Srpski jezik i jezička kultura

Rajna Dragi}evi}

za 4. razred osnovne {kole

ZAVOD ZA UXBENIKE • BEOGRAD

Recenzenti prof. dr MILORAD DE[I], Filolo{ki fakultet, Beograd mr JOVAN QU[TANOVI], Vi{a {kola za obrazovawe vaspita~a, Novi Sad ZORAN GAVRI], profesor razredne nastave u O[ „Josif Pan~i}“, Beograd

Urednik mr BRANISLAVA MARKOVI] Odgovorni urednik SLOBODANKA RU@I^I] Za izdava~a MILOQUB ALBIJANI], direktor i glavni urednik

Ministar prosvete i sporta odobrio je ovaj uxbenik za izdavawe i upotrebu svojim re{ewem broj 6-00-00101/2006-06 od 8. maja 2006. godine.

CIP – Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Beograd, Srbija 37.016:811.163.41(075.2) DRAGI]EVI], Rajna, 1968– Srpski jezik i jezi~ka kultura: za 4 razred osnovne {kole / Rajna Dragi}evi} ; [ilustracije Milena Perovi}] – 2 izd. – Beograd : Zavod za uxbenike, 2011 (Novi Sad : Budu}nost). – 127 str. : ilustr. ; 24 cm ISBN 978-86-17-17320-1 COBISS.SR-ID 182986252

© ZAVOD ZA UXBENIKE, Beograd (2006-2011) Ovo delo ne sme se umno`avati, fotokopirati i na bilo koji na~in reprodukovati, ni u celini, a ni u delovima, bez pismenog odobrewa izdava~a.

SADR@AJ

Zna~ewe re~i . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .6 Vi{ezna~nost re~i . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .6 Re~i istog oblika a razli~itog zna~ewa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .9 Re~i suprotnog zna~ewa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .11 Re~i razli~itog oblika a istog ili sli~nog zna~ewa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .14 Re~i koje ozna~avaju ne{to umaweno ili uve}ano . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .16 Promenqive i nepromenqive re~i . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .20 Imenice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .22 Rod i broj imenica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .22 Vlastite, zajedni~ke i misaone imenice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .25 Pisawe imena dr`ava i wihovih stanovnika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .29 Pisawe naziva kwiga i listova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .31 Pisawe skra}enica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .33 Zbirne i gradivne imenice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .34 Pridevi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .38 Rod i broj prideva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .38 Podela prideva po zna~ewu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .40 Pisawe prisvojnih prideva izvedenih od vlastitih imena . . . . . . . . . . . . . . . . . . .43 Zamenice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .46 Li~ne zamenice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .47 Upotreba zamenice Vi iz po{tovawa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .51 Brojevi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .53 Pisawe brojeva i datuma slovima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .56 Glagoli . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .59 Lice, broj i rod glagola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .59 Sada{we, pro{lo i budu}e vreme . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .64 Pisawe re~ce ne . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .67

3

SADR@AJ

Re~enica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .68 Vrste re~enica po zna~ewu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .68 Re~eni~na melodija. Nagla{avawe re~i u re~enici. Izra`ajno ~itawe. . . . . . . .70 Upravni i neupravni govor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .73 Vrste re~i i slu`ba re~i u re~enici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .77 Predikat . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .80 Subjekat . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .84 Objekat . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .88 Prilo{ke odredbe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .91 Pisawe zagrade . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .94 Atribut . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .95 Odnosi me|u re~ima u re~enici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .100 Proste i slo`ene re~enice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .103 Red re~i u re~enici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .104 Govorewe i pisawe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .107 Opisivawe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .107 Pri~awe i prepri~avawe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .110 Slog i podela re~i na slogove . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .114 Uo~avawe nagla{enog sloga u re~i (akcenat) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .116 Uo~avawe dugih i kratkih slogova u re~i . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .117 Nagla{ene i nenagla{ene re~i . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .119 Ve`bawe za razlikovawe glasova ^ i ], X i \ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .120 Govorne ve{tine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .121

4

[ta zna~i re~ kqu~ u slede}em primeru: Skini {erpu sa {poreta kada izbije prvi kqu~ vode!

U ovom primeru kqu~ ozna~ava: a) metalni predmet za otkqu~avawe brave ili b) balon~i}e koji se prave na povr{ini vode koja vri.

Ne postoji nikakva veza izme|u kqu~a koji slu`i za otkqu~avawe brave i kqu~a koji ozna~ava mehuri}e pri vrewu. To su dve re~i koje su sasvim slu~ajno istog oblika.

Va`no je da ovu pojavu razlikujemo od vi{ezna~nosti jedne re~i! U slu~aju vi{ezna~nosti zna~ewa su u me|usobnoj vezi. U primerima koje sada navodimo ne govorimo o vi{e zna~ewa jedne re~i, ve} o dvema re~ima!

Re~i istog oblika, a razli~itog zna~ewa koje smo naveli u primerima pi{u se i izgovaraju na isti na~in, me|utim, u na{em jeziku ima i primera za re~i koje imaju isti oblik, razli~ito zna~ewe i razli~ito se izgovaraju.

Objasni {ta zna~e nagla{ene re~i u re~enicama: a) @ivim u lepom gradu. b) Pao je grad i uni{tio `ito na wivi.

graaaaad

grad

Zapa`amo da je glas a dug u re~i grad kada zna~i naseqeno mesto, a da se izgovara kratko u re~i grad koja ozna~ava vremensku nepogodu.

U ~emu je razlika u zna~ewu i izgovoru nagla{enih re~i u slede}im primerima: a) On voli da jede luk. b) Dobio je za ro|endan luk i strelu.

[ala Jednog dana, u~iteqica je zadala za doma}i da deca napi{u re~enicu koja sadr`i re~ ananas. Perica je napisao: – Moj tata je pre neki dan dobio platu i svu je potro{io, a na nas nije mislio.

10

RE^I KOJE OZNA^AVAJU NE[TO UMAWENO ILI UVE]ANO Popuni tabelu po zadatom obrascu: glava

ruka

noga

nos

kosa

glavica glavurda

[ta ozna~avaju re~i kojima smo popunili prvi red, a {ta zna~e one iz drugog reda?

U prvom redu gradili smo re~i koje zna~e umawene delove tela, a u drugom redu re~i koje ozna~avaju uve}ane delove tela.

Proveri da li su tvoji drugovi popunili tabelu istim re~ima kao ti. Da li si se na nekim mestima setio/setila vi{e re~i kojima bi se mogla popuniti tabela?

Koje su to re~i?

Postoji vi{e na~ina da od neke re~i gradimo druge koje ozna~avaju ne{to uve}ano ili umaweno. Tako, na primer, veliku glavu mo`emo nazvati glavetina, glavurda, glavurina, a malu glavu glavica ili glavi~ica.

