Issuu on Google+


Садржај

Изјава захвалности . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 О ауторима . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8 УВОД • Свет окренут удесно Кин Берч и Влад Михњенко. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11 Успон неолиберализма 1. Ка­ко је нео­ли­бе­ра­ли­зам сти­гао ту где се са­да на­ла­зи – елит­но пла­ни­ра­ње, кор­по­ра­тив­но ло­би­ра­ње и ус­по­ста­вља­ње сло­бод­ног тр­жи­шта Деј­вид Ми­лер . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35 2. Стварање неолибералног поретка у Сједињеним Државама Кин Берч и Адам Тикел . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57 3. Неолиберализам, интелектуална својина и глобална економија знања Дејвид Тајфилд . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76 4. Неолиберализам и израчунљив свет – раст трговине угљеником Лари Ломан . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95 5. Затезање мреже – Светска банка и наметнута реформа политике Елиза ван Вејенберге . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 113 6. Индустрија корупције и транзиција – неолиберализација постсовјетског простора? Адам Свејн, Влад Михњенко и Шон Френч. . . . . . 132 7. Поновно стварање државе благостања – од сигурносне мреже до трамбулине Џули Макливи. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 155


ПАД НЕОЛИБЕРАЛИЗМА

8. Зомби-економија – жива смрт суморне науке Бен Фајн. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 177

9. Од хегемоније до кризе? Стална еколошка доминација неолиберализма Боб Џесоп. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 196 10. Уради сам – политика за промену нашег света Пол Четертон.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 214 11. Сневање стварног – етички спектакли као политика Пол Ратлиџ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 234 12. Транснационалне компаније и транснационално цивилно друштво Леонит Инохоза и Ентони Бебингтон . . . . . . . . . . . 250 13. Поразити неолиберализам – марксистичка интернационалистичка перспектива и програм Џин Шаул. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 268 ЗАКЉУЧАК • Крај једног економског поретка? Влад Мих­њен­ко и Кин Берч . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 285 Индекс. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 301


Изјава захвалности

Желели бисмо да се захвалимо Савету за економска и дру­ штве­на истраживања (ESRC) на пруженој финансијској помоћи за одржавање серија семинара под називом „Неолиберализам, анти­ нео­либерализам и деидеологизација” (RES-451-25-4258), на којима се за­сни­вају поглавља у овој књизи. Својој бившој колегиници и јед­ном од организатора ове серије семинара Кетрин Требек (Kathe­ rine Trebeck) дугујемо захвалност за помоћ и савете током рада на књи­зи. Захваљујемо на разумевању ауторима текстова, укључујући и оне што су се повукли, као и уредницима издавачке куће „Zed Bo­ oks”, Eлен Холсворт (Ellen Hallsworth) и Кену Барлоуу (Кen Barlow).

7


О ауторима • Ентони Бебингтон (Anthony Bebbington), професор на Факултету за жи­во­тну средину и развој Универзитета у Манчестеру, стручни са­ра­дник ESRC-a и научни сарадник Перуанског центра за дру­ штве­на истраживања. • Пол Четертон (Paul Chatterton), публициста, истраживач, нау­ чник и активиста који ради на Географском факултету Уни­вер­ зитета у Лидсу. • Бен Фајн (Ben Fine), професор економије на Факултету за ори­јен­ та­лне и афричке студије Лондонског универзитета. • Шон Френч (Shaun French) предаје економску географију на Уни­ верзитету у Нотингему. • Леонит Инохоза (Leonith Hinojosa), истраживач и предавач–сара­дник на Факултету за животну средину и развој Универзитета у Манче­ стеру, сарадник Института за изучавање сиромаштва у све­ту „Brooks” и истраживач–сарадник Центра за истраживање про­цене утицаја на животну средину. • Боб Џесоп (Bob Jessop), угледан професор социологије и један од директора Центра за културна и политичка истраживања Уни­ верзи­тета у Ланкастеру. • Лари Ломан (Lary Lohmann), активиста британске невладине орга­низације „The Corner House”. • Џули Макливи (Јulie MacLeavy) предаје хуману географију на Фа­ ку­лтету географских наука Универзитета у Бристолу. • Дејвид Милер (David Miller), професор социологије на Катедри за гео­гра­фију и социологију Универзитета Стратклајд. • Пол Ратлиџ (Paul Routledge), предаје хуману географију на Катедри за географију и геонауке Универзитета у Глазгову. • Џин Шаул (Jean Shaoul), професор јавне одговорности у По­слов­ ној школи у Манчестеру. • Адам Свејн (Adam Swain), ванредни професор економске гео­гра­ фије на Географском факултету Универзитета у Нотингему. • Адам Тикел (Adam Tickell), заменик директора колеџа „Royal Holloway” Лондонског универзитета. • Дејвид Тајфилд (David Tyfield), предавач у Центру за про­уча­вање мобилитета (CeMoRe), Катедра за социологију Универзитета за Ланка­стеру. • Елиза ван Вејенберге (Elisa van Wayenberge), предавач на Кате­дри за економију Факултета за оријенталне и афричке студије Лондон­ ског универзитета.

8


О приређивачима • Кин Берч (Kean Birch) је предавач на Катедри за географију и со­ ци­ологију Универзитета Стратклајд. Претходно је био научни са­ ра­дник Центра за јавну политику у регионима при Универзитету у Глазгову. Главна област његовог научног интересовања јесте со­ цио­лошка и географска основа различитих економија, а посебно ути­цај који на њих имају нова знања, наука и технологија. Он др­ жи предавања о глобализацији, неолиберализму и економији за­ сно­ва­ној на знању. • Влад Михњенко (Vlad Mykhnenko) је научни сарадник Гео­граф­ ског факултутета Универзитета у Нотингему. Претходно је био научни сарадник Центра за јавну политику у регионима при Уни­ ве­р­зитету у Глазгову, као и сарадник у настави међународне по­ ли­тике на Централноевропском универзитету и Институту за отво­рено друштво у Будимпешти. Главна област његовог нау­чног интересовања обухвата критичку политичку економију, пост­ кому­ни­стичке трансформације и европске урбане и регионалне студије, а држи и наставу из предмета регионална географија Европе и земље у тра­н­зи­цији.

9


УВОД • Свет окренут удесно Кин Берч и Влад Михњенко

Пи­са­ти 2010. го­ди­не о нео­ли­бе­ра­ли­зму пред­с та­вља иза­зов. С јед­не стра­не, не­с та­ши­ца кре­ди­та и бан­кар­ска кри­за раз­от­кри­ле су на­пр­сли­не у нео­ли­бе­рал­ном еко­ном­ском по­рет­к у ко­ји је до­ми­ ни­рао по­след­ње три де­це­ни­је – у ве­зи с овим на па­мет па­да са­мо­ у­ве­ре­на тврд­ња Мар­га­рет Та­чер (Margaret Thatcher) да „не по­с то­ ји ал­тер­на­ти­ва”. С дру­ге стра­не, раз­ли­чи­ти ути­ца­ји и по­сле­ди­це не­дав­них еко­ном­ских кри­за ука­зу­ју на раз­ли­чи­те об­ли­ке нео­ли­ бе­ра­ли­зма и ње­го­ве уко­ре­ње­но­с ти у мно­гим зе­мља­ма, што пак ука­зу­је на то да он ни­по­што ни­је (ни­ти је ика­да био) је­дин­с твен пре­о­вла­ђу­ју­ћи си­с тем. Ипак, овај иза­зов пру­жа и мо­гућ­ност за бо­ље раз­у­ме­ва­ње нео­ли­бе­рал­ног еко­ном­ског по­рет­ка – или нео­ ли­бе­рал­них еко­ном­ских по­ре­да­ка – као и то­га ка­ко је по­с тао то­ ли­ко зна­ча­јан и ка­ко је то­ли­ко ду­го до­ми­ни­рао на­ци­о­нал­ним по­ ли­ти­ка­ма и ме­ђу­на­род­ном по­ли­ти­ком. Пре­ма Деј­ви­д у Хар­ви­ју (David Harvey, 2006), нео­ли­бе­ра­ли­зам се ни­ка­да ни­је при­бли­жио, а још ма­ње до­с ти­гао сто­пе ра­с та из злат­ног до­ба кеј­нзи­ја­ни­зма (ше­зде­се­те го­ди­не про­шлог ве­ка), што по­кре­ће озбиљ­но пи­та­ње о то­ме ка­ко је одр­жа­вао ле­ги­ти­ми­тет упр­кос то­ме што ни­је оправ­ дао соп­с тве­ни раз­лог по­с то­ја­ња – обез­бе­ђе­ње оп­штег бла­го­с та­ ња за­хва­љу­ју­ћи ефи­ка­сно­с ти тр­жи­шта. Сто­га је по­треб­но раз­мо­ три­ти су­штин­ску про­тив­реч­ност на ко­јој се за­сни­ва ве­ро­вата­н крах нео­ли­бе­ра­ли­зма – ме­ру у ко­јој је са­да­шња кри­за по­ве­за­на са са­мим те­ме­љи­ма на ко­ји­ма је из­гра­ђен, од­но­сно са ши­ре­њем фи­нан­сиј­ског ка­пи­та­ли­зма и с њим по­ве­за­ним про­цва­том тр­жи­ шта не­крет­ни­на и ак­ци­ја из де­ве­де­се­тих го­ди­на про­шлог и пр­ве де­це­ни­је овог ве­ка. Огро­ман па­ра­докс пред­ста­вља то што су нео­ли­бе­рал­не по­ли­ ти­ке при­ва­ти­за­ци­је, мар­ке­ти­за­ци­је и ли­бе­ра­ли­за­ци­је то­ком по­ след­њих три­де­сет го­ди­на оства­ри­ле до­бит чи­ја је нов­ча­на вред­ ност (1,3 три­ли­она евра) са­мо два­пут ве­ћа од из­но­са ко­ји су вла­де

11


успон и пад неолиберализма

Сје­ди­ње­них Др­жа­ва и европ­ских зе­ма­ља не­дав­но из­дво­ји­ле за ре­ ша­ва­ње фи­нан­сиј­ских те­шко­ћа ба­на­ка (в. Stewart Hall, 2008, стр. 6), а та чи­ње­ни­ца се ла­ко мо­же пре­ви­де­ти у де­таљ­ним ана­ли­за­ма во­де­ћих ко­мен­та­то­ра. Шта­ви­ше, др­жав­не га­ран­ци­је за бан­кар­ске ду­го­ве – у из­но­с у од 6 три­ли­о­на евра – у та­квој ме­ри ума­њу­ју при­ ход од при­ва­ти­за­ци­је да би на­ше вла­де у слу­ча­ју не­пла­ћа­ња ве­ли­ ких раз­ме­ра прак­тич­но мо­ра­ле не са­мо да се од­рек­ну „по­ро­дич­ног сре­бра”, већ и да не­ко­га до­бро пла­те да их тог сре­бра осло­бо­ди. Ко је он­да имао ко­ри­сти од та­квог еко­ном­ског по­рет­ка? Мо­гли би­смо да упре­мо пр­стом у бан­ка­ре, као шт�� су вла­де сма­тра­ле да је по­ли­ тич­ки упут­но да учи­не, али исто­вре­ме­но мо­ра­мо да при­зна­мо да се фи­нан­си­ја­ли­за­ци­ја гло­бал­не при­вре­де од­ви­ја­ла па­ра­лел­но с бу­мом на тр­жи­шту не­крет­ни­на, ко­ји је у ши­ре­ње нео­ли­бе­ра­ли­зма прак­ тич­но укљу­чио и гра­ђа­не – при че­му тре­ба ис­та­ћи да су нео­че­ки­ва­ но ве­ли­ки до­би­ци би­ли огра­ни­че­ни ис­кљу­чи­во на гра­ђа­не се­вер­не хе­мис­фе­ре. На при­мер, Ме­тју Вот­сон (Matthew Watson, 2008) твр­ди да су по­је­дин­ци, ка­ко су се укљу­чи­ва­ли у бри­тан­ско тр­жи­ште ста­ но­ва и ку­ћа ко­је је би­ло (а и да­ље је) за­ви­сно од стал­ног ра­ста це­на ста­но­ва и ку­ћа, у по­ли­тич­ком сми­слу по­ста­ли „мо­не­тар­ни кон­зер­ ва­тив­ци”, за­ин­те­ре­со­ва­ни ви­ше за ин­фла­ци­ју не­го за со­ци­јал­на да­ ва­ња. Оп­шти­је ре­че­но, Стју­арт Хол (Stewart Hall, 2003, стр. 10) твр­ ди да је „но­в, нео­ли­бе­рал­ни, здрав ра­зум ко­ло­ни­зо­вао” гра­ђан­ско дру­штво. Ова по­мет­ња ја­сно је раз­от­кри­ла та­шти­ну ко­ја се на­ла­зи у сре­ди­шту нео­ли­бе­рал­не ми­сли. Упра­во иде­ја да тр­жи­шта са­ма се­бе ор­га­ни­зу­ју, као и да су ефи­ка­сна и осло­ба­ђа­ју­ћа, не са­мо да ви­ше ни­је увер­љи­ва већ илу­с тру­је ме­ру у ко­јој нео­ли­бе­ра­ли­зам – као скра­ћен на­зив за ква­зи­тр­жи­шно пра­ви­ло – пред­с та­вља еко­ ном­ски, по­ли­тич­ки и иде­о­ло­шки про­је­кат. Од­ре­ђе­не гру­пе (као што су вла­де и кор­по­ра­ци­је) сле­ди­ле су тај про­је­кат ка­ко би кон­ стру­и­са­ле ре­а л­ност за ко­ју се сма­тра да је за­сно­ва­на на ин­хе­рент­ ним свој­с тви­ма еко­ном­ских тр­жи­шта. Сва­ки осе­ћај за оно што би тре­ба­ло учи­ни­ти ка­ко би се оства­ри­ли де­мо­крат­ски ци­ље­ви и ам­би­ци­је, ова­кво ту­ма­че­ње за­ме­ни­ло је ло­ги­ком за­сно­ва­ном на схва­та­њу да су тр­жи­шта са­ма по се­би до­бра и да по­се­д у­ју основ­ не ква­ли­те­те. Та­ко су мо­рал и ети­ка скре­ну­ли уде­сно, ре­а­гу­ју­ћи на „при­род­ни за­кон” еко­ном­ске раз­ме­не ко­ја бо­га­ти­ма омо­гу­ћа­ва да ку­пе ви­ше сло­бо­де не­го си­ро­ма­шни. Ова књи­га је по­к у­шај да схва­ти­мо ка­ко је до то­га до­шло и ка­ко се по­ка­за­ло да је нео­др­ жи­во, као и ко­јим ал­тер­на­тив­ним ре­ше­њи­ма са­да мо­же­мо да се окре­не­мо.

