Географија за 5. разред основне школе - 15329

ГЕОГРАФИЈА

ЧОВЕК И ГЕОГРАФИЈА

1 Сусрет са географијом

ПОКАЖИ–ДОКАЖИ

ВAСИОНА

2 Васиона: звезде, сазвежђа, галаксије

3 Сунчев систем

4 Сателити: Месец

ПОКАЖИ–ДОКАЖИ

ПЛАНЕТА ЗЕМЉА

Облик и кретања Земље

5 Облик Земље и изглед њене површине

6 Земљина кретања: ротација

7 Земљина кретања: револуција

8 Последице револуције: смена годишњих доба и топлотни појасеви

ПОКАЖИ–ДОКАЖИ

Унутрашња грађа и рељеф Земље

9 Земља: унутрашње силе и унутрашња грађа

10 Литосферне плоче

11 Вулкани

12 Земљотреси

13 Како унутрашње силе утичу на рељеф?

14 Спољашње силе: обликовање рељефа

15 Човек и литосфера

ПОКАЖИ–ДОКАЖИ

Вaздушни омотач Земље

16 Упознавање атмосфере

17 Време

16 Клима

19 Атмосфера је угрожена

ПОКАЖИ–ДОКАЖИ

20 Светско море

21 Кретање воде Светског мора

22 Копнене воде: подземне воде

23 Копнене воде: реке

24 Поплаве

25 Копнене воде: језера

26 Копнене воде: лед на Земљи

27 Загађивање и заштита вода

ПОКАЖИ–ДОКАЖИ

Биљни и животињски свет на Земљи

28 Природне зоне: тропска кишна шума и савана

29 Природне зоне: пустиња, шума, степа, тундра

ПОКАЖИ–ДОКАЖИ Интернет адресе

У градиву четвртог разреда било је речи о кружењу воде у природи. Сада

је одличан тренутак да сазнаш за још један важан кружни процес, а то је

кружење стена у природи!

Звучи невероватно, али стене често мењају своје „место боравка”. Да

би ти било јасно како се то дешава, потребно је да на тренутак ускочиш

у временску машину. Замисли како унутрашње силе Земље избацују

ужарену лаву на површину, након чега лава очвршћава и пуца у комаде, да би је неки речни ток дограбио и сасвим уситнио отпремајући је на дно океана. Одатле ће, одмарајући на некој литосферној плочи, поново бити подвучена у подземље и круг ће се затворити. Но, само накратко. Процес се наставља даље и креће из почетка.

Kада завршиш ово поглавље, моћи ћеш...

да закључиш како планета Земља изгледа изнутра;

да одговориш на питање како су диносауруси из Јужне Америке могли да скокну по храну у Африку;

да неком објасниш како и на Србију могу да делују последице ерупције вулкана;

да разумеш зашто се догађају природне непогоде као што су земљотреси;

да испричаш и објасниш процес кружења стена у природи.

КРАТАК ПРЕГЛЕД ПОГЛАВЉА

Земља: унутрашње силе и унутрашња грађа

Литосферне плоче

Вулкани

Земљотреси

Како унутрашње силе утичу на рељеф?

Спољашње силе: обликовање рељефа

Човек и литосфера

УНУТРАШЊА ГРАЂА

И РЕЉЕФ ЗЕМЉЕ

Земља: унутрашње силе и унутрашња грађа

Шта мислиш, да ли је Земљина унутрашњост једнолична или има више

различитих делова? Како су ти делови распоређени? Да ли је унутар наше

планете све мирно (статично) или у покрету (динамично)?

Земљина гравитација

Већ си научио/ла да се сила која привлачи сва тела ка Земљином центру назива Земљина тежа или гравитација. Ако посматраш још шире, чак и сам настанак Земље повезан је са гравитацијом. У науци је прихваћено тумачење да је Земља настала пре отприлике четири и по милијарде година сједињавањем чврсте (стена)

и гасовите материје у васиони током окретања око Сунца. У том материјалу, честице су се гравитационо привлачиле и маса се згушњавала. Дакле, јасно је да је за формирање и опстанак наше и свих других планета заслужна сила гравитације.

Гравитација је увек присутна и не мења се током времена. Она утиче на све што се догађа на Земљи – како на њеној површини, тако и у унутрашњости.

Земљина гравитација

Земљина топлота

језгро омотач језгра Земљина кора литосфера

Где може да се види доказ да се сила гравитације смањује са удаљавањем од центра Земље?

