ISHRANA U PREVENCIJI ZDRAVLJA PROSTATE

farmacija

Ishrana u prevenciji zdravlja prostate

Autor: DR SCI. UROŠ ČAKAR

Ishrana bogata voćem i povrćem smanjuje mogućnost za pojavu hroničnih nezaraznih bolesti. Na to utiču vlakna, vitamini, minerali i mnoga druga biološki aktivna jedinjenja iz voća i povrća. Upravo sva ona svojim specifičnim mehanizmima potencijalno smanjuju mogućnost za pojavu karcinoma. Razlike u načinu ishrane i stilu života širom sveta dovode do toga da su podaci o slučajevima karcinoma prostate razlikuju od države do države. Pravilno balansirana ishrana može da smanji mogućnost za pojavu ovog problema.

Pored toga pravilno balansirana ishrana i poboljšanje kvaliteta života smanjuju mogućnosti za pojavu kardio-vaskularnih bolesti, dijabetesa i gojaznosti. Podaci iz SAD-a ukazuju da je razlog trećine letalnih slučajeva od karcinoma neadekvatna ishrana odraslih osoba gde dolazi do gojaznosti. Zbog toga je bitno naglasiti da se balansiranom ishranom ne samo reguliše energetski metabolizma našeg tela, već se utiče i na imuni sistem. Tako studija u kojoj su se muški dobrovoljci bogato hranili povrćem, voćem, žitaricama punog zrna sa niskim unosom masti je dala interesantne rezultate. Pored ovoga ispitanici su dnevno bili fizički aktivni sat vremena. Kod učesnika je nivo serumskog IGF-1 (faktora rasta sličnog insulinu) opao za čak 20%. Ovakav podatak je veoma bitan, jer su više vrednosti IGF1 povezane sa povećanim rizikom za pojavu različitih karcinom uključujući i karcinom prostate. Povrće značajno za zdravlje prostate

Pored bogate ishrane voćem i povrćem kao i niskim unosom masti, važno je naglasiti i visok unos vlakana i nizak unos prostih šećera. Od hrane biljnog porekla posebno su važne mahunarke (grašak, pasulj, boranija i druge) koje predstavljaju bogate izvore proteina biljnog porekla. Takođe i zeleno povrće kao što su kupus, prokelj i brokoli mogu se povezati sa smanjenjem mogućnosti za pojavu karcinoma prostate. Prethodno navedeno povrće predstavlja samo nekoliko predstavnika iz ove velike grupe koja je zastupljena u ishrani ljudi širom sveta. Studija ističe da unos povrća iz ove grupe tri puta nedeljno i više smanjuje kod muškaraca mogućnost za razvoj karcinoma prostate za čak 41% u poređenju sa ispitanicima koji ga unose manje od jednom nedeljno. Povrće je bogat izvor i biljnih vlakana koja danas imaju sve veći značaj pa nije slučajno zbog čega se njihov sadržaj u nekim namirnicama ističe na deklaracijama. Vlakna vezuju i kasnije eliminišu iz ljudskog organizma toksine i jedinjenja koja mogu dovesti do razvoja karcinoma. Ishrana bogata vlaknima može značajno da utiče na nivo hormona koji imaju ulogu u progresiji karcinoma prostate. Rezultati studije ističu da desetodnevni režim ishrane sa niskim sadržajem masti i bogat vlaknima dovodi do serumskih promena čime se smanjuje mogućnost za pojavu karcinoma prostate. Bogat izvor vlakana su žitarice celog zrna, mahunarke kao i mnogi proizvodi dobijeni preradom.

Neka od preporuka je da se dnevno unese od 25 do 35g vlakana za šta je preporuka da se od žitarica koriste ječam, ovas, proso kao i kinoa.

Pažljivo sa mastima

Masti predstavljaju nutrimente koji su prisutni u velikom broju namirnica koje svakodnevno konzumiramo. Jedan od razloga za povećanje mogućnosti za pojavu karcinoma prostate u razvijenim državama sveta je visok unos masti koje mogu da utiču na povećanje nivoa testosterona. Literaturni podaci ističu da je u 24 od 32 studije koje su ispitivale povezanost unosa masti ishranom i mogućnosti pojave karcinoma prostate to potvrđeno, ali u nekim od studija nije bilo statističke značajnosti. Prvi princip racionalne ishrane ističe da masti zadovoljavaju od 20 do 30% energetskih potreba od čega manje od 10% su zasićene masti za koje je pokazana pozitivna veza sa pojavom hroničnih nezaraznih bolesti. U okviru masti je važno istaći i trans masti koje poseduju aterogeni potencijal. Takođe mogu da remete hormonsku ravnotežu, sisteme u organizmu koji dovode do regeneracije tkiva kao i da utiču na razvoj karcinoma. Zbog toga je njihov sadržaj istaknut na deklaracijama nekih namirnica. U okviru masti se mogu naći i neki biomolekuli koji pozitivno utiču na ljudski organizam. Tako se ističu omega 3 masne kiseline. Od velikog značaja u ishrani iz prve grupe su eikozapentaenska (EPA) i dokozaheksaenska kiselna (DHA). Istraživanje sa Novog Zelanda je pokazalo da visoki serumski nivoi ovih masnih kiselina smanjuju za čak 40% rizik od pojave karcinoma prostate u odnosu na is-

pitanike sa nižim nivoom. Koliko je ova studija značajna svedoči i podatak da je trajala čak 30 godina, gde je pokazano da muškarci koji ne jedu ribu imaju čak dva do tri puta veću mogućnost za pojavu karcinoma prostate u odnosu na one koji je umereno ili u velikim količinama konzumiraju. Bogat izvor omega 3 masnih kiselina su ribe iz hladnih voda kao što su pastrmka, losos, haringa i sardina, tako da je preporuka da se one konzumiraju bar dva puta nedeljno. Uravnotežena ishrana i fizička aktivnost

