Ликовно 16811

K OS TA BOGDANOVI] mr RAJKA BO[ KOVI]

ик е

LIKOVNA KULTURA

За в

од

за

уџ

бе н

za 6. razred osnovne {kole

ZAVOD ZA UXBENIKE • B E O G R A D

Recenzenti dr Sne`ana Milenkovi}, profesor psihologije umetnosti na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu Bojana Buri}, istori~ar umetnosti, savetnik galerije Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu Dragan \or|evi}, profesor likovne kulture u O[ „Svetozar Markovi}” u Kragujevcu Urednik

ик е

mr Tamara POPOVI] NOVAKOVI] Odgovorni urednik

бе н

Slobodanka RU@I^I]

dr Miloqub ALBIJANI], direktor i glavni urednik

за

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd

уџ

Za izdava~a

37.016:73/76(075.2)

За в

од

BOGDANOVI], Kosta, 1930Likovna kultura : za 6. razred osnovne {kole / Kosta Bogdanovi}, Rajka Bo{kovi} ; 2. izd. - Beograd : Zavod za uxbenike, 2011 (Beograd : Cicero). - 96 str. : ilustr. ; 29 cm Tira` 9.000.

ISBN 978-86-17-17531-1

1. Bo{kovi}, Rajka, 1966- [autor] COBISS.SR-ID 184422668

Ministar prosvete Republike Srbije svojim re{ewem broj: 620‡02‡00329/2008‡6 od 04. 09. 2008. godine odobrio je ovaj uxbenik za izdavawe i upotrebu u 6. razredu osnovne {kole.

ISBN 978-86-17-17531-1

© Zavod za uxbenike, Beograd (2008–2011) Ovo delo se ne sme umno`avati, fotokopirati i na bilo koji na~in reprodukovati, u celini niti u delovima, bez pismenog odobrewa izdava~a.

За в

од

за

уџ

бе н

ик е

Likovni elementi

За в од за уџ бе н

ик е

Лини ја Шрафура

За в

од

за

уџ

бе н

ик е

• Шрафура површине

5

Шрафура површине O liniji u~imo od prvog razreda. U svakom slede}em razredu saznavali smo uvek ne{to novo. U {estom razredu liniju }emo prou~avati na drugi na~in. Linije gusto postavqene mogu da stvore razli~ite vrste povr{ina.

Linije mo`emo da zapazimo i kada posmatramo obi~no platno. Ono se sastoji od gusto utkanih niti ‡ jedna uz drugu, koje ~ine osnovu. U osnovu se ukr{taju niti potke i to sve zajedno ~ini jedinstvenu povr{inu platna.

ик е

Ako to isto uradimo i olovkom na papiru, dobi}emo osnovnu {rafuru. Re~ {rafura poti~e iz nema~kog jezika, a zna~i crtawe gustim, kra}im i ukr{tenim potezima, kojima nekom nacrtanom obliku na takav na~in dajemo senku. Zapamti}emo da se {rafura posti`e gusto postavqenim linijama, koje zatim prekrivamo isto tako gustim nanosom ukr{tenih linija ali iz drugog pravca. Povr{ina dobijena {rafurom postaje gu{}a ako preko gusto postavqenih linija dodamo tre}i sloj po dijagonali.

За в

од

за

уџ

бе н

Iz ovoga nije te{ko razumeti da se postizavawem ve}e gustine nanesenih linija pribli`avamo po~etku volumena. Wega stvara pove}ani sloj nanesenog grafita olovke ili drugog materijala za crtawe. [rafirawem se stvara osen~ena povr{ina na papiru. Takva povr{ina mo`e se stvoriti {rafurom pomo}u gustog urezivawa linija u neki mek{i materijal, kao {to je plo~a od voska ili meke gline, ali i urezivawem posebnim alatom u tvr|i materijal, kao {to su kamen, kost i metal.

Konstrukcija na na~in ukr{tawa metalnih delova koji ~ine celinu, Ajfelova kula, visina 341 m, Pariz, Francuska

6

Stojan ]eli}, Dan i `ivota i smrti, grafika

NA [TA NAS LINIJA NAGOVARA I PODSE]A?

