farmacija
Kampanje za vakcinaciju nekad i sad Autor: MAG. FARM. PAVLE ZELIĆ
ez ikakve sumnje i ograde, imunizacija se može smatrati, uz vatru, točak i elektricitet, jednom od najznačajnijih tekovina i pronalazaka u istoriji čovečanstva, otkrićem koje je u ogromnoj meri izmenilo naš svet, a svakako, uz antibiotike, najvećim unapređenjem u sferi medicine i farmacije. Prema određenim procenama i matematičkim proračunima, od prve zvanično dokumentovane vakcinacije 14. maja 1786. godine (mada se određeni oblici imunizacije pojavljuju još od 10. veka u Kini i Aziji), kada je Edvard Džener testirao inokulaciju kravljim boginjama na osmogodišnjem dečaku Džejmsu Fipsu do danas, da se zaključiti kako je čak neverovatnih milijardu i osam stotina miliona (1.800.000.000!) ljudi kroz istoriju ostalo živo zahvaljujući vakcinama protiv najrazličitijih bolesti (od kojih su mnoge samo zahvaljujući vakcinama maltene iskorenjene). Usto, ne mogu se ni prebrojati svi oni, čiji je život neuporedivo bolji jer nisu ostali invalidi, u ožiljcima, oslepeli... Čak i danas, ako izuzmemo COVID-19, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije imunizacija prevenira 2-3 miliona smrti svake godine od bolesti kao što su difterija, tetanus, influenca, veliki kašalj, male a posebno velike boginje (variola vera) koje smo i mi u Beogradu i Jugoslaviji izuzetno dobro zapamtili u čuvenoj epidemiji 1972. godine – pobeđenoj takođe zahvaljujući masovnoj vakcinaciji. A ipak, u ovom trenutku, u doba najvećeg procvata nauke i (prividne) prosvećenosti, kada upravo usled neverovatnih napora, umeća i znanja istraživača širom sveta, ali i tehnoloških kapaciteta i sofisticirane opreme u rekordnom roku dolazimo i do jedinog pravog oružja protiv najgore pandemije koja nas je pogodila u preko stotinu godina, neki od nas u te iste vakcine ne veruju! Štaviše, deklarativno ne žele da se vakcinišu pa čak i druge ubeđuju da to ne čine!?
B
10
„Tuberkuloza se može sprečiti i lečiti“, poster iz 1935. godine koji u isto vreme podseća da se tuberkuloza može sprečiti i poziv za humanitarnu kampanju »Božićne markice« koju je pokrenuo američki Crveni krst još 1907. godine kao izvor finansiranja za to vreme preopterećene sanatorijume za lečenje tuberkuloze.
Otkud to? Gde smo to to tako strašno pogrešili, da isti ljudi koji su bez bojazni, ma ikakvog pitanja primali sve moguće i neophodne vakcine kao deca, vojnici, radnici, obični građani, u ovoj istoj zemlji i širom sveta, sada odbijaju ruku spasa koja im se pruža da ih izbavi iz zatočeništva nacionalnih karantina, izolacije od svojih bližnjih i izvesne ekonomske propasti? Da li su tome doprinele društvene mreže, bez sumnje leglo antivakcinalista, ili pak pojedini vesnici propasti, kvazistručnjaci kojima čak i sredstva javnog informisanja daju prostor da iskažu svoje sumanute teorije? Ili je u pitanju jedan opšti sunovrat moralnih vrednosti koji nam se prikrao da toga nismo bili ni svesni, pa tako u doba novog uzleta svemirskih istraživanja imamo i porast ravnozemljaša!?! Teško je reći. Ono u šta nema sumnje je da je vakcinacija protiv COVID-19, praćena u neku ruku ništa manje podmuklom „infodemijom“ koja nas u stvari napada od početka prošle godine, otvorila kod određenog dela ljudi pitanja o efikasnosti a posebno bezbednosti vakcina, i kao i mnogo puta do sada dala vetar u leđa teoretičarima zavera i raspršivačima dezinformacijama. Ovo nije pojava specifična samo za ovu pandemiju. Istorija svedoči o kampanjama usmerenim ka najširoj APOTEKA / 127 / 2021.