Milo{: Milice, izvini {to sam ti ju~e rekao da ima{ ru`nu glavetinu, krive no`urde i prqavu kosurda~u!

Nisam stvarno tako mislio... Bio sam qut na tebe...

Milica: Prihvatam izviwewe! Znam da nisi tako mislio. Ipak, slede}i put razmisli pre nego {to mi ne{to ka`e{!

Iz ovog razgovora mo`emo zakqu~iti da nije uvek lako oceniti da li re~i kao glavetina, no`urde, kosurda~a obavezno ozna~avaju ne{to uve}ano ili se wima ozna~ava ne{to uvredqivo i nepo`eqno. Tako|e, re~i koje ozna~avaju ne{to umaweno mogu imati i zna~ewe od miqa, wima se mo`e tepati i pokazivati simpatija i ne`nost.

16

Kada majka ka`e svom detetu: „Daj mami ru~icu!“, {ta re~ ru~ica zna~i u tom slu~aju: a) malu ruku b) ruku koja je majci draga, prema kojoj ona ose}a ne`nost i qubav v) u isto vreme malu ruku i ruku prema kojoj majka ose}a ne`nost Posledwi odgovor je ta~an. Tek kada ~ujemo ili pro~itamo celu re~enicu, na osnovu wenog zna~ewa mo`emo da odredimo koje zna~ewe u ovakvim re~ima preovladava – da li one ozna~avaju ne{to preveliko/premalo ili ne{to po`eqno/nepo`eqno.

AKO @ELI[ NE[TO VI[E DA ZNA[ o zna~ewu ovih re~i, pro~itaj i ovo!

Pa`qivo pro~itaj prvu strofu pesme Prvi sneg Vojislava Ili}a i razmisli o tome {ta zna~e istaknute re~i: U osvitku zore, kroz sumra~ak tavni, Pokrivene snegom po~ivaju ravni.

Da li postoji „malo svitawe“ – osvitak i „mali sumrak“ – sumra~ak?

Naravno da ne postoje. Pesnik opisuje susret jutra i no}i. No} se zavr{ava, a zora svi}e. Taj period ni prave no}i ni pravog jutra pesnik opisuje tako {to izborom re~i (upotrebom re~i koje zna~e ne{to umaweno) ubla`ava i no} i jutro.

Iako se re~i koje zna~e ne{to uve}ano obi~no koriste da ozna~e i ne{to negativno, a re~i koje zna~e ne{to umaweno koriste se da ozna~e i ne{to pozitivno, ponekad se doga|a upravo suprotno. [ta zna~e istaknute re~i u slede}im re~enicama: Moja sin~ina, moja juna~ina!

On je nekakav bedni pisar~i}.

Da li sin~ina i juna~ina zna~e ne{to negativno i da li pisar~i} zna~i ne{to pozitivno?

Iz ovih primera zakqu~ujemo da se ponekad pohvalan odnos iskazuje re~ima koje zna~e ne{to uve}ano, a prezriv odnos, nipoda{tavawe, re~ima koje zna~e ne{to umaweno.

17

I od drugih vrsta re~i mo`emo graditi re~i koje zna~e ne{to umaweno ili uve}ano.

Popuni prazna mesta u tabelama re~ima koje zna~e umawen stepen onoga {to je iskazano zadatim re~ima: siv

okrugao

roze

plav

{etati se

dremati

pisati

sivkast piti pijuckati Ve`bawe Pa`qivo pro~itaj delove pesme Qubivoja R{umovi}a A`daja svom ~edu tepa.

Celu pesmu mo`e{ da pro~ita{ u ^itanci.

A`daja svom ~edu tepa: „Nakazice moja lepa!“ [ta }e s tobom biti, ko zna, Lepotice moja grozna!

Bi}e{ li~nost negativna, Rugobice moja divna! ^ime pesnik posti`e duhovitost ovih stihova? Da li je uobi~ajeno da se re~i koje imaju nepo`eqno zna~ewe i koje obi~no zna~e ne{to veliko upotrebe kao da zna~e ne{to umaweno i ne{to {to ima po`eqno zna~ewe? Koje su to re~i u pesmi?

Da li je uobi~ajeno da jedna pored druge stoje re~i koje kao da su suprotne jedna drugoj? Koje su to re~i u pesmi?

RE^I, RE^I, RE^I Re~i koje isto po~iwu i re~i koje se isto zavr{avaju Re~i u~iti, u~iteq, u~enik, u~ionica imaju istu osnovu, sve su one u vezi sa u~ewem, a ipak im se zna~ewa razlikuju. Sve ove re~i su postale od re~i u~iti.

Objasni u kakvoj su vezi s u~ewem u~iteq, u~enik i u~ionica.

Koje su sve re~i postale od glagola ~itati i raditi? [ta zna~e te re~i?

Za razliku od re~i u vezi s u~ewem koje isto po~iwu, ima mnogo re~i koje se zavr{avaju istim glasovima, kao bledilo, ludilo, mastilo, poja~alo, stra{ilo, piskaralo, wu{kalo. [ta zna~e ove re~i? Podvuci jednom ravnom linijom one koje ozna~avaju bi}a, dvema linijama one koje zna~e predmete, a talasastom linijom one koje zna~e stawa ili osobine. Seti se {to vi{e re~i koje se zavr{avaju na -ica i -ac. [ta zna~e te re~i?

18

Iako se sigurno se}a{ roda i broja imenica, HAJDE DA SE PODSETIMO! Nau~i}e{ i ne{to novo.

IMENICE ROD I BROJ IMENICA Podvuci imenice u slede}im stihovima: Mora, mornara i la|a nema u panonskom selu i zato kad je ki{a prestala da lije, mutna voda izbacila je la|u belu, la|icu od hartije, a u blizini ostale su u blatu stope de~aka iz sela bez reke {to sawa brodove, mornare i okeane daleke.

Voja CARI]

Imenice su promenqive re~i koje ozna~avaju bi}a (`ena, dete, hrast, Jovan, ma~ka), predmete (sto, kaseta, lampa), pojave (toplota, qubav, nevreme, pisawe), materiju (pesak, zlato, {e}er).

Poku{aj da imenice koje si podvukao/podvukla razvrsta{ po zna~ewu. Koje od wih ozna~avaju bi}a, koje zna~e predmete, pojave, a koje materiju? U nekim slu~ajevima ti ne}e biti lako da odredi{ gde da svrsta{ neku imenicu, a to pokazuje koliko su zna~ewa imenica {arolika.

predmeti, pojave

bi}a materija Osim po zna~ewu, sve imenice mo`emo razvrstati po rodu. Imenice mogu biti mu{kog, `enskog ili sredweg roda.

