Географија 15329

Јелена Ћалић | Милутин Тадић | Милован Миливојевић

ГЕОГРАФИЈА

За в

од

за

уџ бе н

ик е

уџбеник за 5. разред основне школе

Завод за уџбенике • Београд

1

Рецензенти Проф. др Снежана Ђурђић, Универзитет у Београду, Географски факултет

ик е

Милена Перишић, дипл. географ, Београд мр Раде Гачевић, професор ОШ „Олга Петров”, Падинска Скела

Стручни консултант за тематску целину „Унутрашња грађа и рељеф Земље”

за

Уредник: Зоран Тошић Одговорни уредник: Слободанка Ружичић Главни уредник: Драгољуб Којчић За издавача: Драгољуб Којчић, директор

уџ бе н

Проф. др Владица Цветковић, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет

За в

од

Министар просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије одобрио је издавање и употребу овог уџбеника, на српском језику и ћириличком писму, за наставни предмет Географија у петом разреду основног образовања и васпитања решењем број: 650-02-00107/2018-07 од 24. 4. 2018. године.

CIP - Каталогизација у публикацији - Народна библиотека Србије, Београд 37.016:91(075.2)

ЋАЛИЋ, Јелена, 1974Географија : уџбеник за 5. разред основне школе / Јелена Ћалић, Милутин Тадић, Милован Миливојевић ; [аутори фотографија Милован Миливојевић ... [и др.] ; карте Милутин Тадић, Милован Миливојевић]. - 1. доштампано изд.

- Београд : Завод за уџбенике, 2018 (Београд : Планета принт). - 111 стр. : илустр. ; 27 cm Тираж 3.600. - Библиографија: стр. 110-111.

ISBN 978-86-17-19912-6 1. Тадић, Милутин, 1955- [аутор] [фотограф] [картограф] 2. Миливојевић, Милован, 1971- [аутор] [фотограф] [картограф] COBISS.SR-ID 269977612

© Завод за уџбенике, Београд, 2018. Ово дело не сме се умножавати, фотокопирати и на било који други начин репродуковати, ни у целини ни у деловима, без писменог одобрења издавача.

2

Драги ученици,

ик е

Пред вама је уџбеник вашег новог наставног предмета, географије.

Све лекције у Уџбенику почињу основним питањем (или са више питања) на које се у јединици. Питања и задаци су означени иконицом

означава речи које су кључне у датој наставној

уџ бе н

наставку текста даје одговор. Иконица

и односе се на суседни одељак основног текста.

У тим одељцима нећете моћи директно да прочитате одговоре на питања, ни решења задатака – они захтевају и мало размишљања. Занимљивости су дате на плавој подлози и .

за

означене иконицом

Када читајући текст наиђете на ознаку илустрације (на пример, сл. 1, сл. 2, итд.), застаните,

од

пажљиво је погледајте, прочитајте легенду испод ње, и наставите са читањем. Након што сте прочитали основни текст и занимљивости, прегледали илустрације,

За в

одговорили на питања и решили задатке, на крају, треба да у својој свесци напиште сажетак наставне јединице. То је лако, само треба редом да одговорите на кратка питања дата у рубрици Одговорима до сажетка која је означена иконицом

.

На крају сваке наставне теме су школски огледи и прикази (рубрика Покажи – докажи) које лако можете извести сами код куће или у школи заједно са вашим наставником. У дну те странице, под насловом Географска лектира, препоручене су научно-популарне књиге везане за претходну наставну тему. Ако се појаве нејасноће док ишчитавате Уџбеник, покушајте прво да их разрешите у разговору са другарима из одељења или претрагом на интернету. Не буде ли то довољно, питајте вашег наставника географије. Желимо вам да ове школске године постигнете одличан успех из географије. Добијете ли добру оцену, то ће истовремено бити и добра оцена за ваш уџбеник. Аутори

