Милутин Тадић
ГЕОГРАФИЈА
За
во
д
за
уџ
бе н
ик е
ЗА СЕДМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ
Завод за уџбенике Београд
Садржај Предговор 3
бе н
СРЕДЊА ЕВРОПА 1. По свему „средња” 2. Друштвеногеографске разлике запад – исток 3. Немачка: европска „радионица”
ик е
I – УВОД У РЕГИОНАЛНУ ГЕОГРАФИЈУ СВЕТА 1. Свет регија II – ЕВРОПА ЈУЖНА ЕВРОПА 1. Приморска и планинска регија 2. Оријентација ка туризму 3. Балканске државе: Србија 4. Балканске државе: БиХ и Црна Гора 5. Балканске државе: Северна Македонија, Хрватска и Словенија 6. Језгро Јужне Европе: Грчка, Италија, Шпанија
7 8 11 12 13 17 20 23 27 30 35 36 38 41 44 45 48 51 54
СЕВЕРНА ЕВРОПА 1. У суседству Арктика 2. Регија социјалне сигурности
57 58 62
ИСТОЧНА ЕВРОПА 1. Непрегледне равнице 2. Привреде у променама 3. Русија: евроазијска земља 4. Русија: од економије сировина ка економији услуга
66 67 69 71 75
ЕВРОПСКА УНИЈА 1. Економски и политички савез 28 европских држава
79 79
За
во
д
за
уџ
ЗАПАДНА ЕВРОПА 1. Атлантска регија 2. Висок степен привредног развоја 3. Уједињено Краљевство Велике Британије и Северне Ирске 4. Француска: „шестоугао” између Атлантика и Средоземног мора
III – АЗИЈА 1. Од тундре до тропских кишних шума 2. Суживот мноштва различитих култура ЈУГОЗАПАДНА АЗИЈА 1. Мозаична регија 2. Југозападна Азија: висоравни и Закавказје СРЕДЊА (ЦЕНТРАЛНА) АЗИЈА 1. Најконтиненталнија регија света
83 84 89 92 93 96 99 100
Географија за седми разред основне школе
ЈУЖНА АЗИЈА 1. Монсунска регија 2. Привредни развој успорен пренасељеношћу
103 104 107
ЈУГОИСТОЧНА АЗИЈА 1. Тропска регија
110 111
ИСТОЧНА АЗИЈА 1. Регија природних контраста 2. Најдинамичнија привреда на свету
115 116 119
САХАРСКА АФРИКА 1. Сахара и „обала Сахаре” 2. Друштвеногеографске разлике север – југ
123 124 128
ик е
IV – АФРИКА 1. Жарки континент 2. Привредно најнеразвијенији континент
уџ
бе н
РЕГИЈЕ ПОДСАХАРСКЕ АФРИКЕ 1. Западна Африка: Гвинејска Африка 2. Централна Африка: „срце Африке” 3. Источна Африка: „кров Африке” 4. Јужна Африка: између Атлантика и Индијског океана
131 132 134 136 137 140 143 147 151 152
АНГЛОАМЕРИКА 1. Англоамерика: САД и Канада
157 157
д
за
V – СЕВЕРНА АМЕРИКА 1. Широм отворена ка Арктику
во
СРЕДЊА АМЕРИКА 1. Истовремено и Северна и Латинска
161 162 166 167 172
VII – АУСТРАЛИЈА И ОКЕАНИЈА АУСТРАЛИЈА 1. Земља–континент
175 176 176
ОКЕАНИЈА 1. Царство архипелага
180 181
За
VI – ЈУЖНА АМЕРИКА 1. Зелени континент 2. Земље у развоју
VIII – ПОЛАРНЕ ОБЛАСТИ 1. Арктик и насупрот њему – Антарктик
184 185
Тест 189 Речник мање познатих речи 196 Литература 199
Презентација Есеј Дебата ПРЕЗЕНТАЦИЈА
бе н
• Структура есеја, стандардна: увод, разрада, закључак. • Прво добро проучи предмет о коме ћеш писати. • Састави план рада. • Пиши својим речима, кратко, јасно, тачно и логично. • Не уноси у рад ништа што није у непосредној вези са темом. • Не објашњавај оно што је само по себи разумљиво. • Пажљиво прегледај и исправи оно што је написано.
уџ
во
д
за
Током прикупљања информација, уз књиге и часописе које ће вам препоручити наставник, обавезно користите рачунаре и мобилне телефоне (апликације које раде на њима). Тако ћете истовремено развијати академску (научну) и информацијску писменост. А информацијски је писмен онај који зна да нађе, вреднује и разумно користи информације.
ЕСЕЈ
ик е
• Планирај највише 10 минута за излагање, и највише 15 слајдова. • Садржај слајда: крупно и читко – највише 6 редова текста са по шест речи. • Не читај текст, говори гласно, гледај присутне. • Излажи кратко и јасно, али не и брзо. • Немој прекорачити време.
У више лекција налазе се одељци под насловом „Достигнућа у области културе, уметности и науке”. Ти одељци садрже имена личности које су прославиле одређену регију у разним областима стваралаштва. Наведена су, не да их памтиш, него да ти послуже као кључна имена за теме одговарајућих презентација и географских есеја који се налазе на крају лекција. Теме су предвиђене за појединачни или групни рад у сарадњи с наставником географије. Понуђеним темама додај нове, занимљиве и провокативне. (Исто важи и за теме дебата.)
За
Да избегнеш неконтролисане садржаје на интернету, имаш две могућности. Прва је да у претраживаче уносиш само кључне речи/фразе повезане с лекцијом које је препоручио наставник. Друга је да се ограничиш само на одређене сајтове. На пример, ако у Google унесеш srbija site : аc.rs, добићеш све српске академске сајтове који спомињу Србију на својим страницама.
ДЕБАТА • Поделите се у три групе. Једна група нека износи аргументе „за”, а друга аргументе „против”. Трећа група нека буде „арбитражна”, то јест нека се брине да се дебата води на коректан начин, а то значи: • да се друга страна не прекида у излагању, • да се поштује туђе мишљење, • да се истинитост судова доказује ваљаним аргументима, • да се властито становиште не доказује надвикивањем.
За све троје – презентације, есеје и дебате, десно су наведена начелна правила којих се треба придржавати при раду.
6
УВОД У РЕГИОНАЛНУ Географија за седми ГЕОГРАФИЈУ разред основне СВЕТА школе
ЕВРОПА
бе н
во
д
за
уџ
Европа, као што знаш, заузима западни део највеће копнене целине на Земљи, Евроазије. У целости је смештена на северној полулопти, претежно у северном умереном појасу. Граница са Азијом протеже се од приполарне тундре на северу, дуж источног подножја Урала, све до Егејског мора. Од Азије је раздвојена мореузима Босфор и Дарданели, а од Африке Гибралтарским мореузом. Запљускују је Атлантски и Северни ледени океан, и њиховa мора. Европа је најразуђенији континент, трећину територије заузимају полуострва и острва. Низије се смењују са побрђима, све до планинских венаца на југу континента на којима постоје и ледници. На већем делу територије Европе влада умерена клима, на западу – океанска, на истоку – континентална, на северним острвима субполарна и поларна, а на југу континента – средоземна.
ик е
Пре него пређемо на регионалну географију Европе, прво да укратко поновимо општа географска знања о Европи која су излагана у оквиру наставе географије у шестом разреду.
За
II
Европа је густо насељен и високоурбанизован континент. Укључује 44 државе у чијим оквирима своје културе развија око 70 етничких заједница. Европа је колевка неколико древних цивилизација и континент широког распрострањења хришћанства. Већина европских народа говори језицима четири групе индоевропске породице: словенске, романске, германске и келтске.
Слика 1. – Главне географске регије Европе
прираштај је једнак нули, стопа фертилитета је испод 2, а удео старог становништва је већи од удела младог. Просечан БДП по глави Европљанина дупло је већи од светског просека.
Европа је постојбина високоразвијене науке и технике. Осим научника, свету је дала бројне уметнике, писце и морепловце. Према проценама демографа у Европи живи 745 милиона становника. Континент стари: просечан природни
Европа се дели на пет главних регија: Јужну, Северну, Источну, Западну и Средњу (сл. 1). Регионално проучавање почећемо с Јужном Европом, у којој се налази и наша држава, Србија.
