| 10 Kampanje za vakcinaciju nekad i sad| 16 Podrška oporavku posle preležane bolesti Covid 19 | | 18 Kada je kašalj znak za uzbunu | 20 Primena dijetetskih suplemenata kod dece | 24 Ishrana u prevenciji zdravlja prostate |
Godina XIX • Broj 127
Časopis za popularnu medicinu i farmaciju
reč urednice Komuniciranje u buci Dolazak vakcina protiv SARS-CoV-2 doneo je dugo očekivani dašak nade da se nazire kraj pandemije COVID-19, a uz nadu stiglo je i nepoverenje određenog broja ljudi u vakcine. Dezinformacije o COVID-19 vakcinama su prisutne svuda, a jedno britansko istraživanje ukazuje da su društvene mreže jedan od glavnih izvora širenja raznih teorija zavere i pogrešnih informacija o vakcinama. Izveštaj Kraljevskog koledža iz Londona i Ipsos MORI koji je sproveden u novembru 2020. godine pod nazivom „Coronavirus: vaccine misinformation and the role of social media“ u kome je učestvovalo 2244 građanina Velike Britanije bavilo se ispitivanjem uticaja pogrešnih informacija o vakcinama i vakcinaciji posebno kroz prizmu društvenih mreža. Istraživanje pokazuje da značajan broj ljudi veruje u različite teorije zavere o COVID-19 vakcinaciji, pa tako 1 od 7 osoba veruje da je prava svrha COVID-19 vakcina praćenje i kontrola populacije, 1 od 11 ispitanika misli da Bil Gejts podržava program vakcinacije sa ciljem da ugradi u sve nas mikročipove, a ovo mišljenje raste kod ispitanika koji se u velikoj meri informišu preko društvenih mreža. Fejsbuk prednjači kao najveći izvor ovih dezinformacija (58% ispitanika je putem ove mreže videlo pomenute informacije), zatim slede Tviter (19%), Instagram (17%), Jutjub, televizija, radio, ali i članovi porodice i prijatelji itd. Zabrinjavajuće je da 1 od 7 ljudi (15%) misli da je istina da je jedini razlog zašto su razvijene COVID-19 vakcine zarada farmaceutskih kompanija, a ovaj procenat raste na 39% kod ljudi koji većinu informacija dobijaju putem društvenih mreža. Slušajući razne priče iz okruženja, rezultati ovog istraživanja čini mi se bili bi vrlo slični i u Srbiji. U ovakvoj situaciji zaista ostaje na naučnoj zajednici i na zdravstvenim radnicima da edukuju javnost i da im pomognu da saznaju i nauče sve što je potrebno o datoj temi kako bi svako doneo odluku najbolju za njega, a mislim da je jednako važno i da svi mi u opštoj buci raznih vesti koje nas svakodnevno okružuju naučimo da čujemo prave informacije zasnovane na naučnim činjenicama.
Sadržaj
Glavna i odgovorna urednica Estela Gaković Ranisavljević
4
Godina XVIII • Broj 122
Časopis za popularnu medicinu i farmaciju
IZDAVAČ BB Soft d.o.o. Palmira Toljatija 5; Novi Beograd Tel./fax: +381 11 2675-266, 2670-559, 2602-027 www.bbsoft.rs office@bbsoft.rs GLAVNA I ODGOVORNA UREDNICA Spec. farm. Estela Gaković Ranisavljević, estela@bbsoft.rs STRUČNI SARADNICI U OVOM BROJU Ivana Cerovina Đurić, dr med. Ivan Đurić, dr med. Jelena Blagojević, novinar Milica Đukanović, spec. farm. Pavle Zelić, spec. farm. Uroš Čakar, dr sci. MARKETING Lidija Nikolić, lidija@bbsoft.rs Tanja Ribarović, tanja@bbsoft.rs Marija Stojanović, marija@bbsoft.rs TEHNIČKI UREDNIK Nikola Vukelić, nikola@bbsoft.rs ŠTAMPA Efekt print, tel.: (011) 23-93-940 Izdavač ne odgovara za sadržaj oglasnog i zakupljenog prostora u časopisu. Tekstovi u časopisu označeni sa PRedstavljamo i PROMO vest su oglasni i kao takvi ne predstavljaju stav redakcije. Objavljivanjem oglasa u časopisu oglašivači su obavezni poštovati odredbe, Zakona o lekovima i medicinskim sredstvima, Pravilnika o načinu oglašavanju leka, odnosno medicinskog sredstva (“Sl. glasnik RS”, br. 79/2010), Zakona o oglašavanju (“Sl. glasnik RS”, br. 6/2016), Pravilnik o zdravstvenoj ispravnosti dijetetskih proizvoda („Sl. glasnik RS“, br. 75/2015) kao i odredbe drugih važećih propisa u RS. U skladu sa navedenim, izdavač časopisa isključuje svaku odgovornost za moguću štetu nastalu usled nepoštovanja navedenih odredbi od strane oglašivača.
CIP-Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije ISSN 1820-4791 COBISS.SR-ID 119526156
DA LI ZNATE
10 KAMPANJE ZA VAKCINACIJU NEKAD I SAD 16
| 10 Čekajući vakcinu protiv COVID-19| 12 Dezinfekcija protiv koronavirusa| | 16 Očuvanje mentalnog zdravlja tokom pandemije COVID-19 | 24 Bezbedno sunčanje
PODRŠKA OPORAVKU POSLE PRELEŽANE BOLESTI COVID 19
18 KADA JE KAŠALJ ZNAK ZA UZBUNU 20 PRIMENA DIJETETSKIH SUPLEMENATA KOD DECE 26
ISHRANA U PREVENCIJI ZDRAVLJA PROSTATE
28
ODREDITE KOLIKO STE OVISNI O CIGARETAMA
Časopis je besplatan. Za dostavu časopisa na kućnu adresu potrebno je platiti samo troškove slanja: 6 brojeva 300,00 RSD 12 brojeva 600,00 RSD Račun BB-Soft-a 205-4731-57 PIB 100834225 Prijava treba da sadrži: Ime i prezime, adresu i kontakt telefon Za fizička lica lični matični broj. Za pravna lica PIB broj.
www.nadjilek.rs Nađi Lek
Besplatna mobilna aplikacija
da li znate
KORONA NESANICA
K
orona nesanica predstavlja posledicu stresa koji se javlja usled svega onog što se dešava tokom pandemije, a javlja se kod zaraženih osoba, kod osoba u postkovid periodu ali i kod osoba koje nisu zaražene. Pojava insomnije se prema poslednjim studijama udvostručila u celom svetu. Najčešći uzrok je izmenjen socijalni ritam, povećanje stresa, anksioznost, depresija, sveobuhvatni strah od posledica koronavirusa, a sve ovo dovodi do skraćenja spavanja i lošijeg kvaliteta sna. Urađeno je više studija u svetu koju populaciju najviše pogađa korona nesanica i podaci pokazuju da je u većoj meri prisutna kod populacije koja je mlađa od 35 godina, zatim svi oni koji se bave lečenjem boleti COVID 19, ali i osobe koje više od 3 sata dnevno istražuju i čitaju na temu koronavirusa takođe imaju lošiji san. Najugroženiji su zdravstveni radnici, koji pored stresa rade u smenama što dodatno remeti ciklus spavanja i budnosti. Pacijenti koji imaju COVID 19 imaju narušen san jer sama infekcija značajno iscrpljuje organizam energetski pa je povećana potreba za spavanjem. U bolničkim uslovima je ve-
4
oma bitno obezbediti pacijentima da imaju 4-6 sati kvalitetnog sna kako bi imuni sistem funkcionisao. Kod ljudi koji imaju tegobe sa disanjem, koji ne mogu da udahnu dovoljno vazduha, razvija se strah da je moguće da se u svakom trenutku uguše pa uveče imaju problem da zaspe jer se plaše da se neće probuditi. Kako bi se rešio problem nesanice važno je uspostaviti adekvatan higijensko dijetetski režim, manje spavanja preko dana kako bi uveče bili dovoljno umorni da zaspete, važni su uslovi spavanja, zamračena prostorija, bez buke, bez gledanja u telefon i TV pred spavanje, udoban ležaj, ne opterećivati se vestima, isključiti uređaje. Nedostatak spavanja oslabljuje imunitet, pa je to kao jedan začarani krug. Loš kvalitet spavanja je jedan od faktora koji determiniše tok kovid infekcije i takvi pacijenti imaju veće šanse za teži oblik bolesti. Ukoliko ste suočeni sa strahom od zaražavanja sebe i bliskih osoba, imate egzistencijalne strahove koji remete svakodnevno funkcionisanje i ako to traje duže od 3-4 nedelje obavezno se javite lekaru. Nekome je dovoljna samo psihoterapijska podrška i razgovor, a nekad je potrebno i uvođenje lekova.
APOTEKA / 127 / 2021.
Prva pomoć kod hipoglikemije
H
ipoglikemija predstavlja sniženje nivoa šećera u krvi na jako niske vrednosti, ispod referentnih. Nagli pad šećera se najčešće javlja kod dijabetičara, pogotovo onih koji su na terapiji insulinom. Hipoglikemija se prepoznaje po sledećim simptomima: pojačano znojenje, drhtavica, osećaj gladi, lupanje srca, bledilo, osećaj izgubljenosti i gubitak koncentracije, slabost, otežan hod, smetnje vida i u krajnjem slučaju gubitak svesti i koma. Pad šećera ispod 3,9mmol/l zahteva brzu prvu pomoć. Važno je povećati nivo šećera u krvi što brže. Ako je nivo šećera od 2,8 do 3,9mmol/l treba uzeti 10-15g brzodelujućih uglje-
APOTEKA / 127 / 2027.
nih hidrata, na primer jednu supenu kašiku šećera i čašu vode, pola čaše voćnog soka, 3-4 glukozne bombone. Ako je nivo šećera manji od 2,8mmol/l potrebno je uzeti dvostruko veću količinu (20-30g) brzodelujućih ugljenih hidrata. Ako sumnjamo da osoba ima hipoglikemiju, a nismo u mogućnosti da proverimo nivo šećera u krvi i ako je osoba pri svesti treba joj dati odmah nešto od navedenih namirnica. Namirnice koje sadrže masnoće i proteine nisu pogodne za prvu pomoć kod pada šećera u krvi jer mogu dodatno usporiti apsorpciju šećera. Kad se nivo šećera vrati u normalu treba uzeti mali obrok koji pomaže održavanju nivoa šećera u krvi.