Згушњавањем стеновито-гасовите материје приликом настанка Земље развила се Земљина унутрашња топлота. Она достиже и више хиљада степени Целзијуса. Та топлота је за људске појмове трајна. Њен узрок су специфичне физичке и хемијске реакције које ослобађају топлоту. Те реакције одвијају се у унутрашњости наше планете. Енергија Земљине топлоте усмерена је од центра Земље према површини, дакле, има супротан смер од силе гравитације.

Унутрашња грађа Земље

У грађи наше планете површински слој чини Земљина кора

То је најтањи слој и може се упоредити са љуском јајета, иако

је кора у односу на величину Земље још тања него што је љуска

у односу на јаје. За разлику од љуске, Земљина кора није толико уједначена и неоштећена, већ је испуцала на много места. О

томе ћеш више сазнати у наредним лекцијама.

Јеси ли некад био/ла у некој бањи? Како је могуће да тамо из земље извире топла вода?

Човеково напредовање у васионски простор много је веће него у дубину Земље. Човек је успео да специјалним бушилицама зађе у дубину Земље свега нешто више од 12 километара. Ногом је крочио до непуна четири километра дубине у једном руднику у јужној Африци.

Земљина топлота

Слика 1. Унутрашња грађа Земље

Унутрашњу грађу Земље карактерише слојевитост па се уочава неколико омотача (сл. 1). Испод Земљине коре налази се омотач језгра. Омотач језгра се састоји од горњег омотача, који се налази непосредно испод Земљине коре, и доњег омотача. Омотач допире у дубину Земље до приближно 2.900 km.

Земљино језгро има полупречник од око 3.400 km и састоји се из два дела. Спољашње језгро је у течном стању, а унутрашње језгро је чврсто и представља сâмо средиште планете Земље. Температура у језгру је веома висока. Језгро је изграђено од тешких метала, међу којима преовлађујe гвожђе (преко 8/10). С повећањем дубине, повећавају се температура, притисак и густина материје од које је изграђена Земља.

Примећујеш ли да се у текстовима о Земљи помиње много разних омотача? Који су од њих унутрашњи, а који спољашњи?

Грчка реч „литос“ значи камен. Литосфера је најнижи географски омотач. Често није видљива јер је прекривена воденим или биљним покривачем, али се увек налази у подлози.

Земљина кора нема уједначену дебљину, већ јој се дебљина мења у различитим деловима. Постоје две врсте коре: континентална и океанска. Континентална кора је дебља; њена дебљина креће се у распону од 20 до 80 километара. Океанска кора је много тања, приближно од 5 до 10 километара, али је због свог састава тежа од континенталне коре.

Земљина кора и највиши део омотача језгра, који је у непосредном контакту с кором, заједно чине литосферу (сл. 2).

Грађа литосфере

Литосфера је у потпуности изграђена од три основне групе стена: магматских, седиментних и метаморфних.

Слика 3. Магматске стене: гранит (лево) и базалт (десно, више појединачних комада)

Магматске стене настају хлађењем и очвршћавањем усијане кашасте масе растопљених стена која се назива магма. То су најстарије стене на Земљи. Једна од најпознатијих је гранит, који је у великој мери присутан у континенталној кори. Океанска кора се највећим делом састоји од стене под називом базалт (сл. 3).

Седиментне стене настају таложењем ситних стеновитих честица које су производ разарања осталих врста стена. Осим стеновитих честица, могу се таложити и љуштуре водених организама. Наталожени материјал очвршћава и образује нове стене. Оне су често слојевите, што значи да су се услови таложења мењали током времена. Отуда слојеви имају различите дебљине и боје (сл. 4).

Слика 2. Литосфера: две врсте Земљине коре и највиши део омотача језгра

Слика 4. Седиментна стена: пешчар

Метаморфне стене настају преображајем (метаморфозом) магматских и седиментних стена, а такође и претходно насталих метаморфних стена. Узроци метаморфозе су промене температуре и притиска. Један од примера метаморфних стена су кристаласти шкриљци. Они изгледају као да су грађени од стиснутих листића или кристалчића (сл. 5). Други пример метаморфних стена је мермер, настао метаморфозом кречњака.

Магматске и метаморфне стене заједно чине преко 9/10 укупне масе литосфере, док су седиментне стене заступљене готово искључиво на површини. Међу метаморфним стенама много је већи удео оних које су настале од магматских, него оних које су настале од седиментних стена. Ако литосферу посматрамо као целину, најзаступљеније стене су перидотити, који доминирају у омотачу језгра (види сл. 5 на стр. 48).