11
ЈУЖНА ЕВРОПА
3
БАЛКАНСКЕ ДРЖАВЕ: СРБИЈА Којих је пет држава целом својом територијом смеште но на Балканском полуострву, и зашто Грчка не спада међу њих? Која азијска држава је делимично и Балкан ска, тј. европска?
Србија: основни географски подаци
бе н
ик е
Географију Србије проучаваћете детаљно у осмом разреду и зато су у наставку дате само основне географске карактеристике. Површина Републике Србије је 88.361 km2. Према проценама демографа за 2019. годину, Србија (у целини, са АП Косово и Метохија) има 8,7 милиона становника. По површини, Србија заузима 118. место у свету, а по броју становника, 98. место.
Слика 1. – Балканско полуострво, оријентационо уоквирено троуглом
За
во
д
за
уџ
На Балканском полуострву, у целости или делом територије, смештено је девет земаља (сл. 1; таб. 1, стр. 12). То су, азбучним редом: Албанија, Босна и Херцеговина, Бугарска, Грчка, Северна Македонија, Словенија, Србија, Хрватска и Црна Гора. Изузев Албаније, Бугарске и Грчке, осталих шест земаља биле су некада републике унутар једне државе, Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (скр. СФРЈ), па су имале, а и данас имају доста заједничких карактеристика. Почевши са Србијом, у наставку ћемо за сваку од њих дати кратак географски приказ.
Србија се налази у северном умереном појасу. Географске координате средишње тачке су 44°N и 21°Е. Најдужа обданица траје 15,5 часова, а највећа подневна висина сунца износи 70°. Србија је на источној земљиној полулопти, у средњоевропској часовној зони, која је један час испред гриничког (светског) времена. Главни град Србије, Београд, налази се на надморској висини од 120 m, његова средња годишња температура ваздуха износи 11,6° С, а средња годишња количина падавина 662 mm.
Западни Балкан Последњих година појавио се ужи политичко-географски појам, Западни Балкан, под којим се подразумава део Балкана који заузимају европске државе које нису чланице Европске уније. Шири географски појам је Југоисточна Европа, регија која обухвата све набројане балканске државе, без Грчке и Словеније, а с Румунијом и Молдавијом.
Рељеф. – Рељеф Србије је разноврстан. Уопште узевши, преовладавају низијски и брдски рељеф, то јест, облици рељефа до 500 m надморске висине. Средња надморске висина је 442 m. На први поглед, на 20
ЈУЖНА ЕВРОПА: БАЛКАНСКЕ ДРЖАВЕ У највећем делу Србије средње јануарске температуре ваздуха крећу се од –2°С до 0°С, а средње јулске температуре од 19°С до 25°С. Просечна годишња количина падавина креће се од 600 mm до 800 mm. Ниже температуре ваздуха и веће количине падавина имају планински предели.
бе н
ик е
Воде. – Најзначајнија (интернационална) река је Дунав, а остале веће реке су Тиса, Сава, Велика Морава и Дрина. Воде са око 90% територије Србије прикупља Дунав и одводи у Црно море, то јест, највећи део територије Србије припада црноморском сливу. Са југа Србије, са простора Косова и Метохије, део вода отиче у Јадранско и Егејско море. Највеће природно језеро је Палићко, а највеће вештачко језеро, Ђердапско.
уџ
Дуж које смо реке ишли ако смо успут видели Чачак, Краљево и Крушевац?
Природни ресурси. – Србија поседује значајна лежишта угља (углавном лигнита), руде бакра, цинка, сребра, злата и др., али је главни природни ресурс плодно земљиште. На пољопривредно земљиште отпада близу 60% територије Србије. На падинама брежуљака, у речним долинама и котлинама размештени су воћњаци и виногради. Планинске падине покривене су листопадним и четинарским шумама које заузимају скоро трећину територије.
за
Слика 2. – Србија. Са којих се осам земаља граничи?
За
во
д
географској карти се уочавају две простране рељефне области, панонска и брдско-планинска. Панонска рељефна област заузима северни део Србије, односно југоисточни део Панонске низије. То је низијска област у којој су Фрушка гора и Вршачке планине једина значајнија узвишења. Брдско планинска област, у којој су заступљене набране и раседне планине, речне долине и котлине, простире се јужно од линије повучене дуж северних подножја Цера, Авале и Хомољских планина.
Становништво и насеља. – Густина насељености је 100 ст./km2. Најслабије је насељена брдско-планинска област. У целини гледано, становништво Србије стари: природни прираштај је негативан (–5‰), просечна стопа фертилитета је испод два (1,5) а просечна старост становништва 43 године (сл. 3). Удео младог становништва је 14%, а старог 19%. Урбано становништво чини 59% укупног становништва Србије. Највећи градови су Београд, Нови Сад, Ниш, Приштина и Крагујевац.
На које се три велике регије дели територија АП Војводине?
Клима. – На северу Србије влада континентална клима која, идући према југу, постаје мање оштра и постепено прелази у умереноконтиненталну климу. На планинама изнад 1.000 m влада планинска клима. 21
ИСТОЧНА ЕВРОПА
бе н
ик е
ИСТОЧНА ЕВРОПА
д
за
уџ
Источна Европа је највећа европска регија. Захвата скоро половину површине Европе, с више од четвртине укупног становништва континента. До 1991. године цела регија била је у склопу једне државе – Савеза Совјетских Социјалистичких Република (скраћено СССР). Те године СССР се рашчланио на петнаест независних држава, од којих њих шест у целини (Украјина, Белорусија, Молдавија, Литванија, Летонија, Естонија) и једна делимично (Русија) чине Источну Европу (таб. 1). Литванија, Летонија и Естонија излазе на Балтичко море, па чине посебну подрегију под називом Балтичке републике.
Површина (хиљ. km²)
Густина (ст./km²)
БДП по глави ст. (хиљ. $)
143,9
17,1
9
26,5
во
Главни град
Број ст. (млн.)
За
Држава Русија
Москва
Украјина
Кијев
43,8
579,3
76
9,0
Белорусија
Минск
9,4
202,9
46
19,2
Молдавија
Кишињев
4,0
32,9
123
7,7
Литванија
Виљнус
2,9
62,7
46
31,9
Летонија
Рига
1,9
62,2
31
28,2
Естонија
Талин
1,3
42,4
31
35,1
71
37,7
Европски просек
Табела 1. – Источна Европа: основни статистички подаци (процене за 2019)
66
Значење географских имена Молдавија (Молдова) и Летонија (Латвија) су назване по истоименим рекама, а Литванија и Русија по истоименим племенима. Име Украјине значи „крајина” („погранична област”), а име Естонија – „источни пут”. Белорусија значи „бела Русија” („чиста Русија”).
ИСТОЧНА ЕВРОПА
1
НЕПРЕГЛЕДНЕ РАВНИЦЕ
Источна Европа претежно је смештена у северном умереном појасу. Простире се између „остатка” Европе на западу и Азије на истоку, од Црног мора на југу до Северног леденог океана. Источна граница поклапа се с границом европског континента.
бе н
уџ
Рељеф: заталасана равница. − Највећи део Источне Европе заузима пространа Источноевропска низија (Руска равница). Равницу прекида неколико побрђа, која представљају главна речна развођа Источне Европе. На пример, Приволошко побрђе пружа се дуж десне обале Волге, а Подолско уз леву обалу Дњестра.
ик е
На које океане и на која мора излази Источна Европа? Наведи бар један град Источне Европе из ког се може посматрати поноћно Сунце?
д
за
Слика 1. – Промена амплитуда температуре у Евроазији идући од запада према истоку: како се амплитута мења идући од запада према истоку?
во
Које се низије настављају западно од Источноевропске низије?
За
Клима: далеко од океана. − Источноевропска климатска област пружа се источно од линије која спаја Ботнички залив и црноморску обалу Бугарске, и обухвата европски део Русије и све државе Источне Европе. Највећи део регије далеко је од морских обала, па је клима континентална у пуном смислу те речи (сл. 1, сл. 2). Годишње амплитуде температура су високе, лета су врућа, а зиме дуге и оштре, с постојаним снежним покривачем. Идући ка северу, клима постаје све оштрија. Слика 2. – Упореди клима-дијаграме Москве и Волгограда: Москва се налази у централном, а Волгоград у југоисточном делу Руске равнице. (Преко клима-дијаграма Волгограда, ради поређења, уцртан је и клима-дијаграм Београда.)
