Географија 23172

МИЛКА БУБАЛО ЖИВКОВИЋ БОЈАН ЂЕРЧАН

ЗА III РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

ЗАВОД ЗА УЏБЕНИКЕ • БЕОГРАД

Рецензенти проф. др Драгица Гатарић, Географски факултет, Београд Зоран Божић, професор, Пета београдска гимназија, Београд Сања Милисављевић, професор, Земунска гимназија, Земун

Уредник мр Зоран Тошић Одговорни уредник Татјана Костић Главни уредник др Милорад Марјановић За издавача др Милорад Марјановић, в. д. директора Министар просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије одобрио је овај уџбеник својим решењем број 650-02-50/2021-03 од 11.06.2021. године за употребу у трећем разреду гимназије.

ISBN 978-86-17-20591-9 © Завод за уџбенике, Београд (2021) Ово дело не сме се умножавати, фотокопирати и на било који други начин репродуковати, ни у целини ни у деловима, без писменог одобрења издавача.

ПРЕДГОВОР Поштовани ученици, Овај уџбеник, Географија за трећи разред гимназије, намењен je вама, који сте градиво из физичке и друштвене географије обрађивано у основној школи поновили у првом и другом разреду гимназије и стекли нова знања из тих области, те сте спремни за синтезу и надоградњу знања из регионалне географије. Сада је неопходно да се детаљније упознате с географијом своје домовине, да се присетите шта сте учили у осмом разреду, али и да значајно проширите своје знање. Учењем националне географије стећи ћете знања о простору у ком живите, лакше ћете разумети појаве и процесе које сте запажали, о којима сте слушали, читали, с којима сте се на различите начине сусретали. Овај уџбеник се састоји од пет поглавља (наставних тема), које заједно обухватају 45 наставних јединица. Прво учите о географском положају Србије, а потом о њеним физичкогеографским и друштвеногеографским карактеристикама. Након тога следи поглавље у којем се обрађује регионализација Србије, у оквиру које су изложени основни проблеми и изазови регионалног развоја Србије. Затим су обрађене лекције о Србима ван Србије и о Републици Српској. На почетку наставних јединица су питања која вас подсећају на научено градиво у вези с њима и на тај начин вас уводе у саму проблематику наставних јединица. Након тога следи главни текст, у оквиру кога су питања која треба да вас подсете на неке важне чињенице, појаве и процесе с којима сте се сусретали у претходним разредима, а што је било предвиђено планом и програмом за те разреде. У оквиру основног текста, у посебном боксу, издвојен је допунски текст са занимљивим детаљима, који ће вам додатно приближити материју која се обрађује. На крају сваке лекције су питања и задаци који вас, након што одговорите на њих, воде до сажетка лекције. Издвојене су и кључне речи, чија је улога да вас подсете на оно што се обрађује у лекцији. Осим тога, објашњене су непознате речи да бисте лакше савладали нове садржаје. После сваке наставне теме су питања и задаци. Улога питања је да помогну при систематизацији градива, а задаци су теме које се могу обрадити кроз пројектну наставу, што од вас захтева додатна истраживања. Уџбеник је илустрован сликама, картама, графиконима и табелама, који ће допринети бољем разумевању главног и допунског текста. Да бисте успешно и лако савладали градиво које је пред вама, неопходно је коришћење атласа или преклопне карте Србије. Аутори се захваљују рецензентима на конструктивним сугестијама, које су допринеле квалитету овог уџбеника. Међутим, аутори ће бити захвални и колегама географима, као и осталим корисницима овог уџбеника, који буду имали савете и сугестије за побољшање садржаја следећег издања.

Аутори

3

САДРЖАЈ ПРЕДГОВОР . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3

I

ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ СРБИЈЕ, ГРАНИЦЕ И ДРЖАВНА ОБЕЛЕЖЈА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 1. СРБИЈА У ЈУГОИСТОЧНОЈ ЕВРОПИ, НА БАЛКАНСКОМ ПОЛУОСТРВУ И У ПОДУНАВЉУ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8 2. ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12 3. ДРЖАВНЕ ГРАНИЦЕ, ВЕЛИЧИНА ТЕРИТОРИЈЕ И ДРЖАВНА ОБЕЛЕЖЈА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16

Питања за систематизацију . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22

II

ФИЗИЧКОГЕОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ СРБИЈЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23 ГЕОЛОШКО-РЕЉЕФНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24 1. ГЕОЛОШКИ САСТАВ И ПОСТАНАК ОСНОВНИХ ГЕОТЕКТОНСКИХ ЦЕЛИНА СРБИЈЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24 2. РЕЉЕФ ПАНОНСКЕ СРБИЈЕ И ЈУЖНОГ ОБОДА ПАНОНСКОГ БАСЕНА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28 3. РЕЉЕФ ПЛАНИНСКО-КОТЛИНСКЕ СРБИЈЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32

КЛИМА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37 1. КЛИМАТСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ СРБИЈЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37

ВОДЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43 1. ВОДЕ НА ПРОСТОРУ СРБИЈЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43 2. ЈЕЗЕРА И ТЕРМОМИНЕРАЛНЕ ВОДЕ СРБИЈЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48

ЗЕМЉИШТЕ И БИЉНИ И ЖИВОТИЊСКИ СВЕТ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55 1. САСТАВ И КАРАКТЕРИСТИКЕ ТЛА СРБИЈЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55 2. БИЉНИ И ЖИВОТИЊСКИ СВЕТ СРБИЈЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59

ЗАШТИТА ПРИРОДЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65 1. ЗАШТИТА, ОЧУВАЊЕ И УНАПРЕЂEЊЕ ПРИРОДЕ СРБИЈЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65 2. ЗАШТИЋЕНА ПРИРОДНА ДОБРА СРБИЈЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69

Питања за систематизацију . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76