ROD IMENICA

mu{ki (de~ak, mi{, ki{obran, sat) `enski (tetka, `ena, olovka, lopta) sredwi (dete, pile, more, selo)

Rod odre|ujemo prema zavr{etku imenice i prema obliku re~i koja se upotrebqava uz imenicu. Tako, na primer, ka`emo da je imenica reka `enskog roda zato {to

22

VLASTITE, ZAJEDNI^KE I MISAONE IMENICE Ve} smo rekli da imenice mogu imati razli~ita zna~ewa. One imenuju bi}a, predmete, pojave, ose}awa, osobine, materiju.

Podvuci imenice u slede}em tekstu i razmisli o wihovom zna~ewu.

Milica i Milo{ su se {etali pored Dunava. U ranac su spakovali sendvi~e, loptu i jedan ~asopis. U`ivali su u lepoti reke i ose}ali radost {to se divno provode. Pored wih je zadovoqno tr~ao Astor, Mili~in pas. I wega je obuzelo neko zadovoqstvo, pa je tr~ao od klupe do klupe, umiqavaju}i se prolaznicima. Tako su u`ivali i na Avali, kad ih je Milo{ev tata odvezao na tu planinu. I sada se se}aju tog izleta.

Hajde da zajedno izdvojimo imenice iz ovog teksta, a ti proveri da li si ih dobro podvukao/podvukla.

Milica, Milo{, Dunav, ranac, sendvi~i, lopta, ~asopis, lepota, reka, radost, Astor, pas, zadovoqstvo, klupa, prolaznici, Avala, tata, planina, izlet.

25

PISAWE IMENA DR@AVA I WIHOVIH STANOVNIKA Kristofer Kolumbo, Italijan iz \enove, krenuo je iz [panije prema zapadu, sa namerom da prona|e morski put do Indije. Me|utim, prona{ao je do tada nepoznatu zemqu, koja je kasnije nazvana Amerika.

Tatjana RODI], S decom oko sveta

U ovom kratkom tekstu navode se imena dve dr`ave, a to su [panija i Indija, i jednog kontinenta, a to je Amerika. Zapa`amo da se imena dr`ava i kontinenata pi{u velikim slovom. Isto tako, re~ Italijan, koja ozna~ava stanovnika dr`ave Italije, napisana je velikim slovom. Zakqu~ujemo da se i imena stanovnika dr`ava pi{u velikim slovom.

Ako pro~itamo jo{ jednu re~enicu iz iste kwige, sazna}emo jo{ ne{to o pisawu imena dr`ava: Engleska, Vels, [kotska i Severna Irska ~ine Ujediweno Kraqevstvo Velike Britanije i Severne Irske.

Ako se ime dr`ave sastoji iz vi{e re~i, svaku re~ u imenu pi{emo velikim po~etnim slovom.

Milica: Ali, u imenu dr`ave Ujediweno Kraqevstvo Velike Britanije i Severne Irske nalazi se i jedna re~ koja je napisana malim slovom. To je re~ i!

Milica je dobro zapazila ovaj izuzetak. U imenima dr`ava re~ i uvek pi{emo malim slovom. Na primer: Trinidad i Tobago.

Re~ severna u imenu Severna Irska ne ozna~ava samo deo Irske, kao {to su i zapadna, isto~na ili ju`na Irska. To je deo naziva dr`ave i pi{e se velikim slovom.

29

PISAWE NAZIVA KWIGA I LISTOVA

O tome kako se pi{u nazivi kwiga i listova pro~ita}u u „Pravopisu srpskoga jezika“.

U „Pravopisu“ pi{e da se naslovi kwiga izdvajaju navodnicima. I mnoge druge pojave se, prema na{em pravopisu, izdvajaju navodnicima.

Milica: [ta je sad ovo? Prvo – „Pravopis srpskoga jezika“, onda – „Pravopis“ i na kraju – pravopis?

Milo{: To je sigurno neka gre{ka!

Nije gre{ka. U prvom slu~aju napisali smo pun naziv kwige.

Imena kwiga ili listova pi{u se velikim po~etnim slovom. Ako se naslov kwige sastoji iz vi{e re~i, samo prvu pi{emo velikim po~etnim slovom. Imena kwiga ili listova pi{u se pod navodnicima.

U drugom slu~aju skratili smo naziv kwige da ga ne bismo u celini ponavqali i time optere}ivali tekst. Umesto naziva „Pravopis srpskoga jezika“, mo`emo pisati samo „Pravopis“. U tom slu~aju i taj skra}eni naziv pi{emo velikim slovom i izdvajamo navodnicima.

31

PISAWE SKRA]ENICA Skra}enicama se koristimo kad `elimo da br`e napi{emo neke re~i ili kad nema dovoqno prostora za wihovo pisawe. Re~i ne mo`emo da skra}ujemo bilo kako, jer postoje pravila za skra}ivawe. Neke skra}enice se sastoje iz samo jednog slova, a neke iz vi{e slova, iza nekih pi{emo ta~ku, a iza nekih ne pi{emo, neke pi{emo velikim po~etnim slovom, a neke malim. Na primer:

re~ ili skup re~i

skra}enica

broj

br.

strana

str.

doktor

dr

Beograd

Bgd.

i tako daqe

itd.

to jest

tj.

na primer

npr.

Sjediwene Ameri~ke Dr`ave

SAD

Ve`bawe Pravilno prepi{i slede}e re~enice, jer su u wima skra}enice pogre{no napisane: 1. Nije do{ao Dr. Markovi}, jer je otputovao u S.A.D. _________________________________________________________________________ 2. Na strn. 15 opisani su razni gradovi, na pr. Ni{, Beogd i td. _________________________________________________________________________ 3. Napisao je da je b. 15 mawi od b. 13. _________________________________________________________________________

33

ZBIRNE I GRADIVNE IMENICE Hodali smo strmom stazom od {qunka i sitnog belog kamena ka vrhu brda.

Omladina je brzo napredovala, glasno se smeju}i, nate`u}i vodu ili vino iz malih boca, a deca su se sporo vukla za wima, beru}i cve}e, upli}u}i se u grawe i klizaju}i se po vla`nom li{}u koje je trunulo na stazi. Na vrhu brda bila je ~istina na kojoj su pasle ovce i jagwad.

Ako obratimo pa`wu na nagla{ene imenice, lako }emo uo~iti da se one mogu razvrstati po zna~ewu u dve grupe. U prvoj grupi su imenice {qunak, kamen, voda, vino, a u drugoj su omladina, deca, cve}e, grawe, li{}e, jagwad.

Sigurno zapa`a{ da se prvom grupom imenica ({qunak, kamen, voda, vino) ozna~ava nekakva materija ili gra|a. Zato se takve imenice zovu gradivne imenice.

Gradivne imenice ozna~avaju neku materiju i u najmawoj i u najve}oj koli~ini. I kap vode i 100 litara vode zovemo vodom, i zrno peska i xak peska zovemo peskom. Zato se kod ovih imenica ne razlikuju jednina i mno`ina.

