S RPSKA K W I@EVNOST I JEZIK
Гордана Штасни ната Ша добрић дуШа нка Звекић-дуШа новић срПски као неМатерЊи Је Зик
за 1. разред гимназије, четворогодишњих и трогодишњих средњих стручних школа
рецензенти др Пaвле Илић, редовни професор Методике наставе српског језика и књижевности на одсеку за српску књижевност и језик, на Филозофском факултету у новом с ад у, у пензији др Нада Арсенијевић, ванредни професор синтаксе и семантике стандардног српског језика на одсеку за српски језик и лингвистику, Група за српску филологију у контакту са мађарском/словачком филологијом на Филозофском факултету у новом саду мр Хелена деспић, професор српског језика као нематерњег и српског језика и књижевности у Гимназији „Јан колар” са домом ученика у бач ком Петровцу мр Ђорђе Сабо, професор српског језика као нематерњег и српског језика и књижевности у економској средњој школи „боса Милићевић” у суботици уредник Јелица Недић одговорни уредник Tатјана Костић За издавача драгољуб Којчић в. д. главног уредника и директора Завода ISBN
© Завод за уџбенике, београд 2014. ово дело се не сме умножавати, фотокопирати и на било који други начин репродуковати, ни у целини ни у деловима, без писменог одобрења издавача.
978-86-17-17942-5
ученици
изабраних дела српске књижевности. уз књижевне текстове дати
одломци
из
су задаци који ће вам помоћи да лакше разумете сáмо дело и да откривате његове уметничке вредности. Читанка је подељена на тематске целине, а на крају сваке целине дати су задаци за самопроверу стечених знања – Научили смо решења ових задатака налазе се на крају читанке. у оквиру граматике српскога језика обрађиваћете теме које вам нису потпуно непознате, али ћете стицати и нова знања. уз сваку наставну јединицу налазе се вежбања, помоћу којих ћете је лакше савладати. решења задатака дата су на крају уџбеника. да бисте успешно примењивали нова правила, у оквиру лекције налазе се и задаци којима ћете се активно укључити у откривање и стицање нових знања. текстови и наставне јединице из области књижевности и граматике српскога језика обележени бројем 4 нису предвиђени за ученике трогодишњих средњих школа, већ само за ученике четворогодишњих средњих школа и гимназија. Знаком обележени су захтевнији задаци, намењени онима који желе више да знају. Први пут се у уџбеничком комплету за средњу школу налази и радна свеска. она је намењена увежбавању граматичких правила, са тежиштем на усвајању и примени језичких модела примерених различитим комуникативним ситуацијама. Желимо вам пуно успеха у раду. Ауторке S 3
D раги
и наставници, Пред вама је уџбеник из предмета српски као нематерњи језик. намењен је гимназијалцима као и ученицима трогодишњих и четворогодишњих средњих стручних школа. у њему се, поред градива
језика, налазе и
из
S RPSKA KWI@EVNOST
S VETLOST PEVAWA
R ASEJANI
DE^ACI
оставите
најјачи у разреду,
најглавнији у улици,
ви што хоћете и ви што све можете.
оставите ми на миру моје смешне и смушене,
моје дечаке са уским раменима
и очима што жмиркају од кратковидости.
Знам: они обично падну ако се пењу на дрво.
ви део сам: њихови кликери увек далеко промаше. уверио сам се:
Објашњење мање познатих речи расејан, расејана, расејано – који не може да усредсреди пажњу на нешто; смушен, смушена, смушено –збуњен, сметен, пометен; кратковидост, -и ж –способност да се добро и јасно види само оно што је на кратком растојању; дрвени, дрвена, дрвено –овде: непомичaн, укочен;
мирослав Антић
ми на миру моје расејане дечаке, ви
они увек добију батине ако се потуку. они нису за неке велике јуначке игре и ја вас молим: оставите ми на миру моје расејане дечаке. Моји дечаци ходају као да не примећују улицу, с еде у разреду дрвени и затворени у себе, забоду нос у новине и не чују шта их питате, Кључне речи: песничка слика, епитет, поређење, градација 6
али сваки од њих има у својој глави
чудан и велики свет који ви можда немате, свет у коме су они највеће војсковође,
највеће поглавице,
највећи капетани бродова.
свет у коме виде оштро као кондори,
имају широка рамена,
пењу се на Хималаје и путују у аус тралију.
свет који се продужује до звезда
и много даље од звезда.
оставите ми на миру моје расејане дечаке, јер само они сутра могу да нас одведу у необично, у немогуће, ако изнесу из
невероватне светове,
пусте нас да заједнички у њима живимо
и ми са уским и ми са широким раменима,
ми најбољи и најлошији кликераши,
ми најважнији и ми најневажнији у разреду.
Јер све на крају
главе
своје чудне светове,
и
те
и
и
увене. и к ликери, ако ниси знао, увену као трешње. увен
широка
и увену лепе игре. увене
да никад није ни било. Објашњење мање познатих речи кондор, -а м – најкрупнија птица грабљивица из породице лешинара која живи у Јужној и средњој америци; прерија, -е ж – пространи предео у северној америци обрастао нижом травом 7
у
рамена
детињство као
остају само главе пуне чаробних светова
који се никад не топе,
који се никад не троше,
који се разлиставају... разлиставају...
