Читанка за 3. разред - 23109

Page 1


ни

^ITANKA

ке

mr Qiqana Nikoli} • Bosiqka Mili}

sa kwi`evnoteorijskim pojmovima

За во д

за

уџ

бе

za III razred sredwe {kole


Recenzenti dr Hristo Georgijevski, profesor Filolo{kog fakulteta u Beogradu dr Jelka Reðep, profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu dr Radul Markoviñ, prosvetni savetnik u ^a~ku dr Tomislav Cvetkoviñ, prosvetni savetnik u Somboru Brigita Stevanoviñ, profesor u Beogradu Qubomir Popovicki, profesor u Novom Sadu Urednik i odgovorni urednik Tatjana Kosti}

ни

ке

Glavni urednik Dragoqub Koj~i}

уџ

бе

Za izdava~a Dragoqub Koj~i}, direktor

во д

за

© ЗАВОД ЗА УЏБЕНИКЕ, Београд, (1998–2019) Ово дело не сме се умножавати, фотокопирати и на било који начин репродуковати, ни у целини ни у деловима, без писменог одобрења издавача.

За

Prosvetni savet Republike Srbije odobrio je upotrebu ovog uxbenika svojim re{ewem broj 650-136/89 od 15. marta 1989. godine.

CIP ñ Katalogizacija u publikaciji Narodne biblioteke Srbije, Beograd 37.016:821-82(075.3) ЧИТАНКА са књижевнотеоријским појмовима : за III разред средње школе / [приредиле] Љиљана Николић, Босиљка Милић. - 21. изд. - Београд : Завод за уџбенике, 2019 (Београд : Службени гласник). - 331 стр. : илустр. ; 27 cm Текст ћир. и лат. - Тираж 2.500. - Азбучник писаца са прегледом најзначајнијих дела: стр. 295-312. - Речник књижевнотеоријских појмова: стр. 313-331. - Библиографија: стр. [332]. ISBN 978-86-17-20198-0 1. Николић, Љиљана, 1934-2014 [приређивач, сакупљач] 2. Милић, Босиљка, 1930- [приређивач, сакупљач] COBISS.SR-ID 278919180


ке ни бе уџ за За во д

mr Qiqana Nikoli} • Bosiqka Mili}

^ITANKA sa kwi`evnoteorijskim pojmovima za III razred sredwe {kole

Zavod za uxbenike • Beograd


За во д за ке

ни

бе

уџ


Sadr`aj SADR@AJ

За во д

за

уџ

бе

ни

ке

MODERNA Moderna u evropskoj kwi`evnosti ...................................................................................................... 9 Poetika moderne .................................................................................................................................................. 10 Impresionizam ................................................................................................................................................. 11 Simbolizam .......................................................................................................................................................... 13 [arl Bodler: Veze........................................................................................................................................ 13 Albatros ........................................................................................................................ 14 Artur Rembo: Ofelija ............................................................................................................................... 16 Stefan Malarme: Labud .......................................................................................................................... 18 Pol Verlen: Mese~ina ............................................................................................................................... 20 Anton Pavlovi~ ^ehov: Ujka Vawa................................................................................................ 22 Moderna u srpskoj kwi`evnosti ......................................................................................................... 33 Poetika srpske moderne ............................................................................................................................... 36 Bogdan Popovi}: Predgovor Antologiji novije srpske lirike .......................... 36 Kwi`evnost moderne ....................................................................................................................................... 43 Aleksa [anti}: Moja otaxbina ..................................................................................................... 43 Pretprazni~ko ve~e ....................................................................................... 44 Ve~e na {koqu ...................................................................................................... 49 Jovan Du~i}: Zalazak sunca ................................................................................................................ 51 Suncokreti ..................................................................................................................... 53 Jablanovi ............................................................................................................................ 54 Milan Raki}: Iskrena pesma ............................................................................................................. 56 Dolap ................................................................................................................................... 58 Nasle|e ............................................................................................................................... 60 Jasika.................................................................................................................................. 61 Vladislav Petkovi} Dis: Tamnica .............................................................................................. 63 Mo`da spava .................................................................................... 65 Nirvana ............................................................................................... 67 Sima Pandurovi}: Svetkovina......................................................................................................... 70 Rodna gruda ......................................................................................................... 72 Borisav Stankovi}: U no}i................................................................................................................... 76 Ko{tana .......................................................................................................... 84 Ne~ista krv .................................................................................................. 93 Jovan Skerli}: O „Ko{tani“ ........................................................................................................... 99 Petar Ko~i}: Mra~ajski proto ................................................................................................... 104 Jazavac pred sudom ............................................................................................... 111 Antun Gustav Mato{: Jesenje ve~e............................................................................................................... 119 Notturno ................................................................................................................... 120 Ma}uhica.................................................................................................................. 121


За во д

за

уџ

бе

ни

ке

ME\URATNA I RATNA KWI@EVNOST Evropska kwi`evnost u prvim decenijama XX veka ..................................................... 125 Kwi`evni manifesti ................................................................................................................................. 127 Predstavnici evropske kwi`evnosti ........................................................................................ 135 Franc Kafka: Proces ............................................................................................................................. 135 Mihail [olohov: Tihi Don ............................................................................................................. 140 Vladimir Majakovski: Oblak u pantalonama ................................................................ 147 Federiko Garsija Lorka: Romansa mese~arka ................................................................. 156 Rabindranat Tagore: Gradinar ....................................................................................................... 160 Kwi`evni pokreti i struje u ju`noslovenskim kwi`evnostima izme|u dva rata i ratna kwi`evnost .......................................................................................... 164 Avangarda i me|uratna srpska kwi`evnost .......................................................................... 166 Milutin Boji}: Zemqa oluje ............................................................................................................ 168 Plava grobnica ................................................................................................... 169 Du{an Vasiqev: ^ovek peva posle rata ............................................................................... 172 Pla~ matere ~ovekove ................................................................................ 173 Milo{ Crwanski: Sumatra ............................................................................................................ 175 Stra`ilovo ................................................................................................... 183 Seobe ...................................................................................................................... 190 Ivo Andri}: Ex Ponto ................................................................................................................................ 200 Na Drini }uprija .................................................................................................. 203 Mom~ilo Nastasijevi}: Tuga u kamenu ................................................................................... 214 Tin Ujevi}: Svakida{wa jadikovka .......................................................................................... 217 Kolajna ................................................................................................................................ 219 Isak Samokovlija: Rafina avlija ............................................................................................... 222 Veqko Petrovi}: Sala{ar................................................................................................................. 233 Rastko Petrovi}: Qudi govore........................................................................................................ 241 Isidora Sekuli}: Gospa Nola......................................................................................................... 246 Miroslav Krle`a: Gospoda Glembajevi ...................................................................................................... 258 Oskar Davi~o: Hana ................................................................................................................................... 262 Srbija ............................................................................................................................. 265 Dobri{a Cesari}: Oblak..................................................................................................................................... 268 Povratak............................................................................................................................... 269 Desanka Maksimovi}: Prole}na pesma.................................................................................... 271 Na buri........................................................................................................ 272 Predose}awe ............................................................................................ 272 Opomena ...................................................................................................... 273 Zmija ............................................................................................................. 273 Verujem ........................................................................................................ 274 @ao mi je ~oveka ................................................................................ 274 Spomen na ustanak ......................................................................... 275 Ratna kwi`evnost ........................................................................................................................................... 281 Ivan Goran Kova~i}: Jama ............................................................................................................................. 281 Azbu~nik pisaca ................................................................................................................................................ 295 Re~nik kwi`evnoteorijskih pojmova ......................................................................................... 319 Literatura .............................................................................................................................................................. 343


MODERNA

MODERNA

ни

ке

Moderna u evropskoj kwi`evnosti

уџ

За во д

за

Impresionizam

бе

Poetika moderne

Simbolizam

Moderna u srpskoj kwi`evnosti

Poetika srpske moderne

Kwi`evnost moderne


За во д

за

уџ

бе

ни

ке

MODERNA

Ajfelova kula, sagra|ena za svetsku izlo`bu u Parizu 1889.


