Француској 1830. године поново је истакла значај грађанства
које је постало носилац свих политичких догађ аја. Врхунац
настојања з а националним и социјалним променама
представљале су револуције 1848/49. године. Дога ђ аји у
Француској, Аустрији, Ма ђ арској, Италији и немачким
земљама иако нису одмах дали резултате, у брзали су укидање
феудализма у Европи и испољили тежње з а стварање нових
националних држава.
После ни з а ратова у XVIII веку Османско царство
је из гу б ила 1813. године, док је на Ђур ђ евданској скупштини 1835. године укинут
феудални поредак. Током периода владавине
EVROPA I SVET U
DRUGOJ POLOVINI H¶H I
PO»ETKOM HH VEKA
EVROPA I SVET U DRUGOJ POLOVINI H¶H
Grad »ikago
Albert Ajnπtajn i »arls Darvin
I EVROPA I SVET U DRUGOJ POLOVINI H¶H I PO»ETKOM HH VEKA
замењивали водену пару.
Замена водене паре као
погонског средства еле ктричном енергијом, мо-
торима с унутрашњим са-
горевањем, те нафтом и
гасом као енергетским
изворима назива се Другом индустријском револу цијом . Немачки инжењер Ве рнер Сименс први је успео да претвори механичку енергију у електричну. Амерички про-
област, а извидница једне јединице јануара 1878. године појавила се у Де чанима.
Санстефански мир и
Берлински конгрес Као победница у рату Русија
Османском царству који је склопљен марта 1878.
године у Сан Стефану. Овим миром су предви ђ
PITAWA I ZADACI
Berlinski kongres 1878. godine
SRBIJA I CRNA GORA OD SREDINE H¶H
Kraq Milan ObrenoviÊ
Политичка
ÆelezniËka stanica u Beogradu sagraena 1884. godine
Kraq Milan sa porodicom
Grb Kraqevine Srbije
Milutin Garaπanin i Milan PiroÊanac
Последњи Обреновић
Краљ Милан је абдицирао 1889. године у корист сина Александра коме је тада било 13 година. Ову одлуку је највероватније донео крајем лета 1888. године.
Међу личним разлозима за овај чин била је тра јна психолошка криза, скандалозан сукоб и развод са краљицом Наталијом, те емотивна нестаби лност. Политички разлози су били разилажење с
идеалима народа којим је владао и њиховом наклоношћу ка Русији, које је сам краљ објаснио речима: „Земља ме не разуме и ја је не разумем“.
Државом је до пунолетства краља Александра управљало Намесништво, на челу са, као и две деценије раније, Јованом Ристићем. Период намесништва
PITAWA I ZADACI
Kraqica Draga i kraq Aleksandar ObrenoviÊ
Kraq Petar ¶ KaraoreviÊ
DoËek kraqa Petra ¶
Nikola PaπiÊ
Анексиона криза (1908–1909)
Demonstracije povodom aneksione krize
PITAWA I ZADACI
SRBIJA I CRNA GORA OD SREDINE H¶H VEKA
Unutraπwost seoske kuÊe
Knez Mihailova ulica u Beogradu poËetkom HH veka
Пољопривреда
NovËanica od 10 dinara
PITAWA I ZADACI
Poπtanska marka
Odnos pismenih i nepismenih
Paja JovanoviÊ, „Muni u ruæiËastom“
Laza LazareviÊ
PITAWA I ZADACI
Katarina IvanoviÊ, „Autoportret“
Valtazar BogiπiÊ
Kraqevski dvor na Cetiwu
PITAWA I ZADACI
Kraq Nikola
Balkanske zemqe poËetkom HH veka
Srpski konzulat u Priπtini 1889. godine
Paja JovanoviÊ, „Otac uËi sina maËevawu“
Branislav NuπiÊ
PITAWA I ZADACI
Milan RakiÊ
SRBIJA I CRNA GORA OD SREDINE H¶H VEKA DO
П
очетком XX века „болесник на Босфору“,
како је Османско царство називано у Европи,
показивао је све веће знаке слабости. Током јесени 1911. године Италија је искрцала своје трупе у