12


УВОД • Свет окренут удесно

Иде­оло­шки и исто­риј­ски ко­ре­ни нео­ли­бе­ра­ли­зма Нео­ли­бе­ра­ли­зам као иде­о­ло­ги­ја на­стао је кра­јем три­де­се­тих го­ди­на про­шлог ве­ка, ка­да се јед­на гру­па ли­бе­рал­них ин­те­лек­ ту­а­ла­ца са­ста­ла у Па­ри­зу да би раз­мо­три­ла прет­њу ко­ју је пред­ ста­вљао не са­мо то­та­ли­та­ри­зам, као на­ци­о­нал­со­ци­ја­ли­зам у Не­ мач­кој, већ и ко­лек­ти­ви­стич­ко пла­ни­ра­ње при­вре­де у бри­тан­ској кеј­н­зи­јан­ској др­жа­ви, или у окви­ру Њу ди­ла у Сје­ди­ње­ним Др­ жа­ва­ма. На овом са­стан­ку, ко­ји је 1938. ор­га­ни­зо­вао Луј Ру­жи­је (Louis Rougier), на­стао је тер­мин „нео­ли­бе­ра­ли­зам”, што је би­ло по­треб­но ка­ко би се оса­вре­ме­нио тер­мин „ли­бе­ра­ли­зам” на­стао у 19. ве­ку. То је по­стиг­ну­то уво­ђе­њем иде­је да др­жа­ве, по­што обе­ з­бе­ђу­ју вла­да­ви­ну пра­ва, има­ју ва­жну уло­гу чу­ва­ра „сло­бод­них тр­жи­шта” (Turner, 2007; Peck, 2008). Овај „но­ви” ли­бе­ра­ли­зам де­ ли­мич­но је био по­сле­ди­ца укљу­чи­ва­ња мар­ги­на­ли­стич­ке еко­ном­ ске ми­сли (в. Фајн, у овој књи­зи) у кри­ти­ку те­ор ­ и­је рав­но­те­же, а и јед­но и дру­го ина­че је пред­ста­вља­ло ка­рак­те­ри­сти­ке аустриј­ске еко­ном­ске шко­ле у на­ста­ја­њу. Еко­но­ми­ја је са­ма по се­би ди­рект­ но угра­ђе­на у две глав­не по­став­ке нео­ли­бе­ра­ли­зма – прво, у став Лу­дви­га фон Ми­зе­са (Ludwig von Mises) да је „его­и­зам основ­ни за­кон дру­штва” (на­ве­де­но у: Peet, 2007, стр. 73); и дру­го, у Ха­је­ков став да сло­бод­на тр­жи­шта до­во­де до „спон­та­ног по­рет­ка” ко­ји ре­ ша­ва про­блем еко­ном­ских кал­ку­ла­ци­ја. Ова два чо­ве­ка – Лу­двиг фон Ми­зес (1881−1973) и Фри­дрих фон Ха­јек (Friedrich von Hayek, 1899−1992) – сма­тра­ју се уте­ме­љи­ва­чи­ма нео­ли­бе­ра­ли­зма бу­ду­ћи да су обез­бе­ди­ли те­о­риј­ску око­сни­цу по­ли­тич­ким и иде­о­ло­шким тврд­ња­ма дру­гих. У том сми­слу нео­ли­бе­ра­ли­зам је, на­до­ве­зу­ју­ћи се на еко­ном­ске те­о­ри­је ко­је су пр­вен­стве­но ис­ти­ца­ле не­мо­гућ­ ност еко­ном­ског пла­ни­ра­ња, у ве­ли­кој ме­ри био иде­о­ло­шки про­је­ кат усме­рен про­тив оно­га што су нео­ли­бе­рал­ни ми­сли­о­ци сма­тра­ ли ин­хе­рент­ним то­та­ли­та­ри­змом ко­лек­ти­ви­стич­ког и др­жав­ног пла­ни­ра­ња при­вре­де. Дру­ги свет­ски рат и по­ја­ва на­ци­зма до­ве­ли су до еми­гра­ци­ је аустриј­ских еко­но­ми­ста као што су би­ли Ми­зес, Фриц Ма­хлуп (Fritz Machlup) и Ми­ха­ел По­ла­њи (Michael Polanyi), а ти­ме и до ши­ ре­ња нео­ли­бе­рал­не ми­сли у све­т у. У то вре­ме Ха­јек је на­пи­сао књи­ гу Пут у кмет­ство (The Road to Serfdom), об­ја­вље­ну 1944. го­ди­не, у ко­јој је ис­та­као глав­не ар­гу­мен­те про­тив цен­трал­ног пла­ни­ра­ ња и бра­нио ка­пи­та­ли­зам од тврд­ње да је он до­вео до фа­ши­зма. Ње­го­ва књи­га је у осно­ви по­др­жа­ла иде­ју да је сло­бо­да тр­жи­шта на­ста­ла пре де­мо­крат­ских сло­бо­да сто­га што „са­мо ка­пи­та­ли­зам

13


успон и пад неолиберализма

омо­гу­ћа­ва де­мо­кра­ти­ју” (на­ве­де­но у: Turner, 2007, стр. 73). По­сле ра­та, нео­ли­бе­ра­ли­зам се учвр­стио у ин­те­лек­т у­ал­ним мре­жа­ма као што је би­ло Дру­штво Мон Пел­рен (MPS), осно­ва­но 1947. По­ве­зи­ ва­ње не­ко­ли­ко раз­ли­чи­тих то­ко­ва нео­ли­бе­рал­не ми­сли, укљу­чу­ ју­ћи аустриј­ске еми­гран­те, бри­тан­ске ин­те­лек­т у­ал­це с Лон­дон­ске шко­ле еко­но­ми­јe и Уни­вер­зи­те­та у Ман­че­сте­ру, Аме­ри­кан­це, пред­ став­ни­ке чи­ка­шке шко­ле – укљу­чу­ју­ћи Мил­то­на Фрид­ма­на (Milton Friedman) – и Нем­це, пред­став­ни­ке фрај­бур­шке шко­ле, Дру­штво Мон Пел­рен на­до­ве­за­ло се на за­кључ­ке прет­ход­ног ску­па у Па­ри­зу (Peck, 2008). Два ци­ља тог дру­штва ва­жна су за раз­ма­тра­ња из­не­та у овој књи­зи. Пр­ви је по­тре­ба за ре­де­фи­ни­са­њем уло­ге др­жа­ве, а дру­ги по­тре­ба за ства­ра­њем ме­ђу­на­род­ног по­рет­ка ко­ји ће обез­бе­ ди­ти еко­ном­ски спо­ра­зум (Plehwe и Walpen, 2006, стр. 33−34). Осни­ва­ње Дру­штва Мон Пел­рен под­ра­зу­ме­ва­ло је став да су иде­је ва­жне и да има­ју зна­чај­ну уло­гу у од­ре­ђи­ва­њу ис­хо­да до­га­ђа­ ја, има­ју­ћи у ви­ду да цир­ку­ли­шу кроз др­жа­ву, уни­вер­зи­те­те, гра­ ђан­ско дру­штво и ме­ди­је. Сход­но то­ме, нео­ли­бе­рал­ни ми­сли­о­ци и њи­хо­ви по­кро­ви­те­љи из све­та би­зни­са – као што је сер Eн­то­ни Фреј­зер (Sir Anthony Fraser) – по­мо­гли су у осни­ва­њу број­них ор­ га­ни­за­ци­ја за про­мо­ви­са­ње нео­ли­бе­ра­ли­зма, по­себ­но тру­сто­ва мо­ зго­ва и по­слов­них фо­ру­ма (в. Ми­лер; Берч и Ти­кел, у овој књи­зи). При­ме­ри ова­квих нео­ли­бе­рал­них тру­сто­ва мо­зго­ва је­с у Ин­сти­т ут за еко­ном­ска пи­та­ња (IEA) у Ве­ли­кој Бри­та­ни­ји (1955) и Фон­да­ци­ ја „Heritage” у Сје­ди­ње­ним Др­жа­ва­ма (1973); ши­ре о то­ме ви­де­ти у ра­ду Ка­ро­ла и Кар­со­на (Carroll и Carson, 2006). Ови „цен­три иде­ја” озна­чи­ли су по­ја­ву јед­ног нео­ли­бе­рал­ног по­ли­тич­ког про­јек­та ко­ ји је тре­ба­ло да се су­прот­ста­ви кеј­нзи­јан­ској по­ли­ти­ци и др­жав­ној ин­тер­вен­ци­ји на тр­жи­шти­ма, а укљу­чи­ва­ли су ве­ћи број (че­сто на­ из­глед раз­ли­чи­тих) те­ор ­ и­ја и иде­ја из обла­сти еко­но­ми­је и по­ли­ тич­ких на­у­ка. Марк Блајт (Mark Blyth, 2002) по­себ­но ја­сно по­ка­зу­је да је ком­би­на­ци­ја Фрид­ма­но­вог мо­не­та­ри­зма и те­о­ри­ја ра­ци­о­нал­ них оче­ки­ва­ња, еко­но­ми­је по­ну­де и јав­ног из­бо­ра, под­ста­кла нео­ ли­бе­рал­ну аген­ду и еко­ном­ске по­ли­ти­ке и ти­ме до­при­не­ла рас­па­ду по­сле­рат­ног кон­сен­зу­са. Мо­тив за овај на­пад на кеј­н­зи­ја­ни­зам би­ла је пр­вен­с тве­но за­ бри­ну­тост због опо­ре­зи­ва­ња и ин­фла­ци­је, што је при­ву­кло оп­ шту па­жњу се­дам­де­се­тих го­ди­на, ка­да су се то­ком стаг­фла­ци­је дра­ма­тич­но по­ве­ћа­ле и не­за­по­сле­ност и ин­фла­ци­ја. Ди­ме­нил и Ле­ви (Duménil и Lévy, 2004, стр. 23−24) ову „струк­т ур­ну кри­зу” при­пи­с у­ју опа­да­ју­ћој про­фит­ној сто­пи, од­но­сно опа­да­ју­ћем при­ но­с у на ка­пи­тал уло­жен у ма­ши­не и тех­но­ло­ги­је. Сход­но то­ме,