Moderna u evropskoj kwi`evnosti MODERNA U EVROPSKOJ KWI@EVNOSTI Izvod iz teksta

За во д

за

уџ

бе

ни

ке

Dok XIX stole}e karakteri{u epohe u kojima preovla|uje jedan kwi`evni pravac, pa epoha po wemu mo`e dobiti naziv, u XX stole}u naporedo te~e vi{e pravaca, strujawa ili kwi`evnih pokreta tako da je skoro nemogu}e samo po jednom od wih obele`iti to doba. Ipak, razdobqe od devedesetih godina XIX veka do Prvog svetskog rata mo`e se obele`iti jednim imenom: moderna ili modernizam. Kao reakcija na pozitivizam i na realisti~ko-naturalisti~ku doktrinu u umetnosti, krajem XIX stole}a u Evropi se javqaju idealisti~ka i metafizi~ka filozofija i moderna umetnost neoromanti~nog karaktera, {to se iskazuje u vi{e pokreta, {kola i struja (simbolizam, impresionizam, neoromantizam, neoklasicizam i dr.). Moderna nije jedinstven pokret; razli~ito je idejno, estetski i nacionalno obele`ena. Termin moderna prvi put je upotrebqen u Nema~koj osamdesetih godina. U Austriji pesnici ustaju protiv naturalizma propagiraju}i individualizam i „umetnost du{e“. U Francuskoj modernizam je dekadentno-simbolisti~kog smera, u severnim zemqama nagla{eni su psihologizam, unutra{wi svet i mistika. Istovremeno, u likovnoj umetnosti ovladava impresionizam (u Francuskoj) i secesija (u Nema~koj). I pored raznovrsnosti, postoje neke op{te odlike modernisti~kih pokreta na prelazu stole}a: uznemireni senzibilitet, duhovno klonu}e, individualizam i pesimizam, be`awe od stvarnosti (u svet subjektivnog „ja“), okretawe unutra{wem ~ovekovom `ivotu, isticawe ose}ajnosti, subjektivnosti i iracionalnosti, tra`ewe svega novog, {to se stvarala~ki realizuje kao novo ose}awe izra`eno inovativnim umetni~kim sredstvima i oblicima, inovativnim izra`ajnim formama i raznolikim motivsko-stilskim obele`jima. Na srpsku kwi`evnost ovog razdobqa najvi{e deluju parnasizam i simbolizam. Posredstvom wih na{i kriti~ari i pesnici prihvataju kult lepog (artizam), savr{enstvo forme, estetizam. „Pesma mora biti cela lepa“, istakao je Bogdan Popovi}, {to bi se moglo uzeti kao bitno estetsko geslo epohe srpske moderne. Estetizam, otmenost, aristokratizam i pesimizam karakteri{u onu grupu stvaralaca koji se razvijaju pod uticajem francuske kwi`evnosti. Drugu, pak, struju ~ine pesnici suprotne tendencije, koji i neguju daqe tradicionalno rodoqubqe, socijalni i moralni utilitarizam, politi~ki i dru{tveni aktivizam.

Zadatak x U Re~niku kwi`evnoteorijskih pojmova, na kraju kwige, potra`ite tuma~ewe pojmova: dekadencija, parnasizam, simbolizam, impresionizam, secesija, artizam (larpurlartizam), pesimizam, psihologizam i estetizam. 9


MODERNA

Poetika moderne

За во д

за

уџ

бе

ни

ке

POETIKA MODERNE

Ogist Roden: Mislilac, 1880.

Interpretacija

x Posmatrajte Rodenovog Mislioca, uzdr`ane dinamike i umne napetosti. Ko je taj Mislilac? Procenite, prema izrazu i pokretu, kakvu te`inu imaju wegove misli. x Pro~itajte kako Roden obja{wava na~ela svog vajarstva. „Vajarstvo je umetnost ispup~ewa i udubqewa, umetnost oblika u igri svetla i senke... Nastojao sam dati odraz Prirode. Interpretiram je kako je ja vidim, prema mom temperamentu, mom senzibilitetu, prema ose}awima koja u meni izaziva... Radim verodostojno prema modelu, ali nagla{avam samo one crte koje najboqe izra`avaju odre|eno du{evno stawe... Umetnik ne vidi prirodu onakvom kakvu je vidi obi~an ~ovek, jer on svojom ~ulnom osetqivo{}u otkriva pod spoqa{wim prividom unutra{wu istinitost.“ 10


уџ

бе

ни

ке

Impresionizam

за

Interpretacija

Edgar Dega: ^a{a apsinta

Zadatak

За во д

x Posmatrajte ovaj razo~arani par koji, utonuo u }utawe, sedi u kafani uz ~a{u „gorke“ rakije. x Opi{ite kompoziciju slike. x Poja~avaju li unakrsno postavqeni stolovi utisak wihove izgubqenosti i usamqenosti? [ta vam sugeri{u ostali predmeti na slici?

x Prou~ite tekst koji govori o impresionizmu.

IMPRESIONIZAM U kwi`evnosti govorimo o impresionizmu upotrebqavaju}i naziv pozajmqen iz istorije umetnosti. Impresionisti posmatraju svakida{wicu, bele`e svu {irinu pojavnog sveta, ali na druga~iji na~in nego {to to ~ine realisti i naturalisti. Impresionist stvari i pojave ne prikazuje da bi ne{to dokumentovao, da bi dokazao neku nau~nu istinu, ve} da bi upozorio na wihovu lepotu, makar i na tra~ak lepote koja se krije u besciqnom i opusto{enom svakodnevnom `ivotu. 11

Izvod iz teksta


MODERNA

За во д

за

уџ

бе

ни

ке

Ambicija impresionisti~kog pesnika nije prikazivawe objektivnog sveta, ve} senzacija i emocija koje taj svet izaziva. Zato impresionizam sti~e mesto me|u brojnim esteti~kim strujawima modernizma. Impresionisti u kwi`evnost unose nove slike, nove ritmove, nove vibracije du{evnih stawa i ose}awa i krajwi subjektivizam. „Stvari imaju onakav oblik kakav im dadne na{a du{a“ (Du~i}) osnovno je geslo impresionisti~kog pesnika. Subjektivne reakcije ne izaziva samo pojavni svet ve} umetni~ko i kwi`evno delo, {to je uslovilo razvoj impresionisti~ke kritike, ~iji rodona~elnik, francuski pesnik Anatol Frans (1844–1924), ka`e: „Dobar je kriti~ar onaj koji pred umetni~kim delom pri~a avanture svoje du{e“.

Klod Mone: Lokvawi u @iverwiju

12

Izvod iz teksta


Simbolizam PREDSTAVNICI EVROPSKE MODERNE [arl Bodler

Veze

ни

бе

Ko odjeci dugi {to daqem se svode U jedinstvo mra~no i duboko {to je Ogromno ko no} i kao svetlost, boje, Mirisi i zvuci razgovore vode.

ке

Priroda je hram gde mutne re~i sle}u Sa stubova `ivih ponekad, a dole Ko kroz {umu ide ~ovek kroz simbole [to ga putem prisnim pogledima sre}u.