III

ДРУШТВЕНОГЕОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ СРБИЈЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77 СТАНОВНИШТВО СРБИЈЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78 1. АНТРОПОГЕОГРАФСКА ОБЕЛЕЖЈА И ИСТОРИЈАТ НАСЕЉАВАЊА СРБИЈЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78 2. КРЕТАЊЕ И ТЕРИТОРИЈАЛНИ РАЗМЕШТАЈ СТАНОВНИШТВА СРБИЈЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83 3. МИГРАЦИЈЕ СТАНОВНИШТВА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88 4. СТРУКТУРЕ СТАНОВНИШТВА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 91 5. ДЕМОГРАФСКИ ПРОБЛЕМИ И ПОПУЛАЦИОНА ПОЛИТИКА У СРБИЈИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97

Питања за систематизацију . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102

4

НАСЕЉА СРБИЈЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103 1. ПОСТАНАК И РАЗВОЈ НАСЕЉА У СРБИЈИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103 2. ТИПОВИ НАСЕЉА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107 3. ЕКОНОМСКОГЕОГРАФСКИ ФАКТОРИ РАЗВОЈА И ТРАНСФОРМАЦИЈЕ НАСЕЉА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112 4. ГРАДСКИ ЦЕНТРИ И ЊИХОВА УЛОГА У РЕГИОНАЛНОЈ ОРГАНИЗАЦИЈИ СРБИЈЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115 5. АНТРОПОГЕНА КУЛТУРНА ДОБРА И ЊИХОВА ЗАШТИТА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 117

Питања за систематизацију . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123 ПРИВРЕДА СРБИЈЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 124 1. РАЗВОЈ И OСНОВНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ПРИВРЕДЕ СРБИЈЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 124 2. ПОЉОПРИВРЕДА, ШУМАРСТВО, ЛОВ И РИБОЛОВ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 129 3. РУДАРСТВО И ЕНЕРГЕТИКА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 136 4. ИНДУСТРИЈА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 143 5. САОБРАЋАЈ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 150 6. ТРГОВИНА И ТУРИЗАМ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 155

Питања за систематизацију . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 162

IV

РЕГИОНАЛИЗАЦИЈА СРБИЈЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 163 1. ПРИНЦИПИ РЕГИОНАЛИЗАЦИЈЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 164 2. БЕОГРАДСКА РЕГИЈА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 167 3. СЕВЕРНА СРБИЈА – ВОЈВОДИНА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .173 4. ШУМАДИЈА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 177 5. ЗАПАДНО ПОМОРАВЉЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 182 6. ВЕЛИКО ПОМОРАВЉЕ СА СТИГОМ И БРАНИЧЕВОМ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 186 7. ЈУЖНО ПОМОРАВЉЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 191 8. ИСТОЧНА СРБИЈА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 195 9. ЗАПАДНА СРБИЈА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 200 10. СТАРОВЛАШКО-РАШКА ВИСИЈА И ИБАРСКО-КОПАОНИЧКИ КРАЈ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 203 11. КОСОВО И МЕТОХИЈА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 207 12. ОСОВИНЕ РАЗВОЈА СРБИЈЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 212 13. НЕРАЗВИЈЕНА ПОДРУЧЈА СРБИЈЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 214

Питања за систематизацију . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 218

V

СРБИ ВАН СРБИЈЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 219 1. СРБИ У РЕГИОНУ И ДИЈАСПОРИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 220 2. ОРГАНИЗАЦИЈА И АКТИВНОСТИ СРПСКЕ ДИЈАСПОРЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 225 3. РЕПУБЛИКА СРПСКА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 230

Питања за систематизацију . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 238

ЛИТЕРАТУРА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 239

5

II

6

Ф И З ИЧ КО Г Е О Г РАФ С К Е

К А РА К Т ЕРИ С Т И К Е

СРБИЈЕ

ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ СРБИЈЕ, ГРАНИЦЕ И ДРЖАВНА ОБЕЛЕЖЈА

I

7

1. СРБИЈА У ЈУГОИСТОЧНОЈ ЕВРОПИ, НА БАЛКАНСКОМ

I

ПОЛУОСТРВУ И У ПОДУНАВЉУ

Кључне речи Балканско полуострво, Југоисточна Европа, промене граница

Наведите полуострва Европе. У ком делу Европе се налази Балканско полуострво? Кроз које државе Европе протиче Дунав? Србија у Југоисточној Европи и на Балканском полуострву Балканско полуострво је мост између Европе и Азије. На њему су поникле многе културе које спадају у најстарије на свету (култура Лепенског вира, старчевачка, винчанска). Тај простор је и поприште сталних миграција. И почетак XXI века су обележиле миграције, масовног карактера, које се сматрају једним од већих у савременој историји. Тим миграцијама је захваћено становништво држава централне, јужне и југозападне Азије, које се креће ка земљама западне и централне Европе, у потрази за бољим условима живота, као и за животом без рата. Рута тих миграната води преко Балканског полуострва и наше земље, јер је то најближа веза са Средњом и Западном Европом. Повољан положај простора Балкана, као споне између Југоисточне Европе и Југозападне Азије, и његова близина Северној Африци утицали су на то да тај простор често буде у интересној сфери великих сила (Аустроугарске, Отоманског царства, Немачке, Русије, САД). Положај Србије на Балканском полуострву и у Југоисточној Европи, осим бројних повољности, доносио је, а и данас доноси проблеме услед којих су у историји избијали сукоби и ратови, што је имало за последицу територијалне промене, нестанак једних држава, а потом настанак других.

" 8

Колико данас има држава на Балканском полуострву? Колико држава је било на Балканском полуострву после Другог светског рата?