POLO@ENA stawe mirovawa

ISPUP^ENA napetost, energija

ик е

SAVIJENA PREMA DOLE stawe opu{tawa, odmarawa, rastere}ewe

уџ Razli~ite vrste {rafura: jedan sloj paralelnih linija, dva sloja, tri sloja, preplet krivih linija, kombinacija pravih i krivih linija, kombinacija pravih linija razli~itih razmaka

За в

од

за

KRU@NA – KRUG kretawe u krugu, za{titu, ali i zabranu. Zato su danas znaci u saobra}aju koji zna~e zabranu okrugli.

бе н

USPRAVNA uzdizawe, polet, usavr{avawe, napredak

Vinsent van Gog, ^empresi i zvezde, 1890. uqe na platnu, 91 x 71 cm

Detaq slike Vinsenta van Goga, ^empresi i zvezde, primer slikawa ukr{tenim potezima ~etke

7

Линија

вежбе

[rafura povr{ine Rukom {to pravilnije nacrtaj krug veli~ine otvora {oqe za ~aj, zatim veoma pa`qivo {rafurom krug pretvori u lik lopte.

2

Iz xepa na kraju kwige izvadi list predvi|en za ovu ve`bu i {rafurom docrtaj delove koji }e posle toga dobiti izgled trodimenzionalnog oblika.

3

Nacrtaj ~etiri alke koje su me|usobno povezane, kao u lancu, pravilno jedna u drugoj, {to }e{ posti}i {rafurom.

4

Nacrtaj mobilni telefon i {rafurom do~araj wegove sve tri dimenzije, kao da se mo`e uzeti u ruku.

5

Iz xepa na kraju kwige izvadi ve`bu broj 5 i uradi je po uputstvu koje stoji ispod crte`a.

За в

од

за

уџ

бе н

ик е

1

8

Облик Текстура • Текстура облика

Ритам

уџ

за

Светлина

бе н

ик е

• Слободно ритмичко изражавање бојеним мрљама, линијама, светлинама, облицима и волуменом

од

• Илузија заобљености волумена

За в

• Тонске разлике

• Градација светлости у односу на одређеност извора

Боја • Хроматске и ахроматске боје • Комплементарне боје

9

Текстура облика Kao i sa linijom, i sa oblikom se susre}emo od samog polaska u {kolu. Sada, u {estom razredu za oblik mo`emo re}i da se pomiwe u istom zna~ewu kao i re~ forma, koja je latinskog porekla.

Od re~i oblik nastalo je i zna~ewe re~i oblikovawe i oblikovati. To zna~i na~in da se po na{oj `eqi dobije neki oblik. Sli~no tome, u gr~kom jeziku re~ morfe zna~i oblik, neko gra|ewe, osmi{qavawe, gra|u.

бе н

ик е

Prema tome, mo`emo re}i da je oblik odnos prema materijalu, odnosno kako materijal mo`e biti oblikovan. Tako }e za zidawe ku}e od zemqe biti najboqe ako se od zemqe oblikuje mno{tvo istih ~etvrtastih oblika, koji se peku na visokoj temperaturi. Takve oblike nazivamo opeka ili cigla. Zna~ewe re~i oblik prati re~ kako ‡ kako se ne{to stvara ili odnosi prema ne~emu drugom.

За в

од

за

уџ

Sve oblike mo`emo podeliti na prirodno nastale i ve{ta~ki stvorene. Oblike raspoznajemo po liku ili izgledu.

Xef Kuns, Ku~e, 1992. ~elik, cve}e, zemqa, 12 x 5 x 6,6 m

10

Mikelan|elo Buonaroti, Oplakivawe Hrista, 1555–64. mermer, visina 195 cm

Prirodni oblici su svi zaobqeni u svom volumenu, osim kristala, a ve{ta~ki stvoreni su razli~ito oblikovani i zaobqeno i ugaono, o{trih ivica.

уџ

бе н

ик е

Kada znamo kako se ne{to stvara ve{ta~kim putem ili nastaje u prirodi, onda znamo kako ono kona~no izgleda i kakve su sve razli~itosti na spoqnim povr{inama. Po tome ih i razlikujemo. Takva razlikovawa oblika zovemo tekstura, prema latinskoj re~i teksere, {to zna~i plesti, tkati. To nas upu}uje na spoqni izgled povr{ine nekog pletewa ‡ tkawa. Ako takav komad uzmemo u ruke i pod prstima osetimo svojstva tog materijala, boqe }emo ga upoznati. Tekstura je svojstvo materijala o kojem saznajemo posmatrawem i dodirom.

