МУЗИЧКА КУЛТУРА ЗА 5. РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

др Гордана Стојановић

Милица Рајчевић

др Гордана Стојановић Милица Рајчевић

Рецензенти

др Ивана Дробни, редовни професор на Факултету музичке уметности у Београду

Биљана Матовић, професор музике у ОШ „Ћирило и Методије” у Београду

Уредник

Јелена Д ав ИДО в ИЋ к О лар О в

Одговорни уредник

Сл ОБОД анк а р у ж И ч ИЋ

Главни уредник

МИ л О ра Д М ар Ј ан О в ИЋ

За и здавача

МИ л О ра Д М ар Ј ан О в ИЋ

в.д. дирек тора

CIP - к а талогизација у публикацији н ародна библиотека Србије, Београд 37.016:78(075.2)

СТОЈ ан О в ИЋ, Гордана, 1945Музичка култура 5 : за 5. разред основне школе / Гордана Стојановић, Милица ра јчевић ; [илустрације Марија Стоисављевић].

- 2. изд. - Београд : Завод за уџбенике, 2019 (Београд : Службени гласник). - 79 стр. : илустр., ноте ; 27 cm + 1 електронски оптички диск (CD-ROM)

Тираж 5.500.

ISBN 978-86-17-20055-6

1. ра јчевић, Милица, 1951- [аутор]

COBISS.SR-ID 274020876

Министар просвете, науке и технолошког развоја реп ублике Србије својим решењем број: 650-02-00145/2018-07 од 12. марта 2018. године одобрио је овај уџбеник за издавање и употребу у 5. разреду основне школе.

ISBN 978-86-17-20055-6

© Завод за уџбенике, Београд, (2018-2019).

Ово дело не сме се умножавати, фотокопирати и на било који други начин репродуковати, ни у целини ни у деловима, без писменог одобрења издавача.

Потреба за музиком је заједничка свим људима.

Музика прати све важне догађаје у нашим

животима. Има ли и једног обреда или свечаности, личног или од националног значаја, да није праћен

музиком. То може да буде једноставно певање мајке

која успављује своју бебу или формално свирање

националне химне. Може да буде снажан излив

емоција кроз масовно спонтано певање навијача на

фудбалској утакмици или, пак, обредно певање на

церемонији венчања или сахране.

Људи различито реагују на музику. Захваљујући

урођеној осетљивости на музику, готово да нема

особе која не може да прими и доживи музику

до неког степена. Има ли онога који никада није осетио потребу да заигра, да запљеска рукама, лупка прстима по столу или једноставно запева

уз песму која га понесе. Музика може да побуди

низ различитих емоција: радост, тугу, носталгију, узбуђеност...

уживај у музици и ти. Певај, свирај, слушај музику, сазнај нешто више о њој и истражуј нове могућности

изражавањем својих музичких идеја.

Човек и му з ика 3

Химна Боже правде

Музика: Даворин Јенко Умерено лагано, свечано (Andante maestoso)

3. Сложи српску браћу драгу на свак дичан славан рад, слога биће пораз врагу, а најјачи српству град.

4. Нек на српској блиста грани братске слоге златан плод, Боже спаси, Боже храни српске земље, српски род!

5. Нек на српско ведро чело твог не падне гнева гром Благослови Србу село поље, њиву, град и дом!

6. Кад наступе борбе дани к победи му води ход Боже спаси, Боже храни

српске земље, српски род!

7. Из мрачнога сину гроба

српске славе нови сјај

настало је ново доба

Нову срећу, Боже дај!

8. От аџбину српску брани

пет вековне борбе плод

Боже спаси, Боже брани

моли ти се српски род!

Један дечак, нешто млађи од тебе, рекао је: „Химна је к ад сви стоје и певају, а спортисти плачу”.

Можеш ли да објасниш шта је химна?

Химна је посебна, свечана песма која симболизује државу и народ. Изводи се на свечаним манифестацијама као што су државни празници, културна и спортска збивања, или приликом званичних посета различитих високих државника – представника власти једне земље. Свака држава, поред грба и заставе има и своју песму – химну. Када се химна изводи, увек се, из поштовања према држави и народу, стоји.