ГЕ О Г РА Ф С К И

Југоисточна Европа је географски и геополитички део Европе који се налази на Балканском полуострву. Државе Југоисточне Европе су Србија, Босна и Херцеговина, Црна Гора, Албанија, Северна Македонија, Румунија и Бугарска. Балканско полуострво је једно од три највећа полуострва јужне Европе. Постоји више мишљења о постанку имена Балкан. Данас је прихваћено да назив полуострва Балкан води порекло од турске речи „балакан”, што значи шумовита гора. Наведено мишљење је преовладало јер се пре доласка Турака на ове просторе назив Балкан не помиње у списима. Северну границу Балканског полуострва чине реке Соча, Сава и Дунав. Остале границе су морске. На истоку и југоистоку границу представљају Црно, Мраморно и Егејско море, на југу је граница Средоземно море, а на западу Јонско и Јадранско море. С простора Балканског полуострва дижу се планински системи чије висине не прелазе 3.000 m – Динарски, Карпатско-балкански, Српско-македонска маса и Родопски систем (Рила, врх Мусала 2.925 m). Делови већих низија залазе у северни део Балканског полуострва (Панонска и Влашко-понтијска). За миграције и насељавање овог полуострва највећи значај су имале бројне речне долине које су га испресецале (Сава, Дунав, Дрина, Велика Морава са својим саставницама – Јужном и Западном Моравом, Дрим, Ибар, Неретва, Бојана, Вардар, Струма, Марица, Искар), као и друге, мање реке. Наведене речне долине имају данас велики саобраћајни значај. Њима воде све значајније саобраћајнице.

ПОЛОЖАЈ

СРБИЈЕ,

Г РА Н И Ц Е И Д РЖ А В Н А О Б Е Л Е Ж ЈА

"

Које речне долине су значајне за кретање становништва и робе још од римског периода?

Србија је једна од подунавских земаља, пошто река Дунав протиче кроз њу, у дужини од 588 km. Целом дужином кроз нашу земљу Дунав је плован. Све до изградње брана на Дунаву, приликом изградње хидроелектрана у Ђердапу, пловидба кроз клисуру је представљала проблем за веће бродове. Након изградње бране и подизања нивоа Дунава пролазак кроз клисуру знатно је олакшан чак и великим бродовима. Прокопавањем канала Рајна–Мајна–Дунав Средња и Западна Европа спојене су с Југоисточном Европом, као и с Југозападном Азијом.

Територијалне промене на простору данашње Србије и региона Повољан положај Балканског полуострва узроковао је сталне миграције на његовом простору, смену бројних народа кроз историју, укључивање његовог простора у границе великих империја (Римско царство, Византија, Аустроугарско царство, Отоманско царство), али и формирање великих држава (средњовековна српска држава – за време цара Душана). Пре доласка Словена на простору Балканског полуострва живели су Илири (у западном делу), Трачани (у источном делу), Келти (стигли су до Пелопонеза), Хелени (на југу) и Римљани (поробили су старе народе који су насељавали полуострво). Од V века н. е. почео је продор бројних варварских племена са североистока. У V веку продирали су Хуни, а у VI и VII веку Авари и Словени. Данас су на простору Балкана најбројнији

СЕВЕРНА

• Балканско полуострво

јужнословенски народи (Срби, Хрвати, Словенци, Македонци, Бугари), а на њему живе и романски народи (Румуни, Власи, Цинцари), као и индоевропски народи (Грци, Роми), турски (Турци) и кавкаска група народа (Албанци).

"

Који народи живе на простору Србије?

У средњовековном периоду, средином XIV века, за време владавине цара Душана, српски народ је имао највећу државу од периода досељавања на Балкан. Од краја XIV века простор средњовековне државе подељен је између Отоманског царства и Угара на северу, касније Аустроугара. Од 1830. године почело је постепено ослобађање територија које су биле у саставу Отоманског царства. У периоду од 1912. до 1918. од турске власти ослобођени су јужни делови данашње Србије, а територије северно од Саве и Дунава ослобођене су од аустроугарске власти.

9

1878. – Кнежевина Србија 1882. – Краљевина Србија 1918. – Краљевина СХС 1929. – Краљевина Југославија 1945. – Федеративна Народна Република Југославија 1963. – Социјалистичка Федеративна Република Југославија 1992. – Савезна Република Југославија 2003. – Државна заједница Србија и Црна Гора 2006. – Република Србија

I

Првог децембра 1918. године формирана је Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, која је касније променила има у Краљевина Југославија (1929). Након Другог светског рата та је држава основана као Демократска Федеративна Југославија, а 29. новембра 1945. променила је назив у Федеративна Народна Република Југославија. Од 1963. године назив државе био је Социјалистичка Федеративна Република Југославија (СФРЈ). У саставу те државе биле су републике: Словенија, Хрватска, Босна и Херцеговина (БиХ), Србија, Црна Гора и Македонија. У наведеним републикама осамдесетих и деведесетих година XX века почели су да јачају национализам и шовинизам, који су, помоћу спољашњих фактора, узроковали распад државе. Средином 1991. године независност су прогласиле Словенија и Хрватска, а затим и Македонија и БиХ. Сукоби су почели најпре у Словенији, која је прва прогласила одвајање од тадашње Југославије (јуна 1991. године). Потом је почео рат у Хрватској. Велики број становника српског порекла је страдао у сукобима деведесетих година на простору Хрватске. Сукоби у Хрватској су имали за последицу и исељавање становника српског порекла, који су принудно протерани са својих огњишта. Највећи број принудних миграната и страдалих изазвале су хрватске акције „Олуја” и „Бљесак” 1995. године. У Босни и Херцеговини је такође вођен рат, који је окончан Дејтонским споразумом,