Током таложења седиментних стена, понегде су наноси песка и муља прекрили остатке биљака или животиња. Остаци који не иструну него очврсну заједно с наносом у ком се налазе, могу на тај начин да се очувају хиљадама, па чак и стотинама милиона година. Ти остаци називају се фосили (сл. 6).

Слика

На основу дате класификације

стена шта мислиш – која група стена, се може сматрати основном?

Слика 7. Кружење стена у природи, описано на стр. 41

ОДГОВОРИМА ДО САЖЕТКА

1. Које су унутрашње силе Земље?

2. У ком смеру делује гравитација, а у ком Земљина топлота?

3. Како се назива горњи, чврсти слој Земљине лопте?

4. Које врсте Земљине коре постоје?

5. Који слој се налази испод Земљине коре?

6. У ком агрегатном стању се налази спољни део језгра?

Слика 6. Фосил амонита (у стени), чији су представници изумрли пре око 65 милиона година.

7. Које је заједничко име за Земљину кору и највиши део омотача језгра?

8. Које су три основне групе стена?

5. Метаморфна стена: шкриљац

Литосферне плоче

Зашто Земљина кора пуца?

Да ли су континенти увек били на истим местима где су и данас?

Зашто је литосфера подељена у плоче?

Као што је већ написано, Земљина кора и највиши и најхладнији делови горњег омотача чине литосферу. Непосредно испод литосфере стене омотача језгра налазе се у почетном стадијуму стапања и налик су кашастој маси. Због тог својства, литосфера нема стабилну подлогу и пуца делећи се на већи број плоча. Литосферна плоча је део литосфере који је низом дубоких пукотина одвојен од суседних плоча. Плоче плутају по покретљивој

маси горњег дела омотача језгра.

Тектоника је заједничко име за све процесе померања у оквиру литосфере. Зато се за литосферне плоче користи и назив тектонске плоче.

Како се крећу плоче?

На неким местима литосферне плоче се размичу, на неким се сударају или се подвлаче једна под другу, а негде се јавља међусобно смицање (сл. 1).

кретање плоча литосферна плоча

границе плоча

промене положаја континената

Сударање и подвлачење Смицање

Размицање плоча се најчешће дешава услед великих притисака због надирања топлотне енергије из унутрашњости Земље. Ти

притисци узрокују пуцање литосфере, па се кроз настале пукотине излива магма. Хлађењем магме ствара се нова Земљина кора. Истовремено се у тим зонама размичу литосферне плоче. Док се на неким местима плоче размичу, на другим се сударају. На местима сударања, Земљина кора се набира, тј. „гужва”. То су простори на којима се данас издижу планински системи.

Брзина кретања плоча није увек иста. У неким периодима оне се крећу споро, око 1 mm годишње, а потом наступају периоди брзог кретања и преко 20 mm годишње, што отприлике одговара брзини којом нам расту нокти.

Размисли: како то да се плоче размичу, а између њих не остају удубљења него узвишења?

Слика 1. Начини кретања тектонских плоча.

Размицање

и Северноамеричке плоче

При неким сударима догађа се да се једна плоча подвлачи испод друге. То је случај с тањим плочама океанског типа и таква подвлачења доводе до стварања великих ровова, који представљају места највећих морских дубина.

На неким местима плоче се крећу једна поред друге, у мање или више хоризонталној равни. То кретање може да се одвија у супротним правцима (као да се плоче мимоилазе); такође, оне могу да се крећу у истом правцу, али различитим брзинама. Такво кретање назива се смицање.

Острво Исланд познато је по гејзирима. Како то повезујеш са положајем Исланда на граници двеју плоча? Ако не знаш шта је гејзир, прочитај занимљивост на страници 91 и видећеш један пример из Северне Америке.

Слика 2. Пукотина на Исланду, у зони размицања Евроазијске

Слика 4. Базалт у подножју вулкана Теиде на Канарским острвима, у западном делу Атлантског океана

Слика 5. Стена перидотит на Копаонику. Иако је карактеристичан за дубље делове литосфере, овај перидотит је избачен на површину захваљујући снажним тектонским покретима.

Пре око 200 милиона година, овде је био океан.