Neki su mirisi ko put de~ja sve`i, Zeleni ko poqa, blagi ko oboe, – Drugi iskvareni, pobedni~ki, te`i,

уџ

oboa – drveni duva~ki instrument sa dvostrukim jezi~kom; ambra – mirisna smola koja se lu~i iz istoimenog drveta ili se nalazi u crevima ribe uqe{tare; mo{us – mast jakog mirisa, tamne boje, gorkog ukusa; iz `lezde na trbuhu lu~i je mu`jak tibetanskog mo{usa (`ivotiwe srodne jelenu)

За во д

за

[to u beskaj {ire prostirawe svoje, Kao ambra, mo{us, tamjan, rasko{ wuha Koji peva zanos ~ula nam i duha. Prepevao Ivan V. Lali}

Interpretacija

x U pesmi Veze (Correspondances, {to se razli~ito prevodi: Veze, Uzajamnosti, Saglasnosti, Suglasja) Bodler izla`e svoj pesni~ki program, tj. stvarala~ku poetiku simbolizma, ~iji je najzna~ajniji teoreti~ar i pesnik. U osnovi simbolisti~ke poetike le`i shvatawe da svi predmeti, pojave i opa`aji spoqa{weg sveta nisu ni{ta drugo nego simboli ~ovekovih ideja, misli i ose}awa. Prema Bodleru, sve stvari i pojave u prirodi, materijalne i duhovne, korespondiraju jedna sa drugom, odgovaraju jedna drugoj, usagla{avaju se; mirisi, boje i zvuci me{aju se i stapaju. Svi ti razni zvuci, mirisi i boje, sjediweni sinestezijom, na novi na~in govore o vezi izme|u na{ih ~ula i na{eg duha. Koriste}i se sinestezijom i analogijom, Bodler zahteva od pesnika da odgoneta „{ume simbola“, koje ga „prisnim pogledima sre}u“, da otkriva dubinske analogije (veze), kojima najboqe mogu da se izraze su{tina qudi i stvari. 13


MODERNA x Koje elemente simbolisti~ke poetike mo`ete otkriti u ovoj pesmi? x [ta sve mo`e postati pesni~ki simbol? x Prema kojim na~elima pesnik odabira simbole? x U ~emu se ogleda slo`enost pesnikovog do`ivqavawa sveta? x Kako Bodler do`ivqava mirisne senzacije? Sa kojim ih opa`ajima drugih ~ula povezuje?

Zadatak x Pro~itajte i prokomentari{ite ovaj fragment iz eseja Danila Ki{a.

Uputstvo

уџ

Albatros

Prou~ite kwi`evnoteorijske pojmove iz Re~nika: analogija, simbol, simbolizam, sinestezija, bodlerizam.

бе

ни

ке

„Treba ista}i da je Bodler uveo u poeziju ~itav niz sve dotle nepoznatih senzacija, u prvom redu olfaktivnih (otuda to izobiqe mirisa i parfema u wegovim pesmama), koje naj~e{}e vezuje u jednu hromatsku skalu (bojenih tonova), sa odgovaraju}im senzacijama sluha, pa ~ak i dodira, i time stvara ~uvenu teoriju sinestezije...“

Dokoni mornari od zabave love ~esto albatrose, silne morske ptice, na putu nemarne, tihe pratilice la|a {to nad qutim vrtlozima plove.

За во д

за

albatros – velika ptica ju`nih mora sa rasponom krila do 2,5 m; brz i izdr`qiv leta~, gnezdi se na usamqenim okeanskim ostrvima

Na daske od krova spuste ih sputane. Kraqevi azura, neve{ti, zbuweni, belim i ogromnim krilima, skuweni, ma{u ko veslima na obadve strane. Malo~as prekrasan, a sad sme{an, jadan, krilati se putnik bori s okovima: s lule jedan mornar duva mu dim gadan u kqun, drugi mu se ruga skokovima. Tom knezu oblaka i pesnik je sli~an; on se s burom dru`i, muwom poji o~i, ali na tlu sputan i zemqi nevi~an, divovska mu krila smetaju da kro~i. Prepevao Bo`idar Kova~evi}

14


бе

ни

ке

Simbolizam

Interpretacija

за

уџ

Feliks Nadar: U katakombama Pariza, fotografija, 1861.

За во д

x U pesmi Albatros, koja pripada pesni~koj zbirci Cve}e zla (1857), Bodler se bavi jo{ jednim pitawem svoje poetike. Iz kojih se pesnikovih misli i ose}awa ra|a ova pesma? x Kakva je sudbina zadesila albatrosa? Kako on izgleda u nebeskim visinama, a kako „okovan“ na palubi broda? Reaguje li on na poruge i uvrede obesnih mornara? [ta simbolizuje albatros, a {ta mornari? Kakva je sudbina pesnika? U ~emu se ogleda wegovo prometejstvo? x Simbol kao umetni~ki znak pru`a mogu}nosti za razli~ite asocijacije, slutwe, nagove{taje. Odredite simboli~ko zna~ewe i drugih umetni~kih znakova u pesmi. Kakvo simboli~ko zna~ewe ima pesma u celini? [ta je simboli~ka pesma? Uputstvo za samostalno istra`ivawe x Pro~itajte jo{ neke pesme iz zbirke Cve}e zla i na osnovu wih utvrdite pesnikov odnos prema lepoti. Za{to on lepotu tra`i u zlu?

x Protuma~ite ovu misao Bodlerove poetike simbolizma:

„^itav vidqivi svet samo je skladi{te slika i znakova kojima }e ma{ta dati relativno mesto i vrednost; to je neka vrsta hrane koju ma{ta treba da svari i preobli~i.“

15


MODERNA Artur Rembo

Ofelija I Na mirnom crnom valu gde zvezde sawaju Bela Ofelija poput velikog krina Leluja velovima koji urawaju... Odjek hajke sti`e iz {uma, iz daqina.

ке

уџ

бе

Vetar velove vije, grudi joj celiva, Voda ququ{ka velove, spletene, bele; Na ramenu joj drhte, pla~u rese iva, Nad ~elom koje sawa trske se nadnele.

ни

Ve} vekovima Tu`na Ofelija tako Plovi, sablast bela, rekom {to crna te~e. Ve} vekovima krotka ludost wena lako Romori svoju romansu u lahor, u ve~e.

Ofelija – tragi~na junakiwa [ekspirovog dramskog dela Hamlet; koja je u du{evnom rastrojstvu, raspeta izme|u qubavi prema danskom kraqevi}u Hamletu i qubavi prema svome ocu, koga Hamlet ubija, oduzela sebi `ivot, utopiv{i se.

За во д

за

Uzdi{u oko we lokvawi koji venu; Katkada u jovi zaspaloj budi gnezda Iz kojih mali drhtaj krila prhne u trenu: – Tajanstvena pesma sa zlatnih pada zvezda.

II

Bleda Ofelijo! Lepa poput snegova! Da, Ti umre, dete, odnele su te vode. – Vetrovi {to se ru{e s norve{kih bregova [aptali su ti re~i opore slobode; To dah jedan {to ti guste svijao kose ^udne nosa{e zvuke tvom duhu {to sawa; Slu{alo ti je srce pev prirode, {to se Javi uzdahom no}i i tu`aqkom grawa. To ti glas ludih mora, grcaj nedogledan Slomi detiwu glad, a preblaga je bila; To u aprilsko jutro lep bledi vitez jedan, Jadni ludak, nemo sede do tvoga krila. Raj! Qubav! Sloboda! Ludo, kakva snivawa! Na toj si vatri bila ko sneg {to se topi; 16


Simbolizam Re~ ti vizija stesni u svoja zbivawa – Sa stravom se beskraj u plavom oku stopi.