За в

од

за

Frota` sa drvene daske (levo) i frota` sa nov~i}a od 20 dinara

Tekstura tesanog drveta sekirom

Detaq skulpture u kovanom gvo`|u

11

Слободно ритмичко изражавање бојеним мрљама, линијама, светлинама, облицима и волуменом

бе н уџ

Prirodni oblici u ve{ta~kom ritmu

За в

од

за

Ovakav raspored stabala nalazi se i u prirodi – u {umi. Raspored delova stabala ovde je postavqen sa namerom da se time najboqe istakne wihovo ve{ta~ko razme{tawe i volumen wihove drvene mase. Isti~e se i razlika izme|u prirodnog rasporeda `ivih stabala u {umi, i ve{ta~kog rasporeda.

ик е

U svakodnevnom `ivotu, radu, kretawu `ivih organizama i pokretima delova nekih mehanizama, poput klatna na zidnom satu, zapa`amo wihov ritam. Ritmi~ko izra`avawe je ~esto i namera da bi se postigao odre|eni sklad ili lak{e savladao neki rad. U umetni~kom izra`avawu ritmi~ki postupci ukazuju na skladnost i lepotu oblikovawa forme ili pokreta tela.

Ostaci kru`nog hrama u Delfima, Gr~ka, oko 390. godine pre nove ere

12

Ostaci kru`no postavqenih stubova jo{ uvek ukazuju na stalne promene osvetqenih i zatamwenih delova pojedinih stubova u toku osun~anog dana.

за

уџ

бе н

ик е

Slobodno ritmi~ko izra`avawe u umetnosti je zna~ajno i po tome {to se wime otkrivaju mogu}nosti nepredvidivog stvarawa oblika ili doga|aja, jer ritam uspostavqa na~ine i forme onoga {to dolazi a jo{ se nije dogodilo. Time ritmi~ko izra`avawe veoma skladno povezuje delove u celinu, a da i ne zapazimo gde se smewuju pojedini delovi. U nekim vidovima skoro je nemogu}e ostvariti odre|enu nameru bez ritmi~ke izra`ajnosti ‡ prizori u baletu, umetni~kom klizawu, komponovawu umetni~ke slike, skulpture, ritmovawu masa i povr{ina u arhitekturi.

Vasilij Kandinski, Arapsko grobqe – Arapi I, 1909, uqe na platnu, 71 x 98 cm

За в

од

Ova slika izgleda kao da je nastala od raznobojnih mrqa.

@or` Matje, Kapetanovi}i posvuda, 1954, uqe na platnu, 300 x 600 cm Ova slika je nastala veoma brzim postupkom nano{ewa boje i krajwe spontano, odnosno unapred se nije znalo kako }e ona na kraju izgledati.

13

Илузија заобљености волумена Ve} smo videli da se {rafirawem mo`e ste}i utisak senke. Ili kako se tim grubim sen~ewem od povr{ine stvara postepeno zaobqavawe na tom mestu.

бе н

U umetnosti pre oko ~etiri stotine godina bio je obi~aj da se na pojedinim mestima u unutra{wosti poznatih gra|evina slikaju likovi poznatih starih gr~kih i rimskih skulptura ~iji je original u mermeru.

ик е

Utisak o ubedqivijem zaobqavawu neke ravne povr{ine posti`e se tako {to se umesto {rafirawa postepeno dodaje sen~ewe tonskim razlikama jedne boje, od svetlijeg ka tamnijem tonu ili obrnuto. To zavisi od toga kako `elimo osen~eno mesto videti u celini oblika koji sen~imo.

За в

од

за

уџ

Utisak o volumenu tih skulptura postignut je slikawem sivim tonovima od tamnosive do skoro bele boje kao mermer. Naravno, najsvetlija siva bila je na povr{inama slikane skulpture koje su bile najbli`e gledaocu, koji ~esto iz neke udaqenosti i ne prime}uje da su to slikani likovi mermernih skulptura. Tako sive povr{ine postepeno postaju tamnije, a to su povr{ine koje su se nalazile prema le|noj strani naslikane figure. Ta vrsta tehnike slikawa u sivim nijansama naziva se grizaj, prema francuskoj re~i, {to zna~i slikawe sivom bojom sa razli~itim osen~avawima.

Utisak zaobqavawa sen~ewem

14

@an-Dominik Engr, Gospo|a Deztu{, 1816. olovka, 43,3 x 29,3 cm

бе н

Kr~ag, detaq freske Crkva Svetih Apostola u Pe}i, 1250.