{e}er

{e}er

{e}er

Milica: Ne razumem kako se kod gradivnih imenica ne razlikuju jednina i mno`ina. Svaka imenica ima rod i upotrebqava se u odre|enom broju.

Milo{: Istina je, ali ako zrno {e}era nazove{ {e}er, ne}e{ zbog toga tonu {e}era zvati {e}eri, pa da zrno bude u jednini, a tona u mno`ini. Sve je to {e}er!

Milica: U redu, ali i taj {e}er ima neki gramati~ki broj. Da li je to jednina ili mno`ina?

Mo`e{ li da se ukqu~i{ u ovu raspravu i odgovori{ na Mili~ino pitawe?

Ima{ li ideju kako da odredimo da li je imenica {e}er u jednini ili u mno`ini?

34

HAJDE DA SE PODSETIMO {ta znamo o pridevima!

PRIDEVI ROD I BROJ PRIDEVA

Kreda Kreda, obi~na na{a bela {kolska kreda, ima neobi~no ime i jo{ neobi~nije poreklo. Ona poti~e s juga, sa dana{weg gr~kog ostrva Krita, poznatog jo{ i pod starim imenom Kreta. Tim drugim, starijim imenom, imenom Kreta, nazvali su stari Latini (Rimqani) jednu belu, krhku pisaqku od kre~waka – verovatno zato {to su je doneli s Krete prilikom nekog vojnog pohoda. U na{em jeziku, ili u jeziku iz koga smo tu re~ preuzeli, latinska kreta postala je – kreda. Pi{u}i wome svakodnevno po {kolskoj tabli, mi danas i ne pomi{qamo da ta obi~na, lomqiva pisaqka nosi ime jednog velikog ostrva, nadaleko ~uvenog po svojoj staroj umetnosti i pismenosti.

Milan [IPKA: Pri~e o re~ima

Ako obratimo pa`wu na imenice iz ovog zanimqivog teksta Milana [ipke, primeti}emo da uz mnoge od wih stoje re~i koje ih odre|uju, isti~u neko wihovo zna~ewe, obja{wavaju. Te re~i se zovu pridevi.

Na primer: obi~na, bela, {kolska kreda dana{we gr~ko ostrvo krhka pisaqka vojni pohod latinska kreta veliko ostrvo

38

PODELA PRIDEVA PO ZNA^EWU Ve} smo primetili da pridevi na razli~ite na~ine bli`e odre|uju imenice uz koje stoje. Poku{a}emo da odredimo vrste prideva po zna~ewu u slede}em primeru: U ovda{wim, ju~era{wim novinama pisalo je o Milo{evom novom, zlatnom satu koji je dobio kao nagradu u {koli.

Hajde da zajedno prepi{emo prideve iz ove re~enice: ovda{wi, ju~era{wi, Milo{ev, nov, zlatan Poku{aj samostalno da uo~i{ zna~ewske razlike me|u ovim pridevima.

Pridevom nov opisuje se izgled sata.

Pridevi kojima se opisuju imenice zovu se opisni pridevi. Dobijamo ih odgovorom na pitawe KAKAV?. Takvi su, na primer: mali, velik, visok, nizak, debeo, tanak, lep, dobar, drag, zanimqiv, ponosan, plav.

Kojim bi se jo{ opisnim pridevima mogao opisati sat? _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ Pridevom Milo{ev odre|uje se kome pripada sat.

Pridevi kojima se ozna~ava kome ne{to pripada zovu se prisvojni pridevi.

Dobijamo ih odgovorom na pitawe ^IJI?. Takvi su jo{ i: bratov, drugov, maj~in, Mili~in.

Pridevom zlatan odre|uje se od kojeg je materijala napravqen sat.

Pridevi kojima se obele`ava OD ^EGA je ne{to zovu se gradivni pridevi. Takvi su, na primer: gumeni, papirni, stakleni, drveni, plasti~ni, ko`ni.

Pridevom ju~era{wi utvr|uje se vreme izdavawa novina.

Vremenski pridevi ozna~avaju vreme na koje se odnosi imenica uz koju stoje.

Takvi su jo{ i: dana{wi, leto{wi, ovogodi{wi, podnevni.

I, na kraju, pridevom ovda{wi odre|uje se mesto izdavawa novina. Isti~e se da su to lokalne novine.

Mesni pridevi ozna~avaju mesto na koje se odnosi imenica uz koju stoje. Na primer: tamo{wi, levi, desni, gorwi, dowi.

PAZI DA NE POME[A[! Pridevi se uvek odnose na imenicu uz koju stoje.

Pridev brz u re~enici Do{ao je brz de~ak odnosi se na de~aka. Pridev lepa u re~enici Milica je lepa odnosi se na Milicu. Ovo je va`no da ne bismo me{ali prideve sa drugim vrstama re~i!

40

Vreme je da nau~imo ne{to o li~nim zamenicama.

Umesto uvoda, AKO @ELI[ NE[TO VI[E DA ZNA[, upoznaj se sa zamenicama uop{te!

ZAMENICE

Niko ni da pogleda ka wenom prozoru, niko da mahne rukom!

– Kao da bi ti to videla? – tr`e je ne~iji prekorni glas.

– Ja ti svako jutro bacam svetlosnu mrqu na lice, pa ni{ta! Ti kao okovana `ivi{.

Grozdana OLUJI], Oldanini vrtovi

Nagla{ene re~i u ovom tekstu zovu se zamenice. [ta im je zajedni~ko?

Zamenice su re~i koje upu}uju na bi}a, predmete i osobine. Tako se, na primer, zamenicom niko u navedenom odlomku upu}uje na qude u okolini koji nisu pogledali ka prozoru. Zamenicom ti obra}amo se sagovorniku i wome zamewujemo wegovo ime. Zamenicom to upu}uje se na celu situaciju o kojoj govori devoj~ica (da niko nije pogledao ka prozoru, pa ni mahnuo). Umesto nekoliko re~i kojima se opisuje cela ta situacija upotrebqena je samo jedna re~ – zamenica to. Zamenicama wen, ne~iji, svaki upu}uje se na prozor, glas i jutro.

U ~emu je razlika izme|u zamenica u ova dva niza?

1. niko, ti, ja, ni{ta 2. wen, ne~iji, svaki, to Zamenice iz prvog niza su samostalne kao imenice. Ponekad i zamewuju ne~ija imena. Zato se zovu imeni~ke zamenice.

Zamenice iz drugog niza podse}aju na prideve po tome {to nisu samostalne, stoje uz imenice i odre|uju ih. Na primer, ne{to novo saznajemo o prozoru kad ka`emo wen prozor. Zato se ovakve zamenice zovu pridevske zamenice.

PAZI DA NE POME[A[!