III A pesnik ka`e da preko zvezdane pruge Dolazi{ no}u, tra`i{ cve}e {to si brala, I da vide na vodi velove tvoje duge; Ofelija plovi, veliki krin vrh vala. Prepevao Ivan V. Lali}

ке

Interpretacija

За во д

за

уџ

бе

ни

x Izlo`ite svoja zapa`awa i utiske povodom pesme. Odakle Rembo uzima gra|u za svoju pesmu i kako se prema toj gra|i odnosi? x Kako je pesma komponovana; {ta sadr`i svaka od ove tri pesme koje ~ine strukturno jedinstvo? x Protuma~ite simbolisti~ko zna~ewe svih pojedinosti u pesmi. Kakvo simbolisti~ko zna~ewe ima Tu`na Ofelija, koju je `ivot, li{iv{i je qubavi i lepote, osudio na ludilo i preranu smrt? Da li je ona u smrti na{la odgovore na svoja pitawa? Za{to, po mi{qewu pesnika, Ofelija ne nalazi u smrti mira, ve} se neprekidno, vekovima, vra}a u `ivot, dolazi no}u „preko zvezdane pruge“, da je qudi vide na vodi kako plovi kao „veliki krin vrh vala“? x Simbolisti u svemu vide bit, su{tinu, pojam, ideju, dubqi smisao. Nastojte da otkrijete dubqi smisao ove pesme. Kakav pogled na qubav, lepotu, `ivot i smrt ima pesnik u ovoj pesmi o Tu`noj Ofeliji? Uputstvo za samostalno istra`ivawe x U svojoj poetici simbolizma Artur Rembo sledi muzi~ko na~elo u poeziji, smatraju}i da se muzikom vi{e kazuje nego re~ima. Pro~itajte wegovu pesmu Samoglasnici. U woj pesnik razvija svoju teoriju obojenog zvuka, po kojoj preko zvu~awa glasova slu{amo boje, i objasnite wegovu teoriju obojenog zvuka.

17


бе

ни

ке

MODERNA

уџ

Xon Henri Fisli: No}na mora

за

Stefan Malarme

За во д

Labud

Devi~ansko Danas, `ivahno i krasno zanesenim krilom da l’ razbiti smede jezero sle|eno, s iwem, kud se dede letova zastalih lednik blistav jasno. Negda{wi se Labud se}a, ali kasno: divan je, no zalud slobodu on htede, jer òpevô nije kraj gde da provede vek, kad mraz jalov sinu ~amom strasno. Vratom stre{}e belu tu smrt {to je ste~e prostorom ka`wena tica kog pore~e, al’ na u`as tla {to perje joj sputava. Sablast koja na tom mestu sjaji, prisno, uko~en u hladnom snu prezira spava zaodenut Labud, izgnan beskorisno. Prepevao Vladeta Ko{uti} 18


Simbolizam Interpretacija

Zadatak

За во д

за

уџ

бе

ни

ке

x Koja ose}awa i misli iznosi pesnik u sonetu Labud? Kojim ih simbolima izra`ava? Kakvu sli~nost nalazi on izme|u sebe i Labuda, zarobqenika sle|enog jezera? x Postoji li mogu}nost da se Labud „zanesenim krilom“ (pesmama o kojima sawa) oslobodi ledene tamnice? Zbog ~ega pesnik Labuda (i sebe) ka`wava belom smr}u? Koju misiju nije obavio u `ivotu? Za{to je zapao u ~amu? x Okrivquje li zbog toga „u`as tla {to perje joj sputava“ (prozai~nost `ivota) ili sopstvenu stvarala~ku nemo} da pesmom izrazi `eqeno savr{enstvo? x Uporedite sonet o Labudu sa pismom koje je Malarme uputio pesniku Mistralu: „Stvari `ivota izgledaju mi odve} neodre|eno da bih ih voleo, smatram da `ivim samo kad pi{em stihove, me|utim, dosa|ujem se jer ne radim, a sa druge strane ne radim, jer se dosa|ujem? Gde je izlaz?“ x Razmislite nije li, ipak, sonet Labud taj umetnikov izraz, to `eqeno savr{enstvo. Utvrdite umetni~ke kvalitete ove pesme sle|ene beline i blistavog sjaja. x Uporedite Bodlerovog Albatrosa sa Malarmeovim Labudom. Ustanovite wihove sli~nosti i razlike. x Simbolizam te`i sjediwewu muzike i pesme. Mnoge su simbolisti~ke pesme komponovane. Poslu{ajte kompoziciju Kloda Debisija nastalu na stihove Malarmeove pesme Faunovo popodne.

x Prokomentari{ite ovaj tekst koji se odnosi na Malarmeovu poetiku: „Stefan Malarme, nazvan ’knezom pesnika’... nastoji da odstrani svaku li~nu ispovest, daju}i samo nagove{taj ~iste lepote i stvari. Taj nagove{taj postaje su{tina simbolizma koji, ukidawem objekta, sugestijom, etimolo{kom upotrebom re~i, elipti~no{}u i sa`eto{}u, stvara od pesme melodi~nu apstrakciju, mnogozna~ajnu umetnost sli~nu Vagnerovoj muzi~koj drami, s tim {to Malarme daje pesni{tvu prednost nad muzikom. On stvara zatamwene stihove, namerno nejasne, da bi oni, kao nova kabala (tajno u~ewe), bili dostupni samo posve}enima.“ Vladeta Ko{uti}

19


MODERNA Pol Verlen

Mese~ina Pejza` bez premca, to je va{a du{a Gde idu qupke maske, ple{u krinke, A svi, dok zvonka lauta se slu{a, Ko da su tu`ni ispod ~udne {minke.

ке

бе

Sa mese~inom i tu`nom i lepom Od koje ptice sawaju u borju I vodoskoci u zanosu slepom Jecaju, vitki u svome mramorju.

ни

Premda u pesmi setno im trepere Pobedna qubav, `ivot dnevnog sjaja, U sre}u kao da nemaju vere, A pesma im se s mese~inom spaja.

krinka – maska lauta – instrument sli~an gitari.

Interpretacija

за

уџ

Prepevao Ivan V. Lali}

За во д

x Iznesite svoje utiske o ovoj pesmi. Kakav je Verlenov pogled na `ivot i qude? x Poku{ajte da uo~ite wegove simbole i da objasnite wihovo sugestivno zna~ewe. x U kakvom se odnosu nalaze gotovo sle|eni pejza` i pesnikov unutra{wi svet? x Prona|ite one umetni~ke elemente koji Verlena ~ine majstorom poetske tehnike i muzikalnosti stihova. x „Muzika pre svega“ osnovno je poeti~ko na~elo koje je Verlen proklamovao u svojoj programskoj pesmi Pesni~ka umetnost, a izvanredno primenio u pesmi Jesewa pesma. Pro~itajte obe pesme kako biste do`iveli muziku re~i. Uputstvo za samostalno istra`ivawe 1 Pro~itajte iz programa va{e lektire pesme slede}ih pesnika

evropske moderne: Rilkea, Bloka i Apolinera. Po{to prou~ite te pesnike, pripremite se za ~as sinteze: Moderni tokovi evropske kwi`evnosti. 2 Sa~inite mali antologijski izbor iz poezije evropskih modernista i nau~ite neke stihove napamet. 20


Simbolizam 3 Pro~itajte i prokomentari{ite ovaj tekst.

За во д

за

уџ

бе

ни

ке

Esteticizam, koji je u gra|anskoj kwi`evnosti zavladao krajem pro{loga stole}a, poput romantizma odvra}a se od konkretne stvarnosti, ali ne indiferentno kao romantizam, nego s ose}ajem prezira i ga|ewa. „Zaboravi realno jer je gnusno“, pevao je francuski pesnik Stefan Malarme. Svi razli~iti pravci esteticizma, zvali se oni simbolizam, neoklasicizam ili neoromantizam, dr`e da je jedino vredno u `ivotu umetnost... Sva kwi`evnost deluje snagom simbola: simbolizam `eli to delovawe poja~ati biraju}i neobi~nu, zagonetnu, magi~nu simboliku. Esteticizam poklawa najve}u pa`wu biranosti, neobi~nosti, muzikalnosti pesni~kog jezika.

Arnold Beklin: Odisej i Kalipso, 1883.

21


MODERNA Anton Pavlovi~ ^ehov

Ujka Vawa (Odlomak iz II ~ina) Trpezarija u ku}i Serebjanova. No}. ^uje se kako u parku lupa stra`ar.