из којих сутра расту нове велике шуме,
нове велике прерије,
нова широка мора,
нове фантастичне планете
из малих глава, тих расејаних детињих обичних глава
паметних само за необично, само за немогуће и чудно,
паметних само за маштање.
Разговарајмо о стиховима
свој одговор. у којој строфи песник открива тајанствени, унутрашњи свет расејаних дечака? Прочитај те стихове
изазивају стихови ове песме? Према коме осећаш симпатију? који су ти дечаци дражи? објасни зашто. који ти је све т ближи? коме се у песми обраћа песник и због чега? кога он жели да заштити? Прочитај прву строфу и пронађи епитете којима је песник описао расејане дечаке. издвој оне који се односе на физички изглед расејаних дечака, а затим оне који говоре о њиховим унутрашњим особинама. Зашто песник понавља да су то дечаци уских рамена? Шта се таквим стилским поступком постиже? који се принцип налази у основи развијања песничке слике о расејаним дечацима?
истицање физичког изгледа дечака. б) Поређење по сличности.
какво расположење у теби
а)
тачним, а затим прочитај стихове којима ћеш поткрепити
наглас. Прочитај затим стихове који се односе на свакидашњи живот ових дечака. Зашто је њихов „стварни” свет неусклађен са унутрашњим? какву снагу и величину песник у њима види? какав свет су у стању да створе само расејани дечаци? Прочитај строфу која говори о пролазности. Зашто је песник повезао тему детињства и одрастања са пролазношћу? Шта једино остаје на крају? 8
в) Поређење по супротности. Заокружи одговор који сматраш
Лепота
Подсети
Пронађи
песничког језика
се шта је градација и који су њени елементи. Потражи у песми примере за градацију.
и поређења у стиховима. Препиши их у свеску и детаљније анализирај. тре ба да уочиш који се елементи пореде и шта је у основи поређења. каква је сличност у питању?
поређења у песми Расејани дечаци веома су сложена и у себи садрже и елементе других стилских фигура. Песничка
о увелим кликерима заснива се на ______________________ (кликери увену). који је основни тон у песми? коме се песник обраћа и како? Прочитај наглас стихове који се односе на песникову молбу. Богатимо речник Пред тобом је одредница из Речника српскога језика (2007). Пажљиво прочитај значења која су у речнику дата уз придев дрвен дрвен, -а, -о 1. који је направљен од дрвета: ~ клупа, ~ ограда. 2. (одр.) који је добијен од дрвета природним или вештачким начином: ~ угаљ, ~ шпиритус, ~ вуна. 3. фиг. а. укочен, крут, уштогљен (у покретима, понашању); S 9
Поједина
слика
незграпан, неспретан. б. беживотан, безизразан; усиљен, натегнут: ~ глас, ~ лице, ~ израз лица. в. лишен емоција, безосећајан, хладан: ~ човек, ~ срце. г. туп, отупео, скамењен (од туге, бола): стајати нем и ~. д. непоетичан, тврд (о књижевном саставу, стилу и сл.): дрвени стихови. 4. (одр.) који се издаје за оно што није, нестручан, лажни, тобожњи: ~ филозоф. • ~ адвокат, ~ вуна и др. стајати као дрвени светац (бог) бити укочен, уштогљен, укочити се, укрутити се.
Знаком ~ (тилда) означава се сама реч обрађена у речнику – одредница – ради економичности да се не би понављала (овде: дрвен).
скраћеница (одр.) значи одређени придевски вид. наведена одредница дата је у неодређеном придевском виду, али у 2. и 4. значењу мисли се на одређени придевски вид (дрвени).
скраћеница (фиг.) значи фигуративно, у пренесеном, сликовитом значењу.
бројевима (1, 2, 3...) се означавају значења која реч има. колико различитих значења има придев дрвен? када се уз број појављују и словне ознаке (а, б, в...), то значи да је реч о сродним, а не
остварено у стиху:
Мирослав Антић (1932–1986) познати је српски песник, драматичар, сценариста и редитељ. рођен је у Мокрину у банату. написао је тридесетак збирки песама, од којих је већина намење-
на деци и младима. Његове најпознатије збирке песама су Плави чуперак, Гарави сокак, Шашава књига. Писао је и радио-драме и филмске и телевизијске сценарије.
значења речи дрвен наведено? одреди које је значење
„седе у разреду дрвени и затворени у себе...” 10
о различитим значењима. колико је сродних фигуративних
Кључне речи: народнe умотворине, народне пословице, народне загонетке
KRATKE NARODNE umOTVORINE
NARODNE POSLOVICE
од знања не боли глава.
тешко ногама под лудом главом.
Човек се учи док је жив, па опет луд умре.
Глупост и охолост расту на једном дрвету.
да ти капа фали - купио бих ти, али памет не могу.
боље је паметна глава него долина пара.
Шупље главе ветром се хране.
ко не чини ништа, зло чини.
мање познатих речи фалити, фалим – недостајати
Мелтон Приор, У кући, 1876.
Објашњење
11
примером. да ли имаш омиљену пословицу којом се у животу руководиш?