14


УВОД • Свет окренут удесно

је­ди­ни на­чин за по­ве­ћа­ње про­фи­та би­ла би кон­тро­ла тро­шко­ва ра­да, што зна­чи да се нео­ли­бе­ра­ли­зам мо­же по­сма­тра­ти као по­ ли­тич­ки про­је­кат усме­рен на об­на­вља­ње кла­сне мо­ћи (Harvey, 2005). Нео­ли­бе­рал­ни по­ли­тич­ки про­је­кат омо­гу­ћио је и крах бре­ тон­вуд­ског си­с те­ма, до ко­јег је до­шло 1971. ка­да су Сје­ди­ње­не Др­ жа­ве уки­ну­ле кон­вер­ти­бил­ност до­ла­ра за зла­то и ка­да је на­с та­ла но­ва ера сло­бод­но пли­ва­ју­ћих ва­лу­та и ме­ђу­на­род­них то­ко­ва ка­ пи­та­ла (Hutton, 1995). Ти­ме је се­дам­де­се­тих го­ди­на ство­ре­на по­ ли­тич­ка мо­гућ­ност за про­мо­ви­са­ње но­вог еко­ном­ског про­јек­та за­сно­ва­ног на нео­ли­бе­рал­ним прет­по­с тав­ка­ма о еко­ном­ској ефи­ ка­сно­с ти, сма­ње­ној др­жав­ној ин­тер­вен­ци­ји и сло­бод­ним тр­жи­ шти­ма. Овај еко­ном­ски про­је­кат на­шао је при­ста­ли­це ме­ђу број­ним но­вим де­сни­чар­ским по­ли­ти­ча­ри­ма као што су Мар­га­рет Та­чер (1979−1990) у Ве­ли­кој Бри­та­ни­ји и Ро­налд Ре­ган (1981−1989) у Сје­ ди­ње­ним Др­жа­ва­ма, чи­је су по­ли­ти­ке по­зна­те као та­че­ри­зам и ре­ га­но­ми­ка. Дру­ге зе­мље по­ве­ле су се за њи­ма и спро­во­ди­ле нео­ли­ бе­рал­ну по­ли­ти­ку (в. Свејн; Мих­њен­ко и Френч, у овој књи­зи), док су је не­ке уве­ле још пре Ве­ли­ке Бри­та­ни­је и Сје­ди­ње­них Др­жа­ва. На при­мер, „чи­ка­шки мом­ци” – чи­ле­ан­ски еко­но­ми­сти обра­зо­ва­ ни на Чи­ка­шком уни­вер­зи­те­т у где је пре­да­вао Мил­тон Фрид­ман – по­мо­гли су дик­та­то­ру Аугу­сту Пи­но­чеу у при­ва­ти­за­ци­ји и де­ре­ гу­ла­ци­ји при­вре­де по­сле др­жав­ног уда­ра у ко­јем је сеп­тем­бра 1973. Сал­ва­дор Аљен­де из­гу­био и власт и жи­вот (Harvey, 2005). Иако се нео­ли­бе­рал­на еко­ном­ска по­ли­ти­ка ни­је сву­да ши­ри­ла на исти на­ чин – сва­ка зе­мља је у иде­о­ло­шком и по­ли­тич­ком по­гле­ду при­хва­ ти­ла раз­ли­чи­т у еко­ном­ску по­ли­ти­ку (в. Џе­соп, у овој књи­зи) – сву­ да је­сте био ка­рак­те­ри­сти­чан на­гла­сак на пет основ­них прин­ци­па (Hall, 2003; Hay, 2004; Mudge, 2008). То су: при­ва­ти­за­ци­ја др­жав­не имо­ви­не (фир­ми, оп­штин­ских ста­но­ва итд.); ли­бе­ра­ли­за­ци­ја тр­го­ ви­не ро­бом и ка­пи­тал­них ин­ве­сти­ци­ја; мо­не­та­ри­стич­ки фо­кус на су­зби­ја­ње ин­фла­ци­је и ди­на­ми­ку под­сти­ца­ња по­ну­де; де­ре­гу­ла­ци­ја тр­жи­шта ра­да и про­из­во­да ка­ко би се сма­њи­ле „пре­пре­ке” у по­сло­ ва­њу и мар­ке­ти­за­ци­ја дру­штва пу­тем јав­но-при­ват­них парт­нер­ ста­ва и дру­гих об­ли­ка ко­мо­ди­фи­ка­ци­је (в. Тај­филд; Ло­ман; Ша­ул, у овој књи­зи). Свр­ха свих ових прин­ци­па је­сте омо­гу­ћа­ва­ње ин­ ди­ви­ду­ал­не сло­бо­де за­хва­љу­ју­ћи при­бе­га­ва­њу „сло­бод­ном” тр­жи­ шту ко­је ефи­ка­сно ало­ци­ра ре­с ур­се и у дру­штву и у све­т у, бу­ду­ћи да сâмо тр­жи­ште мо­же да ко­ор­ди­ни­ра све ин­фор­ма­ци­о­не сиг­на­ле број­них су­бје­ка­та (као што су про­дав­ци и куп­ци). Ка­о што ће­мо по­ка­за­ти у не­ко­ли­ко поглавља у овој књи­зи, та­кве прет­по­став­ке су

15


успон и пад неолиберализма

с пра­вом осу­ђи­ва­не, има­ју­ћи у ви­ду да су иза­зва­ле ве­ли­ке про­бле­ ме ши­ром све­та у мно­гим де­ло­ви­ма дру­штва.

Та­ла­си (и та­ла­си) нео­ли­бе­ра­ли­зма Да би се раз­у­ме­ло ка­ко је нео­ли­бе­ра­ли­зам по­стао то­ли­ко до­ ми­нан­тан у по­ли­тич­ко-еко­ном­ском дис­кур­су, ко­ри­сно је утвр­ди­ти раз­ли­ку – као што смо то већ учи­ни­ли – из­ме­ђу иде­о­ло­шких, по­ли­ тич­ких и еко­ном­ских про­је­ка­та. Пре све­га, нео­ли­бе­рал­не еко­ном­ске те­о­ри­је пред­ста­вља­ју иде­о­ло­шки про­је­кат за­сно­ван на ап­стракт­ним кон­цеп­ти­ма (на при­мер, на ра­ци­о­нал­ним оче­ки­ва­њи­ма, мак­си­ми­ ра­њу ко­ри­сно­сти, сло­бод­ним тр­жи­шти­ма итд.). На­ве­де­ни про­је­кат прет­по­ста­вља ефи­ка­сност тр­жи­шта, ко­ја обез­бе­ђу­је осно­ву за по­ нов­ну кон­цеп­т у­а­ли­за­ци­ју уло­ге др­жа­ве у при­вре­ди, што зна­чи да она тре­ба да се ста­ра о по­што­ва­њу „вла­да­ви­не пра­ва”, а не да по­се­ ду­је и во­ди фир­ме или да пру­жа со­ци­јал­не услу­ге (в. Ма­кли­ви, у овој књи­зи). Као што је већ ис­так­ну­то, овај дис­курс се про­ши­рио пре­ко гло­бал­них мре­жа нео­ли­бе­рал­них ми­сли­ла­ца и њи­хо­вих при­ста­ли­ ца (обич­но из кор­по­ра­тив­ног све­та) по­зи­ци­о­ни­ра­них на од­ре­ђе­ним ме­сти­ма ши­ром пла­не­те; на при­мер, у Лон­до­ну (Ми­лер, у овој књи­ зи) и Ва­шинг­то­ну (Берч и Ти­кел, у овој књи­зи). Ка­сни­је укљу­чи­ва­ње нео­ли­бе­рал­них иде­ја у кон­крет­ну др­жав­ну по­ли­ти­ку тач­ни­је од­ра­ жа­ва по­ли­тич­ки про­је­кат по­ве­зан с од­ре­ђе­ним др­жав­ним стра­те­ ги­ја­ма ко­је нео­ли­бе­ра­ли­зам под­сти­чу раз­ли­чи­тим про­це­си­ма чи­је ка­рак­те­ри­сти­ке пред­ста­вља­ју при­ва­ти­за­ци­ја, ли­бе­ра­ли­за­ци­ја, мар­ ке­ти­за­ци­ја, де­ре­гу­ла­ци­ја и мо­не­та­ри­зам. Ме­ђу­тим, ове стра­те­ги­је се раз­ли­ку­ју по сво­јим по­ли­тич­ким мо­ти­ви­ма и при­о­ри­те­ти­ма, у за­ ви­сно­сти од то­га где се при­ме­њу­ју (Birch и Mykhnenko, 2009). Та­ко, Бре­нер и са­рад­ни­ци (Brenner et al, 2010) до­ка­зу­ју да су ови др­жав­ни про­јек­ти спе­ци­фич­ни за кон­текст сто­га што је при­ме­на нео­ли­бе­ра­ ли­зма увек угра­ђе­на у по­сто­је­ће „ин­сти­т у­ци­о­нал­не пеј­за­же” ко­је у про­це­си­ма нео­ли­бе­ра­ли­за­ци­је мо­ди­фи­ку­је; то зна­чи да нео­ли­бе­ра­ ли­за­ци­ја ни­је је­дин­ствен хо­мо­ге­ни­зу­ју­ћи про­цес, већ да под­ра­зу­ме­ ва ва­ри­ја­ци­је у за­ви­сно­сти од ме­ста, као што ће се то ви­де­ти из мно­ гих на­ред­них поглавља. Да­кле, мо­гу­ће је иден­ти­фи­ко­ва­ти раз­ли­чи­те об­ли­ке нео­ли­бе­ ра­ли­зма, као и раз­ли­чи­те ути­ца­је нео­ли­бе­ра­ли­за­ци­је – и то не са­ мо у кон­крет­ном исто­риј­ском и дру­штве­ном, по­ли­тич­ком и еко­ ном­ском сми­слу, већ и у ге­о­граф­ском бу­ду­ћи да нео­ли­бе­ра­ли­зам функ­ци­о­ни­ше на раз­ли­чи­тим ни­во­и­ма (Larner, 2003). На при­мер, нео­ли­бе­ра­ли­зам је еви­ден­тан у ло­кал­ним про­јек­ти­ма, по­ли­ти­ка­ма

16


УВОД • Свет окренут удесно

на­ци­о­нал­них др­жа­ва и над­на­ци­о­нал­них ин­сти­т у­ци­ја као што су Свет­ска тр­го­вин­ска ор­га­ни­за­ци­ја (СТО) и Свет­ска бан­ка (в. Ве­ јен­бер­ге, у овој књи­зи). Упр­кос то­ме што по­сто­је раз­ли­ке у об­ли­ ци­ма нео­ли­бе­ра­ли­зма и ре­ак­ци­ја­ма на ње­га (в. Че­тер­тон; Ра­тлиџ; Ша­ул, у овој књи­зи) – по­себ­но ка­да је реч о по­је­ди­нач­ним зе­мља­ ма (в. Ино­хо­за и Бе­бинг­тон, у овој књи­зи) – про­блем ва­ри­ја­ци­ја у нео­ли­бе­ра­ли­зму ем­пи­риј­ско је пи­та­ње на ко­је се мо­же од­го­во­ри­ти на осно­ву па­жљи­вог ис­тра­жи­ва­ња. О нео­ли­бе­ра­ли­зму се кон­цеп­ ту­ал­но ипак мо­же раз­ми­шља­ти као о пре­о­вла­ђу­ју­ћем по­ли­тич­ко-еко­ном­ском про­јек­т у, што мно­ги ана­ли­ти­ча­ри и чи­не. Адам Ти­кел (Adam Tickell) и Џеј­ми Пек (Jamie Peck, 2003, стр. 1669) до­ка­зу­ју да је нео­ли­бе­ра­ли­зам про­цес ко­ји се нај­бо­ље мо­же опи­са­ти као „мо­ би­ли­за­ци­ја др­жав­не мо­ћи у кон­тра­дик­тор­ном ши­ре­њу и ре­про­ дук­ци­ји (ква­зи)тр­жи­шног пра­ви­ла, ко­је се пак ко­ри­сно мо­же по­де­ ли­ти на фа­зу „рол­бек” (roll-back) и фа­зу „ро­ла­у т” (roll-out). Ово зна­чи да би прет­по­став­ка да нео­ли­бе­ра­ли­зам „ис­ти­ску­је” др­жа­ву би­ла су­ви­ше по­јед­но­ста­вље­на с об­зи­ром на то да укљу­чу­је пре­у­сме­ра­ва­ње др­жав­не ин­тер­вен­ци­је ка но­вим об­ли­ци­ма упра­вља­ ња, за­сно­ва­ним на „ло­ги­ци кон­ку­рент­но­сти”. То укљу­чу­је „ак­тив­ну” и флек­си­бил­ну по­ли­ти­ку у ве­зи с рад­ном сна­гом; но­ве ре­жи­ме ко­ мо­ди­фи­ка­ци­је, као што су пра­ва ин­те­лек­т у­ал­не сво­ји­не и тр­го­ви­на угље­ни­ком (в. Тај­филд; Ло­ман, у овој књи­зи); фи­скал­не ме­ре штед­ње и јав­ну по­тро­шњу на ин­пу­те на стра­ни по­ну­де (на при­мер, обра­зо­ ва­ње, ин­фра­струк­т у­ру и слич­но). Пре­ма Пе­ку и Ти­ке­лу (2002), очи­ глед­но је да се фо­кус с временом по­ме­ра. На при­мер, та­че­ри­зам и ре­га­но­ми­ка пред­ста­вља­ју сма­ње­ње („рол­бек”) оби­ма ре­гу­ла­ци­је, др­жав­ног вла­сни­штва и со­ци­јал­них услу­га, до че­га је осам­де­се­тих го­ди­на до­шло углав­ном услед мо­не­та­ри­стич­ке пре­о­ку­па­ци­је ин­фла­ ци­јом ко­ја је под­ста­кла раз­ли­чи­те об­ли­ке при­ва­ти­за­ци­је (Пра­сад, 2006). Ову фа­зу су мо­ти­ви­са­ли спољ­ни при­ти­сци, тј. при­ти­сци ко­је ни­је иза­звао сам нео­ли­бе­ра­ли­зам – укљу­чу­ју­ћи „струк­т ур­ну кри­зу” из се­дам­де­се­тих го­ди­на про­шлог ве­ка и ши­ре­ње нео­ли­бе­ра­ли­зма на ју­жну хе­мис­фе­ру пре­ко „Ва­шинг­тон­ског кон­сен­зу­са” (Williamson, 1990). Овај „кон­сен­зус” под­сти­цао је „ре­фор­ме” у ју­жним зе­мља­ма ка­ко би се оства­рио до­хо­дак од тр­го­ви­не по­тре­бан за из­ми­ри­ва­ње дужничких оба­ве­за. Ка­сни­ји за­о­крет ка „ро­ла­у т” нео­ли­бе­ра­ли­зму, по­себ­но пу­тем мар­ке­ти­за­ци­је, по­ста­је еви­ден­тан де­ве­де­се­тих го­ди­ на ка­да су зе­мље на се­ве­ру по­ку­ша­ва­ле да огра­ни­че „уну­тра­шње” су­ прот­но­сти – ина­че ин­хе­рент­не нео­ли­бе­рал­ном про­јек­т у – као што је ма­сов­на не­за­по­сле­ност (Tickell и Peck, 2003, в. Џе­соп, у овој књи­зи). У тој ка­сни­јој фа­зи на­ци­о­нал­не по­ли­тич­ке еко­но­ми­је ме­ња­ју се сто­га