Распоред и грађа литосферних плоча

Постоји седам основних плоча које носе имена континената и океана (сл. 3). Те плоче су уједно и највеће по површини. Највећа је пацифичка плоча, тј. плоча Тихог океана – Пацифика. Њен горњи део је, готово у потпуности, изграђен од танке океанске коре, у чијем саставу доминира магматска стена базалт (сл. 4), док у дубљим деловима преовлађује перидотит (сл. 5). Остале велике плоче имају делимично континенталну, а делимично океанску кору. Атлантски океан нема засебну плочу јер је средњоатлантским подморским планинским гребеном подељен између евроазијске и северноамеричке плоче (у ју жном делу између афричке и јужноамеричке). То је дугачка зона размицања плоча кроз коју непрекидно надолази врућа магма пристигла из омотача. На тај начин гребен добија на висини и ширини.

У грађи континенталних плоча, тј. оног њиховог дела који припада континенталној кори, најзаступљенија је магматска стена гранит (види сл. 3 на стр. 44).

Кад ти се пружи прилика да посетиш Копаоник, објасни својим сапутницима како су неке од копаоничких стена стигле са великих дубина.

На крајњем северу велике афричке плоче налази се мања јединица – јадранска микроплоча. У широј

области Јадранског мора, та плоча гура ка северу и североистоку евроазијску плочу, на којој се налази и Србија. То кретање је утицало на издизање планина у југозападној Србији.

Промене положаја континената

У лекцији 5 било је речи о томе шта су континенти и како су распоређени у односу на океане. Ипак, у прошлости, њихов положај није био исти као данас (сл. 6). Положај континената се споро, али стално мења. Зато ће они и у будућности мењати свој међусобни положај.

Континенти се налазе на литосферним плочама које се крећу услед деловања унутрашњих сила Земље. У прошлости су поједини делови копна били спојени. Касније су се раздвајали и сада су хиљадама километара удаљени једни од других. Неки делови континената су били раздвојени, а касније су пришли и спојили се. Тако се Индија одвојила од Африке и „прикључила” азијском копну током судара који и даље траје. На месту судара издигнуте су највише планине на Земљи.

Пажљиво осмотри

западну обалу Африке

и источну обалу

Јужне Америке. Да ли

Уз помоћ наставника, пронађи

на карти света Марјански ров

на западу Тихог океана. Тамо

се налази најдубља тачка на

Земљи – око 11 km испод нивоа

Светског мора.

примећујеш сличност

по облику?

Пронађи на карти света

где се уздижу највише

планине и упиши у свеску њихова имена.

Потражи у библиотеци књигу Жила Верна "Пут у средиште Земље".

Упореди Земљину грађу из пишчеве маште с научним тумачењем

изнетим у лекцијама 9, 10 и 11.

Пронађи на географској карти Исланд и размисли зашто је писац

одлучио да баш одатле крене „Пут у средиште Земље“.

Слика 6. Некадашњи положаји континената. Пре раздвајања, континенти су чинили јединствено копно

називом Пангеа

ОДГОВОРИМА ДО САЖЕТКА

1. Како се називају мање јединице литосфере?

2. Које назив користимо за све процесе померања у оквиру литосфере?

3. Шта се догађа са Земљином кором на местима сударања литосферних плоча?

4. По чему су именоване највеће литосферне плоче?

5. Која стена је најзаступљенија у грађи океанске коре?

6. Која стена је најзаступљенија у грађи континенталне коре?

7. Како се звао некадашњи

јединствени континент?

Вулкани 11

Шта су вулкани и каква је њихова улога у литосфери? Какав је просторни

распоред вулкана на Земљи? Какав је однос човека према вулканима?

Шта је вулкан?

Већ сте научили да је магма усијана кашаста маса растопљених стена. Вулкан је место на ком магма избија на површину Земље (сл. 1). Вулкан најчешће има облик купастог узвишења на чијем

се врху налази левкасто удубљење – кратер.

Слика 1. Пресек вулкана

Магма може бити утиснута у пукотине и шупљине Земљине коре или избачена на површину Земље. Магма која излази на површину назива се лава. Температура јој је у просеку око 1.000 C. Избијање лаве може бити споро, у виду разливања по површини, или бурно, уз експлозивно избацивање материјала (стена, вулканског пепела, дима и гасова) у висину. Избацивање

лаве, пепела и гасова назива се ерупција

Разливање лаве и таложење стена и пепела по површини вулканске купе изазива раст купе у висину.

Према активности, све вулкане делимо на активне, за које се зна да су били активни у познатој историји, и угашене, којима је обично остао само купасти облик.