За во д

за

уџ

бе

ни

ке

Jelena Andrejevna: Namu~ila sam se s wim. Jedva se dr`im na nogama. Vojnicki: Vi s wim, a ja sâm sa sobom. Ve} tre}a no} kako ne spavam. Jelena Andrejevna: Nesre}a je u ovoj ku}i. Va{a mati ne voli nikoga osim svojih bro{ura i profesora; profesor nervozan, meni ne veruje, vas se boji; Sowa se srdi na oca, srdi se na mene i ne govori sa mnom, evo, ve} dve nedeqe; vi ne trpite moga mu`a i otvoreno prezirete svoju majku; ja nervozna, i danas sam dvadeset puta zaplakala... Nesre}a je u ovoj ku}i. Vojnicki: Ostavimo se filozofije. Jelena Andrejevna: Vi ste, Ivane Petrovi~u, obrazovan i pametan ~ovek i svakako morate znati da svet ne propada od razbojnika i po`ara, ve} od mr`we, neprijateqstva, od svih tih sitnih za|evica... Vi biste morali ne da gun|ate, nego da mirite sve. Vojnicki: Najpre pomirite mene sa samim sobom! Draga moja... (Sagiwe se prema wenoj ruci.) Jelena Andrejevna: Ostavite! (Trza ruku.) Idite! Vojnicki: Sad }e prestati ki{a i u prirodi }e se sve osve`iti i odahnuti. Jedino mene ova bura ne}e osve`iti. Dawu i no}u, kao doma}i duh, gu{i me pomisao da je moj `ivot nepovratno propao. Pro{losti nema, ona je glupo stra}ena ni u {ta, a sada{wost je stra{na u svojoj besmislenosti. Eto, to vam je moj `ivot, moja qubav: kud }u s wima, {ta }u s wima? Moje ose}awe propada uzalud, kao sun~ani zrak koji prodire u jamu, a i ja sâm propadam. Jelena Andrejevna: Kad mi vi govorite o svojoj qubavi, ja se nekako zbunim i ne znam {ta da ka`em. Oprostite, ne mogu ni{ta da vam ka`em. (Ho}e da ide.) Laku no}! Vojnicki (prepre~iv{i joj put): I kad biste znali koliko ja patim pri samoj pomisli da tu pored mene, u ovoj istoj ku}i, propada drugi `ivot – va{! [ta vi ~ekate? Kakva prokleta filozofija vama smeta? Razumejte, razumejte... Jelena Andrejevna (pa`qivo ga gleda): Ivane Petrovi~u, vi ste pijani! Vojnicki: Mo`ebiti, mo`ebiti... Jelena Andrejevna: Gde je doktor? 22


Simbolizam

За во д

за

уџ

бе

ни

ке

Vojnicki: Tamo je... preno}i}e kod mene. Mo`ebiti, mo`ebiti... Sve mo`e biti! Jelena Andrejevna: I danas ste pili? Za{to? Vojnicki: Pa i to je `ivot. Ne branite mi, Hélène! Jelena Andrejevna: Ranije niste pili i niste tako mnogo govorili... Idite da spavate! Dosadno mi je s vama. Vojnicki (sagiwe se prema wenoj ruci): Draga moja... bajna! Jelena Andrejevna (qutito): Ostavite me! To mi je, najzad, mrsko. (Odlazi.) Vojnicki (sam): Oti{la je... (Pauza.) Pre deset godina upoznao sam je kod pokojne sestre. Tada je ona imala sedamnaest, a ja trideset sedam godina. Za{to se tada nisam zaqubio u wu i zaprosio je? Ta bilo je tako mogu}no! I sad bi bila moja `ena... Da... Sad bi nas oboje probudila nepogoda; ona bi se upla{ila grmqavine, a ja bih je dr`ao u svom zagrqaju i {aputao: „Ne boj se, ja sam tu“. O, divne misli, kako je prijatno, ja se ~ak smejem... ali, bo`e moj, misli se brkaju u glavi... Za{to sam ostareo? Za{to me ona ne razume? Wena retorika, leni moral, glupe, lene misli o propasti sveta – sve mi je to odvratno. (Pauza.) O, kako sam se prevario! Ja sam obo`avao toga profesora, toga kukavnog podagrika, radio sam za wega kao vo! Ja i Sowa izvla~ili smo iz ovoga imawa posledwe sokove; mi smo kao zelena{i prodavali zejtin, pasuq, sir, ~esto nismo ~estito jeli da bismo, gro{ po gro{, kopejku po kopejku, skupili hiqade i poslali wemu. Ja sam se ponosio wime i wegovom u~eno{}u, `iveo sam, disao za wega! Sve {to je on napisao i izrekao, ~inilo mi se genijalno... Bo`e, a sad? Sad je, eto, u penziji, i sad se tek vidi sva vrednost wegova `ivota: posle wega ne}e ostati nijedna stranica rada, on je sasvim nepoznat, on nije ni{ta! Mehur od sapunice! A ja sam obmanut... vidim – glupo obmanut... Ulazi A s t r o v u crnom kaputu, bez prsnika i ma{ne; on je podnapit; za wim T e l e g i n sa gitarom. Astrov: Sviraj! Telegin: Svi spavaju! Astrov: Sviraj! Telegin tiho svira. Astrov (Vojnickome): Jesi li sâm ovde? Nema dama? (Podbo~iv{i se, lagano pevu{i.) „Trese se ku}a, trese se pe}, gde li }e nam gazda le}“... A mene nepogoda probudila. Dobra ki{ica. Koliko je to sati? Vojnicki: Vrag bi ga znao. Astrov: Kao da sam ~uo glas Jelene Andrejevne. Vojnicki: Sad je bila ovde. Astrov: Divna `ena. (Zagleda bo~ice na stolu.) Lekovi. Kakvih sve recepata nema ovde! I harkovskih, i moskovskih, i tulskih... Svim gradovima je dosadio svojom podagrom. Da li je odista bolestan ili se pretvara? 23


бе

ни

ке

MODERNA

За во д

за

уџ

Vojnicki: Bolestan je. Pauza. Astrov: [to si tako tu`an? @ali{ profesora, vaqda? Vojnicki: Ostavi me. Astrov: Ili si, mo`da, zaqubqen u profesorku? Vojnicki: Ona je moj drug. Astrov: Ve}? Vojnicki: [ta zna~i to „ve}“? Astrov: @ena mo`e da bude drug ~oveku ovim redom: najpre prijateq, zatim milosnica, a posle i drug. Vojnicki: Odvratna filozofija. Astrov: [ta?... Jest... Moram priznati, postao sam neu~tiv. Vidi{, ja sam i pijan. Obi~no se jedanput mese~no ovako napijem. Kad sam pijan, postajem neu~tiv i krajwe drzak. Za mene je tada sve sitnica! Preduzimam najte`e operacije i vr{im ih odli~no; crtam naj{ire planove budu}nosti; i tada sâm sebi ne izgledam kao osobewak i verujem da donosim ~ove~anstvu veliku korist... veliku! A u isto vreme imam svoj vlastiti filozofski sistem, i tada mi se svi vi, bra}o moja, ~inite kao bubice, kao mikrobi. (Teleginu.) Oblando, sviraj. Telegin: Dragi prijatequ, za tvoju qubav bih vrlo rado, ali razumej – u ku}i svi spavaju. Astrov: Sviraj. Telegin tiho svira. Astrov: Treba da pijemo. Hajdemo, ~ini mi se da je tamo ostalo jo{ kowaka. A kad svane, po}i }emo mojoj ku}i. ’O}emo li? Ja imam 24

Kapiton Aleksejevi~ Zelencov: Enterijer, po~etak XIX veka.