За в

од

за

уџ

U crta~koj primeni, posebno u umetnosti, utisak zaobqavawa povr{inskog oblika posti`e se nijansama sen~ewa od svetlijeg ka tamnijem, i obrnuto. Ta vrsta sen~ewa posti`e se naj~e{}e nekom grafitnom olovkom.

ик е

Tom vrstom slikarstva najubedqivije je postignut utisak o do~aravawu volumena nekog trodimenzionalnog lika koji je predstavqen u dvodimenzionalnoj ravni. U stvari, skoro cela istorija slikarstva sve do po~etka 20. veka u predstavama raznih oblika je u nastojawu da se putem boje do~araju trodimenzionalni oblici. Danas se u nekim vrstama grafike i u industrijskoj foto-{tampi, kao {to su fotografije u novinama, ~asopisima, mnogim kwigama, utisak dubine prostora ili obline oblika posti`u sistemom ta~kica ili crtica koje imaju zajedni~ki naziv raster. Raster se posti`e krupno}om ta~kica i linija i wihovim me|usobnim ve}im ili mawim razmakom. Re|e postavqene ta~kice ili crtice stvaraju utisak svetlije povr{ine, a gu{}e tamnije.

Rober Delone, Nacrt za crkvu Madlen olovka

15

Тонске разлике Re~ ton je gr~kog porekla, a zna~i zate`em `ice na liri. Iz ovoga se vidi da se ova re~ prvobitno odnosila na muziku, jer je lira jedan od najstarijih muzi~kih instrumenata. Kasnije se re~ ton prenela i u re~nik slikarstva, u zna~ewu ja~ina i sjaj boje.

U svakodnevnom govoru se ~esto ka`e da je neko povisio ton, {to zna~i da je ne{to qutito ili u pretwi rekao. U svakom slu~aju zna~ewe re~i ton u vizuelnim umetnostima, prvenstveno u slikarstvu, odnosi se na svojstvo po kome svaka boja dobija naziv, oznaku, kao {to su: plava, crvena, `uta, zelena i druge.

Kada ka`emo tonske razlike u boji, tada mislimo na dve stvari: 1) svaka boja se po tonu razlikuje od one druge, na primer plava od crvene, 2) svaka boja u samoj sebi ima mno{tvo razli~itih tonova, ali koji u tom slu~aju pripadaju samo toj boji, na primer svi tonovi plave boje.

ик е

Mi znamo da je u slikarstvu naj~e{}e samo na jednoj slici upotrebqeno mnogo boja, pa, ipak, na mnogim slikama mo`e da preovlada jedna boja.

бе н

Tada ka`emo da je ta slika u zelenom ili plavom tonu, {to zna~i da i pored svih drugih dominira jedna boja, po ~ijem se tonu mo`e nazvati obojenost cele slike.

За в

од

за

уџ

Ako sve tonove koji se mogu dobiti u jednoj boji poredimo sa {rafirawem i sen~ewem da bismo pomo}u wih stekli utisak da stvaramo i senku i volumen, onda je to mogu}e

Tawir oslikan sa sedam kerami~kih boja koje su se na visokoj temperaturi stopile u skoro jedinstven zeleni ton, persijska umetnost, izme|u 12. i 13. veka, Muzej u Teheranu.

Tonske skale boja

16

бе н

Niz tonova jedne boje u umetnosti se ~esto primewivao, naro~ito u starijem slikarstvu, ali su sasvim retke slike koje su slikane samo jednim tonom.

ик е

sa tonskim razlikama svake pojedina~ne boje. Kao {to u muzici imamo tonsku skalu ili lestvicu, tako je i u likovnim umetnostima, prvenstveno u slikarstvu, mogu}e nizati tonove jedne boje od najtamnijeg do najsvetlijeg. I kao {to znamo da se pomo}u grizaja, kori{}ewem svih tonova sive boje, mo`e posti}i utisak da je u dvodimenzionalnoj povr{ini predstavqen savr{en utisak slikawa nekog volumena, tako se i pomo}u tonova jedne boje mo`e posti}i utisak predstavqenog volumena, u vi{e tonova samo jedne boje. Kada se u obi~nom govoru ka`e dati ton ne~emu, to zna~i niz razli~itosti usmeriti u jednom pravcu, kao {to su razli~itosti tonova jedne boje, ali svi nose bitna svojstva osnovnog tona te boje.