Ve`bawa 1. Uo~i i razvrstaj pridevske zamenice i prideve u slede}im re~enicama: ^ula se ne~ija lepa pesma. Svakakve misli su mi pro{le kroz umornu glavu – i da je peva moja najboqa drugarica, i da je to, mo`da, vesela pesma na{e kom{inice, i da je ne~ije dete ukqu~ilo glasnu muziku.

46

pridevi:_________________________________________________________________ pridevske zamenice: ______________________________________________________ 2. Uo~i i razvrstaj imeni~ke i pridevske zamenice u slede}im re~enicama: Mi smo jo{ dugo pri~ali o svakakvim temama, a najvi{e o mojim i wenim problemima. Ona je imala nekakve muke u {koli, a ja sam se brinuo da na{i roditeqi ne saznaju kolika sam neznalica ispao na tom takmi~ewu. Ali, {ta da se radi! To je `ivot! imeni~ke zamenice: ______________________________________________________ pridevske zamenice: ______________________________________________________

LI^NE ZAMENICE Milica: Ja }u se vratiti iz {kole pre nego {to ti krene{, pa mo`emo zajedno kolima da se odvezemo u grad. Ti ide{ u {kolu, a mi kupujemo povr}e na pijaci.

Milo{: Koji mi?

Milica: Moji roditeqi, ti i ja.

Milo{: Samo vi idite, ja }u i}i pe{ke! Neka se oni ne optere}uju! Znam da se tvom tati `uri.

Milica: On }e, svakako, brzo sti}i, jer idemo kolima.

Milo{: Hvala, ali ostajem pri svome. Ja idem pe{ke, a vi kolima.

U koju vrstu re~i spadaju ovde nagla{ene re~i? To su zamenice. Ove re~i se u tekstu pojavquju samostalno i zato spadaju u imeni~ke zamenice. Upu}uju na lica i zato se zovu li~ne zamenice.

Zamenica ja upu}uje na lice koje govori. To je zamenica za prvo lice jednine.

ja

47

UPOTREBA ZAMENICE VI IZ PO[TOVAWA Kao {to smo mogli da zakqu~imo, zamenica vi je li~na zamenica za drugo lice mno`ine. Wome se upu}uje na grupu u kojoj se nalazi sagovornik. Na primer: Mi smo dobri, ali vi ste boqi!

Me|utim, osobi koja nam je sagovornik mo`emo se obratiti li~nom zamenicom za drugo lice jednine (ti), a kada `elimo da joj uka`emo po{tovawe ili izrazimo li~nu uzdr`anost kad nam nije bliska ili poznata, mo`emo joj se obratiti li~nom zamenicom za drugo lice mno`ine (Vi).

Na primer:

Petre, ti si to zaslu`io!

Petre, ti si to zaslu`io!

Petre, Vi ste to zaslu`ili!

^ika Petre, Vi ste to zaslu`ili!

Kada se pojedincu pismenim putem obra}amo zamenicom za drugo lice mno`ine, pi{emo je velikim slovom. Na taj na~in iz samog pisawa zakqu~ujemo da li je u re~enici u pitawu jedna osoba ili grupa. Na primer: Mi smo dobri, ali vi ste boqi!

Mi smo dobri, ali Vi ste boqi!

U prvoj re~enici obra}amo se grupi, a u drugoj pojedincu.

51

BROJEVI I u jeziku, ba{ kao i u matematici, brojevi igraju va`nu ulogu.

Koliko ima{ godina?

U koji razred ide{?

Jedanaest.

U ~etvrti.

Dvadeset ~etvoro.

Koliko vas ima u odeqewu?

Deset, jedanaest, dvanaest godina. ^etvrti, peti, {esti razred. Dvoje, troje, petoro, dvadeset ~etvoro dece. Dva – drugi – dvoje. To su, izgleda, tri razli~ita broja dva?!

Brojevi se dele na osnovne, redne i zbirne. Osnovnim brojevima se kazuje KOLIKO ima bi}a ili stvari na broju. Takvi su brojevi: jedan, dva, pet, jedanaest, dvadeset ~etiri.

Redni brojevi odre|uju KOJA JE PO REDU neka osoba ili stvar: drugi, ~etvrti, osmi, petnaesti.

Zbirni brojevi ozna~avaju ta~an broj bi}a u odre|enom mno{tvu. Obi~no stoje uz zbirne imenice kojima se ozna~avaju mlada bi}a ili bi}a razli~itog pola: dvoje dece, troje jagwadi, dvadeset ~etvoro u~enika.

53

PISAWE BROJEVA I DATUMA SLOVIMA 1. Napi{i slovima brojeve 100, 200, 300, 400, 500, 600, 700, 800, 900. Uporedi sa drugarima da li ste razli~ito napisali.

Pravilno je ovako napisati ove brojeve: sto, dvesta, trista, ~etiristo, petsto, {eststo, sedamsto, osamsto, devetsto ili stotina, dve stotine, tri stotine, ~etiri stotine, pet stotina, {est stotina, sedam stotina, osam stotina, devet stotina NIJE dvesto tristo ~etristo {esto dvestotine

NEGO dvesta trista ~etiristo {eststo dve stotine

2. Napi{i slovima brojeve 11, 12, 13, 14, 15, 16, 17, 18, 19.

Ovi brojevi se pi{u ovako: jedanaest, dvanaest, trinaest, ~etrnaest, petnaest, {esnaest, sedamnaest, osamnaest, devetnaest.

NIJE

NEGO

jedanajst

jedanaest

~etrnajst

~etrnaest

3. Napi{i slovima brojeve 40, 50, 60, 70.

Pi{emo: ~etrdeset, pedeset, {ezdeset, sedamdeset.

NIJE

NEGO

petdeset

pedeset

{estdeset

{ezdeset

4. Napi{i slovima brojeve 24, 126, 1999, 2004, 46. 723.

Pi{emo: dvadeset ~etiri, sto dvadeset {est, hiqadu devetsto devedeset devete (godine), dve hiqade ~etvrte (godine), ~etrdeset {est hiqada sedamsto dvadeset tri.

56

GLAGOLI Pre nego {to nau~imo ne{to novo o glagolima, HAJDE DA SE PODSETIMO onoga {to smo o wima ve} nau~ili!

LICE, BROJ I ROD GLAGOLA Podvuci glagole u slede}im stihovima: Ja ga htedoh vama dati da vam {ije, da vam pije, da vam kroji, da vam boji, da vam plete, da vam mete, da vam kuva, da vam ~uva, da vam peva, slike {ara i francuski razgovara.

Plavi zec, ~udni zec, jedini na svetu!

Du{an RADOVI]: Plavi zec

Da se podsetimo {ta su glagoli!