Боже правде је државна химна Србије. Први пут је изведена као прва српска званична химна 1882. године, приликом проглашења Милана Обреновића за краља, а Србије за краљевину. Међутим, интересантно је да је свечана песма Боже правде настала у оквиру музике за позоришни комад са певањем Маркова сабља. Текст овог историјско-родољубивог комада написао је књижевник Јован Ђорђевић, а музику је компоновао Даворин Јенко. Завршна хорска песма Боже правде стекла је велику популарност и певала се ван сцене деценију пре него што је постала химна.

Поред државне химне постоје и друге химне различитог садржаја и намене. Реч химна (himnos) је грчког порекла и значи хвалоспев. Дакле, химна је свечана, похвална песма у част неког божанства, јунака, личности, догађаја, ствари. Отуда постоје и: Химна победнику, Химна Светом Сави, Олимпијска химна, Студентска химна и друге. Неке школе, такође, имају своју химну.

Химна Светом Сави

Свечано

2. Благодарна Србијо пуна си љубави према своме пастиру светитељу Сави. Цело српство слави славу свога оца, Светог Саву. Појте му, Срби, песму и утројте!

3. Да се српска сва срца с тобом уједине, Сунце мира, љубави

да нам свима сине.

Да живимо сви у слози Свети Саво, ти помози.

Почуј глас свог рода, српскога народа!

4. Пет векова Србин je у ропству чамио, светитеља Саве

име је славио.

Свети Сава Србе воли, и за њих се Богу моли. Појте му Срби, Песму и утројте!

Човек у праи С торији

О постанку музике нема поузданих података, али се зна да је човек стварао музику – певао и производио звук властитим телом, алаткама и предметима које је налазио у својој околини, у време када је још увек био на најнижем ступњу развоја. Тада је живео номадским начином живота, у хордама, склањајући се у пећине и друге природне заклоне, бавио се ловом и сакупљањем плодова, а оруђе и оружје правио од клесаног камена. Доказ да је музика била присутна у животу примитивног човека представљају остаци материјалне културе – прастари инструменти које су археолози пронашли – и нађени цртежи на зидовима пећина у којима је тадашњи човек живео. Међутим, о улози музике у животу праисторијског човека и како је та музика звучала сазнајемо на основу проучавања племенских заједница које и данас живе на најнижем ступњу друштвеног развоја. Таква племена се налазе у неким крајевима Африке, Јужне Америке, Океаније, Аустралије, на Шри Ланки.

улога музике у првобитном друштву

Музика је имала веома значајну улогу у животу примитивног човека. Била је саставни део свакодневног живота. Првобитно је музика била део радног процеса и магијског обреда. У првом случају, уз тешке послове, као што је сакупљање меда од дивљих пчела, чији убод може да буде смртоносан, племе заносно пева и музиком подстиче покрете неопходне за обављање одговарајућег посла. У другом случају, кроз магијски обред, песмом, покретом и пантомимом племе опонаша процес сакупљања меда или лова на дивљач. Тако одрасли вежбају, а млади уче покрете неопходне за вршење одговарајућег радног процеса. У оваквим ритуалима, активности се одржавају према одређеним правилима и у њима учествује читаво племе. Музика није самостална уметност. Она је неодвојиво повезана са плесом, ликовним (често маскирање и украшавање тела) и драмским (реч, приказ радње) елементима. Много касније, уметности ће се раздвојити, самостално развијати и испољавати.

Постепено, током времена, поред музике у ритуалима, настају и песме које су израз радости, туге за умрлим, успаванке, љубавне, епске песме или песме које су служиле као средство за преношење порука на даљину.

р и туални плес северноамеричких Индијанаца

магијска моћ музике

Примитивни човек је сматрао да музика има магијску моћ. Веровао је да певањем

уз пљескање руку, тупкање ногама по земљи или ударање по телу може да умоли више силе, невидљива моћна бића да изазову или зауставе кишу, излече болест, обезбеде срећу у ратним походима и успешност у лову или сакупљању плодова. У оваквим молбама изграђен је ритуал у коме је текст повезан са музиком имао значајну улогу. Један кратки напев, једна реченица текста или само неколико слогова, дуготрајно се понављао. То је понекад трајало сатима, уз све махнитије покрете што је учеснике доводило у стање транса – врхунац магијског чина. У дуготрајном понављању мелодијског обрасца доминирао је ритам који подстиче усклађено понављање одговарајућих покрета. У извођењу магијског обреда изражава се стваралачка снага колектива. У певању и плесу сви учествују, али врач има посебну улогу.