Знаш ли да се пословицама могу сматрати и закључци који су створени на основу животног искуства? објасни
наведене
ти је да су народне пословице кратке, језгровите мисли којима се изражава однос према различитим појавама у друштву или породици, људима и њиховим особинама, раду, о животу уопште. оне су одраз народне мудрости. да ли се слажеш са наведеним објашњењем пословица? Поткрепи своје мишљење и одговарајућим
Подсетимо се Познато
овакво схватање пословица. И мудрост
лудост које је заједничко својство наведених пословица? о чему оне говоре? у свакој појединачној пословици једном линијом подвуци речи и изразе који се односе на мудрост као људску особину, а двема линијама речи и изразе који се односе на људску глупост. која значења остварује реч глава у наведеним пословицама? Шта мислиш, како се стиче памет односно мудрост у животу?
и
пословице заснивају се на контрасту. наиме, у њима се супротстављају две људске особине: позитивна (пожељна) и негативна (непожељна). у датим пословицама
међусобно супротстављају материјалне и духовне вредности. Пронађи речи и изразе који се тичу материјалног, конкретног, стварног, а потом потражи речи и изразе који се односе на духовне вредности. Богатимо речник наведи речи које имају слично значење са речју мудрост. а сада наведи оне речи које имају исто или слично значење са речју глупост 12
се
NARODNE ZAGONETKE
Повежи
загонетке са одговарајућом одгонетком.
ађе цар иза планине, обасја круном и зле и криве. мрак Пуна тепсија златних колачића. киша кад видиш – онда га не видиш, а кад не видиш – онда га видиш. с унце Паде бисер у село, село бисер покупи. ве тар Прођох воду, не уквасих се; прођох ватру, не изгорјех се. звезде Шта су загонетке? Загонетке су врста говорне игре. Поред загонетки, које још врсте говорних игaрa знаш? да ли ти је пошло за руком да одгонетнеш загонетке? на основу којих елемената откриваш њихово значење? артур еванс, Људи на слави, 1876. 13
из
Међу наведеним загонеткама издвој оне у којима се загонетање заснива на ономе што људима представља највеће материјалне вредности. Шта се крије иза круне, шта иза златних колачића, а шта иза бисера? Зашто се баш сунце, звезде и киша представљају на овај начин? детаљније образложи свој одговор. која загонетка се заснива на игри речи, а које су инспирисане људским искуством? у загонеткама се обично пореди познато са непознатим. опиши свој процес одгонетања. на који начин нижеш асоцијације, на основу чега правиш избор међу могућим одговорима и како долазиш до решења? Размисли па одговори у чему је разлика између пословица и загонетки, а шта им је заједничко? иван тишов, Гуслар, 1901. 14
ERO I KADIJA
– Честити ефендија! твоја крава убола
краву.
Па
– није нико, него се поболе саме.
– е! вала, море! Марви нема суда!
онда еро:
– ама
Објашњење мање познатих речи Еро, -е м – човек из Херцеговине; кадија, -е м – у доба турске владавине нижи судија који суди по курану; убости на мјесто – усмртити убодом; ефендија, -е м – господин; марва, -е ж – стока; ћитап, -а м – света књига, законик Шаљива народна прича
Чувао еро кадијина говеда, па имао и своју једну краву, која је ишла с кадијиним говедима. Један пут се догоди, те се пободе кадијина крава с
ерина
убоде кадијину на мјесто.
отрчи кадији:
ерином, па
крава
онда еро брже-боље
моју
–
ко је крив, море! Је ли је ко наћерао?
чујеш ли ти, ефендија, што ја кажем: моја крава убола твоју краву. – а, а, море! стани док погледам у ћитап. – нећеш, бог и божја вјера! кад није си гледао мојој у ћитап, нећеш ни твојој. О Ери о ери су написане многобројне шаљиве народне приповетке. он је у њима приказан као домишљат и духовит човек који успешно вара турке (Еро и Турчин, Еро с онога свијета, Еро и кадија, Херо и цар). вук караџић је о њему забележио „да је живео у Херцеговини и да је био човек нашег племена. о њему се разно прича, обично како превари турчина, и то досетљиво.” Кључне речи: шаљива народна прича, комика, игра речима турски кадија 15
Марви нема суда ко је у причи представник народа и народне мудрости? ко је представник турске власти? у којој ситуацији се види однос турака према народу? у којим случајевима се закон примењује? како је кадија реаговао кад је чуо да је ерина крава убола његову краву? Зашто је кадија изговорио речи: „Марви нема суда”? какав став том реченицом износи? кад је руком посегнуо за ћитап? како је еро доскочио кадији? које особине испољава
наведи кадијине
у овој шаљивој народној причи заснива се: а) на комици; б)
в)
један од понуђених одговора и образложи га. свој одговор поткрепи и реченицама из приче.
јЕ ЗнАтИ Шаљива народна прича је обично кратка народна приповетка састављена од ведрих слика или епизода, заснованих на комичним ситуацијама. извор комике у њој може бити игра речима кад саговорници погрешно схватају један другог, било због пренесеног значења речи, било због локализама, било због подударања речи српског и страног језика. особине које се у шаљивој причи најчешће сликају јесу мудрост и глупост. комика је у њима обично благонаклона. носиоци неразумних поступака (терање ветра капом, паљење куће да изгоре миши), или мудрих враголија и превара најчешће су анонимни, уопштени ликови, али се ови поступци могу приписивати и појединим личностима, које тако постају прави типови (Циганин, еро, поп). Према Речнику књижевних термина Богатимо речник Попуни табелу називима мужјака и младунаца наведених домаћих животиња. Женка Мужјак Младунче крава кобила овца коза S 16
еро у овој причи?