3

СА ДРЖ А Ј

I

ЧОВЕК И ГЕОГРАФИЈА 1

7

Сусрет са географијом

8 12

ПОКАЖИ–ДОКАЖИ

ВAСИОНА

13

2

Васиона: звезде, сазвежђа, галаксије

14

3

Сунчев систем

18

4

Сателити: Месец

22

ик е

II

III

ПЛАНЕ ТА ЗЕМЉА

уџ бе н

ПОКАЖИ–ДОКАЖИ

Облик и кретања Земље

25

25

Облик Земље и изглед њене површине

26

6

Земљина кретања: ротација

28

7

Земљина кретања: револуција

32

8

Последице револуције: смена годишњих доба и топлотни појасеви

36

За в

од

за

5

ПОКАЖИ–ДОКАЖИ

Унутрашња грађа и рељеф Земље

40

41

9

Земља: унутрашње силе и унутрашња грађа

42

10

Литосферне плоче

46

11

Вулкани

50

12

Земљотреси

52

13

Како унутрашње силе утичу на рељеф?

56

14

Спољашње силе: обликовање рељефа

60

15

Човек и литосфера

64

ПОКАЖИ–ДОКАЖИ

4

24

66

СА ДРЖ А Ј

Вaздушни омотач Земље

67

16

Упознавање атмосфере

68

17

Време

70

16

Клима

74

19

Атмосфера је угрожена

78 82

ПОКАЖИ–ДОКАЖИ

Воде на Земљи Светско море

21

Кретање воде Светског мора

22 Копнене

воде: подземне воде

Копнене воде: реке

24

Поплаве

25

Копнене воде: језера

26

Копнене воде: лед на Земљи

27

Загађивање и заштита вода

од

за

23

уџ бе н

20

ик е

83

За в

ПОКАЖИ–ДОКАЖИ

Биљни и животињски свет на Земљи

84 88 90 92 94 96 98 100 102

103

28

Природне зоне: тропска кишна шума и савана

104

29

Природне зоне: пустиња, шума, степа, тундра

106

ПОКАЖИ–ДОКАЖИ

Интернет адресе

110

111

5

уџ бе н

Захваљујући развоју саобраћаја и средстава везе (интернет, мобилнa телефониja), у данашње време људи, роба и новости брзо стижу с краја на крај света. Брзим и неограниченим протоком информација свет као да се смањио и нико више није становник само свог места или своје земље. Хтели ми то или не, сви смо постали становници „глобалног села” – Земље. Зато морамо знати шта се дешава у остатку света, и у томе нам помаже географија.

ик е

Сви смо данас географи

За в

од

за

На Земљи живе људи различитих раса, вера и култура, али све њих везује иста брига за будућност, исти проблеми: загађивање природе, глобално отопљавање, несташица питке воде, исцрпљивање природних богатстава, ратни сукоби, све већи број избеглица и др. Да бисмо различитости прихватили као богатство (и избегли сукобе) и да бисмо изашли на крај са заједничким проблемима, неопходна су географска знања. Хтели то или не, сви смо ми данас географи.

6

ЧОВЕК И ГЕОГРАФИЈА

уџ бе н

ик е

Ове школске године у склопу наставе географије осим са географским знањима упознаћеш се и са неким основним знањима из астрономије, геологије и метеорологије, наука које немају засебне предмете у основној школи. Географска знања су посебна по томе што се односе на Земљу као свет људи. Географи проучавају како природа утиче на људе и обрнуто – како људи утичу на природу. При томе траже одговоре на низ питања. Почињу са питањима – Где је то (на пример, место)? Како то изгледа? – а онда настављају, редом – Зашто је то ту? Како се мења? На кога утичу те промене?

за

Географска проучавања почињу свестраним проучавањем Земљине површине и тиме ћемо се бавити ове школске године. То је предуслов да бисмо у наредним разредима успешно проучавали одређене делове Земљине површине, укључујући становништво, насеља и привреду.