„Мајка” Волга и остале реке. − Најбитније реке Источне Европе су Волга, Дон, Дњепар, Северна Двина и Печора. 67
ИСТОЧНА ЕВРОПА Волга, највећа река регије и целе Европе дуга је 3.530 km. Извире на Валдајској гори, а улива се у Каспијско језеро. На Волги су преграђивањем створена бројна вештачка језера, што је омогућило да се регулише речни ток, покрећу хидроелектране и наводњавају поља. Волга је каналима повезана с пет мора. На северу регије налази се много мочвара и језера. Највеће руско и европско језеро је Ладошко (Ладога), које је каналима повезано с Баренцовим и Балтичким морем. Којим правцем претежно теку источноевропске реке и којим сливовима припадају? Зашто су мочваре и језера најбројнији на северу Источноевропске низије? С којим је морима повезана Волга?
ик е
Слика 3. – Природне зоне на простору Источне Европе: опиши распрострањење тундре, тајге и листопадне шуме.
бе н
плодан је и лако се обрађује. Степа сеже све до обала Црног мора, а уз Каспијско језеро прелази у зону сувих степа и полупустиња. У приобаљу Црног мора јавља се суптропска вегетација.
Тепање рекама
за
уџ
Руси овако тепају својим рекама: Волга – мајчица (матушка), Јенисеј – див, Ангара – лепотица, Амур – баћушка (благородни отац), Нева – дојиља, Об – бабушка.
За
во
д
Природне зоне: изражена географска зоналност. − Источна Европа захвата неколико природних зона које су због равничарског рељефа јасно изражене (сл. 3). Јужно од Москве постепено нестаје дрвеће и почиње широк појас степе који се простире преко југа Украјине, европског дела Русије и Сибира. Степски појас је скоро потпуно претворен у оранице (културна степа) захваљујући чернозему који садржи много хумуса,
Упореди природну зону тундре и степе. Које су разлике?
Природни ресурси земаља Источне Европе (осим Русије). − Главни природни ресурс регије је плодно земљиште, посебно у Украјини, у којој обрадиво земљиште покрива више од половине територије. Осим плодног земљишта, природни ресурси регије су шума (Белорусија, Естоније, Летонија), угаљ и руда гвожђа и мангана (Украјина), риба и ћилибар (Балтичке републике).
Одговорима до сажетка Где се простире и које земље обухвата географска регија Источна Европа? Какав је рељеф Источне Европе? Која клима влада у Источној Европи? Каква је сврха стварање бројних вештачких језера на Волги? Зашто су природне зоне у Источној Европи јасно изражене? Куда се простире појас чернозема у Источној Европи?
68
ИСТОЧНА ЕВРОПА
2
ПРИВРЕДЕ У ПРОМЕНАМА ...
бе н
уџ
Озбиљан проблем за земље Источне Европе представља непрестано смањење броја становника. Распад СССР-а донео је погоршање материјалног и здравственог стања становништва. Наталитет је опао, морталитет порастао и премашио наталитет, а исељавање је постало масовно, што је резултовало сталним смањењем броја становника (сл. 1). Последњих година ситуација се стабилизовала, али се последице и даље осећају. То се најбоље види по облику пирамиде старости Источне Европе (сл. 2).
ик е
Демографски пад. − У Источној Европи живи приближно четвртина европског становништва. Најбројнији су припадници словенске језичке групе: Руси, Украјинци и Белоруси. Несловенско становништво претежно живи у балтичким земљама и у Молдавији.
во
д
за
Слика 2. – Упореди облик пирамиде старости Источне Европе за 2017. и пројектовани облик за 2050. годину (тачкаста црвена линија). Како објашњаваш зашто је график попримио такав облик?
За
У Источној Европи као целини природни прираштај је негативан. Шта то значи?
Масовне миграције. − Двадесети век у Источној Европи обележиле су масовне миграције становништва. Пре Другог светског рата људи су се селили у правцу истока: на Урал, Сибир и на Далеки исток. После рата, у доба великог замаха индустријализације, много људи се преселило из Русије у друге републике СССР-а. Тако је 1989. године ван Русије живело око 25 милиона Руса. После распада СССР-а миграције су добиле обрнут смер. Из некадашњих совјетских република и с Далеког истока ка европском делу Русије слило се око три милиона Руса.
Слика 1. – Упореди кретање броја становника 1990–2012. у Русији и Немачкој.
69
ЈУГОИСТОЧНА АЗИЈА
ЈУГОИСТОЧНА АЗИЈА
Број ст. (млн.)
Главни град Џакарта
269,5
Филипини
Манила
108,1
Вијетнам
Ханој
Тајланд
Бангкок (Крунг Теп)
Мијанмар
Непјидо
Малезија
Куала Лумпур
Камбоџа
Пном Пен
Лаос
Вијангчан
Сингапур
Густина (ст./km²)
БДП по глави ст. (хиљ. $)
1.811,6
149
12,7
298,2
363
10,7
97,4
310,1
314
7,0
69,3
510,9
136
18,2
54,3
653,3
83
–
32,5
328,6
99
30,6
16,5
176,5
93
4,1
7,1
230,8
31
7,1
Сингапур
5,9
7
8.383
94,5
Источни Тимор
Дили
1,4
14,9
91
7,0
Брунеј
Бандар Сери Бенгаван
0,44
5,3
83
85,8
148
14,7
За
во
д
за
Индонезија
Површина (1.000 km²)
уџ
Држава
бе н
ик е
Југоисточна Азија је регија с најразуђенијим обалама на свету. Обухвата полуострво Индокину и највећи архипелаг на свету, Малајски. Налази се у жарком појасу. Има важан саобраћајно-географски положај јер се налази на споју два континента, Азије и Аустралије, и два океана, Тихог и Индијског. Малајски морски пролаз између Малајског полуострва и острва Суматре по важности је једнак Гибралтарском мореузу и Босфору.
Азијски просек
Табела 1. – Државе Југоисточне Азије: основни статистички подаци (процене за 2019)
Југоисточна Азија обухвата једанаест држава, од којих се њих шест (Вијетнам, Камбоџа, Лаос, Мијанмар, Сингапур, Тајланд) налази на полуострву Индокина, четири у Малајском архипелагу (Брунеј, Индонезија, Источни Тимор, Филипини), а једна, Малезија, и на једном и у другом. Изузев Тајланда, све су оне некада биле европске колоније.
У Малајском архипелагу смештено је пет држава: Филипини, Брунеј, Малезија (делимично), Индонезија и Источни Тимор. Филипини су смештени у истоименом архипелагу од неколико хиљада острва, међу којима су највећа Лузон и Минданао. На северној обали Калимантана, унутар малезијског дела, налази се нафтом богати султанат Брунеј, чији становници захваљујући нафти уживају висок животни стандард. Преостали (највећи) део Малајског архипелага припада највећој земљи Југоисточне Азије, Индонезији (највећој на свету земљи−архипелагу).
110
ЈУГОИСТОЧНА АЗИЈА
Упореди Индијско и Индокинеско полуострво према природним одликама.
Малајски архипелаг: лавиринт острва и мора
Малајски архипелаг наставља се на Индокину, прелази екватор, и повезује Азију с Аустралијом. Архипелаг обухвата много мањих архипелага које запљускује девет мора. Највећи архипелази су Сундска острва (Велика и Мала), Молучка и Филипинска острва. У Велика сундска острва спадају Суматра, Калимантан, Сулавеси и Јава, које је најплодније и најгушће насељено острво. На острвима Малајског архипелага преовлађује планински рељеф, с тим да се уз обале оних највећих простиру и велике
За
во
д
за
уџ
Полуострво Индокина смештено је у северној половини жарког појаса, а његов најистуренији део, Малајско полуострво, скоро да додирује екватор. Полуострво је претежно планинско, с меридијанским пружањем планинских венаца. На југу се налазе широке речне, местимично замочварене, равнице. Клима је монсунска, с тим да је зимска половина године свежија него у Јужној Азији. Наиме, Малајско полуострво нема на северу планинску преграду као што су Хималаји, па је на њему јачи утицај континенталног монсуна. Реке имају монсунски режим. Највећа река, Меконг, има огромну, густо насељену делту (сл. 1). На полуострву су распрострањене све биљне врсте тропског појаса, од тропских кишних шума до савана.