За в

од

за

уџ

Ikona sa likom Arhan|ela Mihaila, detaq, slikana temperom na dasci, vizantijska umetnost, 14. vek, Vizantijski muzej u Atini

Занимљивост Poku{ajte da prona|ete na Mondrijanovoj slici elemente – delove drveta koji su bili povod za ovakav izgled slike.

Pit Mondrian, Kompozicija s drve}em broj 3, 1913. uqe na platnu, Muzej u Hagu

17

Градација светлости у односу на одређеност извора Koli~ina svetla je uslov za opa`awe svakog vidqivog oblika. To najboqe pokazuje na{a mogu}nost opa`awa oblika u toku dana i u toku no}i. Da bi ~ovek mogao neprestano da koristi svetlo, on je vekovima poboq{avao uslove za dobijawe ja~ine i mogu}nost trajawa svetla, tako da danas mi koristimo svetlo u svako doba dana i no}i.

Iz ovoga znamo da postoji prirodno svetlo, koje daju nebeska tela, prvenstveno sunce, i ve{ta~ko, za koje postoje mnogi poznati svetlosni izvori.

бе н

ик е

Utisak postojawa razli~itih vrsta i izvora svetla u slikarstvu se dobija bojama.

Taj utisak zapa`a oko, ~ulo vida, koje vidi vrste i promene ja~ine svetla. Po pravilu, {to je gledalac bli`i izvoru svetla, boqe vidi oblike osvetqene u najbli`oj sredini. Tako|e, najboqe se opa`a ono {to izvor svetla direktno osvetqava. Svetlo se rasprostire radijalno, odnosno kru`no oko izvora svetla. To se mnogo koristi u slikarstvu. Udaqeni prostor od izvora svetla zatamwuje se i tako se na slici dobija utisak dubine.

Iz ovoga zakqu~ujemo da je sve {to je udaqenije od izvora svetla tamnije, i izgleda po dimenzijama sve mawe.

За в

од

за

уџ

Svetlina je osvetqeno mesto u odnosu na zatamweno na nekoj povr{ini. Krajwe granice u rasponu svetlo-tamnih povr{ina nalaze se izme|u bele i crne boje.

Albreht Direr, Krilo, 1512. akvarelisani crte`, Albertina, Be~

18

ик е

Svetlo u odnosu na wegov izvor

уџ

бе н

Ja~inu osvetqenog mesta uslovqavaju tri ~inioca: 1. ja~ina izvora svetla 2. ugao usmerewa svetla 3. rastojawe izme|u izvora svetla i osvetqenog predmeta.

За в

од

за

Stepen ili ja~inu svetline odre|uje valer, {to prema francuskoj re~i zna~i vrednost. U ovom slu~aju ta vrednost zna~i ja~ina svetline, kao {to u muzici valer ozna~ava trajawe note. Valer je stepen osvetqenosti tona jedne boje. Svetlina pro{iruje vidqivi prostor, zatamwenost ga smawuje. Prelaz iz svetline u zatamwewe stvara, tako|e, utisak zaobqavawa oblika, pa se pomo}u zatamwewa na dvodimenzionalnoj ravni mo`e stvarati utisak sen~ewa, odnosno zakrivqenosti povr{ine.

Jan Vermer, Mlekarica, 1660. uqe na platnu

Viktor Vazareli, Arkturus II, 1966. uqe na platnu

19

Хроматске и ахроматске боје Hromatske boje Sun~eva svetlost, koju vidimo kao belu, u stvari je {arena svetlost koja je sastavqena od spektra boja.

Sun~ev spektar ~ine sedam boja ‡ crvena, naranxasta, `uta, zelena, plava, indigo i qubi~asta.

ик е

Hromatske boje su boje sun~evog spektra. Ova re~ poti~e iz gr~kog jezika a zna~i obojeno.

За в

од

за

уџ

бе н

Te boje sun~eve svetlosti mogu se videti kad se pojavi duga. Tada sun~evi zraci svetlosti prolaze kroz ki{ne kapi koje ih lome i razla`u na spektar boja.

20

Johanes Iten, Spirala, 1967.

Ahromatske boje

Ahromatske boje su bela i crna, i sve nijanse sive boje, dobijene wihovim me{awem.

ик е

Bela ‡ zbir svih boja.

Crna ‡ odsustvo svih boja.