Обредни напев (племе Веда, Шри Ланка)

порекло плеса

Тешко је рећи када је плес, ритмички покрети тела уз музику, постао део људске културе. Сматра се да је настао пре људског говора. У првобитним људским заједницама, када је човек ритуалом покушавао да контролише страх и незнање, плес је био главни елемент музичке активности у којој је учествовало читаво племе. Један од најстаријих плесова, као што је плес за призивање кише постојао је у многим старим културама, а код народа на Балканском полуострву одржао се и до данас (додолске песме). Поред магијских обреда, пре појаве писма, плесом су се изводили и приповедали митови. Био је то један од начина очувања и преношења ових прича с колена на колено.

Мелодија – низ тонова различите висине и обично различитог трајања који стварају смислену музичку целину.

Ритам – саставни део музичког тока који настаје низањем тонова или уопште звукова и пауза различитог трајања.

Темпо – брзина извођења музичког дела.

Сл У шање МУЗ ички Х п Р и М е Ра Песм а северноамеричких Индијанаца. уо чи једноставност песме и понављање једног мелодијског

обрасца уз ритмичку пратњу на прапорцима. Песма сакупљања меда са л аоса. уо чи понављање мелодијске фразе и опонашање зујања пчела.

н

ај С тарији музи Ч ки ин С тр ументи

Дувачки

Примитивни човек је дувачке инструменте

У

почетку је певање било

праћено покретом

и игром. Онда је човек открио да уз певање

може да пљеска рукама, тупка ногама по земљи или удара по телу. Тако је тело, поред гласа, постало друго средство којим су људи истраживали могућност стварања различитих

звукова. Убрзо су почели да користе и предмете

које су налазили у својој околини: камење, шупље дебло, шупље кости, шкољке, копља, лук и друго. Временом су одабирали предмете

којима су могли да остваре лепши звук, а затим

и сами да праве инструменте. Тако настају

први представници – претече данашњих инструмената који се, према начину добијања

тона, деле на: дувачке, удараљке и жичане.

правио од шупљих кости, рогова животиња, шкољки или од трске.

Шкољка – дувачки инструмент

рог – дувачки инструмент

Свирале од шупљих костију

Панова фрула, низ

повезаних свирала од трске различите дужине данас присутна у фолклорној традицији

Удараљке Прве удараљке су биле људско тело. Затим је човек почео да користи дрвене штапове, издубљено дебло, а потом да прави бубњеве разне величине и облика са разапетом кожном мембраном (опном) код којих се звук добија ударањем мембране руком или палицом.

Посебно је интересантан говорни бубањ којим

се могло комуницирати на даљину. упоз орења и

различите, па чак и дуже поруке, било је могуће

пренети и до 150 километара. н а њему су се ритмички обрасци изводили ударањем мембране палицом повијеног облика.

н изањем дрвених штапова или шупљих кости различитих дужина настао је ксилофон, инструмент који припада групи удараљки са одређеном

висином тона, па се на њему могла изводити и одређена мелодија.

Бубањ са кожном мембраном

ксилофон

лук са резонаторском

кутијом – жичани инструмент

Жичани Први жичани инструмент био је лук.

Праисторијски човек је приметио да када разапне стрелу, тетива лука, својим треперењем, даје звук. Тако је почео, трзањем тетиве, да лук користи као трзани инструмент, а онда је превлачењем тетиве једног лука на тетиву другог добио претечу данашњих гудачких инструмената.

Додавањем резонаторске кутије, од тикве или других материјала, уочио је да добија јачи и

квалитетнији звук.

истраживање

Можда ћете интересовати

да нешто више сазнаш

о музици праисторије, посебно да стекнеш идеју о песми и игри примитивног човека као и о инструментима које је користио. Од помоћи ће ти бити јутјуб, на ком се налази безброј примера

музике америчких

индијанаца и припадника

афричких племена (Масаји, Зулу, Бушмани, Мандари...).