17


успон и пад неолиберализма

што су про­бле­ма­тич­не у од­но­су на гло­бал­ну при­вре­ду у на­ста­ја­њу, а то до­во­ди до про­ме­не ве­ли­чи­не др­жав­не упра­ве, док се суб­на­ци­ о­нал­на парт­нер­ства под­сти­чу ка­ко би се оства­ри­ва­ли при­о­ри­те­ти утвр­ђе­ни на на­ци­о­нал­ном или (све ви­ше) над­на­ци­о­нал­ном ни­воу, као и ци­ље­ви усме­ре­ни на кон­ку­рент­ност (Peck, 2001; van Apeldoorn, 2008). Ово нас до­во­ди до стра­те­ги­је „тр­ке до дна” или „оси­ро­ма­ше­ња су­се­да”, у окви­ру ко­је се од­го­вор­ност за по­ли­тич­ке при­о­ри­те­те по­ме­ра све ни­же, док се на кра­ју не до­би­је но­ви мо­дел гра­ђан­ства у ко­јем пра­ ва и од­го­вор­но­сти дру­штва претварају лич­не „не­до­стат­ке” (као што је не­за­по­сле­ност) у „не­у­спе­хе” по­је­дин­ца, а не дру­штва (в. MacLeavy, 2008). Под­сти­ца­ње по­је­ди­на­ца (и ло­ка­ци­ја) да кон­ку­ри­шу за др­жав­не ре­сур­се, или ре­сур­се при­ват­ног сек­то­ра, је­дан је од на­чи­на на ко­ји тр­ жи­шна др­жа­ва – ина­че већ фа­ци­ли­та­тор у „ре­ре­гу­ла­ци­ји” и ши­ре­њу тр­жи­шта – под­сти­че но­ве ин­ди­ви­ду­ал­не су­бјек­те на поштовање тог тр­жи­шног пра­ви­ла (Hall, 2003; Cerny, 2008). Од­го­вор­ност за со­ци­јал­ну прав­ду, до­бро­бит и здра­вље пре­ба­цу­је се са др­жа­ве на по­је­дин­це бу­ ду­ћи да се ови сма­тра­ју ра­ци­о­нал­ним су­бјек­ти­ма, охра­бре­ним да кон­ ку­ри­шу на флек­си­бил­ним тр­жи­шти­ма ра­да, ина­че за­ви­сним од пред­ у­зет­ни­штва, уче­ња то­ком це­лог жи­во­та и ве­шти­на ко­је је мо­гу­ће пре­ не­ти дру­ги­ма (од­но­сно, „за­по­шљи­во­сти”) (в. Ма­кли­ви, у овој књи­зи). При­мер, и то лош, ка­ко се ово спро­во­ди је­сте екс­пан­зи­ја по­тро­шач­ких кре­ди­та – а ти­ме и ду­га – у ан­глоаме­рич­ким зе­мља­ма, ве­ли­ким де­лом под­стак­ну­та стаг­на­ци­јом ре­ал­них за­ра­да до ко­је је до­шло због флек­ си­бил­них тр­жи­шта ра­да и не­за­по­сле­но­сти (Boyer, 2000; Montgomerie, 2007). По­вољ­ни кре­ди­ти и све ве­ћа за­ду­же­ност упро­па­сти­ли су огро­ ман број до­ма­ћин­ста­ва ка­да је из­би­ла са­да­шња кри­за. Ре­ак­ци­је љу­ди ко­ји се бо­ре про­тив ин­ди­ви­ду­а­ли­за­ци­је и мар­ке­ти­за­ци­је од­го­вор­но­ сти раз­ли­чи­те су, а дра­ма­тич­не по­сле­ди­це оси­ро­ма­ше­ња и обе­сна­же­ ња на здра­вље и успех по­је­ди­на­ца мо­ра­ли би до­дат­но да се ис­тра­же. Тим про­бле­ми­ма се ов­де ди­рект­но ба­ви не­ко­ли­ко ауто­ра, и то та­ко што раз­ма­тра­ју ка­ко ал­тер­на­тив­не по­ли­ти­ке (в. Ша­ул, у овој књи­зи) и ал­тер­на­тив­не лич­не стра­те­ги­је и стра­те­ги­је за­јед­ни­це (в. Че­тер­тон; Ра­тлиџ, у овој књи­зи) ути­чу на љу­де, зе­мље и свет у це­ли­ни.

Ва­ри­јан­те нео­ли­бе­ра­ли­за­ци­је – сла­би ре­зул­та­ти и ди­вер­гент­не тра­јек­то­ри­је Три де­це­ни­је по­што је у ма­ју 1979. иза­бра­на пр­ва вла­да ко­ја је иде­о­ло­шки би­ла за ње­га опре­де­ље­на, нео­ли­бе­ра­ли­зам је за­и­ ста по­стао гло­ба­лан – до­про је у све де­ло­ве све­та у ко­ји­ма се ја­

18


УВОД • Свет окренут удесно

вљао у раз­ли­чи­тим ва­ри­јан­та­ма (в. Џе­соп, у овој књи­зи). У ства­ри, крај хлад­ног ра­та и крах со­вјет­ске мо­ћи (1989−1991) чак су на­ве­ ли Френ­си­са Фу­ку­ја­му (Francis Fukuyama, 1989) да об­ја­ви ка­ко се исто­ри­ја за­вр­ши­ла ап­со­лут­ном по­бе­дом ка­пи­та­ли­зма за­сно­ва­ног на сло­бод­ном пред­у­зет­ни­штву и пот­пу­ним ис­цр­пљи­ва­њем одр­жи­ вих си­стем­ских ал­тер­на­ти­ва за­пад­ном ли­бе­ра­ли­зму. Пре не­го што је ав­гу­ста 2007. из­би­ла са­да­шња фи­нан­сиј­ско-еко­ном­ска кри­за, по­ли­тич­ки успон и ге­о­граф­ско ши­ре­ње нео­ли­бе­ра­ли­зма у ве­ли­кој ме­ри је по­мо­гло очу­ва­ње дог­мат­ске и ре­то­рич­ке чи­сто­те. Упор­но тражећи мак­си­ма­лан про­стор за сло­бод­но де­ло­ва­ње тр­жи­шних за­ ко­ни­то­сти у еко­но­ми­ји и дру­штву, нео­ли­бе­рал­ни иде­о­ло­зи мо­гли су тач­но да на­во­де соп­стве­не пре­по­ру­ке (на­зва­не „ре­фор­ма­ма по­ ли­ти­ке”) усме­ре­не ка из­во­ђе­њу ре­ву­лу­ци­је у име сло­бод­ног тр­жи­ шта (в. Свејн и са­рад­ни­ци, у овој књи­зи). Го­ди­не 1989, Џон Ви­ли­јам­сон (John Williamson, 1993, стр. 1334) осми­слио је не­што што је опи­сао као оп­ште­при­мен­љив „уни­вер­ зал­ни про­грам кон­вер­ген­ци­је”, са­ста­вљен од „за­јед­нич­ког је­згра, од­но­сно по­став­ки ко­је при­хва­та­ју сви озбиљ­ни еко­но­ми­сти”. Пред­ ло­же­них де­сет ре­фор­ми по­ли­ти­ке укљу­чи­ва­ле су на­ме­та­ње стро­ге фи­скал­не ди­сци­пли­не (при че­му прак­тич­но не би био до­зво­љен де­фи­цит др­жав­ног бу­џе­та), уки­да­ње суб­вен­ци­ја и пре­у­сме­ра­ва­ ње јав­них рас­хо­да на основ­ну здрав­стве­ну за­шти­т у, обра­зо­ва­ње и ин­фра­струк­т у­ру, сма­ње­ње по­ре­за, фи­нан­сиј­ску ли­бе­ра­ли­за­ци­ју, сло­бод­но пли­ва­ју­ће де­ви­зне кур­се­ве, тр­го­вин­ску ли­бе­ра­ли­за­ци­ ју с је­дин­стве­ном ни­ском ца­ри­ном, отво­ре­ност за стра­не ди­рект­ не ин­ве­сти­ци­је, при­ва­ти­за­ци­ју, де­ре­гу­ла­ци­ју и обез­бе­ђе­ње пра­ва при­ват­не сво­ји­не. Ви­ли­јам­сон је свој спи­сак ре­фор­ми на­звао Ва­ шинг­тон­ским кон­сен­зу­сом за­то што су „и по­ли­тич­ки део Ва­шинт­ го­на, тј. Кон­грес, и ви­со­ки пред­став­ни­ци ад­ми­ни­стра­ци­је, и тех­но­ крат­ски део Ва­шинг­то­на, тј. ме­ђу­на­род­не фи­нан­сиј­ске ин­сти­т у­ци­ је, еко­ном­ске аген­ци­је вла­де Сје­ди­ње­них Др­жа­ва, Управ­ни од­бор Фе­де­рал­них ре­зер­ви и тру­сто­ви мо­зго­ва” у ме­ђу­вре­ме­ну по­сти­гли екс­пли­ци­тан спо­ра­зум у ве­зи с тим да оста­так све­та тре­ба да се под­стак­не на „му­дру ма­кро­е­ко­ном­ску по­ли­ти­ку, ори­јен­та­ци­ју ка спољ­ном све­т у и ка­пи­та­ли­зам сло­бод­ног тр­жи­шта” (Williamson, 1990, 1993). Ва­шинг­тон­ски кон­сен­зус је на­ја­вио но­ви по­ре­дак ка­да је, пре­ма јед­ном кри­ти­ча­ру, „жи­вот (по­стао) ре­ла­тив­но јед­но­ста­ван за про­дав­це са­ве­та у ве­зи с по­ли­ти­ка­ма у тро­пи­ма. С об­зи­ром на бес­крај­ни спи­сак по­гре­шних по­ли­ти­ка ко­ји­ма су си­ро­ма­шне зе­мље под­ле­гле,

19


успон и пад неолиберализма

сва­ки до­бар и до­бро­на­ме­ран еко­но­ми­ста мо­гао би с пра­вом да из­го­во­ри очи­глед­не по­став­ке сво­је про­фе­си­је: ’До­ве­ди­те у ред ма­кро­би­лан­се, одво­ји­те др­жа­ву од при­вре­де, до­пу­сти­те тр­жи­ шти­ма да сло­бод­но функ­ци­о­ни­шу’. Чи­та­ва ге­не­ра­ци­ја тех­но­ кра­та ко­је су се ба­ви­ле зе­мља­ма у раз­во­ју и са­ве­то­ва­ле њи­хо­ве по­ли­тич­ке ли­де­ре усво­ји­ла је ман­тру: ста­би­ли­зуј­те, при­ва­ти­ зуј­те и ли­бе­ра­ли­зуј­те” (Ро­дрик, 2006, стр. 973). Ва­шинг­тон­ски кон­сен­зус осла­њао се на нео­ли­бе­рал­не ре­фор­ ме спро­ве­де­не се­дам­де­се­тих го­ди­на у Чи­леу, у вре­ме вла­да­ви­не ге­ не­ра­ла Пи­но­чеа. Осам­де­се­тих го­ди­на, ре­фор­ме у скла­ду с Ва­шинг­ тон­ским кон­сен­зу­сом ра­ши­ри­ле су се по Ла­тин­ској Аме­ри­ци пре­ко ни­за па­ке­та „струк­т ур­ног при­ла­го­ђа­ва­ња”, чи­ји је циљ би­о ства­ра­ ње мо­гућ­но­сти да та­мо­шњи огром­ни ду­го­ви пре­ма За­па­ду бу­ду у пот­пу­но­сти от­пла­ће­ни; не­ке од по­сле­ди­ца ових ре­фор­ми и ре­ак­ ци­је на њих би­ће при­ка­за­не у поглављу ко­ју су на­пи­са­ли Ино­хо­ за и Бе­бинг­тон (Hinojosa и Bebbington). Прет­по­ста­вља­ју­ћи да сви про­бле­ми ла­ти­но­а­ме­рич­ке, со­вјет­ске и заправо неан­глоаме­рич­ке еко­но­ми­је про­ис­ти­чу из „све­при­с ут­ног” упли­та­ња др­жа­ве и ње­не кон­тро­ле при­вред­них ак­тив­но­сти, це­на и ме­ђу­на­род­не тр­го­ви­не, као и од „екс­тен­зив­ног” јав­ног вла­сни­штва над сред­стви­ма за про­ из­вод­њу; основ­но ре­ше­ње ко­је су пред­ла­га­ли нео­ли­бе­рал­ни по­ли­ тич­ки са­вет­ни­ци од­но­си­ло се на ма­кро­е­ко­ном­ску ста­би­ли­за­ци­ју и струк­т ур­но при­ла­го­ђа­ва­ње. Ста­би­ли­за­ци­о­ни про­грам ко­ји је пр­ви при­ме­нио еко­но­ми­ста с Хар­вар­да Џе­фри Сакс (Jeffrey Sachs) у Бо­ ли­ви­ји 1985. го­ди­не, ње­гов тим je по­сле па­да Бер­лин­ског зи­да при­ ла­го­дио и про­ши­рио у Пољ­ској и Ру­си­ји. Ова „шок-те­ра­пи­ја” има­ла је за циљ све­о­бу­хват­ну тран­зи­ци­ју цен­трал­ноплан­ских при­вре­да у ка­пи­та­ли­стич­ку, од­но­сно тр­жи­шну. Мил­тон Фрид­ман је 1990. го­ди­ не (1990, стр. 7) лич­но под­сти­цао сво­је след­бе­ни­ке на шок-те­ра­пи­ју, уве­ра­ва­ју­ћи их да је „све што се го­во­ри о ’огром­ним тро­шко­ви­ма пре­ла­ска на тр­жи­шну при­вре­ду’ су­ви­ше не­ја­сно. Не­ма раз­ло­га да укуп­на про­из­вод­ња не почне убр­за­но да ра­сте, го­то­во од­мах по уки­ да­њу то­та­ли­тар­них огра­ни­че­ња ак­тив­но­сти­ма љу­ди”. Док су убр­за­но ли­бе­ра­ли­зо­ва­ле сво­је при­вре­де „у на­ста­ја­њу”, или „у тран­зи­ци­ји”, ла­ти­но­ам ­ е­рич­ке, ис­точ­но­е­вроп­ске и под­са­ хар­ске зе­мље би­ле су при­мо­ра­не и на ра­ди­ка­лан про­цес сма­ње­ ња, су­жа­ва­ња и по­нов­ног осми­шља­ва­ња уло­ге др­жа­ве (в. Џе­соп, у овој књи­зи). Ма­ни­фест Свет­ске бан­ке из 1996. го­ди­не, Од пла­ на до тр­жи­шта, дао је кра­так при­каз нео­ли­бе­рал­ног мо­де­ла на­ ме­њен и троп­ским зе­мља­ма и зе­мља­ма у бли­зи­ни по­лар­ног кру­