10

ГЕ О Г РА Ф С К И

децембра 1995. године којим су формирана два ентитета Република Српска и Федерација БиХ. У септембру 1991. и Македонија је прогласила независност, али су је Уједињене нације признале тек 1993. године, под називом Бивша Југословенска Република Македонија. Македонија се без рата одвојила од СФРЈ. Фебруара 2019. године та држава мења назив у Северна Македонија. Србија и Црна Гора наставиле су традицију постојања заједничке државе. Године 1992. формирале су Савезну Републику Југославију. Фебруара 2003. године назив државе промењен је у Државна заједница Србија и Црна Гора. Маја 2006. године расписан је референдум у Црној Гори на ком је изгласано одвајање Црне Горе од Србије. Дужи низ година Републику Србију Европска унија посматра као државу са проблемом Косова и Метохије. Дана 17. фебруара 2008. Скупштина Косова (коју су мимо Устава Републике Србије формирали Албанци) једнострано је донела одлуку о независности Косова и Метохије. Та одлука је одбачена од стране Владе Републике Србије и бројних држава. Званично, Косово и Метохија је покрајина Србије. Априла 2013. године у Бриселу је потписан Бриселски споразум, којим је Влада Републике Србије већину својих овлашћења пренела на привремене институције на Косову. Питање Косова и Метохије и данас је проблем наше земље и региона у централном делу Балкана, који може да представља жариште будућих сукоба. Државе које својом целом територијом или само појединим деловима заузимају територију Балканског полуострва јесу: Словенија, Хрватска, Босна и Херцеговина, Србија, Црна Гора, Северна Македонија, Бугарска, Румунија, Албанија, Грчка и Турска. Највећи град Балканског полуострва је Истанбул, с више од тринаест милиона становника. Више од милион становника имају још четири града (Атина, Букурешт, Београд и Софија).

ПОЛОЖАЈ

СРБИЈЕ,

Г РА Н И Ц Е И Д РЖ А В Н А О Б Е Л Е Ж ЈА

• Државе Западног Балкана

Западни Балкан Почетком XXI века настао је нови, геополитички термин за део Балканског полуострва на којем се налазе одређене државе – Западни Балкан. То је назив за државе настале на тлу бивше Југославије (без Словеније и Хрватске), који обухвата и Албанију. До уласка Хрватске у Европску унију (2013. године) сматрано је да и она припада земљама Западног Балкана, међутим, након њеног прикључења тој организацији, земље Западне Европе више је не сматрају државом дела Балкана на који се тај назив односи. Географски гледано, државе Албанија, Босна и Херцеговина и Црна Гора јесу

Непознате речи: интеграције – спајање у једну целину, повезивање, обједињавање, сједињавање национализам – национална свест, љубав према сопственој нацији шовинизам – мржња према другим народима; политика прогањања, угњетавања других народа ентитет – саставни део државе; територијална, национална и слична целина с одређеним карактеристичним одликама

на западу Балканског полуострва, али Србија и Северна Македонија су у његовом центру. Ако се Балканско полуострво дели према странама света, које државе припадају северном Балкану? Притом се не помињу државе „источног” или „јужног” Балкана. Када се, током XX века, помињао појам Балкан, мислило се на слабо развијене државе. Данас се назив „Балкан” ретко користи, док је геополитички термин „Западни Балкан” веома присутан у јавности и опет се под њим подразумевају земље знатно неразвијеније од богатог „запада”.

Питања 1. Какав је положај Србије на Балканском полуострву?

2. Наведите речне долине којима воде главне саобраћајнице на Балканском полуострву.

3. Који делови Србије су на Балканском полуострву?

4. Које државе Балканског полуострва су у Европској унији?

5. Зашто је Дунав веома важна одредница географског положаја наше земље?

6. Шта је то Западни Балкан?

11

2. ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

I

Када је током историје Србија имала излаз на море?

Кључне речи координате, балкански, панонски и подунавски положај, трансевропски саобраћајни коридори

и друштвеногеографским чиниоцима важним за њен настанак, развој, као и за безбедност њене територије. Повољност или неповољност положаја одређује се на основу ближих и даљих физичкогеографских карактеристика простора, а зависи од историјских, економских, политичких и стратешких околности. У зависности од чинилаца који га одређују, географски положај може да буде апсолутни и релативни. Апсолутни географски положај jе непроменљив и чине га математичкогеографски и регионалногеографски положај. Географски положај Републике Србије је изузетно повољан, што показују математички, регионалногеографски, као • Државе настале распадом Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и друштвеногеографски положај. Република Србија је континентална Математички положај је положај у геодржава. У данашњим границама Републиграфском координатном систему, помоћу којег одређујемо географску ширину, то ка Србија настала је након распада Сојест удаљеност од екватора у правцу севецијалистичке Федеративне Републике Јура и југа, и географску дужину – удаљеност гославије. Смештена је у средишњем делу од Гринича (почетног меридијана) у правцу Балканског полуострва, на југоистоку Евроистока и запада. Република Србија налази се пе, у средишњем делу Подунавља. То су све између 18º49’13’’ и 23º00’42’’ ИГД и 41º53’05’’ важне одреднице њеног географског полои 46º11’25’’ СГШ. Паралела од 45º СГШ, која жаја, које су имале пресудан утицај на њен полови северну полулопту на два дела, проразвој, на промене граница, као и на процелази кроз град Руму, у Срему, на југу Војвосе интеграција и дезинтеграција који су се дине, а на северу Републике Србије. Према одвијали на том простору. томе, Србија се налази у средишњем делу северног умереног појаса. Нешто је ближе Географски положај екватору него Северном полу, јер је већи Географски положај државе предстадео територије Србије смештен јужно од паралеле од 45º СГШ. вља њен однос према физичкогеографским

12

ГЕ О Г РА Ф С К И

ПОЛОЖАЈ

СРБИЈЕ,

Г РА Н И Ц Е И Д РЖ А В Н А О Б Е Л Е Ж ЈА

Најсевернија тачка Србије налази се близу граничног прелаза Келебија (Град Суботица – граница Србије и Мађарске). Најисточнија тачка је Сребрна глава на Старој планини, на граници Србије и Бугарске. Најјужнија тачка је код насеља Рестелица (општина Гора), на граници према Северној Македонији, а најзападнија тачка је код Бездана, на тромеђи Србије, Мађарске и Хрватске. Пронађите на географској карти крајње тачке Републике Србије.

