Биологија за 2. разред друштвеног смера - 22164

Brigita Petrov • Milo{ Kalezi} • Radomir Kowevi} Dmitar Laku{i} • Slobodan Jovanovi}

BIOLOGIJA

За

во д

за

уџ

бе

ни

ке

Za II razred gimnazije dru{tveno-jezi~kog smera

Zavod za uybenike, Beograd

Recenzenti prof. dr Ivica Radovi}, Biolo{ki fakultet, Beograd doc. dr Predrag Simonovi}, Biolo{ki fakultet, Beograd doc. dr Zlatko Giba, Biolo{ki fakultet, Beograd Qubinka Krvavac, Ministarstvo prosvete i sporta RS, Odeqewe U`ice Mirjana Un~anin, prof. biologije, Osma beogradska gimnazija, Beograd Slovenka Zogovi}, prof. biologije, Osma beogradska gimnazija, Beograd Urednik Tamara Baj~eta

Odgovorni urednik Tatjana Kosti}

ни ке

Glavni urednik Dragoqub Koj~i}

бе

Za izdava~a Dragoqub Koj~i}, direktor

уџ

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 37.016:57(075.3)

д

за

БИОЛОГИЈА : за II разред гимназије друштвено-језичког смера / Бригита Петров ... [и др.] ; [илустрације Бригита Петров]. – 6. изд. – Београд : Завод за уџбенике, 2013 (Београд : Бирограф). – 219 стр. : илустр. ; 27 cm

За во

Тираж 2.500. – Речник стручних термина: стр.

216–217. – Библиографија: стр. 218–219.

ISBN 978-86-17-19385-8 1. Петров, Бригита, 1952– [aутор] [илустратор] COBISS.SR-ID 221823244

Ministar prosvete i sporta Republike Srbije svojim re{ewem broj 650-02-00047/2003-03 od 28.08.2003. godine odobrio je ovaj uybenik za izdavawe i upotrebu u II razredu gimnazije dru{tveno-jezi~kog smera.

ISBN 978-86-17-119385-8

© Завод за уџбенике, Београд (2003–2016) Ово дело не сме се умножавати, фотокопирати и на било који други начин репродуковати, ни у целини ни у деловима, без писменог одобрења издавача.

PREDGOVOR

За

во д

за

уџ

бе

ни

ке

Autori uybenika Biologija za II razred ginmazije dru{tveno-jezi~kog smera koji se sada nalazi pred vama, imali su te`ak zadatak da vam u sa`etoj formi, na jednostavan, prihvatqiv i dovoqno slikovit na~in predstave ina~e obimnu i slo`enu biolo{ku problematiku koja se odnosi na znawa iz oblasti fiziologije biqaka, morfologije i sistematike `ivotiwa, ekologije, kao i za{tite i unapre|ivawa `ivotne sredine. Insistirali smo, pre svega, na onim sadr`ajima koji omogu}avaju sagledavawe odnosa izme|u strukture i funkcije, odnosno gra|e i `ivotne sredine. Ovakav pristup se uklapa u savremena gledawa na morfologiju i sistematiku `ivotiwa, kao i fiziologiju biqaka, pru`aju}i neophodan preduslov za razumevawe slo`enih ekolo{kih zakonitosti, jedinstva biogenog i abiogenog dela prirode i opasnosti od wihovog zaga|ivawa i ugro`avawa.

Potrudili smo se da ovaj uybenik bogato ilustrujemo odgovaraju}im crte`ima i slikama koje treba da olak{aju razumevawe teksta. Zato pa`qivo, dok ~itate, gledajte i odgovaraju}e grafi~ke priloge, a pogotovu tekst koji ih obja{wava.

Za one koji iz ovih oblasti Biologije `ele da saznaju ne{to vi{e od onoga {to je dato u uybeniku, preporu~ujemo dodatnu literaturu (datu na kraju kwige), a onima koji imaju pristup internetu preporu~ujemo pretra`ivawa pomo}u jednog od najve}ih svetskih pretra`iva~a ~ija je adresa: www.google.com.

Ovakvom organizacijom uybenika smo `eleli da vam omogu}imo lak{e savladavawe gradiva i ve}u slobodu u izboru onoga {to treba da usvojite. Koliko smo u tome uspeli, prosudi}ete sami.