Просторни распоред вулкана

Вулкани се најчешће јављају на ободима литосферних плоча како на копну, тако и у мору. Низ вулкана који се пружа дуж обала Тихог океана назива се „Ватрени појас Пацифика” и представља најактивнију вулканску зону на Земљи. Друге области вулканизма су Средоземно море, источна Африка, Исланд. Вулкани Средоземља настали су на простору сударања евроазијске и афричке литосферне плоче.

кратер вулкан

магма

ерупција

вулканске планине

Слика 2. Положаји остатака некадашњих вулканских купа у Србији

Ако се вулкани издижу изнад површине мора, називају се вулканска острва. Најпознатија вулканска острва на свету су Хавајска острва у Тихом океану.

Планине издигнуте вулканском активношћу и вулканске купе великих димензија називају се вулканске планине. Најпознатије вулканске планине у Европи су Етна на Сицилији (сл. 3), Везув на Апенинском полуострву и Хекла на Исланду.

Некада давно, пре више милиона година, и на простору данашње Србије је било вулкана. Данас су њихови трагови очувани једино у виду одређених врста магматских стена и неколико делимично сачуваних остатака вулканских купа. Некадашњи вулкански простори су околина Бора у источној Србији, Рудник у централној Србији, Радан и делови Копаоника у јужној Србији (сл. 2).

Вулкани и човек

Можда на први поглед делује нелогично, али простори у непосредној близини вулкана одувек су привлачили велики број становника. Разлог лежи у томе што је земљиште око вулкана, по правилу, веома плодно и због тога погодно за живот. Пепео који вулкан исталожи богат је корисним минералним материјама, доприноси бујању биљака и стварању хлорофила. Чак и кад, због активности вулкана, има жртава и кад се људи привремено расељавају, они се готово увек враћају вулканима. Негативан утицај вулканизма на становништво огледа се у избацивању честица пепела у атмосферу. Оне могу да оштете дисајне органе људи и поремете раст биљака. Негативне последице могу да се осећају и на великим удаљеностима. Пример је ерупција вулкана Ејафјалајокул на Исланду, 2010. године. Вулкански пепео је том приликом онеспособио ваздушни саобраћај у целој Европи на неколико дана. На северу Србије, авио-саобраћај је

био потпуно прекинут на два дана, иако се Исланд налази на удаљености од 3.300 km.

Уз помоћ наставника, пронађи наведене вулкане на карти. Покушај да пронађеш и неке из „Ватреног појаса Пацифика“: Чимборасо, Попокатепетл, Света Хелена, Кључевскаја Сопка и друге.

Слика 3. Вулкан Етна у јужној Италији, ерупција у априлу 2013.

Један од најчувенијих вулкана на Земљи је Кракатау, који се налази у Југоисточној Азији између, острва Јава и Суматра. Ерупција тог вулкана, 1883. године, представљала је једну од највећих експлозија на Земљи током читаве познате историје. Та ерупција је потпуно уништила острво Кракатау, а од последица је умрло преко 30.000 људи. Касније је на том месту било више слабијих ерупција које су формирале ново острво Анак Кракатау (у преводу: дете Кракатауа).

ОДГОВОРИМА ДО САЖЕТКА

1. Шта је вулкан?

2. Шта је магма?

3. Како се назива избацивање лаве, гасова и пепела?

4. Где се најчешће налазе вулкани у односу на границе плоча?

5. Зашто се људи настањују у непосредној близини вулкана?

6. Како вулкани утичу на ваздушни саобраћај?

Земљотреси

Шта је земљотрес? Где се јављају земљотреси?

Да ли нам од њих прети опасност и шта можемо да учинимо да се заштитимо?

Од кретања плоча до земљотреса

Унутрашња топлота Земље представља својеврсни резервоар велике количине енергије. Захваљујући постојању унутрашње топлоте, Земљина кора је изложена силама које доводе до њеног пуцања. Те пукотине називају се раседи. Дуж њих, због сталног деловања унутрашњих сила Земље, долази до померања „блокова” (великих комада) стена. Између блокова постоји сила трења која покушава да спречи померање, па блок „запиње”. Међутим, Земљине силе настављају да делују, због чега у једном тренутку блок „проклиза” и помери се. Притом се за кратко време ослободи велика количина енергије и долази до подрхтавања тла које називамо земљотрес. Најјачи земљотреси јављају се у ободним деловима литосферних плоча. Даље од обода литосферних плоча земљотреси

су слаби или умерено јаки.

Области у којима се догађају земљотреси називамо трусне области (трус је други назив за земљотрес) (сл. 1).

земљотрес

трусне области

хипоцентар

епицентар

скале јачине заштита

цунами

Слика 1. Размештај вулкана и трусних области на Земљи

Колико је јак земљотрес?