Регионалногеографски полoжај веома је сложен, али и разноврстан, што омогућава развој многих привредних грана. Највећи део Србије налази се на Балканском полуострву, те је она балканска земља. Северни део територије Србије, Војводина, налази се на простору средње Европе, односно на простору Панонске низије, па је Србија средњоевропска и панонска земља. Србија је и подунавска земља јер Дунав, важна европска река, кроз њу протиче дужином од 588 km. Ова река је у неким деловима и погранична. Велика, Западна и Јужна Морава су веома важни речни токови, у чијим долинама су изграђене саобраћајнице које су жиле куцавице за нашу земљу и омогућавају кретање људи, робе и капитала. Већи део земље је планинског карактера, па се она може окарактерисати и као планинска. Према планинским венцима који се издижу на њеној територији, Србија је динарска и карпатско-балканска земља. Након издвајања Црне Горе, 2006. године, Србија је изгубила излаз на море, што је велики недостатак њеног географског положаја. Друштвеногеографски положај је релативан, променљив и чине га економскогеографски и саобраћајногеографски положај. Економскогеографски положај је релативан, јер се мења у зависности од различитих друштвених чинилаца. На његово мењање утичу светска политичка и економ-

41º53’ Рестелица

• Математички положај Републике Србије и њене крајње тачке

ска дешавања. Економскогеографски положај Републике Србије није у складу с њеним природним и друштвеним потенцијалима, већ је знатно лошији, а такав је постао након ратних дешавања деведесетих година XX века, као и услед економских промена у последње две деценије. Економскогеографски положај може да буде много повољнији због доброг саобраћајногеографског положаја. Република Србија спаја различите природне и привредне целине Европе, југозападне Азије и северне и североисточне Африке. Простор Балкана на ком се налази наша земља представља природан мост између високоразвијених земаља западне и средње Европе и нафтом богатих земаља југозападне Азије и североисточне Африке. Копненим саобраћајем (друмским и железничким) простор Србије повезује западну и средњу Европу с Медитераном и југозападном Азијом. Речним саобраћајем повезује западну, средњу и северну Европу

13

с југоисточном и источном Европом, као и с југозападном Азијом и осталим деловима света. Код главног града, Београда, Сава се улива у Дунав, а нешто низводније у Дунав се улива и Велика Морава. Долине те три реке веома су значајне, јер њима воде друмске и железничке саобраћајнице од међународног значаја. Дуж њих су трасирани значајни трансевропски саобраћајни коридори. Коридор X прелази преко наше земље, а повезује централну и југоисточну Европу с Малом Азијом и Блиским истоком. Тај коридор полази из Салцбурга (Аустрија), а потом, пратећи долину реке Саве, иде преко Љубљане, Загреба и Београда. Од Будимпеште до Београда протеже се један крак овог коридора (Х b), а од Загреба ка Београду води други крак. Дакле, краци овог коридора спајају се на простору Србије. Од Београда до Ниша Коридор Х траси-

I

ран је долинама Велике и Јужне Мораве. Код Ниша се рачва на два крака, од којих један иде ка Софији (Х c), а други ка Солуну. Од великог значаја за простор Републике Србије јесте и ток Дунава, јер је њиме трасиран Коридор VII. Преко Дунава и канала Рајна–Мајна–Дунав успостављена је пловна веза између Северног и Црног мора, дуга око 3.500 km, веза економски високоразвијеног севера и запада Европе и Каспијско-кавкаског и Црноморског региона, који има изузетна природна богатства (нафта, гас, руде, минерали). Србија и српско Подунавље су спона, али и простор где се укрштају два значајна коридора (Х и VII), и то на простору главног града Србије, Београда. Простор Београда је место где се с тим коридорима укршта и Коридор XI, који је трасиран од румунске границе ка Црној Гори и Јадранском мору. Коридор XI (ауто-пут 763) је у изградњи, а ауто-пут „Милош Велики”

K

• Паневропски коридори на простору Србије и околних држава

14

ГЕ О Г РА Ф С К И

ПОЛОЖАЈ

СРБИЈЕ,

Г РА Н И Ц Е И Д РЖ А В Н А О Б Е Л Е Ж ЈА

(од Београда до Прељине) само је један његов део. Тек предстоје велики радови на траси Коридора од Чачка до црногорске границе. Што се тиче ваздушног саобраћаја, код Београда, у Сурчину, налази се највећи аеродром у Србији, тако да се с поменутим коридорима укрштају и линије ваздушног саобраћаја. Економскогеографски положај Србије у будућности би могао да буде знатно повољнији, али то умногоме зависи од економске ситуације и спољнополитичких односа у свету. Изградња ауто-пута Београд – јужни Јадран (коридором) знатно би побољшала економскогеографски положај Србије.

Поред свих предности, положај Србије има и својих негативних страна, које су се могле уочити и кроз историју српске државе, без обзира на то у којим границама је била. Различити страни интереси укрштали су се на њеном простору. Наш народ се вековима борио да сачува и задржи овај простор, па можемо рећи да је он, поред тога што је добар са економскогеографског становишта, стратешки неповољан, те стално морамо да мислимо на очување слободе и територијалног интегритета за наше потомке.

На Другој паневропској саобраћајној конференцији, одржаној од 14. до 16. марта 1994. године, утврђено је девет коридора. Потом је 1997. године на Конференцији европских министара саобраћаја у Хелсинкију додат и Коридор Х. Мрежа паневропских коридора показује тежњу да се континент интегрише и да се превазиђу поделе наслеђене из времена „хладног рата”, а у перспективи да се појачају евроазијске саобраћајне

комуникационе и енергетске везе. Чак седам коридора пролази кроз југоисточну Европу. То су коридори: IV, V, VII, VIII, IX, X и XI. У току је изградња Коридора XI, који се протеже од Темишвара, преко Вршца, Београда, Чачка, Пожеге, Подгорице и иде до Бара, а морским путем ће преко Јадрана бити повезан с Баријем у Италији.

