__MAIN_TEXT__
feature-image

Page 1


ZAVOD ZA UXBENIKE BEOGRAD


Recenzenti prof. dr MILICA RADOVI]-TE[I] U~iteqski fakultet u Beogradu dr JELENA JOVANOVI] Filolo{ki fakultet u Beogradu DRAGANA \OKI], profesor O[ „Jovan Sterija Popovi}“ u Novom Beogradu Urednik mr BRANISLAVA MARKOVI] Odgovorni urednik SLOBODANKA RU@I^I] Za izdava~a MILOQUB ALBIJANI], direktor i glavni urednik

Ministar prosvete i sporta Republike Srbije odobrio je upotrebu ovog uxbenika u ~etvrtom razredu osnovne {kole svojim re{ewem broj 6-00-0093/2006-06 od 08. maja 2006. godine

CIP – Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 37.016:811.163.41(075.2) НИКОЛИЋ, Милија, 1929Српски језик и језичка култура : за 4. разред основне школе / Милија Николић, Мирјана Николић ; [илустратор Ивица Стефановић]. 3. изд. - Београд : Завод за уџбенике, 2011 (Нови Сад : Стојков). - 142 стр. : илустр. ; 24 cm Тираж 8.000. ISBN 978-86-17-17321-8 1. Николић, Мирјана [аутор], 1932 COBISS.SR-ID 182046476 ISBN 978-86-17-17321-8 © ЗАВОД ЗА УЏБЕНИКЕ, Београд (2006–2011) Ово дело не сме се умножавати, фотокопирати и на било који начин репродуковати, ни у целини, а ни у деловима, без писменог одобрења издавача.

2


Jezik i govor

Moje lepe re~i SUNCE, jer donosi dan. CVET, zato {to ulep{ava svet. ^OVEK, jer ume da radi. DRUG, jer stvara drugarstvo. MAJKA, zato {to se uz wu ~esto na|e bajka. QUBAV, jer li~i na tatu i mamu, na mene i bra}u. STABLO, jer je ku}a za ptice. SPOMENIK, zato {to uvek nekog spomiwe. PTICA, jer voli prostranstvo. HLEB, jer je to najsla|i kola~. KWIGA, jer sva{ta zna. ZVEZDA, jer je znak lepote. Dragan Luki}

Ova pesma mo`e lako da se produ`i. Ona kao da to zahteva, jer je jo{ dosta lepih i dragih re~i. ‥ Ka`i nekoliko s v o j i h lepih re~i i objasni za{to ti se posebno dopadaju. Razmisli po ~emu ste, po kojoj osobini, ti i pesnik birali lepe re~i. [ta ih to ~ini privla~nim i dragim? Lepe re~i privla~e pa`wu lepotom i bogatstvom svoga zna~ewa. Drago nam je sve ono {to one ozna~avaju i na {ta upu}uju.

3


PORODICE RE^I Re~i nastaju i `ive u svojim ro|a~kim zajednicama. Kao i qudi, i one imaju svoje porodice. Na ~elu porodice je vode}a ili polazna re~, koja svoje ime pozajmquje svojim srodnicima i potomcima. Evo primera. ‡ U koje je re~i imenica kwiga ugradila svoje ime? ‡ Upoznajmo tu PORODICU RE^I.

KWIGA JE OSVOJILA SVET KWIGA je pozajmila svoje ime KWI@EVNIKU i KWI@EVNOSTI, KWI@ARU i KWI@NI^ARU, KWI@ARI i KWI@NICI, pa i tvojoj |a~koj KWI@ICI. Istoj porodici re~i pripadaju

GLAGOLI KWI@ITI i UKWI@ITI, PRIDEVI KWI@EVNI i KWI[KI, a i slo`ene re~i KWIGOVEZNICA, KWIGOVEZAC, KWIGOVO\A i KWIGOQUBAC. KWIGA je osvojila svet. Nije to u~inila sama, ve} uz pomo} svoje brojne porodice.

Dopuni slede}e re~enice re~ima koje pripadaju istoj porodici, jer sve u svome sastavu imaju imenicu lek. Bolesnika je pregledao ...................................... . ^ajevi se prave od ......................................... trava. Bilo je na .............................. pregledu. Poslat je na bawsko ............................. . Bolest je lak{e spre~iti nego ............................ .

6


GRADITEQSKA MO] NASTAVAKA Ispod slede}ih slika dopi{i nastavke za re~i koje su postale (izvedene) od re~i ruka.

RUKA

RUK-

RUK-

RU^-

Evo jo{ nastavaka za gra|ewe re~i: rukUNICA, ru~KA, ru~NI, rukOVAWE, rukOVATI. Ti nastavci su mali ali mo}ni delovi re~i. Oni slu`e za gra|ewe (tvorbu) novih re~i. Dodaju se na osnovni deo (koren ili osnovu) polazne re~i, pa se tako porodica re~i umno`ava.

Stvori porodicu re~i dodavawem nastavaka na re~ put. PUT PUT PUT PUT PUT PUT PUT PUT PUT PUT

(mu{karac) (`ena) (opravqa ga i odr`ava) (automobil, saobra}aj) (pla}a se za kori{}ewe puta) (tro{ak, znak) (radwa kazana glagolom) (radwa kazana imenicom) (mali put) (jo{ mawi put)

Mali put je puti}, a jo{ mawi su putawa i puteqak. Veoma lepe i drage re~i. Jo{ ako su puti}, putawa i puteqak obrasli travom, odmah zagolicaju tabane i pozovu u {etwu. (Radna sveska, ve`bawe 3) 7


Upravni govor Vera i Branko su redari. Oni se dogovaraju {ta }e ko da radi.