Uybenik se sastoji od slede}ih osnovnih poglavqa odnosno ve}ih celina: Raznovrsnost i gra|a protista i `ivotiwa autora Brigite Petrov i Milo{a Kalezi}a; Fiziologija biqaka, autora Radomira Kowevi}a; Osnovni pojmovi i principi ekologije, autora Dmitra Laku{i}a; Za{tita i unapre|ivawe `ivotne sredine autora Slobodana Jovanovi}a.

Ilustracije za najve}i deo uybenika su pripremili sami autori, uz pomo} Qiqane Tomovi} za oblast morfologije i sistematike hordata.

I na kraju, svesni smo da svaki uybenik mo`e da ima nedostatke. Zato je va`no kako }ete ga vi, direktni korisnici, oceniti. Pri tome, imajte u vidu ograni~ewa nametnuta propisanim programom. Nadamo se da }ete nam svojim sugestijama i predlozima, posebno nastavnici, ukazati na eventualne propuste i mogu}a poboq{awa.

Brigita Petrov Milo{ Kalezi} Radomir Kowevi} Dmitar Laku{i} Slobodan Jovanovi}

3

Sadr`aj

за

уџ

бе

ни

Fiziologija biqaka .....128

ке

Raznovrsnost i gra|a protista i `ivotiwa .....9

За

во д

Osnovni pojmovi i principi ekologije .....156

Za{tita i unapre|ivawe `ivotne sredine .....196

otrovna `lezda

За

во д

за

уџ

бе

ни

ке

otrovni zub

Raznovrsnost i gra|a protista i `ivotiwa

за

За

во д

Heterotrofni protisti sa bi~evima (bi~ari) .....17 Heterotrofni protisti ameboidnog izgleda .....17 Heterotrofni protisti koji obrazuju spore .....18 Heterotrofni protisti sa trepqama .....19

CARSTVO @IVOTIWA (ANIMALIA) .....20 Organizacija `ivotiwa .....20 Tkiva, vrste tkiva i wihove karakteristike .....21 Epitelska tkiva .....21 Vezivna tkiva .....21 Mi{i}na tkiva .....22 Nervno tkivo .....23 Organi i organski sistemi `ivotiwa i wihove karakteristike .....23 Ko`ni sistem (ko`a) .....25

ни

ке

Mi{i}ni sistem .....26 Skeletni sistem .....26 ^ulni organi .....26 Nervni sistem .....27 Endokrini sistem (sistem organa sa unutra{wim lu~ewem) .....28 Sistem za varewe .....28 Sistem za disawe .....29 Transportni (cirkulacioni) sistem .....30 Sistem za izlu~ivawe .....31 Sistem za razmno`avawe .....31

бе

уџ

JEDINSTVO @IVOG SVETA .....9 RAZNOVRSNOST @IVOG SVETA I KLASIFIKACIJA ORGANIZAMA .....10 Sistematika .....10 Klasifikacija organizama .....11 CARSTVO PROTISTA (PROTISTA) .....13 Heterotrofni protisti .....13

Simetrija .....31 Segmentacija .....32 Obrazovawe glavenog regiona .....33 Telesne dupqe .....33 Klasifikacija `ivotiwa .....34 Poreklo `ivotiwa .....36 Sun|eri (Porifera) .....36 Dupqari, `arwaci (Cnidaria) .....39 Pqosnati crvi (Platyhelminthes) .....42 Trepqasti crvi, planarije (Turbelaria) .....44 Metiqi (Trematodes) .....45 Pantqi~are (Cestodes) .....45

Adaptacije na parazitski na~in `ivota .....47 Obli, vaqkasti crvi (Nematoda) .....48 Meku{ci (Mollusca) .....50 Pu`evi (Gastropoda) .....51 [koqke (Bivalvia) .....52

otrovna `lezda

otrovni zub

ни

уџ

Prelaz na kopneni na~in `ivota .....58 Zglavkari (Arthropoda) .....59

бе

Mnogo~ekiwasti crvi (Polychaeta) .....56 Malo~ekiwasti crvi (Oligochaeta) .....57 Pijavice (Hirudinea) .....58