5
da li znate
NAUČENA BESPOMOĆNOST
N
aučena bespomoćnost se može opisati kao uverenost osobe kako akcije koje preduzima neće dovesti do željenih efekata i ostvarivanja postavljenih ciljeva. Naučena bespomoćnost je termin koji su naučnici prvi put upotrebili još davne 1967. godine. Grupu pasa izlagali su blagim šokovima koje nikako nisu mogli da izbegnu, ma šta radili. Nakon nekog vremena psi su odustali od bilo kakvog pokušaja da ih zaustave, počevši da mirno stoje i primaju elektrošokove. Ovakav način njihovog reagovanja nazvan je naučenom bespomoćnošću. Ovakva vrsta ispitivanja je urađena i na ljudima gde dvema grupama ljudi zadaju različite vrste zadataka- jednoj lako rešive, a drugoj one koje zapravo nije moguće rešiti. Kada se nakon toga obema grupama zada isti novi set zadataka iz bilo koje oblasti (nevezano od toga da li je oblast povezana sa prethodnim zadacima), ljudi iz prve grupe uvek postižu dramatično bolje rezultate. Naučena baspomoćnost jedna je od onih psiholoških pojava koje su značajne u svakodnevnom životu. Kada osoba opazi jednom ili nekoliko puta kako njene akcije i postupci ne dovode do željenog rezultata, počinje da se pita zašto je to tako i olako kreće da sumnja u mogućnost ostvarivanja ciljeva koje je sebi postavila. Poznato je da se uverenost kako je nemoguće ostvariti željene ciljeve negativno odražava na to šta mislimo i kako se osećamo i ponašamo. Osoba prekida da ulaže neophodan napor u realizaciju sopstvenih ciljeva, a svaki novi neuspeh doživljava samo kao potvrdu svoje generalne neuspešnosti. Takođe, odlaže obaveze i izbegava preuzimanje odgovornosti, počinje da sve teže usvaja nova znanja i veštine, oseća se tužno, ljutito ili napeto i postaje nesigurna u pogledu toga šta će se desiti u budućnosti. Osobe koje nakon postignuća kojim nisu zadovoljne usmeravaju sebe ka pronalasku nekog novog načina za ostvarivanje željenog cilja i pokušavaju da datu situaciju sagledaju na drugačiji način kako bi otkrili potencijalne propuste, mnogo ređe razvijaju osećaj bespomoćnosti, budući da neuspeh najčešće pripisuju specifičnim i prolaznim uzrocima, nego osobe koje izbegavaju slične situacije ili pokušavaju da potpuno promene već postavljene ciljeve. (Izvor: www.lazalazarevic.rs)
6
APOTEKA / 127 / 2021.
ODABERITE EFIKASAN FILTER PROTIV PREHLADE!
Oralna primena: Fervex® za odrasle, granule za oralni rastvor, namenjen je odraslima i adolescentima (15 godina i stariji). Fervex® za decu, granule za oralni rastvor, namenjen je deci starijoj od 6 godina. Fervex® TABS, film tablete, namenjen je odraslima i adolescentima (15 godina i stariji).
PM-RS-2020-5-418
Pre upotrebe detaljno pročitati uputstvo. O indikacijama, merama opreza i neželjenim reakcijama na lek, posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom.
iPS
informaciono poslovni sistem
da li znate
Zašto je važan redovan ginekološki pregled
Programi za poslovanje maloprodajnih objekata, apoteka, pet shop-ova, veterinarskih ordinacija… iPS je skup softverskih rešenja koja pokrivaju kompletno poslovanje maloprodajnih objekata. Pored zakonom propisanih pregleda i izveštaja iPS sadrži i veliki broj analiza, pregleda i grafikona neophodnih za donošenje poslovnih odluka. iPS nudi mogućnost preuzimanja elektronskih faktura od dobavljača. Program je besplatan, plaća se samo mesečno održavanje.
Palmira Toljatija 5/I 11070 Novi Beograd Tel./fax: (011) 2675-266, 2670-559 www.bbsoft.rs • e-mail: office@bbsoft.rs
R
edovni ginekološki pregledi koji uključuju PAPA test imaju veliki značaj u sprečavanju obolevanja i umiranja od raka grlića materice. Osnovna poruka svim ženama je da je rak grlića materice maligna bolest koja se može sprečiti i zato svaka žena treba da razmišljaju o svom reproduktivnom zdravlju i da u toku godine odvoji dan kada će posetiti svog lekara i obaviti preventivni pregled. Na osnovu najnovijih procena za 2020. godinu Međunarodne agencije za istraživanje raka (IARC), žene u Srbiji i Litvaniji se sa stopom obolevanja od 18,7 na 100 000, nalaze na trećem mestu u Evropi posle Crne Gore i Rumunije. Stope umiranja od raka grlića materice su visoke. Mortalitet od raka grlića materice je 7,9 na 100 000 žena. Svetska zdravstvena organizacija kao prioritet preporučuje primenu intervencija za prevenciju i kontrolu raka grlića materice kako bi se postigla eliminacija ove bolesti. To podrazumeva sveobuhvatni pristup ovoj bolesti: skrining odnosno rano otkrivanje i lečenje svih formi lezija, vakcinaciju protiv humanog papiloma virusa (HPV), kao i palijativno zbrinjavanje žena koje boluju od ove bolesti u smislu aktivne i sveobuhvatne brige koja podrazumeva kontrolu simptoma, psihološku, socijalnu i duhovnu podršku. APOTEKA / 127 / 2021.
farmacija
Kampanje za vakcinaciju nekad i sad Autor: MAG. FARM. PAVLE ZELIĆ
ez ikakve sumnje i ograde, imunizacija se može smatrati, uz vatru, točak i elektricitet, jednom od najznačajnijih tekovina i pronalazaka u istoriji čovečanstva, otkrićem koje je u ogromnoj meri izmenilo naš svet, a svakako, uz antibiotike, najvećim unapređenjem u sferi medicine i farmacije. Prema određenim procenama i matematičkim proračunima, od prve zvanično dokumentovane vakcinacije 14. maja 1786. godine (mada se određeni oblici imunizacije pojavljuju još od 10. veka u Kini i Aziji), kada je Edvard Džener testirao inokulaciju kravljim boginjama na osmogodišnjem dečaku Džejmsu Fipsu do danas, da se zaključiti kako je čak neverovatnih milijardu i osam stotina miliona (1.800.000.000!) ljudi kroz istoriju ostalo živo zahvaljujući vakcinama protiv najrazličitijih bolesti (od kojih su mnoge samo zahvaljujući vakcinama maltene iskorenjene). Usto, ne mogu se ni prebrojati svi oni, čiji je život neuporedivo bolji jer nisu ostali invalidi, u ožiljcima, oslepeli... Čak i danas, ako izuzmemo COVID-19, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije imunizacija prevenira 2-3 miliona smrti svake godine od bolesti kao što su difterija, tetanus, influenca, veliki kašalj, male a posebno velike boginje (variola vera) koje smo i mi u Beogradu i Jugoslaviji izuzetno dobro zapamtili u čuvenoj epidemiji 1972. godine – pobeđenoj takođe zahvaljujući masovnoj vakcinaciji. A ipak, u ovom trenutku, u doba najvećeg procvata nauke i (prividne) prosvećenosti, kada upravo usled neverovatnih napora, umeća i znanja istraživača širom sveta, ali i tehnoloških kapaciteta i sofisticirane opreme u rekordnom roku dolazimo i do jedinog pravog oružja protiv najgore pandemije koja nas je pogodila u preko stotinu godina, neki od nas u te iste vakcine ne veruju! Štaviše, deklarativno ne žele da se vakcinišu pa čak i druge ubeđuju da to ne čine!?
B
10
„Tuberkuloza se može sprečiti i lečiti“, poster iz 1935. godine koji u isto vreme podseća da se tuberkuloza može sprečiti i poziv za humanitarnu kampanju »Božićne markice« koju je pokrenuo američki Crveni krst još 1907. godine kao izvor finansiranja za to vreme preopterećene sanatorijume za lečenje tuberkuloze.