Na slici se vidi da Vera i Branko g o v o r e. Ono {to su rekli napisano je i zaokru`eno, pa se dobro vidi i raspoznaje {ta je ko kazao. Ka`i t a ~ n o re~enicu koju je rekla Vera. Ponovi i Brankove re~i b a { o n a k o kako ih je on izgovorio. Ne moramo vi{e da crtamo u~esnike u razgovoru. Umesto wihovih slika, mo`emo s v o j i m r e ~ i m a da objasnimo ko govori. Uz na{e re~i nave{}emo {ta su drugi rekli. Na primer: Vera je kazala: ,,Ja }u obrisati tabluĂ&#x;. Branko je rekao: ,,Ja }u otvoriti prozoreĂ&#x;. Poka`i z n a k e kojima su obele`ene Verine i Brankove re~i. Koji pravopisni znak stoji iza na{ih (pi{~evih) re~i kad one p r e t h o d e tu|em govoru? Ono {to mi nismo kazali, ve} je to rekao ili napisao neko drugi, treba pri pisawu posebno da izdvojimo. Znamo da se ne sme prisvajati ono {to drugome pripada, pa to va`i i za tu|e re~i. Onaj ko pi{e mora ih odre|enim znacima odvojiti od svojih re~i. 10


— Ne vredi, deco, da idete na more. Zapalio sam ga. — Kako zapalio! — zaprepastio se brat. — Kako si ga zapalio? — Tako. Nije mi se svidelo, pa sam ga zapalio. — Kako? — ~udio sam se ja. — Lepo. Polio sam ga benzinom, nasuo sam pedeset kanti benzina. I, eto, tako, zapalio sam {ibicu. P{{{. I gotovo! — I daqe? — Daqe, ni{ta. Ostala je samo rupa. — Kao ku}a? — pitao sam ja. — Kao pet ku}a!? — popravqao me je brat. — Kao hiqadu i pet ku}a! — rekao je Bosonogi prezrivo. B. Crn~evi}

U ovom odlomku je upravni govor obele`en crtom (—). Ona ~esto u {tampanim tekstovima zamewuje navodnike.

Prepi{i tekst Z a p a l i o s a m m o r e, ali umesto crta stavqaj navodnike. Pazi gde treba staviti otvorene, a gde zatvorene navodnike. Navodnike }e{ zatvarati i tamo gde se iskazi sagovornika zavr{avaju upravnim govorom. (Na tim mestima bi crta bila suvi{na.) Obrati posebnu pa`wu i na obele`avawe obave{tajnih i upitnih re~enica.

(Radna sveska, ve`bawa 5, 6)

DIJALOG Razgovor izme|u dve osobe naziva se dijalog. Re~i sagovornika su u upravnom govoru, pa se obele`avaju navodnicima. U du`im dijalozima mestimi~no se izostavqaju pi{~eve re~i, jer se po smislu sagovorni~kih iskaza i wihovom naizmeni~nom re|awu lako prepoznaje ko {ta kazuje. Svuda gde se qudi sastaju i razgovaraju ima dijaloga: u ku}i, prodavnici i {koli, na ulici, igrali{tu i u prevoznim sredstvima. ^uju se u pozori{nim predstavama i emituju se preko radija i televizije. Posebno su zanimqivi dijalozi u kwi`evnim delima. U pri~i Bosonogi i nebo ima jo{ dijalo{kih mesta. — Pro~itaj ih.

13


RAZGOVOR SA... (Dopuni naslov.) Razgovaraj sa nekim drugom, drugaricom, ~lanom porodice ili sa nekim poznanikom o onome {to te najvi{e interesuje. Pri tome se trudi da zapamti{ {to vi{e re~enica koje ste ti i sagovornik kazivali. Posle toga zabele`i taj va{ dijalog. (Radna sveska, ve`bawe 7)

NEUPRAVNI GOVOR Vratimo se na{im redarima Veri i Branku (str. 10). Verine re~i }emo ponovo navesti ta~no (doslovno) onako kako ih je izgovorila. Rekla je: 1.

,,Ja }u obrisati tabluß.

Wene re~i mogu se saop{tavati i u ne{to izmewenom obliku:

2. Vera je rekla

da }e obrisati tablu. kako }e obrisati tablu. da }e ONA obrisati tablu.

Uporedi ta dva na~ina kazivawa. — Koje su re~i si{le sa Verinih usana? — A koje su kazane p o s r e d s t v o m druge osobe? — Po ~emu se razlikuje taj posredni (neupravni) govor od upravnog? Zapazi promenu govornog lica. — Kada je Vera govornik, a kada je predmet ne~ijeg kazivawa? — Ko Veru ozna~ava re~ju (zamenicom) j a, a ko na wu upu}uje zamenicom o n a ?

U prvom primeru (upravnom govoru) Vera je kazivala neposredno i iz svoje perspektive. Za sebe je rekla „jaß. Re~enice iz drugog primera nije izgovorila Vera. U wima je zadr`an smisao Verinih re~i, ali ne i wihov oblik. Tu su Verine re~i posredno kazane, prepri~ao ih je neko drugi, pa su samim tim i ne{to izmewene. Tu Vera nije vi{e govornik, ve} je predmet govorewa. Na wu ne upu}uje vi{e re~ ja ve} ona.