особине. Главни мотив
на надмудривању;
на игри речима. определи се за
ДОБРО
K ARA\OR\E I D OSITEJ
Објашњење мање познатих речи Опленац, -нца м – брдо поред тополе на којем се налази црква, која је уједно и маузолеј династије карађорђевић; Топола, -е ж – варошица у србији где је живео карађорђе и у којој је подигао утврђену зграду; поросити, поросим – пасти попут росе, поквасити; поклизати се, поклизам се – губити равнотежу услед влажности тла; озго – одгоре; низбрдица, -е ж – земљиште које се спушта, нагиб, стрмина; ударити, ударим – овде: кренути, поћи, управити ход у неком правцу; готов, готова, готово – спреман, склон, расположен за нешто; убити се, убијем се – овде: ударити се Народна анегдота
доситеј је био у винограду на опленцу у тополи и набрао неке траве да једе као салату (што онда нико у нас није јео), а поросила кишица и поклизало се. идући озго низбрдицом, он удари поред градске куле и, као стар човек, чешће се оклизне и готов да падне. – Чувај се да не паднеш, дедо! – викне му с прозора карађорђе. – ниско сам, Господару, и ако паднем, нећу се много убити, а нећу ни лупнути гласно: само се бог у молим да не паднеш ти са своје висине; и убићеш
и
на
ДОБРО јЕ ЗнАтИ Под анегдотом се најчешће подразумева занимљива прича о некој знаменитој личности. Прича је кратка, доживљај необичан, са духовитом поентом, одлике јунаковог лика су јасно истакнуте, а наглашени су и битни моменти за дати друштвени тренутак. Посебан вид анегдоте јесте херојска анегдота. она је негована нарочито у Црној Гори, у источној Херцеговини, а у доба устанка и у србији. то је кратка, веома сажета прича, са шаљивим елементима и са наглашеном етичком функцијом. у њој се износе изреке и поступци достојни памћења. Кључне речи: анегдота, поента S 17
се,
чуће се
све стране света!
изузетно је богато. најпознатија доситејева дела су: Писмо Харалампију (1783), Живот и прикљученија (1783), Совјети здраваго разума (1784), Басне (1788), Етика (1803).
крајем XVIII и почетком
Франц коларж, Ђорђе Петровић Карађорђе, литографија, око 1850. ЗА Б ОљЕ РАЗуМЕвА њЕ А нЕгДОтЕ и доситеј и карађорђе веома су значајни за српску историју. доситеј обрадовић је био велики српски књижевник и просветитељ с краја XVIII и почетка XIX века. био је оснивач велике школе у београду и први
карађорђевој србији. Његово књижевно стваралаш-
министар просвете у
тво
века живот српског народа под турцима био је неподношљив. огромни порези, насиље и самовоља турака подстакли су србе на побуну. Повод за Први српски устанак била је сеча кнезова, крвави догађај који је опеван у песми Филипа вишњића Почетак буне против дахија на народном скупу у орашцу карађорђе је изабран за вођу устанка у борби против турака 1804. године. 18
XIX
а нaстас Јовановић, доситеј Обрадовић, литографија, око 1852.
и Карађорђе
анегдота открива о особинама карађорђа и доситеја? какав је доситеј? По чему се он разликује од других људи? Пронађи реченицу која о томе говори. које се још особине могу приписати доситеју? у ком је он животном добу? на основу којих његових речи можеш закључити да је он веома мудар човек? какав је карађорђе? с којом намером се обраћа доситеју? опиши ситуацију у којој они разговарају. Зашто је карађорђе довикнуо доситеју: „Чувај се да не паднеш, дедо!” Шта се крије иза његових речи? определи се за један одговор и дај додатно образложење. а) карађорђе хоће да се нашали са доситејем. б) карађорђе жели да упозори доситеја на то да му се може десити незгода. в) карађорђе жели да започне разговор са доситејем. г) карађорђе жели да истакне своју младост, храброст и снагу. како разумеш доситејев одговор? Шта његове речи, у ствари, значе? Прочитај наглас шта је доситеј одговорио. истакни упозорење које је упутио карађорђу. Шта се крије у његовим речима? Заокружи одговор који сматраш тачним. 19
Доситеј
Шта
1
а) доситеј мисли на карађорђев физички пад с куле који би био са веома тешким последицама. б) доситеј мисли на морални и духовни пад који може да се деси сваком човеку, па и вођи карађорђу Пронађи у анегдоти реченицу којом је исказана поента, главна мисао истакнута на крају анегдоте. Размишљајмо Прочитај још једном текст који је намењен бољем разумевању анегдоте. о ком важном историјском догађају се у тексту говори? каква је карађорђева улога у том догађају? како би карађорђев „пад” утицао на даљи ток устанка? По чему ћеш ти памтити анегдоту о доситеју и карађорђу? Потражимо, прочитајмо Пронађи и прочитај још неке анегдоте из српске народне књижевности. напиши састав у којем ћеш анализирати одабране анегдоте и истаћи њихове поуке. Богатимо речник
Глагол убити се може да има више значења. у анегдоти о доситеју и карађорђу он значи . основно значење овог глагола је . Шта значи када кажемо за неког да се „убио од рада”?