Otkud to? Gde smo to to tako strašno pogrešili, da isti ljudi koji su bez bojazni, ma ikakvog pitanja primali sve moguće i neophodne vakcine kao deca, vojnici, radnici, obični građani, u ovoj istoj zemlji i širom sveta, sada odbijaju ruku spasa koja im se pruža da ih izbavi iz zatočeništva nacionalnih karantina, izolacije od svojih bližnjih i izvesne ekonomske propasti? Da li su tome doprinele društvene mreže, bez sumnje leglo antivakcinalista, ili pak pojedini vesnici propasti, kvazistručnjaci kojima čak i sredstva javnog informisanja daju prostor da iskažu svoje sumanute teorije? Ili je u pitanju jedan opšti sunovrat moralnih vrednosti koji nam se prikrao da toga nismo bili ni svesni, pa tako u doba novog uzleta svemirskih istraživanja imamo i porast ravnozemljaša!?! Teško je reći. Ono u šta nema sumnje je da je vakcinacija protiv COVID-19, praćena u neku ruku ništa manje podmuklom „infodemijom“ koja nas u stvari napada od početka prošle godine, otvorila kod određenog dela ljudi pitanja o efikasnosti a posebno bezbednosti vakcina, i kao i mnogo puta do sada dala vetar u leđa teoretičarima zavera i raspršivačima dezinformacijama. Ovo nije pojava specifična samo za ovu pandemiju. Istorija svedoči o kampanjama usmerenim ka najširoj APOTEKA / 127 / 2021.
farmacija Marilyn Monroe je uz Elvisa tokom 19561957. pomagala promovisanju vakcinacije protiv polio virusa u kampanji Fondacije „March of Dimes“ koju je 1938. godine osnovao tadašnji predsednik SAD Frenklin Ruzvelt
javnosti koje su služile višem interesu i pokušavale da neuke i nezainteresovane ciljne javnosti obrazuju na teme tadašnjih sve prisutnijih i sve smrtonosnijih epidemija. Zdravstvene vlasti mnogih zemalja, kao što se to čini i danas, su pokušavale na razne načine da motivišu građane da vakcinišu sebe ili svoju decu, a u tome naravno prednjače međunarodna tela i udruženja, pre svega Svetska zdravstvena organizacija, UNICEF, Crveni krst, ali i Rotari klubovi i razne asocijacije pacijenata pogođenih pojedinim stanjima i bolestima. U neku ruku, mi danas jedva da imamo i vremena a kamoli ljudskih kapaciteta, da se usred pandemije SARS-CoV-2 virusa bavimo organizovanim promotivnim aktivnostima, podizanjem svesti i jačanjem osećaja odgovornosti, mada u mnogim zemljama, koje inače imaju visok nivo zdravstvene osvešćenosti, to nije ni potrebno. U Izraelu, koji i dalje prednjači u stepenu imunizovanih protiv koronavirusa, građani bez odlaganja staju u redove i zavrću rukave, a to sve izvire iz ogromnog osećaja odgovornosti prema zajednici koji se neguje u toj državi i narodu. Ni Srbija, sudeći po ogromnom interesovanju za zakazivanje preko portala eUprave, ali i redovima onih koji su i mimo termina želeli da se vakcinišu nije daleko od ovog ideala društvene odgovornosti a mi dodatno, za razliku od drugih zemalja možemo čak i da biramo kojom ćemo se vakcinom imunizovati Ipak, čak je i u našoj zemlji osmišljena jednostavna i efektna kampanja kroz animirane filmove koji na najjednostavniji način pojašnjavaju proceduru i neophodne korake i različite „puteve“ do efikasnog registrovanja i konačnog rezultata – uspešne vakcinacije. Britanski zdrav-
12
Elvis Presley prima vakcinu protiv pijolemijelitisa (polio vakcina) u okviru kampanje tokom 1956. godine; foto: Department of Health Collection, NYC Municipal Archives
stveni sistem (National Health Service - NHS) pak, najavljuje upotrebu „odgovornih“ javnih lični u promociji vakcinacije, mada, imajući u vidu alarmantne i katastrofalne posledice novog soja virusa na tom ostrvu, niko izgleda ne mora da ubeđuje Britance kako moraju da se vakcinišu. I pored svega toga, i dalje ima „nevernih Toma“ kojima ni svi hospitalizovani, teško oboleli i preminuli sunarodnici i ljudi širom sveta nisu dovoljan podstrek da zaštite svoje a posredno i tuđe zdravlje. Kako njih ubediti je jednačina sa previše nepoznatih. Da li je u pitanju opšte nepoverenje prema zdravstvenim vlastima, SZO, farmaceutskoj industriji, strah od nepoznatog ili još opasnije i sve suludije teorije o čipovanju, zaveri Bila Gejtsa i 5G mreže, trovanju kako bi se ograničila populacija planete i šta sve ne... nemoguće je ispratiti a kamoli APOTEKA / 127 / 2021.
farmacija se tome u potpunosti suprostaviti. Ostaje samo da se nadamo da nas, koji razmišljamo i prosuđujemo na osnovu činjenica, nauke i logike... ipak ima više. U međuvremenu, možemo se za trenutak izmaći iz kakofonije trenutne borbe za živote i poverenje građana, i podsetiti sveta, odnosno vakcinacije – pre korone. Kroz fotografije nekih od kampanja koje su vođene tokom istorije daćemo stoga primere koliko je uvek bilo važno širu javnost informisati i podstaći na vakcinaciju. Sa dovoljne vremenske distance možemo sagledati koliko su strateške kampanje vakcinacije praktično eliminisale razorne zarazne bolesti, uključujući difteriju, male boginje, zauške, rubeolu, tetanus, poliomijelitis i male boginje. Državna i lokalna zdravstvena odeljenja su počela pokretanje programa vakcinacije u ranim 1950im sa licenciranjem tretmana protiv difterije i tetanusa. U cilju podsticanja roditelja da vakcinišu svoju decu, administratori za javno zdravstvo širom sveta su koristili pre svega postere u promotivnim kampanjama. Pozivajući se na roditeljske instinkte zaštite i odgovornosti, posteri su bili dragoceni deo napora da se proširi pokrivenost vakcinacije. Kada je serija epidemija poliomijelitisa zahvatila Severnu Ameriku 1940-ih i 1950-ih, moderna medicina je bila nemoćna da ih zauVelika svetska kampanja Rotari kluba za vakcinaciju protiv poliomijelitisa - slavne ličnosti stavi, sve do razvoja polio vakcine. poput muzičara, glumaca, ali i drugog najbogatijeg čoveka sveta Bila Gejtsa i borca-kečera Njen uticaj je bio ništa manje od čuDžona Sine su se rado odazvali ovom plemenitom zadatku. da. Razvoj injektabilnog oblika Salk polio vakcine 1955. godine je široko stimulisao upravu u školama i klinikama u industrijski razvijenim zelio vakcine, koristeći heroje novog doba – južnokorejansku YouTube mljama, što je dovelo do značajnog pada broja slučajeva. U ovoj kamsenzaciju, muzičara Psija (Psy), legendu kung-fu filmova Džekija Čepanji su intenzivno korišćene i javne ličnosti, najpopularniji glumci, na, ili američku komičarku Kristin Bel. muzičari i političari, kao što su recimo bili kralj rokenrola – Elvis Prisli i Da li će nam zvezde muzike, filma, televizije i interneta ipak biti najvoljenija glumica svih vremena – Merilin Monro. potrebne i u anti-COVID kampanji, ostaje da se vidi u narednim nedePored toga, i u narednim decenijama, jake poruke su zahtevale ljama i mesecima, ali jedno je sigurno, vakcinacija nema alternativu, najubedljivije promotere, bili oni ljudi... ili roboti, pa su tako početkom a što se tiče određenih problematičnih stavova ljudi na tu temu, naj80-ih to bili R2D2 (artu-ditu) i C-3PO (si-tripio), junaci najgledanibolju definiciju je za ovu priliku bez sumnje dao čuveni nobelovac Aljeg serijala filmova u istoriji „Ratova zvezda“. Čak i u skorije doba, pobert Ajnštajn koji tvrdi: „Samo su dve stvari beskonačne, svemir i ljudmenuti Rotarijanci su na efektan način animirali javnost na temu poska glupost. Mada, za svemir ipak nisam baš siguran.“
14
APOTEKA / 127 / 2021.
predstavljamo
Alpikol sirup – pametan izbor za pomoć urođenom imunitetu PANDEMIJA KORONAVIRUSA JE POKAZALA SAMO JEDNO - DOBAR IMUNI SISTEM JE JEDINI PUT DO ZDRAVLJA. KAKO VAM FARMACEUT MOŽE POMOĆI U TOME DA OSNAŽITE IMUNI SISTEM? TAKO ŠTO ĆE VAM PREPORUČITI JEDINSTVENU PAMETNU KOMBINACIJU BILJNIH SASTOJAKA, ALPIKOL SIRUP, KOJI DIREKTNO UTIČU NA OTPORNOST NA VIRUSE. KONAČNO SE I U SRBIJI POJAVIO ALPIKOL SIRUP, JEDINSTVEN PO SASTAVU, A NAMENJEN POMOĆI U PREVENCIJI VIRUSNIH INFEKCIJA, PREHLADE, GRIPA U PERIODU JESENI I ZIME.
Kakva je to PAMETNA kombinacija biljaka? Iskustveno i naučno opravdan izbor biljnih ekstrakata koji se dopunjuju i čine jedinstvenu, trostruku zaštitu u periodu virusnih infekcija. Pametna kombinacija zasnovana na dugogodišnjim znanjima o dejstvu pojedinačnih komponenti. Sačinjen je takav spoj biljnih ekstrakata koji svojim zajedničkim dejstvom imaju snažan uticaj na otpornost organizma na viruse i čine da virusne infekcije više ne predstavljaju noćnu moru.
Šta ovaj pametni sirup Alpikol zapravo radi i od čega je napravljen? Alpikol u svom sastavu ima crnu zovu, južnoafričku muškatlu i beta glukane iz pivskog kvasca. CRNA ZOVA (lat. Sambucus nigra) je biljka koja se koristila još u vreme drevnog Egipta i Rima. O tome koliko daleko doseže korišćenje ove biljke govori to da i Hipokrat, otac medicine, crnu zovu naziva “kovčegom zdravlja”, zbog svojih lekovitih svojstava. APOTEKA / 127/ 2021.
Bobice, plod crne zove, u sebi sadrže veliki broj jedinjenja koje olakšavaju simptome mnogih bolesti. Najpoznatija su antocijanini i flavonoidi. Njihova uloga je da “love” viruse i onemogućavaju ih da se vežu i uđu u ćelije organizma. JUŽNOAFRIČKA MUŠKATLA (lat. Pelargonium sidoides) takođe sadrži brojna jedinjenja koja joj daju lekovito dejstvo. Naše telo pod dejstvom ovog biljnog ekstrakta proizvodi defensine, odbrambene supstance odgovorne za antivirusno dejstvo sluznice disajnih puteva. Pored toga, ekstrakt južnoafričke muškatle održava disajne puteve prohodnim, pomažući da se nagomilani sekret lakše izbaci iz nosa i pluća. YESTIMUN® je specijalno standardizovan i prečišćen ekstrakt imunoglukana, vrste beta glukana izolovanih iz pivskog kvasca. To su jaki stimulatori imunog sistema pa telo uz njihovu pomoć spremno dočekuje sve viruse. Efikasnost Yestimun® zaštićenog standarda je dokazana kroz brojne kliničke studije. Rezultat primene kod dece i odraslih je značajno smanjenje pojave i trajanja virusnih respiratornih infekcija tokom zimskih meseci. Trostruko i zajedničko dejstvo sastojaka Alpikol sirupa stvara veliku otpornost organizma. Uz Alpikol sirup smo spremni za borbu sa respiratornim virusima. Kako bi ova pamenta kombinacija biljnih ekstrakata bila potpuno u skladu sa prirodom, u toku izrade nisu korišćeni veštački dodaci, boje i konzervansi. Ukus Alpikol sirupa dolazi od prirodne arome maline koju vole i deca i odrasli.