14


Vrste re~enica po zna~ewu DEDA I UNUK Mi{a sedi u dedinom krilu, a deda ga pita: — Priznaj mi koga vi{e voli{: mamu ili tatu? — Ne znam. Otkuda mogu da znam? — odgovori zbuweno Mi{a. Ali deda i daqe navaquje: — Reci mi, ne}u nikome da ka`em! — Ne mogu da ti ka`em kad ne znam! Ali deda ne popu{ta. Ka`i, pa ka`i! Najzad Mi{a pristade: — Re}i }u ti, ali da ti prvo meni ka`e{. — A {ta to? — Koga ti vi{e voli{: Svetlanu ili mene? — Pa... ovaj... kako bih rekao... — zbuweno muca deda i obara pogled. I to je bilo sve. Glas ga je izdao, pa je za}utao. Ni{ta vi{e nije bio kadar da odgovori. Tako mu i treba kad Mi{i postavqa onakva pitawa. Vojislav Stanoj~i} Koja je p i t a w a deda postavio Mi{i? — A Mi{a dedi? — Kakve su to re~enice po zna~ewu? — Kojim znakom su obele`ene? Poka`i u pri~i re~enice koje iskazuju z a p o v e s t. — Koji se pravopisni znak stavqa iza wih? — Kakve su te re~enice po zna~ewu? Po{to si u pri~i prepoznao u p i t n e i z a p o v e d n e re~enice, poka`i i o b a v e { t a j n e (izjavne). Odredi koje su re~enice u p o t v r d n o m, a koje u o d r i ~ n o m obliku. N a p o m e n a. ‡ Zapovednim re~enicama se iskazuju zapovesti, naredbe i zabrane. Ako se zapovest ne kazuje zapovednim tonom, ve} se saop{tava kao poziv, `eqa i savet da se neka radwa obavi, onda se iza takvih zapovednih re~enica stavqa ta~ka. Na primer: — Pozajmi mi kwigu. — Hajdemo u bioskop. — Do|i sutra na utakmicu. — Napi{ite doma}i zadatak.

17


Ali, kad se zapovednim re~enicama kazuju prave (stro`e) zapovesti, naredbe i zabrane, onda se one izgovaraju povi{enim tonom (uzvi~nom intonacijom), pa se i zavr{avaju uzvi~nikom. Na primer: — Sklawaj mi se s puta! — Odmah da mi vrati{ kwigu! — Ostavite me na miru! — Umukni jednom! — Ne nagiwi se kroz prozor! — Pazi na voz!

PISAWE RE^CE L I I N E Mala re~ je re~ca. — A mala reka? (Odgovori.) Izgovori i napi{i slede}e re~enice u odri~nom obliku. Pas ujeda. Reka naglo nadolazi. Svetla se pred zoru gase. Voz danas sti`e na vreme. Utakmica uskoro po~iwe. Od navedenih re~enica sastavi i napi{i i odgovaraju}e upitne re~enice. Na {ta }e{ pri pisawu obratiti posebnu pa`wu? — Kako se pi{e odri~na re~ca ne? — A upitna li?

(Radna sveska, ve`bawe 10) 18


Ve`bawa za izgovor i pisawe glasova RAZLIKOVAWE GLASOVA ^ I ] Ako pri izgovoru i pisawu ne razlikuje{ dovoqno glasove ^ i ], onda uradi slede}e ve`be.

^ ^EDA I KU^E Ju~e je ^eda ~uvao stoku. Na livadi ga je pojurilo ne~ije ku~e. ^eda po~e da pla~e. Potr~ao je i ~askom presko~io potok. Sko~io je u blato i ukaqao ~izme. Dok je ~istio ~izme, pri~ao je jednom ~oveku o opasnom ku~etu. U navedenom tekstu ~esto se pojavquje glas ~. Pro~itaj tekst g l a s n o i obrati pa`wu na izgovor toga glasa. Zamoli nekoga (najboqe u~iteqicu) da ti ka`e da li ~ pravilno izgovara{. Ako ga me{a{ sa glasom }, onda slu{aj pa`qivo kako u~iteqica izgovara ~, pa se trudi da ga i ti tako izgovara{. Napi{i tekst po diktatu i pri tome pazi gde i kako pi{e{ slovo ~.

] SKORO ]E PROLE]E Skoro }e prole}e! Ne}e se vi{e po ku}ama lo`iti pe}i. Do}i }e ptice i peva}e nam. Ozelene}e drve}e. Ni}i }e trava i procveta}e cve}e. Stasa}e rano vo}e i povr}e. Ah, {to }e biti sre}e! U ovom tekstu ~esto se susre}e glas }. — ^itaj tekst glasno i pri tome obrati pa`wu na pravilan izgovor glasa }. Naro~ito pazi da ga pri izgovoru i pisawu ne me{a{ sa glasom ~.

19


Imenice ZAJEDNI^KE I VLASTITE IMENICE

DA VI[E NE BUDE RATA Svi mi volimo mir. @elimo da nas budi cvrkut ptica, a ne fijuk granata. @elimo da nas uspava pesma, a ne jeka topova. Ho}emo da deca imaju veselo detiwstvo, a stari — mirnu starost. A opet, negde u svetu vodi se rat. I ima gladne dece, i dece bez roditeqa, bez doma, bez qubavi. I ginu qudi. Pra{te bombe. Lije se krv. — A za{to? Za{to svi ne `ive u miru i prijateqstvu? Zar za miran i sre}an `ivot treba mnogo? Samo malo razumevawa i po{tovawa. I da svaka zemqa bude prijateq drugoj. @elim da svi `ive u qubavi i slobodi i da se vi{e nikad ne dogodi ono {to se desilo u Kragujevcu, Kraqevu i Jasenovcu. Kako bi bilo lepo da se sve fabrike oru`ja pretvore u fabrike igra~aka. Onda bi bilo dosta igra~aka za svu decu sveta. Za belu, crnu i `utu. Umesto tenkova {to seju smrt i pusto{, bilo bi mnogo malih automobila za Jana, Serjo`u i Tin-Lina... Umesto bombi {to ru{e ku}e, bile bi lutke za Meri, Vaqu, Fatimu... Nata{a Vuka{inovi}, u~enica 4. razreda osnovne {kole

Pismeni sastav Da vi{e ne bude rata napisala je tvoja vr{wakiwa Nata{a. Rad joj je {tampan u „Zmajuß, kwi`evnom ~asopisu za decu. [ta Nata{a `eli? — Da li je iskazala i neke tvoje `eqe? — Koje ti se misli najvi{e svi|aju u wenom radu? Prona|i u tekstu v l a s t i t e i m e n i c e (ima ih devet). — Ka`i po tri vlastita imena za l i c a, g r a d o v e, s e l a, d r ` a v e, r e k e, p l a n i n e i ` i v o t i w e. — Kako se pi{u vlastite imenice? U tekstu ima vi{e z a j e d n i ~ k i h i m e n i c a. — Ne mora{ sve da prona|e{. Obele`i samo prvih deset.