северној Африци и у рату са Турцима освојила
Триполис и Киренаику. Овај догађај је
UËeπÊe vojnika u balkanskim ratovima
„Рат Турцима“
Crnogorska vojska prelazi Lim 1912. godine
Zapleweno tursko oruæje posle bitke kod Kumanova
Srpski artiqerci pod Jedrenom 1913. godine
Vojvoda Radomir Putnik
General Æivojin MiπiÊ
Nikola PaπiÊ i serdar Janko VukotiÊ
PITAWA I ZADACI
SRBIJA I CRNA GORA OD SREDINE H¶H
Ukupan broj Srba u Bosni i Hercegovini
Uroπ PrediÊ, „HercegovaËki begunci“
Benjamin Kalaj
Анексија
Franc Ferdinand i Gavrilo Princip
PITAWA I ZADACI
SRBIJA I CRNA GORA OD SREDINE H¶H
Svetozar MiletiÊ i Laza KostiÊ
Jaπa TomiÊ i M. Polit-DesanËiÊ
Novi Sad u H¶H veku
Srbi graniËari u Vojnoj krajini
Antisrpske demonstracije u Zagrebu 1902. godine
Srbi ‡ uËesnici konferencije u Zadru
PITAWA I ZADACI
Zgrada Srpske πtamparije u Zagrebu
Zgrada Srpske banke
PRVI SVETSKI RAT
1914‡1918.
упротности великих европских сила су
почетком XX века достигле кулминацију. Немачка
је била све гласнија у свом незадовољству и тежњи
да се поседовање колонија прерасподели. Аустро-Угарска, иако знатно ослабљена, желела је да буде
нешто више од регионалне силе и стога је све дубље
падала у немачки загрљај. Осетивши да је ош трица
немачког милитари зма окренута према њиховим
колонијалним поседима Ф ранцуска и В елика
Британија су закључиле „срдачни споразум“ којим су регулисале своје колонијалне несугласице. Када се савезу буде прикључила Р усија, формираће се
који би требало да заустави немачки продор.
Б ританско приближавање Ф ранцуској било је
изазвано узнемирено ш ћу услед јачања немачке
војне силе на мору, коју је пратила индустријска и трговачка експанзија. Британци су стога 1908. године усвојили принцип војно-поморске
политике који је предвиђао изградњу
мароканске кризе, Анексиона криза, провокација Аустро-Угарске током Првог балканског рата и
трка у наоружању показале су сталну присутност
варница које су могле да прерасту
NemaËki regruti 1914. godine
Francuska vojska u ¶ svetskom ratu
Britanska vojska u ¶ svetskom ratu
Bitka kod Verdena
Zbog upotrebe bojnih otrova gas-maske su postale obavezne
Преломна 1917. година
Tenk u ¶ svetskom ratu
Rovovi na Zapadnom frontu
Okolina Ipra, oktobar 1917. godine
Година расплета – 1918.
PITAWA I ZADACI
Kapitulacija NemaËke
И ако је Русија била пета индустријска сила
света, требало је да има знатно већи обим
производње да би задовољила своје потребе.
Свечаним манифестом с почетка шездесети х
година XIX века ф еудални систем је укинут, али
је држ ава и даље била у полу ф еудалном стању.
Незадовољство у земљи је јавно показано у време рата са Јапаном 1905. године када је отворено
нападнут ц арски апсолутизам и полу ф еудални
систем. У погледу ратова Русију су карактерисали
Parada ruske vojske 1914. godine
Ruski car Nikolaj ¶¶
Æene Ëekaju u redu za hleb u Petrogradu 1917. godine
Juriπ na Zimski dvorac 8. novembra 1917. godine
Lewin govori na trgu u Moskvi
PITAWA I ZADACI
ритисак Аустро-Угарске на Србију је по-
четком века био сталан. Царински рат, Анексиона
криза и понашење Монархије током Првог балканског рата најав љивали су тежњу Аустро-Угарске
д а уклони препреку њеном на д ирању ка Солуну.