од

Какву сврху има географија у свакодневном животу, зашто да је учиш? Проучавајући географију стећи ћеш нове вештине па ћеш одређене податке знати самостално да прикупљаш и обрађујеш. Открићеш како рачунари и друга техничка достигнућа помажу свестранијем упознавању простора. Географија ће те научити шта треба да урадиш да се заштитиш од опасних природних појава – земљотреса, поплава, олуја. Са разумевањем сложених односа човека и природе развијаћеш осећај одговорности према судбини наше планете Земље, то јест – постаћеш добар географ.

За в

I

К РАТА К П Р Е ГЛ Е Д ПОГЛАВЉА

Сусрет са географијом

Kад прочиташ уводну лекцију, моћи ћеш да: разумеш зашто учиш географију; разумеш како развој људског друштва утиче на односе човека и природе; на једноставан начин објасниш појам „географски информациони систем – ГИС” и увидиш неопходност заштите животне средине.

7

1

Сусрет са географијом У чему је значај географије за разумевање света у којем живимо?

Географска открића Још од давнина човек је имао жељу да упозна нове и непознате просторе. Током времена, човек је све више проширивао свој животни простор и тежио да о њему што више сазна. Истраживања су проширивала видике и искуства, а кад је откривено писмо, отворила се могућност да се нова знања деле и шире.

физичка географија друштвена географија географија животне средине географски информациони системи

уџ бе н

ик е

Географија спада у ред најстаријих наука. Прва значајна сазнања о географији оставили су филозофи и научници старе Грчке. Тако је и назив „географија” старогрчког порекла. Састоји се од две речи: Ге – Земља и графеин – описивати. Овај назив се и данас користи, а први га је употребио грчки научник Ератостен у III веку пре нове ере, дакле, пре више од 2.200 година (сл. 1).

географски омотач

γη [ге] Земља

За в

од

за

Од времена старе Грчке наовамо, познавање света стално се увећавало. У почетку је било најважније истраживати дотад непознате пределе и тако ширити географске хоризонте. Велика географска открића у 15. и 16. веку, нарочито откриће новог континента – Америке, узроковала су и велике промене у људском друштву. Историја тај период означава као крај средњег века и почетак новог века. С временом географија све мање оиисује, а све више објашњава. Данас је добро познат распоред објеката на Земљи, а географија је усредсређена на однос узрок–последица.

γραφειν [графеин]

писати, описивати

Географија Слика 1. Ератостен

Шта географија НИЈЕ

8

Многи људи погрешно мисле да је географија само памћење назива и положаја држава, градова и река. Важно је да географ и то зна, али то није суштина његовог проучавања. И лекар мора да зна делове тела; али, да ли је у томе вредност његове дипломе? Наравно да није. Поред познавања назива, он мора да разуме функционисање тела као целине. Само тако може да постави дијагнозу, пропише лек и обави успешно лечење. Или, ако неко зна напамет речник, да ли то значи да добро зна језик? Наравно да не значи. То можемо тврдити тек онда када повезујемо речи и њима изражавамо и најсложеније мисли. Тако је и са географијом.

Како је географија добила име?

Географски омотач Посматрајући Земљу са свемирске станице космонаути је виде као плаву лопту обавијену светлим гасовитим појасом. У повратку, пре него се спусте на чврсто тло, редом пред собом виде безброј облака, плаво океанско пространство и светско копно са зеленим областима под густим шумама. Заправо, спуштајући се космонаути непосредно уочавају различите Земљине омотаче, сфере: атмосферу, хидросферу, литосферу и биосферу. Чврсти површински омотач који се састоји од стена називамо литосфера.

Ваздушни омотач обавија целу површину Земље. Тај омотач је у гасовитом стању и називамо га атмосфера.

уџ бе н

Биосфера је омотач који обухвата целокупан живи свет на планети Земљи. Биосфера се налази у сва три претходно описана омотача.