од наведених речи начини парове супротног значења: криво, попети се, високо, устати, сићи, горе, мало, право, лево, кренути, пасти, ниско, доле, велико, десно, стати и и и и _________________ и и и _________________ и S 20
2.
S VETI S AVA I SEQAK BEZ SRE]E
Објашњење мање познатих речи и израза старина, -е м – овде: старац; врднути главом – покретати главу тамо-амо; пушкомет, -а м – домет пушчаног хица; одговарати нешто сасвим десето – одговарати нешто што нема везе с питањем; умереност, -и ж – овде: уздржљивост, скромност; чистота, -е ж – стање онога што је чисто у естетском и моралном смислу; Народна прича
био неки богат сељак без среће, па пошао у свет да је потражи. на пу ту сретне једног старца седе браде до појаса, па га упита: „Знаш ли, старино, да ми кажеш где је моја срећа?” „у раду”, одговори му старац. сељак се не задовољи овим одговором,
пође
седе браде до појаса, па га упита: „Знаш ли, старино, да ми
старац. сељак се не задовољи ни овим одговором, већ пође даље. Мало затим
на путу
седе браде до појаса, па и њега упита где му је срећа. а овај му одговори да је она у поштењу. врдне сељак главом, па се намргоди и пође даље. није био одмакао ни за један пушкомет, а он опет сретне једног старца седе браде, па и њега упита за срећу, а он му одговори да је у добром здрављу. не за довољи се сељак ни оваквим одговором, већ настави пут. За мало, па опет срете једног старца, те и њега упита за срећу, а овај му рекне да је срећа у мирном и задовољном животу. сељак је очекивао да му ови старци покажу место где се његова срећа налази, а они му одговарају нешто сасвим десето. Зато науми да продужи пут даље. Путујући тако срете опет једног старца, седе косе и браде, па га упита за срећу, а он му одговори да се она налази у умерености и чистоти. овај није ни за то хтео да чује, већ пође даље. најза д сретне једног калуђера, с великом седом косом и брадом и светитељским лицем (а то је био свети сава), те и њега упита: „Часни оче, ја сам човек без среће, па ево где пођох у свет да је потражим, но те молим да ми Кључне речи: народна прича, приповедач 21
већ
даље. опет сретне на путу другог старца
кажеш где је моја срећа?” „у реду”, одговори му
сретне
трећег старца
претурити преко главе – преживети, поднети; махнит, махнита, махнито – умно поремећен, луд; ићи од немила до недрага – безуспешно тражити излаз из тешке ситуације, обраћајући се већем броју лица; духовник, -а м – духовно, свештено лице, калуђер Ђорђе Миловановић, Сељак поред ограде, 1875. кажеш где је могу наћи.” „наћи ћеш је у се би самом”, одговори му свети сава. „ако си паметан, ти си срећан, а ако си луд, ти си и без среће. ако си паметан, ти ћеш слушати савете, опомене и поуке паметних људи, који су много којешта претурили преко главе; а ако си без памети, нећеш никога слушати и бићеш без среће.” у ка луђера је сељак имао велику наду да ће му бар он рећи где је срећа. али ка д му и он овако одговори, одлучи да даље не путује, него се врати кући, па да послуша савете овога калуђера и оних стараца који му говораху где му је срећа. кад је дошао кући, он је у њу увео рад, ред и поштење, пазио на здравље, миран, леп и задовољан живот и умереност и чистоту. После овога све му се окренуло набоље. кућа му је пропевала. Чељад су му била весела, стока напредна, имање родно, он задовољан и срећан. Зато је више пута говорио: „е, људи, ко би то мислио и ко би се томе надао да је срећа била у мени, мојој памети и мојим рукама! а ја пошао по свету као махнит да је тражим од немила до недрага. Хвала ономе духовнику што ме поучи и врати. да не беше њега, ја бих пропао тражећи срећу и никада је не бих нашао.” где је моја срећа… Шта је натерало сељака да крене на пут од немила до недрага? опиши с тарце које сељак успут среће. о чему сведочи њихова седа брада дуга до појаса? Шта су старци саветовали сељаку? у чему он треба да тражи срећу? Зашто ниједан одговор није задовољио несрећног сељака? какве одговоре је он очекивао? Шта нам то говори о њему? како је народни приповедач описао светог саву? Потражи опис у тексту и прочитај га гласно. 22
како срећу можемо наћи у раду.
на који начин ред уноси срећу у човеков живот?
Зашто
како такав живот треба да протиче.
Многе народне изреке и пословице говоре о важности здравља у човековом животу. наводимо неке од њих:
без здравља нема богатства.
док је
весело срце – пола здравља.
како је свети сава саветовао сељака? како разумеш светитељеве речи: „наћи ћеш је у се би самом”, мислећи притом на срећу. Зашто је паметан човек срећан, а луд несрећан? како поступа паметан човек? Шта је одлучио сељак после разговора са духовником? кад је у његовом животу све кренуло набоље?
ти разумеш израз: „кућа му
пропевала?”
речима
сељак на крају приче прекорио самога себе?
ред, поштење... на које су животне вредности мудри старци указали сељаку без среће?