Постоје две различите скале помоћу којих се изражавају особине земљотреса. Једна изражава његову снагу, а друга последице које је земљотрес изазвао на грађевинама.

Математички прорачун снаге земљотреса, који се мери инструментима, изражава се помоћу Рихтерове скале. Она има девет јединица (0–9) које немају име. Каже се, на пример, „земљотрес снаге 5 по Рихтеру” (не „5 степени”). У Србији до сада није забележен земљотрес који би имао више од 6 јединица.

Друга скала за описивање последица

које земљотрес остави на Земљиној површини назива се Меркалијева скала. Та скала има 12 јединица које се називају степени, а обележавају

се римским бројевима (I – XII). Она

се користи кад говоримо, на пример, о процени штете која је изазвана земљотресом. У Србији су до сада забележени земљотреси највише до VIII–IX степени.

Хипоцентар и епицентар

Тачка у Земљиној унутрашњости која представља жариште земљотреса назива се хипоцентар. Од жаришта се таласи земљотреса шире на све стране. Место изнад жаришта, на површини Земље, назива се епицентар (сл. 2). У епицентру се земљотрес најјаче осећа. Јачина земљотреса може бити толико мала да га уопште не осетимо, али и толико снажна да може да измени чак и рељеф.

Слика 3. Поједностављена карта Републичког сеизмолошког завода. Зеленом бојом су означени простори где се очекују релативно слаби земљотреси. Жута боја указује на нешто јаче, а светло и тамно наранџаста на могућност јаких земљотреса. Ипак, ако их упоређујемо са светским, наши спадају у земљотресе средње јачине.

Наука која проучава земљотресе назива се сеизмологија. У Београду се налази Републички сеизмолошки завод, који помоћу инструмената бележи сва подрхтавања тла у целој Србији и окружењу (сл. 3).

Слика 2. Хипоцентар и епицентар

Шта радимо у случају земљотреса?

1 САВЛАДАМО ПАНИКУ – тако ћемо доносити исправније одлуке.

2 НЕ ТРЧИМО НАПОЉЕ!

У тренутку земљотреса, нема времена за бег на друго место! Сваки покушај изласка из објекта у ком се налазимо излаже нас већој опасности.

3 САГНИ СЕ – САКРИЈ СЕ – ДРЖИ СЕ!

Уместо бежања напоље, треба да останемо где смо се затекли и применимо овај

поступак:

САГНИ СЕ! У сагнутом положају смо стабилнији и нећемо пасти и повредити се ако изгубимо равнотежу током земљотреса.

САКРИЈ СЕ! Најбоље би било да се сакријемо испод

чврстог и масивног стола. Површина стола ће нас заштитити од предмета који падају и који представљају највећу претњу за безбедност. Уколико у просторији у којој се налазимо немамо сто, нити другу чврсту равну површину, треба да чучнемо у угао или у отвор врата носећих зидова и покријемо главу рукама. Држимо се што даље од било чега што може пасти, као што су висећи елементи намештаја, лустери и слично. Треба да будемо што даље од прозора, спољних врата и спољних зидова. ДРЖИ СЕ! Док смо у заклону, настојимо да се придржавамо за нешто чврсто, да одржимо равнотежу. Ако смо испод стола, држимо се за његову конструкцију. У том положају остајемо све док подрхтавање не престане.

4 Током земљотреса строго је забрањено користити лифтове и степеништа.

5 Уколико се током земљотреса затекнемо напољу, треба да се што више удаљимо од зграда, других објеката, уличне расвете и великог дрвећа.

6 Ако смо на месту јавног окупљања (концерт, стадион), остајемо где смо се затекли и заштитимо главу рукама. Не покушавамо да напустимо објекат кроз гужву, већ чекамо да подрхтавање престане и потом излазимо према утврђеном реду. Поштујемо упутства полиције, спасилаца, редара.

Пример последица земљотреса: цунами талас

Земљотреси се не догађају само на копну, већ и под морем. У тренутку кад се испод морске површине помери неки огромни блок литосфере, долази до јаког земљотреса, а такође и до наглог померања велике водене масе. Резултат тог померања је формирање великог таласа који се назива цунами (сл. 4). Осим земљотреса, окидач за цунами може да буде и јака подморска вулканска ерупција. На отвореном мору, цунами таласи су једва приметни

јер им је тамо висина мала. Крећу се огромним брзинама, чак и више стотина километара на сат. Када се приближе обалама, смањује им се брзина, али им се повећава висина, која може да достигне и преко 30 m. Обрушавајући се на обалу, избацују бродове, руше зграде, а при повлачењу одвлаче у океан све што им се нађе на путу. Највећа опасност од цунамија прети обалама Тихог океана. Због тога у тамошњим државама постоје службе које прате појаву цунамија и упозоравају становништво на њихово приближавање.