Simbolizam

За во д

за

уџ

бе

ни

ке

jednog pomo}nika koji nikad ne ka`e „ho}emo“, nego „’o}emo“. Stra{na lopu`a. Dakle, ’o}emo li? (Spaziv{i Sowu koja ulazi.) Oprostite, ja sam bez ma{ne. (Brzo odlazi; Telegin ide za wim.) Sowa: A ti si se, ujka-Vawa, opet napio s doktorom. Zdru`ili se sivi sokolovi. On je uvek takav, ali za{to ti! To nikako ne dolikuje tvojim godinama. Vojnicki: Godine tu ne igraju ulogu. Kad ve} nema pravoga `ivota, neka se `ivi od privi|ewa. Ipak je i to boqe nego ni{ta. Sowa: Seno nam je poko{eno, svaki dan pada ki{a, sve }e istruliti, a ti se zanima{ privi|ewima. Sasvim si zanemario gazdinstvo... Ja radim sama, sasvim sam malaksala... (Popla{eno.) Ujko, ti pla~e{! Vojnicki: Kakav pla~? Ni~ega nema... Koje{ta... Sad si me pogledala kao tvoja pokojna mati. Du{o moja!... (@udno joj qubi ruke i lice.) Sestro moja... mila sestro moja... gde li si sada? Kad bi ona znala! Ah, kad bi znala! Sowa: [ta, ujko, {ta kad bi znala? Vojnicki: Te{ko mi je, nije mi dobro... Ni{ta... Docnije... Ni{ta... Ja idem... (Odlazi.) Sowa (lupa u vrata): Mihailo Lavovi~u! Vi ne spavate? Za trenutak! Astrov (iza vrata): Odmah! (Malo docnije ulazi: ve} je u prsniku i s ma{nom.) [ta `elite? Sowa: Vi pijte koliko ho}ete, ako vam se pije, ali, molim vas, ne dajte ujaku da pije. Wemu {kodi. Astrov: Dobro. Ne}emo vi{e piti. (Pauza.) Ovoga ~asa odlazim. Re{eno i potpisano. Dok upregnu kowe, svanu}e sasvim. Sowa: Pada ki{a. Sa~ekajte do ujutro. Astrov: Oluja prolazi, samo }e nas malo zahvatiti. Idem. I molim vas, nemojte me vi{e zvati zbog va{eg oca. Ja mu ka`em – podagra, a on – reumatizam; ja ga molim da legne, on sedi. A danas uop{te nije govorio sa mnom. Sowa: Razma`en je. (Tra`i po bifeu.) Ho}ete li da se prihvatite? Astrov: Pa mogu, dajte. Sowa: Ja volim no}u da malo prezalogajim. ^ini mi se da u bifeu ima ne{to. Ka`u da je on u `ivotu imao velik uspeh kod `ena, wega su dame i razmazile. Evo, uzmite sira. (Oboje stoje kraj bifea i jedu.) Astrov: Ja danas nisam ni{ta jeo, samo sam pio. Va{ otac ima te{ku narav. (Vadi iz bifea bocu.) Mogu li? (Ispija ~a{icu.) Ovde nema nikoga i mo`e se otvoreno govoriti. Znate li da se meni ~ini da u va{oj ku}i ne bih mogao ni mesec dana `iveti, ugu{io bih se u ovom vazduhu... Va{ otac, koji je sav utonuo u svoju podagru i kwige, ujka Vawa sa svojom ~amotiwom, va{a baka, najzad, va{a ma}eha... 25


MODERNA

За во д

за

уџ

бе

ни

ке

Sowa: [ta ma}eha? Astrov: U ~oveka bi trebalo da je sve lepo: i lice, i odelo, i du{a, i misli. Ona je divna, nema spora, ali... eto, ona samo jede, spava, {eta, zanosi sve nas svojom lepotom – i ni{ta vi{e. Ona nema nikakve du`nosti, za wu drugi rade... Je li tako, a? A prazan `ivot ne mo`e biti ~ist. (Pauza.) Uostalom, mo`da ja sudim suvi{e strogo. Ja sam nezadovoqan `ivotom kao i va{ ujka Vawa, i obojica smo postali gun|ala. Sowa: I vi ste nezadovoqni `ivotom? Astrov: @ivot uop{te volim, ali na{ `ivot, palana~ki, ruski, okovani, ne mogu da podnesem i mrzim ga iz dubine du{e. A {to se ti~e moga li~nog `ivota, tako mi boga, u wemu nema apsolutno ni~ega dobrog. Znate, kad ~ovek ide po tamnoj no}i kroz {umu, pa ako u isto vreme u daqini svetli vatra, on ne ose}a ni umor, ni tamu, ni bodqikave gran~ice, koje ga {ibaju po licu... Ja radim – vi to znate – kao niko u srezu, sudbina me {iba bez prestanka, ponekad neizmerno patim, ali ja pred sobom ne vidim svetlosti... Ja za sebe ni{ta ne o~ekujem, ne volim qude... Odavno ve} nikoga ne volim. Sowa: Nikoga? Astrov: Nikoga. Nekakvu ne`nost ose}am samo prema va{oj staroj dadiqi – po navici. Seqaci su veoma jednoliki, neprosve}eni, `ive u prqav{tini, i sa inteligencijom se te{ko mogu slo`iti. Ona zamara. Svi oni, na{i dobri poznanici, plitko misle, plitko ose}aju i ne vide daqe od svoga nosa – jednom re~ju, glupi su. A oni koji su pametniji i istaknutiji, histeri~ni su, nagrizeni analizom, refleksijom... Oni boluju, zavide, bolesni~ki klevetaju, udaraju ~oveka s boka, gledaju ga ispod oka i zakqu~uju: „A, to je psihopat!“ ili: „To je frazer!“ A kad ne znaju kakav natpis da zalepe na moje ~elo, onda govore: „To je osobewak, osobewak!“ Ja volim {umu – to je osobewa{tvo; ne jedem meso – to je, tako|e, osobewa{tvo. Neposrednih, ~istih, slobodnih odnosa prema prirodi i prema qudima nema... Nema i nema! (Ho}e da pije.) Sowa (brani mu): Ne, molim vas, prekliwem vas, ne pijte vi{e. Astrov: Za{to? Sowa: Zato {to to ne dolikuje vama! Vi ste tako otmeni, imate takav ne`an glas... [tavi{e, vi ste, kao niko od svih koje poznajem – lepi. Za{to vi ho}ete da budete nalik na obi~ne qude koji piju i igraju karte? O, ne ~inite to, molim vas! Vi uvek govorite da qudi ne stvaraju, nego ru{e ono {to im je odozgo dato. Za{to, za{to upropa{}ujete sami sebe? Nemojte, molim vas, zakliwem vas. Astrov (pru`a joj ruku): Vi{e ne}u piti. Sowa: Dajte mi re~. Astrov: ^asna re~. Sowa (sna`no mu ste`e ruku): Hvala vam! 26


уџ

бе

ни

ке

Simbolizam

за

Viktor Borisov-Musatov: Odblesak sun~evog zalaska, 1904.

За во д

Astrov: Svr{eno! Otreznio sam se. Vidite, ja sam ve} sasvim trezan i osta}u takav do kraja `ivota. (Gleda u sat.) Dakle, da nastavimo. Ka`em vam: moje je vreme ve} pro{lo, za mene je kasno... Ostareo sam, naradio se, iskvario, ose}awa mi otupela, i ~ini mi se da se vi{e ne bih mogao priqubiti uz ~oveka. Ja nikoga ne volim i... ne}u voleti. Ono {to me jo{ zagreva, to je lepota. Prema lepoti nisam ravnodu{an. ^ini mi se, kad bi, recimo, Jelena Andrejevna htela, mogla bi mi zavrteti pamet za jedan dan... Ali to nije qubav, nije odanost... (Pokriva o~i rukom i stresa se.) Sowa: [ta vam je? Astrov: Onako. Za vreme Velikog posta umro mi je jedan bolesnik pod hloroformom. Sowa: To treba zaboraviti. (Pauza.) Recite mi, Mihailo Lavovi~u... Kad bih ja imala drugaricu ili mla|u sestru, i kad biste vi doznali da je ona... no, recimo, zaqubqena u vas, kako biste se odnosili prema tome? Astrov (sle`u}i ramenima): Ne znam. Verovatno, nikako. Dao bih joj na znawe da ja ne mogu da volim... da moja glava nije time zanesena. Bilo kako bilo, vreme je da idem. Zbogom, golubice, ina~e ne}emo do jutra svr{iti. (Ste`e joj ruku.) Pro}i }u kroz salon, ako dopustite, jer se bojim da me va{ ujak ne zadr`i. (Odlazi.) 27