Непознате речи: интегритет – потпуност, целовитост, целокупност, неповредивост, неприкосновеност дезинтеграција – нарушавање целине, уништавање јединства и поремећај равнотеже

Питања 1. Шта све одређује географски положај једне државе?

2. Које су непроменљиве одреднице географског положаја Србије, а које су променљиве?

3. Какав је економскогеографски положај Србије и шта може утицати не његову промену?

4. Какав је саобраћајногеографски положај Србије у односу на паневропске коридоре?

5. Који су велики проблеми географског положаја наше земље?

15

3. ДРЖАВНЕ ГРАНИЦЕ, ВЕЛИЧИНА ТЕРИТОРИЈЕ И ДРЖАВНА ОБЕЛЕЖЈА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

I

Кључне речи природне и вештачке границе, отворене и затворене границе, старе и нове границе, неетничке границе, осам суседа, државна обележја

Пронађите податке o површинaма суседних држава, па те површине упоредите с површином наше земље. Који наш сусед има највећу површину и колико је она већа од површине наше земље? Која суседна држава има најмању територију и колико је она мања од територије наше државе? Државне границе представљају замишљене линије на Земљиној површини које раздвајају или спајају суверене државе. На географским картама државна граница је представљена црвеном испрекиданом линијом, а на терену је означена одговарајућим граничним ознакама (граничним каменом, прелазом). Међутим, државна граница није само линија која раздваја или спаја две државе на копну, већ се те линије пројектују и у ваздушни простор, до висине 20–25 km, докле сеже сувереност једне државе у ваздушном простору. Државна граница, дакле, представља невидљиву завесу која се спушта дуж граничне линије с поменуте висине. Подморски суверенитет пак иде до дубине од 4 до 5 km. Подземна сувереност једне државе такође допире до дубине од 4 до 5 km, до које допиру и истраживања нафтних бушотина. Значај границе зависи од природних и друштвених односа. Границе нису велика препрека и отворене су ако су односи две државе и њихове природне везе добри.

• Гранични прелаз Шид

16

ГЕ О Г РА Ф С К И

Међутим, ако су односи лоши, границе су затворене. Границе Србије после ратних дешавања током деведесетих година отворене су према свим суседним државама.

Границе Србије Дужина граница Србије према суседним државама износи 2.361,7 km. Од укупне државне границе, сувоземна граница је дугачка 1.664,5 km, а водена 697,2 km. Србија се граничи са осам држава. Неке од тих граница су формиране након Првог балканског или Првог светског рата, а неке су настале крајем XX и почетком XXI века. Старе границе су настале формирањем Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (1918), а нове распадом Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. Границе према Мађарској, Румунији и Бугарској утврђене су међународним уговорима и међународноправно су признате после Првог светског рата. Граница према Албанији је утврђена још 1912. године, након Првог балканског рата. Нове границе су административне границе према бившим републикама СФРЈ (Хрватској, Босни и Херцеговини, Северној Македонији и Црној Гори). Границе Србије према суседним државама нису етничке. Припадници суседних народа живе на простору Србије, као што и српски народ живи у државама с којима се граничи Србија. Природне границе су oне где је гранична линија повучена дуж речног тока или где иде планинским гребеном. Једним делом границе Србије нису природне јер иду низијским

ПОЛОЖАЈ

СРБИЈЕ,

Г РА Н И Ц Е И Д РЖ А В Н А О Б Е Л Е Ж ЈА

делом или пресецају планинске венце (нема природне препреке која би отежала њихово прелажење). Најдужа природна граница је она која се пружа токовима Дрине и Дунава. Граница прати и друге речне токове, али не толиком дужином. Граница према Мађарској (174,7 km) јесте копнена. Протеже се од Дунава, 8 km узводно од Батине, затим се протеже нешто северније од Суботице, пресеца Тису и код села Рабе је српско-мађарско-румунска тромеђа. Граница пресеца Дунав и Тису, као и неколико друмских и железничких саобраћајница. Преко ове границе прелази важна међународна железничка пруга, Београд–Суботица–Будимпешта–Беч. Осим пруге, значајан је и друмски пут. Веза с Мађарском успоставља се преко осам прелаза (Хоргош, Келебија, Бачки Брег, Бајмок, Ђала, Бачки Виногради, Рабе и Растина). Осим железничких и друмских граничних прелаза, ка Мађарској постоји и речни гранични прелаз. Граница према Румунији (547,9 km) протеже се од насеља Рабе, преко Вршачких планина, до ушћа Нере. На овом потезу граница пресеца неколико токова: Бегеј, Златицу, Тамиш и Брзаву. Од ушћа Нере у Дунав граница прати ток ове велике европске реке. Пратећи ток Дунава, граница се пружа кроз Ђердап и даље до ушћа Тимока, где је тромеђа Србије, Румуније и Бугарске. Дунавом граница између ове две државе иде дужином око 230 km. На ушћу Тимока у Дунав је и најнижа тачка територије Србије (28 m). Ову границу пресеца више друмских и железничких саобраћајница, од којих је најважнија Београд–Вршац–Темишвар–Букурешт. Саобраћајни промет између ове две суседне државе одвија се преко већег броја прелаза, који су гранични и малогранични. Друмски гранични прелази су Српска Црња, Ватин,