Полуострво Индокина је рудама метала најбогатији део Азије (олово, калај, волфрам, гвожђе, злато, сребро и др.). Нафтоносни појас протеже се од Мијанмара и северног Тајланда до Малајског полуострва (и прелази на острва Суматра и Калимантан).
ик е
Полуострво Индокина: између Индије и Кине
бе н
1
ТРОПСКА РЕГИЈА
Катастрофални цунами Цунами у Индијском океану 2004. година сматра се једном од најстрашнијих природних катастрофа у историји. Изазван подморским земљотресом, цунами је пустошио обале местимично достижући висину од 30 m. Цунами је однео око 270.000 људских живота, највише на индонежанском острву Суматра. Свака трећа жртва било је дете. Слика 1. – Многи становници Индокине добар део живота проведу на реци. На слици је пијаца на реци Меконг, у близини Пном Пена (Камбоџа).
111
ЈУГОИСТОЧНА АЗИЈА плодне низије. Архипелаг се налази у тзв. ватреном појасу Пацифика, па су земљотреси, цунами и вулкани честа појава. Широм архипелага постоји више од 200 активних вулкана (сл. 2). С вулканизмом је повезано плодно вулканско земљиште, једно од главних природних богатстава Индонезије.
ик е
Слика 3. – Млади будисти у Мијанмару уче основна начела, од којих прво гласи: „Живим бићима се не сме нашкодити.”
Мешавина народа и култура
бе н
Југоисточна Азија је мешавина раса, народа и култура. У ову регију стизали су монголоидни народи с Тибета, као и народи из пренасељених Кине и Индије, негроидни народи из Аустралије, и на крају Арапи и Европљани. Само у Индонезији живи око 360 народа и етничких група, који говоре различитим језицима и дијалектима. У градовима већине земаља Југоисточне Азије постоји кинеска дијаспора, која чини око 10% укупног становништва. У већини земаља будизам је главна вера (сл. 3), док ислам доминира у Малезији, Брунеју и Индонезији, најмногољуднијој исламској земљи на свету. Изузетак су Филипини где 80% становништва исповеда католичанство. Све земље регије одликује висок природни прираштај и велики удео младог становништва (сл. 4).
За
во
д
за
уџ
Архипелаг се налази у екваторијалном појасу, па климу карактеришу мале сезонске промене температуре ваздуха, благи ветрови, велика влажност ваздуха и обилне сезонске кише. Источни део Индонезије налази се на путу разорних тропских циклона – тајфуна, који се јављају крајем лета и у јесен. Острва имају густе речне мреже које су значајне за унутрашњи саобраћај, као и за наводњавање.
Слика 2. – Ерупција вулкана Семеру (острво Бали), највишег индонежанскг вулкана
Малајски архипелаг одликује се богатством и разноликошћу биљног света: мангрове шуме уз обале, огромни делови недирнуте тропске прашуме испреплетани лијанама, бамбусови шумарци, бројне палме, као и висока трава на крчевинама. Богат је и животињски свет. Међу заштићеним животињама су слонови, тигрови, носорози, орангутани, и праисторијски гуштер комодо. Такође су бројни мајмуни и птице, међу којима су рајска птица и више врста папагаја.
Југоисточна Азија је густо насељена. У њој, на пример, живи више становника него у целој Латинској Америци, која има пет пута већу површину. Најгушће су насељена подручја на којима се уз наводњавање узгаја пиринач: острва Јава, Бали и Лузон, делта Меконга и равнице централног Тајланда. Велики је прилив становништва у градове,
112
ЈУГОИСТОЧНА АЗИЈА
За
во
д
за
уџ
Насеља и куће у Југоисточној Азији веома су разнолики, уз доста заједничког. Пољопривредници углавном живе уз речне, језерске и морске обале. Често читав живот проводе на води, где на сплавовима и чамцима подижу „пловећа” села. Планинска села су обично мала, збијеног типа. Знатан број народа прави куће типа сојеница: на стубове се поставља под, онда зидови од бамбуса и кров прекривен палминим лишћем. Та традиција развила се у обалном појасу као заштита од речних поплава и плиме. Имућније становништво данас од чврстих материјала гради викендице сличног типа. У градским центрима су модерне вишеспратнице и асфалтиране улице, док на периферијама живе сиромашни збијени у сеоским колибама.
Не рачунајући Сингапур, све земље Југоисточне Азије имају мали проценат обрадивог земљишта, а врло велики проценат становништва запосленог у пољопривреди. На листама највећих светских произвођача налазе се углавном захваљујући пољопривредним и рударским производима. Југоисточна Азија је највећа светска регија пиринча (Индонезија, Тајланд, Вијетнам, Мијанмар) (сл. 5), па онда следе природни каучук (Малезија, Индонезија и Вијетнам – 90% светске производње), кафа (Вијетнам, Индонезија), разни зачини (све земље), чај (Индонезија, Вијетнам), кокосов орах (Малезија – пола светске производње), тропско воће (Индонезија, Тајланд). Од рударских производа, најзначајнији су природни гас и нафта (Индонезија, Малезија, Брунеј), калај (Индонезија, Вијетнам, Малезија) итд. Важан извозни производ је риба (посебно туна) и морски плодови.
ик е
Традиционална насеља
Пољопривредне и „нове индустријске земље”
бе н
тако да је неколико њих прерасло у милионске агломерације: Џакарта (Индонезија), Бангкок (Тајланд), Хо Ши Мин (Вијетнам), Манила (Филипини) и Јангон (Мијанмар).
Слика 4. – Деца из Индонезије: у Југоисточној Азији удео младог становништва износи 27% (у Европи 16%).
Слика 5. – С изузетком Лаоса, у свим земљама пиринач је једна од главних пољопривредних култура. Високе температуре и велика влажност омогућавају да се земља обрађује целе године и да се годишње постигну и три жетве.
113
ЈУГОИСТОЧНА АЗИЈА Живописни тропски пејзажи, приморска летовалишта, културно-историјски споменици из разних епоха (41 на листи УНЕСКА), традиције разних народа и егзотика савременог живота привлаче много иностраних туриста. Најпосећеније су Малезија, Сингапур и Тајланд, а од градова − Бангкок. У Индонезији најпосећеније је острво Бали. Источни Гибралтар
ик е
Сингапур (сл. 6) због важности његовог географског положаја сликовито називају „Источни Гибралтар”. Три четвртине становништва чине Кинези. Службена су чак четири језика. По обиму робног промета, лука Сингапур заузима друго место у свету (после Шангаја). Развијени су банкарство, петрохемијска индустрија (на острву је велика рафинерија) и електроника.
бе н
Традиционале гране индустрије су прехрамбена, текстилна и дрвна, те металургија и хемијска индустрија (прерада нафте и природног гаса, као и производња вештачких ђубрива), индустрија папира итд. Рафинерије су смештене у главним лукама, а највећи регионални центар за прераду нафте је Сингапур. Сингапур, Малезија, Индонезија, Тајланд и Брунеј су последњих деценија постигле економске успехе након што су примениле тзв. јапански модел привреде: уложиле су у образовање, модернизовале индустрију (производња компјутера, електронике, аутомобила) и производњу усмериле ка извозу. Зато се сврставају у тзв. нове индустријске земље „другог таласа” (види стр. 121).
За
во
д
за
уџ
Индонезија: земља хиљаде острва Сингапур: град-држава; Индокина: између Индије и Кине Жртве цунамија у Индијском океану 2004. године могле су се избећи
Одговорима до сажетка
Слика 6. – Сингапур се налази скоро на екватору па има типичну тропску кишну климу. Упореди његов клима-дијаграм (десно) са клима-дијаграмом Београда (тачкасте линије).