24


PISAWE IMENA PRIPADNIKA NARODA I STANOVNIKA POJEDINIH MESTA I POKRAJINA POZDRAV Pozdravi mi Indijance! Pozdravi mi Belgijance! Pozdravi mi Holan|ane! Pozdravi mi Kana|ane! I Al`irce i Burmance! I Sudance i Japance! Nosim pozdrav crnoj deci! Nosim pozdrav `utoj deci! Nosim pozdrav svima — reci!

Oj Mese~e, oj putni~e, ^uj {ta tebi Drago kli~e: — Kada kru`i{ oko Zemqe Pozdravi mi prijateqe! Pozdravi mi decu sveta Od Teksasa do Tibeta! Pozdravi mi Meksikance! Pozdravi mi Peruance! Pozdravi mi Marokance!

Stevo Pupovac

Koje sve narode Drago pozdravqa? — Zapazi kako su n a p i s a n a wihova imena. — Kako se zovu zemqe (dr`ave) u kojima `ive navedeni narodi? Ka`i imena za pojedince (mu{karce i `ene) koji pripadaju pomenutim narodima. Na primer: Meksikanci (narod), a pojedinci — Meksikanac i Meksikanka.

Imena naroda i wihovih pripadnika pi{u se velikim po~etnim slovom: Srbi — Srbin, Srpkiwa, Srp~e; Crnogorci — Crnogorac, Crnogorka, Crnogor~e; Makedonka, Rumun, Ma|arica, Albanac, Slovak, Italijanka, Francuz, Japanac... I sva imena koja qudi dobijaju prema mestu (nasequ ili pokrajini) svoga porekla ili stanovawa pi{u se velikim po~etnim slovom. Stanovnici [apca su [ap~ani i [ap~anke ([ap~anin i [ap~anka), a Sombora su Somborci i Somborke. Iz Ba~ke su Ba~vani i Ba~vanke, a iz [umadije — [umadinci i [umadinke. Gara{ani i Gara{anke su iz sela Gara{a.

28


GRADIVNE IMENICE

Na koliko mesta je ovde naslikan p e s a k? — Uporedi k o l i ~ i n e p e s k a na gomili, u kamionu, u kolicima, na lopati i na dlanu. — Gde ga ima najvi{e, a gde najmawe?

Iz reke je izva|ena velika gomila peska. Pesak se kamionom odvozi na gradili{te. Kolica su puna peska. Radnik lopatom ubacuje pesak. De~ak posmatra zrnca peska na dlanu. Svaku koli~inu peska, i najve}u i najmawu, nazivamo istim imenom — p e s a k. Tako je i sa razli~itim koli~inama vode. Obi~no ka`emo: More je ogromna i nepregledna voda. Reka je teku}a voda. U ~a{i je sve`a voda. Upala mi je kap vode u oko. Najve}a koli~ina vode, a i samo jedna wena kap, ozna~avaju se istim imenom — voda. Imenice koje, kao pesak i voda, ozna~avaju neku materiju (gra|u) nazivaju se gradivne imenice. One istim imenom ozna~avaju razli~ite koli~ine materije, kako najve}e, tako i wene najmawe delove. 31


Imenice koje, kao li{}e i grawe, ozna~avaju zbir predmeta ili bi}a nazivaju se zbirne imenice. Evo jo{ nekoliko zbirnih imenica: cve}e, drve}e, `buwe, kamewe, pru}e, kestewe, gro`|e, perje; prasad, jagwad, pilad.

Prona|i i podvuci zbirne imenice u slede}em tekstu. Vetar je obarao snopqe. Klasje se krunilo. Neboj{a je stavqao na kupe snopqa koqe i kamewe i tako ih {titio od vetra. Za to vreme jagwad su mu pobegla u `buwe, trwe i {ipra`je pored wive.

Ovo je .........................

Ovo je .......................... Ovo su ........................ Koliko je ovde li- Znamo li koliko je listova i cvetova u svastova? — A cvetova? kom ovom zbiru?

Na sli~an na~in mo`e{ zamisliti i nacrtati: prut, prutove i pru}e; pero, pera i perje; drvo, drveta i drve}e. 35


REBUSI

Re{i ove rebuse. — Koje si imenice dobio? — Za svaku odredi kojoj vrsti pripada. (Radna sveska, ve`bawe 15)

MOJA NEOSTVARENA @EQA @EQA KOJA MI SE ISPUNILA Jednu od ovih tema (do`ivqaja) prika`i usmeno, a drugu pismeno.