како
је
којим
је
Рад,
објасни
како га неред квари?
је поштење важна људска врлина? како ће се други људи односити према нама
непоштени? Шта
водити
леп и задовољан живот”? објасни
ако смо
за тебе значи
„миран,
детаљније
човек здрав, и вода му је слатка.
Здравље се лако изгуби, али тешко добије. када човек обично постане свестан важности здравља? Шта нам о нама самима говори то да о здрављу почнемо да се бринемо тек кад је нарушено? размишљај о улози старца у народној причи Свети Сава и сељак без среће. Зашто је приповедач светом сави дао улогу онога који све савете и мудрости обједињава на крају? свети сава је истакао значај умерености у животу. Прочитај како је објашњена ова реч у Речнику српскога језика Матице српске. умерен, -а, -о – 1. сведен на добру, праву меру: ~брзина. 2. уздржљив, скроман: човек вредан и ~. • умерени појас геогр. површина Земље између повратника (23° 27’) и стожерника (66° 37’) северне и јужне ширине. која се све значења ове речи у речнику наводе? које од њих одговара значењу ове речи у причи Свети Сава и сељак без среће? у чему човек треба да буде умерен да би био срећан? 23
1.
2.
4.
разликујеш ли значења речи чистота и чистоћа? Прочитај пажљиво објашњење ових речи које се налази у Речнику српскога језика Матице српске. чистота ж 1. стање онога што је чисто у естетском и моралном смислу: ~ душе, душевна ~, ~ духа, ~ морала, ~ стила чистоћа ж 1. стање и особина онога што је чисто, без прљавштине, уредност: ~ куће, ~ руку, ~ постеље, одржавати чистоћу. 2. финоћа племенитих метала, однос између племенитог и неплеменитог метала у легурама: ~ злата, ~ сребра. • градска ~ комунално предузеће за одржавање чистоће у граду. у чему се разликују значења ових речи? о каквој чистоти говори свети сава сељаку без среће? како ће она допринети његовој срећи? Богатимо речник у причи се јавља израз ићи од немила до недрага. Прочитај објашњења израза, а затим покушај сваки од израза да повежеш са речју која му недостаје тако да одговара датом објашњењу.
ићи трбухом за... руке 1. тражити посао, зараду
ићи нечијим ... нос 2. следити некога
ићи
крухом 3.
3.
у...
бити користан
ићи својим... стопама 4. радити свој посао и не гледати шта чине
други
5. ићи као по... послом 5. успешно обављати
од... лоју 6. успевати
6. ићи
корист (прилог)7.
Стварајмо напиши састав на тему У потрази за срећом 24
7. ићи уз...
пркосити
Народна приповетка
N E mu [TI JEZIK
Објашњење мање познатих речи писка, -е ж – испуштање високог, оштрог, крештавог гласа, пиштање, писак; запожарити се, запожарим се – јако се разгорети, бити захваћен пожаром; избавити, избавим – спасити некога од несреће, зла; стати, станем – овде: почети;
у некаква
био
чобанин, који га је много година верно и поштено
Једном, идући за овцама, чује у шуми неку писку,
амо,
запожарило, па
пожару
пишти. кад чобан то види, стане да гледа шта ће змија радити, јер се око ње са свију страна било запожарило, а пожар се једнако ка њој примицао. онда змија повиче из пожара: - Чобане, забога, избави ме из ове ватре! онда јој чобан пружи свој штап преко ватре, а она по штапу изађе, па њему
домили до врата и
му се око врата. кад чобан то види, нађе се у чуду, па рече змији: - Шта је то, у зао час! Ја тебе избавих, а себе погубих. Змија му одговори: - не бој се ништа, него ме носи кући моме оцу. Мој је отац змијињи
онда јој се чобан стане молити и изговарати да не може оставити својих оваца, а змија му рече: - не брини се нимало за овце, овцама неће бити ништа, само хајде што брже. онда чобан пође са змијом кроз шуму и најпосле дођоше на једну капију која је била од самих змија. кад дођу ту, змија на врату чобанову звизне, а змије се све одмах расплету. онда змија рече чобану: Кључне речи: приповедање, фабула, мотиви 4 25
човека
један
служио.
а не знадијаше шта је. кад т
али се
у
змија
на руку, па по руци
савије
цар.
чобан избавио. онда цар змијињи рече чобану:
- Шта ћеш да ти дам за то што си ми сина избавио?
Чобан одговори:
- ништа друго нећу, него да ми даш немушти језик.
а цар рече:
- није то за тебе, јер да ти то дам, па да коме кажеш, ти би одмах умро, него ишти друго шта хоћеш, даћу ти.
на то м у чобан одговори:
- ако ћеш ми што дати, дај ми немушти језик, ако ли ми то не даш, а ти збогом остај! Мени друго не треба ништа. - Па пође да иде.
онда га цар врати натраг говорећи му:
- стани! Ходи овамо, кад баш то хоћеш. Зини.
Чобан зине, а змијињи му цар пљуне у уста, па му рече: - сада ти пљуни мени у уста.