Због чега је географски положај Југоисточне Азије тако важан? На које се две велике целине дели Југоисточна Азија? Које се земље Југоисточне Азије налазе на полуострву Индокина, а које на Малајском архипелагу? Која су главна природна богатства Индокине? Малајски архипелаг налази се у екваторском појасу. Како се то одражава на климу и биљни свет? Наброј главне демографске одлике Југоисточне Азије. С којим се производима земље Југоисточне Азије налазе у светском врху? Шта карактерише тзв. нове индустријске земље Југоисточне Азије?
114
ИСТОЧНА АЗИЈА
ИСТОЧНА АЗИЈА Источна Азија је највећа регија Азије: заузима око 40% површине и око 40% становништва целог континента. Са северозапада, запада и југозапада уоквирена је џиновским планинским венцима, док на истоку и југу излази на ивична мора Тихог океана. Регији припада и широки појас Тихог океана с мноштвом острва, међу којима су највећа Јапанска острва.
бе н
ик е
Регију чини пет држава: главнину територије заузима Кина, северно од ње је континентална Монголија, полуострво Кореју деле Северна и Јужна Кореја, док Јапанска острва припадају само Јапану.
за
уџ
Све поменуте државе су врло различите по величини, државном уређењу и степену економског развоја. Насупрот Јапану, који спада у најбогатије земље света, налази се Монголија, која има десет пута мањи БДП по глави становника. На Корејском полуострву су две Кореје, Северна и Јужна, прва с државном а друга с тржишном привредом. Јапан је пример изразито капиталистичке земље, док је Кина развила другачији тип капитализма, различит од јапанског (европско-америчког) по знатно већој улози државе. Број ст. (млн.)
д
Главни град
во
Држава
Бејџинг/Пекинг
Јапан
Густина (ст./km²)
БДП по глави ст. (хиљ. $)
1.427,6
9.388,2
151
18,1
Токио
126,9
364,6
348
45,0
Сеул
51,3
97,2
528
40,5
Северна Кореја
Пјонгјанг
25,7
120,4
214
–
Монголија
Улан Батор
3,2
1.553,6
2
12,2
Просек
273
29,0
Азијски просек
148
14,7
Јужна Кореја
За
Кина
Површина (1.000 km²)
Табела 1. – Државе Источне Азије: основни статистички подаци (процене за 2019)
115
ПОДСАХАРСКА АФРИКА
РЕГИЈЕ ПОДСАХАРСКЕ АФРИКЕ Подсахарска Африка (Супсахарска Африка, „Црна Африка”) јесте географско име за део територије Африке јужно од Сахаре. У Подсахарску Африку се убраја и острво Мадагаскар, а у неким регионалним поделама и јужни делови земаља Сахела. Будући да је Сахара практично непроходна, Подсахарска и Сахарска Африка су светови за себе. Једина карика која их повезује јесте долина реке Нил. За разлику од Сахарске Африке, Подсахарску Африку насељавају народи негроидне расе.
За
во
д
за
уџ
бе н
ик е
Као што је већ речено, Подсахарска Африка се дели на четири велике регије (слика доле). То су Западна Африка чије земље излазе на обале Гвинејског залива, Централна Африка чије језгро чини басен реке Конго, Источна која заузима највиши део континента, и јужна којој припада преостали, најужи део континента. У наставку ће бити изложене основне географске одлике сваке од њих, истим редом.
136
ПОДСАХАРСКА АФРИКА
1
ЗАПАДНА АФРИКА: ГВИНЕЈСКА АФРИКА
бе н
ик е
Као што вам је већ познато, Западна Африка је једна од четири регије Подсахарске Африке. Обухвата јужни део западне „избочине” афричког континента, од Сахела до Гвинејског залива, и од Атлантика до басена Чада. У политичком смислу, Западна Африка обухвата 11 држава: Гамбија, Гвинеја, Гвинеја Бисао, Сијера Леоне, Либерија, Обала Слоноваче (Кот д’ Ивоар), Гана, Того, Бенин, Нигерија и Кабо Верде (једина острвска земља) (таб. 1). Трговина робљем
во
д
за
уџ
Северни део регије од давнина је био у додиру са спољним светом захваљујући трговини која се обављала караванима преко Сахаре. Поморска трговина с Европом почела је много касније, крајем XV века. Прво је обухватала извоз злата, слонове кости, дрвета, коже и зачина. Од краја XVI до XIX века трговина робљем била је главна привредна грана, што је имало погубне последице за ово подручје: милиони младих и здравих људи продати су као робови у Америци и Европи (сл. десно). Европски називи за поједине делове обале Гвинејског залива – Обала Слоноваче (данас Кот д’ Ивоар), Златна обала (данас Гана), Обала робова (Нигерија и Бенин) – најбоље сведоче о мотивима доласка Европљана.
За
Држава
Табела 1. – Државе Западне Африке: основни статистички подаци (2019)
Главни град
Број ст. (млн.)
Површина (1.000 km²)
Густина (ст./km²)
БДП по глави ст. (хиљ. $)
Нигерија
Абуџа
201,0
910,8
221
5,7
Кот д’ Ивоар
Јамасукро
25,5
318,0
80
4,0
Гана
Акра
30,1
227,5
132
4,7
Гвинеја
Конакри
13,4
245,7
55
2,5
Бенин
Порто Ново
11,8
112,8
105
2,4
Того
Ломе
8,2
54,4
151
1,8
Сијера Леоне
Фритаун
7,9
72,2
109
1,5
Либерија
Монровија
5,0
96,3
52
1,1
Гамбија
Банџул
2,2
10,1
220
1,7
Гвинеја Бисао
Бисау
2,0
28,1
69
1,8
Кабо Верде
Праја
0,56
4,0
139
1,9
45
5,5
Афрички просек
137
ПОДСАХАРСКА АФРИКА: ЗАПАДНА АФРИКА Нигер има велики значај за целу регију: риболов, наводњавање, речни саобраћај (сл. 3). На реци Волти налази се истоимено вештачко језеро, које спада међу највећа вештачка језера на свету.
Обале Западне Африке с југа запљускују воде Гвинејског залива, чије су обале претежно ниске и мочварне, без природних лука. Идући ка северу, доминирају рекама раздвојени платои, изнад којих се местимично издижу планине. У уском приобалном појасу Западне Африке влада влажна и топла клима. Средња годишња температура је стално изнад 23°С, а киша (1.000– 4.000 mm) пада током целе године. Идући ка северу, јавља се сушни зимски период, који постаје све дужи.
Становништво: мозаик народа и вера
Западна Африка је велика мешавина народа негроидне расе (сл. 4). Скоро да нема земље у којој један народ чини већину, па се у свакој говори више језика. С изузетком три земље, све остале су биле француске и британске колоније, због чега су многим становницима француски и енглески језик допуна матерњем. Та два језика још увек се користе у администрацији (школе, судови и сл.).
За
во
д
за
уџ
Због обиља падавина јужни део регије има густу речну мрежу. Највеће реке су Нигер, Сенегал, Гамбија и Волта. Нигер је трећа река Африке и по дужини и по величини слива. У великом луку заобилази рељефне препреке и улива се у Гвинејски залив, где образује највећу делту у Африци, богату нафтом. Осим обалске делте, Нигер има и унутрашњу делту у Сахелу, у држави Мали.
Зоналну смену климе од обале Гвинејског залива ка унутрашњости прати смена природних зона: тропске кишне шуме постепено прелазе у саване прошаране дрвећем, а саване у полупустиње и пустиње. У истом смеру плантаже каучука, уљане палме и кафе смењују плантаже памука и кикирикија, а њих пашњаци, који се проређују с приближавањем Сахари.
ик е
Природногеографске одлике: тропска област
бе н
На колико Земљиних полулопти се простире Гвинејски Залив?
Слика 3. – Детаљ с реке Нигер, на коју избијају сви путеви са севера Африке. Име Нигер дали су јој Туарези, а значи једноставно „река”.
Слика 4. – Микел (Нигерија), Есијен (Гана) и Дрогба (Обала Слоноваче) – три врхунска фудбалера из Западне Африке, који су неколико година заједно играли за „Челзи”, клуб из западног Лондона.
138
ПОДСАХАРСКА АФРИКА: ЗАПАДНА АФРИКА Регија има неколико милионских градова, као што су Лагос, Абиџан, Дакар и Акра, али и поред тога спада у најмање урбанизоване регије Африке (50%). Сеоско становништво се непрекидно досељава у градове, у којима тешко долази до сталног посла. Зато градови расту хаотично ширењем сиротињских четврти чији становници немају основне услове за живот.