36


KONKRETNE I APSTRAKTNE IMENICE Imenice se po zna~ewu dele na ~etiri vrste: zajedni~ke, vlastite, gradivne, i zbirne. Ali, one se razvrstavaju i na dve op{tije grupe. Jedne ozna~avaju sve ono {to se mo`e zapaziti ~ulima: vidom, sluhom, dodirom, mirisom i ukusom. Zna~ewa drugih imenica nisu pristupa~na ~ulima, pa se mogu otkriti i shvatiti jedino mi{qewem i zakqu~ivawem, ma{tawem i ose}awem. ‡ Uporedi te dve vrste imenica.

zvono

jabuka

misao

nada

Razmisli i objasni za{to su imenice misao i nada ostale bez svojih slika (ilustracija). Imenice zvono i jabuka ozna~avaju predmete koje mo`emo videti, opipati i naslikati. Zvono se jo{ i ~uje, a jabuka se mo`e okusiti i pomirisati. Zato su to konkretne ili stvarne imenice. Sadr`aj koji je ozna~en imenicama misao i nada nema svoj oblik, ne mo`e se videti, ~uti i opipati. Zna~ewa tih imenica mogu se shvatiti samo pomo}u mi{qewa, zakqu~ivawa i ose}awa. Zato su to apstraktne ili misaone imenice. Konkretne imenice su imena (nazivi) za: ‡ stvari i predmete: ku}a, stolica, kwiga, gitara, cipela, pe}, olovka, prozor, ra~unar... ‡ materiju i gra|u: kamen, gvo`|e, srebro, drvo, vosak, pepeo, pesak, voda, zemqa, vino... ‡ `ivi svet (qudi, `ivotiwe i biqke): otac, sestra, drug, golub, pas, riba, tre{wa, ru`a, hrast, lipa...

37


ROD I BROJ IMENICA PODSETNICI

Rod imenica

T A J petao

TA

koko{ka

TO

pile

Odredi ovde r o d pojedinih `ivotiwa. — Koga su roda imena tih `ivotiwa? — Ka`i imena jo{ nekih bi}a kojima je sama p r i r o d a odredila rod. Odredi i r o d imenica koje ozna~avaju naslikane predmete (sat, kwiga, pero). — Koje re~i nam poma`u da utvrdimo rod imenica koje ozna~avaju stvari i pojave?

Broj imenica

Ovaj u~enik `eli da ~ita. Wegova ruka je podignuta. Pred u~enikom je kwiga.

Ovi u~enici `ele da ~itaju. Wihove ruke su podignute. Pred u~enicima su kwige.

Uz pomo} slika i istaknutih re~i objasni razliku izme|u j e d n i n e i m n o ` i n e imenica. — Koje imenice nemaju mno`inu?

39


OPISNI PRIDEVI Od k a k v e je ~arape napravqena krpewa~a? — A od k a k v e ~arapice? — A maramice? — Kako se nazivaju re~i koje ozna~avaju o s o b i n e ?

Krpewa~a je napravqena od zimske ~arape, od bele ~arapice i stare pocepane maramice. Re~i zimska, bela, stara i pocepana ozna~avaju osobine pojedinih stvari (~arape, ~arapice i maramice). Ove re~i su pridevi. Ovakvi pridevi koji kazuju razne osobine, to jest opisuju kakvo je ne{to jesu opisni pridevi. Svaka stvar i svako bi}e imaju po vi{e osobina i one se naj~e{}e saop{tavaju opisnim pridevima. Tako k u } a mo`e da bude velika, mala, stara, nova, tesna, prostrana, {iroka, udobna, svetla, mra~na, niska, bela, siva, okre~ena, usamqena...

Poka`i da uz imenicu v o d a mogu da stoje mnogi opisni pridevi i da ozna~avaju wena razna svojstva. To }e{ u~initi dopuwavawem slede}ih re~enica uvek novim pridevom. Posle ki{e tekla je ............................. Drhtali smo u ........................................ Na izvoru je ........................................... Za pi}e se koristi ................................ U barama je ............................................. Ogledali smo se u ................................. ^amac je prevrnula ...............................

45

voda. vodi. voda. voda. voda. vodi. voda.


PRIDEVI SUPROTNOG ZNA^EWA Nave{}emo vi{e opisnih prideva. Pored svakoga napi{i pridev suprotnog zna~ewa. mali — veliki hladan — ................................. visok — ................................... vredan — ................................. brz — ....................................... lep — ....................................... svetao — .................................. veseo — ....................................

46

mek — ................................ suv — ................................. te`ak — ............................ krupan — .......................... plitak — .......................... kriv — .............................. mlad — .............................. zdrav — .............................


Dovr{i (dopuni) slede}u pesmicu pridevima suprotnog zna~ewa.

DA SI MI ZDRAVO! Lepo ‡ ru`no, veselo ‡ ................... . Sit ‡ gladan, topao ‡ ..................... . ^ist ‡ prqav, debeo ‡ ..................... . Usko ‡ {iroko plitko ‡ ................... . Daleko ‡ blisko visoko ‡ ................... . Krivo ‡ ..................... . Da si mi .................... !

(Radna sveska, ve`bawa 20, 21)

PRISVOJNI PRIDEVI Vratimo se na posledwi odeqak pri~e Krpewa~a. Od ~ i j e je ~arape napravqena krpewa~a? — I od ~ i j e ~arapice? — A od ~ i j e je nogavice, rukavice, kaputa i keceqe?

Krpewa~a je napravqena od bakine ~arape, sestrine ~arapice, Mirkove nogavice, tatine rukavice, dedinog kaputa i mamine keceqe. Re~ bakina ozna~ava ~ija je ~arapa. Ona kazuje da ~arapa pripada baki. Pridev sestrina ozna~ava da ~arapica pripada sestri. Tako isto i pridevi: Mirkova, tatina, dedin i mamina ozna~avaju ~ije je {ta, to jest kome pripadaju pojedine stvari. Ovakve re~i, koje ozna~avaju ~ije je {ta, jesu prisvojni pridevi. Prisvojni pridevi odre|uju predmete i bi}a po pripadnosti. 47


Prisvojni i opisni pridevi ~esto postaju od zajedni~kih imenica. Tako, umesto pupoqak ru`e, mo`emo re}i ru`in pupoqak. Za med od bagrema ka`emo i bagremov med. U slede}im skupovima re~i istaknute su pojedine imenice. Izvedi od wih prideve i upi{i ih na odgovaraju}e mesto. vrh jablana — ................................... vrh list kestena — ................................ list pesma ptica — .................................. pesma vazduh u {umi — .............................. vazduh metla od breze — ............................ metla dani jeseni — ................................... dani voda sa izvora — ............................. voda alat zidara — .................................. alat