15
aktuelno
Podrška oporavku posle preležane bolesti COVID 19 vetska zdravstvena organizacija je nedavno objavila brošuru sa savetima za brži oporavak za sve pacijente koji su preležali bolest COVID 19. Pa se tako tu nalaze saveti kako vežbati posle preležane boleti, kako pomoći pri otežanom disanju, kako se izboriti sa stresom itd. U nastavku prenesimo nekoliko saveta iz pomenutih preporuka.
S
Postupanje pri otežanom govoru
Ponekad može doći do problema sa glasom kod ljudi koji su bili postavljeni na respirator (koji su bili intubirani). Ako vam je glas hrapav i slab, važno je da zapamtite sledeće: • Slobodno govorite dok vam prija. Moraćete redovno da koristite glas da bi došlo do pomaka na bolje. Ako se umorite od govora, pravite pauze i dajte do znanja prijateljima i porodici da je potrebno da odmarate glas u toku razgovora. • Nemojte naprezati glas. Nemojte da šapućete jer to može dodatno da optereti glasne žice. Pokušajte da ne povisujete ton ili se derete. Ako treba da privučete nečiju pažnju, pokušajte nekim predmetom da napravite buku. • Pravite pauze u toku govora. Ako vam ponestane daha dok pričate, nemojte dodatno da se naprežete. Zastanite, sedite mirno i usredsredite se na disanje. Isprobajte tehnike za lakše disanje koje su opisane u ovom priručniku. Zauzmite položaje koji vam pomažu sve dok ne budete ponovo mogli da govorite.
16
• Pevušite sebi u bradu da biste vežbali upotrebu glasa, ali bez naprezanja. • Koristite druge načine komunikacije kao što je pisanje, slanje poruka, gestikulacija, ako vam je teško ili nelagodno da govorite. • Pijte po malo vodu tokom celog dana što pomaže da glas ostane u formi.
Održavanje pažnje i memorije i trezveno razmišljanje
Često se dešava da ljudi koji su bili ozbiljno bolesni, naročito oni koji su u bolnici bili intubirani, teže održavaju pažnju, imaju problema sa pamćenjem ili poteškoća da trezveno razmišljaju. Ove poteškoće mogu da nestanu za nekoliko nedelja ili meseci, ali kod nekih ljudi mogu da predstavljaju dugotrajan problem. Važno je da vi i vaša porodica prepoznate ove probleme jer oni mogu uticati na vaše odnose sa ljudima, na dnevne aktivnosti kao i na vaš povratak na posao ili školovanje. Ako imate takve tegobe, ovi saveti vam mogu biti od koristi: • Fizička aktivnost pomaže mozgu da se oporavi. Iako to teško možete izvesti ako osećate malaksalost, ako ste bez daha, ili osećate umor, pokušajte postepeno da uvete lagane vežbe u vašu dnevnu rutinu. • Vežbe za mozak, kao što su novi hobi ili aktivnost, rešavanje zagonetki, igre rečima i brojevima, vežbe za bolje pamćenje, kao i čitanje mogu biti od pomoći. Počnite od vežbi za mozak koje za vas predstavljaju izazov ali koje možete rešiti zatim pređite
na sve teže i teže vežbe. Ovo je važno da biste ostali motivisani. • Koristite podsetnike kao što su spiskovi, beleške, alarmi, na primer na telefonu, koji će vas podsetiti da treba nešto da obavite. • Razdelite aktivnost na pojedinačne korake da je ne biste smatrali prevelikim izazovom. Neke od strategija za bolje snalaženje u dnevnim aktivnostima mogu takođe da pomognu ukoliko imate problem sa držanjem pažnje, pamćenjem ili trezvenim razmišljanjem, a svode se na prilagođavanje sopstvenih očekivanja i dopuštanje drugima da vam pomognu.
Kada se obratiti lekaru
Teška bolest i boravak u bolnici mogu na svakoga drugačije da utiču. Važno je obratiti se lekaru, na primer lekaru opšte prakse, terapeutu za rehabilitaciju, ili specijalisti, ukoliko dođe do sledećih promena: promena u zadihanosti tokom odmora koja se ne poboljšava ni nakon vežbi kontrolisanog disanja; ponestaje vam daha pri minimalnoj aktivnosti a nema poboljšanja ni nakon zauzimanja položaja za lakše disanje; imate bilo koji od simptoma kao što su mučnina, vrtoglavica, jača ili slabija, ozbiljan nedostatak vazduha, hladan znoj ili znojenje, stezanje ili bol u grudima, jak bol; nema poboljšanja u smislu pažnje, pamćenja, razmišljanja i umora, što vam otežava obavljanje dnevnih aktivnosti i sprečava da se vratite na posao ili drugim obavezama; pogoršanje u smislu raspoloženja, pogotovo ako traje više nedelja. APOTEKA / 127 / 2021.
predstavljamo
Trostruka zaštita od infekcije tokom 24h
T
renutna epidemiološka situacija i svakodnevne informacije o velikom broju novozaraženih virusom COVID-19 definitivno su podigle svest o značaju prevencije. Pristup odabiru suplementa koji će prevenirati nastanak respiratornih infekcija i ublažiti simptome ukoliko se bolest već klinički razvila, treba da bude veoma pažljiv. Idealan proizvod bi svakako trebalo da sadrži aktivne principe dokazane efikasnosti kako u prevenciji, tako i u lečenju simptoma infekcije, da bude bezbedan za kombinovanje sa drugim lekovima i suplementima i da bude komforan za primenu.
APOTEKA / 127/ 2021.
Proizvod Imunitinn® MR sadrži aktivne principe dobijene iz ekstrakta lista zelenog čaja (EGCG), korisne bakterije Lactobacillus rhamnosus i vitamin D u visokoj dozi od 2.000 IJ, a namenjen je osobama sa oslabljenim imunitetom koje su pod povećanim rizikom od nastanka virusnih i bakterijskih infekcija, ali je podjednako efikasan i u terapiji akutnih infekcija praćenih neprijatnim i ozbiljnim simptomima. Imunitinn® MR dokazano sprečava nastanak i razvoj virusne infekcije, efikasno ublažava postojeće simptome gripa, štiti od ponovnih infekcija, stimuliše aktivnost imunog sistema i ubrzava oporavak nakon infekcije.
Imunitinn® MR čine troslojne tablete sa modifikovanim oslobađanjem koje su proizvedene inovativnom tehnologijom koja omogućava postepeno oslobađanje aktivnih supstanci nakon konzumacije proizvoda, pružajući trostruku zaštitu od infekcije tokom 24h. Oslobađanjem svake aktivne komponente u različitom vremenskom periodu u toku dana, s jedne strane postižemo ispoljavanje terapijskih efekata kontinuirano tokom celog dana, a sa druge obezbeđujemo komfor u primeni jer je dovoljno uzeti samo jednu tabletu dnevno za postizanje maksimalnog terapijskog efekta.
17
iz lekarske prakse
Kada je
kašalj znak za uzbunu Autori: DR IVANA CEROVINA ĐURIĆ I DR IVAN ĐURIĆ, www.savetilekara.rs ašalj predstavlja jedan od najčešćih simptoma zbog kojih se pacijenti javljaju lekaru. Može da traje nekoliko nedelja i ne treba ga se plašiti jer predstavlja normalan odbrambeni mehanizam našeg organizma. Naravno predstavlja razlog za javljanje lekaru. Treba mu tražiti i naći uzrok jer kašalj može da bude povezan sa mnogo različitih, manje ili više opasnih bolesti.
K
Kakav može da bude kašalj i koliko dugo traje?
Na osnovu sekreta koji se izbacuje kašalj može da bude sa ili bez iskašljavanja, dok na osnovu dužine trajanja može da bude: akutni kašalj koji traje oko 3 nedelje i hronični koji traje duže od 3 nedelje.
Šta izaziva kašalj?
Najčešći razlog javljanja pacijenata u ambulantu su naravno infekcije. Ovaj tip kašlja se zove akutni, obično traje do tri nedelje i nije opasan. Uzroci nastanka ovog tipa kašlja mogu da budu različiti ali mi bi tu izdvojili: 1. Infekcije u predelu nosa i sinusa. Ove infekcije mogu da dovedu do slivanja sekreta ka plućima i refleksnog naleta kašlja kako bi se taj sekret izbacio. Kašalj ovog tipa je obično vlažan sa izbacivanjem sekreta, nije naročito učestao. Dok sekret može da bude različite boje i nema bolova u plućima prilikom kašlja. 2. Upale grla i grkljana mogu da dovedu do suvog i nadražajnog kašlja. Ovaj tip kašlja može da bude jako dosadan i iscrpljujući. On je u glavom praćen golicanjem u donjim delovima grkljana gde se nalaze glasne žice. Najčešće ga izazivaju virusi i zna da potraje i do tri nedelje. 3. Bilo koja infekcija na plućima može da dovede do pojave kašlja. Tu izdvajamo bronhitis, kada infekcija nastaje na bronhijama. One produkuju obično gust sekret koji može biti različite boje. U glavnom je to akutni bronhitis koji obično traje do tri nedelje. Kašalj kod akutnog bronhitisa je praćen zviždanjem u grudima, povišenom temperaturom, ali i drugim simptomima koji se javljaju ako ste prehlađeni ili imate grip.