У привреди Западне Африке, као и целе Африке, главно место заузима пољопривреда, првенствено плантажна земљорадња с израженом монокултуром. На листама „првих десет” у свету налазе се захваљујући производњи какаоа (Обала Слоноваче, Гана и Нигерија), каучука (Обала Слоноваче и Нигерија) и кафе (Обала Слоноваче). У регији се узгаја и много кикирикија.
За
во
д
за
уџ
Становништво регије концентрисано је у појасу уз Гвинејски залив и у плодним речним долинама. Природни прираштај и стопа фертилитета су врло високи (сл. 5), а просечан животни век је доста кратак. Много људи у Западној (и Централној) Африци страда од болести спавања (види сл. 3 на стр. 142). Преносилац те болести је мува цеце, која напада и људе и стоку. У свакој земљи Западне Африке неписмено је више од половине становништва. Удео исламских верника се смањује, а удео хришћана се повећава идући ка обалама Гвинејског залива. У приморским земљама и даље преовлађује ислам, али не више онако убедљиво као у Сахелу. Највећи проценат хришћана живи на југу Нигерије.
Привреда: плантажна земљорадња и рударство
бе н
Слика 5. – Кретање стопе фертилитета 1950–2019. године. у Подсахарској Африци и процена до 2050. године. Упореди ту стопу фертилитета с кретањем стопе фертилитета у Северној Африци и Европи.
ик е
У каквом су односу стопа фертилитета и животни стан дард: уз вишу стопу фертилитета иде виши животни стандард, или обрнуто?
Западна Африка је богата рудама, па је рударство друга по важности привредна грана. По рударској производњи, у светском врху налазе се Гана и Гвинеја (дијаманти), Гана (боксит, злато), Нигер (уран) и Нигерија (нафта). Осим у Нигерији, нафте има још на Обали Слоноваче и Бенину. Већина поменутих пољопривредних производа и руда производи се за извоз, јер је домаћа прерађивачка индустрија још недовољно развијена.
Одговорима до сажетка Опиши географски положај Западне Африке. Како се мењају клима и природне зоне Западне Африке идући од екватора ка северу? Која су основна демографска обележја Западне Африке? Упореди земље Западне Африке са земљама Сахела (природа, становништво, привреда).
139
ЈУЖНА АМЕРИКА
ЈУЖНА АМЕРИКА
ик е
Јужна Америка се налази на западној полулопти Земље, с обе стране екватора, али се већи део територије простире јужно од екватора. Смештена је између Тихог и Атлантског океана. Уском Панамском превлаком повезана је са Северном Америком, а на југу Дрејков пролаз је одваја од Антарктика. Обухвата 12 земаља (таб. 1).
за
уџ
бе н
Немачки географ Александар Хумболт организовао је експедицију у Јужну Америку (1799–1804). Резултати његовог истраживања били су тако значајни да је њихово објављивање оцењено као „поновно откриће Јужне Америке”.
д во Држава
За
VI
Географија за седми разред основне школе
Табела 1. – Државе Јужне Америке: основни статистички подаци (процене за 2019)
Главни град
Бразил
Бразилија
Колумбија
Број ст. (млн.)
Површина (хиљ. km2)
Густина (ст./km²)
БДП по глави ст. (1.000$)
212,4
8.358,1
25
15,8
Богота
49,8
1.109,5
45
14,5
Аргентина
Буенос Ајрес
45,1
2.736,7
16
–
Перу
Лима
32,9
1.280,0
26
13,8
Венецуела
Каракас
32,8
882,1
37
–
Чиле
Сантијаго
18,3
743,5
25
24,3
Еквадор
Кито
17,1
248,4
69
11,4
Боливија
Сукре
11,4
1.083,3
11
7,7
Парагвај
Асунсион
7,0
397,3
18
13,2
Уругвај
Монтевидео
3,5
175,0
20
21,9
Гвајана
Џорџтаун
0,79
196,9
4
8,6
Суринам
Парамарибо
0,57
156,9
4
13,4
47,5
18,3
Светски просек
166
ЈУЖНА АМЕРИКА
Некада шпанске и португалске колоније
Рељеф: планински запад Јужна Америка је у давној геолошкој прошлости с Африком била део копна које су геолози назвали Гондвана. Њеним распадањем су се с временом формирали данашњи континети: Јужна Америка, Африка, Аустралија и Антарктик. Делови Гондване који чине данашњу Јужну Америку и Африку су се раздвојили, а између њих је настао јужни бесен Атлантског океана, што се види из сличности контура источне обале Јужне Америке и западне обале Африке.
бе н
Јужноамеричке државе су: Аргентина, Боливија, Бразил, Венецуела, Еквадор, Гвајана, Колумбија, Парагвај, Перу, Суринам, Уругвај и Чиле (сл. 1, лево, таб. 1). Већина ових земаља биле су колоније Шпаније и Португалије до почетка XIX века (сл. 1, десно). Француска Гвајана је једина преостала колонија.
ик е
1
ЗЕЛЕНИ КОНТИНЕНТ
Обала Јужне Америке је слабо разуђена. Изузетак је јужни део обале где се налазе архипелаг Огњена земља. Од залива истичу се на северу Венецуелански, а на југоистоку залив Ла Плата.
За
во
д
за
уџ
Ако фигуру Јужне Америке упоредимо с гроздом, шта је петељка? Које три земље Јужне Америке леже и на северној и на јужној полулопти, а која је једина у потпу ности смештена у умереном појасу? Које две земље су континенталне?
Слика 1. – Државе Јужне Америке (лево) и приказ некадашњих колонијалних поседа Шпаније и Португалије (десно)
167
Када је Магеланов пролаз изгубио поморски значај?
ик е
ЈУЖНА АМЕРИКА
Слика 2. – Најкрупније рељефне целине Јужне Америке; десно је активни вулкан Котопакси (5.897 m) у Андима (Еквадор).
бе н
Клима: највлажнији континент
Највећи део континента лежи у тропском појасу (сл. 4), али је клима влажнија и мање жарка него у Африци која има сличан математичко-географски положај. Битна разлика је у томе што, за разлику од Африке, екватор (сл. 3) пресеца Јужну Америку по најширем делу.
д
за
уџ
У рељефу Јужне Америке јасно се разликују западни планински део и источни део који чине равнице и висоравни. Западни део представља планински систем Анда (сл. 2). Највеће низије су у сливовима река Амазон, Ориноко, Парана и Парагвај. Простране висоравни су Гујанска и Бразилска висораван. Јужно од реке Рио Колорадо и источно од Анда простиру се високе равнице Патагоније.
За
во
Анди или Кордиљери Јужне Америке најдужи су планински систем на свету. Пружају се дуж западне обале Јужне Америке, од Карипског мора до Огњене земље. Анди су део Ватреног појаса Пацифика. Они су и развође између Тихог и Атлантског океана, као и континентална климатска граница која ограничава продор ваздушних маса с Тихог океана дубље у унутрашњост континента. Око 50 врхова Анда је изнад 6.000 m, a међу њима je и Аконкагва (6.960 m) највиши врх целе западне полулопте. Које јужноамеричке земље спадају у „Андске земље”, а које у земље „Ванандског истока”? Које земље би се могле назвати „Лаплатским”, или „земљама јужноаме ричког конуса”?
Слика 3. – Обележје екватора у Еквадору
168
ЈУЖНА АМЕРИКА Атакама Пустиња Атакама (сл. 5) простире се на око 1.000 km дуж пацифичке обале северног Чилеа. Током године Атакама у просеку прима мање од 50 mm кише, а у луци Икике, најсушнијем месту на свету, киша падне једном у 25 година. Атакама је прекривена песком; изузев кактуса и ретког грмља, вегетације скоро и да нема.
пустињска клима (Патагонија). На пацифичкој обали тог појаса клима је средоземна, са жарким летом и веома влажним зимама.
Амазон је по свему изузетна река (сл. 6). Извире у Андима, тече према истоку преко целог континента и улива се у Атлантски океан. При ушћу формира највећу делту на
За
во
д
за
уџ
Западна обала континента, од 5°S до 30°S, налази се под утицајем хладне Перуанске струје (Хумболтове струје), која расхлађује ваздух и спречава излучивање падавина. То је област пустињске климе: просечна годишња количина падавина је мањa од 25 mm, а у пустињи Атакама годинама не падне ни кап кише (сл. 5).