50


PRIDEVI SA SLOVOM

J

Imenice istori ja i hemi ja imaju pri svome kraju glas i slovo J. Taj glas se p r e n o s i i na prideve koji su od tih imenica postali: istori jski i hemi jski. Spajawem dela imenice (ij) i pridevskih nastavaka -ski i -in postaju glasovne grupe -IJSKI i -IJIN u kojima se uvek pi{e slovo J. sudIJSKI sudIJA sudIJIN

U slede}em ve`bawu obrati pa`wu na pisawe slova J. Napi{i prideve koji su postali od slede}ih imenica:

kajsija ‡ .................................................... (cvet) rakija ‡ .................................................... (kazan) armija ‡ .................................................... (komanda) [umadija ‡ ............................................... (predeo) pe{adija ‡ ............................................... (oficir) kom{ija ‡ ................................................. (ku}a) Ilija ‡ ...................................................... (kwiga) kutija ‡ ..................................................... (poklopac) sajyija ‡ .................................................... (zanat) (Radna sveska, ve`bawe 22)

51


GRADIVNI PRIDEVI PE]INA — NAPU[TENA KU]A

Pe}ina je vi{e puta mewala svoje gospodare. Najpre su u woj gazdovale podzemne vode. One su nanele u wu glinu, pesak i {qunak. Zatim je voda otekla. U pe}inu su se naselili qudi. O wima govore na|eni kameni ~eki}i i sekire, ko{tana {ila i igle, kremeni vrhovi strela i kopaqa, a kasnije i zemqano posu|e. Drvene i ko`ne predmete uni{tilo je vreme... Pro{lo je mnogo godina. Qudi su napustili pe}ine. Wih su zauzeli novi stanari. Zidovi pe}ina su glatki kao polirani. To je pe}inski medved ~e{ao dlakava le|a o kamene zidove svoga prebivali{ta. M. Iqin — J. Segal Poka`i u tom tekstu gradivne imenice. — Prona|i p r i d e v e koji su postali od gradivnih imenica. Oni kazuju od ~ega je ne{to na~iweno. Na primer: pridev k a m e n i postao je od imenice k a m e n...

U tekstu su pomenuti pojedini predmeti koji poti~u iz pradavnih vremena, iz perioda ~ovekovog `ivqewa u pe}inama. Gra|a (materija) od koje su ti predmeti na~iweni ozna~ena je pridevima. Re~eno je: kameni ~eki}i i sekire, ko{tana {ila i igle, kremeni vrhovi strela, zemqano posu|e, drveni i ko`ni predmeti. Svi ti pridevi postali su od gradivnih imenica. Tako je pridev kameni postao od imenice kamen, ko{tani od kost, kremeni od kremen. Od gradivnih imenica zemqa, drvo i ko`a postali su pridevi zemqani, drveni i ko`ni. Po{to ti pridevi ozna~avaju od koje je gra|e (materije) ne{to na~iweno oni se nazivaju gradivni pridevi. 52


TAJ TA

mutan potok

mutna reka

TO

mutno nebo

Ovde se isti pridev pojavquje u tri oblika. Uz imenicu mu{kog roda stoji oblik m u t a n (potok). Oblik m u t n a sla`e se sa imenicom `enskog roda (reka). Imenica sredweg roda (nebo) odre|ena je oblikom m u t n o. — Koji pridevski oblik koju imenicu odre|uje? — Spajaj crtama (strelicama) re~i istoga roda.

EN

LIV

ZEL

NO

LE

ZE

ADA

BR

EG

POQE

ZEL

ENA

Pridevi imaju posebne oblike za pojedine rodove. Oni uvek primaju rod od imenica uz koje stoje. Koga roda je imenica, toga roda je i pridev.

Navedeni su oblici prideva u mu{kom rodu, a ti kazuj i napi{i oblike `enskog i sredweg roda. Pri tome }e ti pomo}i upotrebqene imenice. iskren de~ak, ......................... ~ist stan, ................................ sve` vazduh, ........................... prijatan rad, ..........................

devoj~ica, ..................... ulica, ............................ voda, ............................. igra, ..............................

54

dete odelo vo}e odmarawe


JEDAN PREDMET — MNO[TVO OSOBINA radna sigurna spretna hitra vredna ve{ta `uqevita ne`na umorna hrapava RUKA stara~ka naborana ko{~ata drhtava ~ista bela crna mo}na draga neumorna U kome rodu su ti pridevi? — Od koje imenice su primili rod? Na sli~an na~in napi{i {to vi{e prideva uz imenice p u t i o k o. — Od ~ega }e zavisiti wihov rod? — Takmi~ite se ko }e da napi{e vi{e opisnih prideva uz pojedine imenice.

BROJ PRIDEVA

— Jednina i mno`ina — Brz pas sti`e zeca. Brzi psi su pogodni za lov. Svi|a mi se {aqiva pri~a. Svi vole {aqive pri~e. Lice mi je veselo kad vidim druga vesela lica. Pogledaj prideve koji su istaknuti u navedenim re~enicama. — Uo~i wihove razli~ite oblike: brz— brzi itd. — Poka`i imenice uz koje stoje pojedini pridevi. — Odredi im broj (jedninu i mno`inu). — Poka`i koji oblici prideva stoje uz imenice u jednini, a koji u mno`ini. — Od ~ega zavisi broj prideva?