Цунами таласи мањих димензија, али такође разорни, могу да се јаве и у нашој близини – у Средоземном мору. На просторима Грчке, Турске и јужне Италије, због сударања евроазијске и афричке литосферне плоче, јављају се понекад веома јаки земљотреси, па је могућа и појава цунамија. Уколико се нађеш у приобаљу

ових држава и осетиш јак земљотрес, одмах након престанка подрхтавања треба да се склониш што даље од обале или на високе спратове чврстих грађевина. Чак и ако не осетиш земљотрес, треба да знаш: сигуран знак опасности од цунамија јесте нагло, изненадно повлачење мора даље од обале. Ако то доживиш, бежи што даље ка копну!

ОДГОВОРИМА ДО САЖЕТКА

1. Како се назива појава подрхтавања тла узрокована померањем Земљине коре по раседима?

2. Који је други назив за области у којима се јављају земљотреси?

3. Шта је сеизмологија?

4. Како се назива тачка у којој је жариште земљотреса?

5. Шта је епицентар?

6. Које скале се користе за изражавање особина земљотреса?

Крајем децембра 2004. године девојчица Тили Смит била је са родитељима на летовању на обалама Индијског океана. Лежећи на плажи, приметила је да се море у једном тренутку нагло повукло, остављајући десетине метара плићака без воде. Тили се сетила да је на часу географије учила да је повлачење мора сигуран знак надолазећег цунами таласа. Одмах је упозорила родитеље, а они су уз помоћ особља хотела организовали хитну евакуацију свих људи са плаже. Захваљујући свом знању географије, Тили је спасила више од 100 живота!

Шта је евакуација?

То је организовано премештање људи са угроженог простора на безбеднија места, ради очувања живота и здравља.

7. Да ли се у случају земљотреса препоручује трчање напоље?

8. Зашто треба да се завучеш испод стола?

9. Како се зове разорни талас

који може да настане након земљотреса?

Слика 4. Цунами

Како унутрашње силе утичу на рељеф?

Какав је рељеф наше планете – уједначен или разнолик?

На који начин су настале планине? Који су основни типови

Да ли ће у будућности рељеф бити исти као данас?

Рељеф: планине и низије

На Земљиној површини издвајају се високе планине, простране низије, речне долине, котлине... Сва узвишења, заравни и удубљења на Земљиној површини називају се једним именом –рељеф. Поред рељефа копна постоји и рељеф дна светског мора, кога такође карактеришу узвишења, удубљења и заравни.

Рељеф у прошлости није изгледао овако како изгледа данас. Он се стално мења, али пошто се те промене одвијају изузетно споро, тешко их запажамо. Ипак, током дуге геолошке прошлости, која се мери милионима година, површина наше планете претрпела је огромне промене. На местима где су некада били велики океани, издигнуте су највише планине на Земљи: Хималаји, Кордиљери, Алпи и друге.

Надморска висина и релативна висина

Површина воде у светском мору изабрана је за основу од које почиње мерење висина на копну. Зато се висине планинских врхова, у целом свету, мере од нивоа мора. Тако измерена висина назива се надморска висина. На географским картама, поред знака за неки планински врх стоји број који представља

висину тог врха у метрима надморске висине. Дубине мора и океана мере се од површине воде до дна. На исти начин мере се дубине вода на копну.

планина?

рељеф

планине

низије

надморска и релативна висина

набране планине

раседне планине

Пронађи на карти света високе планине.

Поразговарај на часу о томе зашто је људима

важно да тачно измере узвишења и удубљења рељефа. Пронађи на карти Србије колико су високи Фрушка гора, Рудник и Копаоник.

Слика 1. Надморска висина, релативна висина, депресија

Планине су узвишења у рељефу виша од 500 m надморске висине. По висини се деле овако:

• ниске планине: 500–1.000 m надморске висине;

• средње планине: 1.000–2.000 m надморске висине;

• високе планине: преко 2.000 m надморске висине. Испод 500 m надморске висине терен може бити раван или благо таласаст, брдовит. Узвишења на малим надморским висинама називају се брда. Велике заравњене области на малим надморским висинама називају се низије. Оне настају дуготрајним таложењем материјала који носе велике реке. Највећа низија у Србији је Панонска низија. Заравњени терени на планинама називају се висоравни

Висинска разлика између две тачке на копну назива се релативна висина. На пример, ако се неко планинско језеро налази

на 1.020 m надморске висине, а планински врх изнад језера на 1.260 m надморске висине, онда је врх на 240 метара релативне висине изнад језера.