За в

од

за

уџ

бе н

Ahromatske boje se jo{ nazivaju i neutralne boje. I ova re~ poti~e iz gr~kog jezika a zna~i odsustvo, poni{tavawe boja, bezbojnost.

Abram Gejz, Plakat za televiziju (detaq), 1957.

Занимљивост U sedam duginih boja sun~evog spektra ~ovekovo oko uo~ava i razlikuje vi{e od 700 nijansi.

Sedam duginih boja povezuje se sa sedam muzi~kih nota, sedam dana u nedeqi, sedam planeta, a u qudskoj uobraziqi i sa sedam nebesa.

Jozef Albers, U vodi, 1927-28.

21

Комплементарне боје Komplementarni kontrast boja je odnos jedne osnovne i jedne izvedene boje, koja je nastala me{awem druge dve osnovne boje.

To zna~i da je komplementarna (nadopuwuju}a) boja jednoj osnovnoj boji, na primer `utoj ‡ boja nastala me{awem druge dve osnovne boje (plave i crvene), a to je qubi~asta.

бе н

ик е

Boje u komplementarnom odnosu jedna drugu me|usobno dopuwuju, isti~u, ~ine izrazitijim.

Komplementarne boje +

izvedena boja (nastala me{awem druge dve osnosvne boje)

За в

од

за

уџ

Osnovna boja

`uta ‡ qubi~asta

plava ‡ naranxasta

crvena ‡ zelena

22

Komplementarni kontrast je najja~i kontrast dve boje.

To je zbog toga {to komplementarna boja, nastala me{awem dve osnovne boje, ne sadr`i u sebi osnovnu boju sa kojom je u komplementarnom odnosu.

Na primer, osnovna boja `uta je u kopmlementarnom (dopuwuju}em) odnosu sa qubi~astom. Qubi~asta, nastala me{awem dve druge osnovne boje (crvene i plave) ne sadr`i `utu boju, i zato je kontrast te dve boje je najja~i.

уџ

бе н

ик е

U krugu boja komplementarne boje stoje jedna nasuprot drugoj.

За в

од

за

Komplementarne boje jedna drugu dopuwavaju, odnosno poja~avaju.

August Make, Gospo|a u zelenoj haqini

23

Облик

вежбе

Tekstura oblika

1

Tehnikom frota`a napravi nekoliko razli~itih tekstura. U~enici po grupama razmewuju iskustva u posmatrawu odakle je koji frota` nastao.

Slobodno ritmi~ko izra`avawe bojenim mrqama, linijama, svetlinama, oblicima i volumenom Na papiru iz bloka {irokom ~etkom (u tri boje) povla~i linearno ritmovane poteze koji prate tvoje pevu{ewe omiqene pesme. Ritam pesme sugeri{e ti oblik linija.

3

Na papiru iz bloka ~etkom nanesi u jednoj boji odozgo nadole dvadesetak krupnih mrqa `mure}i. Pogledaj {ta je nastalo. Pove`i te mrqe u novi oblik.

бе н

ик е

2

Iluzija zaobqenosti volumena

уџ

Na listu iz xepa Uxbenika nijansama jedne boje postigni utisak zaobqenosti volumena ovog oblika.

Tonske razlike

од

Na listu iz bloka olovkom nacrtaj mre`u od kvadrata u jednom smeru s desna nalevo.

U tu mre`u unesi tonove plave boje, od najble|eg do najtamnijeg. Kvadrate toniraj olovkom u boji ili akvarelom, po dogovoru sa nastavnikom.

За в

5

за

4

Gradacija svetlosti u odnosu na odre|enost izvora

6

Na listu iz bloka nacrtaj konture za ~etiri oblika: krompir, jabuku, fla{u i mawu kutiju koja je vi{e podu`nog oblika, kao oblik kutije za {ibice. Zatim ih oslikaj temperom vode}i ra~una o osvetqenim i zatamwenim mestima, ako je izvor svetla s leve strane.

Hromatske i ahromatske boje

7

Koriste}i samo ahromatske boje naslikaj rad na temu Predeo u magli u tehnici tempere.

Komplementarne boje

8 24

Napravi rad na temu Morsko dno tako {to }e sve ribe biti obojene iskqu~ivo komplementarnim parovima boja.

Визуелно спора зу мева њ е

бе н

ик е

Представљање и споразумевање

За в

од

за

уџ

• Представа

• Знак

• Симбол

25