• Најважнији гранични прелази

Ђердап I, Ђердап II, Калуђерово, Врбица, Јаша Томић, Наково. За железнички транспорт постоје два гранична прелаза, Кикинда–Жомбољ и Вршац–Моравита. Осим ових прелаза, постоји и пет граничних прелаза за речни саобраћај, и то код Великог Градишта, Доњег Милановца, Текија, Кладова и Прахова. Граница према Бугарској (360,5 km) протеже се од ушћа Тимока у Дунав, гребеном Старе планине, до Беле воде, где је тромеђа између Србије, Бугарске и Северне Македоније. Ова граница је претежно планинска. Ниска је само у северном делу, у долини доњег Тимока, где је и проходна, као и у долини Нишаве. Ова граница пресеца и водотокове: Нишаву, Јерму и Драговиштицу. Границу према Бугарској пресецају пруга и друмска саобраћајница од међународног

17

значаја Београд–Ниш–Софија–Истанбул. Саобраћајни промет одвија се преко пет друмских граничних прелаза (Градина, Рибарци, Стрезимировци, Мокрање и Вршка Чука) и једног железничког (Димитровград–Драгоман). Граница према Северној Македонији (282,9 km) протеже се од Белих вода, пресеца реку Пчињу, Прешевску повију, затим се пружа гребеном Скопске Црне Горе, пресеца долину Лепенца, протеже се гребеном Шар-планине до подгорине Кораба, где је тромеђа Србије, Северне Македоније и Албаније. Граница је претежно планинска. На подручју Прешевске повије је нижа надморска висина, која је искоришћена за изградњу јужног крака Коридора X, на коме је веома важан гранични прелаз, Прешево. У долини Лепенца, у Качаничкој клисури, налази се други значајан прелаз између Србије и Северне Македоније, Ђенерал Јанковић. Осим преко та два прелаза, промет друмским саобраћајем са Северном Македонијом одвија се и преко граничних прелаза Прохор Пчињски, Глобочица и Голеш. Постоје и два гранична прелаза на железничкој саобраћајници, Прешево и Ђенерал Јанковић. Граница према Албанији (113,6 km) претежно је планинска и најнижа је у долини Белог Дрима. Граница се пружа од Кораба преко Коритника, Паштрика и Проклетија и протеже се нешто западније од врха Ђеравица (2.656 m), који је други по висини врх Проклетија. Ову границу не пресеца ниједна пруга, нити пут првог реда. Постоје два гранична прелаза – Ћафа Прушит и Врбница. Контролу прелажења државне границе и обезбеђење државне границе према Албанији и на делу државне границе сa Севернoм Македонијом обављају припадници међународних снага (КФОР), који су стационирани на Косову и Метохији, а што је у

I

18

ГЕ О Г РА Ф С К И

складу с резолуцијом Савета безбедности Уједињених нација 1244. Граница према Црној Гори (249,5 km) претежно је планинска и пресеца реке Ибар и Лим. Постоји више граничних прелаза – Гостун, Јабука, Шпиљани (Мехов крш), Чемерно, Годово, Чакор и Кула. Железнички гранични прелаз је на прузи Београд–Бар. Граница према Босни и Херцеговини (370,9 km) друга је по дужини граница Србије према суседима. Од тромеђе Србије, Црне Горе и Босне и Херцеговине, која је нешто северније од планине Ковач, граница пресеца реку Лим. Даље према северу граница се протеже преко планине Звијезда и спушта у долину Дрине. Дрином се пружа до њеног ушћа у реку Саву. Потом се граница протеже Савом узводно до тромеђе Србије, Босне и Херцеговине и Хрватске. Дрином и Савом граница између Србије и Босне и Херцеговине дугачка је 228 km. Ту границу пресеца неколико железничких и друмских комуникација. Промет се одвија преко 11 граничних прелаза, девет друмских и два железничка. Друмски гранични прелази су Бајина Башта, Увац, Котроман, Љубовија, Сремска Рача, Бадовинци, Трбушница, Мали Зворник и Јамена. Железнички гранични прелази су од Раче ка Бијељини и од Брасине ка Зворнику. Граница према Хрватској (261,7 km) креће од тромеђе Србије, Босне и Херцеговине и Хрватске на реци Сави, потом пресеца сремску равницу ка северу све до Илока, где избија на Дунав. Одатле се пружа Дунавом све до тромеђе Србије, Хрватске и Мађарске, а која се налази 8 km узводно од Бездана. Промет се одвија преко осам друмских прелаза и два железничка. Друмски прелази су гранични и малогранични: Батровци, Бездан, Богојево, Бачка Паланка, Нештин, Шид, Сот, Љуба. Железнички прелази су између Богојева и Ердута и Шида и Товарника.

ПОЛОЖАЈ

СРБИЈЕ,

Г РА Н И Ц Е И Д РЖ А В Н А О Б Е Л Е Ж ЈА

Величина територије Република Србија данас има површину од 88.499 km2, а током историје њена површина се мењала. Након Првог српског устанка површина Србије износила је 37.950 km2, а након балканских ратова површина је повећана на око 95.700 km2. Растојање крајњих тачака Србије у правцу север–југ је 488 km (од најсеверније тачке северно од Суботице до најјужније тачке – Рeстелице, која је на југу регије Гора у Метохији). У правцу запад–исток ширине су различите. Тако је, на пример, ширина између Бајине Баште и ушћа Тимока у Дунав 246 km, а између тромеђе Србије, Црне Горе и Босне и Херцеговине и Сребрне главе на Старој планини ширина је 306 km.

• Димензије територије Србије у правцу север–југ и запад–исток и дужине граница

"

Користећи Google Earth измерите удаљености између двеју тачака које нису дате на слици, нпр. од места уласка Дрине, као пограничне реке, на територију наше земље до Сребрне главе, или од ушћа Дрине у Саву до ушћа Нере у Дунав. Одаберите и неке друге тачке и одредите колике су раздаљине између њих.

