37.016:94(075.2)
БОНЏИЋ, Драгомир, 1973Историја 7 : уџбеник са одабраним
историјским изворима : за седми разред
основне школе / Драгомир Бонџић, Коста
Николић. - 2. доштампано изд. - Београд : Завод
за уџбенике, 2023 (Београд : Планета принт). -
207 стр. : илустр. ; 27 cm
Тираж 3.000. - Библиографија: стр. 206-207.
ISBN 978-86-17-20481-3
1. Николић, Коста, 1963- [аутор]
COBISS.SR-ID 122215433
и иза фронта. Фотографије су допуњавале и употпуњавале писмени опис неке личности, предела, догађаја и верно приказивале њихов изглед у тачно одређеном тренутку. Раније су постојале уметничке слике, портрети, пејзажи, слике догађаја, које су такође драгоцена сведочанства, али су често настајале после самих збивања, а њихова веродостојност и квалитет зависили су од самог сликара и његове вештине. Крајем 19. века почео је развој снимања звука, тако да је с временом омогућено да се бележе звучни записи историјских
Заводзауџбенике
• 1694–1778 – Волтер.
• 1740–1780 – Марија Терезија.
• 1740–1786 – Фридрих II Велики.
• 1752–1772 – У Француској објављена Енциклопедија.
• 1762–1796 – Катарина II Велика.
• 1769 – Џејмс Ват конструисао парну машину.
• 1773 – Бостонска чајанка
• 1775–1783 – Амерички рат за независност.
• 1776 – Дана 4. јула донесена Декларација независности.
• 1780–1790 – Јозеф II.
• 1781 – Победа америчке војске код Јорктауна.
• 1787 – Проглашен Устав Сједињених Америчких Држава.
• 1789–1799 – Француска револуција.
• 1789 – Пад Бастиље; донесена Декларација
• 1791 – Донесен Устав, Француска постала уставна монархија.
• 1792 – Француска постала република.
• 1793–1794 – Јакобинска диктатура.
• 1795–1799 – Директоријум.
• 1769–1821 – Наполеон Бонапарта.
• 1799 – Наполеон извршио државни удар и постао конзул.
• 1804 – Наполеон се крунисао за цара.
• 1805 – Битке код Трафалгара и Аустерлица.
• 1807 – Роберт Фултон конструисао пароброд.
• 1810 – Основан Берлински универзитет.
•
•
•
• 1814–1815 – Бечки конгрес.
• 1815 – Битка код Ватерлоа; створена Света алијанса.
•
•
• 1828–1829 – Рат
•
• 1837
•
испуњеним сиромаштвом, криминалом и болестима. Током прве половине 19. века све више је јачао раднички покрет који се залагао за права радника и боље услове рада, кроз штрајкове, синдикате и политичко организовање и борбу. 1.
САД је савезна република с председником на челу, који се бира на четири године и формира владу са којом обавља извршну власт. Конгрес, заједничко законодавно тело, састоји се од два дома – Сената и Представничког дома. Судска власт је независна, а Врховни суд контролише уставност закона и надзире рад председника. Сви грађани мушког пола, осим робова афричког порекла, имали су иста права пред законом. Успех америчке борбе за независност утицао је на избијање рево-
1. Који су били резултати револуције
2.
– Француска је у 18. веку била најмногољуднија земља Европе, са 25 милиона становника, од чега је сељака било око 23 милиона. То је била апсолутистичка монархија са феудалним односима, који су онемогућавали бржи развој пољопривреде, трговине и индустрије. Француско друштво се делило на три сталежа: племство, свештенство и трећи сталеж. Племство и свештенство били су привилеговани део друштва. Трећи сталеж је плаћао порезе држави и цркви. Чинили су га сељаштво и разнородно градско становништво: банкари, трговци, занатлије, службеници, лекари, наставници, адвокати и градска сиротиња. Припадници трећег сталежа били су незадовољни постојећим друштвеним односима и својим положајем
Иако је и даље била водећа европска
само богати грађани. РЕВОЛУЦИЈА 1792–1794: РЕПУБЛИКА И
ДИКТАТУРА. – У Француској су и даље трајали немири и расправљано је о да љем току револуције. Формирани су политички клубови, претече политичких странака. Најпознатији је био јакобински клуб, назван тако јер се окупљао у манастиру Св. Јакова. Чинили су га ситно грађанство, сељаштво и сиротиња, који су били за продубљивање револуције, проглашавање републике, непосредну власт народа и поделу земље сељацима. Јакобинце је предводио Максимилијан Робеспјер. Сличне ставове
последице Револуције јесу укидање феудализма и подстицај развоју капитализма у Француској; увођење републиканског државног уређења у Француској; стварање француске нације засноване на једнакости грађана и отпору непријатељима револуције; стварање народне војске спровођењем опште војне обавезе; остваривање начела слободе, једнакости и братства и постављање темеља за модерно демократско уређење. Начела и тековине Револуције су од почетка вршили снажан утицај
ширени у Европи и свету.
Заводзауџбенике
1.
2.
3.
4.
5.
6.
однела низ победа, али је флота била уништена. Истовремено, влада Директоријума је слабила, француска еконо-
ру власти, која је постала темељ модерне државе. Током 19. века развила су се схватања нације као грађана једне државе или припадника једног народа, етничке групе са заједничким пореклом, језиком, обичајима и историјом. Појавио се и романтизам, као културни и политички покрет чије су присталице славиле херојску, најчешће средњовековну, прошлост народа и подстицале емоције ради ширења националних осећања. Тиме је дат значајан допринос стварању модерних нација. Значајни представници романтизма у
у
Виктор Иго у Француској, Гете у Немачкој, Александар Пушкин у
1.
земљу. Током револуције феудални односи су укинути у
су постојали само у Русији и Турској. Укидање феудализма омогућило је бржи развој капитализма и бржи економски развој. У већини земаља су током револуције донесени устави којима је грађанство добило већа политичка права. Национална питања нису била решена током револуције, али убрзано је њихово касније решавање.
1. Који су били општи узроци и захтеви револуција 1848?
2. Опишите ток револуције 1848. у Француској.
3. Који су били револуционарни захтеви у немачким државама 1848?
4. Које су одлике револуције 1848–1849. у Хабзбуршкој монархији?
5. Наведите резултате револуција 1848–1849.
историјски извори
Декларација о независности
Конгрес, 4. јула 1776. године
Декларација
уједиње-
обраћамо највишем суду света: наше су намере честите и искрене и спроводимо их у
Представници
II
III
IV
VI
X