20


УВОД • Свет окренут удесно

га; ка­сни­ји ре­зул­та­ти по­ли­ти­ке Свет­ске бан­ке на­ве­де­ни су у овој књи­зи, у поглављу ко­ју је на­пи­са­ла Ели­за ван Ве­јен­бер­ге (Elisa van Waeyenberge). Ва­шинг­тон­ски кон­сен­зус обе­ћа­вао је да ће ком­би­на­ ци­ја ста­би­ли­за­ци­је, ли­бе­ра­ли­за­ци­је и при­ва­ти­за­ци­је нај­у­да­ље­ни­ јим де­ло­ви­ма све­та до­не­ти „по­нов­ни раст”, а с њи­м и про­спе­ри­тет, ти­ме што ће „осло­бо­ди­ти тр­жи­шта – (спро­ве­сти) основ­ну ре­фор­ му из ко­је ће про­ис­те­ћи све по­тен­ци­јал­не ко­ри­сти од тран­зи­ци­је (ка тр­жи­шном ка­пи­та­ли­зму) (Свет­ска бан­ка, 1996, стр. 7). На­с у­прот оп­штим оче­ки­ва­њи­ма и упр­кос нај­да­ле­ко­се­жни­јем про­гра­му де­ре­гу­ла­ци­је и при­ва­ти­за­ци­је у свет­ској исто­ри­ји, ис­по­ ста­ви­ло се да су де­ве­де­се­т�� го­ди­не про­шлог ве­ка и пр­ва де­це­ни­ја но­вог за ве­ћи­ну зе­ма­ља у раз­во­ју и тран­зи­ци­ји ипак пред­ста­вља­ ле из­гу­бље­но вре­ме. Као што су твор­ци Ва­шинг­тон­ског кон­сен­зу­са мо­ра­ли да при­зна­ју, у Ла­тин­ској Аме­ри­ци је у том пе­ри­о­ду до­шло до не­ко­ли­ко кри­за (укљу­чу­ју­ћи кри­зу мек­сич­ког пе­зо­са из 1994. и ар­ген­тин­ску еко­ном­ску кри­зу 1999−2002), као и до раз­о­ча­ра­ва­ју­ће спо­рог ра­ста, а у ве­о­ма не­јед­на­кој рас­по­де­ли до­хот­ка у том ре­ги­о­ну ни­је оства­ре­но ни­ка­кво по­бољ­ша­ње (Kuczynski и Williamson, 2003). У пост­со­вјет­ском све­т у, у сред­њој и ис­точ­ној Евро­пи, као и у зе­мља­ ма бив­шег Со­вјет­ског Са­ве­за, до­шло је до „тран­сфор­ма­ци­о­не де­пре­ си­је” ко­ја је у про­се­ку тра­ја­ла шест го­ди­на – од две го­ди­не у Пољ­ској до де­сет го­ди­на у Мол­да­ви­ји и Укра­ји­ни. Што се ти­че оби­ма, нај­ве­ћи пад про­из­вод­ње за­бе­ле­жен је у Бо­сни и Хер­це­го­ви­ни (88 %), Гру­зи­ји (75 %), Јер­ме­ни­ји (69 %) и Мол­да­ви­ји (68 %). Са­мо че­ти­ри зе­мље (Че­ шка, Уз­бе­ки­стан, Пољ­ска и Сло­ве­ни­ја) до­жи­ве­ле су ма­њу ре­це­си­ју, из­гу­бив­ши 15−20 % свог БДП-а, док је обим де­пре­си­је у оста­лим зе­ мља­ма у ре­ги­о­ну био у ра­спо­ну од 30 до 60 %. Крах про­из­вод­ње зна­чио је и огро­ман гу­би­так рад­них ме­ста, као и си­ро­ма­штво ко­је он до­но­си. Ве­ли­ки про­це­нат оних који су по­ста­ли ви­шак рад­не сна­ге мо­рао је у пут­пу­но­сти да се по­ву­че из при­вред­не ак­тив­но­сти, би­ло та­ко што су се рад­ни­ци се­ли­ли у ино­стран­ство, било та­ко што су се осла­ња­ли на не­фор­мал­не стра­те­ги­је пре­жи­вља­ва­ња у зе­мљи. У ве­ћи­ни зе­ма­ља у тран­зи­ци­ји про­це­нат не­за­по­сле­них до­сти­ гао је дво­ци­фре­ни број – око 20 % у ре­ла­тив­но успе­шним зе­мља­ма као што су Пољ­ска и Сло­вач­ка и чак ви­ше од 40 % у зе­мља­ма по­го­ђе­ним гра­ђан­ским не­ми­ри­ма и по­ли­тич­ком не­ста­бил­но­шћу. Сви до­ка­зи за­ сно­ва­ни на ши­рим по­ка­за­те­љима ху­ма­ног раз­во­ја, укљу­чу­ју­ћи оче­ ки­ва­ну ду­жи­ну жи­во­та, смрт­ност но­во­ро­ђен­ча­ди, де­мо­граф­ски раст, рас­по­де­лу до­хот­ка, про­це­нат ста­нов­ни­штва ко­је жи­ви ис­под ли­ни­је си­ро­ма­штва и сте­че­но обра­зо­ва­ње, ука­зу­ју на ве­о­ма зна­чај­не дру­штве­ не тро­шко­ве тран­зи­ци­је у чи­та­вом том ре­ги­о­ну (Mykhnenko, 2009).

21


успон и пад неолиберализма

У оштрој су­прот­но­сти с ра­ди­кал­ном чи­сто­том нео­ли­бе­рал­не иде­о­ло­ги­је, ре­зул­та­ти и по­сле­ди­це нео­ли­бе­ра­ли­за­ци­је као про­це­ са би­ли су при­лич­но кон­фу­зни и „нео­че­ки­ва­ни”, ка­ко су при­зна­ли глав­ни апо­ло­ге­ти ре­фор­ми (Свет­ска бан­ка 2005, стр. xi). Шта­ви­ше, еко­ном­ски и про­стор­ни ути­цај нео­ли­бе­ра­ли­за­ци­је био је ве­о­ма не­ у­јед­на­чен. Услед тран­сфор­ма­ци­је за­пад­ног ка­пи­та­ли­зма у зе­мља­ма се­вер­не хе­мис­фе­ре, као и раз­ли­чи­тих тран­зи­ци­ја ка ка­пи­та­ли­зму на ис­то­ку и ју­гу, до­шло је до ве­ли­ких раз­ли­ка из­ме­ђу раз­ли­чи­тих гру­па ста­рих и но­вих ка­пи­та­ли­стич­ких зе­ма­ља, из­ме­ђу по­је­ди­нач­них зе­ ма­ља и из­ме­ђу град­ских и се­о­ских под­руч­ја у тим зе­мља­ма. У свом прет­ход­ном ра­ду по­ка­за­ли смо ка­ко је нео­ли­бе­ра­ли­зам ство­рио раз­ ли­чи­те, хи­брид­не и у ге­о­граф­ском по­гле­ду спе­ци­фич­не по­ли­тич­ко-еко­ном­ске си­сте­ме у окви­ру ко­јих су се оп­ште еко­ном­ске по­став­ке и прак­се по­ве­за­ле с на­ци­о­нал­ним и ре­ги­о­нал­ним ин­те­ре­си­ма (Birch и Mykhnenko, 2009). Ми по­ка­зу­је­мо ка­ко је нео­ли­бе­ра­ли­зам – као др­ жав­ни про­је­кат – про­из­вео на­ци­о­нал­не ва­ри­јан­те нео­ли­бе­ра­ли­зма у ко­јем су се де­ре­гу­ла­ци­ја, при­ва­ти­за­ци­ја и тр­го­вин­ска ли­бе­ра­ли­за­ ци­ја спро­во­ди­ле из раз­ли­чи­тих по­ли­тич­ких раз­ло­га, на раз­ли­чи­те на­чи­не и у раз­ли­чи­тој ме­ри. Пут ко­јим су кре­ну­ле ан­глоаме­рич­ке зе­мље с ли­бе­рал­ним тр­жи­шним ре­жи­мом до­вео је до на­пу­шта­ња ста­рих ин­ду­стри­ја и ства­ра­ња „но­ве еко­но­ми­је”, за­сно­ва­не на фи­ нан­сиј­ским и по­слов­ним услу­га­ма. Tо су у ве­ли­кој ме­ри олак­ша­ ле ин­фор­ма­ци­о­не и ко­му­ни­ка­ци­о­не тех­но­ло­ги­је (в. и Boyer, 2000; Hancké et al, 2007; и Тај­филд; Ша­ул, у овој књи­зи). Фи­нан­си­ја­ли­за­ ци­ја – про­цес фи­нан­сиј­ског про­ду­бља­ва­ња све гло­бал­ни­је ка­пи­та­ ли­стич­ке при­вре­де – би­ла је пред­о­дре­ђе­на да по­ста­не и вр­ху­нац и по­че­так кра­ја нео­ли­бе­рал­ног еко­ном­ског по­рет­ка.

Фи­нан­си­ја­ли­за­ци­ја и но­ви нео­ли­бе­рал­ни по­ре­дак Док су не­ка­да успе­шне, ускла­ђе­не тр­жи­шне при­вре­де у Не­мач­ кој и Ја­па­ну пре­жи­вља­ва­ле озбиљ­ну кри­зу аку­му­ла­ци­је, због че­га су по­след­њу де­це­ни­ју про­шлог ве­ка по­тро­ши­ле на низ по­ку­ша­ја да по­бољ­ша­ју сво­ју ин­ду­стриј­ску ба­зу, упо­ре­ди­ве ан­глоаме­рич­ке зе­ мље с ли­бе­рал­ним тр­жи­штем (раз­ли­ку ви­де­ти у: Hall и Soskice, 2001; Amable, 2003) опре­де­ли­ле су се за фи­нан­си­ра­ње као но­ву осно­ву кон­ ку­рент­ног оства­ри­ва­ња про­фи­та. Ме­ђу­тим, ове но­ве „струк­т у­ри­ра­ не” фи­нан­си­је раз­ли­ко­ва­ле су се од ви­ше­ве­ков­не прак­се ру­ко­ва­ња и упра­вља­ња нов­цем, бу­ду­ћи да су укљу­чи­ва­ле ства­ра­ње сло­же­них ду­жнич­ких ин­стру­ме­на­та пу­тем „се­кју­ри­ти­за­ци­је” (в. Ша­ул, у овој књи­зи). По­сле сло­ма бре­тон­вуд­ског си­сте­ма, се­кју­ри­ти­за­ци­ја је би­

