se suplementira vitamin C, a ukoliko postoji potreba i gvožđe. U period od 6-24 meseca odojčad i mala deca postaju zavisna od unosa gvožđa putem hrane, a zbog intenzivnog rasta potrebe za gvožđem po kilogramu telesne mase su značajno veće u odnosu na bilo koji drugi period života.

Kod beba koje nisu na prirodnoj ishrani mogu se suplementirati prebiotici jer je pokazano da bebe koje sisaju imaju mnogo bolju crevnu floru od beba koje koriste formule mleka jer majčino mleko sadrži prebiotike koji predstavljaju faktore rasta korisnih bakterija. Upotreba probiotika (lactobacilus, bifido vrasta i dr.) takođe je dozvoljena u ovom periodu. Suplementi za decu predškolskog školskog uzrasta

Ishrana deca predškolskog i školskog uzrasta zasnovana je na porodičnoj ishrani i ishrani u kolektivu (vrtić i škola). Obroci kod

farmacija

kuće uz obroke koje u kolektivima sastavljaju nutricionisti trebalo bi da zadovolje energetske i nutritivne potrebe dece. Za ovaj uzrast je posebno važno da se nastavi sa izbalansiranom i raznovrsnom ishranom. Roditelji moraju biti svesni da se dobre navike u ishrani ne postižu tako što se deci dozvoljava da nekontrolisano jedu slatkiše, grickalice i piju velike količine zaslađenih sokova. Ako ishrana nije dovoljno raznovrsna mogu se koristiti dodaci ishrani koji sadrže vitamine i minerale koji su prilagođeni dozom i oblikom odgovarajućem uzrastu. Posebno tokom zimskog perioda kada smo veoma malo izloženi sunčevom zračenju vitamini kao što je vitamin D mogu biti deficitarni pa se može deci dodati uz ishranu u odgovarajućoj dozi.

Odgovarajući unos kalcijuma u detinjstvu je od ključnog značaja za formiranje maksimalne koštane gustine i samim tim od velikog značaja za smanjenje rizika od fraktura u adolescenciji i razvoja osteoporoze u poznom životnom dobu. Nedovoljan unos kalcijuma odgovoran za razvoj rahitisa kod dece, posebno kod one dece koje su na vrlo restriktivnim režimima ishrane (npr. vegetarijanska i makrobiotička ishrana). Mleko i mlečni proizvodi su najvažniji dijetarni izvori kalcijuma, koga ima i u zelenom lisnatom povrću, susamu, bademu ali u manjim količinama nego u mleku pa je potrebno uneti veće količine ovih namirnica da bi se zadovoljile dnevne potrebe. Kako su mlečni proizvodi najznačajniji izvor kalcijuma u pedijatrijskoj populaciji ali i kod adolescenata (oko 75% unosa kalcijuma), veliki problem u smislu zadovoljavanja dnevnih potreba za kalcijumom predstavljaju deca sa alergijama na mleko, ali i sa intolerancijom na laktozu.

Nedovoljan unos gvožđa može dovesti do neodgovarajućeg razvoja deteta. Glavni problem kod deficita gvožđa u pedijatrijskoj populaciji je rizik od neadekvatnog razvoja nervnog sistema, neadekvatnog rasta i razvoja, kao i rizik za neadekvatno funkcionisanje imunološkog sistema. Naime, većina simptoma i znakova deficita gvožđa će biti vidljiva tek kada dođe do razvoja anemije usled njegovog deficita (suva koža, učestale infekcije, slab apetit, ubrzano, kratko disanje). Kako se rutinska suplementacija gvožđem kod male dece ne preporučuje, prva strategija u prevenciji deficita i popravljanju statusa gvožđa jeste adekvatna ishrana. Ukoliko se putem ishrane ne uspeva nadoknaditi nedostatak gvožđa onda se opet u konsultaciji sa pedijatrom ili farmaceutom bira adekvatan preparat za nadoknadu gvožđa.

Kao i kod beba i kod dece veoma je značajan adekvatan unos omega 3 masnih kiselina, vitamina C, vitamina B grupe, minerala cinka, prebiotika i probiotskih bakterija pa se i ovi nutrijenti mogu suplementirati kod dece ukoliko ih ne unose dovoljno hranom.

Za kraj poruka za sve roditelje je da osluškuju potrebe svoje dece, da se potrude da dece steknu dobre životne navike, da obezbede deci adekvatnu ishranu, a kada imaju pitanja vezano za suplementaciju treba da se posavetuju sa farmaceutom ili lekarom.

predstavljamo

Suočite se sa depresijom na vreme

Na pitanje zbog čega se sve više osoba suočava sa blagom depresijom, kao i da li je, i na koji način moguće rešiti ovaj problem, odgovara specijalista neuropsihijatrije, Prof. dr Nevena Čalovska Hercog.

Konstantan umor, napor u obavljanju svakodnevnih zadataka, zaboravnost, pad koncentracije i seksualne želje, kao i niz drugih neobjašnjivih tegoba poput stomačnih problema i glavobolje, mogu biti pokazatelji razvoja blage depresije.

Pojavu da su žene češće depresivne, stručna literatura vezuje za hormonske promene. Smatra se da su ženski hormoni (estrogen i progesteron) kao I hormon serotonin povezani sa depresijom. U depresiji su primećeni niži nivoi serotonina, noradrenalina i dopamina, ali i SAMe, prirodne supstance u organizmu koja pomaže stvaranje ovih hormona koji su važni za regulaciju raspoloženja.

Takođe, neizvesnost, trajanje pandemije i preporučene mere opreza i pravila ponašanja, ljuljaju osećanje sigurnosti i predvidivosti koji su preduslov emocionalnu stabilnost svakog čoveka. Strah od nepoznate bolesti i usamljenost odavno su poznati faktori rizika za depresiju.

Blage depresivne poremećaje je neophodno lečiti. Nesanica, nezadovoljstvo, zamor, neraspoloženje, doživljaj psihičke napetosti, ali i razdražljivost i uznemirenost predstavljaju alarm. Važno je reagovati na vreme, jer nelečeni depresivni poremećaj ima tendenciju da se produbi i komplikuje. Kod blagih depresija, iako efikasni, antidepresivi ne moraju biti prva linija lečenja. U poslednjih nekoliko godina raste popularnost prirodnih suplemenata, ali postoji ograničen nivo dokaza za mnoge takve prirodne tretmane. Treba birati preparate koji su potpuno ispitani i čije je dejstvo dokazano u brojnim studijama. Tensilen® je prirodni preparat, ispitan, bezbedan i studijama potvrđeno efikasna pomoć kod blagih depresija. SAMe iz Tensilena® u kombinaciji sa vitaminom B je blagi prirodni antidepresiv¹, koji na prirodan način podiže nivoe serotonina i efikasno pomaže kod blagih oblika depresivnog raspoloženja, nervoze i napetosti.

Am J Psychiatry 1990 May;147(5):591-5. SAM-e Monograph (2015). Nacionalni vodič dobre kliničke prakse za dijagnostikovanje i lečenje depresije 2011