Glagoli su re~i kojima se ozna~avaju radwe, stawa i zbivawa. U stihovima o plavom zecu ima mnogo primera za glagole kojima se ozna~ava radwa. Glagoli koji zna~e stawa jesu, na primer: radovati se, bolovati, cvetati, le`ati. Glagoli kojima se ozna~avaju zbivawa: grmeti, sevati, svanuti.

59

SADA[WE, PRO[LO I BUDU]E VREME Ju~e smo dobili novu u~enicu. Do{la je iz daleke Australije. Imala je samo dve godine kada se sa roditeqima preselila u Sidnej. Nedavno su se zauvek vratili u Srbiju. Ona se zove Aleksandra. Sedi sa Sarom u klupi. Odli~no govori engleski.

Zanimqivo se obla~i. Dru`equbiva je i mislim da }e se brzo uklopiti u na{e dru{tvo. Upozna}u se s wom i zamoli}u je da mi pri~a o Australiji.

Neki doga|aji opisani u ovom tekstu dogodili su se u pro{losti, neki se zbivaju u sada{wosti, a neki }e nastupiti u budu}nosti.

Doga|aji iz pro{losti (oni koji su se zbili pre vremena govorewa o wima) iskazani su glagolima u pro{lom vremenu. Hajde da zajedno izdvojimo iz teksta te glagole: dobili smo, do{la je, imala je, preselila se, vratili su se.

Doga|aji koji se de{avaju u sada{wosti (u vremenu govorewa o wima) iskazani su glagolima u sada{wem vremenu.

Koji su glagoli u tekstu upotrebqeni u sada{wem vremenu? To su slede}i glagoli: zove se, sedi, govori, obla~i se, mislim, pri~a.

Doga|aji koji }e se ostvariti u budu}nosti, nakon govorewa o wima, iskazani su glagolima u budu}em vremenu. Ovo su glagoli koji su u tekstu upotrebqeni u budu}em vremenu: }e se uklopiti, upozna}u se, zamoli}u.

Popuni tabelu: glagol dobiti do}i imati preseliti se zvati se sedeti govoriti obla~iti se misliti uklopiti se pri~ati upoznati se zamoliti vratiti se

pro{lo vreme dobili smo do{la je imala je preselila se

sada{we vreme

budu}e vreme

zove se sedi govori obla~i se mislim uklopi}e se pri~a upozna}u se zamoli}u vratili su se

64

PISAWE RE^CE NE Glagoli u~im, radim, mislim, {etam su u potvrdnom obliku.

Napi{i te glagole u odri~nom obliku: _________________________________________________________________________ Re~cu ne uz glagole pi{emo rastavqeno: ne u~im, ne radim, ne mislim, ne {etam.

Re~ca ne pi{e se sastavqeno samo u glagolskim oblicima: nisam, nemoj, nemam, ne}u.

Me|utim, uz prideve i imenice, re~cu ne pi{emo sastavqeno: nevaspitan, nepismen, nevelik, nelep ne~ovek, neprijateq, neradnik Prepi{i pravilno slede}i tekst: Ne mam lepo mi{qewe o wemu. Nevolim ni da pri~am o wegovom neprijatnom pona{awu. Ni sam skoro upoznao nekog tako ne vaspitanog, ne u~tivog. Ne }u se vi{e dru`iti s wim. _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________

RE^I, RE^I, RE^I Pro~itaj ove re~enice unatrag, od posledweg slova ka prvom. [ta zapa`a{?

Idu qudi.

I jagode ^edo gaji.

Ana voli Milovana.

67

RE^ENICA

VRSTE RE^ENICA PO ZNA^EWU (Obnavqawe) Milica: Do|i kod mene danas posle {kole! Nemoj da zaboravi{ svesku iz matematike! Ponesi i moj kompakt-disk! Pripremi i one crte`e!

Milo{: Molim te, zaustavi se! Ne zahtevaj stalno ne{to od mene! Ponekad mi ne{to ispri~aj ili me pitaj! Razgovor se ne sastoji samo iz nare|ivawa.

Milo{ je, u stvari, naveo tri osnovne uloge re~enice u razgovoru. Dok razgovaramo, naj~e{}e prenosimo obave{tewa, zapovedamo ili pitamo.

U kakve re~enice po zna~ewu spadaju one kojima se Milica obra}a Milo{u?

To su zapovedne re~enice. Kao {to vidi{, one se naj~e{}e zavr{avaju uzvi~nikom, ali to nije obavezno. [to je zapovest izrazitija, ja~a, obaveznija je upotreba uzvi~nika. Ponekad zapovednom re~enicom iskazujemo i `equ, molbu, savet.

Pogledaj prvu re~enicu kojom se Milo{ obra}a Milici. Tom re~enicom se iskazuje molba.

Da li u tekstu ima obave{tajnih re~enica? Posledwa Milo{eva re~enica je obave{tajna. Wome se iznosi obave{tewe o tome da se razgovor ne sastoji samo iz komandovawa ve} i iz pitawa i obave{tewa.

Navedi nekoliko upitnih re~enica koje ~esto koristi{: a) u prodavnici _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________

68

RE^ENI^NA MELODIJA. NAGLA[AVAWE RE^I U RE^ENICI. IZRA@AJNO ^ITAWE Re~enice u govoru imaju odre|enu melodiju. ^ak i ako ne ~ujemo dobro {ta je neko rekao, po melodiji wegove re~enice lako razlikujemo da li je on izrekao, na primer, obave{tewe, pitawe ili zapovest.

Pro~itaj slede}e re~enice i razmisli o tome da li ti se glas podi`e ili spu{ta na kraju re~enice: Danilo pi{e.

Zar Danilo ne pi{e?

Neka Danilo pi{e!

Obave{tajnu re~enicu Danilo pi{e izgovaramo tako {to nam se glas na kraju spu{ta (po tonu ali ne i ja~ini). Po tom spu{tawu glasa i prepoznajemo da nam se neko obra}a obave{tewem ~ak i kad ne ~ujemo razgovetno wegove re~i.

Dok izra`ajno izgovaramo upitnu re~enicu Zar Danilo ne pi{e?, glas nam se podi`e.

Tako|e, re~enicu Neka Danilo pi{e! izgovaramo prepoznatqivom, zapovednom melodijom. Celu re~enicu izgovaramo visokim tonom.

AKO @ELI[ NE[TO VI[E DA ZNA[ o va`nosti posebnog nagla{avawa jedne re~i u re~enici, pro~itaj i ovo!

Re~eni~na melodija nam ne slu`i samo za to da bismo u razgovoru razlikovali obave{tewe, pitawe i zapovest, nego, ponekad, i za iskazivawe sna`nih ose}awa.

Tako, na primer, istu re~enicu mo`emo izgovoriti na tri razli~ita na~ina: a) Danilo pi{e. b) Danilo pi{e! v) Danilo pi{e?

Danilo pi{e.

Danilo pi{e!

70

Danilo pi{e?