Jednina b r z pas { a q i v a pri~a v e s e l o lice

Mno`ina b r z i psi { a q i v e pri~e v e s e l a lica

55


PRI^A U SLIKAMA

Posmatraj pa`qivo ove slike. Ako o wima ubedqivo i po redu kazuje{ svoja zapa`awa, dobi}e{ zanimqivu pri~u. — Koliko }e u woj biti odeqaka (pasusa)? Napi{i pri~u prema gorwim slikama. Za wu odaberi jedan od slede}ih naslova: Ko zlo misli, zlo ga i sna|e Kako se ma~ka okupala Iznenada ma~ak strada

61


Li~ne zamenice

Vladan i Zoran su pozvali Predraga da se igraju `murke. Vladan je rekao Zoranu:

„Sada }emo ja i ti da se krijemo, a on neka nas tra`iß. Ko je ovde govorio? — Koju re~ je upotrebio Vladan umesto svoga imena? — Kojom re~ju je uputio na Zorana i wegovo ime? — Koju je re~ upotrebio umesto imena Predrag? (Pogledaj kako je to prikazano i strelicama u tekstu.)

Vladan je govorio i pri tom za sebe rekao ja. Tu re~ je upotrebio umesto svoga imena. On je govorio Zoranu. Umesto da pomene wegovo ime, rekao mu je ti. Vladan je govorio o Predragu, ali ni wegovo ime nije pomenuo. No zato je izgovorio re~ on i wome u p u t i o na odre|eno l i c e — na Predraga. Re~i ja, ti i on upu}uju na pojedina lica, a neki put i zamewuju wihova imena, pa se zato nazivaju li~ne zamenice.

63


TELEGRAM Ako treba nekoga vrlo hitno da obavestimo o nekom doga|aju, {aqemo mu telegram. Telegram je najsa`etije obave{tewe: hitno poslata i brzo uru~ena poruka. Poruka se ispisuje na posebnom obrascu, prenosi se telegrafom, a uru~uje se primaocu kao otkucan tekst. Evo kako izgleda popuwen obrazac za slawe telegrama:

Pro~itaj uputstvo kako treba pisati polazni telegram. — Gde se upisuju adrese primaoca i po{iqaoca? — Obrati pa`wu na sa`etost poruke (vesti). — Razmisli {ta sve iz te kratke poruke saznaje primalac.

U polazni telegram upisuju se adrese primaoca (gore) i po{iqaoca (dole). Poruka (obave{tewe, sadr`aj) pi{e se na sredini, u posebnim linijama, i to vrlo s a ` e t o i ~ i t k o. Radi boqe ~itqivosti, preporu~qivo je da se tekst pi{e {tampanim slovima. Telegramsko obave{tewe je vrlo kratko (pla}a se prema broju re~i), ali ono mnogo kazuje. Za primaoca navedenog telegrama nije bitno gde je, kada i kako prona|en wegov paso{. On iz samo tri po~etne re~i: Paso{ je prona|en — mnogo saznaje. One za wega zna~e: — Ni{ta ne brini. Ne otkazuj putovawe u inostranstvo. Ne ogla{avaj paso{ neva`e}im; ne gubi vreme oko pribavqawa nove putne isprave. Iz dodatnih, tako|e vrlo kratkih re~enica, saznaje da }e mu paso{ doneti Lenka koju treba u zakazano vreme da sa~eka na autobuskoj stanici. Od we }e, svakako, saznati sve pojedinosti koje ga interesuju o pronala`ewu izgubqenog paso{a. 70


Izme|u pretposledwe i posledwe re~i u vi{e~lanom broju mo`e, ali ne mora, da stoji veznik i.

STO DVADESET I JEDAN 3. Obrati pa`wu na obele`avawe rednih brojeva u slede}im re~enicama: Deda proslavqa 63. ro|endan. On ima 63 godine. Pri~a je na 16. strani. Pro~itao sam 16 stranica. Zemqotres je poru{io Skopqe 26. VII 1963. godine. Koji znak je stavqen iza r e d n i h b r o j e v a kad su oni napisani a r a p s k i m c i f r a m a? — Da li su tako obele`eni i osnovni brojevi? — Kako je postupqeno kad je redni broj napisan rimskom cifrom?

Iza rednih brojeva koji su napisani arapskim ciframa stavqa se ta~ka. Ako je redni broj napisan rimskim ciframa, ne stavqa se ta~ka. Redni brojevi se ~esto upotrebqavaju pri pisawu datuma. Datum ro|ewa kwi`evnika Ive Andri}a napisa}emo na tri ispravna na~ina: 9. oktobar 1892. godine 9. 10. 1892. god. 9. H 1892. 1. Rezultate slede}ih ra~unskih 4 + 8 = .............................. 20 · 3 = .............................. 24 – 5= .............................. 18 : 3 = .............................. 15 · 2 = ..............................

zadataka napi{i slovima. 8 + 7 = .............................. 4 · 4 = .............................. 21 – 7 = .............................. 80 : 4 = .............................. 22 – 5 = ..............................

Proveri da li pravilno pi{e{ pojedine brojeve. (Pogledaj kako su oni napisani na str. 78.)

79


Glagoli — Obnavqawe i uve`bavawe — LEPTIR HVALISAVAC Opazio je neki vrlo lep leptir gusenicu i prezrivo joj rekao: — Mi~i se odavde, nakazni crve! Ti poznaje{ samo zemqu, a ja sam sjajan kao sunce. Moja krila me uznose visoko u nebo. Gusenica mu je mirno odgovorila: — Glup je taj tvoj ponos. Dok grdi{ mene, ti uni`ava{ sebe. Nekada si i ti gmizao po zemqi i bio kao i ja. A i tvoja }e deca gmizati i biti gusenice. Crna~ka narodna pri~a

Poka`i g l a g o l e u ovoj pri~i. — [ta oni ozna~avaju? — Ka`i i nekoliko glagola koji ozna~avaju s t a w a i z b i v a w a. — Koju slu`bu glagoli vr{e u re~enicama? — Poka`i to na primerima iz pri~e. (Podvuci glagole u slu`bi p r e d i k a t a.) [ta je leptir bio u p r o { l o s t i ? — Kakav je u s a d a { w o s t i ? — [ta }e biti wegova deca u b u d u } n o s t i? — Kojim glagolskim oblicima su iskazane pro{le radwe? — A sada{we? — Koji glagolski oblici ozna~avaju budu}e radwe?