За

во д

за

Paukoliki zglavkari (Chelicerata) .....61 Skorpije (Scorpiones) .....63 La`ne skorpije (Pseudoscorpiones) .....63 Pauci (Aranea) .....63 Kosci (Opiliones) .....65 Krpeqi i griwe (Acarina) .....65 Rakovi (Crustacea) .....65 Stonoge (Myriapoda) .....68 Insekti (Insecta) .....68 Zna~aj insekata .....76

Bodqoko{ci (Echinodermata) .....78 Morske zvezde (Asteroidea) .....79 Zmijuqice, zmija~e (Ophiuroidea) .....80 Morski je`evi (Echinoidea) .....80 Morski krastavci (Holothuroidea) .....80 Morski krinovi (Crinoidea) .....81

Op{te odlike hordata (Chordata) .....82 Morfolo{ke odlike ki~mewaka .....84

Op{te morfolo{ke karakteristike .....84 Ko`a .....84 Skeletni sistem .....86 Mi{i}ni sistem ......89 ^ulni organi, integracioni sistemi i efektorni organi .....90 ^ulni organi .....91 Nervni sistem .....94 Endokrini organi .....97 Sistem organa za varewe .....98 Sistem organa za disawe .....99 Cirkulacioni sistem .....101 Organi za izlu~ivawe (ekskrecija) .....103 Sistem organa za razmno`avawe .....104

ке

Glavono{ci (Cephalopoda) .....54 Prstenasti, ~lankoviti crvi (Annelida) .....55

Osnovna klasifikacija ki~mewaka (Vertebrata) .....105 Ribe sa hrskavi~avim skeletom (Chondrichthyes) .....107 Ribe sa ko{tanim skeletom (Osteichthyes) .....108 Nastanak kopnenih ki~mewaka .....111 Vodozemci (Amphibia) .....112 Gmizavci (Reptilia) .....114 Ptice (Aves) .....117 Sisari (Mammalia) .....119 êPravi sisariß .....121

во д

За за ке

ни

бе

уџ

Biologija

8

JEDINSTVO @IVOG SVETA osilni ostaci najstarijih poznatih `ivih bi}a na Zemqi }elijskog nivoa (nalik na dana{we cijanobakterije) stari su oko 3,5 milijarde godina, {to je êsamoß milijardu godina mawe od starosti na{e planete. Od tog vremena do danas na na{oj planeti `ivelo je oko 500 miliona razli~itih vrsta organizama.

Uprkos ovako velike raznolikosti, sva `iva bi}a imaju mnogo zajedni~kih odlika koje ne postoje u ne`ivim sistemima. @iva bi}a se odlikuju: ‡ hijerarhijskom organizacijom ‡ atomi ~ine molekule, a oni su organizovani u organele koje ulaze u sastav }elija. ]elije se na vi{im nivoima organizacije udru`uju u tkiva, organe i sisteme organa koji ~ine organizam. Organizmi `ive u populacijama ‡ prostorno, vremenski i reproduktivno integrisanim grupama jedinki iste vrste. Jedinke populacija razli~itih vrsta formiraju `ivotne zajednice, a `ivotne zajednice (zajedno sa abioti~kim okru`ewem) ekosisteme; ‡ individualno{}u ‡ svako `ivo bi}e jedinstvena je pojava; ‡ promenqivo{}u svoje organizacije u vremenu ‡ svaka jedinka se znatno mewa od vremena svog nastanka (kod organizama sa polnim razmno`avawem od oplo|ewa) pa do vremena nestanka (smrti), kada prestaje wena organizacija; ‡ sposobno{}u rasta i samoreprodukcije, pre svega geneti~kih programa koji se mogu veoma precizno umno`avati ‡ reprodukovati; ‡ sposobno{}u kontrole i odr`avawa svoje unutra{we stabilnosti, tj. postojawem mehanizama odr`awa sistema u odre|enim granicama u uslovima stalnih promena `ivotne sredine; ‡ osetqivo{}u ‡ sposobno{}u da reaguju na razli~ita doga|awa u svojoj okolini; ‡ otvoreno{}u ‡ da bi opstala, moraju razmewivati razli~ite supstancije sa svojom sredinom; ‡ slo`eno{}u organizacije.

За

во д

за

уџ

бе

ни

ке

F

9