Територија Републике Србије је административно–територијално подељена на веће територијалне јединице – покрајине и регионе. Аутономне покрајине су Војводина и Косово и Метохија, а региони су: Београдски регион, Регион Војводине, Регион Шумадије и Западне Србије, Регион Јужне и Источне Србије и Регион Косово и Метохија. Мање територијалне јединице на које је Србија подељена јесу такозване управне области (30 управних области – некадашњи • Статистички региони у Србији

19

окрузи, од којих је један и Град Београд) и општине (198). У Србији су издвојени и градови – 28 градова и Град Београд.

I

Бор

од хермелина. Двоглави орао је српски изворни знак и од настанка српске државе у свести народа био је симбол српског царства. На средини српског двоглавог орла налази се крст са четири оцила на црвеном штиту. Испод ногу двоглавог орла су два љиљана. Грб представља јединство народа, државности и вере. Државна застава је тробојка (црвено, плаво, бело) са хоризонтално постављеним бојама. У центру, померен ка јарболу за једну седмину укупне државне заставе, налази се мали грб Србије. Црвена боја на застави означава крв проливену за слободу. Плава боја представља небо, као и слободу, а бела млеко којим нас је мајка хранила како бисмо постали велики ратници и још већи људи. Химна Србије је „Боже правде”, свечана песма из XIX века, коју је компоновао Даворин Јенко. Текст химне написао је Јован Ђорђевић.

Прокупље

• Грб и застава Републике Србије

• Градови у Србији

Државна обележја Србије Грб Републике Србије садржи двоглавог орла Немањића са црвеним штитом, крстом, четири оцила, круном Немањића и плаштом

20

ГЕ О Г РА Ф С К И

ПОЛОЖАЈ

Грб Републике Србије један je од њених симбола. Препоручен је 17. августа 2004. и, заједно с другим знамењима, усвојен је 19. маја 2009. године. Грб је исти као и грб Краљевине Србије из 1882, па је његово усвајање, у ствари, враћање историјског грба Србије. За спој двоглавог орла и штита са четири оцила заслужан је српски политичар, филозоф, дипломата, историчар књижевности и председник Српске краљевске академије Стојан Новаковић. Србија, поред још неких држава у Европи, иако није монархија, на грбу има краљевску круну.

СРБИЈЕ,

Г РА Н И Ц Е И Д РЖ А В Н А О Б Е Л Е Ж ЈА

Спорне границе Ставови Србије и Хрватске о протезању границе на Дунаву од уласка те реке из Мађарске у нашу земљу до Бачке Паланке значајно се разликују. Србија заступа став да је граница на средини пловног пута на Дунаву (граница би била повучена према најдубљим тачкама у кориту Дунава), а хрватска страна заговара катастарску границу, која би одступала од тока Дунава. Србија свој став заснива на Закону о установљењу и устројству Аутономне покрајине Војводине из 1945. године. Међутим, Хрватскa тражи формирање границе према земљишним књигама из времена Аустроугарске, по којима линија државне границе треба да прати линију катастарских општина. Према хрватском ставу, граница би пресецала међународни пловни пут реке Дунав 18 пута. У међународној пракси је уобичајено да се на Дунаву, као значајној међународној пловној реци, примењује правило да граница следи линију најдубљих тачака. По том принципу успешно је извршено разграничење Србије с Румунијом, Румуније и Бугарске, Мађарске и Словачке.

Према Босни и Херцеговини је спорна граница у четири сектора. Проблеми су код брана и хидроелектрана на Дрини, „Зворник” и „Бајина Башта”. Србија је за време СФР Југославије финансирала изградњу ове две бране и хидроелектране на Дрини, па сматра да јој у целости припадају. Међутим, Босна и Херцеговина, и ако би признала то, истиче чињеницу да Србија троши воду Босне и Херцеговине за добијање струје и тражи део произведене струје. То је због тога што граница иде најдубљим делом корита Дрине. Граница, међутим, није спорна само у та два сектора. Споран је део територије општине Рудо који се налази у оквиру територије Србије, тако да становништво има куће у једној, а обрадиве површине у другој држави, па мора често да прелази границу. Између ове две државе је споран и део територије где пруга Београд–Бар прелази на територију Босне и Херцеговине.

Непознате речи: малогранични прелаз – прелаз између две суседне државе који раде краће од 24 часа суверенитет – потпуна, апсолутна власт владара, државе или народа на сопственој територији (независност такве власти у односу на спољашње утицаје) оцило – врста турпије која је савијена, као на српском грбу; када се кремен креше о оцило, искаче варница хермелин – мали сисар из породице куна

Питања 1. Које границе Србије су формиране почетком XX века?

2. Које границе Србије су настале крајем XX века, а која граница је настала почетком XXI века?

3. Какве су природне границе Србије и која је најдужа природна граница између Србије и суседних држава?

4. Шта је представљено на грбу Србије?

5. Објасните шта значе боје на српској застави.

6. Научите напамет текст наше химне.

21

I

ПИТАЊА ЗА СИСТЕМАТИЗАЦИЈУ ГЕ О Г РА Ф С К И П О Л О Ж А Ј С Р Б И Ј Е , Г Р А Н И Ц Е И Д Р Ж А В Н А О Б Е Л Е Ж Ј А 1. Анализирајте сличности и разлике између простирања Балканског полуострва, Југоисточне Европе и Западног Балкана. Које државе припадају сваком од ових простора, а које само неком од њих?

2. Какав је положај Србије на Балканском полуострву, какав у Југоисточној Европи, а какав на Западном Балкану?

3. Упоредите географски положај наше земље и њених суседа и уочите предности и недостатке положаја наше земље у односу на њих.

4. На географској карти Србије пронађите најважније граничне прелазе. На којим путним правцима се они налазе? Пројектни задатак: – Суседи Србије – од средњег века до данас – Границе Србије – спорови, проблеми, сарадња

22

ГЕ О Г РА Ф С К И

ПОЛОЖАЈ

СРБИЈЕ,

Г РА Н И Ц Е И Д РЖ А В Н А О Б Е Л Е Ж ЈА