Чобан му пљуне у уста, а змијињи цар опет чобанину. и тако три пута пљуну један другоме у уста, па му онда змијињи цар рече: - сад имаш немушти језик. иди
- кад дођемо у двор к моме оцу, он ће теби давати шта год заиштеш: сребра, злата и камења драгог, али ти не узимај ништа, него ишти немушти језик. он ће се дуго затезати, али ће ти најпосле опет дати. у томе дођу у двор к оцу, и отац плачући запита змију:
како
и како је
- Забога, синко, где си? а она му каже све по реду
ју је био опколио пожар
збогом, али за главу своју ником не казуј, јер ако кажеш коме год, одмах ћеш умрети. Чобан пође кроз шуму, и идући чујаше и разумеваше све што говоре тице и траве и све што је на свету. кад дође к овцама и нађе их све на броју и на миру, леже мало да се одмори. тек што легне, али долете два гаврана те падну на једно дрво и почну се разговарати својим језиком говорећи: - кад би знао овај чобан, овде где лежи оно црно шиљеже има у земљи пун подрум сребра и злата. Чобан, кад је то чуо, отиде своме господару те му каже, а господар дотера кола, па откопају врата од подрума и крену благо кући. овај је господар био поштен човек, па све благо даде чобану говорећи му: - ево, синко, ово је све твоје благо, то је теби бог дао. него ти начини себи кућу, па се жени, те живи с отим благом. заискати, заиштем – лепо затражити нешто, замолити; затезати, затежем – овде: одуговлачити, предомишљати се; најпосле – на крају; за главу своју (ником не казуј) –нипошто, никако, ни случајно (ником не говори); шиљеже, -та с – јагње од годину дана; лицем на (Божић) – уочи (божића); курјак, -а м – вук; 26
салаш, онда
увече каже свима пастирима: - сад сви ск упите се, па једите и пијте
стоке сву ноћ.
тако газда отиде и остане код стоке. кад је било око поноћи, али курјаци заурлају, а пси залају. курјаци говоре својим
нама?
а пси одговарају својим језиком:
- дођите, да бисмо се и ми најели.
али међу псима бијаше један
газда заповеди да све псе потуку, само онога
пса да оставе. слуге стану говорити:
- Забога, господару, штета је! а газда им одговори:
- Што рекох, то да учините.
Th. Valerio, Сељак, 1870.
Чобан узме благо, начини кућу и оженивши се стане живети, и мало по мало изађе он најбогатији човек - не само у ономе селу, него у свој околини није га било. имао је свога овчара, говедара, коњушара, свињара, многу имовину и велико богатство. Једном, лицем на божић,
-
и они
и
како
кад с утрадан отиду
бити код
језиком: - Можемо ли доћи да учинимо штету, па ће бити меса
рече он својој жени:
спреми вина и ракије и свега што треба, па ћемо сутра ићи на салаш да носимо пастирима нека се
провеселе. Жена га послуша
уради све
је заповедио.
на
газда
и веселите се, а ја ћу
и
и вама и
који
још два зуба
матори пас стане говорити курјацима: -
два зуба мени у глави, нећете ви учинити штете моме
матори пас,
само
имадијаше у глави. онај
док с у још ова
господару. а то газда све слуша и разуме шта они говоре. кад у јутру сване, онда
маторог
27
господара, а ја троје: носим газдарицу, и у њој дете,
у себи ждребе. на то се човек обазре и насмеје, а жена то опази, па брже ободе кобилу и стигне човека, па га запита зашто се насмеја. он јој одговори:
- низашто, само онако.
насмејао. он се стане бранити:
Прођи ме се, жено, бог с тобом! Што ти је? не знам ни сам.
али што се он више брањаше, она све више наваљиваше на њ да јој
зашто се насмејао.
рече: - ако ти кажем, ја ћу одмах умрети. она опет, ни за то не марећи, једнако
Па се оправи са женом кући, па пођу на коњима: под њиме бијаше коњ, а под женом кобила. ид ући тако, човек измакне напред, а жена заостане. онда коњ под човеком зарже. коњ вели кобили: - Хајде брже! Што си остала? а кобила одговара: - Ласно је теби: ти носиш једног
па
јој каже зашто се
али жени не буде то доста, него салети мужа да
-
каже
навали говорећи да друкчије не може
дођу кући.
век
наручи мртвачки
и кад буде готов,
га пред кућу, па каже жени: - ево, сад ћу лећи у сандук, па да ти кажем зашто сам се насмејао, али како ти кажем, одмах ћу умрети. и тако легне у сандук, па још једанпут обазре се око себе, кад али онај матори пас дошао од стоке и сео му чело главе па плаче. Човек, опазивши то, рече жени: - донеси један комад хлеба те подај томе псу. Жена донесе комад хлеба и баци пред пса, али пас неће ни да гледи, а петао дође и стане кљувати у комад. онда пас рече петлу: - несрећо несита, теби је до јела, а видиш где газда хоће да умре! а петао му одговори: - Па нек умре кад је луд. у мене има сто жена, па их свабим све на једно зрно проје кад где нађем, а кад оне дођу, ја га прождерем; ако ли се која
кљуном; а он није вредан једну да умири. кад то човек чује, он устане из сандука, па узме батину и позове жену у собу: - Ходи, жено, да ти кажем! - па све батином по њој: - ето то је, жено! ето то је, жено! и тако се жена смири и никад га више не запита да јој каже зашто се смејао. оправити се, оправим се – спремити се; ласно – лако; обазрети се, обазрем се – окренути се, осврнути се; свабити, свабим – намамити, дозвати 28
најпосле јој човек
бити него да јој каже. утом
одседнувши с коња, чо-
одмах
сандук,
метне
стане срдити, ја је одмах
ДОБРО јЕ ЗнАтИ
Приповетку Немушти језик вук стефановић караџић је објавио у збирци Српске народне приповијетке, 1853. године. како пише у предговору књиге, ову причу „приповиједао му је и писао 1829. године, у Земунском лазарету [болници], Грујо Механџић из сентомаша [србобрана]”. ЗА Б ОљЕ РАЗуМЕвА њЕ ПРИПОвЕтКЕ
„немушти језик” – по веровању, тајанствени говор свих живих бића, природних појава, замишљених бића, ређе и ствари.