22


УВОД • Свет окренут удесно

ла основ­но сред­ство екс­пло­зив­ног ши­ре­ња фи­нан­сиј­ског по­сре­ до­ва­ња. Она се опи­су­је као про­цес пре­тва­ра­ња не­у ­тр­жи­ве, не­раз­ мен­љи­ве фи­нан­сиј­ске ак­ти­ве у раз­мен­љи­ве хар­ти­је од вред­но­сти, на при­мер ду­гов­на по­тра­жи­ва­ња (као што су др­жав­не об­ве­зни­це), по­тра­жи­ва­ња по осно­ву вла­сни­штва (као што су обич­не ак­ци­је) или „де­ри­ва­ти”, раз­ли­чи­ти фи­нан­сиј­ски про­из­во­ди чи­ја вред­ност по­ти­ че од ствар­не или оче­ки­ва­не це­не не­ке основ­не ак­ти­ве, ре­ци­мо ро­бе, хар­ти­јa од вред­но­сти или ва­лу­те – у ства­ри, би­ло ко­је еко­ном­ске ва­ ри­ја­бле. Де­ри­ва­ти, ко­ји се ко­ри­сте као обез­бе­ђе­ње од ри­зи­ка или за шпе­ку­ла­ци­је, мо­гу да бу­ду бер­зан­ски и ван­бер­зан­ски ин­стру­мен­ти, укљу­чу­ју­ћи фју­чер­се, фор­вард­се, оп­ци­је и сво­по­ве. Док глав­ни утр­ жи­ви де­ри­ва­ти укљу­чу­ју фју­чер­се и оп­ци­је, ван­бер­зан­ски ин­стру­ мен­ти укљу­чу­ју ван­би­лан­сне и спе­ци­фич­не ин­стру­мен­те, од­но­сно ин­стру­мен­те при­ла­го­ђе­не куп­цу (као што су хар­ти­је од вред­но­сти обез­бе­ђе­не ак­ти­вом, ко­ла­те­ра­ли­зо­ва­не ду­жнич­ке оба­ве­зе, или кре­ дит­ни сво­по­ви), што под­ра­зу­ме­ва на­из­глед езо­те­рич­не прак­се као што су удру­жи­ва­ње сред­ста­ва, тран­ши­ра­ње оба­ве­за и ства­ра­ње „на­ мен­ских сред­ста­ва”, на­вод­но ра­ди сма­ње­ња ри­зи­ка (в. Мoles и Те­rry, 1997). Екс­пан­зи­ју струк­т ур­ног фи­нан­си­ра­ња олак­ша­ле су по­ли­ти­ке ни­ских ка­мат­них сто­па глав­них свет­ских цен­трал­них ба­на­ка, ко­је су, у на­сто­ја­њу да што је мо­гу­ће бр­же кре­и­ра­ју и ди­стри­бу­и­ра­ју ви­ше де­ри­ва­та, иза­зва­ле су­ви­ше ви­сок фи­нан­сиј­ски ле­ве­риџ, од­но­сно ко­ е­фи­ци­јент за­ду­же­но­сти (Мizen, 2009). Још 1988. го­ди­не, ан­гло-аме­рич­ке при­вре­де су пред­ња­чи­ле у се­ кју­ри­ти­за­ци­ји, ме­ре­ној ре­ла­тив­ном те­жи­ном ка­пи­та­ли­за­ци­је на­ци­о­ нал­них тр­жи­шта хар­ти­ја од вред­но­сти, при че­му су Ве­ли­ка Бри­та­ни­ ја и Сје­ди­ње­не Др­жа­ве на гло­бал­ном тр­жи­шту хар­ти­ја од вред­но­сти има­ле за­јед­нич­ки удео од 37 %. Па ипак, с об­зи­ром на фи­нан­сиј­ску де­ре­гу­ла­ци­ју ко­ја се ши­ри­ла по све­т у, по­че­ле су да се гу­бе на­ци­о­нал­ не и си­стем­ске раз­ли­ке у по­гле­ду отво­ре­но­сти тр­жи­шта ка­пи­та­ла, а ка­сни­је спро­ве­де­на раз­ли­чи­та ис­тра­жи­ва­ња фи­нан­сиј­ског по­сло­ ва­ња ука­зи­ва­ла су на при­бли­жа­ва­ње као на ду­го­роч­ну тен­ден­ци­ју (Neal и Тilly, 2003). Го­ди­не 2007, ка­да је фи­нан­си­ја­ли­за­ци­ја би­ла на вр­хун­цу, од­нос гло­бал­не фи­нан­сиј­ске ак­ти­ве – збир ка­пи­та­ли­за­ци­ је тр­жи­шта ак­ци­ја, ду­жнич­ких хар­ти­ја од вред­но­сти и бан­кар­ских сред­ста­ва – и гло­бал­ног БДП-а до­сти­гао је 440 %. Овај од­нос био је још ви­ши за Сје­ди­ње­не Др­жа­ве (445 %), Ја­пан (547 %) и Европ­ску уни­ју (581 %), док је у Ир­ској из­но­сио чак 900 %. Иако је гло­бал­на фи­нан­сиј­ска ак­ти­ва ко­јом се отво­ре­но тр­гу­је 2007. го­ди­не вре­де­ла 241,1 три­ли­он до­ла­ра, бан­кар­ски си­стем „у сен­ци”, тj. ван­бер­зан­ска тр­го­ви­на де­ри­ва­ти­ма, би­ла је још ве­ћа. Док су фи­нан­сиј­ски де­ри­ва­ти

23


успон и пад неолиберализма

на бер­зан­ском тр­жи­шту 2007. из­но­си­ли 26,7 три­ли­о­на до­ла­ра, од­го­ ва­ра­ју­ћа хи­по­те­тич­ка вред­ност гло­бал­них ван­бер­зан­ских де­ри­ва­та у сен­ци би­ла је 595,3 три­ли­о­на до­ла­ра или је­да­на­ест пу­та (!) ве­ћа од го­ди­шње про­из­вод­ње у све­т у (пре­ма кал­ку­ла­ци­ја­ма ауто­ра, а на осно­ву из­ве­шта­ја ММФ-а за 2009, та­бе­ле 3–6 у ста­ти­стич­ком до­дат­ ку). Ко­ли­чи­на и ра­зно­вр­сност ег­зо­тич��них фи­нан­сиј­ских ин­ве­сти­ ци­о­них про­из­во­да на­ста­лих од де­ве­де­се­тих го­ди­на про­шлог ве­ка, на­ве­ли су не­ке кри­тич­ки на­стро­је­не по­сма­тра­че да гло­бал­ни фи­нан­ сиј­ски ка­пи­та­ли­зам де­фи­ни­шу као „еко­ном­ску зе­мљу чу­да” – зе­мљу вар­љи­вих, шпе­ку­ла­тив­них „ку­ла од пе­ска” (Cloke, 2009). Ме­ђу­тим, као што су на то ука­за­ли Лејшон и Tрифт (Leyshon и Thrift, 2007), су­шти­ну фи­нан­сиј­ског ка­пи­та­ли­зма не чи­ни овај спек­та­ку­лар­ни си­стем шпе­ку­ла­ци­ја, већ „ка­пи­та­ли­за­ци­је го­то­во све­га”, по­што се фи­нан­сиј­ски ка­пи­та­ли­зам „хра­ни” нај­кон­крет­ни­јим „то­ко­ви­ма ак­ ти­ве” и ста­бил­ним из­во­ри­ма до­хот­ка. Ро­бин Блек­берн (Blackburn, 2008) пру­жа до­дат­не до­ка­зе да се фи­нан­си­ја­ли­за­ци­ја, ис­под сло­ја шпе­ку­ла­тив­ног уме­ћа, за­и­ста осла­ња на про­цес ко­мо­ди­фи­ка­ци­је свих аспе­ка­та чо­ве­ко­вог жи­во­та и ње­го­вог то­ка – беби об­ве­зни­ца, сту­дент­ских зај­мо­ва, кре­ди­та за ку­по­ви­ну ауто­мо­би­ла, ду­го­ва­ња по кре­дит­ним кар­ти­ца­ма, здрав­стве­ног оси­гу­ра­ња, при­ват­них пен­зи­ја и, што је нај­ва­жни­је, хи­по­те­кар­них зај­мо­ва (в. та­ко­ђе: Ло­ман, у овој књи­зи). Усред­сре­ђу­ју­ћи се на хи­по­те­кар­ни ка­пи­тал, Са­ски­ја Са­сен (Saskia Sassen, 2008) от­кри­ва чи­тав је­дан но­ви про­стор за гло­бал­но фи­нан­си­ра­ње, по­што је са­да мо­гу­ће да се пре­ко хар­ти­ја од вред­но­сти обез­бе­ђе­них хи­по­те­ком из­ву­ку и нај­ма­ња сред­ства ко­ји­ма рас­по­ла­ жу до­ма­ћин­ства с ни­ским и скром­ним до­хот­ком, ка­ко на тр­жи­шти­ ма у на­ста­ја­њу, та­ко и на раз­ви­је­ним тр­жи­шти­ма. Ме­ђу­тим, упра­во је ово ве­ли­ко ко­ри­шће­ње сред­ста­ва нај­си­ро­ма­шни­јих до­ма­ћин­ста­ва у Сје­ди­ње­ним Др­жа­ва­ма на кра­ју иза­зва­ло нај­ве­ћу светску фи­нан­ сиј­ску кри­зу до сада.

За­кљу­чак – крах гло­бал­ног нео­ли­бе­рал­ног еко­ном­ског по­рет­ка? Од­у­ста­ја­ње од про­из­вод­ње до­ба­ра у Сје­ди­ње­ним Др­жа­ва­ма и дру­гим ан­глоаме­рич­ким при­вре­да­ма, за­јед­но с опа­да­њем (или стаг­ни­ра­њем) ре­ал­них за­ра­да, до­ве­ло је до пре­у­сме­ра­ва­ња кор­по­ ра­ци­ја ка оства­ри­ва­њу про­фи­та од фи­нан­сиј­ског по­сре­до­ва­ња и до све ве­ћег осла­ња­ња тих при­вре­да на јеф­тин увоз, пр­вен­стве­но из Ки­не (Harvey, 2005; Dunford, 2009). По­што у раз­ви­је­ним ка­пи­

24


УВОД • Свет окренут удесно

та­ли­стич­ким зе­мља­ма ве­ћи део по­ре­ских при­хо­да по­ти­че од фи­ нан­сиј­ског по­сло­ва­ња, се­вер­но­а­ме­рич­ке, европ­ске и дру­ге вла­де, без об­зи­ра на по­ли­тич­ко опре­де­ље­ње, би­ле су не­спо­соб­не, или не­ спрем­не да об­у­зда­ју ши­ре­ње фи­нан­сиј­ског сек­то­ра. Па ипак, све ве­ћи де­фи­цит Сје­ди­ње­них Др­жа­ва у тр­го­ви­ни с оста­тком све­та, а по­себ­но с Ки­ном, за­јед­но са зна­ци­ма им­пе­ри­јал­ног пре­на­пре­за­ња у Ира­ку и Ав­га­ни­ста­ну, имао је не­га­ти­ван ути­цај на сна­гу до­ла­ра, што је угро­зи­ло про­фи­те фи­нан­сиј­ског сек­то­ра у ино­стран­ству. У фре­не­тич­ном по­ку­ша­ју да ста­би­ли­зу­ју до­лар и да за­ка­сне­ло „охла­ де” фи­нан­сиј­ске шпе­ку­ла­ци­је усме­ре­не ка хар­ти­ја­ма од вред­но­сти обез­бе­ђе­ним хи­по­те­ком, Фе­де­рал­не ре­зер­ве Сје­ди­ње­них Др­жа­ва сре­ди­ном пр­ве де­це­ни­је но­вог ве­ка почеле су да по­ве­ћа­ва­ју основ­ не ка­мат­не сто­пе. Од 2004. до 2006. ка­мат­не сто­пе у Сје­ди­ње­ним Др­жа­ва­ма по­ра­сле су с је­дан на 5,35 %, што је иза­зва­ло успо­ра­ва­ње ак­тив­но­сти на тр­жи­шту ста­но­ва и ку­ћа; цен­трал­на бан­ка Ве­ли­ке Бри­та­ни­је још агре­сив­ни­је је по­ку­ша­ла да огра­ни­чи нов­ча­ну ма­ су. Као што се већ до­ка­зи­ва­ло на дру­гим ме­сти­ма, ова стал­на по­ ве­ћа­ња ка­мат­них сто­па до­ве­ла су до то­га да су ду­жни­ци с ло­шим кре­дит­ним реј­тин­гом све те­же из­ми­ри­ва­ли оба­ве­зе по хи­по­те­кар­ ним зај­мо­ви­ма. На­ве­де­ни про­бле­ми до­ве­ли су до сма­ње­ња кре­ди­ та, тј. до пр­ве фа­зе кри­зе (ав­густ 2007 – фе­бру­ар 2008), што је за по­сле­ди­цу има­ло за­тва­ра­ње кре­дит­них ли­ни­ја у вред­но­сти од око 24 три­ли­о­на до­ла­ра. Због све ве­ће не­сол­вент­но­сти пре­оп­те­ре­ће­ них фи­нан­сиј­ских по­сред­ни­ка у Фран­цу­ској („BNP Paribas”), Ве­ ли­кој Бри­та­ни­ји („Northern Rock”), Сје­ди­ње­ним Др­жа­ва­ма („New Century Financial”, „Countrywide”, „Dillon Reed”, „Citigroup”, MBIA), Швај­цар­ској (UBS) и Не­мач­кој (IKB), кри­за се до­дат­но за­хук­та­ла ка­да је ушла у сво­ју дру­гу фа­зу (март–ок­то­бар 2008), од­но­сно, ка­да је до­шло до кра­ха и пре­у­зи­ма­ња у ци­љу „спа­са­ва­ња” пе­те по ве­ли­ чи­ни бан­ке на Вол стри­т у, „Bear Stearns”. Тре­ћа фа­за фи­нан­сиј­ске кри­зе ко­ја је за­по­че­ла ок­то­бра 2008. бан­крот­ством ин­ве­сти­ци­о­не бан­ке „Lehman Brothers”, иза­зва­ла је гло­бал­ну ре­це­си­ју огром­них раз­ме­ра (Blackburn, 2008; Gowan, 2009; Mizen, 2009). С об­зи­ром на то да се у сре­ди­шту гло­бал­ног фи­нан­сиј­ског ка­пи­та­ли­зма на­ла­зио фи­нан­сиј­ски сек­тор, за­пад­не вла­де су, у по­ку­ша­ју да што пре пру­же пот­пу­ну по­др­шку фи­нан­сиј­ским ин­ сти­т у­ци­ја­ма, бр­зо на­пу­сти­ле све прин­ци­пе сло­бод­них и са­мо­ре­ гу­ли­шу­ћих тр­жи­шта и ти­ме за­по­че­ле пе­ри­од ма­сов­ног ре­ша­ва­ња фи­нан­сиј­ских про­бле­ма и сти­му­ла­тив­них па­ке­та. До сре­ди­не 2009. го­ди­не, вла­да Сје­ди­ње­них Др­жа­ва из­дво­ји­ла је 8,5 три­ли­о­на до­ла­ ра као по­моћ свом по­љу­ља­ном фи­нан­сиј­ском си­сте­му, од че­га је 5,8

