Pravoslavni katihizis

IGWATIJE MIDI] episkop brani~evski

ZA ^ETVRTI RAZRED OSNOVNE [KOLE

ZAVOD ZA UXBENIKE • BEOGRAD

*6 7A6<DHADKDB *K:ID< G=>?:G:?H@D< *>CD96 *GEH@: 'G6KDHA6KC: G@K:

) %0 %+ EGD; 9G ) &- % &- 3 EGD; 9G $ #" % ) 3 0# +"& $ + 3 EGD;

Odgovorni urednik *#& & %" ), 4 3 Za izdava~a $ #&(, # ! % 3 9>G:@IDG > <A6KC> JG:9C>@

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 37.016:271.2-282.3 (075.2) МИДИЋ, Игњатије Православни катихизис : за четврти разред основне школе / Игњатије Мидић, епископ браничевски. - 4. изд.

- Београд : Завод за уџбенике, 2010 (Београд: Планета принт). - 50 стр. : илустр. ; 29 цм Тираж 7.000 ISBN 978-86-17-16653-1 COBBIS. SR-ID 172548364

$>C>HI6G EGDHK:I: > HEDGI6 ):EJ7A>@: *G7>?: G:O:L:B 7GD?

D9 ?6CJ6G6

<D9>C: D9D7G>D ?: DK6?

JM7:C>@ N6 >N96K6L: > JEDIG:7J J R:IKGIDB G6NG:9J DHCDKC: O@DA: ISBN 978-86-17-17372-0 © ©ЗАВОД ЗАВОДЗА ЗАУЏБЕНИКЕ, УЏБЕНИКЕ,Београд Београд,(2005–2011) 2003-2010. Овосе дело не сме се умножавати, фотокопирати на било који начин репродуковати, Ово дело не сме умножавати и на било који начин и репродуковати, у целини нити у деловима, ни у целини, а ни деловима,одобрења без писменог одобрења издавача. безуписменог издавача.

STVARAWE SVETA no}. I video je Bog da je dobro i to {to je stvorio.

Potom je Bog stvorio vodeni svet, kitove, velike i male ribe, mnoge `ive du{e u vodi i razne vrste ptica na zemqi.

Video je Bog da je sve to dobro i blagoslovio ih rekav{i im da se ra|aju, mno`e i ispune mora, a ptice da se mno`e na zemqi. I do{lo je ve~e i osvanulo je jutro petog dana. [estog dana Bog je stvorio razne vrste gmizavaca na zemqi, ~etvorono`ne `ivotiwe, stoku i sitne `ivotiwe, kao i mnoge vrste divqih zveri. I vide Bog da je to dobro.

Na kraju, Bog Otac je predlo`io Sinu i Svetom Duhu da stvore ~oveka rekav{i: Da stvorimo ~oveka sli~nog nama, koji }e biti upraviteq nad svim morskim ribama, pticama, `ivotiwama i nad celom zemqom. Bog je stvorio ~oveka sli~nog sebi, i to mu{ko i `ensko. ^ovek je sli~an Bogu zato {to je stvoren da `ivi u zajednici qubavi s Bogom, drugim qudima i sa prirodom kao {to On `ivi sa Sinom i Svetim Duhom. Bog je blagoslovio ~oveka i `enu govore}i: Rastite i razmno`avajte se, napunite zemqu i vladajte wom. Upravqajte morskim ribama, pticama u vazduhu i svim `ivotiwama na zemqi. Bog je dao qudima sve biqe i sve plodove od raznog drve}a za hranu, a `ivotiwama, pticama i svemu {to se kre}e po zemqi travu za hranu.

Tada je pogledao Bog sve {to je stvorio i video je da je sve veoma dobro.

Tako je Bog za {est dana ni iz ~ega stvorio sve {to postoji, a sedmi dan je blagoslovio kao dan odmora od stvarawa.

Bog Otac, Sin i Sveti Duh stvorili su ni iz ~ega Nebo i Zemqu i sve {to se vidi i ne vidi. Stvarawe je trajalo {est dana. Sve {to je Bog stvorio povezano je me|usobno jedinstvenom prirodom, a razlikuje se po vrstama. Najpre je Bog stvorio ni`e, prostije vrste, a zatim one vi{e i slo`enije. Sve je Bog Otac stvorio kroz Sina i Svetog Duha, svojom re~ju, tako {to je govorio: neka bude to i to, {to je odmah i bivalo. ^oveka je stvorio na kraju kao najuzvi{enije bi}e, sli~no Bogu.