Сарајевски атентат је послужио као идеална прилика да се Србији упути ултиматум који она не би
их бугарским иконама. Под маском депортовања, масовно су убијали становништво, нарочито свештенике и
Сви почињени злочини имали су само ограничени успех,
Austrougarski
PITAWA I ZADACI
Н
аметнути рат Србија је прихватила као
реалност, иако га у датом тренутку никако није
желела. Рат је претпоставио дефинисање ратних
ц иљева, а они су били у спре зи сложених односа
на ционалних интереса српског народа, етни ч ког
састава Аустро-Угарске и територијалне неком-
пак тности Срба. Њихово дефинисање није могло
балканских ратова
Ivan MeπtroviÊ
Jugoslovenski odbor
ц а да је од ње био
материјално подупиран.
Крфска
декларација
На ини ц ијативу Николе Па ш ића одржан је
Nikola PaπiÊ posle potpisivawa Krfske deklaracije
PITAWA I ZADACI
Srpska vojska ulazi u Beograd 1918. godine
SVET IZME–U DVA SVETSKA RATA
SVET IZME–U DVA SVETSKA RATA
П
рестанком ратних операција уследило је
пот пи сивање мировних уговора. Као водећа
европска сила из рата је изашла Француска, што је
утицало да се мир склапа на њеној територији.
Уговори са пора ж еним држ авама нису потписани
колективно већ појединачно: са Немачком у Версају, са Аустријом у Сен Жармену , са Ма ђ арском у
Тријанону, Бугарском у Нејиу и Османским царством у Севру . Кон ф еренција је отпо ч ела са радом
18. јануара 1919. године у „Сали огледала“ у Версају, на истом оном месту где је 1871. године проглашено уједињење Немачке, и заседала је непрекидно годину
дана. За полазну програмску ос нову конференције прихваћен је став председника С А Д Вудро
Mirovna konferencija u Versaju 1919. godine
PITAWA I ZADACI
Vudrou Vilson
SVET IZME–U DVA SVETSKA RATA
оком, а нарочито кра ј ем рата Европа ј е
била захваћена револуцијама и покретима којима
ј е народ желео да измени дотадашње односе у
привреди и дру штву. Унутрашња нестабилност
држава је карактери сала како поражене, тако и
многе победничке земље. Велики број страдалих, рањених и обогаљених у рату, општи економски
колапс, пад животног стандарда, као и глад створили су повољно тло за ширење екстремистичких учења. Њихов циљ ј е увек био исти: ства рање снажне националне државе са
Marπ na Rim
Немачки нацизам
Пораз у рату, исцрпљена привреда, велики број
незапослених, револуционарна догађања и висока стопа инфлације стварале су у Немачкој плодно тле
за политику „чврсте руке“. Носиоци оваквих хтења су
били бивши војници и официри, некадашњи високи
чиновници царства, немачко племство, део привредне и финансијске елите. Политички гледано били су то
припадници ултранационалиста, реваншиста, антисемита, монархиста, антикомуниста. У таквој атмосфери
изнедрила се и Национал-социјалистичка немачка
партија рада. За разлику од других странака десничарског опредељења Национал-социјалисти су се обратили
широким слојевима немачких обичних људи, јер су
управо ти, средњи друштвени слојеви, били главни
носилац и главна снага национализма, па и шовинизма.