Водом најбогатија река Јужне Америке, и целог света је Амазон. Огромне речне системе образују Парана и Ориноко. Све велике реке Јужне Америке припадају сливу Атлантског океана, а сливу Тихог океана само кратке реке са западних падина Анда. Већина река добија воду од киша.
бе н
Слика 4. – Распрострањење климатских типова у Јужној Америци; одреди који се типови климе смењују дуж меридијана 60°W. Опиши распрострањеност тропске кишне климе и климе савана.
ик е
Воде: водом богате реке
Слика 5. – Предео из Атакаме, који се због сабласног изгледа назива Месечева долина.
У појасу од 30°S до 40°S влада умерена клима. Количина падавина се смањује идући од атлантских обала у дубину континента, па њу смењује прво полупустињска, а затим и
Слика 6. – Део тока Амазона, најмноговодније реке света, коју сликовито називају „краљица свих река” или „море које тече”. Анализирај клима-дијаграм Манауса, града у средишту Амазоније.
169
ЈУЖНА АМЕРИКА свету. У њега се улива више од хиљаду притока, које стижу с обе Земљине полулопте, и зато је богат водом целе године. Два пута годишње за време лета на обе полулопте набуја и поплави огромна пространства. Код града Манауса (Бразил) Амазон је широк 5 km, а за време високог водостаја постаје троструко шири. Река је пловна, а до Манауса стижу и океански бродови.
Слика 7. – Ангел, највиши водопад на свету (1.054 m), налази се на реци Чурун (Венецуела). Откривен је тек 1935. године, и то из авиона.
уџ
Природне зоне: зелени континент
бе н
Ориноко и Парана с Парагвајем, као и њихове притоке , теку са висоравни, па су бројни водопади (сл. 7) и брзаци. На једној од притока Паране налази се водопад Игуасу („велика вода”), који се сматра једним од чуда природе. Највећа језера Јужне Америке су Маракаибо и Титикака (сл. 8).
ик е
Зашто Амазон сликовито називају „екватор који се види”?
За
во
д
за
Природне зоне Јужне Америке су прекинуте Андима у којима је изражена висинска појасност. Изузев Атакаме, смештене уз западну обалу континента, у Јужној Америци нема тропских пустиња. Због влажне климе четвртину површине Јужне Америке покривају шуме (сл. 6). Ове шуме су влажније и богатије живим светом него афричке. Међутим, живи свет је у јужноамеричким саванама сиромашнији него у афричким, јер нема крупних биљоједа.
Слика 8. – Једно од вештачких острва начињених од трске на андском језеру Титикака (3.812 m н. в.)
Природна зона
Назив у Јужној Америци
Карактеристичан животињски свет
тропска кишна шума
селвас („шума”)
лењивац, тапир, јагуар, анаконда, колибри, папагаји и др.
савана
љанос/кампос („равница”/„поље”)
мравојед, пекари (свињама слични сисар), птица нанду и др.
степа
пампа („травната равница”)
лама
Табела 2. – Називи природних зона у Јужној Америци
170
ЈУЖНА АМЕРИКА
ик е
Јужна Америка је континент многих природних „рекор да”. Започећемо с два, а ти настави бар до пет: конти нент у целини, на пример, највлажнији је од свих конти нената, Амазон је најмноговоднија река, Анди су...
д
за
уџ
Знатнија промена природне средине започета је с доласком Европљана, који су крчили шуме и подизали плантаже. Сеча шума наставља се и данас, нарочито у сливу Амазона. Изворни облик изгубила је и пампа, јер је преображена у непрегледна поља под пшеницом и кукурузом.
Слика 10. – Ламе изнад остатака града Мачу Пикчу, који је саграђен у доба царства Инка. Налази се у перуанским Андима на 2.350 m н. в.
бе н
Због дуге изолације од других континената, развио се богат и често ендемичан живи свет. Одавде потичу каучуково дрво, махагони, какаовац, многе култивисане биљке (кромпир, кукуруз, парадајз, пасуљ; сл. 9). Међу животињама ендеми су: мравоједи, оклопници, лењивци, широконосни мајмуни, ламе (сл. 10), чинчиле и др. Од птица, истичу се бројне врсте папагаја, колибрија, тукана. На падинама Анда, живи кондор, највећа птица грабљивица на свету (распон крила до 3 m).
За
во
Слика 9. – Биљке и животиње које је Јужна Америка даровала Старом свету, и обрнуто
Одговорима до сажетка Упореди географске положаје Јужне и Северне Америке у односу на: екватор, меридијан 80°W, поларне области, океан и остале континенте. Упореди географске положаје Јужне Америке и Африке. Ако из Рио де Жанеира запловиш ка југу, на кружно путовање око Јужне Америке, којим ћеш све океанима, морима, мореузима и каналима пловити? Наведи рељефне целине Јужне Америке. Који типови климе се смењују у Јужној Америци идући од севера ка југу? Наброј највеће реке и језера Јужне Америке. У којем топлотном појасу, у области које климе и у којој природној зони је смештен слив реке Амазон? Објасни географске појмове: селвас, љанос и пампа. На основу сл. 4, одреди које се природне зоне смењују дуж паралеле Буенос Ајреса.
171
ОКЕАНИЈА
уџ
бе н
ик е
ОКЕАНИЈА
Папуа Н. Гвинеја Нови Зеланд Фиџи
Главни град
За
Држава
во
д
за
Океанија је скуп свих острва у централном и југозападном делу Тихог океана. Обухвата више од 25.000 острва, већином ненасељених, окупљених у мноштво архипелага. Цео океански простор покрива милионе квадратних километара, од чега површина
Порт Морезби
Број ст. (млн.) 8,6
самих острва заузима мање од 1%. Највеће острво је Нова Гвинеја. Половином XX века у Океанији је само Нови Зеланд био независна држава. Данас их има тринаест (таб. 1). Површина (хиљ. km²) 452,9
Густина (ст./km²) 19
БДП по глави ст. (1.000 $) 4,2
Велингтон Сува
4,8 0,92
263,3 18,3
18 50
40,3 10,3
Соломонова о. Микронезија
Хонијара Паликир
0,64 0,54
28,0 700
23 767
2,3 4,2
Вануату Самоа
Порт Вила Апија
0,29 0,20
12,2 2,8
24 70
3,2 6,6
Кирибати Тонга
Баирики Нукуалофа
0,12 0,11
0,81 0,72
149 153
4,4 6,5
Маршалска о. Палау
Мајуро Нгерулмуд
0,53 0,22
0,18 0,46
296 48
– –
Тувалу Науру
Фунафути Јарен
0,11 0,11
0,03 0,02
380 563
– –
47,5
18,3
Светски просек Табела 1. – Државе Океаније: основни статистички подаци (процене за 2019)
180
ОКЕАНИЈА
1
ЦАРСТВО АРХИПЕЛАГА
Меланезија, Микронезија и Полинезија
ик е
Океанија се дели на три острвске групе, три регије: Меланезију, Микронезију и Полинезију. Меланезија („црна острва”) је добила име по тамнопутим становницима (сл. 1), Микронезија („мала острва”) по величини острва, а Полинезија („многобројна острва”) по бројности острва.
бе н
Слика 2. – Поглед из луке на пословни део Велингтона, главног града Новог Зеланда
За
во
д
за
уџ
Микронезију чине корална и вулканска острва у западном делу Тихог океана, северно од екватора. Између осталих, припадају јој и Маријанска острва, уз која се пружа 1.500 km дуг Маријански ров, у којем је измерена највећа дубина океана на свету, 11.022 m.
Слика 1. – Тамнопута деца коврџаве косе са архипелага Фиџи (Меланезија)
Меланезија се простире у југозападном делу Тихог океана, уз северне и источне обале Аустралије. Она заузима више од 90% копнене површине Океаније и у њој живи 80% становништва Океаније. Обухвата најзападнија и највећа острва, мeђу којима су највећа Нова Гвинеја и Нова Каледонија. Западни део острва Нова Гвинеја (Иријан Џаја) припада Индонезији, док источни заузима независна земља, која се назива Папуа Нова Гвинеја.