Ево неколико кључних

речи за претраживање

по интернету: музика

праисторије, најстарији

инструменти, Масаи плес, афрички бубњеви, афрички инструменти.

Сажетак човек у праисторији

Шта знам и шта могу да сазнам 12

О постанку музике, када и како је музика настала, нема поузданих, писаних података. Међутим, да је музика била присутна у животу примитивног човека, сазнајемо на основу цртежа нађених на зидовима пећина у којима је тадашњи човек живео и пронађених остатака прастарих инструмената. Како је та музика звучала и каква је њена улога била у животу праисторијског човека, можемо да претпоставимо на основу проучавања: а) племена која и данас живе на најнижем ступњу друштвеног развоја и б) фолклорне традиције многих народа света, у којој налазимо трагове музике старих предака.

Музика је била саставни део свакодневног живота примитивног човека. Првобитно је музика била део магијског обреда и радног процеса. Примитиван човек je веровао да певањем уз пљескање руку, тупкање ногама по земљи или ударање по телу може да умоли више силе, невидљива моћна бића да изазову или зауставе кишу, излече болест, обезбеде срећу у ратним походима, успешност у лову или сакупљању плодова. У таквим молбама изграђен је ритуал у ком је текст повезан с музиком имао значајну улогу. У дуготрајном понављању мелодијског обрасца доминирао је ритам који подстиче усклађено понављање одговарајућих покрета. Тешко је рећи када је плес, ритмички покрети тела уз музику, постао део људске културе. Сматра се да је настао пре људског говора. У првобитним људским заједницама, када је човек ритуалом покушавао да контролише страх и незнање, плес је био главни елемент музичке активности, у којој је учествовало читаво племе.

Дакле, музика у праисторији није била самостална уметност. Она је неодвојиво повезана с плесом, ликовним (често маскирање и украшавање тела) и драмским (реч, приказ радње) елементима. Много касније разне уметности су се раздвојиле, самостално су се развијале и испољавале. Током времена постепено су, сем музике у ритуалима, настале и песме које су израз радости, туге за умрлим, успаванке, љубавне, епске песме или средство за преношење порука на даљину. У почетку певање је било праћено покретом и игром. Онда

је човек открио да уз певање може да пљеска рукама, тупка ногама по земљи или да удара по телу. Тако је, осим гласа, тело постало друго средство којим су људи стварали различите

звукове. Убрзо су почели да користе и предмете које су налазили у својој околини, а којима

су могли да остваре лепши и јачи звук. Тако је примитиван човек у оно време развио претече данашњих удараљки, дувачких и жичаних инструмената.

питања и задаци

1. Kоји извори материјалне културе представљају доказ да се човек у периоду праисторије бавио музиком?

2. На основу којих истраживања можемо да претпоставимо какав је стварно био звук музике примитивног човека?

3. Какву је улогу имала музика у првобитном друштву?

4. С којим другим уметностима и на који начин је музика примитивног човека била повезана?

5. Можеш ли да наведеш неке старе инструменте које је човек праисторије користио?

6. Неколико следећих примера можда ће те подстаћи да учествујеш у Ритмичкој игри предложеној на следећој страни (14).

6.1. Игра бушмана

6.2. Ратничка игра Чајена

6.3. Плес племена Зулу уз пратљу Афричких удараљки

р итми Ч ке игре

1. Направи бубањ: за рам бубња узми старо сито, чашу од јогурта или киселог млека са које је скинуто дно или округлу конзерву без поклопца и дна и преко једне

стране затегни, концем или гумицом дебљу пластику, преврнуту кожу или целофан. Опну ударај оловком.

2. Покушај да кратку поруку пошаљеш на свом бубњу: изговарај кратак текст

у себи и претвори га у одговарајући ритам. У недостатку бубња, ритам можеш да

изводиш пљескањем длана о длан.