тајанствени немушти говор знају и људи необичне способности, заслужне и племените душе. они га добијају као дар од виших бића, али га могу и
изгубити. све што се креће и од себе даје шум, звук или
Чобане,
којим
наведи
који су
глас – живо је и, аналогно говору живог
немуштим, човеку несхватљивим говором. из Српског митолошког речника
језик какав је то немушти језик? ко говори тим језиком? која је предност особе која има дар да разуме немушти језик?
човека, говори својим
необичан
избави ме из ове ватре!
забога,
редом исприповедани догађаји у народној приповеци Немушти језик?
су
главне догађаје.
мотиви
у уводном делу приповетке?
односи према змији? када је одлучио да јој прискочи у помоћ?
и прочитај дијалог између чобанина и змије. Шта
нео-
Ја тебе избавих, а себе погубих.” Ишти немушти језик... којим се мотивима надаље развија радња? како је змија убедила чобанина да пође са њом њеном оцу, змијском цару? која се чобанинова особина огледа у његовом пристанку да иде у царство змија? на који начин змија жели да се захвали чобанину што јој је спасио живот? како га она саветује? Зашто је немушти језик бољи дар од злата и драгог камења? како разумеш чобаниново прихватање змијиног предлога у вези са немуштим језиком? Шта такав поступак говори о чобаниновом карактеру? како је он стекао поверење у змију? Пронађи реченице у тексту којима змијињи цар одвраћа чобанина од захтева да буде дариван немуштим језиком. да ли је у таквом поступку заступље29
заступљени
како се чобанин
Пронађи у тексту
је
бично у том разговору? Протумачи чобанинове речи: „Шта је то, у зао час!
Женина радозналост
поштен/поштена одважан/одважна радознао/радознала
веран/верна
похлепан/похлепна саосећајан/саосећајна
мудар/мудра брижан/брижна
незахвалан/незахвална
на добра намера змијиног оца? образложи свој одговор. како се завршило убеђивање? опиши начин на који је главни јунак добио немушти језик. који се симболички број јавља у овом чину? уз немушти језик, добио је и упозорење. Пронађи га и прочитај. који се бајковити елементи јављају у овој народној приповеци? Сад имаш немушти језик. Иди збогом... Чобанин започиње нови живот, другачији од обичних људи. немушти језик
стекао захваљујући немуштом језику? које је
могао
стекао још вреднији од блага? издвој из приповетке ситуације
којима
јавља мотив верности и издајства. које животиње су
се показао као веома користан за јунака. Шта је све чобанин
све животиње чобанин
да разуме? који је добитак
у
се
повезане с овим мотивима?
Шта је изазвало женину радозналост? које особине она испољава у својој намери да сазна разлог мужевљевог смеха? како се муж брани од жениног
је спреман да ода тајну жени иако ће због тога умрети. ко га је спречио у тој намери? како су на њега утицале петлове речи: „Па нек умре кад је луд.” како се приповетка завршава? сложићемо се, крај приповетке није нимало бајковит. Зашто проблеме не треба решавати насиљем? Шта ти мислиш о мужевљевом поступку? Шта мислиш о жениној
наваљивања? наведи његове речи. Човек
љубопитљивости?
лику/ликовима из приповетке на коју се она односи.
Лик(ови) из приповетке
Богатимо речник сваку особину придружи
особина
30
Одабери и образложи свој одговор...
приповетка Немушти језик нам поручује: а) да је смисао постојања живих бића управо комуникација; б) да је тешко сачувати тајну; в) да што више знаш, то боље живиш; г) да вредиш онолико колико језика говориш. Подсетимо
све српске народне приповетке вук караџић је поделио у две групе: женске или бајке - за које каже да се у њима
којекаква
оно
не може бити,” и праве или мушке приповетке - „у којима нема чудеса, него што се приповједа рекао би човјек да је заиста могло бити”. Немушти језик би, према тој вуковој подели, спадао у народне ___________________ ______________________________. у том делу има и драмских елемената, али оно што преовладава је причање - приповедање о догађајима. оно је основна карактеристика епског дела. основу збивања у епском делу чини фабула
из низа мотива повезаних према узрочно-временском начелу. Многи мотиви у народној књижевности су интернационалног карактеразаједнички су многим народима света: мотив
помогао, мотив зле
браће
31
народна
се
„приповједају
чудеса,
што
- прича, која је сачињена
захвалности коју животиње осећају према човеку који им је
старије
или сестара, мотив доласка мужа на женину свадбу, мотив змије младожење... и мотив добијања немуштог језика је, такође, интернационални мотив.