ик е

Водени омотач назива се хидросфера и обухвата океане, мора, реке, језера и све друге воде.

за

Четири омотача Земље заједно чине јединствен омотач који називамо географски омотач (сл. 2).

од

Предмет проучавања географије

За в

Географија проучава простор у географском омотачу. Она проучава природне и друштвене објекте и процесе у том простору. Објекти су, на пример, планина, река, језеро, насеље, становништво, држава, путеви, пруге, фабрике итд.

Слика 2. Сликовити приказ географског омотача

Процеси представљају односе и узајамне везе који се одвијају између појединих објеката у простору (рецимо, однос планине и човека). Планина утиче на човековe одлуке где ће да подигне насеље, куда ће провести путеве, где ће подизати хотеле итд. Такође, важи и обрнуто: човек утиче на планину грађевинским радовима (копањем тунела и каменолома и сл.), загађивањем њене природе, сечом шуме, или пак пошумљавањем итд. Циљ географије је да открије, објасни и предвиди законитости размештаја објеката и законитости промена које се дешавају у географском омотачу. Ово је била дефиниција коју не треба да научиш напамет. Уместо тога, о њој треба да размислиш и да покушаш да je с разумевањем својим речима препричаш.

9

Основне географске дисциплине Као што у спортовима постоје различите дисциплине, тако и у географији постоје географске дисциплине (сл. 3). Физичка географија се бави проучавањем природе Земље. Ту спадају рељеф (планине, низије), клима, воде, биљни и животињски свет. Физичка географија представља основ за даље изучавање географије.

Шта мислиш, која од наведених географских дисциплина је најмлађа?

Друштвена географија проучава становништво, насеља и делатности људи (пољопривреда, индустрија, саобраћај, туризам, и др.).

уџ бе н

ик е

Међутим, географија није строго подељена на физичку и друштвену географију. Поменули смо већ да она проучава односе и везе између природних и друштвених елемената. Те везе су често веома сложене јер елементи утичу једни на друге и тиме изазивају промене. То је област коју проучава географија животне средине. Њен значај нарочито долази до изражаја развојем људског друштва и повећањем броја људи на Земљи.

од Г

За в

ФИЗИЧКА ГЕОГРАФИЈА

за

Најзначајнији српски географ Јован Цвијић је у свом капиталном делу „Балканско полуострво” (сл. 4) још пре стотинак година веома успешно анализирао тему односа природе и друштва, иако се тада још није користио израз „животна средина”.

р е љ е ф

ДРУШТВЕНА ГЕОГРАФИЈА

с т а н о в н и ш т в о

в о д е

н а с е љ а

к л и м а

п р и в р е д а

ж и в и

с в е т

Слика 3. Две основне географске дисциплине и њихови предмети проучавања

Слика 4. Насловна страница књиге „Балканско полуострво“, први пут објављене на француском језику, па потом и на српском.

10

Јован Цвијић (1865-1927) је утемељивач географске науке у Србији. Био је један од најугледнијих европских научника свог времена и један од највећих научника у нашој историји. Његови резултати су и данас актуелни. Његово име носе многе школе, географске установе, градске улице, а његов лик се налази на нашој новчаници од 500 динара.

Пример примене географије – географски информациони систем

уџ бе н

ик е

Информациони системи представљају групе информација (података) које су уређене по одређеном реду. Ти системи су рачунарски подржани. Уколико у систем укључимо и информацију о томе где се представљене појаве налазе, то постаје географски информациони систем или скраћено ГИС (GIS). Са ГИС-ом се углавном сусрећеш кад путем интернета претражујеш нешто што укључује различите географске карте (на пример, план града). Ти садржаји су често интерактивни, што значи да можеш да бираш који те подаци интересују и да на екрану прикажеш само њих (сл. 5). О географским картама ћеш више учити у шестом разреду. Један од најпопуларнијих начина коришћења ГИС-а је коришћење специјализованих интернет страница, као што су Гугл Земља и Гео Србија. У посебном одељку на крају овог уџбеника потражи њихове адресе.