18
Hronični bronhitis za razliku od akutnog bronhitisa ima simptome koji postoje sve vreme. Ti simptomi, pored kašlja mogu da budu i gušenje, bolovi u grudima, zamaranjem, itd. Druge važne infekcije su one gde nastaje upala pluća (pneumonija). Upale pluća predstavljaju zapravo upalu najsitnijih delova plućnog tkiva – alveola i prostora između njih (intersticijum). Uzročnici mogu biti bakterije, virusi i to isti oni koji uzrokuju prehlade i grip, gljivice, neki paraziti itd. Obično su prvi simptomi povišena temperatura i suv nadražajni kašalj. Posle nekog vremena kašalj prelazi u produktivan kašalj gde sekret može biti sluzav i gnojav. Pneumonije su praćene plitkom disanjem, zamaranjem, drhtavicom, naletima znojenja, a često i konfuzijom, pogotovo kod starijih od 65 godina. Važno je spomenuti i tuberkulozu. Tuberkuloza je još jedna bakterijska infekcija pluća koja i pored vakcinacije ima značajan udeo u oboljevanju. Povremeno nalećemo na nju kod pacijenata i takve pacijente obavezno šaljemo kada posumnjamo da je ima. 4. Kašalj kod COVID-19 infekcije. Kašalj pogotovo onaj suv i iritantan je bio jedan od glavnih simptoma u prvom talasu epidemije, ali sada se pacijenti ne žale toliko na njega, čak i kada imaju rentgenski potvrđenu upalu pluća. Otežano disanje koje se nadovezuje na to, obično se javlja kod najtežih slučajeva. Razlog izostanka kašalj bi mogla da bude pojava virusa u mlađoj populaciji koja je ipak otpornija.
Koji su drugi uzroci nastanka kašlja?
1. Problemi sa želucem. Vraćanje želudačne kiseline u jednjak, ponekad i do usta, često zna da iritira grkljan i da stvara nadražajni kašalj. 2. Pojedini lekovi za visok pritisak tzv. ACE – inhibitori, mogu da dovedu do upornog kašlja. Tada treba, uz konsultaciju lekara, pristupiti zameni tih lekova nekim drugim. 3. Pušači (koji bi trebali da prestanu da puše) 4. Kongestivna srčana insuficijencija (srčana slabost), 5. Tumori pluća. APOTEKA / 127 / 2021.
pomaže smanjenju bola i tegoba u grlu izazvanih kašljem i prehladom olakšava upalne procese u ustima olakšava disanje srebrni joni neutrališu patogene mikroorganizme i afte
Kada je kašalj znak za uzbunu i šta treba da vas uplaši?
1. Ako se često javlja ili traje duže od 3 nedelje, 2. Osećaj gušenja i pritiska u grudima, 3. Kašalj praćen bolovima u grudima i osećajem kao da se nešto cepa, 4. Ako se iskašljava krv ili braonkasto zelenkasti sekret, 5. Gubitak na težini, malaksalost i zamaranje. Ako vam se javi neki od ovih simptoma morate obavezno da odete na pregled kod lekara, jer naše telo nam stalno šalje signale, važno je da ih tumačimo i ozbiljno shvatamo.
otklanja neprijatan zadah u ustima održava higijenu i zdravlje sluznice usta i grla
Kako se ispituje uzrok kašlja? Kod kašlja, u zavisnosti od nalaza na plućima i naravno trajanja, neophodno je uraditi: 1. Rentgenski snimak pluća i 2. Dati iskašljaj na analizu u mikrobiološki laboratoriju, 3. Uraditi kompletnu krvnu sliku sa zapaljenskim parametrima i biohemijom. Što se tiče zračenja rentgenom, toga se ne treba plašiti, često se ima predrasuda da su doze koje se prime velike, to nije tačno. Zapravo, mi svakodnevno iz okoline i iz svemira primamo zračenje. Tokom jednog rentgenskog zračenja pluća primimo dozu zračenja otprilike koja bi odgovarala desetodnevnom zračenju koje primimo od naše okoline. Radi poređenja doza koju primimo ako bismo radili skener grudnog koša bi odgovarala šestomesečnom zračenju iz okoline (naravno skener je preciznija metoda dijagnostike). U svakom slučaju, kašalj uvek ima uzrok i treba ga pronaći, zato da ne biste bar oboljevali od infekcija disajnog sistema koji su najčešći uzročnici kašlja, jedite puno voća i povrća, unosite dovoljno vode, provetravajte dovoljno prostorije, krećite se dovoljno i naravno smanjite ili prestanite da pušite. APOTEKA / 127 / 2021.
za decu od 6 god ina
POTRAŽITE U APOTEKAMA ILI OnLine: www.koloid.com 19 KoloidCompany koloid_company
farmacija
Primena dijetetskih suplemenata kod dece Primena dijetetskih suplemenata namenjenih deci predstavlja značajnu temu koja izaziva pažnju kako stručne tako i opšte javnosti pre svega zbog ponekad nekritične i neopravdane primene suplemenata kod dece. Pre svega, potrebno je da roditelji budu dovoljno edukovani i pravilno informisani o sastojcima preparata i značaju suplementacije pojedinih nutrimenata da bi sami ili uz pomoć farmaceuta u apoteci ili pedijatra mogli da odaberu dijetetske suplemente koji će najadekvatnije da zadovolji specifične potrebe njihovog deteta. Pripremila: SPEC. FARM. ESTELA GAKOVIĆ RANISAVLJEVIĆ, SPECIJALISTE FARMAKOTERAPIJE U FARMACEUTSKOJ PRAKSI a početak da objasnimo šta su to dijetetski suplementi. Dijetetski suplementi (dodaci ishrani) su namirnice koje dopunjuju normalnu ishranu i predstavljaju koncentrovane izvore vitamina, minerala ili drugih supstanci sa hranljivim ili fiziološkim efektom, pojedinačno ili u kombinaciji, a u prometu su u doziranim oblicima dizajniranim da se uzimaju u odmerenim pojedinačnim količinama (kapsule, tablete, kesice praška, ampule tečnosti, bočice za doziranje u kapima i dr). Dijetetski suplementi za odojčad i malu decu (deca do tri godine) su posebno formulisani u pogledu specifičnog sastava hranljivih sastojaka (samo određeni hemijski oblici vitamina i minerala su dozvoljeni, kao i u pogledu odobrenih aditiva), a moraju se naći i u pogodnom farmaceutskom obliku prilagođenom uzrastu (kapi, sirupi ili praškovi koji se mogu neposredno pre upotrebe rastvoriti u mleku ili vodi), kako bi deca mogla neometano da ih konzumiraju.
Z
20
Kada je opravdana primena dijetetskih suplemenata kod dece
Preporuke stručnjaka iz oblasti pedijatrije i ishrane jesu da je neophodna da se deca hrane uravnoteženo i da putem raznovrsne ishrane unesu sve potrebne hranljive materije. Veoma je važno decu od najranijeg uzrasta učiti da jedu i prihvataju raznovrsnu i zdravu hranu. Kažu da deca najbolje uče na primerima iz okruženja pa je za sve roditelje to dodatni podsticaj da u ishranu svih ukućana uvrste zdrave obroke, da ohrabre decu da zavole raznovrsno povrće i voće, da se daje prednost domaćoj kuvanoj hrani i da porodični obroci budu prijatno vreme za jelo i druženje. Upotreba dijetetskih suplemenata smatra se opravdanom kada nije moguće hranom uneti sve neophodne nutrijente u odgovarajućim količinama. Preporuka je da se pre uvođenje određenih suplemenata (vitamina, minerala) posavetujete sa pedijatrom ili farmaceutom kako bi ste utvrdili da li je suplementacija potrebna i ako jeste
koje suplemente u kojoj količini i koliko dugo dete treba da koristi. Pedijatri mogu preporučiti upotrebu određenog suplementa kod: • Dece koja ne koriste raznovrsnu i uravnoteženu ishranu, koja neredovno jedu ili izbegavaju, odnosno ne unose hranu iz svih grupa namirnica; na primer deca koja izbegavaju voće ili povrće, ili deca koja ne vole mleko i mlečne proizvode itd. • Dece sa slabim apetitom i samim tim lošim nutritivnim statusom; • Dece koja su na nekom od restriktivnih režima ishrane (vegetarijanska ishrana); • Dece sa intolerancijom na određene namirnice (mleko i mlečni proizvodi, jaja, gluten itd); • Dece sa hroničnim oboljenjima kod kojih je smanjena resorptivna sposobnost digestivnog trakta (celijačna bolest, dijabetes). Ovde posebno treba obratiti pažnju ako dete koristi lekove za hronično oboljenje kako bi se izbegle moguće interakcije lekova i sastojaka dodataka ishrani. APOTEKA / 127 / 2021.
SOLIDARNOST KA SVIMA
Naš doprinos borbi protiv virusa, dok traje pandemija
NOVĐAENA
Bimunal Imuno za prirodno jačanje imuniteta!