MODERNA

За во д

за

уџ

бе

ни

ке

Sowa (sama): On mi ni{ta nije kazao... Wegova du{a i srce jo{ uvek su skriveni od mene, zbog ~ega se onda ose}am tako sre}nom? (Smeje se zadovoqno.) Ja sam mu rekla: vi ste otmeni, plemeniti, imate tako ne`an glas... Da li je to bilo umesno? Glas mu treperi, miluje... evo, ose}am ga u vazduhu. Ali kad sam mu govorila o mla|oj sestri, nije razumeo... (Kr{e}i ruke.) O, kako je to stra{no {to nisam lepa! Kako stra{no! Ja znam da nisam lepa, znam, znam... Kad smo pro{le nedeqe izlazili iz crkve, ~ula sam kako govore o meni, a jedna `ena je kazala: „Ona je dobra, velikodu{na, ali {teta {to nimalo nije lepa.“ ... Ja nisam lepa. Ulazi Jelena Andrejevna. Jelena Andrejevna (otvara prozore): Pro{la je nepogoda. Kako je divan vazduh! (Pauza.) Gde je doktor? Sowa: Oti{ao je. Pauza. Jelena Andrejevna: Sofi! Sowa: Molim. Jelena Andrejevna: Dokle }ete vi duvati na mene? Mi jedna drugoj nismo u~inile nikakvo zlo. Za{to bismo onda bili neprijateqi? Dosta je bilo... Sowa: Ja sam i sama htela... (Grli je.) Dosta je bilo qutwe. Jelena Andrejevna: Vrlo dobro. (Obe su uzbu|ene.) Sowa: Je li tata legao? Jelena Andrejevna: Nije, sedi u sobi za primawe... Ne govorimo jedna s drugom nedeqama, a bog bi znao za{to... (Spaziv{i otvoren bife.) [ta je to? Sowa: Mihail Lavovi~ je ve~erao. Jelena Andrejevna: Ima i vina... Daj da pijemo „bruder{aft“. Sowa: Hajde! Jelena Andrejevna: Iz jedne ~a{ice... (Naliva.) Ovako je boqe. E, dakle – ti? Sowa: Ti. (Piju i qube se.) Ja sam odavno htela da se pomirimo, ali me je nekako bilo sramota... (Pla~e.) Jelena Andrejevna: [ta je, ti pla~e{? Sowa: Ni{ta, onako. Jelena Andrejevna: E, dosta, dosta!... (Pla~e.) Eto, i ja sam se rasplakala... (Pauza.) Ti si quta na mene {to sam se ja udala za tvoga oca tobo` iz ra~una... Ako veruje{ u zakletvu, ja ti se zakliwem da sam se za wega udala iz qubavi. Ja sam se zanela wime kao obrazovanim i poznatim ~ovekom. To nije bila prava qubav, iskusna qubav, ali meni se onda ~inilo da je prava. Ja nisam kriva. A ti si me od dana na{eg ven~awa po~ela da ka`wava{ svojim nepoverqivim umnim o~ima. Sowa: Mir, mir! Zaboravimo to. Jelena Andrejevna: Ne treba gledati tako – tebi to ne stoji dobro. Treba verovati svima, ina~e se ne mo`e `iveti. 28


Simbolizam

За во д

за

уџ

бе

ни

ке

Pauza. Sowa: Reci mi iskreno, kao prijateq... jesi li ti sre}na? Jelena Andrejevna: Nisam. Sowa: Znala sam to. Jo{ jedno pitawe. Reci mi otvoreno – ti bi `elela da ima{ mladoga mu`a? Jelena Andrejevna: Kakva si ti to devojka. Razume se, volela bih. (Smeje se.) No, pitaj jo{ ne{to, pitaj... Sowa: Tebi se doktor svi|a? Jelena Andrejevna: Da, veoma. Sowa (smeje se): Je li da imam glupo lice... a? Eto, on je oti{ao, a ja jo{ neprestano ~ujem wegov glas i korake, a kad pogledam u taman prozor – ja tamo vidim wegovo lice. Dopusti da sve ka`em... Ali ja ne mogu da govorim tako glasno, sramota me. Hajdemo u moju sobu, tamo }emo razgovarati. Ja ti se ~inim glupa? Priznaj... Reci mi ne{to o wemu... Jelena Andrejevna: A {ta? Sowa: On je pametan... On zna sve, sve mo`e... On i le~i i sadi {umu. Jelena Andrejevna: Nije stvar ni u {umama ni u medicini... Draga moja, razumej, to je talenat! A ti zna{ {ta zna~i talenat? Smelost, slobodna misao, {iroki zamah... Posadi ~ovek drvce i ve} zami{qa {ta }e biti od toga drvceta kroz hiqadu godina, ve} nazire sre}u ~ove~anstva. Takvi su qudi retki, wih treba voleti... On pije, ponekad je grub – ali kakvo je to zlo? Darovit ~ovek u Rusiji ne mo`e biti ~ist. Pomisli sama, kakav je `ivot toga doktora! Neprohodno blato po putevima, mraz, me}ave, velika rastojawa, qudi grubi, glupi, svuda oko wega nema{tina, bolesti, i pri takvim uslovima onome koji radi i bori se iz dana u dan te{ko je da u ~etrdesetim godinama sa~uva ~istotu i trezvenost... (Qubi je.) Ja ti od sveg srca `elim, ti zaslu`uje{ sre}u... (Ustaje.) A ja sam nesnosno, epizodno stvorewe... I u muzici, i u ku}i svoga mu`a, u svim romanima – svuda, jednom re~ju, bila sam samo epizodno lice. Pravo da govorimo, Sowa, ako se dobro razmisli, ja sam veoma, veoma nesre}na! (Uzbu|ena hoda po sceni.) Nema za mene sre}e na ovom svetu. Nema! [to se smeje{! Sowa (smeje se, zaklawaju}i lice): Ja sam tako sre}na... sre}na! Jelena Andrejevna: Htela bih da sviram... Sad bih svirala ma {ta. Sowa: Sviraj. (Grli je.) Ne mogu da spavam... Sviraj! Jelena Andrejevna: Odmah. Tvoj otac ne spava. Kad je bolestan, muzika ga razdra`uje. Idi ga pitaj. Ako dopusti, svira}u. Idi. Sowa: Odmah. (Odlazi.) U parku lupa stra`ar. Jelena Andrejevna: Odavno nisam svirala. Svira}u i plaka}u, plaka}u kao luda. (Kroz prozor.) Da li ti to lupa{, Jefime? 29


MODERNA Glas stra`arev: Ja! Jelena Andrejevna: Ne lupaj, gospodin je bolestan. Glas stra`arev: Odmah }u oti}i! (Podvikuje.) Ej, @u}ka, De~ko! @u}ka! (Pauza.) Sowa (vrativ{i se): Ne mo`e! Zavesa Preveo Kiril Taranovski

Interpretacija

За во д

за

уџ

бе

ни

ке

x ^ehov je tvorac moderne psiholo{ke „lirske drame“, drame atmosfere i impresije. Glavni junaci pripadaju ruskoj inteligenciji, koja se, li{ena rada i progresa, na{la na idejnom bespu}u i u potpunoj duhovnoj praznini tavori svoje dane. Oni zamewuju prave `ivotne vrednosti jeftinim surogatima koji obezvre|uju wihovo postojawe. x Koja lica u~estvuju u ovom drumskom prizoru iz drugog ~ina ^ehovqeve drame Ujka Vawa? Oko ~ega se me|usobno sukobqavaju? x Kakvo dejstvo na Vojnickog (ujka Vawu), svakako, i na doktora Astrova, ima lepota Jelene Andrejevne? x Doka`ite, pozivaju}i se na tekst, da wena lepota ima razorno dejstvo. Posebno se zadr`ite na mi{qewu doktora Astrova. x Pored motiva lepote, u ovom odlomku iz drame prisutan je i motiv neuzvra}ene qubavi i motiv parazitskog `ivota. Kakvo dejstvo na dramske junake ima neuzvra}ena qubav? Kakvo psiholo{ko dejstvo na ~oveka imaju parazitluk i nerad? x Okarakteri{ite dramske junake u ovom prizoru. Iz ~ega proizlazi wihovo klonu}e i besmisao `ivota? Za{to nisu sre}ni? Uputstvo za samostalno istra`ivawe 1 Prou~ite ^ehovqevu dramu Ujka Vawa i obradite temu:

Stremqewa i klonu}a ^ehovqevih junaka u drami Ujka Vawa. 2 Neka vam kao podsticaj poslu`e slede}i odlomci iz osvrta na ^eho-

vqevu dramu.