Кроз нацију, њену величину и историјску мисију и сам
безимени појединац се идентификовао и изграђивао свест о свом постојању и свом месту у историји. Национал-социјалистички
Naslovna strana „Moje borbe“ i Hilterov plakat
Adolf Hitler i Hajnrih Himler
PITAWA I ZADACI
Staqin Ruπewe crkava u Sovjetskoj Rusiji
SVET IZME–U DVA SVETSKA RATA
Austrijanci pozdravqaju dolazak nemaËkih vojnika 1938. godine
Franko i Musolini
Шпански
у
био је генерал Франциско Франко, под чијом командом су побуњене јединице отпочеле сукоб ко ји је прерастао у дуг
Ruπevine Gernike
Pikaso, „Gernika“
PITAWA I ZADACI
SVET IZME–U DVA SVETSKA RATA
И ако најразорнији рат у дотадашњој исто-
рији човечанства, Први светски рат је подстакао
промене и напредак у многим областима. Потреба
за саврше нијим оружјем утицала је на развој ин-
дустрије, активно учешће жена у процесу производње довело је до промене њи ховог статуса у друш тву, уметност се обра ћ ала јавности са јасним
антиратним порукама, али се и ангажовала у служби државе и система. Велики сукоб и тоталитарни
режими
Уметност и архитектура
Уметност
нови стилови, пре свега у области апстракције, изражени преко материјала и технике који до тада нису
кориш ћени у процесу стварала ш тва. Својим карактером савремена уметност је
Гропиус основао школу модерне архитектуре и дизајна Баухаус. Намера
Poznati komiËari nemog filma »arli »aplin i Baster Kiton
KRAQEVINA SHS / JUGOSLAVIJA U ME–URATNOM PERIODU
KRAQEVINA SHS/JUGOSLAVIJA U ME–URATNOM PERIODU
Држава формирана Прводецембарским
актомје јула 1920. године променила име у
Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца. Иако је
требала да одражава жељу већине јужнословенског
живља за заједни чким животом, била је то земља
супротности које су се огледале у националној,
верској, полити ч кој, културној, економској и
социјалној сфери. Срби су при хватили нову државу и сматрали свој национални програм испуњеним.
Знатан број Хрвата је желео административну јединицу са ш ироком аутономијом, у којој би се
на ш ле све области које су сматрали својим.
Геополити чки положај Словеније опредељивао је Словенце према заједни ч кој држави, али је
о посебности
Краљевине 1. децембра 1918. године до доношења Устава назива се државноправни провизоријум. Власт је припадала регенту А лександру, који је факти ч ки вршио краљевску
Grb Kraqevine SHS
Kraq Aleksandar
је
ска странка , са Љубомиром Давидовићем и Светозарем Прибићевићем на челу. Настала на политици националног помирења странка је својим деловањем
требала да утиче да се превазиђу последице учешћа Срба, Хрвата и Словенаца на супротстављеним странама у рату. Залагала се за државу на идеји јединственог југословенског народа, без обзира на посебности три призната народа. Демократска странка је требало да привуче део бирачког тела српског
Stojan ProtiÊ i Qubomir DavidoviÊ
Stjepan RadiÊ i Anton Koroπec
Proglaπewe Vidovdanskog ustava
Jedna od vlada SHS sa Nikolom PaπiÊem na Ëelu: Boæidar Æ. MaksimoviÊ, Andra StaniÊ, Duπan TrifunoviÊ, Krsta Q. MiletiÊ, Miloπ TrifunoviÊ, Milan StojadinoviÊ, MomËilo A. NinËiÊ, Marko N. TrifkoviÊ, Nikola PaπiÊ, Svetozar PribiÊeviÊ, Marko S. –uriËiÊ, Prvislav Grisogono, Gregor Æerjav, Edo LukiniÊ, Nikola T. UzunoviÊ, Slavko S. MiletiÊ
PITAWA I ZADACI
2.
3.