UNAPRE A FORMUL
Visoka koncentracija crne zove sa vitaminima i mineralima iz prirodnih izvora još efikasnije jača imunitet i tako štiti od virusa i bakterija. Bimunal je sada osnažen - budite i vi!
farmacija Suplementi za odojčad i malu decu
Prva suplementacija u životu bebe je vitamin K, koji se daje odmah po rođenju. Vitamin K je važan kao faktor koagulacije, a u organizmu se stvara od strane bakterija prisutnih u digestivnom sistemu. Novorođenčad uglavnom imaju nizak status vitamina K, kako zbog male rezerve u jetri zbog nedovoljnog prolaska vitamina K kroz placentu, tako i zbog nedovoljno razvijene gastrointestinalne mikrobiote neophodne za sintezu vitamina K u dovoljnoj količini. Zbog toga je u većini zemalja, uključujući i našu, usvojen postupak profilakse rane hemoragijske bolesti novorođenčadi koja se ogleda u intramuskularnoj primeni 1 mg vitamina K, jedan do dva sata nakon rođenja (odnosno 0,5 mg kod prevremeno rođene dece). Od 2014. godine u Srbiji su usvojene preporuke za produženu oralnu primenu vitamina K1 prihvaćene u cilju prevencije profilakse kasne hemoragijske bolesti. Ove preporuke podrazumevaju peroralni unos 25 µg vitamina K1 dnevno i to od 2. do 12. nedelje. Većina studija ukazuje da prosečan sadržaj vitamina D u majčinom mleku nije dovoljan da zadovolji potrebe odojčadi, pa se u cilju prevencije rahitisa preporučuje suplementacija odojčadi vitaminom D u dozi od 10 mikrograma i to od 15. dana života pa sve do navršenih godinu dana. Kasnije ukoliko dete koristi 1 litar mleka obogaćenog vitaminom D dnevno ne mora koristiti dodatne suplemente, ali ako je unos mleka manji svakako se preporučuje dodatak vitamina D i nakon navršenih godinu dana. Veliki broj naučnih radova sugeriše da omega-3 masne kiseline imaju važnu ulo-
22
gu u rastu i razvoju dece. Omega-3 masne kiseline su neophodne za strukturu ćelijskih membrana i razvoj nervnog sistema (naročito DHA koja je glavna masna kiselina u sivoj masi mozga). Omega-3 masne kiseline, konkretno DHA ima važnu ulogu u kognitivnom razvoju novorođenčadi, razvoju retine oka i rastu. U prvoj godini života dolazi do razvoja vida, sluha, govora i kognitivnih funkcija (razvoj opažanja, mišljenja, pamćenja, učenja), dok od druge godine do adolescencije dolazi do razvoja viših mentalnih funkcija. U tom periodu unos omega-3 masnih kiselina, hranom ili dodacima ishrani, ima pozitivan uticaj na razvoj nervnog sistema deteta, mozga i mentalnih funkcija, poboljšanje psihomotornih funkcija, normalan razvoj vida, oštrine i funkcije oka, što je od posebne važnosti naročito kod prevremeno rođene dece. Omega-3 masne kiseline su prirodno prisutne u majčinom mleku, međutim njihov sadržaj varira od načina ishrane majki. Ukoliko majka ne unosi dovoljnu količinu omega-3 masnih kiselina hranom, odnosno ne konzumira dva obroka ribe nedeljno, kao ni druge izvore omega-3 masnih kiselina, ni njihov sadržaj neće biti dovoljan da zadovolji potrebe odojčadi. Specifične nutritivne potrebe odojčadi i male dece proističu iz intenzivnog procesa rasta i razvoja. Period do navršene tri godine života karakteriše najintenzivnije odvijanje svih procesa u kojima pravilna ishrana ima posebno značajnu ulogu. U ovom periodu metabolički procesi su intenzivni, promet hranljivih sastojaka je brži nego kod odraslih, a nutritivne rezerve su male. Dodatna specifičnost ovog životnog perioda je nedo-
voljna razvijenost svih organa i tkiva za vršenje svojih funkcija (npr. nedostatak zuba, nepotpuna resorptivna sposobnost digestivnog trakta). Majčino mleko je idealna hrana koja zadovoljava nutritivne potrebe novorođenčadi i beba do otprilike 4. do 6. meseca života. Zato se većini odojčadi uzrasta od 4 do 6 meseci savetuje postepeno uvođenje druge vrste hrane (redosled nije striktno utvrđen, ali se obično prvo uvodi povrće, žitarice, meso i voće). Hrana koja je visoko alergogena (jaja, riba, jezgrasto voće, jagode, hrana koja sadrži gluten i dr.) ne daje se pre šestog meseca života, a deci iz porodica sa atopijskim bolestima do kraja prve godine života. U ovom periodu često se suplementira vitamin C, a ukoliko postoji potreba i gvožđe. U period od 6-24 meseca odojčad i mala deca postaju zavisna od unosa gvožđa putem hrane, a zbog intenzivnog rasta potrebe za gvožđem po kilogramu telesne mase su značajno veće u odnosu na bilo koji drugi period života. Kod beba koje nisu na prirodnoj ishrani mogu se suplementirati prebiotici jer je pokazano da bebe koje sisaju imaju mnogo bolju crevnu floru od beba koje koriste formule mleka jer majčino mleko sadrži prebiotike koji predstavljaju faktore rasta korisnih bakterija. Upotreba probiotika (lactobacilus, bifido vrasta i dr.) takođe je dozvoljena u ovom periodu.
Suplementi za decu predškolskog školskog uzrasta
Ishrana deca predškolskog i školskog uzrasta zasnovana je na porodičnoj ishrani i ishrani u kolektivu (vrtić i škola). Obroci kod
APOTEKA / 127 / 2021.
farmacija
kuće uz obroke koje u kolektivima sastavljaju nutricionisti trebalo bi da zadovolje energetske i nutritivne potrebe dece. Za ovaj uzrast je posebno važno da se nastavi sa izbalansiranom i raznovrsnom ishranom. Roditelji moraju biti svesni da se dobre navike u ishrani ne postižu tako što se deci dozvoljava da nekontrolisano jedu slatkiše, grickalice i piju velike količine zaslađenih sokova. Ako ishrana nije dovoljno raznovrsna mogu se koristiti dodaci ishrani koji sadrže vitamine i minerale koji su prilagođeni dozom i oblikom odgovarajućem uzrastu. Posebno tokom zimskog perioda kada smo veoma malo izloženi sunčevom zračenju vitamini kao što je vitamin D mogu biti deficitarni pa se može deci dodati uz ishranu u odgovarajućoj dozi. Odgovarajući unos kalcijuma u detinjstvu je od ključnog značaja za formiranje maksimalne koštane gustine i samim tim od velikog značaja za smanjenje rizika od fraktura u adolescenciji i razvoja osteoporoze u poznom životnom dobu. Nedovoljan unos kalcijuma odgovoran za razvoj rahitisa kod
24
dece, posebno kod one dece koje su na vrlo restriktivnim režimima ishrane (npr. vegetarijanska i makrobiotička ishrana). Mleko i mlečni proizvodi su najvažniji dijetarni izvori kalcijuma, koga ima i u zelenom lisnatom povrću, susamu, bademu ali u manjim količinama nego u mleku pa je potrebno uneti veće količine ovih namirnica da bi se zadovoljile dnevne potrebe. Kako su mlečni proizvodi najznačajniji izvor kalcijuma u pedijatrijskoj populaciji ali i kod adolescenata (oko 75% unosa kalcijuma), veliki problem u smislu zadovoljavanja dnevnih potreba za kalcijumom predstavljaju deca sa alergijama na mleko, ali i sa intolerancijom na laktozu. Nedovoljan unos gvožđa može dovesti do neodgovarajućeg razvoja deteta. Glavni problem kod deficita gvožđa u pedijatrijskoj populaciji je rizik od neadekvatnog razvoja nervnog sistema, neadekvatnog rasta i razvoja, kao i rizik za neadekvatno funkcionisanje imunološkog sistema. Naime, većina simptoma i znakova deficita gvožđa će biti vidljiva tek kada dođe do razvoja anemi-
je usled njegovog deficita (suva koža, učestale infekcije, slab apetit, ubrzano, kratko disanje). Kako se rutinska suplementacija gvožđem kod male dece ne preporučuje, prva strategija u prevenciji deficita i popravljanju statusa gvožđa jeste adekvatna ishrana. Ukoliko se putem ishrane ne uspeva nadoknaditi nedostatak gvožđa onda se opet u konsultaciji sa pedijatrom ili farmaceutom bira adekvatan preparat za nadoknadu gvožđa. Kao i kod beba i kod dece veoma je značajan adekvatan unos omega 3 masnih kiselina, vitamina C, vitamina B grupe, minerala cinka, prebiotika i probiotskih bakterija pa se i ovi nutrijenti mogu suplementirati kod dece ukoliko ih ne unose dovoljno hranom. Za kraj poruka za sve roditelje je da osluškuju potrebe svoje dece, da se potrude da dece steknu dobre životne navike, da obezbede deci adekvatnu ishranu, a kada imaju pitanja vezano za suplementaciju treba da se posavetuju sa farmaceutom ili lekarom. APOTEKA / 127 / 2021.
predstavljamo
Suočite se sa depresijom na vreme
K Na pitanje zbog čega se sve više osoba suočava sa blagom depresijom, kao i da li je, i na koji način moguće rešiti ovaj problem, odgovara specijalista neuropsihijatrije, Prof. dr Nevena Čalovska Hercog.
APOTEKA / 127/ 2021.
onstantan umor, napor u obavljanju svakodnevnih zadataka, zaboravnost, pad koncentracije i seksualne želje, kao i niz drugih neobjašnjivih tegoba poput stomačnih problema i glavobolje, mogu biti pokazatelji razvoja blage depresije. Pojavu da su žene češće depresivne, stručna literatura vezuje za hormonske promene. Smatra se da su ženski hormoni (estrogen i progesteron) kao I hormon serotonin povezani sa depresijom. U depresiji su primećeni niži nivoi serotonina, noradrenalina i dopamina, ali i SAMe, prirodne supstance u organizmu koja pomaže stvaranje ovih hormona koji su važni za regulaciju raspoloženja. Takođe, neizvesnost, trajanje pandemije i preporučene mere opreza i pravila ponašanja, lju-
ljaju osećanje sigurnosti i predvidivosti koji su preduslov emocionalnu stabilnost svakog čoveka. Strah od nepoznate bolesti i usamljenost odavno su poznati faktori rizika za depresiju. Blage depresivne poremećaje je neophodno lečiti. Nesanica, nezadovoljstvo, zamor, neraspoloženje, doživljaj psihičke napetosti, ali i razdražljivost i uznemirenost predstavljaju alarm. Važno je reagovati na vreme, jer nelečeni depresivni poremećaj ima tendenciju da se produbi i komplikuje. Kod blagih depresija, iako efikasni, antidepresivi ne moraju biti prva linija lečenja. U poslednjih nekoliko godina raste popularnost prirodnih suplemenata, ali postoji ograničen nivo dokaza za mnoge takve prirodne tretmane. Treba birati preparate koji su potpu-
no ispitani i čije je dejstvo dokazano u brojnim studijama. Tensilen® je prirodni preparat, ispitan, bezbedan i studijama potvrđeno efikasna pomoć kod blagih depresija. SAMe iz Tensilena® u kombinaciji sa vitaminom B je blagi prirodni antidepresiv¹, koji na prirodan način podiže nivoe serotonina i efikasno pomaže kod blagih oblika depresivnog raspoloženja, nervoze i napetosti.