Полинезија је смештена у централном и јужном делу Тихог океана. Обухвата простор већи од Меланезије и Микронезије заједно. Може се посматрати као велики троугао, чија су темена Хавајска острва (држава САД), Ускршња острва (припадају Чилеу) и Нови Зеланд (независна земља) (сл. 2).
Разнолика острва Према начину постанка, острва Океаније се деле на три групе: континентална (некада делови континената), висока вулканска (надморски делови вулкана који се издижу с морског дна) и ниска корална (корални гребени и атоли). Највећа острва Океаније, Нова
181
ПОЛАРНЕ ОБЛАСТИ
д
за
уџ
бе н
ик е
ПОЛАРНЕ ОБЛАСТИ
во
Слика 1. – Северна и јужна поларна област: Арктик и Антарктик
За
VIII
Географија за седми разред основне школе
На Земљи постоје две поларне области: Арктик и Антарктик (сл. 1). Арктик је северна поларна област са центром у Северном географском полу, која обухвата Северни ледени океан и ободне делове континената чије обале запљускује. Антарктик је јужна поларна област са центром у Јужном географском полу, која обухвата истоимени континент, Антарктик, и Јужни океан с острвима која се у њему налазе.
Упореди географске полове. Можеш, на пример, овако почети: „На оба пола постоји само једна ’страна света’. На Северном полу југ, а на Јужном полу, север. У областима оба пола оријентација помоћу компаса нема смисла...”
184
Открића географских полова почетком ХХ века била су последња два велика географска открића, Северног 1909. и Јужног 1911. године.
Географска открића и мотиви Европљани су истраживали поморске и копнене путеве да би стигли до нових земаља и домогли се злата, зачина, разних сировина, нових колонија и робова. Ма како романтично изгледала прича о тим експедицијама, увек је у позадини била корист (до које се често долазило на безобзиран начин). Откриће географских полова један је од изузетака. Доћи до њих било је првенствено питање престижа земаља и славе појединаца.
ПОЛАРНЕ ОБЛАСТИ
1
АРКТИК И НАСУПРОТ ЊЕМУ – АНТАРКТИК
уџ
Aрктик: испод Малог медведа
бе н
Још су старогрчки географи установили да је висина звезде Северњаче изнад равни хоризонта једнака географској ширини места. У местима на екватору (ширина 0°) Северњача је у хоризонту, над Београдом (45°N) Северњача је на пола пута између хоризонта и зенита, а на Северном географском полу (90°N) тачно у зениту. То значи да је на Северном географском полу Северњача тачно изнад главе посматрача, а заједно с њом и сазвежђе Мали медвед, чији је она део. Зато су стари Грци целу северну поларну област назвали Арктик (грчки арктос значи „медвед”).
ик е
Како је Арктик добио име
За
во
д
за
Арктик је северна поларна област, која обухвата Северни ледени океан, његова острва и архипелаге, северне ободне територије Евроазије и Северне Америке. Границу Арктика представља линија која спаја сва места у којима је средња годишња температура најтоплијег месеца 10°C. То је истовремено и најсевернија граница простирања шума. Северни ледени океан је најмањи и најплићи океан. Смештен је у центру Арктика и заузима око 70% његове површине. Скоро са свих страна опкољен је копном Евроазије и Северне Америке. Обале су му веома разуђене, с много острва и архипелага. Велики делови океана, зими половина укупне површине, прекривени су ледом дебљине 3–5 m. Последњих деценија уочено је нагло смањење леденог покривача (сл. 1), што се објашњава глобалним отопљавањем наше планете.
Слика 1. – Упореди средњу распрострањеност леденог покривача Северног леденог океана 1979. и 2015. године. Које године се могло пловити ободом Арктика без помоћи ледоломаца?
У евроазијском делу арктичког копна преовлађује равничарски рељеф, док у америчком делу преовлађују бреговите висоравни. Острва су претежно планинска, а највише планине налазе се на истоку Гренланда. Средње годишње температуре су негативне, летње се крећу око нуле, а падавина је мало, свега 100–200 mm. Преовладавају арктичка пустиња и тундра. Уз арктичке обале живе фока, морж, бели медвед и много птица, које храну налазе у мору. Арктичко копно је веома ретко насељено. Домородачко становништво – Инуити (Канада и Гренланд), Сами (север Скандинавије, руско полуострво Кола), Јакути и Чукчи
185
Географија 7 Провери и утврди знање
ТЕСТОВИ
ТЕСТ 5: ЈУЖНА АМЕРИКА
Анди
а
Обалска пустиња која спада у исту групу пустиња као и Намиб (Африка)
2.
Селвас
b
По привредној развијености, друга земља Јужне Америке (после Бразила)
3.
Бразил
c
Назив за тропску кишну шуму у Јужној Америци
4.
Атакама
d
Земља која се, уз Перу, налази у светском врху по морском риболову
5.
Пампа
e
Смена природних зона с порастом надморске висине
6.
Амазон
f
Висока равница на југу Јужне Америке, источно од Анда
7.
Висинска појасност
g
Други назив за јужноамеричку савану
8.
Куско
h
Други назив за Перуанску струју
9.
Сантос
i
Јужноамеричка степа
д
за
уџ
бе н
ик е
1.
Патагонија
j
Једина земља Јужне Америке у којој је званични језик португалски
11.
Аргентина
k
Престоница древних Инка
12.
За
во
10.
Хумболтова
l
Најдужи планински систем на свету
13.
Чиле
m
Најраспрострањенији индијански језик у Јужној Америци
14.
Кампос
n
Највећа јужноамеричка лука за извоз кафе
15.
Кечуа
o
Водом најбогатија река света
Решења: 1l, 2c, 3j, 4a, 5i, 6o, 7e, 8k, 9n, 10f, 11b, 12h, 13d, 14g, 15m
193
РЕЧНИК МАЊЕ ПОЗНАТИХ РЕЧИ
ик е
Е екваторијални појас – географски појас између паралела 14°S и 8°N; одликују се стално високим температурама и обилним падавинама екстензивна пољопривреда – пољопривреда у коју се по јединици површине улаже мало рада и средстава, због чега се остварује ниска производња
д
за
уџ
Б басен – улегнуће у земљиној кори у ком је пад слојева стена усмерен према центру (нпр. басен Конга) биогорива – горива која су, за разлику од фосилних горива, обновљива и мање штетна по природну средину бренд – фабричка марка, заштитни знак буџет – списак планираних прихода и расхода за одређени период
Д дебата – расправа, дискусија на одређену тему дијаспора – знатнији део народа који живи ван матичне земље (нпр. српска дијаспора у Канади, САД и сл.) депресија – део Земљине површине спуштен испод нивоа мора дистрикт – округ, подручје
бе н
А агруми – заједничко име за род биљака из тропских и суптропских области у које спадају и лимун, наранџа, мандарина и грејпфрут Аљаска струја – топла морска струја у североисточном делу Тихог океана Арапи – велика заједница народа који су се с Арабијског полуострва раширили по Југозападној Азији и Северној Африци арбитража – решавање спорова међу странкама преко изабраних судија афирмативно – потврдно, позитивно
За
во
В Ватрени појас Пацифика – ободни појас Тихог океана, који одликују бројни активни вулкани и земљотреси (поклапа се с границама литосферних плоча) висинска појасност (вертикална зоналност) – промена климе, тла и биљног покривача у планинама с повећањем надморске висине Г геноцид – злочин чији је циљ истребљење неке заједнице (расне, националне, верске) гомољача – биљка која има гомољасто подземно стабло (стабло у облику грудве) грабен – удолина настала спуштањем средишњег стенског блока између два упоредна раседа
ентитет – део територије неке државе без обележја међународне државне независности есеј – краћа расправа о неком књижевном, уметничком или научном питању, писана негованим стилом И избеглица – расељено лице које је због оружаних сукоба, природних катастрофа и сл. напустило своју земљу и не сме или неће да се врати у њу инвестиција – улагање капитала у неки посао инсектицид – хемијско средство за уништење инсеката интерно расељени – лица принуђена да напусте своје домове и раселе се унутар граница своје земље инфраструктура – делови неког ширег система без којих он не би могао нормално да функционише
196