U po~etku Zemqa je bila obavijena vodom i tamom, nevidqiva i bez konkretnih oblika i Duh Bo`iji dizao se nad vodom. Bog je najpre stvorio svetlost.

Svetlost je razagnala tamu i tako je osvanuo prvi dan.

Drugog dana Bog Otac rekao je da postane nebo koje }e razdvojiti vodu. Tako je i bilo â&#x20AC;&#x201C; voda se razdvojila na vodu ispod neba i na vodu iznad neba.

Bog je potom rekao da se sakupi sva voda ispod neba na jedno mesto i da se poka`e suvo tlo, {to se i dogodilo. Bog je nazvao suvo tlo zemqom, a vode morima. I video je Bog da je to tako dobro.

Potom je Bog rekao da iz zemqe niknu trava, biqe i razne vrste drve}a koja donose plod u kome je wihovo seme za razmno`avawe. Tako je i bilo. I video je Bog da je i ovo dobro i osvanuo je tre}i dan. ^etvrtog dana Bog je stvorio nebeska tela, Sunce, Mesec i zvezde kao nosioce svetlosti. Sunce je postavio da obasjava i da zagreva zemqu, da se po wemu i po Mesecu odre|uje vreme na zemqi, dan i

5

PRIRODA SVETA JE DRUGA^IJA U ODNOSU NA BO@ANSKU PRIRODU Bog je stvorio svet, kao {to smo videli, ne kao jedinstvenu masu, ve} kao mnoge planete, mnoga konkretna bi}a i vrste. Ta razdeqenost bi}a omogu}uje da postoje vreme i prostor i unutar samog sveta.

Na taj na~in postoji svet i sva bi}a; sve je nastalo, odnosno ro|eno, ni iz ~ega, voqom Bo`ijom. Zato sve ima po~etak i kraj po svojoj prirodi; svet kao celina i svako bi}e posebno.

Svet nekada nije postojao. Kada je Bog za`eleo, stvorio je svet ni iz ~ega. Pre nego {to je svet postao, nije postojalo ni{ta. Postojao je samo Bog. Bog nije stvorio svet iz svoje Bo`anske prirode, ili neke prirode koja je prethodno postojala, ve} ni iz ~ega. Bo`anska priroda nije stvorena, i zato je neograni~ena, nevidqiva i besmrtna. Svet je po prirodi ne{to drugo u odnosu na Boga i odeqen je od Boga. Bog je nestvoren, dok je sve drugo {to postoji stvoreno.

Ta odeqenost sveta od Boga i razli~itost wegove prirode u odnosu na Bo`iju prirodu posledica su stvorenosti sveta ni iz ~ega. To {to je svet stvoren, zna~i da on ima po~etak, odnosno da postoji kao vreme i prostor. Svet, dakle, postoji u vremenu i prostoru zato {to je stvoren, {to ima po~etak. Sli~no tome, kada ~ovek pravi neku odre|enu stvar, on po~iwe da je pravi u jedno odre|eno vreme. Od tog trenutka po~iwe vreme trajawa te stvari. Istovremeno, kada po~iwe da je pravi, ~ovek tu stvar odvaja od drugih stvari. Tako nastaje prostor.

Postojawe vremena i prostora, dakle, zavisi od nastanka sveta. Od kada je svet nastao, od tada su po~eli wegovo vreme i prostor. Vreme i prostor ne postoje izvan stvorenog sveta.

Bog postoji izvan vremena i prostora zato {to je nestvoren, ve~an, nema po~etak, ni kraj.

Da se podsetimo Iz ~ega je Bog stvorio svet? U ~emu se razlikuju Bo`anska priroda i stvorena priroda? Kako nastaju vreme i prostor?

Napravi jednu figuru od plastelina. Pogledaj na sat kada si po~eo da je pravi{. [ta zakqu~uje{? Na koliko na~ina postoji stvorena priroda?