UPRAVNI I NEUPRAVNI GOVOR

Milo{: I, {ta ti je rekao Marko?

Milica: Rekao je da }e do}i na tvoju `urku.

Milo{: Reci mi {ta ti je ta~no rekao! To mi je vrlo va`no. Zna{ da se ba{ ne sla`emo najboqe i da `elim da se pomirimo.

Milica: Marko mi je rekao: „Do}i }u na Milo{evu `urku“. Da li si sada zadovoqan?

Milo{: Jesam, zadovoqan sam. Hvala!

Milica: Ne znam za{to naziva{ TA^NIM drugi na~in navo|ewa Markovih re~i. Kao da je prvi na~in bio neta~an! Pa, te dve re~enice imaju sasvim isto zna~ewe!

Da li bi i ti, da si u Milo{evoj situaciji, tra`io/tra`ila da ti Milica TA^NO prepri~a Markove re~i? Sla`e{ li se sa Milicom da su ove re~enice istozna~ne?

Marko je rekao: „Do}i }u na Milo{evu `urku“.

Marko je rekao da }e do}i na Milo{evu `urku.

73

VRSTE RE^I I SLU@BA RE^I U RE^ENICI Do sada smo, u vezi sa re~ima, govorili samo o wihovim vrstama. Vreme je da pre|emo i na wihovu slu`bu u re~enici. Umesto uvoda, AKO @ELI[ NE[TO VI[E DA ZNA[ o tome, pro~itaj ovu pri~u o sli~nostima izme|u qudi i re~i!

Wegov tata se zove Milan Markovi}. On ima ~etrdeset pet godina. Visok je, ima plavu kosu i plave o~i. Te`ak je oko 80 kilograma. Nosi nao~are jer ne vidi dobro na daqinu. Ima brkove.

On je in`ewer i bavi se projektovawem. Projektovao je nekoliko lepih zgrada u na{em gradu. Postao je direktor preduze}a u kojem radi.

Kao {to vidi{, o gospodinu Milanu Markovi}u mo`emo govoriti na dva na~ina. Mo`emo pri~ati o tome kako on izgleda (a to je upadqivo i na prvi pogled), a mo`emo govoriti i o tome ~ime se on bavi, kakvu ulogu ima u svom preduze}u.

gospodin Milan Markovi}

in`ewer Milan Markovi}

77

O svakome mo`emo govoriti kao o gospodinu Markovi}u, jer je svako od nas osoba sa odre|enim osobinama i ~lan dru{tva sa odre|enim zadacima i poslovima koje svakodnevno obavqa. Neko je u~enik, neko nastavnik, neko zanatlija, neko lekar.

Isto je i sa re~ima. O wima mo`emo govoriti iz ugla wihovih osobina i iz ugla wihove uloge. Kao {to qudi imaju visinu, te`inu, boju kose i o~iju, tako i re~i imaju svoje morfolo{ke osobine – ure|ene su u vrste, imaju, na primer, rod, broj, lice.

U isto vreme, kao {to qudi obavqaju odre|ene poslove i imaju svoju ulogu u dru{tvu, tako i re~i imaju ulogu u re~enici. Qudi mogu mewati poslove u firmi u kojoj rade. Isto va`i i za re~i u re~enici.

Na primer, imenica olovka ima jednu ulogu ili slu`bu u re~enici: Olovka je na stolu, a drugu ulogu u re~enici: Dodaj mi olovku.

Qudi mogu obavqati i najva`nije i mawe va`ne uloge u svojim preduze}ima. Isto tako mogu i re~i u re~enici.

Na primer, imenica sto u re~enici: Sto je postavqen vr{i jednu od dve najva`nije uloge u re~enici, a u re~enici: Uzeo je kwigu sa stola, ova imenica vr{i mawe va`nu ulogu.

Milan Markovi} je Milan Markovi} i kad govorimo o wegovim osobinama i kad govorimo o wegovoj ulozi, slu`bi, funkciji. Tako i re~i. Re~ sto je re~ sto i kad govorimo o tome kojoj vrsti re~i pripada i o tome koju slu`bu vr{i.

I zato – pazi da ne pogre{i{! Ako nastavnik pita za re~ sto, dobro pazi {ta te pita! Obrati pa`wu na to da li te pita za vrstu re~i kojoj sto pripada ili za slu`bu/ulogu re~i sto u re~enici.

Kada nastavnik `eli da odredi{ slu`be/uloge re~i u re~enici, mo`e tra`iti da analizira{ re~enicu. Analizirati re~enicu pre svega zna~i odrediti slu`bu re~i u woj, a analizirati vrste re~i u re~enici zna~i odrediti kojoj gramati~koj vrsti pripadaju re~i upotrebqene u woj.

Sada }emo govoriti o nekim slu`bama re~i u re~enici: o subjektu, predikatu, objektu, atributu, prilo{kim odredbama. Subjekat, predikat itd. nazivamo re~eni~nim ~lanovima.

RE^I, RE^I, RE^I Ponekad qude poredimo sa nekim `ivotiwama i nazivamo ih wihovim imenima, prema fizi~koj ili duhovnoj sli~nosti. Zanimqivo je kako je tekao taj put. Prvo smo pojedine qudske osobine pripisali `ivotiwama, a onda smo qude po~eli da nazivamo imenima tih `ivotiwa. Tako smo, na primer, gusku optu`ili da je glupa (a ona, mo`da, i nije glupa), a onda smo glupu `enu po~eli da nazivamo guskom. I lisici smo pripisali lukavost, a onda smo lukave osobe po~eli da nazivamo lisicama. Nikad ne}emo znati da li smo, bar u nekim slu~ajevima, postupili pogre{no. Mogu}e je da o nekim `ivotiwama imamo nezaslu`eno visoko mi{qewe, a o nekim bezrazlo`no nisko.

78

PREDIKAT Milica svakog dana u svojoj sobi s interesovawem ~ita kwige o dalekim zemqama.

Svaka re~ u ovoj re~enici va`na je za razumevawe informacija koje se wome iskazuju. Iz ove re~enice saznajemo: ko je vr{ilac radwe: Milica koja se radwa vr{i: ~itawe ko trpi radwu, na kome se radwa vr{i: kwige o dalekim putovawima gde se vr{i radwa: u Mili~inoj sobi kako se vr{i radwa: s interesovawem kada se vr{i radwa: svakog dana Sigurno zapa`a{ da u svakom redu navodimo re~ radwa. To zna~i da u navedenoj re~enici svi weni ~lanovi odre|uju radwu ~itawa o kojoj se govori. Po{to je glagol ~ita u slu`bi predikata, zna~i da je predikat vrlo va`an deo re~enice, jedan od dva najva`nija re~eni~na ~lana.

Koji je re~eni~ni ~lan drugi najva`niji ~lan u re~enici?