KRAQEVINA SHS/JUGOSLAVIJA U
рокламовано народно јединство никада
нису при х ватиле полити ч ке странке, наро ч ито
несрпске. Народна скупштина је постала поприште
супротстављени х национални х интереса. Демаго-
гијапоједини х вођ а, наро ч ито Стјепана Радића, стварала је нетрпељивост према власти као ту ђ ој
и наметнутој. Безбедност земље су, поред сепаратисти чки х тежњи Хрвата, угрожавали Алб анци и
Kraqica Marija sa sinovima
Marsej 9. oktobra 1934. neposredno pre atentata
Narod izraæava svoju æalost zbog ubistva kraqa Aleksandra
Kraq Petar ¶¶ sa majkom
PITAWA I ZADACI
»lanovi Namesniπtva polaæu zakletvu
KRAQEVINA
SHS/JUGOSLAVIJA U
У
атмосфери пуној притисака на изборно
тело и емотивног сећања на палог „витешког
краља“, на петомајским изборима 1935. године
влада Богољуба Јевтића, председника Југословенске
националне странке, добила је највеће поверење
бирачког тела. Међутим, немогућност састављања
стабилног кабинета, као и настојање кнеза Павла
да се смире узавреле политичке страсти довели су до веома брзог
Milan StojadinoviÊ
Plakat JRZ
Dragiπa CvetkoviÊ
StojadinoviÊ sa saradnicima
Спољна
пријатељ“, па је као таква била потребна Краљевини као упориш те у међ ународним односима. Ово наравно не з нач и да су се интереси две државе све време поклапали. Страх од мађарског ревизионизма приближио је Чехослова ч ку, Краљевину СХС и
умунију, а две последње и додатно з бог претњи од Бугарске. Резултат међ усобног приближавања било је
формирање саве з а половином 1920. године, који би
онемогућио будуће промене у Подунављу. На предлог ч ехословач
(Mala Dohoda).
Milan StojadinoviÊ i Musolini
PITAWA I ZADACI
2.
Knez Pavle
KRAQEVINA SHS/JUGOSLAVIJA U ME–URATNOM PERIODU
атне последице са којима се Краљевина
суочила биле су веома тешке: разорене саобраћајне
везе, знатан број уништених и оштећених фабрика,
валутни хаос, глад, оскудица станова и јавних
просторија. Осим Србије и Црне Горе, које су
доживеле демографску катастрофу и огромна
разарања, знатно су страдале и остале области
које су ушле у састав нове државе. Краљевина је у економском погледу била спој разноликих
система и стандарда, једних покрајина знатно
развијенијих од других, са становништвом чији су приходи потицали из различитих основа. Попут економије и друштвени односи у различитим деловима земље су се знатно разликовали. Огледали су се у степену
Varoπ u Srbiji tridesetih godina HH veka
Centar Beograda snimqen 1926. godine
Beogradski sajam tridesetih godina HH veka
NovËanica od 20 dinara
пуштен је у саобраћај
се оштећеним, иако је динар Краљевине Србије био неупоредиво вреднија валута после рата.
Огромна послератна инфлација почела је да јењава
почетком 1923. године мерама које је почео спроводити
Милан Стојадиновић, као министар финансија.
Резултат је био да је 1925–1931. године динар био
веома стабилна валута. У финансијском погледу доминирали су хрватски
од по ч етка априла. Британија и Ф ран ц уска дале су гаран ц ије Пољској да ће бранити њену
независност, мада је Хитлер сматрао да Британија
ипак неће интервенисати. Немач ким нападом на
Пољску 1. септембра отпочео је Други светски рат који је трајао пуних шест година. На почетку је то
био рат у европским оквирима,
NemaËke trupe ulaze u Poqsku
Vidkun Kvisling
и Холандије и кроз Ардене изврши упад у североисточну Француску. Продор је требало да раздвоји француско-британске снаге и уништи и х . Немци су кренули у
напад 10. маја 1940. године. Упали су у земље Бенелукса
и Француску. Пет дана касније Холандија је капитули-
ра ла, а немачка војска, са повременим краћим застоји-
ма, овладавала је француском територијом. Део савезни чке војске, који се састојао
NemaËki vojnici pod Trijumfalnom kapijom u Parizu
Ruπevine Londona posle bombardovawa
Radar
NemaËke jedinice ulaze u Ukrajinu u leto 1941. godine
PITAWA I ZADACI
Zapaqeni brodovi u luci Perl Harbura
DRUGI SVETSKI RAT 1939‡1945.