На копну постоје удубљења у рељефу која су „затворена” са свих страна. Та удубљења су нижа од околног терена и називају се депресије (сл. 1).

Неке депресије се налазе чак и испод нивоа мора. Најпознатији такав пример је језеро под називом Мртво море (види стр. 96 и 97).

Tектонски покрети

У 21. веку, човек је у прилици чак и да истражује рељеф Марса. Захваљујући

снимцима које су оданде годинама слали роботи, возила Спирит и Опортјунити, научници имају увид у велики број облика рељефа. Роботи су чак успели да одреде састав неких стена!

У чему је разлика између низије и равнице?

Деловање унутрашњих сила Земље изазива различита кретања и померања делова литосфере. Ти покрети називају се тектонски покрети. Они су најинтензивнији на рубовима литосферних плоча. Ипак, они су итекако присутни и у унутрашњим деловима плоча. Стене су изложене притисцима из различитих смерова и могу да реагују на различите начине. То зависи од врсте стене и јачине притиска. Слојеви стена се донекле савијају, а ако се притисак настави, доћи ће до пуцања. На већим дубинама и при вишим температурама стене могу више да се савију, а да не пукну. Савијени слојеви стена представљају боре (наборе) (сл. 2, сл. 3). Уколико дође до пуцања, стене ће се померити дуж пукотине и то се назива расед (сл. 4). Раседи и пукотине деле терен у веће или мање „блокове” стена. Набирање и раседање делова Земљине коре последице су деловања унутрашњих сила.

Слика 2. Шематски приказ набирања стена и стварања набраних планина

Слика 3. Набрани слојеви кречњака на планини Дурмитор у Црној Гори

Хоризонтални и вертикални

тектонски покрети

Према правцу кретања, две основне групе тектонских покрета су хоризонтални и вертикални покрети. Први су приближно паралелни са Земљином површином, а други управни на њу.

Хоризонтално кретање настаје као последица јаких бочних притисака на делове Земљине коре. Честа последица тог кретања јесте „гужвање”, тј. набирање стена. Боре се најбоље виде на местима где су стене слојевите (сл. 3).

Највише планине на Земљи (Хималаји, Алпи, Анди са Кордиљерима и др.), по начину настанка, спадају у набране планине. Пружају се ланчано, у виду планинских венаца, који могу бити дуги чак и више хиљада километара. У Србији, такође, доминирају набране планине, као што су Карпатско-балканске планине или Динарске планине.

Слика 4. Расед – пример спуштања блока на левој страни

Које унутрашње силе делују у котлини, а које спољашње?

раседна раван котлина (ров)

Слика 5. Шематски приказ раседања и стварања котлина

Вертикални тектонски покрети издижу или пак спуштају поједине блокове стена. Ако је у питању издизање, настају раседне планине. Примери из Србије укључују планине дуж тока Велике и Јужне Мораве. Често долази и до тога да се неки блокови стена навуку под одређеним углом на друге блокове стена. Насупрот издизању планина, вертикални тектонски покрети могу да доведу до „тоњења” (спуштања) блокова, те се на тај начин стварају котлине (сл. 6). То су удубљења у рељефу настала комбинованим деловањем унутрашњих и спољашњих сила. Осим набраних и раседних, постоје и вулканске планине. Оне не обухватају само активне вулкане, већ и угашене. Једна од високих вулканских планина је Мауна Кеа на Хавајским острвима у Тихом океану. Њен врх се налази на 4.200 m надморске висине. Многе планине или делови планина имају комбинован настанак. Анди, у Јужној Америци, представљају набране планине с много врхова вулканског порекла.

ОДГОВОРИМА ДО САЖЕТКА

1. На шта се односи појам „рељеф Земље”?

2. Шта је надморска висина?

3. Колика је најмања надморска висина узвишења да би оно могло да се назове планина?

4. Шта је релативна висина?

5. Шта су тектонски покрети?

6. Шта је последица бочних притисака на делове Земљине коре?

7. Шта је последица вертикалних тектонских покрета?

Слика 6. Сокобањска котлина