3. Научи да изговараш следећи текст:

4. Изговарање текста прати понављањем једном од понуђених ритмичких образаца или осмисли свој:

н ај С тарија фо Л к Л орна традиција у Ср Б ији

Елементе певања и музицирања праисторијског човека налазимо у фолклору многих народа света. На основу проучавања народног стваралаштва можемо са сигурношћу да одгонетнемо музику старих предака. У српској фолклорној традицији налазимо трагове обележја веровања и обичаја старих словенских племена. Свакодневни послови, празновања и свечаности у сагласју са сунчевом годином били су праћени разним обичајима у којима песма и игра имају веома важну улогу. Српски народни обичаји преузети из прапостојбине били су везани за стара предхришћанска, многобожачка веровања. Примање хришћанства није потиснуло паганске обичаје. Стари обичаји су остали, али су прихваћена и нова празновања.

Коледа је један од најстаријих обичаја. Празнују се пред Божић и спајају са божићним свечаностима. Поворка коледара – мушкараца, идући од куће до куће, са маскама на лицу, пева коледарске песме у којима сваки стих има припев „коледо”. Како се сматра да коледари доносе срећу, сви их у селу примају и награђују. Обредна игра симболично

приказује борбу светлости и таме. Славе се Сунце и светлост – предуслов родне године.

упознај

доБро јутро, коЛеде (I) (II)

Домаћине, Козе ти се Овце ти се Искозиле: Изјагњиле, Све јарићи Све јагањци Витороги; Калушасти; Кобиле се Краве ти се Иждребиле: Истелиле: Све ждребићи Све телаци Путоноги. Јеленасти;

У пролеће, око Лазареве суботе (недељу дана пред Ускрс), група девојака обилази село певајући пригодне песме. Поворка деце лазарице имала је магијску улогу, требало је да песмом и игром обезбеди здравље људи, богату и родну годину.

играј, играј Лазаро

(I) (III)

Играј, играј, Лазаро, Ова лепа госпођа ова кућа богата, лепог рода родила:

пет стотина дуката.

(II)

Имаш дете малено, обуци га свилено,

изведи га пред Лазар,

да га Лазар дарује, с ас белице парице, Свима је за здрављице.

све синови и кћери.

Мајка му се радова, Лепу снају довела, Капицу је низала:

један низа талира другог низа дуката. Прати сина у војску, да доведе девојку, на ти момче јабуку, ти да мамиш девојку.

Крстоноше, мушкарци – учесници заједничке сеоске славе, певају одговарајуће песме, крећу се ободом села, носе крст, икону и барјак, и обилазе поља и усеве. Овакве

светковине имају за циљ да заштите поља од града и суше. Најчешће се изводе у дане Спасовдана и Свете Тројице (Духови) када је усевима најпотребнија влага. крС тоноШе крС та ноСе

Крстоноше крста носе, уз крста се Бога моле, Господи помилуј нас! Крстоноше крста носе, Уз крста се Богу моле, Дај нам, Боже, тију кишу И уз кишу благу росу (...)

Око Духова (педесети дан од Ускрса) изводиле су се и краљице. По Вуковом запису, поворка девојака иде од куће до куће, игра и пева. Као и већина магијских игара и

краљице припадају земљорадничким обредним играма којима се моли за плодност стоке, родну годину. У неким крајевима овај ритуал има за циљ да одврати облаке, односно невреме од села. ораЧ оре равно

Орач оре равно поље, Рало му је чудно дрво, Чудно дрво давиново, Ралник му је сиви голуб, Остан му је струк босиљак, А волови два јелена, Место брице и пшенице, Семе му је ситан бисер, Брана му је чудно перо, Чудно перо пауново!

У пролећно-летњим данима, када су велике суше, селом су се кретале поворке девојака, додола, окићене зеленилом и цвећем, изводећи обредне игре и додолске песме призивале су, умољавале више силе да падне киша. У свакој кући су их поливали водом и даривали. Постојали су обичаји и веровања да се додолским песмама може и зауставити киша. Тако да су се у време великих, непрестаних киша певале песме за њихово заустављање.

Додолица бога моли,

Ој, додоле, ој додоле!

Да удари росна киша

Да пороси поља наша

Да ни роди жита наша

Жита наша, лојза наша!

Ми идемо преко села, А облаци преко неба!

Слу Ш ање М у ЗИ чк ИХ П р ИМ ера Овој

додоЛСка пеСма