84


SADR@AJ I. GRAMATIKA Jezik i govor ...............................................................................................................3 Upravni govor ............................................................................................................10 Neupravni govor ..............................................................................................14 Vrste re~enica po zna~ewu .....................................................................................17 Imenice .....................................................................................................................24 Zajedni~ke i vlastite imenice .....................................................................24 Gradivne imenice ............................................................................................31 Zbirne imenice ................................................................................................34 Konkretne i apstraktne imenice ..................................................................37 Rod i broj imenica ..........................................................................................39 Pridevi ......................................................................................................................44 Opisni pridevi ...............................................................................................45 Prisvojni pridevi ...........................................................................................47 Gradivni pridevi ............................................................................................52 Rod prideva .....................................................................................................53 Broj prideva .....................................................................................................55 Li~ne zamenice .........................................................................................................63 Li~ne zamenice u ulozi subjekta ..................................................................66 Brojevi .......................................................................................................................76 Glagoli .......................................................................................................................84 Iskazivawe pro{losti, sada{wosti i budu}nosti ...................................86 Promenqive i nepromenqive re~i .......................................................................93 Nagla{en slog u re~i (akcenat) ............................................................................100 Nagla{ene i nenagla{ene re~i ...................................................................102 Sastav prostih re~enica .......................................................................................105 Skupovi re~i u re~enici ..............................................................................107 Pro{irivawe re~enica skupovima re~i ....................................................108 Nagla{avawe re~i u re~enicama ................................................................111 Glagolski i imenski predikat ....................................................................114 Imeni~ki i glagolski dodaci ...............................................................................122 Atribut ...........................................................................................................124 Prilo{ke odredbe za mesto, vreme i na~in .............................................128 Objekat ............................................................................................................132 Red re~i u re~enici ...............................................................................................139 II. GOVORNA KULTURA I PISMENOST Porodice re~i .............................................................................................................6 Dijalog ........................................................................................................................13 Boga}ewe re~nika i skra}eno kazivawe ...............................................................16 Ve`bawa za izgovor i pisawe glasova ..................................................................19 Vi{ezna~ne re~i ......................................................................................................22 Pisawe imena dr`ava i pokrajina .........................................................................27 Pisawe imena pripadnika naroda .........................................................................28


Pisawe naziva kwiga i listova .............................................................................29 Dugo i kratko izgovarawe glasova .........................................................................42 Veza zna~ewa i izgovarawa re~i ...........................................................................43 Pisawe prideva izvedenih od vlastitih imenica ..............................................48 Pridevi sa slovom J ................................................................................................51 O`ivqavawe re~ima ...............................................................................................57 Odeqci (pasusi) i plan teksta ...............................................................................59 Pri~a u slikama ........................................................................................................61 Sa`eto prepri~avawe teksta .................................................................................62 Pona{awe u govornim ulogama ...............................................................................65 Upotreba zamenice Vi iz po~asti ..........................................................................66 Zamenice i lepota kazivawa ..................................................................................67 Prepri~avawe teksta sa izmewenim licem .........................................................68 Pismeno obave{tavawe ...........................................................................................69 Telegram ....................................................................................................................70 Molba .........................................................................................................................72 Izve{taj .....................................................................................................................74 Izgovarawe i pisawe pojedinih brojeva ...............................................................78 Stvarawe novih re~i ...............................................................................................81 Popuwavawe po{tanskih obrazaca ........................................................................82 Zagrada .......................................................................................................................83 Kazivawe teksta s promewenim vremenom ...........................................................89 Kazivawe teksta s promewenim licem .................................................................89 Otklawawe suvi{nih re~i .....................................................................................91 Izbor re~i .................................................................................................................96 Pri~a u slikama ........................................................................................................99 Skra}enice ..............................................................................................................103 Izra`ajno ~itawe i kazivawe ..............................................................................112 Promena zavr{etka pri~e .....................................................................................115 Pri~awe o do`ivqaju ............................................................................................118 Glavni delovi pismenog sastava ..........................................................................119 Opisivawe ...............................................................................................................125 Osnovno i preneseno zna~ewe re~i .....................................................................137

Dr Milija Nikoli} i Mirjana Nikoli}: SRPSKI JEZIK I JEZI^KA KULTURA za 4. razred osnovne {kole • Tre}e izdawe, 2011. godina • Izdava~: Zavod za uybenike, Beograd, Obili}ev venac 5 • Likovni urednik: Gordana Leskovac • Lektor: Rosanda Vu~i}evi} • Ilustrator: Ivica Stefanovi} • Dizajn: Neboj{a Dolova~ki • Grafi~ki urednik: Stevan Pakovi} • Korektori: Qiqana Mitrovi} i Zorica Gruji~i} • Kompjuterska obrada: Nata{a Dolova~ki • Obim 18 {tamparskih tabaka • Format 20,5 x 26,5 cm • Rukopis predat u {tampu februara 2011. godine • [tampawe zavr{eno marta 2011. godine • [tampa „STOJKOVß, Novi Sad


Profile for Zavod za udžbenike

Srpski jezik i jezička kultura  

Srpski jezik i jezička kultura za četvrti razred osnovne škole

Srpski jezik i jezička kultura  

Srpski jezik i jezička kultura za četvrti razred osnovne škole

Advertisement

Recommendations could not be loaded

Recommendations could not be loaded

Recommendations could not be loaded

Recommendations could not be loaded