Успеси Немачке одавали су утисак о њеној
непобедивости. Брзи слом Француске као силе од
највишег угледа уклонили су сваку помисао малим
европским државама о могу ћ ности успешног
отпора. Краљевина Југославија је на све начине
покушавала да у постоје ћ ем сукобу остане неутрална. Немачки план напада на Совјетски Савез, уз прет ходно потпуно овладавање континенталном Е вропом, је такву могу ћ ност искључивао. Константним притиском и окружују ћ и је својим сателитима, Немачка је крајем 1940. и почетком 1941. године појачала притисак да се Југо славија изјасни. Мартовски догађаји Иако нескривени англофил,
Demonstracije u Beogradu 27. marta 1941. godine
Pristup Jugoslavije Trojnom paktu
Nova vlada Kraqevine Jugoslavije posle puËa od 27. marta
Kapitulacija vojske Kraqevine Jugoslavije 17. aprila 1941.
Dimitrije QotiÊ
Proglaπewe NDH
Pokrπtavawe Srba u NDH
Odvoewe Srba u logor
PITAWA I ZADACI
Kraq Petar ¶¶ na sednici Emigrantske vlade
DRUGI SVETSKI RAT 1939‡1945.
Dragoqub MihailoviÊ
Plava garda ‡ slovenaËki Ëetnici
Устанак у Србији
Josip Broz Tito
Borci πtabne Ëete Glavnog πtaba za Srbiju, 1941. godine
Veselin Misita
PITAWA I ZADACI
Milan NediÊ
DRUGI SVETSKI RAT 1939‡1945.
И ако су често садејствовали у акцијама
против немачке војске, однос партизана и четника је од почетка био напет. Комунистичка партија Југославије је ситуацију насталу окупацијом земље сматрала историјском шансом да изврши државно-политички преображај земље. Иако је основна тежња КПЈ била спровођење социјалне револуције, она није у први ма х јавно наглашавана, изузев црвене петокраке на капама. Идеолошки рад у јединицама био је препуштен политичком комесару, чија су
Glavni πtab crnogorskih partizana
Portret partizanke
Regruti ¶¶ ravnogorskog korpusa JVUO polaæu zakletvu
Nemci streqaju srpske civile
Formirawe ¶ proleterske brigade u Rudom, 21. decembra 1941.
PITAWA I ZADACI
Grupa boraca JVUO
DRUGI SVETSKI RAT 1939‡1945.
Razruπeni Staqingrad
Bitka kod Kurska
AmeriËki tenkovi u Palermu, na Siciliji, jula 1943. godine
Iskrcavawe u Normandiji, juna 1944. godine
Почетком
Crvena armija u pokretu
Ruski vojnik na Rajhstagu, 1. maja 1945. godine
Susret ameriËkih i ruskih jedinica na Labi 1945. godine
Predaja japanskih jedinica na kraju rata
PITAWA I ZADACI
3.
6.
DRUGI SVETSKI RAT 1939‡1945.
Nemci i ustaπe sprovode zarobqene KozarËane u logor
Kneæpoqe ‡ majka izdvojena iz izbegliËke kolone
Partizani prelaze Neretvu
Plakat za film o Ëetnicima
уни ш тавања партизанских јединица Опе ра-
групе Врховног ш таба. План немачке команде
је да се створи
сужава око Оперативне групе Врховног
ш таба. Партизанске јединице требало је изоловати у пустим пределима Црне Горе и ту униш
PITAWA I ZADACI
Jajce
DRUGI SVETSKI RAT 1939‡1945.
ризнање НОВЈ на Техеранској конференци ј и омогућило је директне контакте Врховног
и савезника.
Tito u Drvaru, maja 1944. godine
Plakat NediÊeve vlade o bombardovawu Beograda
ставиле са овладавањем територије Србије и до почетка јануара 1945. године контролисале су читаво подручје
јужно од Саве и Дунава. Овладавањем источним и југоисточним деловима з емље, крајем 1944. године, фронт НО ВЈ
се на совјетски фронт у Мађарској. Првог јануара 1945. године НО ВЈ је реорганиз
Artiqerija JA na Sremskom frontu
Tito govori na Bawici, oktobra 1944.
Pavle
»etniËke jedinice se predaju zapadnim Saveznicima
Suewe Draæi MihailoviÊu
PITAWA I ZADACI
6.
DRUGI SVETSKI RAT 1939‡1945.