Zapamti Bog i svet su razli~iti po prirodi. Bog je nestvoren, dok je priroda sveta stvorena ni iz ~ega. Vreme i prostor postoje u stvorenoj prirodi. Po~etak postojawa prirode zna~i po~etak postojawa vremena i obrnuto.

Prostor i vreme dve su neodvojive kategorije.

7

BOG JE STVORIO ^OVEKA DA PREKO WEGA OSTVARI ZAJEDNICU SA STVORENOM PRIRODOM prirode. Samo uz Adamov slobodni pristanak moglo je da do|e do li~nog jedinstva Boga s wim, a preko wega i sa ostalom prirodom. Sli~no je kao kada `elimo da smo s nekim ~ovekom prijateq i nerazdvojni drug, a to ne mo`emo posti}i ako i taj drugi to ne `eli. @ivotiwama i stvarima mo`emo upravqati kako ho}emo jer one nemaju slobodu, dok qudima ne mo`emo bez wihovog slobodnog pristanka. U protivnom, qude svodimo na `ivotiwe i na stvari.

Svako stvoreno bi}e je Bogu drago jer ga je Bog iz qubavi stvorio. Zato je Bog, na kraju stvarawa, stvorio ~oveka da s wim, a preko wega i sa ostalom prirodom, ostvari slobodnu zajednicu, zajednicu li~nosti i da tako u zajednici s Bogom stvorena priroda postane besmrtna.

U tom ciqu Bog je stvorio ~oveka na kraju, po svojoj ikoni i podobiju, stvorio ga je kao li~nost, tj. da `ivi u zajednici slobode i qubavi s Bogom i s drugim bi}ima. Zato je ~ovek stvoren da bude slobodan, tj. kao ikona Bo`ija i nosilac celokupne stvorene prirode zato {to je li~nost. Kada volimo jednog ~oveka, tada otkrivamo da je on li~nost i da ne mo`emo da `ivimo bez wega, kao i to da je kao li~nost nosilac postojawa celokupne stvorene prirode. Zato kada izgubimo voqenu li~nost, izgubili smo sve, ~itav svet. Bezli~na priroda, upravo zbog toga {to nema slobodu, zavisi od ~oveka u svom sjediwewu s Bogom, a samim tim i u svom postojawu. Preko ~oveka i wegove zajednice s Bogom i sva ostala priroda dolazi u jedinstvo s Bogom, jer ~ovek je nosilac celokupne prirode. Drugim re~ima, ~ovek je stvoren kao sve{tenik u prirodi, kao wen spasiteq, da prinese prirodu Bogu, i da je sjedini s Bogom. ^ovek treba slobodno, li~no, da ostvari zajednicu s Bogom, a samim tim i spasewe, odnosno ve~ni `ivot za ~itavu tvorevinu. Jer, ~ovek je slobodna li~nost.

Bez wegovog pristanka ne mo`e biti spasewa, niti sjediwewa Boga i stvorene

Da se podsetimo Za{to postojawe bezli~ne prirode zavisi od ~oveka? [ta je Bog hteo da postigne stvoriv{i ~oveka slobodnim? Za{to je bilo potrebno da Adam sam pristane na zajednicu s Bogom? Da li je Bog mogao da ostvari li~nu zajednicu s Adamom bez wegovog slobodnog pristanka? Za{to? [ta bi se desilo da je Bog na silu ostvario zajednicu s Adamom?

Zapamti Bog je izabrao da preko ~oveka ostvari li~nu zajednicu s celokupnom prirodom i da na taj na~in stvorena priroda prevazi|e smrt. Ta zajednica trebalo je da bude slobodna i od Boga i od ~oveka. Zato je Bog stvorio ~oveka slobodnim.

17

20

CRKVA JE TELO HRISTOVO Sad pak, mnogi su udovi, a jedno telo.

A oko ne mo`e re}i ruci: Ne treba{ mi; ili opet glava nogama: Ne trebate mi.

Nego, {tavi{e, koji se udovi tela ~ine da su slabiji, neophodni su; i koji nam se ~ine mawe ~asni na telu, wima pridajemo ve}u ~ast.

Da ne bude razdora u telu, nego da se udovi podjednako brinu jedan za drugoga.