Am J Psychiatry 1990 May;147(5):591-5. SAM-e Monograph (2015). Nacionalni vodič dobre kliničke prakse za dijagnostikovanje i lečenje depresije 2011
25
farmacija
Ishrana u prevenciji zdravlja prostate Autor: DR SCI. UROŠ ČAKAR
kom za pojavu različitih karcinom uključujući i karcinom prostate.
Povrće značajno za zdravlje prostate
shrana bogata voćem i povrćem smanjuje mogućnost za pojavu hroničnih nezaraznih bolesti. Na to utiču vlakna, vitamini, minerali i mnoga druga biološki aktivna jedinjenja iz voća i povrća. Upravo sva ona svojim specifičnim mehanizmima potencijalno smanjuju mogućnost za pojavu karcinoma. Razlike u načinu ishrane i stilu života širom sveta dovode do toga da su podaci o slučajevima karcinoma prostate razlikuju od države do države. Pravilno balansirana ishrana može da smanji mogućnost za pojavu ovog problema. Pored toga pravilno balansirana ishrana i poboljšanje kvaliteta života smanjuju mogućnosti za pojavu kardio-vaskularnih bolesti, dijabetesa i gojaznosti. Podaci iz SAD-a ukazuju da je razlog trećine letalnih slučajeva od karcinoma neadekvatna ishrana odraslih osoba gde dolazi do gojaznosti. Zbog toga je bitno naglasiti da se balansiranom ishranom ne samo reguliše energetski metabolizma našeg tela, već se utiče i na imuni sistem. Tako studija u kojoj su se muški dobrovoljci bogato hranili povrćem, voćem, žitaricama punog zrna sa niskim unosom masti je dala interesantne rezultate. Pored ovoga ispitanici su dnevno bili fizički aktivni sat vremena. Kod učesnika je nivo serumskog IGF-1 (faktora rasta sličnog insulinu) opao za čak 20%. Ovakav podatak je veoma bitan, jer su više vrednosti IGF1 povezane sa povećanim rizi-
I
26
Pored bogate ishrane voćem i povrćem kao i niskim unosom masti, važno je naglasiti i visok unos vlakana i nizak unos prostih šećera. Od hrane biljnog porekla posebno su važne mahunarke (grašak, pasulj, boranija i druge) koje predstavljaju bogate izvore proteina biljnog porekla. Takođe i zeleno povrće kao što su kupus, prokelj i brokoli mogu se povezati sa smanjenjem mogućnosti za pojavu karcinoma prostate. Prethodno navedeno povrće predstavlja samo nekoliko predstavnika iz ove velike grupe koja je zastupljena u ishrani ljudi širom sveta. Studija ističe da unos povrća iz ove grupe tri puta nedeljno i više smanjuje kod muškaraca mogućnost za razvoj karcinoma prostate za čak 41% u poređenju sa ispitanicima koji ga unose manje od jednom nedeljno. Povrće je bogat izvor i biljnih vlakana koja danas imaju sve veći značaj pa nije slučajno zbog čega se njihov sadržaj u nekim namirnicama ističe na deklaracijama. Vlakna vezuju i kasnije eliminišu iz ljudskog organizma toksine i jedinjenja koja mogu dovesti do razvoja karcinoma. Ishrana bogata vlaknima može značajno da utiče na nivo hormona koji imaju ulogu u progresiji karcinoma prostate. Rezultati studije ističu da desetodnevni režim ishrane sa niskim sadržajem masti i bogat vlaknima dovodi do serumskih promena čime se smanjuje mogućnost za pojavu karcinoma prostate. Bogat izvor vlakana su žitarice celog zrna, mahunarke kao i mnogi proizvodi dobijeni preradom.
Neka od preporuka je da se dnevno unese od 25 do 35g vlakana za šta je preporuka da se od žitarica koriste ječam, ovas, proso kao i kinoa.
Pažljivo sa mastima
Masti predstavljaju nutrimente koji su prisutni u velikom broju namirnica koje svakodnevno konzumiramo. Jedan od razloga za povećanje mogućnosti za pojavu karcinoma prostate u razvijenim državama sveta je visok unos masti koje mogu da utiču na povećanje nivoa testosterona. Literaturni podaci ističu da je u 24 od 32 studije koje su ispitivale povezanost unosa masti ishranom i mogućnosti pojave karcinoma prostate to potvrđeno, ali u nekim od studija nije bilo statističke značajnosti. Prvi princip racionalne ishrane ističe da masti zadovoljavaju od 20 do 30% energetskih potreba od čega manje od 10% su zasićene masti za koje je pokazana pozitivna veza sa pojavom hroničnih nezaraznih bolesti. U okviru masti je važno istaći i trans masti koje poseduju aterogeni potencijal. Takođe mogu da remete hormonsku ravnotežu, sisteme u organizmu koji dovode do regeneracije tkiva kao i da utiču na razvoj karcinoma. Zbog toga je njihov sadržaj istaknut na deklaracijama nekih namirnica. U okviru masti se mogu naći i neki biomolekuli koji pozitivno utiču na ljudski organizam. Tako se ističu omega 3 masne kiseline. Od velikog značaja u ishrani iz prve grupe su eikozapentaenska (EPA) i dokozaheksaenska kiselna (DHA). Istraživanje sa Novog Zelanda je pokazalo da visoki serumski nivoi ovih masnih kiselina smanjuju za čak 40% rizik od pojave karcinoma prostate u odnosu na is-
APOTEKA / 127 / 2021.
pitanike sa nižim nivoom. Koliko je ova studija značajna svedoči i podatak da je trajala čak 30 godina, gde je pokazano da muškarci koji ne jedu ribu imaju čak dva do tri puta veću mogućnost za pojavu karcinoma prostate u odnosu na one koji je umereno ili u velikim količinama konzumiraju. Bogat izvor omega 3 masnih kiselina su ribe iz hladnih voda kao što su pastrmka, losos, haringa i sardina, tako da je preporuka da se one konzumiraju bar dva puta nedeljno.
Uravnotežena ishrana i fizička aktivnost
Složeni šećeri predstavljaju glavne izvore energije za organizam, ali bitno je istaći da je važno ograničiti unos prostih šećera. Upravo oni mogu da dovedu do rasta serumskog insulina kao i IGF-1 što može da utiče na razvoj malignih ćelija. Rezultati jedne studije su pokazali da fruktoza smanjuje mogućnost za pojavu karcinoma prostate, a najbolji izvor ovog šećera je upravo voće. Pored svih ovih biomolekula važno je naglasiti i kalorijski unos. Studija slučaja je istakla da je mogućnost za pojavu karcinoma prostate veća kod osoba sa visokim dnevnim unosom kalorija (2439 i više) u odnosu na osobe koje unose manje od 1322 kalorije dnevno. Povećan kalorijski unos povećava i rizik za pojavu karcinoma, posebno kod osoba koje unose više od 3475 kalorija dnevno. Smanjenjem kalorijskog unosa se snižava i nivo IGF1. Naravno kada se kalorije pominju važno je pomenuti i fizičku aktivnost osobe koja je veoma bitna za njihovu potrošnju. Tako potrošnja kalorija neće biti ista kod osobe ko-
APOTEKA / 127 / 2021.
ja tokom dana fizički radi i one koja ima kancelarijski posao. Profesionalni sportisti i oni koji se svakodnevno ili povremeno rekreiraju imaju svoje specifične kalorijske potrebe.
Likopen utiče na zdravlje prostate
Interesantno je istaći i jednu biljku koja zbog svog prijatnog ukusa, ali i pozitivnog uticaj na zdravlje je zauzela važno mesto u ishrani. U pitanju je paradajz koji se sirov i prerađen u različitim oblicima konzumira širom sveta. Ova biljka je bogat izvor vitamina C i E, folne kiseline, kalijuma i karotenoida. U okviru poslednje grupe jedinjenja posebno se ističe likopen koji može da smanji mogućnost za pojavu karcinoma prostate. Ovaj crveni karotenoid najviše je zastupljen u paradajzu i proizvodima koji nastaju preradom. Takođe pored paradajza likopen se može naći i u lubenici, crvenom grepfrutu, ali je sadržaj u ova oba voća svega jedna petina ili jedna polovina sadržaja u konzerviranom paradajzu. Važno je istaći i još neka jedinjenja kao što su flavonoidi i to kvercetin, kamferol i naringenin koji zajedno sa likopenom doprinose pozitivnom uticaju paradajza i proizvoda dobijenih preradom. Interesantno je istaći neke činjenice vezane za likopen koje mogu da pomognu da se ovo jedinjenje unese u naš organizam. Sav likopen koji se unese namirnicama nažalost se potpuno ne apsorbuje. Na to utiču mnogi činioci kao što je prerada životnih namirnica, termički tretman, ali i prisustvo masti u obroku. Kod namirnica bogatih vlaknima važno je da se likopen oslobodi iz same njihove strukture da bi došlo do njegove ap-
sorpcije. Veoma važno je naglasiti da za razliku od vitamina čiji se sadržaj pri termičkom tretmanu namirnica smanjuje u slučaju likopena je suprotno. Preradom i termičkim tretmanom se povećava sadržaj likopena, jer se oslobađa iz strukture povrća. Tako je u jednoj studiji pokazano da je bioraspoložvost likopena iz pasiranog paradajza mnogo viša nego iz svežeg paradajza što ukazuje da su proizvodi mnogo bolji izvor. Likopen je lipofilno jedinjenje i kao takav se mnogo bolje apsorbuje kada su u obroku prisutne i masti. Tome u prilog ide podatak iz studije koji ukazuje da sok od paradajza zagrevan sa jestivim uljem dovodi do viših serumskih koncentracija likopena u poređenju sa nezagrevanim sokom. Prethodni podaci istaknuti su u mnogim studijama. Tako je pokazano i da likopen za čak 21% smanjuje mogućnost za pojavu karcinoma prostate u odnosu na druge karotenoide. Upravo likopen je najzastupljeniji karotenoid u tkivu prostate. Karotenoidi kao biološki aktivna jedinjenja vezuju slobodne radikale koji mogu da reaguju sa DNK, proteinima i mastima i na taj način oštećuju njihove strukture. Vezivanjem slobodnih radikala od strane karotenoida smanjuje se mogućnost za nekontrolisan rast ćelija i potencijalnu pojavu karcinoma. Pravilno balansirana ishrana može značajno da utiče na prevenciju hroničnih nezaraznih bolesti. Kao što je istaknuto veliki broj nutrimenata iz hrane pozitivno utiče na zdravlje. Upravo zbog toga moguće je istaći neke pojedinačne, ali svi oni najbolje utiču na naš organizam sinergistički.