„^ehovqeva ’lirska drama’ je nedramska, gra|ena, kao i pripovetka, bez glavnog junaka, bez radwe, zapleta i raspleta, s dijalogom u kojem se lica ne sporazumevaju, ve} prate tok sopstvenih misli, s re~itim pauzama i }utawem. U woj je sve podvrgnuto jedinstvu atmosfere, a rasplet ostaje negde izvan teksta, nedore~en, ali jasno prisutan u svesti i ose}awu ~itaoca ili gledaoca. 30


Simbolizam

За во д

за

уџ

бе

ни

ке

Atmosfera sumornog ~ehovskog ’nesporazuma’ u Ujka-Vawi je gra|ena na motivu „proma{enosti“. Ovome su motivu podvrgnute sve li~nosti, on je izre~en u mnogim replikama: ’A i sam `ivot je dosadan, glup, prazan’, ka`e Astrov; ’nepovratno izgubqen `ivot‘, re~i su Vojnickog (samog ujka-Vawe); ~ak i Jelena Andrejevna vidi da ,umesto qudi hodaju nekakve sive mrqe’ ; a Sowina hrabrost da primi `ivot je hrabrost pobe|enog – „{ta da se radi, treba `iveti“. Istovremeno, ovakva ponavqawa nisu ni slu~ajna niti znak uzajamnog sporazumevawa li~nosti, ve} slu`e kao prate}i motivi upravo nesporazuma, koji je u osnovi razvoja dramske atmosfere. A kqu~ni motiv dramskog „zapleta“ je obna`en u optu`bi koju ujka Vawa izri~e svome zetu, uva`enome nau~niku i, po svoj prilici, oli~ewu la`ne mo}i intelekta i duha: ’Zna~i, dvadeset pet godina je zauzimao tu|e mesto’, jer sâm je ’ni{ta, mehur od sapunice!’ Otuda i ~itav dramski razvoj vodi ne ka zaplitawu i rasplitawu radwe, ka dramskom klimaksu, ve} ka narastawu atmosfere, ka dubqem tuma~ewu slu~ajno sabranih, pojedina~nih drama u samim qudima. Kao i u drugim ^ehovqevim dramama, odnosi me|u li~nostima su poznati od samoga po~etka, ni{ta se neo~ekivano ne doga|a, nema iznena|ewa, ~ak se ni{ta bitno u sudbini samih li~nosti ne mewa. A spoqna akcija, ukoliko ~ak i primi oblik tradicionalnog dramskog efekta, kao {to je ujka-Vawin poku{aj da ubije zeta, ostaje ~ista slu~ajnost u samome sklopu dramskog razvoja, nimalo presudna za wega. Ujka-Vawin proma{eni pucaw samo potvr|uje spoqnim ~inom dramati~nost ose}awa proma{enosti i prevarenosti, ~ak ga, u neku ruku, scenski simboli{e. Otuda bi se te{ko mogla braniti pretpostavka o vedrijim slutwama druk~ijeg i lepog `ivota u budu}nosti, makar i dalekoj, neuverqiv je poku{aj da se tmurna nedramska drama postoje}eg, u Ujka-Vawi, protuma~i kao optimisti~ko zakora~ewe u vremena koja }e izgladiti `ivotne nesporazume. Jer to {to doktor Astrov pomiwe ’one koji }e `iveti sto, dvesta godina posle nas’ i koji }e ’nas prezirati {to smo pro`iveli svoje `ivote tako glupo i neukusno’, jednako je – u sklopu dramskog teksta, koji jedino dopu{ta tuma~ewa – Sowinom nagla{eno ponavqanom uzdawu u odmor (,odmori}emo se‘) posle smrti. A `ivot sam, koliki je dat pojedincu, ne obe}ava ni{ta drugo do nepopravivi raskorak izme|u onoga {to bi se htelo i {to jeste, ve~iti nesporazum i ve~itu nemo}. Tok dramskog teksta, onakav kakav se oblikuje u dijalozima (kojima se niti re{avaju niti razja{wavaju odnosi me|u li~nostima, ve} samo utvr|uje i nagla{ava osnovni motiv, nejednako i nezavisno prelomqen u svakoj li~nosti na poseban na~in), dopu{ta da se jedinstvo atmosfere shvati jedino 31


MODERNA i upravo u neminovnosti zlog, mada sitnog, poigravawa `ivota ~ovekom. Na kraju drame, varqivu ponesenost – gor~inom (ujka Vawa), ili iluzijom (Astrov o prirodi), ili nadom u qubav (Sowa) i sli~no – zamewuje gotovo prazna konverzacija o sasvim trivijalnim stvarima; zavr{ne scene oli~avaju puni slom bilo kakvog emocionalnog sudelovawa u `ivotu. Ali one ne ozna~avaju i smirewe i izmicawe op{toj atmosferi. Naprotiv, najprostija i najbesmislenija re~enica o vru}ini u Africi, na prvi pogled ni~im vezana za dramsku situaciju, dobija te`inu su{toga patosa i krajwe emocionalne zasi}enosti upravo zbog toga {to nema nikakvoga smisla u atmosferi besmislenog ili bar nere{ivog `ivota.“

ке

Nana Bogdanovi}

За во д

за

уџ

бе

ни

„Ono {to nam ^ehov iznad svega pru`a – to je upe~atqiva vizija ~oveka i sveta. Ona nam ne kazuje kakav treba da bude svet, {ta da radimo u wemu, nego, pre svega, daje svojevrsnu sliku stvari. Ona se ra|a iz suo~avawa sa stvarno{}u, koje je veoma trezveno, otvoreno, nepo{tedno. ^ovek je po{ao u `ivot sa izvesnim predrasudama i iluzijama, a {ta nalazi? Daleko od toga da je na ovom svetu sve lepo; zbivawa ~ak imaju bitno druk~iji izgled od onoga koji oni ho}e da nam nametnu. Pokazuju se nali~ja, i mo`da ^ehov skida qudima maske s pravom, koje je veliko zbog toga {to on ume da vidi i lepa, dobra i po{tena lica, lica bez maske. Pred ^ehovom mnogi neprikosnoveni autoriteti padaju na najjadniji na~in. @ivot se ponekad neverovatno isitni, premre`i gadnom pau~inom, koncima i konopcima. To su okolnosti, birokratija, teror vlasti, pravo ja~eg i bogatijeg, sila gluposti, neznawa; la`na, ni~im stvarnim zaslu`ena va`nost u dru{tvu. ^ini se, sve je pomereno. A ~ovek sam, bez obzira na sposobnosti koje u sebi ose}a, uzalud se pra}aka; ne}e dospeti dotle da se poka`e ~ovekom, saple{}e se negde uz put, ugu{i}e se, opusti}e se, potonu}e. Ponekad je oklop neprobojan, apsurdni krug gotovo zatvoren. Sve li~i na bolnu smejuriju. Woj ^ehov nije ni oprostio niti je sasvim skrstio ruke pomiren s wom. Wegovi qudi ipak se oko ne~ega pa{te, trude i rade; ostaje nada i ube|ewe da do promene mora do}i.“ Sveta Luki}

32