To je, naravno, subjekat. Subjektom se iskazuje KO je vr{ilac radwe.

Dakle, najva`niji ~lanovi ove re~enice su subjekat i predikat: Milica ~ita.

Svi ostali ~lanovi odre|uju ili dopuwuju glavne ~lanove.

Predikat ove re~enice je glagol ~itati. Zato se ovakav predikat zove glagolski predikat.

80

SUBJEKAT Hajde da zajedno sastavimo re~enice u kojima }emo upotrebiti predikate koje smo nau~ili: Ja u~im.

Marko }e do}i.

U prvoj i drugoj re~enici upotrebili smo glagolski predikat, a u tre}oj i ~etvrtoj imenski. Osim predikata, u svim ovim re~enicama postoje i subjekti.

Podvuci subjekte. Mo`e{ li, na osnovu primera, objasniti ulogu subjekta u re~enici?

Subjekat kazuje o kome ili o ~emu se u re~enici govori. Subjektom se ozna~ava vr{ilac radwe, nosilac stawa, uzro~nik zbivawa.

Na primer: subjekat kao vr{ilac radwe: Ja u~im. Milo{ peva. Maja se igra. subjekat kao nosilac osobine: Filip je visok. Reka je duboka. Dan je sun~an. subjekat kao nosilac stawa: Maja je bolesna. Tata je osedeo. Cvet je rascvetan. subjekat kao uzro~nik zbivawa: Led je okovao reku.

Subjekat se dobija odgovorom na pitawe KO? Na primer: Ko u~i?

Ko }e do}i?

Ko je sedeo?

Ja u~im.

Marko }e do}i.

Tata je sedeo.

Kojoj vrsti re~i naj~e{}e pripadaju subjekti?

Slu`bu subjekta naj~e{}e vr{e imenice. To pokazuju i na{i primeri. Me|utim, ne mora uvek biti tako. Podvuci subjekat u slede}oj re~enici: Ti si mi dobar drug.

U ovoj re~enici u ulozi subjekta nalazi se zamenica ti.

84

PRILO[KE ODREDBE

Ve} znamo {ta su prilo{ke odredbe, ali HAJDE DA SE PODSETIMO!

Milica je danas brzo tr~ala u {kolskom dvori{tu.

Subjekat ove re~enice je Milica, zbog toga {to se tom imenicom ozna~ava vr{ilac radwe. Predikat je glagol tr~ala je. Wime se ozna~ava radwa koju je subjekat izvr{io.

Osim subjekta i predikata, u ovoj re~enici ima jo{ nekih re~eni~nih ~lanova.

Re~ju danas iskazuje se vreme vr{ewa radwe. Ovaj re~eni~ni ~lan se zove prilo{ka odredba za vreme. Re~ju brzo iskazuje se na~in vr{ewa radwe i taj re~eni~ni ~lan se zove prilo{ka odredba za na~in. Skupom re~i u {kolskom dvori{tu odre|uje se mesto vr{ewa radwe, pa se taj re~eni~ni ~lan zove prilo{ka odredba za mesto. mesto vreme na~in

91

vr{ewa radwe

ATRIBUT Imam lepu sobu. U woj ima najvi{e plave boje. Mama i tata su mi kupili novi krevet sa plavim prekriva~em. Na radnom stolu imam malu, plavu, metalnu lampu, a na prozoru kratku, plavu zavesu sa belim kvadrati}ima. Svake godine sa letovawa na moru donesem neki plavi ukras za svoju sobicu. Uneo sam i tatin stari muzi~ki ure|aj, jer volim da slu{am muziku, i jedan globus sa lampom da svetli u mraku.

U ovom tekstu neke se imenice pojavquju samostalno, bez odredbi, a neke u dru{tvu drugih re~i koje ih bli`e odre|uju. Tako su, na primer, imenice mama i tata upotrebqene bez bilo kakve re~i uz sebe.

Ali, uz imenicu soba stoji pridev lepa, koji sobu odre|uje tako {to saznajemo ne{to vi{e o wenom izgledu. Uz imenicu krevet stoji pridev novi, a zavesu mo`emo da zamislimo zahvaquju}i pridevima kratka i plava.

Re~i koje stoje uz imenice i bli`e ih odre|uju zovu se atributi: lepa soba plava boja novi krevet plavi prekriva~ radni sto

mala lampa plava lampa metalna lampa kratka zavesa plava zavesa

95

beli kvadrati}i plavi ukras tatin ure|aj stari ure|aj muzi~ki ure|aj

VE@BAWE ZA RAZLIKOVAWE GLASOVA ^ I ], X I \ Pred tobom je mali re~nik koji se sastoji iz re~i u kojima su izostavqeni glasovi ~, }, x ili |. Popuni prazno mesto, a zatim, po diktatu, napi{i neke od re~i iz na{eg malog re~nika.

A an_ el~i_ B bi_ bi_e Bo`i _ bu_ewe V ve_eras veli_ina ven_i_ Vojvo_anin vo_e vre_a vu_i G golup_i_ gospo_a gradi_ gran_ica D de_ak devoj_ica drve_e duga_ak du_an_ija \ \ur_evdan |avol_i_ E ekser_i_

@ `e_ `u_kast Z ze_etina za_arati I igra_ka ispri_ati i_i J ja_ina jastu_i_ ju_e K kova_ ku_a kazan_ija L la_a li_iti li{_e lon_i_ Q qubi_ica M ma_ka mese_~ina mogu_e mo_i

N nao_are naran_ast na_i nau_iti no_ W wu{_ica O obi_an obla_i_ ota_bina oti_i o_i P pala_inke peva_ pomo_ poru_bina prole_e R ra~un_ija re_enica re_nik re_i ro_endan S se_ati se sko_iti skupo_a T ta_ka te_i truba_

120

tu_a ] }evab_inica }evap_i_ U uku_ani usisiva_ u_enik u_benik F fazan_i_ fantasti_an H hvata_ hemi_ar hladno_a hri{_anin C cve_e cvr_ak cev_ica ^ ~isto_a ~ita_ ~am_i_ ~u_ewe X xak_e xep_i_ [ {tapi_

Rajna Dragi}evi}

SRPSKI JEZIK I JEZI^KA KULTURA za 4. razred osnovne {kole Drugo izdawe, 2011. godina ZAVOD ZA UXBENIKE Beograd, Obili}ev venac 5 www.zavod.co.rs Likovni urednik Gordana Leskovac Ilustracije Milena Perovi} Korice i dizajn Slobodan Ka{tavarac Grafi~ki urednik Stevan Pakovi} Korektor Ru`ica @ivanovi}

Obim: 16 {tamparskih tabaka Format: 20,5 × 26,5 cm Rukopis predat u {tampu aprila 2011. godine. [tampawe zavr{eno aprila 2011. godine. Štampa „Budu}nost“, Novi Sad