Složeni šećeri predstavljaju glavne izvore energije za organizam, ali bitno je istaći da je važno ograničiti unos prostih šećera. Upravo oni mogu da dovedu do rasta serumskog insulina kao i IGF-1 što može da utiče na razvoj malignih ćelija. Rezultati jedne studije su pokazali da fruktoza smanjuje mogućnost za pojavu karcinoma prostate, a najbolji izvor ovog šećera je upravo voće. Pored svih ovih biomolekula važno je naglasiti i kalorijski unos. Studija slučaja je istakla da je mogućnost za pojavu karcinoma prostate veća kod osoba sa visokim dnevnim unosom kalorija (2439 i više) u odnosu na osobe koje unose manje od 1322 kalorije dnevno. Povećan kalorijski unos povećava i rizik za pojavu karcinoma, posebno kod osoba koje unose više od 3475 kalorija dnevno. Smanjenjem kalorijskog unosa se snižava i nivo IGF1. Naravno kada se kalorije pominju važno je pomenuti i fizičku aktivnost osobe koja je veoma bitna za njihovu potrošnju. Tako potrošnja kalorija neće biti ista kod osobe koja tokom dana fizički radi i one koja ima kancelarijski posao. Profesionalni sportisti i oni koji se svakodnevno ili povremeno rekreiraju imaju svoje specifične kalorijske potrebe. Likopen utiče na zdravlje prostate

Interesantno je istaći i jednu biljku koja zbog svog prijatnog ukusa, ali i pozitivnog uticaj na zdravlje je zauzela važno mesto u ishrani. U pitanju je paradajz koji se sirov i prerađen u različitim oblicima konzumira širom sveta. Ova biljka je bogat izvor vitamina C i E, folne kiseline, kalijuma i karotenoida. U okviru poslednje grupe jedinjenja posebno se ističe likopen koji može da smanji mogućnost za pojavu karcinoma prostate. Ovaj crveni karotenoid najviše je zastupljen u paradajzu i proizvodima koji nastaju preradom. Takođe pored paradajza likopen se može naći i u lubenici, crvenom grepfrutu, ali je sadržaj u ova oba voća svega jedna petina ili jedna polovina sadržaja u konzerviranom paradajzu. Važno je istaći i još neka jedinjenja kao što su flavonoidi i to kvercetin, kamferol i naringenin koji zajedno sa likopenom doprinose pozitivnom uticaju paradajza i proizvoda dobijenih preradom.

Interesantno je istaći neke činjenice vezane za likopen koje mogu da pomognu da se ovo jedinjenje unese u naš organizam. Sav likopen koji se unese namirnicama nažalost se potpuno ne apsorbuje. Na to utiču mnogi činioci kao što je prerada životnih namirnica, termički tretman, ali i prisustvo masti u obroku. Kod namirnica bogatih vlaknima važno je da se likopen oslobodi iz same njihove strukture da bi došlo do njegove apsorpcije. Veoma važno je naglasiti da za razliku od vitamina čiji se sadržaj pri termičkom tretmanu namirnica smanjuje u slučaju likopena je suprotno. Preradom i termičkim tretmanom se povećava sadržaj likopena, jer se oslobađa iz strukture povrća. Tako je u jednoj studiji pokazano da je bioraspoložvost likopena iz pasiranog paradajza mnogo viša nego iz svežeg paradajza što ukazuje da su proizvodi mnogo bolji izvor. Likopen je lipofilno jedinjenje i kao takav se mnogo bolje apsorbuje kada su u obroku prisutne i masti. Tome u prilog ide podatak iz studije koji ukazuje da sok od paradajza zagrevan sa jestivim uljem dovodi do viših serumskih koncentracija likopena u poređenju sa nezagrevanim sokom. Prethodni podaci istaknuti su u mnogim studijama. Tako je pokazano i da likopen za čak 21% smanjuje mogućnost za pojavu karcinoma prostate u odnosu na druge karotenoide. Upravo likopen je najzastupljeniji karotenoid u tkivu prostate. Karotenoidi kao biološki aktivna jedinjenja vezuju slobodne radikale koji mogu da reaguju sa DNK, proteinima i mastima i na taj način oštećuju njihove strukture. Vezivanjem slobodnih radikala od strane karotenoida smanjuje se mogućnost za nekontrolisan rast ćelija i potencijalnu pojavu karcinoma.

Pravilno balansirana ishrana može značajno da utiče na prevenciju hroničnih nezaraznih bolesti. Kao što je istaknuto veliki broj nutrimenata iz hrane pozitivno utiče na zdravlje. Upravo zbog toga moguće je istaći neke pojedinačne, ali svi oni najbolje utiču na naš organizam sinergistički.