То што је Немачка окупирала велики број
европских земаља није значило крај супротстављања Новом поретку. Иако је 1942. година представ љала врхунац доминације Трећег рајха, разлике
које су постојале између појединих окупираних
земаља све више су нестајале и акције покрета
су
све изра женије. Односи
су
ћености. Даље зближавање Велике Британије, Сједињених Америчких Држава и Совјетског Савеза интензивира се уласком двеју последњих држава у рат.
Покрети отпора
Вид отпора окупатору био је веома различит. Огледао се како у бојкотовању окупаторових мера у
разним областима свакодневног живота, преко саботажа, диверзија, помоћи заробљеним савезничким
Deca u ratu ‡ prizor iz Varπavskog geta
Auπvic
Staqin, Ruzvelt i »erËil na konferenciji u Teheranu
Suewe u Nirnbergu
PITAWA I ZADACI
SVET POSLE DRUGOG SVETSKOG RATA
SVET POSLE DRUGOG SVETSKOG RATA
Непосредна последица Другог светског рата су огромни људски губици и огромна материјална
разарања. Велики број погинулих цивила, депортованих грађана, концентрациони логори, заробљенички логори, ратне операције са великим бројем
погинулих војника упозоравале су свет да се
претерано оду шевљење попут оног у 1918. години не сме да понови. Закључена примирја 1945. године стога су се
Ruπevine Berlina
Podela NemaËke na okupacione zone
PITAWA I ZADACI
Organizacija Ujediwenih nacija
SVET POSLE DRUGOG SVETSKOG RATA
Упркос
постигнутој заједничкој победи у
рату, пријатељски односи међу савезницима су
почели нагло да слабе. Почетак периода међународне затегнутости, тзв. хладног рата је 1947. година. У основи, овај периoд дефинишу супро тстављени односи Сједињених Америчких Држава
и Совјетског С авеза. Успостављање соција листичког уређења у Пољској, Мађарској, Р у мунији, Југославији, Албанији и Бугарској проширило је утицај Совјетског Савеза. Ослабљени утицај европских сила, успех на изборима француских и италијанских комуниста, антиколонијално расположење народа Африке и А зије,
Izgradwa Berlinskog zida
Scena iz vijetnamskog rata
ве ћби ле повезане Информ бироом, а економски Саветом за узајамну економску помоћ (1949), на
Сов ј етског Савеза потписа ле су 1955. године Варшавски пакт . Савезу су, уз СССР присту-
у васиону, ко први крочити на Месец, колико ће се медаља освојити на спортским такмичењима)
биле су огроман финансијски терет за припаднике
оба блока и оба система. Док су капиталистичке
државе биле озбиљно економски уздрмане, али је
виталност њихове привреде то поднела, соци јалистичке државе, а пре свих Совјетски Савез, доживеле су економски крах. Стање у привреди и финансијама одразило се и на
Demonstracije u Pragu (1968)
Demonstracije protiv SSSR u Budimpeπti (1956)
Mihail GorbaËov
Leh Valensa
Nikolae »auπesku
Spejs πatl
PITAWA I ZADACI
Duran Duran
Nelson Mendela ‡ simbol borbe protiv aparthejda
JUGOSLAVIJA POSLE
DRUGOG SVETSKOG RATA
Kraq Petar ¶¶ na karikaturi u britanskoj πtampi 1944. godine
Milan Grol
Naslovna strana „Politike“ od 12. novembra 1945. godine
Elektrifikacija zemqe
PITAWA I ZADACI
Ж еља за самосталношћу у међународним
од носима и аутономним унутрашњим развојем
довела је до сукоба Југославије са Совјетским Саве-
зом, а тиме и осталим државама „реалног кому низма“. Постепено удаљавање од остали х со цијали-
сти чки х земаља Југославију је приближило западним државама, које су је испрва дочекале са непове рењем. Стварањем новог, „самоуправног“ со ц ијализма,
Goli otok ‡ jedan od logora za politiËke protivnike
Nikita HruπËov i Josip Broz Tito
„Fabrike radnicima“
PITAWA I ZADACI
Tvorci nesvrstanih: Nehru, Tito i Naser
JUGOSLAVIJA POSLE DRUGOG SVETSKOG RATA
Отварање Југославије према Западу утицало је на пораст животног стандарда и давало је стано-
в ништву привид стабилности на свим пољима. Управо у периоду интензивног пораста квалитета живота започето је разграђивање земље. Устав из 1974. године издигао је значај републичких влада у односу на савезну, ре публичка тржишта су
постала важнија од заједничког, економска криза
постајала је очитија, а смрт „првог сина народа и народности“ означила је почетак краја југословенске федерације.