I ako strada jedan ud, s wim stradaju svi udovi; a ako li se jedan ud proslavqa, s wim se raduju svi udovi.

A vi ste telo Hristovo, i udovi ponaosob (1Kor 12, 12â&#x20AC;&#x201C;27).

Jer kao {to je telo jedno i ima udove mnoge, a svi udovi jednoga tela, iako su mnogi, jedno su telo, tako i Hristos.

Jer i jednim Duhom mi se svi krstismo u jedno telo, bili Judejci, ili Jelini, ili robovi, ili slobodni; i svi smo jednim Duhom napojeni.

Jer i telo nije jedan ud nego mnogi.

Ako re~e noga: Po{to nisam ruka, nisam od tela; zar ipak nije od tela? I ako re~e uho: Po{to nisam oko, nisam od tela; zar ipak nije od tela?

Ako bi sve telo bilo oko, gde je onda sluh? Ako bi sve bilo sluh, gde je onda mirisawe?

49

SA D R @ A J

STVARAWE SVETA 5

POSLEDICE ADAMOVOG GREHA 27

PRIRODA SVETA JE DRUGA^IJA U ODNOSU NA BO@ANSKU PRIRODU 7

BOG NIJE ODUSTAO OD SVOJE NAMERE DA SVET POSTANE BESMRTAN 29

BOG JE STVORIO PRIRODU NI IZ ^EGA 9

LITURGIJSKA ZAJEDNICA JE KONKRETNO POSTOJAWE CRKVE 31

^OVEK JE STVOREN PO IKONI BO@IJOJ 11

^LANOVI CRKVE, ODNOSNO LITURGIJSKE ZAJEDNICE 33

NESLIVENA I NERAZDEQIVA ZAJEDNICA BO@ANSKE I STVORENE PRIRODE KAO USLOV ZA POSTOJAWE STVORENE PRIRODE 13

LITURGIJA JE ZAJEDNICA SVE[TENIKA, \AKONA I NARODA BO@IJEG OKO EPISKOPA 35

BOG JE STVORIO ^OVEKA DA PREKO WEGA OSTVARI ZAJEDNICU SA STVORENOM PRIRODOM 17 JEDINO JE ^OVEK POSREDNIK IZME\U BOGA I PRIRODE I WEN SPASITEQ, A NE AN\ELI 19 BOG OTAC JE @ELEO DA TVOREVINA PREKO ^OVEKA IMA ZAJEDNICU SA SINOM POSREDSTVOM SVETOG DUHA 21

LITURGIJA JE NOVI NA^IN POSTOJAWA SVETA I IKONA BUDU]EG CARSTVA BO@IJEG 37 PRAVOSLAVNI HRAM I BUDU]E CARSTVO BO@IJE 39 STAROZAVETNI OPIS STVARAWA SVETA I ISTORIJA PRVOG ^OVEKA 43 POZIVAWE AVRAMA KAO OSNIVAWE STAROZAVETNE CRKVE KOJA JE PRVA SLIKA NOVOZAVETNE CRKVE 45

BOG JE STVORIO SVET SA CIQEM DA SVET POSTANE CRKVA 23

NOVI ZAVET – RO\EWE HRISTOVO 47

PRVI ^OVEK I WEGOV GREH 25

CRKVA JE TELO HRISTOVO 49

51

. + ! $ 3 :E>H@DE 7G6C>R:KH@> ! % " % # ' " N6 R:IKGI> G6NG:9 DHCDKC: O@DA: Пето издање, 2011. година N96K6R 0 -& 0 ,/ % " :D<G69 &7>A>Q:K K:C68 www.zavod.co.

Likovni urednik ГОРДАНА ЛЕСКОВАЦ Ilustracije TODOR MITROVI] Lektor OLGA MINI] Korektura ДИМИТРИЈЕ ДИМИТРИЈЕВИЋ Графички Grafi~kiуредник urednik МИЛАН PETARБЈЕЛАНОВИЋ BOSANAC

&7>B OI6BE6GH@>= I676@6 DGB6I

u cm ?6CJ6G6

фебруара 2011. године. ?6CJ6G6

фебруара 2011. године.

1I6BE6 „Штампарија Српске православне цркве“, Београд