27
test
Odredite koliko ste ovisni o cigaretama FAGERSTROM TEST ZAVISNOSTI OD NIKOTINA broj bodova
Ovo su pitanja i skala za test nikotinske zavisnosti. Test se koristi za vrednovanje stepena nikotinske zavisnosti. Potrebno je da izaberete jedan od ponuđenih odgovora u svakom pitanju. Rezultati pokazuje nivo stepena zavisnosti od nikotina i sa njim povezanog prisustva apstinencijalnih simptoma i teškoća u prestanku pušenja i potrebe za stručnom pomoći
1. Koliko brzo nakon buđenja popušite prvu jutarnju cigaretu? • Pet minuta i manje nakon buđenja...................................................................................................................................... 3 • Između šest i 30 minuta nakon buđenja............................................................................................................................. 2 • Između 31 i 60 minuta nakon buđenja................................................................................................................................ 1 • Više od 60 minuta nakon buđenja ....................................................................................................................................... 0 2. Da li Vam je teško da se suzdržite od pušenja na mestima na kojima je pušenje zabranjeno? • Da .................................................................................................................................................................................................... 1 • Ne.................................................................................................................................................................................................... 0 3. Koje cigarete bi Vam bilo najteže da se odreknete? • Prve jutarnje................................................................................................................................................................................. 1 • Svih ostalih.................................................................................................................................................................................... 0 4. Koliko cigarete u proseku popušite dnevno? • 10 i manje...................................................................................................................................................................................... 0 • 11 - 20............................................................................................................................................................................................. 1 • 21-30............................................................................................................................................................................................... 2 • 31 i više........................................................................................................................................................................................... 3 5. Da li češće pušite u toku prvih sati nakon buđenja nego u toku ostatka dana? • Da..................................................................................................................................................................................................... 1 • Ne.................................................................................................................................................................................................... 0 6. Da li pušite i kada ste bolesni toliko da Vam je teško da ustanete iz kreveta? • Da..................................................................................................................................................................................................... 1 • Ne.................................................................................................................................................................................................... 0 UKUPNO
REZULTATI 0-2 VEOMA NISKA NIKOTINSKA ZAVISNOST Vaša zavisnost od nikotina je veoma niska. Apstinencijalni simptomi su slabi i vrlo retko se pojavljuju. Da biste prestali sa pušenjem nije vam potrebna stručna pomoć. Pušenje je još uvek pod vašom kontrolom i možete ga zaustaviti. Prestanite sa pušenjem da se vaša zavisnost ne bi povećala!
28
3-4 NISKA NIKOTINSKA ZAVISNOST Vaša zavisnost od nikotina je i dalje relativno niska, ali već počinjete da se suočavate sa prvim ozbiljnim apstinencijalnim simptomima. Ovaj stepen zavisnosti je prekretnica za relativno lako odvikavanje bez stručne pomoći. Zato odmah prekinite sa pušenjem jer ako nastavite, za odvikavanje će vam biti potrebna stručna pomoć.
5 SREDNJI STEPEN NIKOTINSKE ZAVISNOSTI Da, vi ste zavisnik od nikotina. Kod vas se pojavljuju apstinencijalni simptomi. Odmah počnite sa odvikavanjem, jer na ovom stepenu vam prete ozbiljna oboljenja čiji je uzrok pušenje. Ozbiljno pristupite ovom poroku. Počnite danas sa odvikavanjem jer sutra može biti prekasno.
6-7 VISOKA NIKOTINSKA ZAVISNOST Vaša nikotinska zavisnost je visoka. Pušenje je izmaklo vašoj kontroli. Pored čestih apstinencijalnih simptoma spadate u visoko rizičnu grupu i već se pojavljuju prvi simptomi bolesti izazvane pušenjem. Upotrebite jaku volju i pokušajte da krenete sa odvikavanjem od pušenja. Za odvikavanje će vam biti potrebna i stručna pomoć.
8-10 VEOMA VISOKA NIKOTINSKA ZAVISNOST Vi se nalazite u veoma visokoj zavisnosti od nikotina. Pušenje je u potpunosti izvan vaše kontrole i vi ste postali njegov rob. Patite od bolesti izazvane pušenjem. Imate neprijatne apstinencijalne simptome. U vašem životu učestalo se javlja anksioznost, depresija i skloni ste upotrebi alkohola. Za odvikavanje vam je potrebna stručna pomoć. Ne predajte se i odmah krenite sa odvikavanjem. APOTEKA / 127 / 2021.
Imunitet je prioritet
BETA-GLUKANI savremena prirodna podrška imunom sistemu
Ponavljane infekcije, hroničan umor, subfebrilne temperature, sporo zaceljivanje rana, hronična dijareja, pojava upornih gljivičnih infekcija… simptomi su koji ukazuju na pad imuniteta i nesposobnost organizma da odgovori izazovima. Nekada je imuni odgovor prisutan, ali neadekvatan (imunodeficijencija), buran (alergije) ili napada sopstvene, zdrave ćelije (autoimune bolesti).
U ovakvim stanjima prava pomoć se krije u imunumodula-
torima koji suprimiraju neželjene reakcije našeg imunog sistema (poput alergijskih) i potenciraju one koje su nam potrebne.Takvi su β-glukani, grupa vlakana rastvorljivih u vodi, koja ima mnogobrojne povoljne efekte na ljudsko zdravlje. Oni doprinose zaštiti organizma od različitih infekcija aktiviranjem makrofaga, ali se koriste i za smanjenje intenziteta i vremena trajanja alergijskih reakcija, kao i osetljivosti samog organizma na alergene. Dodatno, doprinose smanjenju nivoa ukupnog i LDL- holesterola, poboljšanju funkcije GIT-a i mogu se koristiti u cilju održavanja fiziološkog glikemijskog profila kod osoba koje imaju određene probleme u metabolizmu glukoze. β-glukani se međusobno razlikuju po strukturi i sposobnosti ostvarivanja veze sa receptorima ćelija imunog sistema. Brojna istraživanja pokazuju da najbolji imunomodulatorni efekat pokazuje polisaharid β-(1,3/1,6)-D glukan. Preparati koji kombinuju snagu ovog prirodnog, visokoprečišćenog, standardizovanog ekstrakta izolovanog iz gljive bukovače (Pleurotus ostreatus) sa vitaminom C i cinkom su Imunoβeta β-glukan eliksir i kapsule i prava su pomoć deci i odraslima u pripremi za sve izazove sa kojima se njihovi organizmi u ovim danima suočavaju. Komforno doziranje i lep ukus eliksira omogućavaju njegovu jednostavnu primenu čak i kod najmlađih, dok se kapsule preporučuju starijima od 7 godina. Cink u kapsulama nalazi se u obliku partikula koje omogućava-
30
ju dobru resorpciju i veliku bioraspoloživost u organizmu, a samim tim i izraženo delovanje i pružanje svih efekata koje on ima na ljudsko zdravlje. Ali, ukoliko organizam nije na vreme pripremljen, pomoć mu možemo pružiti i kada do infekcije već dođe. Tada je potrebno prilagoditi doze povećanim potrebama organizma. Zato je kompanija Esensa, snagu biološki najaktivnijeg oblika β-(1,3/1,6)-D glukana iz gljive bukovače, u dozi od čak 1000mg ekstrakta (350mg čistog β-D glukana) kombinovala sa preporučenim dnevnim dozama vitamina i minerala koji udruženim dejstvom dovode do jačanja imuniteta, ublažavanja i smanjenja trajanja simptoma kod virusnih i bakterijskih infekcija. U IMUNOβETA Forte 350 prašku za peroralnu primenu nalazi se cink koji je važan u prevenciji virusnih infekcija i neophodan za pravilnо funkciоnisanje imunog sistema u dozi od 10 mg. Tu je i vitamin c u dozi od 250 mg koji utiče na smanjenje intenziteta i trajanja simptoma prehlade, i koji svojim protektivnim dejstvom na disajne puteve, dodatno pomaže u prevenciji nastanka respiratornih infekcija. Izuzetno značajan za postizanje snažnog imuniteta i odbranu od virusnih i bakterijskih infekcija kao i za ublažavanje zapaljenskih procesa je i vitamin D, pa se i on nalazi u preparatu i to u dozi od 10 µg u jednoj kesici. IMUNOβETA Forte 350 prašak je prijatnog ukusa čoko-narandže, i dovoljna je jedna kesica dnevno. Kada iz prirode uzmete prave sastojke i na izbalansiran način ih iskombinujete, možete pružiti pravu pomoć svom organizmu u svakom trenutku. APOTEKA / 127 / 2021.