25


успон и пад неолиберализма

три­ли­о­на до­ла­ра би­ло пред­ви­ђе­но за зај­мо­ве Фе­де­рал­них ре­зер­ви, кре­дит­не га­ран­ци­је и ше­ме ку­по­ви­не ак­ти­ве; 2 три­ли­о­на до­ла­ра за дру­ге ше­ме и 700 ми­ли­јар­ди до­ла­ра за Про­грам по­мо­ћи фи­нан­сиј­ ском сек­то­ру (TARP), но­во „јав­но-при­ват­но парт­нер­ство” у ци­љу ку­по­ви­не „ток­сич­не” ак­ти­ве од ба­на­ка. Тре­ба на­по­ме­ну­ти да су сред­ства ко­ја је вла­да Сје­ди­ње­них Др­жа­ва из­дво­ји­ла за фи­нан­сиј­ ски сек­тор из­но­си­ла две тре­ћи­не БДП-а. Ве­ли­чи­на па­ке­та по­мо­ ћи бан­ка­ма у Ве­ли­кој Бри­та­ни­ји из­но­си­ла је 2,12 три­ли­о­на до­ла­ра (1,22 три­ли­онa фун­ти) или 87 % од БДП-а, од че­га је 585 ми­ли­јар­ди на­ме­ње­но за­шти­ти ак­ти­ве, 300 ми­ли­јар­ди кре­дит­ним га­ран­ци­ја­ма ба­на­ка, 185 ми­ли­јар­ди зај­мо­ви­ма цен­трал­не бан­ке, 94 ми­ли­јар­дe спа­са­ва­њу пет бан­кар­ских ин­сти­т у­ци­ја („Royal Bank of Scotland” – RBS, „Lloyds TSB”, „Halifax Bank of Scotland” – HBOS, „Northern Rock” и „Bradford & Bingley”), 50 ми­ли­јар­ди от­ку­пу ду­го­ва кор­по­ ра­тив­ног сек­то­ра од стра­не Бан­ке Ен­гле­ске и 10 ми­ли­јар­ди фун­ти фон­ду обрт­них сред­ста­ва за ма­ла пред­у­зе­ћа. Још јед­ним од­луч­ним ко­ра­ком, ко­ји је ве­ћи­на фи­нан­сиј­ских ко­мен­та­то­ра на­ја­ви­ла као „крај ере та­че­ри­зма”, ве­ли­ки број вла­ да, и на се­ве­ру и на ју­гу, опре­де­лио се за обим­не па­ке­те фи­скал­них сти­му­лан­са у кеј­нзи­јан­ском сти­лу (Rachman, 2009). Ка­да је 2008. до­шло до на­глог успо­ра­ва­ња свет­ске при­вре­де ко­ја је на­ред­не го­ ди­не опа­ла за бар 1,3 % и ти­ме ушла у пр­ву за­и­ста гло­бал­ну ре­це­ си­ју по­сле Дру­гог свет­ског ра­та, вла­де два­де­се­так др­жа­ва у све­т у сло­жи­ле су се да по­тро­ше ми­ли­јар­де до­ла­ра на по­ре­ске олак­ши­ це и раз­вој про­је­ка­та за за­у­ста­вља­ње опа­да­ња и под­сти­ца­ње еко­ ном­ског ра­ста, за шта је вла­да Сје­ди­ње­них Др­жа­ва из­дво­ји­ла 937 ми­ли­јар­ди до­ла­ра, бри­тан­ска влада 29 ми­ли­јар­ди до­ла­ра, не­мач­ка 103 ми­ли­јар­де до­ла­ра, ки­не­ска 586 ми­ли­јар­ди до­ла­ра и ин­диј­ска 4 ми­ли­јар­де до­ла­ра. Нај­ве­ћи број зе­ма­ља у раз­во­ју, зе­ма­ља у тран­ зи­ци­ји, па чак и раз­ви­је­них ка­пи­та­ли­стич­ких зе­ма­ља, ипак ни­је би­ло спо­соб­но ни да фи­нан­си­ра пре­ко по­треб­но спа­са­ва­ње ба­на­ка и кор­по­ра­ци­ја и па­ке­те фи­скал­них сти­му­лан­са, ни­ти да се у том ци­љу за­ду­жи, при че­му је не­ко­ли­ко зе­ма­ља би­ло при­ну­ђе­но да се обра­ти за по­моћ ММФ-у и мо­не­тар­ним вла­сти­ма ЕУ (ме­ђу оста­ли­ ма, Исланд, Ле­то­ни­ја, Ма­ђар­ска и Укра­ји­на). Из ове кри­зе мо­же се из­ву­ћи ви­ше пре­ли­ми­нар­них за­кљу­ча­ка. Фи­нан­сиј­ски по­ре­ме­ћај из 2007–2009. го­ди­не био је је­дин­ствен, чи­ ни се, из бар че­ти­ри раз­ло­га. Нај­пре, он се ге­о­граф­ски про­ши­рио та­ко да је об­у ­хва­тио до­ма­ћин­ства, кор­по­ра­ци­је и бан­кар­ске сек­то­ ре и у раз­ви­је­ним ка­пи­та­ли­стич­ким зе­мља­ма и у ка­пи­та­ли­стич­ким зе­мља­ма у на­ста­ја­њу. Дру­го, би­ла је то нај­ве­ћа кри­за у сми­слу гу­

26


УВОД • Свет окренут удесно

бит­ка ка­пи­та­ла. Пре­ма јед­ној не­дав­ној про­це­ни ММФ-а, за­сно­ва­ ној на ни­зу прет­по­став­ки, от­пи­си ак­ти­ве аме­рич­ког по­ре­кла, ко­ји ће по­го­ди­ти све вла­сни­ке од из­би­ја­ња кри­зе до 2010. го­ди­не, мо­гли би укупно да до­стиг­ну бли­зу 4 три­ли­о­на до­ла­ра, од че­га ће две тре­ ћи­не под­не­ти бан­ке (ММФ 2009, стр. xi). Тре­ће, не­мо­гућ­ност ли­ ца с ло­шим кре­дит­ним реј­тин­гом да от­пла­те кре­ди­те до­ве­ла је до кра­ха или ре­струк­т урис­а­ња с не­ко­ли­ко ги­га­на­та у кор­по­ра­тив­ном све­т у, укљу­чу­ју­ћи „Lehman Brothers”, „Bear Sterns���, „Royal Bank of Scotland”, „Lloyds TSB”, „Citigroup”, AIG, „Fannie Mae”, „Freddie Mac”, „Bank of America”, „Northern Rock”, „Bradford & Bingley”, „Halifax Bank of Scotland”, „Merrill Lynch” и „Alliance & Leicester” (в. Klimecki и Willmott, 2009). Због то­га, са­да­шња фи­нан­сиј­ска кри­за озна­чи­ ла је дра­ма­тич­но по­ме­ра­ње цен­тра гра­ви­та­ци­је бан­кар­ства, чи­је ге­о­по­ли­тич­ке по­сле­ди­це мо­гу да бу­ду та­ко­ђе дра­ма­тич­не. Го­ди­не 1999, нај­ве­ћим фи­нан­сиј­ским ин­сти­т у­ци­ја­ма у све­т у до­ми­ни­ра­ле су ан­гло-аме­рич­ке бан­ке; два­де­сет нај­ве­ћих свет­ских ба­на­ка, пре­ ма тр­жи­шној ка­пи­та­ли­за­ци­ји, укљу­чи­ва­ло је је­да­на­ест ин­сти­т у­ци­ ја са се­ди­штем у Сје­ди­ње­ним Др­жа­ва­ма (при че­му су „Citigroup”, „Bank of America” и „Fannie Mae” за­у­зи­ма­ле пр­во, од­но­сно, дру­го и пе­то ме­сто), че­ти­ри ин­сти­т у­ци­је са се­ди­штем у Ве­ли­кој Бри­та­ ни­ји (HSBC је би­ла тре­ћа а „Lloyds TSB” че­твр­та по ве­ли­чи­ни на све­т у), две швај­цар­ске, две ја­пан­ске и јед­ну шпан­ску. На­с у­прот то­ ме, 2009. го­ди­не, са­мо не­ко­ли­ко од два­де­сет во­де­ћих ин­сти­т у­ци­ја има­ло је се­ди­ште у Сје­ди­ње­ним Др­жа­ва­ма или Ве­ли­кој Бри­та­ни­ ји. Од два­де­сет нај­ве­ћих свет­ских ба­на­ка пет је има­ло се­ди­ште у На­род­ној Ре­пу­бли­ци Ки­ни (при че­му су три пр­ва ме­ста за­у­зи­ма­ ле Ин­ду­стриј­ска и ко­мер­ци­јал­на бан­ка Ки­не, Ки­не­ска гра­ђе­вин­ ска бан­ка и Ки­не­ска цен­трал­на бан­ка /Бан­ка Ки­не/); три аме­рич­ке бан­ке спа­се­не су бан­крот­ства („JP Morgan Chase”, „Goldman Sachs” и „Wells Fargo”), док су оста­ле укљу­чи­ва­ле са­мо јед­ну бри­тан­ску бан­ку (HSBC), две бра­зил­ске, две ка­над­ске, две аустра­лиј­ске, јед­ну ја­пан­ску, јед­ну шпан­ску, јед­ну швај­цар­ску, јед­ну фран­цу­ску спа­се­ ну бан­крот­ства („BNP Paribas”) и јед­ну ита­ли­јан­ску бан­ку та­ко­ђе спа­се­ну бан­крот­ства („Unicredit”) (Bernard et al, 2009). Ко­нач­но, осим то­га што је до­ве­ла до по­врат­ка ге­о­по­ли­ти­ке и опа­да­ња мо­ћи атлант­ских др­жа­ва и до­лар­ског/вол­стрит­ског ре­жи­ ма (Gowan, 2009), са­да­шња кри­за је нанела не­с ум­њи­во ве­ли­ку ште­ ту нео­ли­бе­рал­ној иде­о­ло­ги­ји, бу­ду­ћи да је от­кри­ла уну­тар­њу ве­зу из­ме­ђу нео­ли­бе­ра­ли­зма као др­жав­ног/кла­сног про­јек­та и гло­бал­ ног фи­нан­сиј­ског ка­пи­та­ли­зма (Wong, 2009). По­сто­ји ми­шље­ње да је од­го­вор на кри­зу во­де­ћих за­пад­них вла­да укљу­чи­вао чак при­

27


успон и пад неолиберализма

род­ну про­гре­си­ју нео­ли­бе­рал­них тр­жи­шних др­жа­ва у фи­нан­сиј­ске „ак­ти­ви­сте” – јав­не су­бјек­те ко­ји се по­на­ша­ју као ак­ци­о­на­ри ак­ти­ ви­сти на тр­жи­шу (Caprotti, 2009). Иако је мо­жда су­ви­ше ра­но да се у пот­пу­но­сти схва­те раз­ме­ре кра­ха нео­ли­бе­рал­ног еко­ном­ског по­рет­ка, те­шко је одупре­ти се под­се­ћа­њу на тврд­њу пред­став­ни­ ка нео­ли­бе­рал­ног кон­сен­зу­са од пре два­де­сет го­ди­на да „ле­ви­ча­ри ко­ји ве­ру­ју у ‘кеј­нзи­јан­ски’ сти­му­ланс, чи­је фи­нан­си­ра­ње ства­ра ве­ли­ке бу­џет­ске де­фи­ци­те, пред­ста­вља­ју ско­ро из­у­мр­лу вр­сту... де­ фи­цит опе­ра­тив­ног бу­џе­та од пре­ко 1–2 % БНП-а не­с ум­њи­во је до­ каз не­у­спе­ха те по­ли­ти­ке” (Williamson, 1990). У вре­ме пи­са­ња ове књи­ге, ка­да вла­де у ан­гло-аме­рич­ком све­т у – по­себ­но у Ве­ли­кој Бри­та­ни­ји, Сје­ди­ње­ним Др­жа­ва­ма и Ир­ској – на­сто­је да оства­ре бу­џет­ски де­фи­цит у ра­спо­ну од 11 до 13 % и вред­но по­ку­ша­ва­ју да фи­нан­си­ра­ју кеј­нзи­јан­ски сти­му­ла­тив­ни про­грам, те­шко да би се мо­гао на­ћи ја­сни­ји до­каз не­слав­не про­па­сти нео­ли­бе­ра­ли­зма. По­ што се ле­ви­чар­ске иде­је из­гле­да вра­ћа­ју у мо­ду, ова књи­га би мо­гла да пру­жи до­при­нос у тра­га­њу за одр­жи­вим ал­тер­на­ти­ва­ма.