Одговорност човека према планети Земљи

Слика 5. Податак о тачном положају нечега на Земљи исказује се у виду бројева који се називају координате.

За в

од

за

У географском омотачу човек налази све што му је потребно како би подмирио своје потребе. То је простор одакле добија храну, грађевински материјал, руде и друго. Међутим, његове потребе сваким даном све више расту, а природна богатства су ограничена и исцрпива. Раст индустријске производње и саобраћаја, као и развој великих градова, довели су до све већег стварања отпадних материја. Оне загађују ваздух, воду и тло, што је угрозило живи свет. Сазнање да су чиста вода, земљиште и ваздух постали права природна богатства утицало је на то да се савремена географија активно укључи у заштиту животне средине и заштиту природе (сл. 6). У географском омотачу све је тесно повезано. Промена у једном његовом делу изазива промену омотача у целини. Зато човек мора да предвиди последице сваког свог корака. Да би то могао да учини благовремено, мора да познаје природне законе и међусобне везе са средином која га окружује. Наиме, он мора да поседује географска знања. Она му помажу да боље разуме и штити свет око себе.

Слика 6. Чиста вода за пиће је драгоцена и представља велико природно богатство.

ОДГОВОРИМА ДО САЖЕТКА

1. Из ког језика потиче реч „географија”?

2. Од којих сфера се састоји географски омотач?

3. Опиши својим речима предмет проучавања географије.

4. Које су основне географске дисциплине?

5. Опиши својим речима које су предности географског информационог система.

6. Наведи пример неодговорног понашања човека према планети Земљи.

11

ПОК А ЖИ – ДОК А ЖИ Многе географске процесе могуће је приказати у виду једноставних огледа или експеримената, помоћу приручних средстава. Неколико огледа ће бити приказано на страницама ове књиге, на крају појединих тематских целина. То ће бити огледи које свако од вас може да изведе у школи или код куће. Изузетак је само први оглед, који је сложенији од осталих, али га је довољно погледати на снимку и усмено анализирати.

Модел речног слива Пример мало сложенијег огледа представља модел речног слива. Овај пример је географски систем у малом и приказује однос природе и човека.

ик е

Није неопходно да ученици и наставници сами инсталирају експеримент – снимак огледа могуће је преузети на интернету. Адресу странице потражите у материјалу на крају уџбеника. Кад погледате филм са својим наставницима, разговарајте о томе што сте видели.

уџ бе н

Опис модела

За в

од

за

У плитком лименом кориту на чврстим ногарима налази се фини ситнозрни песак. Помоћу пластичног бурета напуњеног водом и једноставне електричне пумпе успоставља се кружење воде. Корито је благо нагнуто да би вода имала природан пад. На песку су распоређене мале пластичне играчке (кућице, аутомобилчићи, домаће животиње). Регулисањем количине воде (која улази у узводном делу модела) изазивају се ситуације од суше до поплаве. У случају велике количине воде у реци, куће које су сувише близу речног тока бивају поплављене. Куће на узвишењима и на посебно издигнутим темељима остају сачуване.

Оглед са моделом речног слива у ОШ „Јован Цвијић“ у Лозници

Г ЕОГ РАФ СК А ЛЕК Т ИРА 1. Босије, С. (2005). Велика открића. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.

2. Нушић, Б. (2016). Аутобиографија. Београд: Акиа Мали принц.

3. Ситарица, Р., Тадић, М. (2009). Географска читанка за 5. разред основне школе. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.

4. Тадић, М. (2011). Огледи у настави географије. Подгорица: Завод за уџбенике и наставна средства.

5. Школски атлас физичке географије. (2003). Београд: Креативни центар.

12