Животни
NovËanica FNRJ
Porast kupovne moÊi i ukupnog æivotnog standarda
Maspok u Hrvatskoj 1971. godine ‡ miting u Zadru
Aleksandar RankoviÊ
Proglaπewe Tita za doæivotnog predsednika 1974. godine
Sahrana Josipa Broza Tita 1980. godine
PITAWA I ZADACI
Sruπena pravoslavna crkva u Pakracu 1991. godine
Srpske izbeglice napuπtaju Kosovo 1999. godine
JUGOSLAVIJA POSLE DRUGOG SVETSKOG RATA
Ч
итав друштвени развој социјалистичке
Југославије био је под строгим надзором комуни-
стичке партије. Контрола над свим сегментима
друштва сматрана је неоп ходном ради изградње
„исправне свести новог човека“. У ту свр х у је
почетком 1946. године установљен Комитет за
агитацију и пропаганду (Агитпроп) да контролише
образовање, медије, издаваштво, науку, уметност, као и сва уметничка, културна и спортска удружења. Постепеном либерал изацијом друштва попуштале су и стеге државе,
TipiËna seoska porodica
Dodela Nobelove nagrade za kwiæevnost Ivi AndriÊu 1961. godine
Crtani film „Baltazar“
Scena iz filma „Maratonci trËe poËasni krug“
Музика
Партизан из Београда (финалиста Купа шампиона 1966) и
1979).
света (1970, 1978, 1990, 1998. и 2002), осам пута прваци Европе (1973, 1975, 1977, 1989, 1991, 1995, 1997. и 2001) и једном олимпијски победници (1980). Клупс к и прва ц и Европе б или су: Босна , Цибона (два пута), Југопластика (три пута) и Партизан .
1986.
DoËek vaterpolo reprezentacije
(1986, 1991.
(1991, 2001. и 2003),
2005),
(1968, 1984. и 1988),
2000.
2001.
(1972.
PITAWA I ZADACI
„Crvena zvezda“ postaje evropski πampion u fudbalu
Алексов Боја н, Илустроване хронологије, Нови Сад, 2004.
Анти ћ Чедом ир, Велика Британија, Србија и Кримски рат 1853–1856, неутралност као нез ависност , Београд, 2004.
Ба коти ћ Лу јо , Срб и у Далмацији од пада Млетачке репу блике до уједињења ,Нови Сад, 1991.
Бецић М. Иван, Финансијска политика Кра љевине СХС 1918–1923, Београд, 2003.
Београд у сећањима 1930–1941 , Београд, 1983.
Винавер Ву к, Југославија и Ф ранцуска и з међу два светска рата, ( Да ли је Југославија б ила француски „сателит“) , Б ео град, 1985.
Војвод ић Ми ха јло
1979.
1989.
Београд, 1984.
Детињство
нови ћ Дубравка, Београд, 2001.
Die Wiener Moderne, 1890–1910 , Wien, 1999.
Д
ћ Љуб одраг, Културна политика Кра љ евине
1918–1941 , 1–3, Београд, 1996.
Д и м и ћ Љуб о драг, Ср б ија у Ј угославији, Историја српске државности , III, Нови Сад, 2001.
Ђ орђеви ћ Д имит рије, Националне револу ције балканских народа 1804–1914 , Београд, 1995.
Ек мечи ћ Милорад, Устанак у Босни 1875–1878, Београд, 1996.
Екмечић Милорад, Стварање Југославије 1790–1918, 1–2, Београд, 1989.