Библиографија Ama­ble, B. (2003) The Den­sity of Mo­dern Ca­pi­ta­lism, Ox­ford Uni­ver­sity Press, Оксфорд. Ber­nard, S. et al. (2009) „The De­ca­de of Glo­bal Banks”, The Fi­nan­cial Ti­mes, 22. март. Birch, K. and Mykhnen­ko, V. (2009) „Va­ri­e­ti­es of Neo­li­be­ra­lism? Re­ struc­tu­ring in Lar­ge In­du­stri­ally-De­pen­dent Re­gi­ons ac­ross We­stern and Eastern Euro­pe”, Jo­ur­nal of Eco­no­mic Ge­o­graphy, 9, стр. 355‒380. Blac­kburn, R. (2008) „The Sub­pri­me Cri­sis”, New Left Re­vi­ew, No. 50, стр. 63‒106. Blyth, M. (2002) Gre­at Tran­sfor­ma­ti­ons: Eco­no­mic Ide­as and In­sti­tu­ti­ o­nal Chan­ge in the Twen­ti­eth Cen­tury, Cam­brid­ge Uni­ver­sity Press, Кембриџ. Boyer, R. (2000) „Is a Fi­nan­ce-Led Growth Re­gi­me a Vi­a­ble Al­ter­na­ti­ve to For­dism? A Pre­li­mi­nary Analysis”, Eco­nomy and So­ci­ety, 29, стр. 111‒145. Bren­ner, N, Peck, J. and The­o­do­re, N. (2010) „Va­ri­e­ga­ted Neo­li­be­ra­li­ za­tion: Ge­og­ rap­hi­es, Mo­da­li­ti­es, Pat­hways”, Glo­bal Net­works, 10/2. Ca­prot­ti, F. (2009) „Fi­nan­cial Cri­sis, Ac­ti­vist Sta­tes and (Mis­sed) Op­ por­tu­ni­ti­es”, Cri­ti­cal Per­spec­ti­ve on In­ter­na­ti­o­nal Bu­si­ness, 5, стр. 78‒84. Car­roll, W. and Car­son, C. (2006) „Neo­li­be­ra­lism, Ca­pi­ta­list Class For­

28


УВОД • Свет окренут удесно

ma­tion and the Glo­bal Net­work of Cor­po­ra­ti­ons and Po­licy Gro­ups”, у: Pleh­we, D, Wal­pen, B. and Neunhöffer, G. (уредници), Neo­li­be­ral He­ge­mony: a Glo­bal Cri­ti­que, Ro­u­tled­ge, Лондон. Cerny, P. (2008), „Em­bed­ding Neo­li­be­ra­lism: the Evo­lu­tion of a He­ge­ mo­nic Pa­ra­digm”, Jo­ur­nal of In­ter­na­ti­o­nal Tra­de and Di­plo­macy, 2, стр. 1‒46. Clo­ke, J. (2009) „An Eco­no­mic Won­der­land: De­ri­va­ti­ve Ca­stles Bu­ilt on Sand”, Cri­ti­cal Per­spec­ti­ves on In­ter­na­ti­o­nal Bu­si­ness, 5, стр. 107–110. Duménil, G. and Lévy, D. (2004) Ca­pi­tal Re­sur­gent, Har­vard Uni­ver­sity Press, Лондон. Dun­ford, M. (2009) „Mo­dels of De­ve­lop­ment and the Fi­nan­cial and En­ vi­ron­men­tal Cri­ses”, рад представљен на Географском факултету, у оквиру радионице одржане марта 2009, Универзитет у Нотингему. Fri­ed­man, M. (1990) „Qu­o­ta­ti­on of the Month: Mil­ton Fri­ed­man’s Vi­ ew”, Tran­si­tion: The New­slet­ter abo­ut the Re­for­ming Eco­no­mi­es, 1/4-5, стр. 6‒7. Fu­kuyama, F. (1989) „The End of Hi­story”, The Na­ti­o­nal In­te­rest, 16, стр. 3‒18. Go­wan, P. (2009) „Edi­to­rial: Cri­sis in the He­ar­tland. Con­se­qu­en­ces of the New Wall Stre­et System”, New Left Re­vi­ew, 55, стр. 5‒29. Hall, D. (2008) Eco­no­mic Cri­sis and Pu­blic Ser­vi­ces, PSI­RU, Универзитет у Гриничу. Hall, P.A. and So­ski­ce, D. (уредници) (2001) Va­ri­e­ti­es of Ca­pi­ta­lism: the In­sti­tu­ti­o­nal Fo­un­da­ti­ons of Com­pa­ra­ti­ve Advan­ta­ge, Ox­ford Uni­ver­ sity Press, Оксфорд. Hall, S. (2003) „New La­bo­ur’s Do­u­ble-Shuf ­fl e”, So­un­dings, 24, стр. 10‒24. Hancké, B, Rho­des, M. and Thatcher, M. (уредници) (2007) Beyond Va­ri­e­ti­es of Ca­pi­ta­lism: Con­flict, Con­tra­dic­ti­ons, and Com­ple­men­ta­ ri­ti­es in the Euro­pean Eco­nomy, Ox­ford Uni­ver­sity Press, Оксфорд. Har­vey, D. (2005) A Bri­ef Hi­story of Neo­li­be­ra­lism, Ox­ford Uni­ver­sity Press, Оксфорд. ________ (2006) „Neo­li­be­ra­lism as Cre­a­ti­ve De­ struc­tion”, An­nals of the Ame­ri­can Aca­demy of Po­li­ti­cal and So­cial Sci­en­ce, 610, стр. 22‒44. Hay, C. (2004) „Re-Sta­ting Po­li­tics, Re-Po­li­ti­ci­sing the Sta­te; Neoli­be­ra­ lism, Eco­no­mic Im­pe­ra­ti­ves and the Ri­se of the Com­pe­ti­tion Sta­te”, The Po­li­ti­cal Qu­ar­terly, 75, стр. 38‒50. Hut­ton, W. (1995) The Sta­te We’re In, Vin­ta­ge, Лондон. In­ter­na­ti­o­nal Mo­ne­tary Fund (IMF) (2009) Glo­bal Fi­nan­cial Sta­bi­lity Re­port: Re­spon­ding to the Fi­nan­cial Cri­sis and Me­a­su­ring Syste­mic

29


успон и пад неолиберализма

Risks, IMF, Вашингтон. Kli­mec­ki, R. and Wil­lmott, H. (2009) „From De­mu­tu­a­li­za­tion to Melt­ down: A Ta­le of Two Wan­na­be Banks”, Cri­ti­cal Per­spec­ti­ves of In­ter­ na­ti­o­nal Bu­si­ness, 5, стр. 120‒140. Kuczynski, P.P. And Wil­li­am­son, J. (уредници) (2003) Af­ter the Was­ hing­ton Con­sen­sus: Re­star­ting Growth and Re­form in La­tin Ame­ri­ca, Pe­ter­son In­sti­tu­te for In­ter­na­ti­o­nal Eco­no­mics, Вашингтон. Lar­ner, W. (2003) „Gu­est Edi­to­rial: Neo­li­be­ra­lism?”, En­vi­ron­ment and Plan­ning D, 21, стр. 509‒512. Leyshon, A. and Thrift, N. (2007) „The Ca­pi­ta­li­za­tion of Al­most Everything: the Fu­tu­re of Fi­nan­ce and Ca­pi­ta­lism”, The­ory, Cul­tu­re and So­ci­ety, 24, стр. 97‒115. McLe­avy, J. (2008) „Ma­na­ging Di­ver­sity? ’Com­mu­nity Co­he­sion’ and Its Li­mits in Neo­li­be­ral Ur­ban Po­licy”, Ge­o­graphy Com­pas, 2, стр. 538‒558. Mi­zen, P. (2009) „Ma­king Sen­se of the Fi­nan­cial Cri­sis, 2007–2009”, рад представљен у оквиру радионице Географског факултета марта 2009, Универзитет у Нотингему. Mo­les, P. and Te­rry, N. (1997) The Hand­bo­ok of In­ter­na­ti­o­nal Fi­nan­cial Terms, Ox­ford Uni­ver­sity Press, Оксфорд. Mont­go­me­rie, J. (2007) „Gi­ving Cre­dit Whe­re It’s Due: Pu­blic Po­licy and Ho­u­se­hold In­deb­ted­ness in the Uni­ted Sta­tes, the Uni­ted King­ dom and Ca­na­da”, Pu­blic and So­ci­ety, 25, стр. 109‒142. Mud­ge, S. (2008) „What Is Neo-li­be­ra­lism?”, So­cio-Eco­no­mic Re­vi­ew, 6, стр. 703‒731. Mykhnen­ko, V. (2009) „Tran­si­tion Eco­no­mi­es”, у: Wan­kel, C. (ур.) Encyclo­pe­dia of Bu­si­ness in To­day’s World, у 4 тома, SA­GE, Таузенд Оукс, Калифорнија. Neal, L. and Tilly, R. (2003) „Ca­pi­tal Mar­kets”, у: Mokyr, J. (ур.) The Ox­ford Encyclo­pe­dia of Eco­no­mic Hi­story, Ox­ford Uni­ver­sity Press, Oксфорд. Peck, J. (2001) „Neo­li­be­ra­li­zing Sta­tes: Thin Po­li­ci­es/Hard Out­co­mes”, Pro­gress in Hu­man Ge­o­graphy, 25, стр. 445‒455. _______ (2008) „Re­ma­king La­is­sez-fa­i­re”, Pro­gress in Hu­man Ge­o­ graphy, 32, стр. 3‒43. Peck, J. and Tic­kell, A. (2002) „Neo­li­be­ra­li­zing Spa­ce”, An­ti­po­de, 34, стр. 380‒404. Pe­et, R. (2007) Ge­o­graphy of Po­wer: the Ma­king of Glo­bal Eco­no­mic Po­ licy, Zed Bo­oks, Лондон. Pleh­we, D. and Wal­pen, B. (2006) „Bet­we­en Net­work and Com­plex Or­ ga­ni­za­tion: the Ma­king of Neo­li­be­ral Know­led­ge and He­ge­mony”, у:

30


УВОД • Свет окренут удесно

Pleh­we, D, Wal­pen, B. and Neunhöffer, G. (уредници) Neo­li­be­ral He­ge­mony: a Glo­bal Cri­ti­que, Ro­u­tled­ge, Лондон. Pra­sad, M. (2006) The Po­li­tics of Free Mar­kets, Uni­ver­sity of Chi­ca­go Press, Чикаго, Илиноис. Rac­hman, G. (2009) „The End of the Thatcher Era”, The Fi­nan­cial Ti­mes, 27. април. Ro­drik, D. (2006) „Go­odbye Was­hing­ton Con­sen­sus, Hel­lo Was­hing­ ton Con­fu­sion?”, Jo­ur­nal of Eco­no­mic Li­te­ra­tu­re, 44, стр. 973‒987. Sas­sen, S. (2008) „Mort­ga­ge Ca­pi­tal and Its Par­ti­cu­la­ri­ti­es: a New Fron­ ti­er for Glo­bal Fi­nan­ce”, Jo­ur­nal of In­ter­na­ti­o­nal Af­fa­irs, 62/1, стр. 187‒212. Tic­kell, A. and Peck, J. (2003) „Ma­king Glo­bal Ru­les: Glo­ba­li­za­tion or Neo­li­be­ra­li­za­tion?”, у: Peck, J. and Yeung, H. (уредници) Re­ma­king the Glo­bal Eco­nomy, Sa­ge, Лондон. Tur­ner, R. (2007) „The ’Re­birth of Li­be­ra­lism’: the Ori­gins of Neo-li­be­ ral Ide­o­logy”, Jo­ur­nal of Po­li­ti­cal Ide­o­lo­gi­es, 12, стр. 67–83. Apel­dorn, B. van (2008) „The Con­tra­dic­ti­ons of ’Em­bed­ded Neo­li­be­ra­ lism’ and Euro­pe’s Mul­ti-Le­vel Le­gi­ti­macy Cri­sis: the Euro­pean Pro­ ject and Its Li­mits”, у: van Apel­do­orn, B, Dra­ho­ko­u­pil, J. and Horn, L. (уредници) From Lis­bon to Lis­bon, Pal­gra­ve Mac­mil­lan, Хаундмилс. Wat­son, M. (2008) „Con­sti­tu­ting Mo­ne­tary Con­ser­va­ti­ves via the ’Sa­ vings Ha­bit’: New La­bo­ur and the Bri­tish Ho­u­sing Mar­ket Bub­ble”, Com­pa­ra­ti­ve Euro­pean Po­li­tics, 6, стр. 285‒304. Wil­li­am­son, J. (1990) „What Was­hing­ton Me­ans by Po­licy Re­form”, у: Wil­li­am­son, J. (ур.) La­tin Ame­ri­can Adjust­ment: How Much Has Hap­pe­ned”, In­sti­tu­te for In­ter­na­ti­o­nal Eco­no­mics, Вашингтон. _______ (1993) „De­moc­racy and the ’Was­hing­ton Con­sen­sus?, World De­ve­lop­ment, 21, стр. 1329‒1336. Wong, L. (2009) „The Cri­sis. A Re­turn to Po­li­ti­cal Eco­nomy?”, Cri­ti­cal Per­spec­ti­ves on In­ter­na­ti­o­nal Bu­si­ness, 5, стр. 56‒57. World Bank (1996) World De­ve­lop­ment Re­port 1996: from Plan to Mar­ ket, Ox­ford Uni­ver­sity Press, Оксфорд. ___________ (2005) Eco­no­mic Growth in the 1990s: Le­ar­ning from a De­ca­de of Re­form, World Bank, Вашингтон.

31


33644 USPON I PAD NEOLIBERALIZMA